е породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога му |
тане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао |
Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около |
њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{ |
емо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да |
у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш д |
узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад |
више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму |
>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> |
им устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика г |
а развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да пр |
г, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају о |
толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па ми |
а је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и го |
мо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, |
{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} |
Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно с |
ромишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с мој |
ће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па с |
у прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за к |
ко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући мо |
не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га |
ремда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог |
сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на |
ајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у н |
а је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писм |
Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно |
држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залаг |
једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија |
; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и |
им братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на а |
, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мо |
ема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда |
залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због |
ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што ј |
ала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> |
како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранк |
није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је |
будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, |
а није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> |
могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у св |
Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Как |
Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени обр |
е, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она п |
ри.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »мног |
а је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало зад |
к с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђаво |
рат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, п |
ба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љути |
.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У |
теље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, |
мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на к |
ред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтц |
шић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа |
е школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца ра |
се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи |
иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцела |
асне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам |
мо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си |
ну’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и |
ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу с |
старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам мога |
оналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданд |
ам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p |
госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада с |
стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите увер |
какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за |
м другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад |
рона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: к |
ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све |
а јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, ми |
у.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са |
та одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се |
} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — прет |
за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад е |
му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без |
ато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла |
да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> < |
в«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и |
па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Он |
имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег приход |
та ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, |
уком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја с |
о дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фрушту |
нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигациј |
му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био |
м разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда |
узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n=" |
њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке л |
им, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја |
ућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а за |
а друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ј |
онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо |
тка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> |
ди носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и |
ес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не д |
дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Руч |
остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p |
може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре све |
зике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме ру |
ерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на |
> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала ф |
прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примим |
ела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у н |
је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи |
сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава |
ру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи |
та познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, |
мер, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће б |
о.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те |
ерујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор |
<p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гри |
«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у |
ш доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се ут |
и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Ј |
више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот |
пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину |
е би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма и |
своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на |
ви, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што с |
вац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало до |
је за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну вел |
само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа |
ацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; |
се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо к |
, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није |
недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; по |
што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо шт |
човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим |
з далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно б |
{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, |
анем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, а |
и.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада мор |
.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава |
намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад |
дре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква |
о имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице |
дише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са |
госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора |
збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који ј |
{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка |
омало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући |
м с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним |
Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и |
и из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнем |
пртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, |
ије било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да с |
ове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради св |
ражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам |
га фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерен |
и не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладил |
би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба |
и, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ |
’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако с |
ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја |
хвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био памета |
у заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност |
о је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она |
како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако ист |
тафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што |
баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо н |
чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако п |
S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми |
кције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро |
а Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала |
ћ, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је |
м.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао |
ки да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није в |
запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко пр |
Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетн |
ровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не брани |
ино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као |
л; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Ј |
S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка |
да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми |
и.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отар |
<p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну |
рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У гос |
ц у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће в |
чи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, |
, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> о |
држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред з |
о пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини |
то моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се |
аничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.< |
јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга парт |
екцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и поч |
<head>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, |
етар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај |
му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми |
ићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере |
p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, п |
зим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам руч |
е разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо |
дњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била до |
само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види е |
и дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног и |
а има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори |
дно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са св |
је видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло д |
м срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратк |
падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде |
ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; ме |
у чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадо |
ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па л |
волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју |
, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, |
ва била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолик |
ђу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ т |
молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у |
овица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и дола |
ћ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то веч |
Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p> |
а њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује |
је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; ник |
у састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, |
и.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио |
требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним у |
неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само д |
јест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; за |
ију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре |
S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова |
штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често |
сићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је б |
све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двој |
равковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не мог |
, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хо |
јцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту |
> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба па |
то, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фра |
свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин |
као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем ред |
учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак пор |
е стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год доп |
не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако |
це; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ |
којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да |
.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, |
нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и пра |
} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{ |
за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S |
фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре |
езла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно м |
д’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи |
екшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплес |
очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној |
ада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта ј |
ав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха! |
а чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Припов |
анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нис |
ам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док |
Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га |
ц дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим |
ој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Мила |
Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, |
бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учи |
е пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао |
га, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га уват |
ацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на ме |
{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф ј |
оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливиј |
на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долаз |
узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ мило |
анас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{ |
најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је н |
} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљ |
што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одоб |
подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене |
дну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова |
а’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су |
но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} На |
морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} У |
то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншп |
опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} |
други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њег |
били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћиф |
о видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребац |
опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислел |
логе фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она |
о и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у жи |
} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је и |
е, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше |
кидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме |
срећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} |
су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати м |
огред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је о |
је!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста см |
њу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на |
ло што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p |
а била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, и |
мо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волел |
, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, к |
остојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p |
ој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи |
»Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она ми |
а га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па |
S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хт |
то Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, |
елка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа |
и.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су |
наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докаж |
иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То |
собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба |
ту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који о |
враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку |
идиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, |
узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да |
ју, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз |
од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће |
ти, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«. |
ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ст |
, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из |
особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казат |
страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Са |
и ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није бил |
је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за уд |
и, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече |
но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си ма |
рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу |
идим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује |
неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Т |
пут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се м |
ити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог н |
изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати |
сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, д |
да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу |
Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти |
и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алат |
место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није |
је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и лати |
ног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руковод |
овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја су |
тељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица |
59" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и то |
дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не во |
која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" |
кад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да |
ј није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> < |
Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Н |
фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платит |
о.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија |
е јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пен |
расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си г |
ј и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ |
ећом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није мог |
м био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Ш |
ћег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је гр |
естаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала |
шим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је |
ије зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што |
акве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« |
моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После |
а се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јо |
јна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би |
ајвећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави л |
ко своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо ве |
ити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да и |
гом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} |
{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослоб |
Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за ве |
ити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутр |
ој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без |
сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора заз |
тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа |
викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми |
били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нис |
да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, |
е то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом про |
{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за л |
ва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас же |
е на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Ч |
бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до |
ислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате |
а зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања зве |
ије видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве гроф |
били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се м |
су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави |
еднем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обуч |
ук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n=" |
јић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да |
се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ха |
о бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} |
тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идин |
више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ |
добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет |
м.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да воле |
стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним пут |
Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који јед |
и паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити |
о.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су |
ти.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ |
алу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како |
први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао |
ад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја |
авати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја |
ти није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унт |
мо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одмор |
у, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу |
Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо пр |
и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код |
ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене |
зу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{ |
пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фи |
сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и |
таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за |
чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу н |
ше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Ј |
зврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ н |
у мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад |
добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два м |
право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} П |
е већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p> |
сне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} |
пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S |
очетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не сме |
ема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} |
олико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је |
о да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори коч |
станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чард |
изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Ч |
езике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млог |
сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донес |
а видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не мог |
ом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је б |
ала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести дос |
2" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да |
оре шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне ст |
, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пош |
се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> < |
т на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па |
{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p> |
е с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве |
био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су пр |
ка је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој |
торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи п |
онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако ис |
ку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ |
водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство ниј |
чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии пам |
поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржа |
је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а |
блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фа |
се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може М |
ђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја |
а, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како ј |
тстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ј |
сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш |
ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се инш |
атра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфе |
м животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмог |
кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде н |
идиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни једа |
сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајбла |
је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер а |
мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по с |
плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па в |
а; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си при |
Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луци |
и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић |
каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне |
равца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како |
Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је в |
сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо |
ице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњи |
је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да |
поведати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" / |
на Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А |
д Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, |
простите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми ниј |
је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га с |
илија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофул |
да видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p |
, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго п |
аједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач |
Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свет |
је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, т |
<p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је з |
а је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту дево |
ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} |
на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвише |
често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку |
Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S |
ац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка дев |
та, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам испове |
а љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову |
рити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да |
штар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, по |
ише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ ра |
нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и |
.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, к |
ти како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, доб |
ћи иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ с |
сетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово п |
и.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову |
сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} |
иповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала |
гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са с |
ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} |
руговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајн |
ати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма |
едног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код |
о.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} |
оручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта |
ранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се н |
на о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријат |
ћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па с |
еданаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој исто |
.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ ниј |
могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се до |
на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И т |
на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не и |
терхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма ко |
ања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познава |
е.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верн |
вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо |
ранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми неће |
њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута п |
то такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у |
једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри нанов |
, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо |
ио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим |
Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, |
па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у гос |
апред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} В |
ем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, |
не, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p |
њижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, |
прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред п |
p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу |
нко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да |
} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и но |
ваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате накл |
ересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> |
ропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ мора |
заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао |
милије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> |
и.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињ |
тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушки |
у, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{ |
и принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику реч |
био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, |
девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам |
ерсоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, |
то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће |
S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чи |
а награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се |
и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је б |
н је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, па |
једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је |
си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, к |
идеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та |
ина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерат |
> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њ |
исаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ |
од воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; |
ебају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} |
не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрај |
јем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} |
а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Је |
м разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни |
ви, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет п |
шпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се |
ије се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су |
да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој к |
мо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма |
ислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног |
се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га п |
ки, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На |
ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да |
е, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије |
би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стак |
и, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фам |
извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.< |
гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у фер |
ође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дам |
кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем |
ла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Х |
умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцне |
се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкињ |
к.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гр |
ту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па |
се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег б |
утру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате |
ка и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћем |
а људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће |
исару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ с |
ањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта |
и џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је уну |
Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p |
у пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се осло |
еба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми |
не на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Нар |
.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселил |
аш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поч |
/p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да в |
— именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мр |
пет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се |
стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си пу |
p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражи |
о гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с так |
.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кр |
е сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но |
пу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа |
н како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја |
то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика |
.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p |
ана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван шко |
и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чу |
то и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се прав |
јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, |
вице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Г |
ти гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни |
само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легне |
о добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не |
ве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и к |
ање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пиј |
да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па |
де је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризер |
и могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара с |
.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Пи |
ржи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа |
аерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па одан |
о наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемониј |
стију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} |
о, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава |
/hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по |
распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро |
на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То ј |
може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од |
да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад |
" /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове |
тила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми |
уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још |
еметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао |
шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију |
иликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији |
кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на |
ти у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Ми |
познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа |
ати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао |
приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој |
па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да заб |
какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине х |
сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n= |
сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од двае |
е зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим ј |
каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су |
ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да |
ди, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Ва |
а.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S |
е нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира |
уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ |
он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако |
; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p |
, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да |
иљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{ |
о терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома |
су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је |
хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, |
ајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, |
љни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још |
имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p> |
ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} |
»Какве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Он |
то одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад |
ер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу |
на фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«< |
шти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију |
у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, т |
о је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Ник |
ла пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову опер |
смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} О |
орено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.« |
ио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио |
бост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опр |
сам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и од |
ру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћ |
, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{ |
па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ће |
вили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, |
!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана има |
ео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је |
таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је |
сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа виш |
у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу |
, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се на |
у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фа |
да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме с |
} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти т |
г тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми |
жи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам учас |
т видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљи |
је; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав |
разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикот |
и се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерењ |
ерење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се та |
и заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги с |
ефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам ра |
едном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност |
да сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обиј |
} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди |
грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогни |
ам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветоват |
је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетиз |
ако кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; н |
онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби ср |
p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао |
одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се |
инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се |
фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И ме |
Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што јо |
измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један вел |
и дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не мо |
ине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу. |
S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не |
ио је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, ниј |
ам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе о |
ве за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, |
амо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воден |
ковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; |
е; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као |
ете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се |
»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« |
и никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета |
цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се до |
нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>» |
пут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багат |
Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p |
рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји ко |
уге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Се |
згледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> < |
правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> |
сорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучи |
«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабос |
олдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> |
.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> |
него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпек |
јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива |
ет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав |
ијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Во |
без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затв |
S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p |
S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друг |
оји већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Н |
или, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код |
се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, мил |
ће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у |
шао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., |
учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд |
сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату кур |
р, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостив |
икуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S |
шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... |
је с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да с |
ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и |
старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, |
е волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл т |
аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; |
се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти т |
ш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, не |
/p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован |
и ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбурге |
р мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби сваш |
, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео с |
ка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа с |
а није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби до |
здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у |
»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, |
ћ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавн |
и’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да |
S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S |
прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим |
о <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толик |
и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само са |
а ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то |
м познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десић |
унста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младим |
нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зат |
о иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове пону |
а би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нуж |
а девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није ра |
шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме он |
сао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, т |
, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не бран |
бриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Д |
/p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио. |
ство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез |
, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из |
рајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</ |
ра не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншп |
аром.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само проро |
S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио |
ослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, |
се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је |
лике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заи |
данпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бран |
ити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривић |
сићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору. |
а била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љ |
тове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по глас |
аго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на в |
есечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Св |
какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из дал |
отове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пун |
иле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и т |
ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи н |
ја — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла О |
: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S |
инират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устр |
терством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши. |
ријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема н |
фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има к |
а властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са свет |
ста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицов |
о јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какв |
оче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фан |
ореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним |
ква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је |
ти.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична да |
дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у к |
квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант |
пет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, |
анку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</ |
ећ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено м |
сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S |
p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} |
се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочеп |
нео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>М |
бучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шн |
ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мен |
> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} |
шао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шт |
есо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко |
могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ |
есеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бран |
ите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина |
па млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал |
е готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супру |
н тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> |
имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је би |
ерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам |
gn xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како |
Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Још |
ри, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p |
а, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чик |
с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још каз |
?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто |
крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариш |
} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Ка |
ству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на дв |
д милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама м |
.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми куз |
о да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи |
о ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, ка |
зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не п |
ем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви |
р плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом. |
воме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гр |
е једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може б |
треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били |
она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi |
ог дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами |
је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p |
атерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет годин |
ите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им |
јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Т |
рио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и уда |
> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред ме |
о првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи меле |
на неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко |
е 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 |
мљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p |
је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гро |
није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да о |
пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отк |
ио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити |
већ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро |
знанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље |
е у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути. |
Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Поста |
гнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговор |
м жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с |
мо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби |
Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до сво |
тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> |
исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здр |
{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика вр |
м с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са |
Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све при |
ко Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра де |
није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја |
ас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волел |
ужи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку вр |
ма стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <p |
кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Ко |
тор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова п |
ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити. |
Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас |
чи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управи |
ечем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за виде |
тавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто ок |
да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план у |
претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да г |
е о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хр |
је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утех |
е водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су |
свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако |
S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Г |
увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благород |
лостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, д |
даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик за |
авити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље |
казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је им |
.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па |
} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он о |
а шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имен |
д дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што чове |
а, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће |
а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но ко |
} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S |
, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ |
је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> < |
мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесе |
живам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> |
нуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дођ |
зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде ј |
одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због |
блигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, п |
у.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећа |
да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p |
њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се |
зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, |
{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако |
по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да с |
Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се те |
рачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{ |
о је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај јед |
{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била |
дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен |
е за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели |
«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му |
скираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»О |
?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек пове |
ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} |
за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} |
ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како |
} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ ка |
Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да с |
} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве |
, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој |
а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има |
ре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није |
Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milesto |
.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом пао |
>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче? |
е ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну |
кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је ст |
апише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нис |
сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n |
аборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победи |
даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан у |
девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је |
је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво уве |
p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који |
а.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, б |
се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лиц |
млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да с |
да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда те |
нда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако добро |
го визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика пов |
треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, |
отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим |
па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у |
ледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће. |
бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегај |
е дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млог |
се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако с |
ржати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Ре |
ко се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне |
чена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу |
а код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта |
вде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд с |
Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време |
нали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји д |
м једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’т |
а сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ник |
им, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до |
м ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако |
>Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд |
а — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља |
олак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p |
ком добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се |
ивање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види |
што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо |
м им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици |
>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у |
грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се |
да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек |
те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на ме |
ти; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не |
свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узет |
пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу п |
же муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од ж |
ранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но мил |
м дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> |
ен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она |
ке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра |
стане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане |
фицини бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Ид |
р дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то прип |
демо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек |
о мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди |
зрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, м |
то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la">c |
Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, је |
се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати |
ст, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји В |
> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње |
знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка о |
средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај |
ама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а |
их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већ |
бу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ |
жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се. |
Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} |
а ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише |
још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; |
дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да мож |
ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и |
готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Лив |
м сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе |
дан је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> |
престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви и |
.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{ |
и жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи с |
пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег о |
ад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба чо |
н случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би с |
ослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S |
са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако |
њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около јед |
и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} У |
моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док |
ју тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и |
одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па |
не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="16 |
нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега |
едаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову с |
рам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити |
лио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</ |
е гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на |
> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам |
Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту с |
и су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из |
е <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колик |
« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајл |
удем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, к |
да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо |
е знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности од |
.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, к |
а живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и су |
ећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за они |
«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од м |
не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му |
у Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестир |
тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажет |
далека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хт |
о пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а т |
без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на м |
Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, |
ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја каж |
перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још |
еш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако |
од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранк |
добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту к |
их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубез |
није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито |
ржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меш |
вати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо |
и млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ нећ |
едно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо |
би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми |
л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да н |
господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, каже |
са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у |
> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом дев |
се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет с |
<p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале с |
о рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале преб |
да нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам п |
а, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, ј |
да има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим |
рећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу |
ћ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне |
ућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је доб |
се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе бил |
тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан |
{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S |
ћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони. |
здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу |
заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ |
година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет |
су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ |
како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отиш |
зак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био н |
писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче он |
да није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале |
{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнак |
велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одм |
ли, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе дов |
ијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су |
есићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} |
/p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на |
{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео д |
ло да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здра |
мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго н |
е госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно |
мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, |
, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> < |
<p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Баби |
пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме |
ер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је |
S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па |
мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; тр |
Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу св |
роши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у |
лузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Дра |
млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да ј |
може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му |
.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два |
ала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу |
> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S |
ранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео |
да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та |
о да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хте |
у; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче |
паија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ М |
у.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако б |
<pb n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка |
ма канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мам |
стала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, |
мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђ |
а.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину н |
м се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро |
.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посе |
»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не |
накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла |
која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољн |
>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о м |
искивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мен |
не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скоп |
уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се у |
због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само н |
ма њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберун |
ту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ деч |
Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} |
је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш о |
ткуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика |
то је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан са |
живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре о |
рамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми до |
ија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Све |
а, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда с |
нику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа ра |
, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију његове п |
{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још |
ицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га |
е срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које |
биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом |
чети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то |
улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, р |
е то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{ |
прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран чов |
Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, р |
и мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не прист |
} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фам |
мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поре |
шко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> < |
.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што в |
кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка |
ли су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам |
стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, ин |
оди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p |
е.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прослов |
вна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме |
ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго |
им да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, |
умети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испад |
о му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сут |
да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим пев |
лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у |
в, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на |
мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па |
ртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, ка |
се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; с |
а поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пође |
опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку осо |
{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана |
на, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале |
е прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелк |
јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мир |
акове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у св |
доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе буте |
елити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима т |
ћ и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видил |
јлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб |
даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и |
; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали. |
<p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се нек |
Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас. |
нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека циф |
се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пре |
не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошиј |
чима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Нагова |
> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам |
ато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} |
и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће т |
био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опрости |
ка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривић |
, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој |
варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си |
не, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да В |
ати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} |
остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почет |
века је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислит |
е могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ |
.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, ј |
буче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад осло |
<p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо |
n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер н |
у зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти |
би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто |
Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>» |
.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, гос |
мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке |
онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити |
ошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</ |
единтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се |
— ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су по |
могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, |
Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју |
е претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам |
они.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица |
Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Им |
ш.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} |
о ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> |
игурно и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испракт |
дало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</ |
сим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатств |
лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« |
обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шали |
је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} М |
ј верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капиц |
ала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог |
она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Та |
р, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, к |
.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан |
»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми има |
своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви увере |
неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често у |
е дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{ |
ед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица н |
нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рун |
људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог б |
таје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња п |
p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је |
ге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смеш |
ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстав |
е којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно |
школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао |
и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но буд |
же.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S |
често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали |
и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене ог |
ст сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шеши |
задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну |
једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери |
и коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспит |
госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите м |
ранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се |
ико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се же |
осподар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментс |
клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помал |
учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи |
лави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт дан |
Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за ру |
ева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је ј |
држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живо |
ош би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друг |
а на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори |
лостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови г |
ење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од м |
ите се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} Н |
ајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад |
онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> < |
се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и овако |
о Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме позн |
аже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" |
ику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, |
нам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми ба |
баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до |
и увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то не |
ло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S |
како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а |
тави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора исту |
излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће |
кат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим |
лео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жа |
љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадб |
ке правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију п |
извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и |
вати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло |
Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо н |
видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто |
та фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>В |
ата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а н |
с заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, досто |
ености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да |
ди се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кут |
а, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко раме |
и.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад с |
огледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, |
>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо јед |
што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад м |
>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p> |
а сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге м |
ад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{ |
»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са жено |
не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појел |
ала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb |
И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Ле |
ице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Ника |
е ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлењ |
једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; |
бру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако |
е.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата |
Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да зав |
могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати |
н је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; с |
рали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала. |
С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либе |
236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је |
S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо |
је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлер |
> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се |
вати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред |
ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати |
ко јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја у |
ку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћ |
твори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће до |
а.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта |
а, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ шт |
Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај |
баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фал |
p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> |
ћ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентае |
ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ с |
срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то време |
ти да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са |
.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, м |
ажиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} |
ћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па д |
а, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.« |
ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>» |
на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, |
замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, |
књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па |
да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност |
Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога |
и се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гон |
уће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На |
ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има |
ти: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да |
{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младос |
једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и |
деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко |
ом волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; |
ивић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p |
жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.« |
то ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни о |
.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, м |
нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} |
дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је ч |
с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p> |
сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Профес |
љу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је н |
а крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и к |
мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писарови |
штове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном |
ао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Га |
есто, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио |
.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Доне |
лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па так |
о се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне пр |
мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперира |
пет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим д |
/p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.< |
жити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржав |
примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје |
«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењ |
дна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седн |
неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостиј |
тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, м |
и без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима |
за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види свој |
нко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова |
.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да |
м се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труд |
зати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешк |
’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ни |
<p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ва |
наје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву |
’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мен |
о, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остад |
сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер |
да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће |
си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један мл |
па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао о |
нда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га |
еђе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен п |
p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ гот |
ве мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно |
о добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрека |
еме.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искр |
олешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а сино |
ре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахера |
је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>М |
ој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко |
је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увесел |
преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разгов |
Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања уста |
друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се догов |
>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су нек |
<p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се |
а госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Д |
сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео с |
самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лак |
ус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> |
д’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили т |
ондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, |
ацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешпери |
ам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек ос |
ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, п |
м у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је |
а била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рески |
, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чу |
<p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Са |
pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Х |
иле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић св |
епо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави ка |
S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим и |
елико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га ниј |
доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао |
Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер с |
аки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила ш |
ар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{ |
{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угос |
, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се зад |
бра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па те |
м на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике |
буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди |
ондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћ |
адан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за |
ицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} |
т.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откак |
} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њ |
ајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи |
ун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око мат |
чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам |
{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе |
се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам у |
Archia poëta</foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то |
зговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, |
се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на аста |
а она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој пр |
познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека |
што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики |
обито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љуб |
<p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, |
ознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишп |
но ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се |
’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не |
вог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула |
д рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обича |
том електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да |
ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и |
по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна |
5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Ј |
Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће му |
знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, н |
} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењ |
<p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зор |
ика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> < |
л’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добр |
ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна г |
међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите |
је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одоб |
мање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом ру |
м се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да в |
ико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад |
це показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић |
нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно |
.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би |
ан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само оч |
ако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је прен |
је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све ш |
чун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Ма |
} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> < |
ји су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање с |
екинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устат |
о сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољс |
једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако тр |
онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особи |
, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потај |
.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.« |
ислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; |
ек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о т |
од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стар |
је млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Ш |
гог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S |
та.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина |
рло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су |
ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Б |
ад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p> |
и хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија |
, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама |
лађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док |
е Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га раз |
, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била |
не, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер |
p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого за |
Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није д |
ома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умири |
не провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна |
онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо |
ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с |
да.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.« |
лео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вице |
би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; т |
само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек ост |
сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка |
ј.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на ферде |
днако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се пр |
нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и ка |
волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-м |
до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа |
жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешп |
Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и |
знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски чов |
и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице и |
лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све |
довољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Г |
да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо са |
рчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на паме |
е, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сра |
контракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривић |
пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а ба |
а наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми с |
мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље |
своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} |
ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени н |
је уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мал |
ћ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с |
аже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да |
м јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кор |
они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, |
њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но |
и да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у после |
га пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене |
оди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> |
} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Каж |
«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио |
и су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан |
сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на стра |
остива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл |
ини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности жив |
ам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да уч |
а је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>» |
г доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад забор |
јно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; каж |
«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, нео |
и каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилић |
му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Бога |
родетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест |
невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Дес |
, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет мал |
Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно |
.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла |
сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам о |
сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. |
вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био |
треба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Оде |
а мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене н |
{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> < |
да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, |
а могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крен |
, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p |
исто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мисли |
ене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам |
Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S |
адости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Ју |
а мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац |
{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући |
у ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, дон |
чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило |
бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш |
е ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; иде |
ском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се |
латити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзе |
ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? |
ти.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, с |
ова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се ра |
е може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; ни |
га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је |
мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма |
ци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе т |
ем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у соб |
доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чик |
а за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из исти |
} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто |
е насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без су |
од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљ |
љан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} М |
и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S |
озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, |
Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се |
е траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њ |
сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Ц |
та склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим |
кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си |
о о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S |
зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним |
није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је на |
завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да |
повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удов |
јна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни |
а.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишл |
чи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала |
а крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се |
ремена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту ку |
Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је да |
да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је |
ер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> |
а да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обре |
ене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наслед |
и, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма |
час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуниц |
пођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ с |
напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} |
арали; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у р |
во може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, |
камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране леп |
</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, к |
, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како |
о сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за как |
о можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има дос |
то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Бож |
може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само у |
дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се уп |
?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле на |
оспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд |
ладу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> < |
мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је |
тумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине |
и курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала |
ј добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на ст |
сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме |
да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштен |
ајблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако |
p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит бр |
онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде |
своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова |
ебе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти с |
о учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узим |
>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред В |
ођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има |
ио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онд |
посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла |
само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја |
један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> |
/p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не мо |
да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није д |
сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{ |
ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се |
учују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни нај |
но; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.« |
.. па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте |
а и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга |
сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фиш |
сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам с |
ослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад му |
жно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксу |
/p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто ср |
свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким ку |
p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак с |
ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан поста |
ам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врл |
ада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алату |
ику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Ба |
исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> |
је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату |
рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада ф |
друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из м |
крено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, |
њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан |
еду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусл |
м ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако ра |
почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мор |
е.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим пр |
а чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се |
едну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, госп |
а лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше ср |
иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не |
ст која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све |
оброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они |
он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да посл |
ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми |
.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бес |
у.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена |
било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, о |
} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то |
аскаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други пр |
у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим |
S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала. |
" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} |
е попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна н |
е, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био ј |
главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној |
S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код б |
} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док |
ако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај |
е; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чарда |
ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> |
ије више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако л |
че, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Сврши |
Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да |
рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, |
да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отса |
ма чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега ка |
ивији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да ч |
hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту |
жим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> < |
он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега д |
д чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да |
ма и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече саст |
у чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S} |
е.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сва |
нко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој |
Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Г |
нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млог |
и, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођењ |
, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то ј |
, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па сед |
се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећо |
ло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају р |
м чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«< |
или смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић |
апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ва |
а онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за |
аве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, ха |
е због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> |
остива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је вр |
упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили |
ћа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Та |
ен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Др |
је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дан |
усте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се в |
концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} |
си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог ари |
ап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: |
/p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад |
ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="1 |
жарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" |
’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, не |
исам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} |
Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не мог |
о си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још мо |
н квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надг |
што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш д |
сесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не |
свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми |
ижиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} |
едва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем |
окоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици сл |
>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узв |
у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас отку |
баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу |
е један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет |
мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се |
данпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом до |
/> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека јед |
кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим |
тал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоко |
Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Пр |
ље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели |
ам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге |
одишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега не |
(степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ из |
н и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине |
банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-ба |
а.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем |
рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко |
да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и |
и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви ст |
о један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а д |
шкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ј |
Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" |
молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као |
сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један бербери |
у, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ |
ћ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синов |
арао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S |
анда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад |
ћ.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на |
г, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} |
господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јов |
га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му |
о погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је |
но — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад траж |
ј партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за ку |
погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро прим |
то немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпо |
се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За та |
ика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни ј |
е за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не |
међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита |
ло се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на кл |
е да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није ко |
мо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрај |
јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакид |
е да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења пра |
ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина |
p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошљ |
кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем т |
аре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет |
ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему |
ено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како зајед |
и и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, |
ком се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да не |
, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећ |
а смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S |
Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за |
зовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Как |
, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се так |
они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно ср |
, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика дома |
е ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво врем |
иповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубез |
тамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упути |
а сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са |
p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео |
јати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. је |
ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. |
ља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са со |
.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> |
лавне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мог |
ам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим стар |
’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — |
а, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Баб |
па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца |
ги пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од ж |
јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} |
, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то н |
.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битк |
чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше |
кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без з |
и шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псуј |
тем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје |
окака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{ |
о лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна ш |
је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} |
чинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> |
а је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што па |
, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, |
ма милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ |
Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове б |
поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет |
и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; о |
то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал |
тели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> |
траг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да |
аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се |
милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Д |
Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну |
опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги при |
на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати. |
ли и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном го |
лгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, |
-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и |
"100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно д |
p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Б |
ећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Ш |
првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на диш |
а има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светоза |
»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпи |
о ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал |
ад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да |
ије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?« |
па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да |
а, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће |
болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситна |
афе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа |
анем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окрећ |
е, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеј |
се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, |
n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало |
а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и ја |
ођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и |
се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бра |
је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Пет |
ом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, оп |
{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро з |
<p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су |
се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хе |
сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић мол |
Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S |
о жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гриви |
А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p |
озицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, |
а праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њ |
изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће св |
до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{ |
и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један |
првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опр |
Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету с |
ар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се ок |
гдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курј |
о љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа |
ио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу н |
пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном д |
е ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За |
поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест г |
је, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не пома |
S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фан |
на, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званиј |
то ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S |
били дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао са |
на и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу те |
како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, н |
, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти о |
клоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта |
то зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, поч |
у држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку |
Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после |
риме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, п |
« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад |
еће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранк |
не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p |
ји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путниц |
и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на так |
е, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријат |
p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће |
цената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десет |
ле моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло и |
и оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дођ |
госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p |
{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од |
, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали |
/p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши |
она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на |
а потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> |
ић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како чест |
адовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе ра |
»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је |
е знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године |
зео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим |
не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије. |
Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ грос |
у већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; он |
малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође |
ке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонд |
регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обрис |
и се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они |
они!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p |
S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу |
.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</ |
манду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У |
н бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним у |
па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ |
ати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један на |
еди, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примет |
о је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персо |
нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претс |
друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пив |
ши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ с |
само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа г |
д био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.< |
лику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цига |
лију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било |
Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и |
ам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би |
ли смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирца |
амо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви с |
пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; дец |
а би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал |
и говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени |
ре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и ти |
аца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се н |
т.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«. |
ен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то |
анкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S |
ас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ та |
сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сен |
а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још пот |
Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима |
нем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>К |
Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Тре |
ли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} От |
р могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама |
о, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е в |
е као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је ра |
походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Д |
била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод д |
напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошк |
к тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем м |
онски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има |
ре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она прист |
и све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене |
писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако леп |
ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, б |
p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што |
у што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милост |
а и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у |
од куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>» |
то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко |
бнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радос |
м отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} |
сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног позна |
емена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако |
сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, јед |
с.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере |
ам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да |
сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млоги |
роши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извируј |
S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после в |
молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете мо |
као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но |
ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често оп |
елом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушит |
д брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни б |
нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све о |
га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јо |
денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} |
кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам |
оше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ов |
ло: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хи |
д.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменит |
{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико |
, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде |
Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише |
ави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па |
а имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема |
м, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, н |
p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и |
њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ инт |
} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако |
а сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам на |
кад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ст |
{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Доне |
како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала. |
ажи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:l |
а женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредит |
младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чи |
сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра |
деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају. |
као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранков |
о је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка |
ђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S |
из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ уг |
гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће |
а цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њ |
кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га |
ст у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачин |
а.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љ |
<p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад |
леди на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснути |
па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне |
и слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лиц |
гледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста |
послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, је |
ке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није |
ре пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три |
ње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам ње |
-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану |
одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> < |
ал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, |
та рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде |
тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два |
варати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <d |
вац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од оса |
рилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ н |
е.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да с |
полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не т |
да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шт |
и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако м |
о млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за |
p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверав |
/p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, |
.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <qu |
ог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S |
ј цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда |
ти, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пил |
лоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Г |
каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дам |
ј исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је |
; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, н |
а л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени |
у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, се |
сокородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, |
и.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овд |
таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и б |
да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особит |
, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на р |
е хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћош |
м да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Осо |
2"> <head>XII</head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S |
волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Моли |
иш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очи |
великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде |
сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господ |
»Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једн |
робудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо |
аше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљед |
време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгл |
ја још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело исп |
о други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио |
ерин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Ва |
едном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, |
p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, |
, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом |
о определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Ч |
уда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изне |
м приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пру |
па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чи |
т, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Ка |
ије л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо |
«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па к |
S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вре |
мо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добр |
ерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми ку |
ате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала |
једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се са |
ам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар д |
ем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, а |
за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен |
Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту м |
итељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати. |
наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Изва |
оја је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, ко |
на; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се о |
мрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо |
— не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није |
ма’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покрови |
{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни |
ад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолик |
зара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лау |
о, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С по |
боравила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није |
но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p> |
S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хе |
} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао |
.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, сас |
вић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научи |
Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корис |
нај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отв |
сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јел |
више такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љуб |
сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Рас |
S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Уп |
онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да с |
ако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек до |
не волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив |
страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако мог |
обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, |
Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да |
добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плач |
ла.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и |
ој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је б |
вљају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, |
па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; |
Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n= |
ина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па је |
.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде к |
тум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</ |
едиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ |
Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ј |
ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала |
јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ |
атију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал |
труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам д |
до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што |
опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, м |
<p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господи |
лете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се |
исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, ј |
таер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке |
то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са |
ио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, ка |
добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; |
живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатн |
сти и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачков |
је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја |
ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запро |
адовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна |
и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је |
едвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава |
и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од заб |
адле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мисл |
очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, отку |
као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте |
ам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, |
ећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Г |
и.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</ |
ло.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамб |
о га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд п |
ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику |
не, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се |
Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, |
л’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам |
>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он |
данпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да ид |
нде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p |
се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се оп |
.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и бо |
ећ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан |
могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава |
сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу |
игани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су и |
>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, т |
и.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, |
нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек |
не и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза. |
у били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је прип |
аш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то |
> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си с |
се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме ди |
о дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе |
тер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div typ |
етати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као жен |
м неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков |
а препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим |
елики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на |
{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде ми |
{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпати |
чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, |
и какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног уго |
n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачкови |
аследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у |
нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако б |
ду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{ |
ка рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један друго |
> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче |
а служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{ |
<p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више |
и на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим ру |
познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S |
и ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и мо |
и смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта ни |
> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам до |
те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.« |
; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже |
њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам ка |
волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја |
та је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад |
ебе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли не |
ко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бр |
а она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, |
шић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S |
а, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично а |
веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у дру |
и.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био |
аникин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја |
, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођ |
лио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, д |
шао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и |
, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави р |
па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенх |
метно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шет |
у Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је |
дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту |
Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал |
ди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начин |
<p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клу |
увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући |
} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада |
Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој. |
илијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо. |
кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кра |
о.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка |
ћ баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као |
нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво |
то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околин |
авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушк |
<p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> |
је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; б |
писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу |
чува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо |
имо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала пи |
ла, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госп |
>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него |
је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио с |
ио му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, |
ербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} По |
па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то ј |
ом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима |
му Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Са |
еће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је мо |
а ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката ко |
у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киш |
исиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> < |
Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, |
е се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајви |
егово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опа |
кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; пр |
процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штуд |
ош ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под њег |
н живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакв |
познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да |
беснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но |
у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је |
а.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби по |
прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити |
рости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, |
ање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што |
ислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то |
еђу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, д |
вартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам с |
ранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек |
ко је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена п |
добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пр |
све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железниц |
са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачн |
ме.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето |
ли казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мер |
н вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина |
и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се |
ф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А н |
оле лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p |
’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, |
де.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није ј |
{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам |
оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p |
амет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескоч |
својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније уз |
е донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме |
{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мен |
ња.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће |
женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим пом |
пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галеро |
дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се |
то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене ре |
штало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</ |
бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан п |
бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није |
Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад б |
ићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну |
то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Б |
омињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, д |
акав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ |
аже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповал |
м.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у оч |
најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> |
сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једна |
да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљ |
а мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p> |
Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба |
; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, бе |
те и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разго |
богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стањ |
уће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући жи |
и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је |
иправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је б |
не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао |
хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја из |
а се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође |
издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета тут |
љан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ др |
ни.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ћ |
да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само |
то је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог с |
оље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин |
нтрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги бан |
} После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад |
јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима б |
ан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са деца |
ити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју. |
рце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срц |
и како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потвр |
етита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар |
{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни би |
о подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је уве |
и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодов |
зар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи |
а ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе |
есте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удат |
а кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао са |
је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад нај |
аш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет |
званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, |
вићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</ |
једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показив |
Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало. |
оји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандл |
је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се |
о о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић ка |
своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да |
тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ј |
мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и вар |
кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим |
тимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три годи |
еље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу |
> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив |
л’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметн |
} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко |
тране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио н |
»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претст |
ју.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја н |
шан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, с |
и особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} |
е.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се |
па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не |
пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постира |
у мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се да |
а када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљ |
утру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два б |
е може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже |
јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики гос |
код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропасти |
да је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту |
аника не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{ |
не као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу |
} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фа |
од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо. |
распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да и |
у ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати |
ију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио |
је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису ра |
спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија |
а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} |
ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади |
е, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају |
лаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; с |
онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом уми |
S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло с |
лаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље. |
ом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} К |
C1.3"> <head>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не по |
тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Ј |
и је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и бо |
Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пен |
к, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао ок |
S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} |
сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане |
Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћ |
а био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} |
ег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео и |
Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате |
ао зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене |
угог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као тауз |
а распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионират |
са на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно про |
лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране ми |
да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде |
и лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо |
и ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми |
исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат го |
седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ко |
ар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бран |
а укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па с |
ли.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат |
о у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити |
d="SRP18630_C1.6"> <head>VI</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли |
нас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање. |
има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не |
нко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, |
г доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да |
пушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало |
у кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веров |
ти; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шк |
себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви |
и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова |
чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни |
к.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад |
ам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланак |
ек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудил |
p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трип |
тати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либери |
ила је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те |
ко је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг саста |
видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Вели |
о га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »П |
јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо |
ба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, |
ири фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{ |
би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разуме |
у учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжај |
друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако с |
те ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Ва |
уту сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали |
Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бр |
ично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће |
л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан |
е она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом позн |
исте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми |
би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одм |
гој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим |
да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако с |
навати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — р |
е <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> < |
{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајд |
p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био |
p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут |
ате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од н |
жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, |
каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требо |
пођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема |
наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу |
а то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је |
фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ |
преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се |
гу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије с |
лаго њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце |
би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и |
иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина |
b n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и др |
а велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за |
?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу |
боље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна |
ти приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стој |
; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја т |
S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да с |
о, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао. |
тра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти |
црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка |
не шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама оп |
славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у |
а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; |
аде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи н |
.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.< |
/> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам прот |
а пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, па |
</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Руни |
тан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма пос |
же јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Д |
о дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност покл |
ио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они нећ |
еликом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе |
</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми |
{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге пл |
ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Он |
е било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава |
Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ нано |
рама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад < |
долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш |
.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће. |
говац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S |
нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли |
нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин |
’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, а |
ом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже |
<pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишч |
с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бр |
жавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцн |
{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао с |
срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан |
бље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем |
сто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далек |
узине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стра |
р је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, т |
сти.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранк |
отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стат |
.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ у |
ајбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто |
га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете н |
си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интереса |
и план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, ни |
и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја |
, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са м |
из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне |
м те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има |
ам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нис |
; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p |
нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исп |
љати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за |
би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету рад |
, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом доб |
пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што |
и све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива |
, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине. |
срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би |
будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од |
шем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега и |
То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што са |
.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда бил |
жава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним теме |
тео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p |
ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губи |
ећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами ј |
абица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> < |
ођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, |
ржању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p |
опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре |
ог мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда ниса |
највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, н |
о је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала ј |
, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој мог |
шира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{ |
су фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је |
Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима |
ћу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у з |
ео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Д |
никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, |
исли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с д |
огле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет |
урталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном п |
откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бра |
била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n= |
— па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, к |
, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те |
не волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао |
/p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Са |
p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још |
мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаес |
тета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не |
јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има |
дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код |
жава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа |
ао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам пр |
у реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу м |
за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе н |
<p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хт |
о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си с |
милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачит |
S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би |
S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју б |
иње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам |
е такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом восп |
мо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да о |
</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у |
инити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са ж |
нирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда |
уо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љ |
другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда н |
, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, |
<p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>» |
ује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То |
ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узм |
е, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који с |
и, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу ш |
у, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читам |
Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим друг |
е Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда |
му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} |
кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Мој |
м све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запале |
стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године у |
опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то |
ма на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — а |
већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на позна |
, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш д |
ола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништ |
си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао |
а и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за г |
а радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{ |
ам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натра |
већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така го |
једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Бе |
јпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p |
онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све преста |
ошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и ната |
вокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао к |
страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке нед |
ткуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му ник |
хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хус |
а се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви ле |
морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S |
о старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> < |
римећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекива |
нтазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност до |
ст година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, |
лим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец |
нко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но н |
ти неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се |
лазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, п |
о није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овак |
>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан |
ам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоћ |
/p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Грив |
о, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{ |
е ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула |
ашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао |
е почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и |
ишт’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи ос |
мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто |
.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам о |
ути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} |
сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те |
е и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојк |
.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч |
не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад т |
и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S |
ца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има д |
н кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} |
ти.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није тре |
на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добр |
асности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«< |
ранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, деб |
{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и |
н није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} |
«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није |
и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Б |
ћ каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпи |
у, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но, |
лане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у шк |
>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може |
си на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са такв |
а ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Ба |
мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па |
ца одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је |
морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увук |
е госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирањ |
се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ ког |
их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај нова |
т буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и моли |
»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме р |
тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за |
та: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитир |
Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наран |
»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепот |
сте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не б |
и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју |
ом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што |
титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се |
{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се запове |
упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеш |
?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p |
е још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под |
век био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам г |
остимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да |
е Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке |
не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до |
чију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-до |
оста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препари |
узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чик |
Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; |
и.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика |
тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} |
окаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, оп |
јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав чо |
пред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви њ |
ве, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе про |
што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му с |
месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Са |
> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан чо |
ао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не |
ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па ш |
шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на |
добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се о |
ка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од |
окушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та |
, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео |
шт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је з |
гледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, из |
ош данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ |
сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал |
ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код как |
у лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, |
дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на ј |
а, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, |
ојекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је мо |
то година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па |
нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p> |
е сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођ |
те, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, мило |
а.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Т |
од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда |
гове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази |
{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет с |
усар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали о |
знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту та |
{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ. |
а да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на же |
арији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’. |
к.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ |
здељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мим |
ади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то |
томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду ба |
е себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе с |
без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у кој |
тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. |
ложењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био |
ег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, |
га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а |
истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из |
и; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у р |
сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не мо |
се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесор |
S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установи |
и.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као |
и, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p> |
е која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма |
што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам |
ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, к |
ћка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш |
Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер |
pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинск |
а тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, |
и говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, ра |
за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, |
и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитав |
видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати |
з мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Оста |
Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, |
с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да б |
ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године |
а за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим прав |
са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намршт |
м путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као |
лиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ва |
едан добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће |
зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити. |
ве њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на |
тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој сву |
аче леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и |
Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулин |
би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи ве |
шао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато |
лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан |
му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао |
господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је о |
познати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти па |
идио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако |
о би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да |
се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним |
алента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, псих |
, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да |
ескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци |
их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један с |
чен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја |
лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S |
колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, |
вори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик з |
са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једн |
.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ |
изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо преш |
е; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко б |
<pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У |
изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показуј |
очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, зам |
е, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почне |
Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад |
десно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} М |
, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и вид |
изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, пр |
е би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се |
мо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозво |
тању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор |
Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не |
<p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послу |
p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ |
ију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Ру |
ене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па как |
ко јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па ч |
на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} |
<p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим |
тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</ |
а за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да |
> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем ка |
ретворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у |
ства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је м |
онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> |
јић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан иде |
p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па то |
анас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће б |
ознао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства |
си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онд |
великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била |
и је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p> |
ко се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта |
ијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради |
у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дре |
ио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је |
меши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. < |
као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам |
ио, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу ка |
ш сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек он |
знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове реч |
зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек |
сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај да |
долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривић |
Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати |
у се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплећ |
јка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то |
оје би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра жен |
и, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милос |
ајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато |
ам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одгова |
ивиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико |
а похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао |
зети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто |
</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то д |
а га се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има |
својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код |
то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста т |
уше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого св |
<p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити |
теља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука ру |
давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру ост |
ате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извини |
S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} |
силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га |
ала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>К |
ој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувстви |
били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџ |
шки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је госпо |
да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам |
је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те види |
се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на |
еше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, |
вом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаб |
стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо |
не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, |
обито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад с |
лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким ес |
њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S |
срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета |
а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, к |
Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отро |
молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо |
!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лак |
отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Р |
.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} |
иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Н |
аишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше. |
Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми тво |
тикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгле |
е друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, |
опако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор м |
на на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би |
д не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Ваш |
и да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у |
, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама де |
т о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне |
ма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и сао |
нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја нап |
колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како до |
етерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред |
ло тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале |
ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се то |
муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ |
рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" / |
све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста т |
му следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не |
.{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ |
Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре |
л’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због бога |
а почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити проф |
тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га инт |
ко.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној ст |
је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годин |
тане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим |
тетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су |
шао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима |
родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у ва |
Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и гот |
у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бра |
не добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само н |
о са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему след |
да са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, ко |
»Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт |
вим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у |
мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти неср |
ку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за |
е, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам с |
ике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи |
суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капу |
веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S |
ре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет г |
са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф |
{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше |
ло је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чист |
о какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} |
еба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S |
се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранк |
нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радова |
у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков велика |
и.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{ |
ише око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се |
ко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће |
рим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме гово |
житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме |
код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ ни |
Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била |
ћан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му |
н од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен |
ло кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна |
> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет |
ојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим |
ет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »домина |
ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остат |
поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели руме |
до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите |
је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи |
на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мен |
е могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хот |
сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло добро |
мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим д |
ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се |
пет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагн |
S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ тако |
жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допад |
p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наско |
ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мал |
илостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чин |
четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало више к |
а седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, весел |
њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад поми |
а, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, |
p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Ј |
н и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане. |
</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си ниј |
а удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укеба |
о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Грив |
еоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, |
поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разл |
чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко |
, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред кућ |
> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, С |
тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење |
јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p |
е шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко ј |
ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако к |
ићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пуп |
одити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу |
је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и |
може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ на |
му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав |
ут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један ле |
Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој п |
сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пе |
ог ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с |
ите са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам б |
била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су мн |
Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, |
ета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је |
Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; |
тела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтова |
господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој с |
дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћем |
вић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — блед |
тешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Ид |
/> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту с |
окварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме |
зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џан |
p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу де |
па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа |
а неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а |
и да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели |
орбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Г |
могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом |
у госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партиј |
у нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицло |
лепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; |
{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Г |
>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ства |
ћи кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су |
свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годи |
раз, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би с |
таром колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, |
њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма коли |
љу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S |
се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} |
није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам к |
а није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпођ |
девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се |
па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи пота |
дма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала вер |
спођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је |
.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је |
пет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div |
о сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да т |
ам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бла |
Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паор |
на, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом прил |
ају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здрав |
сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће |
. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао |
т сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, |
ости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и |
>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је не |
а Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је |
узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом |
јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку |
вартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске |
слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма |
.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живит |
ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила |
на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевим |
си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{ |
овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет г |
о ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, шт |
у је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> |
оспођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, |
<p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разг |
си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па свак |
смо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, |
ност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица. |
сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је б |
и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја |
све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прили |
стом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> < |
будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се |
ште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим |
е имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити |
што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> |
Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед |
и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код кућ |
па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме дола |
ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; |
стина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека |
ву даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморо |
сале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам ж |
ности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те |
са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њ |
д ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показ |
е кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оста |
дну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не |
р су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ла |
на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто |
ити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="cha |
радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ вре |
време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја т |
шио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
анатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре д |
врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; прет |
ри даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке |
уга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године мог |
озар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{ |
га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је |
S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу |
вим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, ка |
уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније |
еба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде. |
лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да ј |
и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко |
у јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на ве |
b n="22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понај |
дма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} |
р је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред |
час дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два пров |
амо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је има |
да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били м |
доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, |
} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповед |
} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да |
толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спом |
ас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони |
ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал |
таде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет |
ас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља бил |
спрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу |
аспитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отво |
не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава |
еста гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Смест |
ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb |
баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудова |
ноћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на |
аја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По |
листере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, |
S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и об |
Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата |
{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју из |
кулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да |
наким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом |
корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да ид |
ала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Х |
ног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, |
ас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо |
стручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су в |
<p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S |
а да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустра |
јатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није |
је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с који |
»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} |
оред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у ка |
још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога ви |
су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо оде |
/> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га по |
вићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} |
е рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру зад |
} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа п |
е смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић |
{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разго |
и још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја и |
, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какв |
{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, м |
ли »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Једа |
им какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго мест |
о за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш |
а нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној стран |
о кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли. |
ар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> < |
сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здра |
а околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и М |
остољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Ф |
а искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор у |
ођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да |
од госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је о |
не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они ц |
анко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на стра |
n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеч |
и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију из |
о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код упр |
ако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да |
богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромаш |
Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онак |
руг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако пос |
је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још |
</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>» |
> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="19 |
са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Н |
еднако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још сино |
Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и кој |
у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S |
ој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описа |
о јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> |
очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтел |
еном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак би |
веравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га и |
мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи |
нове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив |
е ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће ве |
ао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако |
први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав сал |
удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет |
ецу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, прол |
ђа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршоф |
е листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за |
.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који |
аура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’. |
е почнем преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди об |
n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад т |
, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све ист |
по дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти н |
а.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који |
а само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торже |
ошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му |
ра је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били |
учак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Ос |
л.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за њег |
а, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у |
ало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бр |
као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у ш |
ам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал |
е само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње р |
тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће |
р нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању ба |
длови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су к |
ској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па |
о дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} |
а, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бо |
и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка л |
ни и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шо |
/p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад? |
је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да |
рамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено |
овукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опрости |
штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n= |
или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се |
ван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији ж |
а сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Мор |
рти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све |
, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} |
водити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред св |
рце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и |
пођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и |
са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова и |
едва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо оног |
нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које шт |
Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> |
и.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, доби |
си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим |
и дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> |
е он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године |
довољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да |
анпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам |
/p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплем |
све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Ми |
како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекал |
практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би |
то бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други п |
ошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, |
ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ни |
/hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и п |
два смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, |
!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гд |
’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Пис |
вном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао |
ив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невоља |
да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се |
Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Ка |
Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је |
два дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И |
оши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има дос |
на, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хот |
S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особ |
ије поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди |
ај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па |
p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је |
предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошу |
из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У х |
оспођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није л |
ија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је |
раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеу |
знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се ве |
за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема |
својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Св |
а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ де |
у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан у |
, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ |
за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био |
рској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало |
ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то б |
, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га |
{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све |
чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, |
да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:< |
ило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бра |
онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, |
не отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да ниса |
њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно |
.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођин |
S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, |
и су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, д |
а јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Он |
ви пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки ин |
, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој д |
и билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положис |
е имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да с |
ојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у |
ијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође д |
угодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наслед |
може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врело |
ад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велик |
са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, сао |
ни’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су п |
аљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} |
краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} |
трајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S |
а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који |
сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају |
амо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад б |
ити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест |
на компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«< |
о јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и да |
уго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Ба |
о гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је верова |
нати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо им |
извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића |
дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео |
ацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостиво |
о да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од о |
} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љу |
де на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту ни |
ховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват |
вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали |
сподар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад |
тарији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>» |
само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец вре |
> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добр |
лно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је |
е дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дува |
знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, п |
они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му је |
је су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се |
она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме н |
шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мат |
сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уваж |
ој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого |
е нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како |
да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпо |
<p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако |
а да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шет |
и.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће д |
какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p> |
изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родов |
, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да |
из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у |
од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјав |
бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да |
, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ |
е побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, д |
ранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, је |
је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже |
n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о своји |
момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} В |
љеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пр |
} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотеру |
црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резана |
нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила. |
и ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, н |
хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фа |
, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад с |
, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љу |
ар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, |
го ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно р |
д шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранден |
аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко |
руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувс |
јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако |
је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} То |
није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ |
ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млад |
гао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сок |
у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се |
мо Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива |
ље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у прост |
нка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а о |
време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Вр |
време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио |
} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједан |
донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ не |
исам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се к |
том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смеје |
на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан мора |
могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Мо |
он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{ |
Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p |
ругима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Се |
а мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сиг |
он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} |
и, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему |
овима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна к |
којаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевен |
руштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог в |
године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не з |
ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S |
опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоуч |
овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђа |
шићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, кој |
Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је пи |
етињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да |
имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мат |
а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по |
.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његов |
, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...< |
квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пе |
добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсациј |
у, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јак |
ца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове бербер |
е Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан |
се, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио. |
оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо им |
p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Ос |
ојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко п |
овић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као |
екције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на |
је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је |
за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па о |
ладост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у |
рати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га к |
ровели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{ |
с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чу |
за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом |
нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису би |
, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном |
до имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло |
е наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умр |
и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., к |
а.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свр |
о човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не |
и.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} |
оменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; |
а, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу |
анков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут вид |
ао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз |
сте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар |
могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ ста |
S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, |
офичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је свој |
ан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но ме |
.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост |
p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело бога |
што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваља |
стављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и |
и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ ка |
руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал |
а одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без ве |
нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумн |
о је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Мари |
м око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>» |
аклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се он |
ћ није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да на |
ој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се те |
лео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи |
љом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један друг |
вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је те |
сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод |
не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за ве |
титут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А |
напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, |
да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} |
неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја д |
лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ |
<p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја |
то написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам |
о нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га. |
"> <head>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од |
обре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је д |
њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу |
боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно вре |
огима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; |
фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пуш |
{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они д |
у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био |
обљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишч |
глед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ ад |
је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} С |
е, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја са |
а форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер |
ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда сва |
познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми |
увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу ос |
итељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, |
т започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи |
година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} |
дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо |
натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола |
е од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Пар |
ивот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.< |
да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бран |
ранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, |
ну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после |
а-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на т |
бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђа |
мо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са |
о је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуг |
тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не |
авитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и |
о да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето |
ири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, лу |
.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визит |
е дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова |
је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се мил |
је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није |
а, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напом |
сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година би |
а му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; ж |
обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ |
о још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весе |
исам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње |
вом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам |
нај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад |
од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле. |
ило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи с |
имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хоз |
амилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе с |
м се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом живот |
свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жа |
бра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерск |
видели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад |
садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене |
<p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> < |
ика, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познан |
ио је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода |
у две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна да |
уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прси |
и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је |
S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да |
е ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идем |
учали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године два |
изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Д |
или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, о |
пут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} |
јетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као буб |
прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ кам |
аја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чи |
/p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар |
обре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад |
обро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је б |
ао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, |
} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унт |
а, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К. |
’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ млад |
>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Ва |
еран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матер |
како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће л |
ами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу п |
текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млоги |
раве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од |
ним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, |
вила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог |
ји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчеза |
пеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир |
тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енгл |
сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} |
д Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици |
м хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па |
да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се |
ков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, |
ати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе б |
на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два м |
једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко се |
јатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је дол |
Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учин |
нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера |
било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао д |
пети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но |
удио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао ком |
дњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, ј |
мотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се |
, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мач |
ој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превућ |
ом смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умил |
амети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и |
ђем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало с |
таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није |
да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко |
9" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо |
то то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако |
г, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и јед |
ом су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је |
дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гост |
ио ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се |
му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очи |
зио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но кад |
бео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши о |
исле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме ско |
родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао и |
јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Итали |
шила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засад |
а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође |
местити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па |
тог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му од |
ас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене |
ћу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је из |
.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у |
} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он |
д му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка |
ве, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао |
у био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p> |
није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је |
шта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и зна |
и: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ |
е није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>» |
ивити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га |
р први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одла |
и га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се да |
ко да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор мома |
ет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за |
црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао мој |
причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI |
пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко |
он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, |
рам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро |
ако га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је ут |
»Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сија |
ице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде па |
јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но о |
рло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет |
о баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку |
омамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио |
ења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборав |
, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак и |
ам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и пр |
иди.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њо |
о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло до |
ибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам |
<pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О |
<pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад с |
.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзе |
сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Позна |
то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <p |
лаве истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је з |
в ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југенд |
отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то ба |
да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако шт |
ту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које |
/> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он |
било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и нова |
а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони |
о сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте к |
ам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор п |
е.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да зн |
ио с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, |
ене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек не |
а, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма м |
код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, |
.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за |
p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам сит |
и.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и де |
S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима |
/p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} |
кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући |
јем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да ник |
<p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав |
ог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се з |
ђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до |
е казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој да |
нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са т |
добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је с |
ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била пр |
уо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бр |
е баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Би |
пим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојес |
било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни млади |
изати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме пр |
да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ д |
’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску ш |
<p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се |
анас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се м |
а управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпу |
к не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим |
S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостој |
шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па |
ило, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пуст |
обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранде |
та сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт ј |
силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне еробе |
мо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић |
се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филист |
ом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић ј |
, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био |
ке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту |
Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а |
да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему |
која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику |
сићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{ |
и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију |
ра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо шт |
оцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути фи |
етка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мо |
свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравкови |
у и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју |
само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види |
надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресел |
ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Л |
поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вече |
не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу |
ји је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је чове |
ећ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет |
p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; |
има друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма |
та, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштољ |
ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео |
јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задов |
говарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се |
ознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она в |
Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>» |
си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па н |
ана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого мла |
мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Нег |
, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди |
p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако ов |
тва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сва |
сленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би |
о је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући |
очијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је |
ти моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац м |
левати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} |
а девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само ма |
нпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца |
К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско зв |
лост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља. |
е било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило д |
пође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у |
ве.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш |
и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су в |
р. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зат |
ао код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим нов |
е добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства зајед |
«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољ |
о сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су м |
измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} |
8630_C1.9"> <head>IX</head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја |
и није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" |
а га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио с |
уштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена |
љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог |
, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је |
’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат би |
трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад н |
p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као го |
мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, |
; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је |
из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулка |
чнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад |
није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплет |
ет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој |
витеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} |
од умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да д |
и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав |
е био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к ње |
д једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког |
фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја го |
у особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да не |
ут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо. |
{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па |
сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и п |
рати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S |
{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, |
p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»П |
ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни |
потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; |
аскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све |
Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бран |
; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале |
да, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари |
ој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, т |
ао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој кварти |
ти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за |
рз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но |
латити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики |
а лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћи |
рђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему |
у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ ба |
Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скач |
n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранк |
млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми |
да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег ред |
{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на |
е ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугач |
е богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан. |
а мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим дру |
у госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; н |
p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам |
а не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми б |
.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p |
д не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то ј |
т Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га |
а са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало проп |
мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили |
какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа д |
има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> |
Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да ј |
анка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и |
не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p |
сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим |
«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, |
ог срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви м |
кад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећ |
Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и |
к благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном |
ојим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?« |
осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда б |
о.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира |
ва, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни |
ј на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су за |
сти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} По |
, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја са |
што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се т |
мњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да с |
Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> < |
естре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами ост |
Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225 |
удом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му с |
ар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не жели |
чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил |
ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очи |
Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да |
досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну м |
и се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се |
<pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан удар |
де и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види |
каку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет |
нење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма |
де, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвам |
ковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петко |
рожајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда |
’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> < |
се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам |
то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви ника |
ојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даљ |
ој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више о |
, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша |
ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље |
миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} |
само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и с |
ко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је бо |
3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и ч |
228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек |
само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може |
Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није д |
ега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не |
<p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати |
ићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} |
шко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разг |
шу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам доч |
онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и не |
Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допад |
у, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, је |
се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако прово |
онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди с |
оју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпун |
л’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и |
ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас |
по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} |
руштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе. |
прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ |
јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо н |
дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу |
у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код |
Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад |
с на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да ви |
видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо |
им тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика о |
вења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко |
нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја кри |
м питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од |
тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« за |
енске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћ |
?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p |
успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопш |
делити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у |
> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно |
ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир |
ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу с |
То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> |
кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Так |
ивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, |
то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не зн |
о, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу со |
ољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ј |
ку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико г |
видити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику |
еп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Ле |
газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади |
, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} |
мо глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливиј |
анцуски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка оп |
трпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се ек |
што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било ч |
, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге |
ружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту |
ије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ са |
{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и |
се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханики |
т љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све |
јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кр |
ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја |
ену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и ј |
су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било |
нда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на |
ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло доб |
едну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт о |
ре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнак |
понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док је |
ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са т |
«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; |
је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с |
дан мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, |
а је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ |
дле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам |
сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бр |
теку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан |
нук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути |
им се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ха |
мо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија ј |
Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, ме |
о.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жа |
ко шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од н |
што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао |
и.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, |
} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми ун |
ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо |
шујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>П |
</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа |
т ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да |
се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бран |
ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.< |
, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S |
да ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си ве |
ти.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»П |
д помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни засл |
је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, н |
«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, п |
ма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и |
Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари |
ви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде б |
ој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комеди |
ознао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, |
себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, |
</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{ |
о да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> |
, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет доби |
Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове? |
ко се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, |
о био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све иг |
кати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више мо |
јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, |
те, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пут |
Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби см |
, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да зар |
/> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу п |
олико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике |
у фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто |
ија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико |
стољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није то |
се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хер |
уги пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити та |
препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусови |
а зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло доб |
е казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му |
ше поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахе |
аника је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек наф |
немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Ко |
ћност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ |
Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најн |
/p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познава |
ет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; |
истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, п |
ок се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић ов |
.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек |
на апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} |
ли.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове |
n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} |
да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за |
ки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што |
у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте |
ада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Напо |
в, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске |
р, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо |
би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвар |
»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господ |
ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у |
ама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и |
боље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом команд |
је да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и увери |
p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p |
тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко нећ |
жим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још! |
’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко |
ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самр |
им руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама |
ентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једни |
м непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам |
кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да |
S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Х |
па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била си |
ћа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да с |
ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја |
у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Ми |
дем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не. |
ium abeundi</foreign>, то толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђа |
срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} П |
: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, |
де се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили. |
за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, |
афу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је и |
пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његов |
Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{ |
ржали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло |
и, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају |
у заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу к |
азује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«< |
госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једа |
е ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш |
век ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже |
јцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли б |
се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље наме |
енмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се |
а изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире |
чковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па на |
е независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд |
; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора |
{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостив |
им.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за |
о, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео |
ој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није удар |
ђење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш |
p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урође |
о неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарај |
ћ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но |
з тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плавет |
{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопочитајњејша фрајлице! </hi> </p> <p |
«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо |
, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики |
у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је |
и се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ п |
те и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а по |
а се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си н |
{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о ме |
ује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуств |
.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем с |
се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар |
рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји |
невао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи пр |
је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, |
данпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у п |
о из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије. |
добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се в |
пођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да ве |
живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Пе |
сте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, к |
ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} |
душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за уг |
после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стар |
ци сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познај |
оспођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p> |
и, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити |
браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мал |
ирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, |
та.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{ |
<p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја са |
дина?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, милостива, млог |
лостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро |
азе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.< |
ристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод врати |
оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} |
, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, |
види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две |
т у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после |
падне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међ |
илици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао |
> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{ |
, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S |
ет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да с |
њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијо |
реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају |
сле обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па р |
му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни д |
а у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола с |
јало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, п |
жењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} |
у: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав |
оспође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} |
ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, н |
ерека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним астало |
прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је |
На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се по |
ријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, |
римимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ с |
рашни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, |
колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити |
немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, |
се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да по |
} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим |
и људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту дол |
извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове пос |
које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути |
т наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, |
сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{ |
то живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се уз |
а.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хо |
озга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весе |
о дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи тако |
јем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>» |
године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, |
чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам |
једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја |
Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S |
па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не |
оравити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? |
и, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код м |
то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«< |
и л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим |
о?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотера |
регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу |
свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе |
ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Т |
чно жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века уч |
лане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни ок |
а сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикециј |
узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам има |
анка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и |
рофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко ре |
е: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и за |
је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и |
дније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз ували |
огу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помам |
дрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па ка |
"186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Т |
ом ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромаш |
о рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем ш |
Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њи |
н, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици фо |
вај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад |
млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега |
м; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то арис |
ру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и |
!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} П |
и је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да |
а колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; |
обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код ку |
стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слу |
ата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ |
ла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати |
не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољ |
нтересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p |
онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ниш |
прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а |
о, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ |
езана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сест |
ије био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице про |
и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога н |
а, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} |
/p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врл |
у.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко |
о изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант! |
"79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удови |
ико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слага |
S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву ку |
и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата |
ћ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре ов |
у ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, |
ли сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p |
учио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, п |
јвећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није |
ао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је |
ету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само |
на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} |
вину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може |
ашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене |
очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је |
</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залуди |
ошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има времен |
би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним с |
о упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда б |
ити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p |
> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} |
окнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свет |
обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет |
поту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједан |
е!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; в |
’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита |
а част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће м |
зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стран |
казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко па |
сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа пр |
њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи |
ну.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на вел |
ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«< |
ислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу |
огуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чи |
ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом з |
о да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му |
хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{ |
{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> |
ан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а д |
о, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ства |
пензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, мож |
уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и бо |
рпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад е |
но тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора |
малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж ху |
па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, н |
е; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S |
како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док |
лазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити. |
уштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су |
емљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</ |
тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко д |
мам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго |
език.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{ |
} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сор |
/> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет види |
а формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер |
о долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја |
мотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало нап |
били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са п |
Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; са |
свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од |
би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређат |
, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је |
лу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви |
p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се |
?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лиц |
па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја са |
ек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо до |
ту чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја н |
ћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу |
<p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ |
репаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки |
били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} В |
цефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије |
т да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати натарош |
ћ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам ду |
убити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену |
увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} |
слили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако кор |
ити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у |
евају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Уч |
ић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа |
то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господи |
" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, ве |
ћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мисли |
карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру. |
јне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, |
ог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; са |
у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још до |
> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилиј |
јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и |
е оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест б |
ам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем каз |
танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни |
едају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд |
наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошко |
код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће |
ра.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се |
офа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p |
и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина доба |
е већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, кој |
заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гр |
разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обршт |
лтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда бил |
ам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, зн |
онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, |
га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато |
је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другари |
идио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он свако |
само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да с |
ћи.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је т |
ели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује |
Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па |
е, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужив |
ену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро |
Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чи |
Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> |
ечи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се |
забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се п |
ући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја |
е Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ |
ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелк |
ао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди |
Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весе |
нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пар |
ло помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе |
} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видет |
, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p |
коло њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Х |
.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано |
S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да |
јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бле |
сне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву б |
рав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по |
мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о |
из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и њего |
ти.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад |
о писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после |
е знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић |
ата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb |
та ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како бол |
се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је |
е баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад н |
и,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је з |
ства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Инт |
ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и г |
је; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, |
има женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечов |
етрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад |
разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за в |
Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, |
таре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{ |
нбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?« |
сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила је |
стали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли |
Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му |
дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но |
, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како |
ожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отвара |
која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може сво |
м мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све |
, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може |
</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и |
ам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мал |
ности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} С |
селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не о |
е, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страда |
млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече же |
аведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" / |
> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљив |
ки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотек |
ечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умш |
запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, з |
ути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у |
еже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милос |
от се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљ |
буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, ј |
се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телес |
} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у ок |
братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели |
емо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим ко |
по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунић |
а неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се |
је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упара |
е претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да |
{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, |
S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо |
ер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>М |
.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за |
} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет |
бопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе? |
говара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. п |
при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гри |
атим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати |
женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; |
неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само ш |
љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био друг |
идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једн |
тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, |
разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пр |
не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика пос |
а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашт |
фалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцела |
емо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, |
подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Оч |
у његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан |
ите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда В |
> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{ |
S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гле |
<p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па |
ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин |
итом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику |
нај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, |
»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго |
мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанс |
во је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мал |
болео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта |
м се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са |
ти.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, |
зе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А о |
о ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трч |
надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> <p> <hi>покорњејши</hi> </p> <p> <hi>Све |
епа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{ |
сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пет |
а било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је т |
о сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом |
ек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка. |
ило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалев |
н, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ |
никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залу |
и даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у ми |
л’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са све |
како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се |
, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва |
м: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, |
Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба |
лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</ |
сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну о |
вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у |
сле два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да је |
} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој с |
вом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста от |
им питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извид |
з чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је ота |
огу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ва |
хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> |
и, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разг |
а то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, |
предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака јед |
стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Х |
нце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се |
вна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он за |
лко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на |
квим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред о |
> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о |
ашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достиг |
.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то до |
кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су се |
т; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после ф |
страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко шт |
«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ ужи |
ста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту л |
нанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћ |
мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога ш |
ку и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске |
ло одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизива |
ћу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; св |
ила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје |
врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и бе |
о велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема |
’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, |
да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни је |
ажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све |
Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фра |
ведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на с |
Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чик |
у добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, је |
зискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са ф |
амо нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} Куц |
нао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није и |
н је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише позн |
на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} |
и.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“ |
м, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Г |
напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ |
Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гаји |
-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он п |
ашту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпу |
етковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, ј |
желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и |
само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро |
још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здрав |
је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гост |
онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све о |
ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здрављ |
нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но |
о нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само |
да ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Ј |
е живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{ |
да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе |
»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није о |
жу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је |
лико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до п |
а«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управ |
p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} |
се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци. |
ити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не в |
су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефти |
друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви |
.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Ч |
дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се |
о здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметниј |
ранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се т |
рено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан? |
навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио |
шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; з |
ико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А з |
/> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд |
је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин н |
заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је |
ј кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господст |
женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удад |
ј муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p> |
то, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«< |
о тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске |
на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да с |
сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па |
S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг ек |
рамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим |
ћ нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић оста |
азговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учини |
натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац из |
ећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p> |
0" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од сво |
заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише |
ег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били нај |
је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпр |
Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љу |
д њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, н |
, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим П |
Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој св |
сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили |
} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције. |
глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, |
отсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог ч |
а то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражит |
gn>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно дов |
еки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно друг |
ead>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а |
> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његов |
p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празн |
ити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио |
ру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, |
да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p> |
уратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам ш |
о јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и |
ст и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лан |
м господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само |
морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опрости |
бљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из фле |
на и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи |
метнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде |
лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Још |
сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, |
речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто |
ем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да |
"81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промис |
о.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немо |
у дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, |
аогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{ |
те је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шт |
Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на |
говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га к |
Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морам |
’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће |
ље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају |
>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била нес |
аника се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћ |
ре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{ |
пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наум |
у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, в |
оворио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> |
што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен |
а јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од му |
.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струк |
бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини |
ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добит |
Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што |
Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но о |
жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, |
анку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} |
мењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин порт |
ти ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед ма |
лина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред |
одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповеди |
ц јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.< |
елцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад |
морим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли |
ажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о то |
е да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте |
очује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код с |
тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да |
јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра ч |
S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мо |
и су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не |
ебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам |
там се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег из |
а времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и и |
о њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим д |
аде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал |
анку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т |
дан <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици брков |
ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испит |
> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Пет |
све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу н |
изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изван |
ше.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранк |
рави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће |
и у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно |
.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње ре |
госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је |
.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за |
е, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допа |
мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да гос |
корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође још |
су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> < |
да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљ |
{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту ку |
узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о |
писује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="9 |
се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p |
убио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одреч |
, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p> |
она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако т |
но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео |
а урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као ст |
и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Од |
ке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> |
} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме н |
као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’в |
пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат |
у вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говори |
рош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем |
зме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у ње |
азговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна |
допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде ма |
јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилич |
136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали |
о баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта |
друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међ |
<p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно п |
{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад с |
она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »В |
за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по запо |
из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској п |
десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће |
ко добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрш |
мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми сао |
дова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа |
било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нек |
.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Оде |
ајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба |
Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пуст |
добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце |
кову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене |
илете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човеч |
мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бран |
а, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најста |
е сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лау |
квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари к |
е избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опе |
ики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Др |
огледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у |
додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се позна |
оје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану циг |
ти на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко н |
рала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да ј |
м мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> < |
т, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако за |
да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: » |
досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} |
_C2.4"> <head>IV</head> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и с |
итати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја жив |
га доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чит |
рви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>» |
театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутра |
само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} |
вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде? |
имали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Мари |
ам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} |
никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди |
е јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцеп |
ило је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио о |
ео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; ф |
b n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та |
стим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пит |
, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти |
атинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, а |
/p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекал |
S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чел |
S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама |
фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је да |
и је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише д |
на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересир |
м доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти |
жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви |
, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коњ |
а доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер |
и?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам |
.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад |
{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у |
и.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал |
ко интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а ф |
па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако в |
е са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од с |
а и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три да |
<pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за јед |
ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> < |
м!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви не |
обре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} |
о сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту с |
анков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш но |
<p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљ |
анка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јо |
ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ |
у пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш зн |
ћ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не |
гај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> |
.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу |
анка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претст |
ене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дам |
<p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао |
ада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ва |
ако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к |
анка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам м |
џић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.« |
питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпо |
ли.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну в |
одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код |
и, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би |
. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а |
Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, |
азак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се на |
гне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи |
се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али м |
уће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ |
<p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини к |
арве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули ода |
и, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, |
вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад к |
хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је с |
ај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; св |
понденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те з |
аци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже |
ин, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оц |
ко испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна |
ори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био |
светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" |
, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже |
одне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} |
мо ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" |
Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу |
е около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узе |
олест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога с |
е у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једна |
то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, а |
Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа |
е.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Док |
едати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да |
да, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p |
еде куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> < |
седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S |
<p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе |
; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} П |
бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опрос |
ростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши |
којег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил |
са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредито |
па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; м |
у да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је |
{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони |
оба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас |
анком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити |
аче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао с |
зи, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хан |
боле се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Б |
па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава д |
о с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне син |
ли у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бо |
Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље на |
рали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хте |
о се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забрин |
је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ић |
а онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се п |
о.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мен |
у донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Нај |
н венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{ |
стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунц |
почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па п |
рофесор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека |
о згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. |
есет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Об |
крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У м |
гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S |
а о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па |
да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад |
и к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио |
ала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све ј |
ранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, пр |
бражена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она оч |
срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кик |
/> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, |
</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су ј |
цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет |
план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам |
.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, а |
мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови |
ој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими суд |
е већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јест |
.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво |
и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи |
су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пуш |
ске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као |
р ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му |
даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} |
S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> |
буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год уч |
акојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p> |
само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог прија |
оручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час |
сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити |
да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до кварт |
Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал |
p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бран |
не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У |
ашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер |
ојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, сам |
је ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је те |
ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S |
сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре |
воји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, |
.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим д |
једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визит |
двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми н |
.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивал |
гу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо пр |
ене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она мо |
е сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би с |
о.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: |
опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писм |
добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је го |
да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро |
S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по варош |
ло напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а |
есић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину |
ца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb |
чем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, |
брним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће |
ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи |
’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да вид |
је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на м |
наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургеро |
з да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало |
к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то примет |
могне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да |
Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све |
де кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећ |
се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«< |
<p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут |
.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље. |
т даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен. |
Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да |
ра, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, прем |
је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати мора |
се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немира |
дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац прими |
а, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе |
о једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на с |
еколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у то |
ани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа |
битог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит м |
е са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми |
а ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Так |
спођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> |
вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фа |
уком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} |
то је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу |
са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек к |
је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали |
етозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако |
ше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт ни |
т наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамш |
ко смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Ха |
а, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице |
е она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се у |
ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет |
пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету м |
е ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он ј |
камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да са |
} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце |
ј струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам с |
му говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим. |
е њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силн |
Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеа |
и можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим с |
дар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском |
е да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, |
ишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да ј |
з карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима глед |
вим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет |
о га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премиш |
је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње |
тљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да |
срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, |
на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су м |
м!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Б |
ли, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
у сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{ |
ати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја в |
баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим |
бро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два мес |
едно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, |
</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бр |
то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то |
и постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло |
сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забаш |
дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може |
ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о |
евима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у |
{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па ј |
дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну |
ку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је в |
је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а госп |
ра, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све т |
м, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма суд |
овић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту |
ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутр |
да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, реч |
екао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ к |
е пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да |
/p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, |
ја била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати |
овине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мен |
мен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо |
Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се |
ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај |
јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опс |
у казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. |
p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, |
јзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бак |
лести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се |
ље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корач |
запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на |
Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким из |
д женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милост |
ни су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но |
Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> < |
да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сам |
се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам |
једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Расп |
о о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш р |
све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бр |
с унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи |
су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном |
Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека |
е, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се |
<p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе г |
.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлел |
кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објав |
аника.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве ш |
да читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо. |
урмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као шт |
какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пен |
стром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стр |
све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ |
ћи.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="cha |
и, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне с |
<p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао |
преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао |
и ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бра |
водио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{ |
већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ј |
, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љу |
, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S |
{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу |
због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се |
ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је |
вљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни зап |
е куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три годи |
је.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се |
’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, о |
га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није |
авковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук |
авимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткив |
p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма |
и колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофици |
разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмет |
како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га д |
орхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> |
се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скор |
аје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће изб |
дем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе |
у се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S |
опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} |
, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка |
за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брач |
имо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} |
жирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, |
шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па ј |
е <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је |
, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја о |
и.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био ј |
тиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p |
ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реш |
<pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p |
истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда |
еварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам |
се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јо |
рав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко с |
дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да |
ри пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то |
е и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за к |
е низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са |
шици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га |
да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао. |
ас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p |
упању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати |
И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао |
, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости |
роба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с |
</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, |
м свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта |
равио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Может |
анаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{ |
остигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; |
пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика оста |
} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" |
>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу в |
устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Т |
вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, |
о се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хуса |
па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Поч |
ваца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу |
пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Ниј |
роши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу н |
ње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, ов |
роводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јо |
денбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост |
> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако д |
/p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу к |
вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без у |
ац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{ |
адовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{ |
друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола |
Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ћ |
, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја с |
као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав |
енемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја са |
ранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ |
кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам |
ио да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ г |
у ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У |
разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао |
оже ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре |
му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слуш |
но.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти |
су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим леб |
ријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мо |
деш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе |
тити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ |
кад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнут |
а зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак |
вота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а и |
ли на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног чове |
офицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни по |
ала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја |
нуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фант |
олико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво |
његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једно |
ребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану |
а, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се |
ек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бран |
, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид |
ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд. |
ао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комо |
и.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си |
а се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни |
<p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама |
ођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан з |
најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не припо |
ст јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало п |
у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ г |
ну.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут |
} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава |
, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У н |
о одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да |
би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант з |
у: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затвори |
већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Д |
онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се врем |
лости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима сим |
стива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика ниј |
јлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а |
} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} |
идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку |
својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на ср |
д њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину |
па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом |
адао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није |
сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; |
ћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бран |
и одговор, остајем...</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо |
дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је |
а”</hi> </p> </quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у |
ги код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су с |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко б |
id="SRP18630_C1.7"> <head>VII</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан до |
<p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја м |
2" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Верб |
а, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говор |
ет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S |
S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај пос |
принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јурис |
десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и |
е лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ид |
Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ п |
ошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је сила |
о се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била у |
богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да |
нка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi |
Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанс |
и, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, кој |
и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам д |
да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а |
е рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да |
нателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио |
квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу |
г гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини та |
ни се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, м |
изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен |
то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики |
и се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанп |
{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам х |
знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то |
му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаур |
ваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то сам |
ло, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала. |
’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после припове |
.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан |
евесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} |
анко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допа |
ем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом |
в курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо |
у неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у |
е Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без |
, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, |
в, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на п |
јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било ту |
ом.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити |
се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је |
ад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као к |
и године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.< |
која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим приј |
а нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као |
асао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, |
е да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и |
агнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Хан |
сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солид |
звол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу бил |
е.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Са |
.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем и |
а ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трај |
</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бр |
</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доис |
канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто |
дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га уза |
н дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да |
ј вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду |
{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у с |
се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком с |
а донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у кувар |
ио икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да |
родно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} Пит |
У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде пров |
/head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд |
пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, п |
у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бр |
— права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе |
/p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам |
аже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном |
својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје с |
ођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми моза |
е економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред то |
о.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију |
се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, |
сте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њ |
хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатис |
Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази |
гови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завид |
ошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хани |
давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сут |
огу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</ |
асну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загоре |
рати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло д |
е он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка |
млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исп |
први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, ма |
ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредн |
однети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом при |
гађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривић |
арају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно |
о вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем п |
теља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је з |
м видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седне |
ле говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу с |
исам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су му |
} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Д |
ју на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да |
је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна позн |
ек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге |
изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранко |
ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о то |
ица тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже |
овати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, |
unit="subSection" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ |
там се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, р |
пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова |
ло богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Ов |
идети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стра |
се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде |
пуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S |
баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ |
ити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханик |
па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола к |
’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, б |
ву ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка |
ead>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова |
укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут мало |
окучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што го |
знајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ мог |
бе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у |
во је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лак |
окоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на |
и, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко о |
је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече |
сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет с |
39" /> почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а о |
.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо припо |
у.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јур |
вити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би |
јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но сам |
љени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је |
стане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка |
е љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том |
јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољуб |
очетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, по |
нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало ш |
стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, |
S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика |
Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: к |
ши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи |
ти почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда |
и скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она р |
ада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} |
слати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и дон |
се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се реши |
је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранк |
мо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио |
ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} |
м задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко би |
нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, как |
/p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао |
и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каж |
и могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му |
ако се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне. |
м шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после п |
и.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар ба |
, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост д |
је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи о |
аулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на је |
пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић п |
јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ про |
буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу |
т поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но |
а и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има |
у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећ |
на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на |
а Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" / |
и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задо |
гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Ба |
а са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, за |
Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уз |
.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> < |
ати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљ |
лина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi> |
имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија |
сти, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине |
огао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да |
арош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здрав |
ож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не |
а’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лаур |
ђу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре |
гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасв |
уши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бр |
> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бра |
канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му |
љим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Госпо |
барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о доб |
SRP18630_C2.6"> <head>VI</head> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка в |
рам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћем |
рашно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све в |
а дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме по |
мо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да исп |
га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да |
.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуж |
талирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, ч |
ем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" |
уг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" / |
ко и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо |
док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја ка |
ка ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим как |
био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар м |
м да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.? |
и било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о |
ржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови |
најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито |
почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео |
нео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разг |
еност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би на |
ку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Б |
ам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p |
још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је ње |
ј кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, |
, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја м |
јући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, |
екулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко ост |
и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити. |
ке.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ла |
то сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нис |
кова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, д |
S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко |
адити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта по |
је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим |
т, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Б |
кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S |
да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла |
<p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти |
, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после в |
ам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хе |
а, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> < |
а сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем |
руго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у некол |
е — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си |
а медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком |
ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и брин |
»Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да г |
се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли |
дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди |
е ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили |
е од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на |
ици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нем |
о Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зо |
ика, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је |
говор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познава |
д већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по двана |
село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико м |
е забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, |
м изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, н |
.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«< |
брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је би |
им стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Зн |
слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{ |
ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме |
Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најб |
<pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни брате Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно дет |
, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године как |
Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>» |
«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и прави |
.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.< |
а се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко |
спавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад д |
а, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бран |
Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</ |
који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи тракте |
одине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Мора |
да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји пр |
е скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактер |
нда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима. |
у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по во |
Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећ |
мпетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком круг |
е, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} |
ре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дванаест перцена |
е био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег |
о и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Ко |
матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поу |
то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву д |
ете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више |
ас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’ |
е кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н |
дма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испава |
ма су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у до |
или, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифта |
аг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би |
ници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> |
оје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах с |
фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће буд |
ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили ни |
</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, |
хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чек |
пим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића |
и, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</ |
о иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно |
.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И |
о пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом р |
о две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метн |
’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо на |
— Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана |
ују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} П |
егов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она са |
страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми с |
дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па |
ом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио |
изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замо |
ће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушат |
нула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби! |
баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печат |
{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење |
све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тр |
дне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није |
познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне |
ћ резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се с |
и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онам |
деље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Ј |
даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом к |
ростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да |
ђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> < |
дити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи |
<p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти |
имо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља др |
/p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нис |
почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да б |
ер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају м |
оже, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека |
ве персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало на |
доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да |
пире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се по |
нткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова |
н женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил |
и.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из шко |
тикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А о |
, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{ |
ранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, нег |
смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није |
S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко коман |
ветозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се д |
та, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па та |
> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је незави |
> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоко |
оље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новац |
p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, о |
и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу |
мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није |
ж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је |
новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корач |
стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била |
преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ћ |
а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да |
о кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупир |
какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курм |
ргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћ |
му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је б |
маз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру н |
в се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, |
а нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ни |
је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љу |
пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогам |
се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранк |
о гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије |
вом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пусти |
ршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе |
не.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био |
најеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, |
вице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи |
ишт’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па |
на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са |
бе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Л |
{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Л |
дну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Ц |
мњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Лив |
хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта |
е је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био |
е одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, је |
ато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за |
/p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберун |
{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?« |
позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад |
да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жен |
ош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када |
еће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, |
онтрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасет |
, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва с |
ез појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпој |
ре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо с |
ј сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} |
оздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </qu |
куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, |
Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, плат |
ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао |
неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар с |
{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо једа |
ед мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, |
, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа |
ђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт ни |
ла, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да вид |
се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од да |
пушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као |
<p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан гла |
вукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче |
ма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма |
учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C |
коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прос |
Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, |
ворио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, |
убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право |
ила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да В |
дио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може |
Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да р |
нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, |
ечем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако дола |
је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је |
тране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само |
у крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S |
, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може с |
дим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако ж |
ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње реч |
литику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се д |
ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми |
и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi |
уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није |
му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешк |
.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с |
{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па |
псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам |
кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Иде |
своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} К |
е чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто ф |
совало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — ре |
је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Је |
љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у |
а жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ н |
<p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такт |
м надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, |
би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад |
доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме позна |
/p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам ма |
т ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја ње |
ском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперир |
човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја |
радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као ш |
шим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, до |
алим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} |
опустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и |
па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров запо |
школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Кли |
авље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако изд |
шкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали |
не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с В |
вати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с који |
м умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну к |
на, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канц |
="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, мор |
Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сут |
ртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p> |
е млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја виче |
мо о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја са |
и твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила |
гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић |
никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па |
мо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости жен |
/> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше |
опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути м |
ривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да |
ми; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику |
поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да |
фришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба в |
ажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си |
о сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S |
штено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим з |
иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из ва |
кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да |
м, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богат |
њу.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живот |
може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од |
изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред те |
само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до |
Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на п |
овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, мил |
често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, б |
<hi>„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то |
још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Жив |
елику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће до |
да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила |
јазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, |
, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: |
ред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу изде |
ните ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и |
воје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут в |
шем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па |
е.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да посл |
; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећ |
па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ј |
пет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Мар |
шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и к |
исмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим п |
рз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба |
жи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизно |
е био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре |
ио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су |
ључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, |
S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од |
и.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, |
S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал |
ицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на со |
пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ум |
.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> < |
је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође |
ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да |
женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба по |
и о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још |
један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђел |
био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извад |
ив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врат |
p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Н |
и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим доз |
/> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} О |
изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не дај |
аучио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџи |
и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година |
аш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ј |
лу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког ј |
већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту |
о детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом |
ђен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за |
на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће з |
мену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете |
робати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S |
оворили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то |
тавимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривиће |
ут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} |
телију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан |
овора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} |
те и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не је |
, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, ок |
њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом |
ко му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало р |
задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом |
8" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разгова |
а обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се |
.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, з |
ранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p |
приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, к |
S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер |
ли су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са |
ком муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић |
ан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>» |
оварасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало и |
позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, мо |
да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, |
у већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу |
а једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатур |
<p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе |
бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C2.6 |
бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да |
о се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још дост |
ма сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учин |
Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове са |
премају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <div |
ам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам на |
а, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредит |
; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна |
такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће |
же да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} |
а ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је мога |
има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако |
с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од |
јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш |
один, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и ис |
о к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и увер |
омен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Л |
овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао |
пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једн |
здан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и |
Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово |
ам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме |
{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> |
е ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једн |
ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који х |
ра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31 |
црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сирома |
ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју зв |
жим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала |
> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио покл |
е ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ |
и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је о |
ом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало |
е тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, |
канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и до |
згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; |
сор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} П |
Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све до |
стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато |
м за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем |
ко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер ј |
p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, какво |
намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капу |
оји ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе де |
има врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице |
’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би |
Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће |
на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је какво |
ш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеос |
нт; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио |
н, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са |
ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала |
>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је ба |
само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, ка |
ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикант |
ек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се сме |
не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин |
тељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, |
је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо |
имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем |
кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>» |
{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у једа |
.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> |
у казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није |
</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> |
ам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецвар |
ходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за ме |
м, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Вр |
на, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, мо |
најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу |
а је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки ст |
о леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почи |
а поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, |
зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келн |
— рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Г |
јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате |
ан да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо |
анас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде |
изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi> |
рачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим |
ти што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он |
’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, |
иповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снив |
p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ха |
о.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца ко |
« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели каза |
едам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би |
имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секира |
ивот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који |
ћу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас |
тотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте |
о?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам ка |
тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке |
на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум фактум< |
ставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса. |
о ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Б |
ао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да |
ојешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је св |
акви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливиј |
дала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, к |
њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, а |
како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је о |
ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже |
им, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орли |
своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стр |
маде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да ва |
ам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је би |
и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се сваш |
а, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже д |
о је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, а |
елику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла |
»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да |
ећ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопш |
После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињс |
но име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, к |
те најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код |
ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној |
не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која |
е ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако инт |
има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код |
речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а |
ада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; з |
устом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет годи |
је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест |
л’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p> |
осподине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно |
ба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с н |
ошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; са |
Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но ма |
па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је т |
а; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви |
Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада |
сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта |
стива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз пла |
.. наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </q |
е отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, ј |
е сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Д |
уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално |
м, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се в |
моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се д |
зације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p> |
џира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но са |
ли сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, да |
Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да |
Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с в |
а и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n=" |
«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>» |
авила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је |
оже помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха |
рекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Н |
шли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас поч |
л’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, |
а, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, |
управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати |
ћ и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{ |
нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад |
ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стањ |
ари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озб |
питана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми м |
отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отворе |
е плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немо |
, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је м |
лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{ |
будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам |
име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, коли |
тва?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитуј |
вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили. |
ина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети |
воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја |
какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и др |
е знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, |
већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бис |
.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино |
дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Б |
иком казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја |
ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{ |
а.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="111" /> <pb n="112" /> </div> <d |
слови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше |
иповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим |
ице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или к |
па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Ва |
, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</ |
и највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како |
сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{ |
<pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све |
м малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рож |
о сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству |
, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што к |
ика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртн |
есет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi |
> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног франц |
на се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено жив |
и’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада |
старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> |
смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што см |
губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</ |
никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични |
газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару |
а сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојн |
акати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код |
ж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупог |
} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Ч |
и.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p |
м бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а |
иљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не дола |
е би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с |
зволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Рес |
И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у |
познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се |
ће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама |
Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та гос |
ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је ср |
њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не |
устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим |
и, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке ч |
} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, |
не већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново? |
и и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који аф |
ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме |
д њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} О |
ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас. |
њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек п |
а је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па |
а.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина с |
буни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам |
потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и пр |
простите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> |
азити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само један |
судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љуб |
чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залеп |
{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, |
овати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје |
и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p |
језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји |
м за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на |
} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је |
у у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити |
ен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи с |
ру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубоп |
он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем |
за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко |
га била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам н |
</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посе |
ила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично им |
.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде |
доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милос |
ет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу о |
су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну п |
таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била |
Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је |
ело; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика прос |
уца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало п |
ван човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празн |
а не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпек |
бро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите иск |
о је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпо |
/p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо ј |
пастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар јези |
концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па |
ина, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесе |
десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку о |
к ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од |
дне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, |
ам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} |
се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје |
сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам как |
то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <mileston |
де у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да |
па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он |
, гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а о |
ошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајви |
да хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насме |
S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за |
анију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, ви |
ва било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љуб |
, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све про |
p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ бољ |
сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво |
тире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, д |
мена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се ос |
своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам |
на ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Деси |
<p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пит |
зданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме |
Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о ти |
се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са |
у једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакој |
{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнариј |
ровели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустра |
на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господ |
и како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта |
зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије |
њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варо |
сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам |
ами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниј |
дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривиће |
оги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, |
b n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и |
о?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад д |
добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође |
о курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} |
ују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У с |
аком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно о |
грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је п |
т ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најгл |
во преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и је |
е.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па а |
.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај |
у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубо |
<p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} |
Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрас |
није <pb n="132" /> још отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, |
Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Так |
ароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошарев |
свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да |
Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад поква |
ет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма какв |
е, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који в |
л’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву |
" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам В |
ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је о |
лостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} |
подине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај |
е Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једн |
p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господи |
њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите дево |
ити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, пер |
; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим рук |
} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем с |
и; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да с |
<p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{ |
и сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ д |
су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад би |
уд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами |
као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} |
а је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.« |
и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господи |
Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а у |
пуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет |
Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим |
ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек |
а...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? . |
тре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледај |
подин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Ва |
је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи веруј |
и је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После |
/p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребац |
господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p |
овољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго врем |
ре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шт |
S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Позн |
цом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p> |
она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <forei |
врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу |
ћеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не д |
S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашо |
ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у свој |
ли.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате |
спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и не |
нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да |
.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и |
стане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете н |
ти!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч |
: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд ј |
зем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да |
га тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми |
ки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{ |
азговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p |
огом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у р |
ествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> |
се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се |
е, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, |
копано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам повер |
и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господи |
не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ва |
не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви |
, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за ч |
огаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шт |
атељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко! |
а играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> |
ти облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелиц |
анас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> |
поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се в |
о разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми |
’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Ју |
е; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»По |
ог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену мат |
а, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, он |
твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мисл |
одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко |
о сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са |
примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно п |
д Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким има |
о, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« |
Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Ниј |
азија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господ |
{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако |
Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«< |
>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Јо |
есић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о т |
л, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што |
омплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима |
о Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то |
; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још |
чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после ма |
ако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу |
шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хт |
} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ |
</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико дип |
лужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је |
ти, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, н |
им пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> |
дговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље |
те мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> |
ет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи о |
ет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли о |
уће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја |
Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвор |
ете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је |
1" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти |
>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда |
ани.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме са |
сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигу |
шко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред бог |
</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако д |
из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро п |
ко је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, |
е?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, ка |
ико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«< |
су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду д |
подине!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају с |
<hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити |
почне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је ист |
је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме ј |
лаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} З |
же, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови ре |
разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко ј |
> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, извол |
тета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Грив |
фету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента |
не прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, |
ила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»М |
паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" / |
, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на ша |
p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седним |
оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ в |
ћ једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију |
на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, |
млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са |
ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село п |
м за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе боље |
а, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја |
пет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На |
се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се та |
никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити. |
се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни љ |
правно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разг |
једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнак |
ем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две по |
} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој |
лити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица сво |
а уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова |
ц.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов. |
и појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картар |
{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер |
ођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Од |
бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па ов |
исбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за |
орочествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p |
колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његов |
ом варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранк |
ем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо о |
амети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже |
а мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам |
»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шака |
ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у |
} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која о |
молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се |
ва, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за |
и да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао у |
о примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако |
Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није про |
} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихо |
ет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} |
у највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како |
толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој на |
је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састат |
зговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да |
лира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо |
е ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држ |
ити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет |
коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дош |
јну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверењ |
ем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p |
остите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ва |
ерење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају |
особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огле |
а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови |
ти.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на располож |
, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила с |
:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га |
есто да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га о |
погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу |
} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек вид |
м, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се |
и, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28 |
слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одгов |
овењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам |
е воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам каж |
сића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово ј |
извесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан би |
се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате |
сти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод какв |
срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу од |
i>”Љубезни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава |
очитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас з |
десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Ва |
кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, |
>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, |
ен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, |
зиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{ |
/p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p> |
емо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца |
<p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не |
што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви |
вредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу |
оменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу В |
p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили |
тарији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смил |
</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фал |
оје вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћ |
мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" |
оћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна вел |
</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога |
Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допад |
чила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па још |
ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољн |
валерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит |
е судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да б |
моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
пет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам д |
е, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.< |
само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и |
стива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад |
ше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што |
ед Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст зна |
мају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пре |
што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како |
од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па т |
је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаш |
. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и ник |
а старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш с |
и госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је |
је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиља |
Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика ми |
са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није |
нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру |
, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољ |
ио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на ср |
ива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После н |
а изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} П |
а није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима по |
аже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; |
се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас |
а останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим о |
Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује |
ујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како |
ђа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу |
јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама |
зети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обршт |
: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично гор |
р започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав |
пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка |
еним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div type="chapter |
сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико |
љали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за до |
ешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде ост |
рав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга |
е ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да ј |
ене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то ка |
на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка |
мо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} |
ирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази |
кић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код ба |
бу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн н |
не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине |
на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом п |
та.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад м |
ацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике |
дневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шед |
целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Ра |
у судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-дв |
куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једн |
аш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као |
о ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала |
е стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка кап |
а те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чис |
Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госп |
тигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш ј |
г даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зов |
учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао б |
, у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије |
азговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђ |
сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су |
p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стра |
ућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велик |
што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку |
мо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет |
Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то |
ако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Бело |
и; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; |
опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и тре |
могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест по |
.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ |
ш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство |
оји су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали |
рство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препор |
мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у ноб |
о, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p> |
/p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пу |
ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сач |
нако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја |
о ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о |
е забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на п |
пљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све п |
са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да ј |
се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S |
малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бранко ј |
мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, т |
нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изи |
ра фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био ј |
ла ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста |
будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, |
и’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранк |
S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на |
мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано к |
нити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за нов |
би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи |
у, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј |
брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ства |
говара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња |
здајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци ме |
S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен б |
<p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је |
трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочек |
јао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, |
позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Свет |
волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет |
онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту |
виленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустро |
само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо. |
М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> |
а са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чу |
им назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је вра |
како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад ј |
диш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато |
е.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, |
шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па |
брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижури |
та.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске |
фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па да |
осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све |
ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати |
»мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге тако |
де с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће |
е лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На јед |
удом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели |
нику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то по |
Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуци |
учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важн |
S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофиц |
. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би м |
ет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њ |
устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе |
ом речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо |
палу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви ш |
Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па ти |
оварам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S |
у тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:< |
ош се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало. |
овек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бран |
матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> |
и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужн |
’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Им |
наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е |
ости управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ |
ици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је |
иф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S |
едва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане. |
а сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање пок |
и-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може м |
ме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи |
имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравков |
обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико г |
м другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште |
у краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је ве |
и се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо |
види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоцени |
који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим з |
ићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави |
да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим |
ебљавала је свакојака средства.</p> <p>»Великог талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и |
авио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на |
о сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Зна |
пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од |
дан дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо |
и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За д |
ке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све |
и су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} З |
родник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја у |
и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на ма |
увши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да |
ло бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако про |
ца. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиља |
па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли н |
ку шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће |
а, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на |
носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портрет |
и нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако |
ао лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отв |
ео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити а |
.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, |
иновица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад о |
ше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ нај |
p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира |
ра, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с |
код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење забор |
о Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се још |
ћу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам м |
, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је |
’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ |
знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем |
ајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени |
анат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вр |
само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од р |
етковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће. |
као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} |
о, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p |
асти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> |
та су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гр |
лирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не |
а’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправља |
ве и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n=" |
, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све |
и људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«< |
!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се с |
све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше |
.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја |
са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ћ |
; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини. |
а Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је би |
Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој шк |
ка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли |
ном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Рези |
ја седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће би |
били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунг |
} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Дра |
обиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и |
или га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p |
главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по п |
број нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до с |
... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти |
нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде г |
да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју |
не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све об |
ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> <p> <hi> |
еза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ |
адите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — б |
би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављ |
се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S |
реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену с |
е у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда и |
с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста |
аш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S |
, како су му девојку наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, н |
т био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао ј |
довољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као д |
ака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад |
мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас ч |
ближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да |
ете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде |
»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У та |
.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за |
сто јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу |
један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило ј |
Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> |
ку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије од |
к деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не поз |
куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја |
одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русвај |
морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећ |
чу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили |
лити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца |
, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} |
Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне ку |
у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уф |
изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догод |
, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја |
е какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем |
биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако |
далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама |
ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком фор |
илостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика с |
т је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њен |
Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p |
ш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао |
више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шарен |
ком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бр |
девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Ве |
а због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се још |
троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на |
ам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Г |
јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродни |
{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, ј |
о је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ак |
има, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи |
је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Го |
просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћу |
срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, п |
/> <p>»Немојте, господине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш |
Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Ва |
ка су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијама |
у.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врл |
ији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, ко |
е да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је |
а ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су |
роз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фин |
е у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ |
а нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ни |
а је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још к |
се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на |
} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забр |
говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по ма |
уче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте мал |
ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам |
да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанем |
Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} О |
, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није |
Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла д |
забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, |
ар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожи |
<p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врат |
кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n |
да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш |
«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији |
већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да д |
ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним |
<p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чик |
у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је |
којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом |
ироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео |
е да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори |
а је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала б |
имо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{ |
има редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живо |
пођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> |
на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ак |
чне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало за |
{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно пот |
тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ в |
звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан На |
зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио! |
ранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} |
ао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две не |
га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опе |
Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају руч |
по дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне нев |
Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га |
веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село |
а страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страш |
је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску |
кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у какво |
ајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и |
села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце п |
ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најин |
о већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко н |
акве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од |
други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то ж |
едан дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, |
осла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједар |
е, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да |
; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је в |
S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати |
да.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио д |
Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Моли |
не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} |
учак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек за |
елики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само |
л’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију кувари |
добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје |
не, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни п |
па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се са |
л’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, |
ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера |
ође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конц |
намо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опаз |
томство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> < |
нику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан чов |
добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се зва |
оравио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани |
ором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење |
ликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си |
ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госп |
.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени |
е био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће др |
Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица неку |
е неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чуди |
та личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спо |
л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бран |
са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гри |
во презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> <note xml:id="SRP18630_N3">Из даљег прич |
а Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Ба |
о се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{ |
била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву д |
врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан |
а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p |
, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто |
У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зн |
ткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне с |
никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјач |
крена, није <pb n="132" /> још отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме |
од ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једа |
то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управите |
Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> |
, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у та |
оже се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да до |
.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале р |
<p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотеруј |
Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена |
што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си да |
е фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Ма |
о и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гри |
ем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{ |
ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину м |
ог твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, |
ам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине про |
опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није |
S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> < |
ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као |
о да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто |
до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни д |
, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу тр |
и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њег |
на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме че |
етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мн |
е с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, |
бницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за буд |
а ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би са |
окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столи |
та, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Д |
а га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њ |
ом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако и |
опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу |
аговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на |
и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит |
коло двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита ј |
јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писа |
више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас в |
давде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p |
д наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си мат |
ека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпођ |
пођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки карта |
да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног |
све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало |
за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка |
шао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући |
ругог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Миш |
доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, |
стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, весел |
поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор |
ком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не мог |
за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црв |
таера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{ |
S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завук |
неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени. |
је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини |
о је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ ј |
ла је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а м |
опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш |
.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути |
у баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Доб |
а готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та н |
смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, |
ктор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи |
уде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у го |
р, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p> |
а с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево ид |
о ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па |
Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и |
сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А за |
исам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа |
и’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом |
јић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, |
о.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде |
есило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура раз |
ајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Х |
че Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте п |
рену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам |
бично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.< |
ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дођ |
лење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бран |
чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" / |
уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомен |
.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцат |
тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све |
p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Бо |
слуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ј |
онудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам |
ђа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започ |
милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гл |
:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал |
с и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут |
за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шт |
нуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко н |
ница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је пр |
{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар м |
т; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па мор |
морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једн |
се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их |
је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут |
Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га ми |
ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два д |
ој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па |
не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити |
S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започел |
тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна |
S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст глав |
да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако јед |
не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да м |
ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ј |
, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук |
амо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курта |
И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео |
нко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу ре |
да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Руни |
целарију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедира |
ем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опаз |
n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад |
е.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друш |
штво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорил |
ође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад оп |
авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S |
да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се |
зано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="25 |
ке веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке |
вима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин ж |
а пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} |
лате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ |
нко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо |
, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло у |
Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</ |
ић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«< |
му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да |
} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра |
бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он к |
Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутал |
ко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон |
ти и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је |
канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две годи |
продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми до |
бав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија |
се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад |
вадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви |
е, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ м |
, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и |
вити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Ма |
к у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Проси |
рсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју с |
а пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација |
ите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га |
мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чи |
ем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још |
анем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам им |
у га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљу |
и чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад |
рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а он |
му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић |
што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да |
ије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па п |
аку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> |
луга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без |
ворим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> |
јно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} |
> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.< |
у се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у с |
десет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с л |
рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што |
} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ |
већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће |
имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно з |
га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као н |
о пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњен |
о над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју ка |
плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није |
ће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати с |
дан особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{ |
разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, |
вари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И |
Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упадн |
S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то и |
стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га с |
у гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је |
пође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила |
с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и |
; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још в |
који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција |
ирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«< |
већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви |
пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Мариј |
а се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младо |
е.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је |
ј се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учи |
<p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но ј |
јој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употре |
евне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="1 |
енирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{ |
идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добит |
и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору чес |
љади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим мо |
или.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут |
о је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ |
му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет |
о овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; ле |
ауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p |
сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам |
дио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потп |
} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па |
му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> |
P18630_C1.2"> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма шк |
артија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима |
од и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу препове |
ло.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд |
.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме с |
г одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задр |
алагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плат |
аћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да сед |
а идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија н |
, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам в |
бодно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у б |
ерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени дол |
«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p |
свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опрос |
опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојак |
авља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вр |
уги — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позн |
ошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> < |
уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде |
ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу каза |
бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што п |
м фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова |
Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на чит |
гао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би |
а па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те |
ранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} |
и.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхоп |
едан педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље |
о је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био |
.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, |
а Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> |
stone unit="subSection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан ч |
опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мен |
какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару |
бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар поша |
сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу. |
трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свим |
ише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p |
о је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узм |
млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао са |
постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, |
.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче кл |
ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држ |
ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, |
је:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p> |
ремена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, |
м говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан за |
јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Г |
згледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намеш |
у добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја ба |
и у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има о |
разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим |
ко?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>» |
p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p |
Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехо |
p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распоз |
ти.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе вид |
врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мо |
у и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бра |
ико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхл |
о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш |
ко се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи |
о како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се р |
pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не б |
а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди с |
Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрад |
ути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, |
идбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попит |
ам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да |
ан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био |
{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да с |
па једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан па |
дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој |
и од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати с |
када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у вос |
у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренил |
еди; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим |
ега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</ |
»Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне. |
нићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка |
<p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са |
као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ са |
ади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> |
гат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивиз |
и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и му |
у задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је треб |
} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто |
S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> |
о има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на д |
тати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да са |
држац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> < |
да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у кошта |
го на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} |
ало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам мо |
а свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</ |
идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо |
не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која ј |
<p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам и |
ој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од ти |
но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> |
преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола. |
вати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, |
ет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је |
ати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни |
к, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате |
таер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб |
ко дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певањ |
већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} |
нићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић оби |
о би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задоби |
их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се пој |
ноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу со |
сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прох |
ко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко |
а каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је к |
ка већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега |
О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од р |
јке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином |
ива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет! |
; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње |
лостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћ |
дић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгле |
} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да |
е док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, |
верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, |
/p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на |
млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ |
и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} |
Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди |
а седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час |
рећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема н |
и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да и |
каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на т |
оказати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p |
шли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p |
јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као мор |
пред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су |
једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да к |
елико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја не |
већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем |
ам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејал |
атарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ |
есић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па |
д хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтер |
к, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав ј |
не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек сп |
{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет ква |
, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, |
прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но ме |
ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} |
иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ћ |
Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си зва |
ема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глав |
<p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фр |
ко смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здра |
крије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам д |
<p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје |
тива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па |
ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређат |
Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио |
био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пр |
«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него |
Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сиг |
ишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с |
се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим |
науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати. |
сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Д |
играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: |
ео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колик |
треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново ш |
сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</ |
ој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Св |
не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане |
о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њем |
а јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет |
а.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам гов |
, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето |
о сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p |
мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видит |
о једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је |
интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешт |
теља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга |
огу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама с |
S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} |
} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Ч |
ер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати г |
с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако |
ред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати м |
кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, конди |
м програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па к |
и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> |
дава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био |
овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на |
све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Он |
и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме |
Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ |
ткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Р |
ине, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и |
примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо |
е; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Мар |
орамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим са |
учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, |
У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, |
реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верност |
најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му каже |
оги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S |
смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога |
који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Са |
О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде |
к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи |
, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буд |
видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Ј |
есто и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог туто |
з сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па |
ре и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла |
а намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да г |
време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Он |
ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се |
вања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научил |
ем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам |
е ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} |
<p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем |
дите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па |
здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није ко |
ом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас же |
отов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике |
комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ у |
а.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којеш |
атор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега |
новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено мес |
уре.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S |
су му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Ба |
ептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ет |
редити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика в |
да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и |
ло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко с |
су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све |
> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но |
..«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допус |
и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама |
аткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} |
аравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ |
брижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су о |
во, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и н |
ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Д |
е дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изј |
ти, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, и |
о није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мач |
id="SRP18630_C2.3"> <head>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се |
махерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да |
} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажел |
дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, |
се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправ |
Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена |
ли, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> |
де па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време |
шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авл |
с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је вр |
срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се воз |
е с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венча |
који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, |
вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на в |
реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву ла |
мо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} |
у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда послед |
а чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метн |
ред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком пос |
мо да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки п |
за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како |
ске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као го |
том као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како он |
о Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске ци |
и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако |
својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног н |
едне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква суд |
осподе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена ума |
е очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све ду |
ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред |
крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку јед |
су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, у |
ољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапн |
женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст |
то пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од с |
мао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од |
скима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} Н |
«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они |
им.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможен |
ене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залу |
Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може и |
а као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару |
, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слобод |
е већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и о |
о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли |
амрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој в |
а знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«< |
9" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи сам |
вићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранков |
пт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати |
ап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде |
ајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>З |
мислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно с |
смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије |
глар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам лу |
јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима чове |
маду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се вр |
, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог чо |
што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бр |
у, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ст |
рв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме |
ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да буде |
само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у јед |
м: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, |
{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нов |
м и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом |
ињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег |
му приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{ |
еоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и |
ју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{ |
.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} |
ешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p |
штам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу |
им дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове |
а не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у бра |
ег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ и |
руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ват |
етили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек бл |
тота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки ј |
уса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет в |
почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледал |
стиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити |
ко ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као как |
мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере |
ове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет |
ука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао о |
м, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплаш |
134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с |
p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S |
ко тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задр |
игани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да |
та би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S |
свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција в |
и, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу д |
то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у ве |
ворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хун |
и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало бил |
ријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одуш |
то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутари |
ас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фигл |
арам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче |
} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што н |
гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Пи |
а пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућо |
>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видит |
сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, |
а ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнит |
несе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са св |
<p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} |
му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, д |
елије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што |
, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина с |
0_C1.11"> <head>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно с |
30_C1.10"> <head>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{ |
д госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ |
оразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{ |
p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити |
ом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље |
о натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сир |
в дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред го |
«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам |
ђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с |
шкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у ск |
авао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и ч |
а, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ р |
пођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту |
ња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сут |
од једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тој |
на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризу |
бра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Св |
еру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде |
; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви |
{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показуј |
ђом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продуж |
у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, |
ћ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар а |
ко се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну |
заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја ље |
победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица |
дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је |
се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде па |
{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p> |
имају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин. |
т на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све д |
нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} |
и слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="7 |
хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фа |
екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за кон |
о не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ |
После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у з |
мо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо р |
} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весе |
n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не умор |
аш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком пр |
тиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се завер |
ам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и би |
остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је б |
о ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону |
па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за жени |
ржати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И |
ће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холб |
Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникл |
цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад |
авана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати |
, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказу |
на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже д |
атна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а |
послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад |
пију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и |
код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господа |
p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу |
и’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да |
у у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима |
дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} |
ом враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је |
ти.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска |
ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Ј |
а’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штаци |
врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један кој |
су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ н |
истански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, о |
једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разго |
, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, |
да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајт |
} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал |
рамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чека |
се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спрем |
>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранк |
.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да н |
џић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе ч |
{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је пре |
ам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шт |
су хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сут |
сла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.« |
два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке |
ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико |
ла по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је у |
аршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој |
обро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у |
го што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе |
плетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што ч |
а сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су го |
И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што к |
ру, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} |
њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благо |
анове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега и |
и за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева |
нфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједа |
намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, а |
>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубв |
а јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> |
ако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче |
нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је в |
У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошл |
њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S |
је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, |
веселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем |
ренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићав |
бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</ |
а не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не мич |
Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и ш |
</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — за |
одна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p> |
<p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и |
, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из на |
«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбр |
вим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, |
од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше |
и, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић |
моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Зна |
немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у соб |
<p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гд |
есатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо |
ку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом |
»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«< |
демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у |
»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сас |
»Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, |
<p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На |
а нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам |
зицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго |
иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено при |
да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу |
»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познаје |
анџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал |
ару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволи |
азала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у о |
идите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека В |
се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без ус |
прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан |
, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</ |
таменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. |
лије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> < |
ић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чи |
сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија |
га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и од |
д баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Х |
<p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступи |
ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждит |
ивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја |
им горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако |
соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, |
моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у дв |
једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде с |
војка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интерес |
е које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању |
p>»Службеница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p |
Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, |
ала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли ст |
</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени |
<p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, св |
питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка |
ка та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курма |
, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пре |
м, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си |
} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођ |
напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну з |
убав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами |
мом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изрази |
n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест |
задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бра |
н нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли |
а, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јо |
ужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> < |
рло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње |
ити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај |
добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па |
сет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу |
и; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, |
дем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави м |
Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на њ |
тане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, мило |
подине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажит |
постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши п |
, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»М |
рин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете |
то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њ |
p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једн |
неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»З |
ју се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам |
ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, |
{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и д |
вом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја |
.. писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не |
за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p |
краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’ |
, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми |
проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ. |
ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и |
слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог пок |
Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p |
лки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд так |
сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата |
ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби |
Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да св |
>»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о |
м, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p> |
> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код м |
и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој г |
а сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p> |
стао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем |
ријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија |
вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више н |
ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«< |
имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, м |
анка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То |
ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се |
Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Ниј |
И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде |
чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би |
.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био с |
S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћ |
ли су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ ко |
; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном |
је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо в |
инила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер о |
ваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и ј |
а мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ха |
тио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хуса |
ленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се из |
сеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику |
што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жен |
, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја. |
ајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је т |
.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Миле |
дно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ |
олико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ љ |
и капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} |
ати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу мил |
ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељ |
а и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S |
штер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да с |
те већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи |
му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има право, |
да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су ист |
ам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бра |
ле кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербен |
е га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Ка |
друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију његове преузвишености управитеља |
њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео |
епа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма |
ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> |
раго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље у |
лови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си п |
e xml:id="SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</no |
> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно |
друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба. |
то кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у |
ме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се |
вог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а та |
м га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку |
еци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и |
ам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ћ |
</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и |
идим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, |
била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од ник |
илостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покра |
о прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нам |
а му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта |
оло дваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног |
фична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5. |
аличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал |
аво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гр |
а бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} На |
ка гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да |
а.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија |
ам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под |
у код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога зана |
угом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шт |
Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је |
изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} С |
и и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> |
се, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он од |
риметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриг |
и Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар |
p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гриви |
ста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не ид |
јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> |
Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у в |
а овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да |
еку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити |
се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Д |
а дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он в |
ако код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> |
он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p |
да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гар |
тала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја |
ас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Са |
шао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; и |
Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо |
обу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47 |
{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, |
{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да иде |
ђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, јед |
е кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свем |
њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но н |
и да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранк |
м докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, кој |
херај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« |
видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да |
а сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опе |
еваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам чест |
Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане? |
е на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек |
ропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Ми |
мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко |
Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ |
креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шусте |
то ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са ди |
и’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима р |
Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни нак |
е један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она др |
е једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, |
солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити к |
и мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум |
видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш. |
дмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код |
ом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпу |
то Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако план |
{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега |
ивим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <p |
у као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав |
ћка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав муже |
мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, |
о реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје |
хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па т |
S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који |
ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим |
све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрз |
Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошанск |
ровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, |
ста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</ |
мео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је |
} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми оста |
ђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољн |
ачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има |
смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; |
а.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће |
цем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и зн |
амилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика ј |
мам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно поста |
ава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг |
туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја |
више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за ј |
и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p> |
је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика с |
ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Б |
говара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе |
з далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши |
па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ |
којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само т |
смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећу |
ју им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукуј |
Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед |
он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каж |
’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил |
могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказ |
услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су п |
итике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Вид |
и гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Но |
ела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њ |
обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готов |
ем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} |
ко си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још |
принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у ц |
т, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим |
ода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би |
је, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да |
S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја у |
ти.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да в |
да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ ј |
.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетк |
Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам |
адве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, за |
Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим |
p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и |
чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи. |
и дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушк |
о ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми |
ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем ш |
, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пу |
срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, |
а, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то |
ао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам сваче |
/p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па тр |
ам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо |
сам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S |
но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} |
Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет др |
је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скро |
оре-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То |
ест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као |
до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два гос |
е показује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако |
лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио са |
, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја |
пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здра |
у Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам. |
, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{ |
донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, ј |
?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздр |
/p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди |
им страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но ч |
да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га |
Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам |
Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бад |
да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и д |
и се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам |
Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета н |
ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, |
Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости забора |
ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, |
му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не с |
место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: |
ођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да |
бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у ј |
рими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type= |
хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па |
елено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се на |
д оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука г |
прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек з |
е било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао |
ову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика го |
о готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да н |
тавимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам |
о старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад |
говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, по |
/p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је |
ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само са |
двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соб |
.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, |
о пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко |
ле фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и раз |
д које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем н |
има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одм |
од мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа праз |
te> <pb n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{ |
г’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би |
м посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити |
у и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми пре |
и скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S |
њавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на |
зио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ |
иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити служб |
живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год |
ило, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да |
па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> |
ам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више |
баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је ж |
p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам в |
е све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с гл |
у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће с |
ут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити с |
Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могл |
ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је |
ђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би |
меша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће |
ће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони |
асвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хај |
ећ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у |
како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он |
оже овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, |
дију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, ка |
а госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком |
ео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учит |
гла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упад |
лој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја |
ско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, ум |
ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегеци |
оспођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па |
могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска |
о, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>» |
мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да м |
дно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло |
да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је о |
> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} |
еје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима срод |
танем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са |
/> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида јед |
обито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало |
Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Н |
а Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранк |
а други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред |
могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће пр |
Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем |
и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за |
аље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S |
дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куца |
ишта поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упакован |
ло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што |
свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести та |
ајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.« |
p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на п |
се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задрем |
и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је бог |
жини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по с |
ужи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; нек |
едала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци к |
едао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: с |
фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је за |
> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро |
ранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, |
дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} |
{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он |
вде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p |
{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мо |
и мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра г |
о церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, н |
е паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема па |
> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapt |
кав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и |
д је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да |
<p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим |
нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој |
илијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав |
м избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам |
игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, к |
ујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и ме |
.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, |
зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика с |
Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел |
Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{ |
пођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија |
с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи |
ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господи |
Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада ж |
ти, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад н |
л’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догод |
»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се про |
оричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промен |
мију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </body> <back> <div type="not |
’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и пи |
коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје |
руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај |
ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послужив |
погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи прек |
особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јел |
воје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише в |
<p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се в |
з десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па |
ан мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Прем |
о.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима в |
ивићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код |
еним кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде ка |
ваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у ког |
не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па о |
но и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познај |
</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у |
, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n |
на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дође |
а о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран р |
в.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које са |
а свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој п |
тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све д |
аура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлази |
волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, се |
и да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и |
о минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, баш |
>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> |
ста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући |
и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој бр |
ли и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић. |
слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша |
Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са уг |
уги; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам вел |
.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ р |
хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S |
</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ства |
м ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си самож |
па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: |
едим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Ч |
лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ мо |
е пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој |
обоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Зн |
ш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их нап |
бл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љ |
волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за мо |
ити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> |
тавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су же |
табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај ј |
но, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,река |
вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{ |
а свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се |
уг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Прот |
ити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предви |
а, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић ни |
јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, памет |
растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, з |
вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ |
је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би |
каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред тво |
p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом мук |
говара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да |
ђе к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је |
ти.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми |
ачити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет п |
о тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда |
д њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ |
ло међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама ме |
то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морам |
S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ н |
но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ |
, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе о |
едан одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесе |
сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка |
ити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао |
а умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их мол |
изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ниш |
зио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попиш |
оле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити |
утрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за н |
ног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није била к |
а Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се св |
ан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим д |
усти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже |
ем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а |
екао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад с |
а репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што |
дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да пр |
утри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два в |
чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде |
а испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном |
готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А к |
Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, п |
иним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, сало |
.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи т |
удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће |
алом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, |
стала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Б |
спођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту |
/p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...! |
товали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би |
и; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо г |
Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прођ |
разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао с |
.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга бра |
C2.6"> <head>VI</head> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S |
у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени |
отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна |
не да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, п |
ре.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву уте |
ом јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Најед |
донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} |
ога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе |
трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са |
омучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка з |
дношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год жели |
уку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском |
ће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће |
ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана |
има да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђе |
љи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни |
им коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао |
ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Д |
два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на к |
о.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учини |
ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно в |
ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у р |
о поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом? |
S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} |
троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам |
би пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пија |
о се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и |
, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољс |
се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испа |
е звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме |
упу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прош |
— који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са о |
’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога н |
гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, |
’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} |
гновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као к |
за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелк |
о име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и ше |
ам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго о |
лези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они пут |
поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга |
сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одв |
ића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан |
гој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S |
ну пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" |
папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{ |
од куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом пост |
черу звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Мил |
ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам з |
закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан у |
а.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код |
љина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, |
на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе |
, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако |
ја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, |
у и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па |
утим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја |
вала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуп |
осле и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падн |
нама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцо |
ном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима |
ам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим поло |
не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, са |
е да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бон |
ки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида.{S} О |
мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо ником |
реба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, каж |
амо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопочитајњејша фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При пр |
нијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли |
и и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Д |
} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, |
авним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на |
истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого новац |
дајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком |
ифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лиц |
ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад ништа нису уживали, |
шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и н |
шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била го |
би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручат |
усти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ к |
ке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} |
вде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да |
ра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.< |
} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваља |
дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала. |
ка се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било р |
матори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи. |
о је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито |
махераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку |
веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика припо |
Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест годи |
као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ аста |
, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал |
ворити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, к |
наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у бо |
Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.< |
рици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј |
S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче |
или су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатвара |
кву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију и |
S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли |
> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цар |
на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а |
S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Са |
зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господ |
у који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати. |
друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одгово |
ки вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа |
ико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде о |
S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> < |
а.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Мари |
уку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побега |
дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у не |
сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бр |
итељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца |
анку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола |
тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посл |
преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Им |
ака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас с |
»Господине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p |
ка видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Ка |
.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мисл |
за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам ист |
стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} |
ени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са |
е наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравков |
вићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и п |
им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам |
а је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напиш |
узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер |
} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Троша |
одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад н |
ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ј |
оје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата |
ан!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Ј |
ћ се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} |
правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја ов |
знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно ш |
жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, ода |
пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег р |
алио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, моли |
исне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и |
се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибат |
»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она |
бити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интерес |
едио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан |
ати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код с |
ила јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо |
ка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побрин |
носе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на |
ић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, оп |
но Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутује |
а врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђ |
има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера д |
ња чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је |
сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господи |
као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>К |
ити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја |
тињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњ |
; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој ку |
а, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каш |
деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} |
чковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написа |
већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум |
ем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} |
поручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио |
нко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бр |
и са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p> |
и љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, у |
нуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг |
равитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек |
сте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас |
<p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја |
ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> < |
ма био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канд |
новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, |
ака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао ј |
великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка |
ант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја |
службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра |
, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен сада |
ег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако см |
се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је |
а та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберс |
же ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана |
е она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју |
сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} |
маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем не |
ажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад |
ве што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свако |
ом, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфир |
како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили |
чам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру |
на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време сп |
обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да ни |
нају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати. |
катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљ |
му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; |
шт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на паме |
и нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, |
же бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако |
ебацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд |
велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а о |
а је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривић |
о сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и |
а, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада ба |
ајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу с |
/p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој |
ву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интерес |
љен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо чест |
или; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко ш |
мо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хт |
разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули ка |
ам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но ми |
ка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{ |
насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} |
> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да |
дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, |
дне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{ |
о сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у њег |
год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда: |
аде унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка |
<p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондиц |
ш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле с |
<pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче |
> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Н |
ранпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало у |
се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба |
а, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} П |
и дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све ве |
кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} |
речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом све |
>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ ни |
а тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота |
је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, |
ност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о нај |
еком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се о |
а ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши |
Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може на |
или и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p> |
је купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{ |
одине састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и |
инуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд |
ш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретк |
р су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« |
ати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му до |
унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа |
године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад м |
је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнак |
и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и |
а не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости. |
S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове же |
тане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш није се виш |
ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњ |
рома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и д |
ји није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранк |
доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као |
о к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{ |
измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће |
се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам д |
се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизи |
д енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим |
је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мисл |
p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: |
а за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана |
n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{ |
26" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морал |
д.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их |
у.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је з |
обл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве пао |
Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки |
Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, |
нали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, солда |
л.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим |
ли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали. |
о Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какв |
у те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и с |
разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код свој |
ћи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се је |
џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој с |
зваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види |
с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; |
ваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p |
ољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мисли |
, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је до |
њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад с |
ерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа доб |
сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без п |
ца све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог |
ћу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} |
опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била |
старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ни |
вде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова |
} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забеле |
могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари позна |
овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> |
p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала бо |
ати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне с |
, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам х |
ле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела |
често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма |
Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p |
, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш |
На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоност |
Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна кој |
од и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само с |
ајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка |
енчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је св |
Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабик |
научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па одан |
питати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје |
ше добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад |
.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостив |
, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дуб |
вени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиц |
руштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особ |
ром.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госп |
ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није |
нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на |
да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, |
оред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било |
ја није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је |
Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући виш |
а иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то ни |
биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког |
им на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин |
човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и |
ске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко на |
оће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — по |
на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} А |
е са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, |
ра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујн |
и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш так |
е искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је |
оји у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су |
Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три |
и, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру |
упам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«< |
ер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан |
акав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, |
лина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту сед |
и, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад х |
сутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она |
не.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> |
S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капу |
, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да нај |
а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путује |
исаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трај |
реповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко с |
з вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штац |
готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово |
ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може на |
ној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко по |
уд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и |
о.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утеш |
ер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу. |
е би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре б |
д јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Г |
ивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме |
срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао са |
S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, |
ам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се |
а своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одран |
мен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог |
мор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је о |
.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати как |
з моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати с |
«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</ |
л’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Го |
Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете д |
ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу |
у би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S |
о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш са |
ана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг врати |
мда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је |
Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се |
ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам с |
ло, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству |
ом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мен |
и, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> |
/p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прош |
те оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; мож |
о млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чи |
не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?« |
идимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми поч |
вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти ник |
да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к |
ају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније |
треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер |
емерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода пр |
м.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво с |
атер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особи |
ану, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова |
да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого |
а како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зн |
дару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејал |
доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бит |
јем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбурге |
распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани |
{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S |
ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</ |
ђем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут |
ер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате |
вац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мно |
волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике |
циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранко |
комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спом |
па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи |
такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи о |
и за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} |
о велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се |
стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефил |
ала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са оч |
«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, |
>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка остав |
вац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опрости |
њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и н |
дан с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном |
на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме |
Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет |
122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не во |
и’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном ж |
е!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо |
ћу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са |
је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши сло |
долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало по |
а.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, п |
ном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу |
рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па д |
каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање ш |
Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ј |
смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а |
аш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако стра |
да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала бо |
ута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> |
ар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам |
зиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити |
да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар |
аком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p |
се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господин |
и’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто тв |
ор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још |
он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну ч |
огу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран чо |
има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац п |
, господине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што |
нас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мо |
, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па |
ру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо са |
а лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> |
ју узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише км |
е, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«< |
же да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буд |
} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро |
</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више |
очну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се игр |
ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</ |
а је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«< |
дбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участ |
спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, |
нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан |
Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражи |
Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко |
чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како |
код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у |
му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад |
радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпо |
амилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несре |
о есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били |
ам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни |
кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је |
ткуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости |
кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p |
илија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено з |
да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи р |
оји дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... |
.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата с |
нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам бил |
оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њен |
непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> < |
наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, |
<p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код с |
е.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с |
катељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то м |
Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пу |
учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајд |
е му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«< |
тно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже м |
ико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S |
ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, ш |
дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по во |
»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш л |
док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и |
унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна з |
ук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ |
, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добр |
аткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Крив |
је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго |
била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и н |
нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, не |
ло нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често с |
ивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре накл |
<pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки св |
се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се |
се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад о |
ности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљењ |
о свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и |
мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно бла |
ед њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад вид |
фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио |
леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле |
и за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у н |
ења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са |
пожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађ |
марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам |
а си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре францус |
је ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, сам |
довица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да н |
још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољ |
водити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Нар |
није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног |
еду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док ј |
»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика |
га има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.« |
<p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се |
црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она |
га чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг нач |
и сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</ |
и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на |
о?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам позд |
удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држ |
животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и |
дни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у м |
.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам дожи |
друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да |
прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби туж |
цош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Поче |
је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Но |
сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на с |
је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, |
хер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док с |
ми жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смеје |
дери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је: |
кчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; зн |
и гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, |
у?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у р |
его праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срц |
м луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближи |
ње о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седа |
сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Л |
тавља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо |
рз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали |
идио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{ |
гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са п |
Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе прот |
неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да од |
ивић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S |
прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различит |
.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више м |
милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој |
ећ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни |
о се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, к |
јући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, с |
ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> |
S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« |
’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, н |
и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас |
дило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим |
{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гри |
тера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ |
еде једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фрушту |
о,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођ |
ива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Н |
Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Рези |
дно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати |
јла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно |
Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Са |
десет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да одн |
{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} |
један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је |
дина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у к |
ну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу соб |
хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</ |
пођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао са |
е долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« |
д куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључан |
.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим |
пћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било п |
сутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, је |
о.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{ |
слетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је |
остим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује д |
отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гриви |
љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда |
>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је с |
ги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-да |
свим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним с |
ету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад д |
у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> |
амо ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће |
о није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су |
S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај |
ло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед н |
жа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, |
о овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гри |
шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насм |
То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она од |
.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бра |
икнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми |
она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало но |
кренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало |
ла да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није би |
те на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Да |
устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{ |
Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасни |
p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већ |
кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ић |
сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} |
ам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже м |
нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. |
огао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.< |
и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и от |
здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо |
зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, |
а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га |
ожимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} |
осмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
чиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> |
пир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p |
жисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S |
енебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; |
посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те |
да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је |
S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да ид |
, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n="51" /> <p |
м засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао. |
ао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, |
ка на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар |
па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ с |
хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{ |
још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка |
г тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неко |
ј се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, |
он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са |
Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{ |
{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој к |
смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type="c |
ла.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира с |
са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет |
сјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро |
шег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам кос |
Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу |
нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не м |
више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријат |
и’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, нап |
ао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> |
а пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами |
е изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и мој |
су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад |
ј нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још |
} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности м |
ведају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и ста |
ши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, т |
тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у |
.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{ |
ст сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан уј |
утор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је неза |
тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дођ |
гу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ год |
уменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили |
а код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се |
њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам |
ринту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање |
тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но с |
ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне |
сличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми |
е о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без |
<p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збо |
ћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> |
тре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали |
може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; ова |
туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, |
о сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код |
стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и |
роши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал |
ра,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звез |
се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а ин |
л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«< |
па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{ |
опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да |
ђо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и |
<p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> |
њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и |
се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је |
{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет |
ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бр |
ација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да |
неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер |
ам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафи |
ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно |
мо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се ј |
ио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb |
<pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се и |
и, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка |
шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски |
зговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде |
у се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет |
та.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>По |
/p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаник |
едостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; т |
ту.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којек |
се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексут |
о штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје им |
посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на з |
то никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, прем |
</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам |
Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами преп |
.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да па |
е врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допад |
ам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја |
управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајл |
надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зл |
краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је ц |
се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо |
људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо ради |
орам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве ц |
</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, м |
унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам |
.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јел |
S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опе |
м је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић. |
{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p |
г посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у нов |
помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја са |
не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> |
комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу с |
прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућев |
, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству |
држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да |
лим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«< |
добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и |
хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му па |
војку наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њ |
> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен чове |
од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како с |
оз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би |
дила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} |
љале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, |
Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријате |
тал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепави |
ка отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ћ |
зговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> |
е: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и го |
о, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </body> |
ам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој куз |
целарији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не јед |
р, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, уп |
нко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пак |
резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера про |
шт’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ |
три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим |
Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и откри |
ави за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; |
почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не |
шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет ни |
ту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са сви |
етврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче |
док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија ви |
муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини ј |
ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> |
оме нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, је |
дање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда |
р је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} |
гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често ј |
м се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише |
ами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођен |
за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари |
уло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш |
стати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сока |
онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам |
ш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ |
зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но са |
после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Ше |
година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за |
надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две |
руго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о |
8630_C2.9"> <head>IX</head> <p>Из дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се ј |
тати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта |
о су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, д |
овић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, пр |
ком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе |
а у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и |
о се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам |
ко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам |
љда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, |
е опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем |
и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ д |
м страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога с |
ра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разг |
/p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите |
е љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметн |
тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од |
</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на т |
ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити тв |
спешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и |
рајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од |
иње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone unit="subSectio |
је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је аушта |
спође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је ко |
{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S |
ичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док м |
а воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог мер |
и се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две неде |
ењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.< |
е боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам |
редовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сир |
де, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{ |
су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрок |
друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им с |
ао асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима н |
{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бран |
енгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време |
ет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову |
ју.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој б |
па, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано |
оареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 |
акођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> < |
<p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите са |
у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглес |
оварамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилиј |
Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер з |
ан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јав |
сић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају. |
а, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> з |
вати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је ова |
цу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати |
скирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S |
Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, је |
наје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, а |
имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки ос |
баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути |
о неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је ну |
елне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, ре |
века и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу |
Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфиро |
ad>VI</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} |
руги делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Сам |
рити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за |
о ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако |
кцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у ј |
сок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, с |
ете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате |
?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шарма |
ти.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Б |
уга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но м |
дала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; |
до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерс |
аво Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, шт |
време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особ |
е окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премд |
ка. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веро |
а не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја |
вијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} |
обије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико |
але за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немо |
гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о |
морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго про |
ари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме сре |
>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то |
у, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</ |
ђутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. |
тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни по |
ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови |
атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме рав |
и ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи |
је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је ду |
е тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ |
трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају |
кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене др |
ма за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код д |
ећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео и |
ачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{ |
с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут де |
њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; |
само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха |
збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме |
а.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура |
пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p |
ег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред в |
о, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ с |
ој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи. |
{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро. |
женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«< |
прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у |
и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођ |
гати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност |
ти, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{ |
сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су гов |
/p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држи |
.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. |
оћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и зава |
тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гриви |
а што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и о |
једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију р |
оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђел |
и, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га п |
е пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, |
то је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теж |
осподски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онд |
е.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div> <div type="c |
номад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте п |
е при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, воле |
Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са |
у женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простоду |
ењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како |
.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, к |
а мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положи |
.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је |
две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> < |
х није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим |
даред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фра |
тати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, |
Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо је |
се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад с |
потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> < |
ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио |
Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло д |
>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па с |
в!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«< |
S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па |
казао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике |
ота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао |
зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се |
се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; |
га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није н |
ан Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за нов |
е ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} |
ранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да ва |
ко је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показив |
ло.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су г |
нидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам |
уће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, |
види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашт |
љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим |
партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прв |
поље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} |
петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{ |
аест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разгов |
нао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, т |
на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на тр |
, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко к |
ако ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим |
и’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило ш |
ој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ар |
{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете пла |
ат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи бр |
госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му с |
воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут |
ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим |
а молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је |
ека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било з |
пођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} |
срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако ос |
о удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове н |
о је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се ч |
ару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се |
нате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика св |
господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас |
Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И госпо |
о водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове |
ре готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, то |
на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клави |
јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p |
лашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Зн |
ранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видит |
p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бран |
рију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управ |
динером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и |
а жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да ма |
и ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> |
лати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами |
илан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао |
и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне го |
е се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ |
сират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, отк |
си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пођ |
мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</ |
мо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он х |
ени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« р |
ако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опе |
ошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да с |
>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало про |
мо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти жив |
иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ |
P18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Вес |
тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранк |
ек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, кој |
се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави |
b n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Ут |
врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам |
о, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало |
био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати |
правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић |
.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млог |
као, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зл |
јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, |
.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> < |
, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«. |
, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио там |
.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«< |
Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе она |
будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а |
то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то |
авају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.< |
њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њ |
што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан |
ну, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредито |
ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одмо |
да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да проб |
вуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја |
дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и з |
иком госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка |
плео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она |
— погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и н |
{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из к |
али; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, |
Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним г |
осићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде. |
одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију |
сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А |
и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друг |
а је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржав |
, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја |
ражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни |
се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{ |
рао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде д |
нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{ |
в долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим пост |
вај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док с |
ји солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обре |
обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом пес |
и, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> < |
1" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто |
ослом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, ско |
, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један да |
дим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ |
нкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окре |
ати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Доб |
а Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао с |
ер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак |
пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <p |
се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини мо |
, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, вра |
кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било |
разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к |
ачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p |
опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим с |
пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранк |
ти, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек |
а би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да |
у се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата п |
е силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S |
p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штуди |
но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од |
познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог |
ајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад |
олазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад по |
> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрен |
кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам поста |
познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио |
врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а |
кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благо |
аног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш |
«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Моли |
ећ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p> |
ш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам как |
г финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ниш |
ла, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, |
> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} |
руги су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује |
иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га |
ешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од |
пици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја |
нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је х |
ог што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави |
у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико |
S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у чет |
ешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} О |
{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади о |
једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и |
са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало |
Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао пр |
а га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослов |
ега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ |
раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни поми |
т једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" |
батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није |
рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га |
рим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, о |
је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу на |
а.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, |
к, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да |
м се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потс |
читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине |
те опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> < |
купљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан чов |
је да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада |
доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не |
да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је гот |
леда амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако с |
{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могл |
вода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбољ |
рока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта см |
е хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми с |
елка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</ |
ће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је |
Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповеди |
е Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што |
ежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Ка |
се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ т |
<p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — не |
н се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко ј |
стива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао |
ема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је |
м ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан до |
аклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад |
{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништ |
на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводнев |
нија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао ниј |
зар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је г |
ко га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не |
ребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам |
оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашн |
тане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а ов |
анко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни ми |
ише је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године а |
не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, кој |
о већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га неш |
ати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелк |
та је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао н |
} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма |
иди, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те нови |
и га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пиш |
е сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да |
није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не |
о се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Б |
руџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</h |
ити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} |
аво к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне |
ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’х |
стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром пост |
аље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом |
здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га |
ас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом |
<p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој |
а помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га ис |
Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче |
>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бран |
ве преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај |
жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и јед |
с у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p |
ером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, оп |
ако да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер |
је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онд |
смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино порт |
о на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази |
да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</ |
.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p> |
кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја |
>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ з |
ена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књ |
еколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да ф |
који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрт |
, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектор |
показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки др |
/p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени п |
чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био |
.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у с |
ним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође н |
ма.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало и |
врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>» |
утрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{ |
еђу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} |
сирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослоб |
онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био |
није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде т |
p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не |
у рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да |
те.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, сме |
о с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он и |
сподин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка с |
туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у |
у.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, |
рбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, |
!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта ј |
донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се |
види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ |
узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест г |
хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, о |
{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето |
бо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га |
ј су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био в |
Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о |
осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко |
рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако с |
д пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb |
само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко т |
аже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говор |
ећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да мож |
вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ ов |
Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић |
оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строф |
та више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да м |
а је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пи |
е у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, от |
ићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете |
еданпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; т |
у, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар |
ати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече |
неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у |
не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је |
љени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогр |
ебе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сиро |
на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а упр |
иче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јул |
ио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо сп |
која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопшт |
азговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, |
та ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бран |
м Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} |
/p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далек |
ата била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло |
е већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог пров |
тио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се кре |
неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата |
она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке дос |
јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била ј |
ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страх |
оже и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и |
аље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце ме |
облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ет |
и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му |
нко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са |
свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јо |
га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се б |
, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко ј |
ла и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручк |
Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам |
опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, |
бу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопоч |
јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред |
прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка |
ени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} |
у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг из |
, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, |
знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он |
олидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да |
писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминира |
ао неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, ше |
па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је оти |
па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди см |
навао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то |
Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да са |
е јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види ад |
П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да |
њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Грив |
ло читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ по |
ајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађај |
код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако п |
исле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгле |
ају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита к |
цију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себ |
ојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, п |
нкта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се |
каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу |
ла лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обр |
лушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој в |
та је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив. |
а макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да |
езиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове |
ени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, |
ате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то |
/hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а |
љутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у |
паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут н |
т’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и |
путујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и |
у ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадес |
дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе |
а сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наго |
одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато |
>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био с |
оје сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубе |
да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро |
>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора друг |
је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми ј |
> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико са |
да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи |
е за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде ј |
е проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог добро |
па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га |
<pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врл |
не науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S |
човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се ве |
ј клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> |
р добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео |
име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву М |
брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са ст |
идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Деси |
осле десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само |
Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји с |
S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Пи |
емам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Ни |
ћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добије |
, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пр |
има часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: |
<p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: д |
, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Б |
чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Н |
b n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек жив |
наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врл |
ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јав |
оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има |
е Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он |
пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај |
пођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Дес |
амо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанем |
Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p |
о, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни на |
прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што треба |
ко сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, вид |
ете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ ис |
примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} |
ијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, т |
у да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седне |
ајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и |
већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето |
е.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу |
им га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад |
ок ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га |
а га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и |
S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње покл |
’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та |
авим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме прати |
Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не вид |
, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насме |
ије ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Ј |
не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је |
н почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{ |
е ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје |
ати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он прист |
труке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као ка |
} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финан |
а у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да |
и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> |
вет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што |
Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и пре |
же му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јо |
да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће н |
ете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда |
што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на ре |
ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако ј |
кав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то паз |
ковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петк |
ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p |
отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари |
да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, д |
о правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега нећ |
ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да г |
уђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену |
препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, |
мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одгов |
е.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} |
ни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо |
читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он |
Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити исти |
може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш |
г слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин! |
да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и |
ао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишл |
га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је виш |
а вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> |
/p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек |
n="138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није х |
а, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</ |
тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет |
, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо. |
г изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Веси |
а ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ха |
паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и |
сано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшт |
Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо до |
а изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш |
ао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку ме |
то ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потраж |
а, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S |
тија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу В |
, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну год |
очитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет |
ину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мисли |
тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор |
пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно |
им, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> |
дак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће с |
; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после |
еланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање |
ирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покр |
је научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па о |
њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо |
ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да ј |
само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у п |
и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклон |
у, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хи |
о.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде |
>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да г |
а ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p> |
м да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се ни |
ржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда |
на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште |
,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би |
о упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му |
на је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем |
агодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вре |
Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш как |
за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну |
ље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све |
нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја |
Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} К |
зити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p |
ли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за св |
у мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад на |
г; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић. |
овић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за к |
анко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га н |
колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не |
дован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S |
до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, |
о је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S |
иберијашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То |
ла, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гд |
ћијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио јези |
трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је ис |
апут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки по |
о писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће н |
гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, |
<p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} О |
већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи м |
од куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад и |
две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече бербе |
ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} О |
стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</ |
оса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: |
рајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо ра |
да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за ње |
мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој п |
им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год више г |
ом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти |
га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, |
т, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: ј |
ични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у све |
три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{ |
ту одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубље |
сног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са сво |
руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, |
присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је пре |
усари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више ка |
ћу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је П |
били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није б |
узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина фор |
овечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи |
тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и |
га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је |
S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; |
после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ |
ом; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину |
код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то |
.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буд |
изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да |
могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} По |
атељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној |
иликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и ба |
е што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек. |
и не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни |
Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте |
ту?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји |
о, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети |
нг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избаци |
е ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам |
ета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и пове |
е; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, |
ога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике го |
дем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јура |
ка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да |
а, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнац |
толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, |
акво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао с |
ек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, п |
набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу |
, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није |
ч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлам |
аво у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{ |
Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићк |
тао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту |
Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} С |
ног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код к |
утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада лук |
15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија с |
идбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као |
tes"> <note xml:id="SRP18630_N1">Резом, газдарицом.</note> <note xml:id="SRP18630_N2">По свему |
мо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафа |
мам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајд |
ад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом |
своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија |
д си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити |
онтролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они |
авићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо д |
, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, ко |
шћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да с |
.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео |
и долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љу |
, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе с |
е да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га |
се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочек |
сле по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку ви |
а каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити о |
.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме че |
4" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} |
башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи На |
У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донд |
Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не п |
ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Ч |
и могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дв |
S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега |
шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па |
терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — по |
ије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оно |
је далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећ |
мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, к |
.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни са |
вна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Т |
, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к ме |
ш лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, |
иче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви м |
рестане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље |
м јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај к |
} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велик |
> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте |
сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи |
лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у ве |
и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у ре |
код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини б |
="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошље |
будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије |
кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} |
лски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он ин |
па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у |
мо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; о |
атисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени ј |
о па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић поз |
а сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми |
три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. |
</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а м |
»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрек |
ити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да |
Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга |
ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну |
трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на о |
<p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не |
трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" |
изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатил |
овићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, |
оћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, о |
тим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и |
јли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извади |
у се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> |
ајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим п |
прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, |
филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике н |
вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо. |
безни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша |
м учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу |
реба им веровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, |
ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Пре |
лавнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију нос |
»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло |
</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} |
} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и |
одина било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, глад |
рке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепави |
стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>» |
ки луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба |
им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још |
>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде |
е зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Н |
са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видн |
аћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођ |
.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме |
ајбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је |
а пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом |
што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone |
ирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину |
ожимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Мо |
њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља. |
} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{ |
заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо |
љивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба и |
од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео |
у видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав по |
тујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим п |
а на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости |
, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознати |
ко ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, ок |
воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па |
пати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чаш |
трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и |
вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљ |
јим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранко |
повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S |
етамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Ма |
ијатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствар |
а сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замера |
а је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дан |
</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се д |
у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отв |
врши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код сви |
рану првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p> |
ад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друг |
у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица |
к нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type="chapt |
нако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} З |
вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме |
е нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а М |
м: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали с |
Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се траж |
гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, ка |
у да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, |
<p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је |
Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, бр |
ди море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти |
е једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нем |
аје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се |
осадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда |
акве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она |
</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p |
о, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., а |
Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да г |
т држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари |
и и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пу |
ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>» |
та.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш |
е.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо |
и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Н |
једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њ |
а носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђе |
ио да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се упр |
ити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сут |
се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да |
знали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ће |
ека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за |
онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо |
десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«< |
и саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, |
већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер |
е.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га |
мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који |
<p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде |
најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после под |
S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Бе |
ли идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Б |
је му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску в |
очнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се |
ележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај |
ер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер каз |
Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек о |
} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без |
нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја ни |
.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је ф |
а овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет да |
нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> |
ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се јед |
> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; т |
зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S |
упквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку с |
и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин |
кле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим |
а што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> < |
о провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ |
, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више |
а рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>» |
е, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је јед |
еколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободн |
фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му |
сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да |
>Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </t |
сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љу |
онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је |
ина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић |
тило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила! |
на, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст |
ти може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође |
помене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га им |
о кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни |
ма одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; |
м Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју мило |
лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} |
уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго. |
браз му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лука |
од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим |
сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не б |
д њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика и |
апушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска та |
интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} |
минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су |
не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не |
л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па |
.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, |
си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чини |
новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не |
уго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједар |
о.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави |
но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким увере |
е не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је и |
Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да м |
, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће |
овић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао |
пођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате шти |
ion" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је мог |
ранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смиса |
пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} М |
е доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </di |
раг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сиром |
његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан |
канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> |
дном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свим |
ердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; о |
а штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од г |
мо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док |
а танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњ |
велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене |
рубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста |
пио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакл |
хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвар |
који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић с |
Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко |
ће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{ |
у не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам |
надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је ж |
доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чик |
морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела |
гат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли |
ам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет |
м он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући. |
година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно нап |
e> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, мо |
оле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем п |
/p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како |
у, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђуј |
колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то |
одину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити |
постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из |
сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. |
земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на д |
ци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород |
нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасви |
ао мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па о |
вет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине н |
а му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" / |
резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира |
ет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам б |
егови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њи |
Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, |
ли доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми см |
устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем |
био.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко ј |
се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напо |
е из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.< |
а год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако ис |
га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранд |
било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам |
ати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су |
косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ |
, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} |
красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни |
идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} И |
о да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел |
се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти |
и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, сваш |
е то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам |
укла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по |
ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; леба |
ћи, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после |
у трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо. |
и се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождр |
Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски ба |
час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.< |
ласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали моз |
Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето до |
њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је |
нда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, ј |
оша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p> |
у.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном |
у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бран |
тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су |
е почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић раз |
утра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду |
је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице |
{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други |
p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Н |
атко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по |
гог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, те |
ријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и |
, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито |
они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штаф |
да две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто п |
.“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ |
а.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим зароб |
ем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни бра |
не пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си |
p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, |
ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> |
че тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} |
кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га бриј |
гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са сво |
рло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} |
да сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гава |
се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији |
пио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешт |
и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет кој |
="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са |
ислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад з |
устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранк |
дну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не |
е важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p> |
ад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чек |
n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} |
могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на |
мо срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гри |
ућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим др |
а капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гле |
нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости д |
ка останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком зан |
по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре |
ом макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедат |
ала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, |
ве вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца |
традан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране н |
, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то |
Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и |
зу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја бр |
нко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фр |
м, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, |
пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој |
кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на |
у са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Пет |
добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет мло |
ку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће. |
} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе х |
о су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом жи |
р ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био нај |
ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но ниј |
ог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешеству |
девени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, ка |
сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Ш |
, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо в |
а су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фа |
<p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Позна |
<p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ва |
е се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ј |
>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У поче |
ов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда ни |
запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се ње |
сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се |
илостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наран |
т покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од |
де како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са |
п, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним |
боље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све |
век говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је |
је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је боле |
и, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу |
нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, |
ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је б |
а са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави. |
ш сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, |
би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, |
{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је та |
лико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у н |
ше на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај прија |
Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранк |
променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутањ |
није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков к |
S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је |
Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:< |
p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта |
он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјак |
и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p |
о као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади |
а се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш |
су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Ле |
апалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онам |
А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шп |
ковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачков |
се доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала ка |
тављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему |
свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, |
а онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, |
е чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно ј |
т неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, |
Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} |
ровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза |
рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин о |
лије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак |
} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек |
.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код ас |
с, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пре |
глибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако загл |
Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита о |
да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ |
т година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S |
ву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дош |
по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство н |
, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»М |
д љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се в |
ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливиј |
епоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њ |
ној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гости |
, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, п |
, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано ме |
1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из ш |
па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>» |
там, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине за |
лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бра |
потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке стру |
.. и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест |
о!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, |
моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе ж |
мам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Због |
застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стид |
знат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад ом |
а, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим |
ли, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> < |
, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да |
не између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер |
} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије с |
онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што |
ериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; са |
уго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, |
не једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш |
ни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њ |
Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па н |
дељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учи |
ла, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шеши |
бику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, с |
се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку прин |
изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што ни |
ђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелк |
ед вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која |
пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претери |
.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га јо |
оспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певај |
нако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви |
мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и св |
ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и за |
ју?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S |
азао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта |
о кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостив |
ро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p |
ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којим |
чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни з |
и се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је л |
н јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после |
уди који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно пок |
о воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, поп |
стручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, иш |
м, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; |
Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родо |
м против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу рук |
на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> < |
ичићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.< |
мен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљуб |
" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>» |
p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, ка |
и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој |
евој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече |
а, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да и |
p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да про |
њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет |
, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три |
рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама |
и ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у за |
ек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кука |
Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, |
ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не б |
је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлог |
у.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим руч |
се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара. |
ђа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи |
не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај |
м од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да |
Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако би |
посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.< |
ровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврћ |
а, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражи |
S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмеј |
лу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ остави |
S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, |
зара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе м |
ека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на ле |
S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасви |
на о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласк |
сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога |
да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос |
му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на |
риметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... |
p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{ |
миње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан и |
се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели шт |
уди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого вер |
роштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо |
н и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене |
твари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне годи |
рим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам |
приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу. |
јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том раз |
пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачк |
уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и че |
} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан |
Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам коли |
Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум фактум</for |
морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, а |
беси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, н |
они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи о |
ратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није ша |
бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо |
говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрп |
је ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па с |
истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призрен |
је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн дев |
то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако см |
} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шест |
разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, |
у из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ сти |
највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле |
, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу з |
одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то |
узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више |
Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антип |
, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интер |
е је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, |
е чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; шт |
бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени |
очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад ј |
рзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати јед |
ете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ ј |
у одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, мило |
, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо так |
ку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна |
жати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су им |
се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт |
го слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја |
{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бран |
е руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, с |
стависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдог |
њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уве |
кима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић |
д дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.< |
ићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си са |
стиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да |
први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»П |
често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запита |
му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га |
милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од сме |
Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>» |
је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари |
ави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен. |
ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме м |
> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ ник |
p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав. |
гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: ост |
, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после зај |
ива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилује |
за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити. |
остати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље д |
питство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па о |
па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па |
ти.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли |
{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су м |
ле, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} М |
ла.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут |
То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрп |
оман.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да п |
е ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако са |
зику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то исп |
ла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чи |
ушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> |
га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немој |
S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му ј |
е буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми |
адим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дје |
с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, |
да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S |
те, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устр |
ваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млог |
учили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди. |
кву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја с |
казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић |
грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од |
господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хр |
, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се разли |
, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и гроф |
било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од |
овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око с |
а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у ред |
малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само |
учио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми с |
Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти |
амо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начин |
очели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не пома |
ије по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ так |
а да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" |
ко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедат |
на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} |
p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> |
разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у |
Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не б |
љу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. |
у, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овак |
јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, ј |
ндана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу. |
ни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени |
у сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито |
дну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а др |
Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну кува |
невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини |
једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који изн |
луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу н |
иле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би |
ао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 |
о се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће |
а млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекци |
не, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције на |
еме после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела |
«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <p |
p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео посл |
да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А |
де недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавн |
нио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај г |
њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку |
емда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш ниј |
ијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>» |
разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да |
p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама и |
е!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како с |
еко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа |
вим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господа |
ше добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; нећ |
љство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За |
«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Зна |
ре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је в |
кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и |
} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прили |
, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче |
Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тук |
</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због то |
лу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си вр |
једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогни |
те мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, |
се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љ |
он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не |
и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погл |
Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од |
боје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића к |
д бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венут |
ва му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је |
мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски |
едати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црн |
исам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонад |
ику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе |
а јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> мора |
озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује |
се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још |
ло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам |
млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} |
} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентае |
једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S |
згледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта |
асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф |
упљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет |
вљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} |
”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 |
{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и |
а госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам ј |
"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n="4" /> < |
а.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ак |
S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p |
овек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, |
тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1 |
обро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, |
у милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две годи |
иновица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{ |
рло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енгл |
ета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, н |
лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло |
а сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вуклас |
куд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, и |
’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја |
у једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред |
и за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне |
нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је он |
/p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, но |
и седио је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{ |
один.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; |
S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па |
и робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек |
којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп чове |
алови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал |
S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Рез |
л’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да |
о од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, |
ежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су последице велике |
са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се н |
отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div ty |
Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепа |
еце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко и |
код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала |
та сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <p |
мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти |
м да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише |
прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у |
илан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати |
соног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за к |
е случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вреднос |
никино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време мл |
и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и з |
лити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком |
тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} К |
анак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штед |
тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, |
{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научи |
Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомиње |
S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, |
е класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та |
а јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам з |
о као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универса |
ли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам с |
ујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, п |
кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, |
сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака ко |
са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак |
а три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је |
<p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хас |
ако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим ко |
д свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се с |
апочне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпу |
нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново |
>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошл |
’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро |
тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} |
твари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не дола |
ећ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И дои |
утор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један |
оро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Грив |
Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чу |
ружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и м |
снути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја |
вића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је му |
о могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу |
е.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити к |
и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="173" /> Природа је |
; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије ди |
ако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у п |
о, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p |
машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144" |
нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јест |
ибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} |
сад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па |
је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, |
о се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем ко |
и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, |
у сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је |
исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко |
година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је пр |
есет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10. |
ца, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало |
престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ли |
а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; |
, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док |
Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ј |
асет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p |
павао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати. |
био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све |
вирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>» |
сам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се |
долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а |
е.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наје |
м с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> |
те, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу |
да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови |
<p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} |
век од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она |
бити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао |
о, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу |
русна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим |
т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубаз |
ушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од неприја |
чем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гур |
слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и |
баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допад |
то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, |
ви на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{ |
сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо п |
е утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље извест |
ми себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, мак |
е, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбурге |
равац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће н |
рао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p |
ли као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклон |
постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па за |
мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се |
устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал |
је ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора ду |
ђер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштв |
епреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи |
ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим |
то прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што с |
тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, |
млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, |
ле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</ |
пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дођ |
ту.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} |
г тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} |
питкивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узе |
афани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па |
де.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади |
е свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мн |
тање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бра |
и се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p |
ти, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре с |
Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја |
чем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке да |
па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам |
м слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни |
е у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у |
{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од мил |
милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево ц |
тајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам |
а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више |
ном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћ |
ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и |
>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешк |
ера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, |
претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе. |
си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, |
ка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својо |
И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n="150" /> <p>»Немојте, господине, све ж |
жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зара |
сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку |
ицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну |
Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не |
супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић |
пођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелк |
</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас |
вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цига |
и и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад |
, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо. |
ћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиро |
поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на |
још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало |
ктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све о |
и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, п |
даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити |
ћу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био |
халтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нота |
вај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чи |
перацију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на је |
једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам са |
служивао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за ве |
оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко сво |
Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко |
рт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пива |
>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђ |
матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав |
те да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> < |
ро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа |
родника да препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са ис |
језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па н |
мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па |
ала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт |
и«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како |
о је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико |
ма млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, |
вамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су г |
е, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма |
ма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, к |
ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам уве |
кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица д |
м био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није било виш |
S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квит |
д опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Мариј |
тов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нис |
} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком ре |
ој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гост |
допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог п |
о тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој б |
ију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест годи |
смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седит |
не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало каза |
дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакл |
онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погод |
етлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — реч |
и лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код на |
дма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа |
што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем |
а.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на сво |
питани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа |
ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја |
бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по ј |
особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изв |
једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица |
ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала |
шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је м |
зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви |
ки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте |
е кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријате |
а.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и до |
за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велик |
а Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет з |
могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло |
ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S |
седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара с |
овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писарови |
.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите |
е, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је бил |
и, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар од |
е Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само |
и, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важне закле |
раго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мо |
сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је у |
урити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо. |
д онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} |
мехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика за |
хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> |
ш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код ње |
еколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође |
ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја об |
мо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, леп |
не па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал бл |
је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгл |
егла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ о |
од са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају |
би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер г |
а видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне к |
ти.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној |
а Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могл |
.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курм |
вић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>» |
елка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Дес |
ске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; о |
.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p |
земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. ин |
сподин Милан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.« |
.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зори |
/p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао |
еца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има сва |
> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па |
имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваш |
нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се З |
S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Дес |
с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно ј |
јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> |
, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља |
ињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би |
та; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им н |
ињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисл |
слити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{ |
Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунић |
плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од ње |
оге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том ув |
мо кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, за |
Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> |
е види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, бог |
горе.«</p> <pb n="150" /> <p>»Немојте, господине, све женскима веровати; оне волу једна за дру |
стите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, |
берунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу |
</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи с |
<p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао |
<p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени тако |
е од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ |
опадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милос |
> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље ум |
поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а |
.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> |
смо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако тит |
цијом разговара се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Ва |
<pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила |
енску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доб |
не, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад |
нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи рет |
ле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из |
мо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а он |
} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештен |
ој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала |
вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађ |
ровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек дам |
о код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, |
роберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће |
начи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се ј |
је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Поче |
се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где |
о поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око |
знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у о |
сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одв |
’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</ |
рослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био |
’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на |
и из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је више |
па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца |
ју, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до пр |
на стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав |
аније.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас |
у од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на супти |
Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га |
јим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је |
мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не |
ћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ |
ажио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, ис |
а ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је |
о своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре јед |
, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту са |
ница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка обл |
укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велик |
м проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле |
ви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде. |
ма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Оп |
после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> |
рог домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, |
ија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља, |
преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад см |
пет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мења |
’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене бац |
оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више годи |
у, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако |
а, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је |
S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, |
.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе |
тра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особит |
еђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијо |
!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у |
и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој |
спођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у |
</p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да |
ста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како вид |
о јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуд |
а и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све д |
ало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у ква |
наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S |
ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела |
Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она ч |
лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечер |
мо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да |
госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала |
лим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <p |
опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то |
ње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње че |
во и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и |
ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред |
лужим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави ве |
и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане с |
а код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручил |
оклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад |
ун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Раф |
влији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни д |
а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; вид |
свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} |
ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој прави |
а за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у |
пет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна |
а је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је |
столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, ве |
е шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећ |
Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и та |
д пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће с |
е који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако |
Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика |
ам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту |
м дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красн |
л’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</ |
претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у |
чим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда |
ан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није х |
ава госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само зва |
вет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дама |
мајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер см |
та би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме |
ему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одм |
у приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим |
{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 |
веде унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева |
.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; зн |
то Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и п |
n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} |
ење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три |
} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило |
атство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На час |
ешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам си |
о Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је г |
то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се |
а’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она |
аво; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, пр |
/> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је би |
о.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отмен |
сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p |
ионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи п |
еди да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве кори |
е: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="146" |
ић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим В |
порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако б |
е.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, |
могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је он |
ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Ми |
еда.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стид |
, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити |
је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налаз |
слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо. |
евет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика |
ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; |
ред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а |
ти.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намиг |
скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отил |
ија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} |
м био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у |
: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је до |
и у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерп |
а,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то |
се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не |
опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ |
ди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало п |
е велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p |
м опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме |
, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смеше |
а је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија |
е, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женск |
имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се ж |
} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунић |
ри ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрај |
држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} |
акве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове ре |
супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе |
к ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ |
у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве |
бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} |
ати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презе |
о, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, к |
ашти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу |
инити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите м |
ти; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="1 |
ти.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти |
кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има |
ти.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однеку |
ише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав ко |
с.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Ј |
чак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p |
собито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго ш |
тране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужи |
.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не с |
да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а ни |
Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S |
а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p |
.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу. |
чини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки к |
ила менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће |
оведим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад |
па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли п |
лом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у так |
олесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да |
<p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни |
што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једн |
S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, б |
да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све н |
то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, д |
> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од |
на, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро вод |
вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А |
барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, бр |
о опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед баци |
огат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити н |
младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га пит |
ку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«< |
а им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, |
" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и |
S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли ун |
ло пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писарови |
о да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — ве |
срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио |
мишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Ка |
да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче к |
е, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим |
е ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође. |
та.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, је |
ад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јо |
гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај |
њег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним |
ут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели |
ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} |
је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, от |
ине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«< |
кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задрж |
, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте ку |
ју, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и ви |
је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год дос |
један против другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала с |
ји су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са забеле |
не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замер |
им да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{ |
о читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало |
p>Дође слушкиња.</p> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим |
пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету |
<p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем с |
видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да м |
близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично |
ам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је |
ном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, ј |
товали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да до |
о, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка |
и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако н |
ћка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је с |
р и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не от |
о на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; |
иноћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и |
заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и |
о.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се |
ршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајл |
иком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излази |
јим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S |
дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јак |
а.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упо |
сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка |
зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један с |
видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у |
јли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле дв |
учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај м |
нку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба |
Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и б |
жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{ |
а њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју че |
ни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђем |
и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љ |
спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и поч |
седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело п |
чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; |
ћ је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Н |
Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било |
о неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам ј |
ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и до |
мо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све |
с лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, |
рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред з |
био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро н |
о говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао |
оћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту |
о је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{ |
е што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Од |
а су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мал |
ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би св |
аје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Т |
улу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло |
су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болест |
ћ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпут |
век што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, н |
лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{ |
претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пен |
е.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто |
пље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се ок |
p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p> |
ро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" |
{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала ј |
код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{ |
био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако ис |
е радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љуб |
ма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остал |
не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка н |
.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{ |
н одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Р |
у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је |
свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, п |
Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа |
К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; н |
је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви с |
.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом суј |
о му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Б |
они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p> |
ила је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву |
у хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема. |
ика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене п |
ше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет |
да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она |
орским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља |
пут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде |
у приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално полож |
тник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај |
ирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом при |
један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.< |
комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="1 |
проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ |
.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две пе |
оспође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање н |
већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како |
да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с |
вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу |
p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Км |
помена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Т |
га отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и ј |
м покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} |
канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја вазда |
оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешк |
онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и |
трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{ |
никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, |
ко шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира. |
чно имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста ко |
да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами |
а тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека |
е жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?« |
та, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; |
ховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фиш |
огаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} |
па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека |
даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам. |
места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца |
кад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пи |
и јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па о |
ко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седн |
са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас на |
вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провес |
а од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, |
е што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговара |
о четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла |
ер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, |
нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до глав |
.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си |
!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини |
је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигн |
ако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би |
смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су |
се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје па |
јте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш |
: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има сву |
} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговор |
стио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само |
стали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с |
еколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, |
ковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој |
зар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре ми |
жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чи |
нићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, |
Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он од |
мир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} |
пођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, п |
ћка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то н |
уди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је н |
мељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, н |
</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јеса |
мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам о |
та та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p> |
Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} |
е срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изло |
да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро пр |
ас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад зн |
осле два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши п |
сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</ |
ребало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопак |
у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је |
терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли ме |
ћу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S |
Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвиш |
>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко |
оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и д |
в кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и г |
ад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла |
поље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напије |
е сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и |
ока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чи |
ар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим |
да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уг |
обијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л |
као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића нео |
Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће дон |
да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад |
воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја во |
Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} |
зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље |
Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди |
ње не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића |
ва са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који ј |
с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, |
итане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешћ |
Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту |
244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре м |
ерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић |
е интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} |
демо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{ |
вимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, |
д Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчањ |
онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за |
но не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ ј |
па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упозна |
ра, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Ш |
игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир. |
шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Де |
ај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам |
јњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за |
е као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, |
И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени |
не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ н |
боре.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је |
{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћ |
с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се. |
тва дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само н |
покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за |
ује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чисто |
се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо |
ад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас. |
ам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се |
ам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ мог |
, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња ваш |
говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страсти |
оказују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече д |
г’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити |
амо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати |
морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда же |
нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либ |
Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држ |
мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, |
ји су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.« |
ајвећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору у |
у се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелк |
{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање ниса |
во са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мод |
е била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мач |
овала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика |
у се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни |
ла је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена |
ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неко |
као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику |
.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривић |
, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене |
уди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну |
ће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред |
на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у ил |
ћи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма кој |
више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би инач |
о да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти п |
са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Хан |
мо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта |
е се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику |
а фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није |
ва кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаж |
у због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегм |
свети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па |
ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све на |
ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео |
убак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест |
ој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Лас |
а.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, |
некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, м |
ајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка ма |
ћа, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} |
и.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очи |
ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штри |
знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти б |
а били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему |
одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинил |
је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковић |
па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције |
ју, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме |
ио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{ |
ади.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу. |
ају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био |
} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о |
»Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете з |
ика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да |
учи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слат |
и Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млог |
ље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду |
е каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од |
о нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Нара |
да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће |
оја је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнод |
белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену д |
ека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; |
{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да |
играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није |
а кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гр |
<p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.< |
особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек |
се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Нар |
а се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је буд |
ћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју |
Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији |
ћу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству разма |
ом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је по |
а, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао д |
’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; |
задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубав |
та у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, н |
учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Т |
буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} |
зитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под и |
тање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како |
Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње |
роје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су |
о бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Зна |
м и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{ |
још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су |
је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" / |
у.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака дево |
{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилија |
ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гриви |
ић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој при |
а.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ ле |
дне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, вод |
.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у д |
а учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му каж |
инити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и од |
иниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је |
ка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, са |
седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па |
е цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим пр |
о планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка м |
једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због шт |
поручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{ |
на Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се с |
вала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа изли |
ерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до |
у међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> |
се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплетк |
пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно |
не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад с |
да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ари |
шта не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривић |
а, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} |
, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић х |
се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе |
але, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко |
љице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима пр |
лободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учин |
} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко |
једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} |
у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачк |
сле приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ бе |
ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као ка |
м увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек на |
ити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим |
у било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по |
ти и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни |
е, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; |
му ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог дух |
енчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са |
јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла ниса |
онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} |
срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого вид |
остојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по |
ца, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би ка |
!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, д |
ало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачков |
је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријат |
е!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, |
варила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед на |
вило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како |
у руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са |
један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа дево |
»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају |
м колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Мил |
е бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо прист |
вао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поз |
адост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она п |
м.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек. |
м могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се кар |
Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и сво |
Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого |
ић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је |
око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ н |
г.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, |
жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом д |
, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она |
из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напи |
ћа отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ |
време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати |
адби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло ве |
и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје пла |
канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи ра |
каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не приме |
говог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изја |
мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир |
вио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то |
Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља |
нало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S |
о.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уст |
дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он |
готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, |
У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је |
е година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала |
аки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, |
д куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За њ |
е би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату |
ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме ј |
јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно о |
Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Хани |
намо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто |
е то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мач |
остите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није |
е Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га же |
е.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гри |
пођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол |
м брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разу |
, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погл |
је и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је нев |
ом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпар |
пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако |
свим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу б |
апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била |
Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте ч |
а вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханик |
то ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је ка |
е будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да |
’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да м |
оче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој к |
то чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произ |
ло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели |
е на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће |
ивићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> < |
е тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{ |
ве то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је д |
е у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају |
еву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Ма |
то год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ств |
а Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући рад |
е пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да |
о је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и |
амилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си |
говарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад св |
ка зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Хани |
озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала |
плеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није |
аром свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волел |
по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеш |
оју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост |
рошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел сво |
очас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се |
ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма |
нка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{ |
ија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразв |
Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомуч |
горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> |
још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Хани |
се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му. |
{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како |
о који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да |
, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, |
ећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити п |
л, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ шт |
ивити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато зај |
на се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти |
па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекар |
које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићк |
а фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођ |
дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого греба |
то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој ј |
одине.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није дев |
/p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да п |
.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је |
није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, оп |
сна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Грив |
Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мал |
За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пље |
Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, оп |
ти и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика |
ка већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријат |
а против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говор |
к каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он н |
ест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест. |
да морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да |
чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} |
а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ |
осио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Х |
е из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ д |
="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак л |
који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све т |
p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка о |
<p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, |
ислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио |
дравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздр |
исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и с |
ије више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до |
.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да |
и, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни пи |
пуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блу |
.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати в |
меје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, |
анике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, је |
хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жен |
ржи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{ |
{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој |
иће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па |
мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не |
тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити |
ом Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије ц |
страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађа |
нидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја каза |
м до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати |
, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само |
још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо д |
траживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је |
адашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајл |
но здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« |
е опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни љу |
аш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамању |
сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, и |
о званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела |
нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> нес |
нице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко о |
и прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он неш |
пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разгов |
обу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ неста |
рашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала бог |
аборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука н |
икад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Он |
ерат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Д |
на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажем |
е познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ госп |
мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву |
<p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и |
дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем |
грао.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} |
латом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почел |
све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда |
а душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела |
емећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.« |
гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па з |
му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ |
ушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду фори |
нда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогна |
дне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви з |
ј кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом |
жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице |
штељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, |
у.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина |
Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би би |
г ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је гроф |
ад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, |
а гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но с |
ам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, леп |
фицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку с |
би, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати |
S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би |
двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па доба |
жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постад |
ожење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и ду |
котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди |
ца, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>» |
тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обуч |
} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задово |
а суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, |
јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у |
водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> < |
ико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« пе |
сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код ку |
грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ с |
ју.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину |
онеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђо |
па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега с |
а се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Полови |
, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати куј |
у, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да |
же изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Б |
ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устрај |
ти.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петна |
<pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест |
} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака |
и врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се ин |
био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од |
’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p |
пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} |
ј се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је х |
апред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> |
е ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао са |
ратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа др |
због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Руни |
ћеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} |
знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручуј |
ет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој |
на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изг |
; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзн |
т: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не ј |
ље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још |
оског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни |
довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb |
га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па ма |
и у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплаз |
носе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, |
гло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она т |
ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе |
јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без жени |
ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали с |
не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; |
<p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</ |
биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју о |
ужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог из |
клон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ ујед |
и, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје. |
ала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ј |
те, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особи |
рну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, |
јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату |
ре.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — реч |
/p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — |
ј се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«< |
о је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретк |
т милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако |
јутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити ко |
ву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо ј |
е већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му ов |
гу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни |
епу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S |
ла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао |
официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофиц |
е пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради и |
питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану |
ца госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као |
<pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и |
куд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледа |
ција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није |
генхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и м |
то.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ би |
оћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се о |
ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} |
ђем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај изва |
ошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S |
дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} |
сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лиц |
ова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић |
и каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да |
сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, |
јатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, |
и.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ с |
ијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја |
p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који |
је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо |
от огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, ко |
ао гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, |
неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ |
на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <p |
Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ |
е наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потв |
сле ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он к |
зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још |
очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се |
сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свег |
може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, у |
есто и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе |
<p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ о |
зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се н |
прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плака |
1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па |
њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јо |
.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било су |
опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дет |
је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само по |
p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати. |
ло.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задоб |
ера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»К |
Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако |
и је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер |
старијег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого госпо |
, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па |
Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате |
и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случаје |
а после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и т |
дин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је |
онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је н |
Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S |
сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми та |
кост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се |
за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује. |
ну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код ку |
ад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</ |
им Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" |
моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код |
сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л |
и’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку ј |
..«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на |
S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се |
помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повука |
о ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су г |
шка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао к |
’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој |
то, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помал |
са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал |
екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му д |
мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам |
Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива |
ти, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао |
один Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правит |
о више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислуж |
одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим ме |
ија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: з |
, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери |
ш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је в |
Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имат |
дим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да п |
е свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полиц |
ак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи бац |
ердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили глад |
на је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж доша |
да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је |
ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либер |
а Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпо |
е да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Б |
најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све |
мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како с |
је, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, |
вићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буд |
ти, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет вра |
.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и |
њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће |
аједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се |
сто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив позн |
ста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу |
риликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јел |
и да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ни |
зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лиц |
та којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«< |
људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од |
оди.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је |
ешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријате |
водио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ |
иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе |
па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш св |
ок је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет н |
на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкрот |
изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећет |
рао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овд |
зер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} |
с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим |
опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, |
ати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ј |
Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелк |
о ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јавље |
ви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гава |
редује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да |
р се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матер |
се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, вид |
чи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао ме |
поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, к |
сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ |
.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као ко |
заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} |
удо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан |
никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по |
и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на д |
оред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него |
, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите |
приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} С |
} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље |
ку.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристокра |
у владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао |
очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био н |
обри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту |
ћ ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забаш |
колико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошл |
ајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, ник |
руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, |
смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланкол |
алу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава прос |
ао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, и |
о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и |
је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић ј |
лука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на |
»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато см |
говори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га |
.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје у |
оњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови од |
е филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад о |
ико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да |
} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p> |
очетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко |
ко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</ |
и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу |
слободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим |
њава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки ј |
} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каж |
ет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запре |
е.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут |
се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио |
, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође врем |
ели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна д |
па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке |
ити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то в |
и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите? |
у се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопал |
јој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, |
.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут са |
у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када с |
сле тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој дево |
ком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам |
адне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бран |
а’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми ч |
е Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да буде |
ажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} |
ан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" |
емо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту же |
же, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не т |
, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом р |
радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан |
тала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био |
за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ м |
/> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час бол |
та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се прева |
и, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по во |
мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити |
ују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад |
атељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шес |
и, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p |
казује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на |
: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко с |
сти неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он |
неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њ |
ијатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а |
може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради |
питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни бриг |
а познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и |
ранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већ |
н бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, |
куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо ве |
арност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ј |
»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.« |
ан.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом |
да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да сва |
драв.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па д |
сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут |
авам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено |
почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се |
мамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, |
Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се |
за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики |
сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но |
е допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, |
о ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде |
Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад |
дње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад б |
"60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад т |
јао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут |
Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић у |
ост, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} |
.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бр |
епо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име |
{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао таков |
вета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после |
ели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове шти |
да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се |
се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој рук |
у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље ув |
је место своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо и |
мо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши |
мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба |
е.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, д |
и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколи |
поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ства |
љан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} М |
т у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ов |
ас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За једа |
им.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео |
«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу |
гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што |
ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Ш |
либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: ми |
су, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; |
ам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено мој |
ина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S |
ико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</ |
’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, |
рло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твој |
видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата мо |
пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} |
е, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} О |
асвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се ј |
Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} |
{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим |
а памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{ |
учка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића пл |
за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест год |
је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, п |
дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим |
и.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготов |
{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је |
ан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> А |
ене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намер |
да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг род |
с; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ |
ако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина |
ану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље н |
војој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрап |
а слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући виде |
ог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. |
ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек |
м денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> |
одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал |
г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилни |
онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.« |
ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и |
ле десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да |
анпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, |
> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла |
ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене |
е прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квар |
ену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим |
ажити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нит |
сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си са |
он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, |
човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом |
укурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем |
ајмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бада |
ивити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>» |
у, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какв |
унак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића |
ић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе |
имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислит |
е он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја ж |
тати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама |
пи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнае |
нила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је а |
ије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; би |
, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећ |
, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због |
лигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. п |
.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га |
јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и с |
а гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку |
изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Н |
исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме |
зигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бран |
о прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div ty |
да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, да |
ва.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да |
како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко |
тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца |
сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n |
а га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му |
леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови. |
гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну. |
ти плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па м |
ио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало п |
рити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну |
{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима до |
године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S |
метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, |
дини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомен |
, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пи |
е не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у ст |
егове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу к |
огу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, |
Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане он |
лободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати |
трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан |
»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао с |
дног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се ака |
тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бран |
отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но о |
већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек |
да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту |
кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоност |
arget="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам |
глед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S |
ушкиња.</p> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опр |
<p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, |
ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, ка |
он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао |
истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с |
асмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женир |
реног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов ту |
Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не |
етозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, |
е сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек оно |
м — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам дов |
ео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколик |
ој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гољ |
сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За је |
тична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет |
ина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, пош |
онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године |
кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на св |
унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни |
.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали |
об је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко ко |
м води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су |
био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими мо |
алес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, |
ајбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого сит |
маћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мис |
а спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обречен |
говори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет |
после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, |
.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује |
имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не м |
нио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је св |
човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, |
видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо им |
први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са сл |
је по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Ру |
анга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по с |
ејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој ф |
сто, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави сла |
се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> < |
оворе слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пр |
егод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад к |
га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамил |
кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} |
орао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом |
опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, од |
то.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, сам |
х из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде с |
сну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бран |
какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; |
а ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Пи |
упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дош |
ћ ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, |
адити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо |
еме кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који |
па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово б |
нда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супру |
се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{ |
е три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ |
дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту |
’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал |
трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста |
ашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си |
њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овам |
ве и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и |
е усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно друго |
а дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба |
<p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуц |
о мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци |
тарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јак |
ти ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти |
ама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав |
капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим |
Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ |
{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не |
т!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегн |
ти.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ј |
на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S |
и!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами |
миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга |
/p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заст |
он?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели к |
казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} К |
лили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} |
S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И |
се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} На |
{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна за |
једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлил |
а неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се н |
а што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... на |
ео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’вати |
мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Свето |
то ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, мете |
е чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора |
забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, и |
л’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све |
ешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић |
кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбурге |
о једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо |
ту ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не м |
ју, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да |
о.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; |
двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се |
упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају |
ави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен |
д уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој ук |
ова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па и |
ределено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се |
ко мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.< |
авим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, к |
о толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није |
се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи пос |
има и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу |
Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Б |
резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ј |
ерминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; |
узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични го |
су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми о |
зитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на |
те ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да |
} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама |
ремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек |
уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, шт |
ли и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно д |
а жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не з |
нку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет |
опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је в |
, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и |
S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер |
је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она в |
ебе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац |
, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад о |
</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{ |
стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, |
које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{ |
зела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић стала |
дили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Кој |
и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико ј |
месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што им |
тиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, ка |
погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>В |
дном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> |
p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хо |
Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долаз |
даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми |
/p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чул |
м.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом св |
а’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би |
аље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="21 |
Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по |
а, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милостива, дајте што |
ди који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца т |
е, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом |
ава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме |
утрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> |
јпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седн |
ви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног |
ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Ч |
пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да п |
у талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је би |
ађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да са |
да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пе |
ошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у б |
> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њ |
шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задр |
ду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње наме |
им на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} |
смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њ |
окака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити |
ни, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам |
ко.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод |
ић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам |
>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлук |
а како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.< |
име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди. |
ега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он те |
гова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико |
; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у |
каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са то |
оступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом |
> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад |
утам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="6 |
{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам |
апочне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић н |
млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но |
. Десића, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао |
{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо |
е била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију д |
кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свег |
то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ |
еје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим |
то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који н |
рес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а инт |
.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n |
д што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми ј |
какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па |
је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо |
поведам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса |
тром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Грив |
p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, ј |
а л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више год |
.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ |
се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео на |
оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и по |
е, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није |
.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Мо |
њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S |
ажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику вар |
ш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p |
си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} До |
ићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханик |
Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку про |
S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њ |
је, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ пович |
издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти |
/p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и к |
а једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p |
ћка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да с |
ма имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако сек |
<p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако |
.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Ваше |
је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га |
нда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Позн |
рујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги дру |
месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — |
неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> < |
ну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обуч |
се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Прип |
у.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па |
ио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров з |
удио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако ве |
једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно с |
о је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема |
овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро |
угачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад о |
стати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио не |
ш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију н |
м, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треб |
е живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека к |
е један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} |
гла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Р |
а, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко ј |
би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p> |
своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога |
аповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо? |
аред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрт |
му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене ме |
вање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опе |
Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта |
ан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему. |
ога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, |
гнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого |
Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако |
сет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би з |
ривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после п |
ње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се т |
пет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} |
па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би |
бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прош |
сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> |
потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл офици |
ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слобода |
био.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо дос |
мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које |
гоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многај |
мо да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочек |
n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У поло |
свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишље |
>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме |
отар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ек |
У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> ниј |
ти.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би р |
<p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на стра |
о дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, |
з сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милио |
жа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; |
е врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и др |
чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ д |
нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малоч |
ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита |
аљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њи |
ш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да |
право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} |
уче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, |
није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је оти |
берину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; и |
да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешпера |
је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком в |
као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како тр |
ема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</ |
у мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика зна |
<p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се з |
вао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на к |
ка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ су |
гу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Жен |
То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам к |
да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један д |
би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма има |
, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени |
ашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не |
има хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта м |
није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава т |
ла, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми ос |
; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако ст |
фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p |
је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад |
морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овд |
> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!« |
само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам |
тране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити |
уге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на |
у.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на против |
посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар |
идити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какв |
м лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем. |
Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради |
ка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке с |
уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад бу |
ранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једн |
а, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучи |
ећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпо |
Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за га |
ер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића |
а, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?« |
, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се д |
ао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље пош |
{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> |
да неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, |
нка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађ |
бог шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче |
ривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не |
{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши |
у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је |
, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; |
ће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и р |
игације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето р |
рло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој |
и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.< |
анку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам да |
ио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у ка |
ћи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло д |
’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо |
да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{ |
а ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем н |
м Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, |
а збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, |
ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још |
покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репор |
ић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петкови |
танијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сат |
, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио ј |
у ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, на |
исни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко |
, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа б |
опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том |
в маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми |
е, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, п |
а свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се |
хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт |
ање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ |
’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао. |
а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви |
д сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности д |
ривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, |
авио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрав |
родаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко ј |
е.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ |
е живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} |
{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без |
, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, |
а.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гри |
e xml:id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опомен |
200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но наш |
у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не |
ићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим п |
идбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио |
е код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставим |
ади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ |
нгалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечера |
акве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шн |
ић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Ха |
, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би |
ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе. |
њењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозно |
е, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком мл |
не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на |
ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, |
е ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као у |
> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу звани |
и идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p |
у невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но са |
тељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, ка |
хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не доп |
Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили |
ј вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вра |
S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S |
} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, до |
јала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, ка |
</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из рез |
то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у |
ју се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њ |
еликом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави |
уксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Ч |
’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао она |
ео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он |
{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> г |
нков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на н |
ам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођ |
днако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи д |
све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рек |
ијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:< |
ишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се у |
е, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта |
а дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић уз |
е чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се в |
ко су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели ми |
глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто м |
ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад |
<p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том |
дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели |
што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она |
ла Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапу |
а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, |
о из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Д |
не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, |
и су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} |
есет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је к |
, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’с |
сећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је бил |
на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време |
говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад друго |
била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да |
у ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{ |
слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ т |
Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по |
га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ до |
а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</ |
у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан чове |
ла, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И |
росио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ тр |
ео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, п |
ођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе ха |
о је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје ма |
у реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то доку |
нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код н |
тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећн |
и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даље |
иђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер ј |
била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Пад |
им на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се м |
, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, ниј |
како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насме |
ожији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и о |
ед тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми |
ени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржи |
ви’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да не |
еви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на ст |
жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допадне |
послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и |
сама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар укра |
ранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сват |
ућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не |
а ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Ж |
га обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом |
ри, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, |
леди, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p |
ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учи |
цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало н |
трашна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао би |
ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће |
на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитива |
другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем премета |
труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Но |
е се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То ј |
е никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да |
о да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, |
ер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлиће |
S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледа |
реви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} |
ођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе пр |
.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Б |
да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, |
е у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелк |
тива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија доп |
слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се |
>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам |
/p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на |
против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака |
ок једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката н |
а, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је |
то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ |
штим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се |
онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше н |
еби кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко |
сам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога ра |
р има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види |
е нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све |
од можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, |
S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, п |
е идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па |
о девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад с |
аму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико |
а образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над |
обри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> < |
<p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p> |
ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле |
о не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у ко |
ића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Ма |
н оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том |
е, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове |
да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} О |
се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бр |
форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов би |
"231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипош |
на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на |
де бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого |
и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз др |
останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у |
ти срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам |
де.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранк |
јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим |
а да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све б |
село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слу |
идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу к |
ећ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бис |
а, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито |
свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бит |
о један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотарош |
сиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} О |
ам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p |
Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам |
зикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} |
мо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, |
не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} С |
ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их |
у; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или |
ерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људ |
густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш св |
ерсоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодил |
добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p |
ранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође |
а неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад |
а си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то посл |
у се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна б |
ош имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и ш |
} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад |
се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који |
.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окре |
Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хо |
ј комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи |
тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, |
рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У |
.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана |
Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; мора |
а, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p |
ега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има јед |
да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје |
седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора |
то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Д |
им венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, иди |
ог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко |
p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план как |
о не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што |
вом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, му |
аскаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се |
иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на к |
клоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S |
се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p |
иђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} |
ш сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоки |
фрајлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, |
је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућ |
почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу |
д хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији |
и.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам |
роштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ и |
покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што и |
ић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чи |
ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, |
изу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вр |
</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p |
ије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокна |
рцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор зал |
нко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина по |
сади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ |
/head> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче ш |
{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па |
заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Вр |
Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звони |
та лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је |
века, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта |
параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене оч |
ји ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма заду |
а је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, је |
ти буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређе |
пет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постан |
л’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последњ |
е Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могл |
здравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, назд |
година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Н |
те, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој де |
на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с |
ине, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја |
.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам шир |
и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један |
ише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S |
, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад |
а тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну |
олби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вам |
да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, |
} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам т |
и, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»П |
ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од |
м при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало |
лосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им |
су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писа |
две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо мо |
ела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допад |
, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасно |
b n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најб |
ало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} |
ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебе |
</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="ch |
палову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика |
свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на м |
<p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да |
ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја н |
ајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хус |
p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно на |
спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће |
нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је |
увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим го |
и?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} |
кву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица |
живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе |
у с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не брани |
ђем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајл |
n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог б |
куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа |
именти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога |
ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; |
, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим гос |
пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам св |
тишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се |
наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стар |
утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очи |
у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, |
рам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећ |
остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p |
је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Мила |
реме, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже |
зале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све |
</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> |
>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са |
е спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, к |
сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим на |
и нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} |
ог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једв |
што.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гр |
о послом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, |
ашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу |
отел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> |
ли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Он |
ог букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{ |
и, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Преп |
мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је |
} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без |
бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу д |
познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госп |
шла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један |
видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ни |
исли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; |
бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може. |
устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ з |
ека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест г |
.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а |
ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити мора |
м шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да н |
Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи о |
а има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже н |
лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики ку |
ко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим |
пођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се изв |
ремишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим заса |
ену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} |
адне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај а |
ком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’о |
а никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој по |
и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му |
сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад |
ургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обре |
је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо |
м се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нем |
ићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Изви |
} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо |
т нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, шт |
еда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог доне |
то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{ |
гзекуција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапу |
аровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и сав |
се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми пр |
а јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су госпо |
S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и |
реба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било |
дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома |
Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да |
ери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Ма |
еди.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру |
за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их п |
Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал |
ијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе |
ку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, |
ко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ов |
да, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> < |
ће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> |
милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само |
не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, к |
ндант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо ст |
дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити б |
Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хо |
же.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S |
н; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то д |
лина”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим |
на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она |
06" /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам п |
нко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није ба |
м оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да |
оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} |
имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} |
о једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо |
о га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, |
ћи.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Р |
же јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} |
овала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њ |
питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до |
е Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но |
три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допада |
Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим |
у готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не |
Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изреч |
аиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, |
рђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} И |
њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову |
и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, св |
фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сн |
г појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да |
со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за јед |
Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, прос |
<p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета. |
о два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету. |
ва потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду м |
език заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ с |
ану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви |
а је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки |
где није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Нај |
лу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, |
мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко обла |
тању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, а |
целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто пот |
да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривић |
и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал |
а, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> |
латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је би |
кварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем са |
, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Он |
дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није |
е памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се поду |
ри.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пи |
жа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра |
ном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује цел |
а ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја |
вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему |
е претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је |
тавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешк |
програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно |
та. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку р |
тац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је |
, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље |
н види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, |
све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title> ј |
се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Б |
је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, д |
ако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу стр |
шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign x |
Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађ |
дом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имат |
посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као |
поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће |
м на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарека |
ћеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је в |
страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њег |
на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је |
ник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} |
ан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше позна |
, које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Б |
еби, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђуј |
ва томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да ј |
амантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што |
оји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оц |
ад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Баб |
и да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало. |
да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Т |
пондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што ни |
ћем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема в |
ој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Н |
исмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафан |
м у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан |
јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говори |
па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој ка |
тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би |
у њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ла |
енџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ руч |
љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповеда |
ад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те |
уснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје |
а како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав |
е, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Ни |
госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима одн |
сте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж |
, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика св |
е упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Че |
мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна кака |
зно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацим |
им, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места. |
/p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан |
аво пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и |
лим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини |
лушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта изм |
ју, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{ |
} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе |
т.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже |
е, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене |
p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} |
Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, |
једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики о |
намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелк |
} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се с |
анко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ј |
ави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} |
{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} |
еда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост паст |
ут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па |
пет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се |
да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} |
овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет |
="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из дале |
Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Оти |
/p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комп |
купа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет споме |
ира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпи |
Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> |
ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да |
за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадн |
е до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен ј |
ги кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њ |
у стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немој |
ада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку |
ен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољм |
ка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напушта |
аметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма |
В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнак |
ћ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред |
воту три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Ар |
а, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може д |
ане, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, |
е по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја |
м руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господск |
ко се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се р |
форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, изв |
им на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика в |
Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после п |
ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n |
амо она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само д |
о узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продад |
, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, |
е Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло о |
шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му с |
ти је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бр |
} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже |
е да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић |
хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{ |
b n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с т |
де осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она о |
али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како |
баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини |
рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>М |
осле подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти |
ла је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом поста |
је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао |
ге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на |
} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{ |
а ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти |
с одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја |
вршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Осл |
а вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша |
се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића |
Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду. |
сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. |
малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најбл |
е удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже |
свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најва |
он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу |
, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам |
је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, |
за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је |
ме: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би |
нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па |
био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку д |
ећ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> |
е своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У субот |
една, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и ост |
ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, ш |
> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у ку |
ушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има |
и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоал |
; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићк |
анко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мен |
SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> |
аш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господ |
по обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ |
ст година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја |
нират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и |
на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га пита |
ема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су |
<p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином |
це ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек |
дмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно |
окаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S |
, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} |
приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није прв |
је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, |
тра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> |
ћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралн |
.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава |
варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божест |
> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мо |
игра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страх |
Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, |
и.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га |
а што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: |
тивном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо |
.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Н |
кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се ц |
тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да |
, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Позна |
знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратк |
о матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гр |
озволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже с |
поручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да |
м ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики |
ћком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она доз |
едам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</ |
време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Ид |
већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити |
е потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S |
етозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан |
р му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бра |
ао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бр |
ашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’ |
е женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми с |
куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, |
а нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и |
толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди |
адну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он |
кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} |
са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«< |
ко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62 |
уд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао д |
Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да н |
, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи ко |
.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните |
о јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом н |
о смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»З |
и моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи. |
сподине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, |
анко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам |
ег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, на |
/p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерит |
овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чаш |
м ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал |
војку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао ј |
ио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и т |
} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову. |
али нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ли |
пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуи |
повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хр |
одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика о |
да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 |
па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика је |
ицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван ку |
е леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегма |
ео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко |
дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; мл |
а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је |
и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранк |
тпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; |
се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децам |
ави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова |
та Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ић |
у све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека |
због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши |
д би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једил |
престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не д |
ио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, |
начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ож |
Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да |
Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој ј |
та, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде |
на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне б |
и, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад ко |
не за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари м |
е зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју вис |
у куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио оса |
ка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер |
вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица ка |
имати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.< |
з моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју теши |
се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гри |
наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ |
ветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам припов |
е му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може а |
ом разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на још |
грејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на свој |
рло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и нам |
једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике прав |
интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капи |
л отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="2 |
каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p |
свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> |
се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; гори |
ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се |
«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.« |
ише видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом м |
сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна |
у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођо |
ште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да |
ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било |
е целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се |
а моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да ј |
и, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ј |
почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само |
ој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} |
ако на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум факт |
ранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намер |
ише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији пи |
ише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена |
ир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да |
а, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да с |
е госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена прија |
о стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву приста |
преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S |
спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније |
азати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери ум |
у човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са |
лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <p |
шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, кој |
S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још б |
друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <h |
ој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело. |
нео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме про |
Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се |
е задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, |
па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицо |
њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у |
> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пи |
ки пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бр |
шт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим |
се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чека |
ин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајл |
удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, |
еши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг |
орити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, |
вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да |
пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја с |
здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако |
м нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није т |
осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинут |
е ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, п |
л’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом |
овек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ |
да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић |
е изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} О |
е да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка |
а да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Ј |
ом пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{ |
ана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је |
.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може тр |
је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После суп |
о то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност п |
ш доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало |
плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да по |
Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небе |
гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време н |
а!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови пович |
утовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим |
то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, |
ас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{ |
дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг |
гатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми п |
ело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но |
та нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант |
оји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p |
Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не и |
} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у офиц |
метио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они |
није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а буди |
} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} Т |
сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам с |
рао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, |
згледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друшт |
да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад |
пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, забора |
p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ |
старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош м |
ате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гле |
кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њ |
у једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} А |
љине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар |
ао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у у |
, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у |
е великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Ж |
лико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, учи |
и, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик запл |
који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« |
гледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; |
па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо |
јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чека |
ворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у че |
рни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чи |
утање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремај |
да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бр |
онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљ |
три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо |
и су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сат |
и смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо ре |
је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј |
ни често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у |
прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није |
све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, од |
жем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то |
ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S |
кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутова |
то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија дост |
а Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>До |
м намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да |
мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, |
о да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклонос |
ан, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да |
на стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпо |
ш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> |
ај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванц |
ену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и су |
г држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега к |
шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата просп |
породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре |
али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ |
и да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест с |
е показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од |
ј је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом |
и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва |
једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> |
е.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је ви |
ранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је ре |
S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало |
у.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју |
немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се с |
/p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} |
} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Проф |
асет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећи |
> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако шт |
опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогни |
госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чи |
ти, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па |
још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с |
је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку п |
дили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће |
{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из поч |
> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо л |
га.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам нед |
а.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да |
г’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам |
невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога з |
«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што из |
или су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не за |
што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан |
па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они с |
цептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја |
м видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се вид |
га, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у |
послетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет м |
уци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас |
ом.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге |
{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се о |
у, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ б |
а би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па м |
т’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је мој |
јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем д |
у натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако добр |
а њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би |
како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p |
{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не д |
волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби д |
ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> < |
почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо |
казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти |
ок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато на |
ију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То ј |
у на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на |
/p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо у |
и, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше |
ислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас |
ане смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи |
ас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, н |
о пријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пр |
света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођ |
имо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја з |
а и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су |
енте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на |
ина, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема ша |
написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се |
и и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже |
у тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену ру |
постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у |
о, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи |
} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са ј |
И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем |
ро познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за такв |
и-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S |
стију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у |
афали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; о |
поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.< |
, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и |
зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики |
’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натра |
мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио |
лило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад о |
и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала д |
ој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина |
раже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову вод |
издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, к |
и.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па |
се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као св |
а се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И |
једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може са |
и каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши кур |
ове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо ј |
> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако |
е долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад |
ла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени кур |
едан дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} |
чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући |
{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га зат |
у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{ |
ећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не |
деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно |
тац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Са |
Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти |
ду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се н |
S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој ми |
а му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ |
но се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за ме |
м не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и |
данде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} О |
ка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко ј |
и што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели |
мао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми |
о којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је |
и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује нев |
S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило |
те ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше |
ерминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуж |
частву више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} |
ривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере |
о већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу |
S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој т |
осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чик |
Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па б |
започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, к |
смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође вр |
јекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ли |
Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се |
, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, |
; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би |
пео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам |
е ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго |
</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, пап |
шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на ча |
S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведе |
аником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у м |
частву на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да п |
умем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Б |
Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад |
а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{ |
ка изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, уста |
они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања |
да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам по |
ити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота |
ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изг |
нде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпект |
.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p |
</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се д |
је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, |
е један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изи |
ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе дола |
сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко |
ита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талија |
тави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити |
упити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га |
да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог |
а Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу св |
све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап и |
амо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, |
<p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref tar |
р; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то |
чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тре |
рапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асес |
м фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, м |
богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прс |
митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад то |
гледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа |
, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом сл |
а, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, тре |
ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, |
ца од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па ка |
адост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од |
ли и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом пр |
ој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде? |
ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан |
, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, |
милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш ро |
а одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам |
о сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он он |
аднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити |
лара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад че |
ви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи ноб |
} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; |
S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили |
дна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на о |
к утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали |
вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шт |
ћемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући |
млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је с |
е, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један |
да има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад са |
ата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, р |
цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са м |
, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може |
<p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилиј |
чем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шт |
ти.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке |
Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то сл |
ора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ |
p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под сво |
ћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић ни |
као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мог |
раво имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек |
само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе |
дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца |
кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="6 |
силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко ј |
а јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо |
са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци н |
пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикан |
а си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са |
ном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге |
љска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, на |
рота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, |
, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипа |
емо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више р |
ка добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто |
о!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући ч |
ићке добро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} |
на да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, и |
учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њ |
то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо с |
ћ све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахерај |
се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{ |
љујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се |
, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, т |
мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се с |
ад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме |
а оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они |
врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријат |
год.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</ |
клоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како |
Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; н |
</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још ко |
о кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музик |
га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А |
тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но |
S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе |
есту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p> |
у.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једно |
не тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бр |
ићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у |
о је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ д |
њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, |
а накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу ста |
није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином де |
набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно |
Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к ог |
да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жал |
је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, |
ијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нем |
но, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и |
н’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од к |
ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, по |
ећ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у ма |
се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил |
е смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарат |
дала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са свој |
ад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а г |
ику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се вр |
сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не ч |
.«</p> <pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>» |
милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље |
нко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут |
је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вел |
ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надеж |
се свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Вид |
ће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други |
ита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} |
у ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је п |
коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} |
ас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја са |
ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им пору |
ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде прими |
зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ј |
човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>» |
ш мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја |
о, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она |
, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} |
?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се |
ам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала |
дио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати |
колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особито |
и је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами |
гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим н |
да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а З |
ма петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после |
в стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер |
а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </ |
е ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ р |
ре закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки да |
ашно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпун |
али право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положе |
сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече |
у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанп |
ади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим |
и било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <p |
о и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} |
гим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако му |
главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном ме |
ам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено |
је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Бл |
фица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, |
чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас |
е велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а ко |
.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S |
ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нист |
к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било |
ти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите м |
} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, |
де, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> |
речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, ход |
ткако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Госп |
морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Н |
радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« |
<p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; |
ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам с |
ашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура п |
м му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, |
учка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада |
ер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена? |
а, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми ј |
n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; б |
орити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам с |
о лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију |
коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла |
еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и |
ошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка кан |
ем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ |
да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеж |
ји дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал |
а је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бад |
{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ н |
им те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је |
животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, о |
ментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам час |
, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види |
н, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено испо |
т прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте мла |
госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро |
па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог з |
достан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{ |
ре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не и |
да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика |
ма мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Как |
ек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се н |
Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и |
ете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем |
акоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после то |
учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и |
велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без теб |
мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Стане |
ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео |
ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се је |
сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако са |
повала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир |
ог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к с |
у сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је |
> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра |
он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ |
’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с |
да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се о |
м месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Т |
, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једно |
е зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја |
.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражи |
да ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и ш |
ажио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С |
ори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што |
сам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако |
баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад |
а који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, ко |
"160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми |
} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} |
.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чик |
га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом м |
лком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, |
ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За |
естаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не је |
почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим д |
рштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка рас |
натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто превар |
<p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> < |
p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља ка |
и је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је |
куд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} З |
је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ |
ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} |
пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ |
«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дак |
нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов |
е Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»М |
м.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ј |
е већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> |
ве и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро |
арташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад |
ити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ |
знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара. |
славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао |
ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мис |
.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и огов |
свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Ва |
ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обре |
зрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може би |
д ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном чов |
што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је |
косно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — н |
на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој п |
пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имањ |
или.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад т |
езом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница |
м и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ |
окаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} |
Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Са |
<p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу сед |
сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да |
{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: |
пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом руко |
е са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p |
тер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да не |
на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пре |
тивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се то |
макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја с |
сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтер |
наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам |
р ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде ос |
демо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишки |
ћа доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и |
ди, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по |
вољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка |
са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће |
а се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена о |
сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе к |
сти.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу види |
друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па |
судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржав |
сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{ |
ођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ |
галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} |
по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да др |
н, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} |
За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више не |
трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд |
код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир н |
па женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена з |
ле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је лу |
ковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> < |
мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Пог |
анир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у |
S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па с |
има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Два |
но ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело зан |
ас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{ |
ало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и пад |
ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} |
да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде с |
сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако |
ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости |
дног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} |
ажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, |
версацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја |
p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том про |
ечем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непоз |
.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, нег |
не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити |
о, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фра |
, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господ |
би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан |
ије ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> |
ми, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају за |
с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако о |
ас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни |
о у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p |
о се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p |
ме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Б |
као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из ш |
.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у по |
S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу го |
л’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако |
овала неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она |
да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом |
} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље. |
ком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити нећ |
у, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, |
ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, |
нка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар |
ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у д |
стериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па на |
е за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца |
страјзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да т |
казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је |
уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то та |
нзал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, виш |
ју.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Бер |
откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У шк |
ажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са |
{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље м |
хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и на |
душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визит |
дговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећн |
падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су т |
им моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет м |
руда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим з |
лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више |
алеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> |
чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ј |
у погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко вр |
стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> |
ако се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и п |
ћ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзенш |
све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После |
осте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако |
познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете |
ила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Пета |
р, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто каза |
ако је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је с |
маља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим |
га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вила |
> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати |
окућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било ј |
је сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и дру |
говој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бран |
дати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу |
д, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачуд |
руштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача кад |
чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се мо |
је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и |
p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> |
се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка |
Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само |
рају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би с |
ивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срц |
} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи |
Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да |
јић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Г |
мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веров |
ав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} |
је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S |
</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{ |
расно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, прија |
сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да д |
е; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на располож |
имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од |
нципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један |
реме пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају |
с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; к |
ресантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито леп |
/p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим чет |
од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке пон |
витељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био чо |
је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говори |
неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом ј |
переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за ас |
<p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, пр |
коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишки |
а интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспат |
е жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Б |
ио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему |
узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, кој |
а био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо с |
је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао |
утора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће св |
с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било |
собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малоч |
фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, |
пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто примет |
чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он |
и приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити м |
шни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; ос |
<p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се прев |
исам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у њего |
бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми |
уго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклон |
у собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n= |
ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобо |
еца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, п |
.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абен |
каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали д |
мо ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Б |
Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко О |
тво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове |
нка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за |
тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по |
бови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим |
8" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут В |
"75" /> <p>»Опростите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} |
те даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је |
на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: ј |
це и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да |
спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с к |
мало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да пут |
спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће |
Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он |
оварати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па н |
м ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; т |
румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се за |
све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из њег |
} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једв |
чима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео |
командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се н |
чнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад |
ет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (сте |
S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па н |
говорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег |
аг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на в |
е разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n= |
а је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка |
већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим ли |
ерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек |
ска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са |
ко би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне |
заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Н |
то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе ск |
па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окрен |
по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да |
вна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју |
не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она пра |
Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој |
p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} |
Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о |
а.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да |
већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бран |
вану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и |
нко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна ка |
али.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика с |
ут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се |
мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се |
« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не ч |
па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он |
.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довр |
Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито |
ве не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, |
— већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад т |
ор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ |
госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са гос |
иментирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе п |
ве једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал |
а, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На |
пет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам |
ога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, |
кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав гот |
рце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у ред |
у <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његов |
} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма |
е мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми креди |
а и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" |
ли.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад с |
и читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим п |
, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако и |
си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се |
мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у |
е кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јо |
не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити |
, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљ |
вио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га |
нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику од |
јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији |
кво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њен |
и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то ј |
човек, препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разго |
едовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покр |
ко.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи д |
ого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све ј |
ма, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао с |
т неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако ње |
?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена ј |
еч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интереси |
и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за пр |
раним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</ |
бати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на ње |
а дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми св |
тима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас |
јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изј |
шћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети |
не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била |
и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут |
од женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није рад |
и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала н |
наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} |
био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде |
ве завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкоди |
авимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може |
ер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</ |
одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми ос |
наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зов |
е не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам |
невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то |
мпромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> < |
афирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p |
адржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо д |
ј нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако |
је истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, |
аво, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добри |
зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно |
то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта |
стори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика |
p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</ |
да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то о |
е мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођо |
е да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опе |
ла је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо ш |
ала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије |
те пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је ви |
да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав ј |
ду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да |
икоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала сло |
није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши |
од своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у |
радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено д |
, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам |
з нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбу |
ће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђ |
равиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади |
и л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, ал |
ећ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздрав |
му том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-дв |
је велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једа |
опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпрат |
е радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити |
е му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну |
исаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој п |
нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене |
и онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Б |
ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се чов |
ета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циган |
кле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим |
ајбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па |
ао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио посл |
са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш |
он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S |
ика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb |
лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му |
л’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђав |
ад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је п |
видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не м |
новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва два |
и, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју |
S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем је |
е рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа на |
ет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија |
тирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су |
д имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да |
ао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држа |
се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као |
же: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није би |
д знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>» |
има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па ј |
гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, |
и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда доп |
, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: позна |
знамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, |
.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језико |
говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. П |
тумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи |
ба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две г |
и се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајућ |
.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као |
у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, |
лест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, |
вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребиц |
ане на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} |
{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком з |
шћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откине |
ченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић бед |
ности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи н |
, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} П |
ре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могућ |
а седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, доп |
е у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може в |
е, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те воле |
да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и |
и као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони |
ан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад о |
успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узет |
да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му |
од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од мо |
е да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт |
не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном |
ље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог |
домислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако |
октори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не |
емо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, |
} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он н |
ором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Так |
лом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља б |
да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> |
могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место |
огао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се |
у да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ при |
ђе после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као |
а сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је |
ко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а |
ано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се с |
мена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова ве |
нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каж |
{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} |
у прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као шт |
што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар |
имо тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никак |
то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу |
ам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, |
да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметн |
да ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога |
43" /> <p>»Милостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спом |
је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, |
о, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела |
мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдогл |
ја канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{ |
је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колик |
он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробурази |
ла.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, ка |
Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошил |
не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог оси |
трану; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је ра |
ица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женск |
так Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма д |
ло имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то ма |
} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде |
и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу |
да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уреди |
ћу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би м |
Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо д |
та срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете о |
ем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико! |
азили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ |
реба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фа |
Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је б |
чно; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћ |
шег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте |
м и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку |
и је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што |
га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће |
и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, |
у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад ви |
вију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа |
што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене мој |
пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја |
чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искал |
господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посет |
трашно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви? |
оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у гл |
ушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако |
мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препору |
ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла От |
да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опро |
кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га |
отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако. |
е.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из з |
Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, |
ахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.< |
а, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисат |
жим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје |
изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч |
си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог |
ки нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима к |
главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мисл |
... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам |
мојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, бр |
Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншп |
це лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док |
се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љу |
садан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; г |
молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој |
вокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курен |
ви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а |
ве стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p |
/p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само дев |
p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} |
слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти |
и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У |
е добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми |
би добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, |
ицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> |
свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на |
о, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако |
време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по варош |
чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а он |
мо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко н |
близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, мога |
о шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да б |
ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и |
ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ |
и, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се збо |
ре.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако |
супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранк |
ваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је В |
, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варо |
оју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила |
извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу доне |
је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и пос |
и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са |
крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, п |
устати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: |
ива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу ле |
ет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбурге |
Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Баш |
а почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити с |
и и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо једа |
омислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Ка |
сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте |
е боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте |
одина је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«< |
ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има глав |
ећ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једн |
а зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца утал |
не и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа инте |
еним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападн |
ви су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који |
птор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} |
ље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на некол |
моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, |
цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће |
’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не ч |
ледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако |
ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи |
Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свим |
ћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не |
наш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то |
е је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и ви |
све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Дес |
ео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чи |
дите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он |
Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубо |
, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сук |
офале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оно |
оба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет |
године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, а |
се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован чове |
ве млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, |
тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је труб |
’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранк |
лагородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал |
се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив ј |
било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико |
ова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде |
е је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном ус |
нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{ |
, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсб |
е њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на к |
} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} |
ији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом |
од дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места з |
на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Нај |
опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује |
на прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој |
’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро ожени |
често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим це |
ега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако |
после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у |
да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чи |
анце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} |
Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографира |
о.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у |
{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном ме |
ан протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати |
то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је и |
јутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{ |
ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шт |
као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чин |
ећ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је ко |
а мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, ка |
его као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ б |
а.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да |
да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим |
ацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по с |
е.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ пр |
S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, |
} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека |
млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бра |
а ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у ку |
ле, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, св |
јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с ник |
а к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на д |
клон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</ |
} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бр |
стари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То г |
а узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ид |
уго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у о |
аже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сат |
Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опе |
ан каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енгл |
ема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је |
ига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ |
у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо п |
д у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, м |
главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу у |
ло, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{ |
{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре |
држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онд |
аћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му спомену |
дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натаро |
а сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Деси |
е за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Х |
еко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не |
да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко |
а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан с |
оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то |
а га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удава |
<p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом |
е; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити. |
>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p |
ни; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафа |
и и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском однош |
ам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љ |
мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њ |
ј добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може ј |
бро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње уструч |
Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанк |
ећ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам |
ну?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p> |
Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћ |
ити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком |
е јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт мла |
Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Ч |
на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића |
, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили |
ари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми |
и су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидн |
ги; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фе |
нас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми |
ем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p> |
ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не ви |
заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један вели |
ам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опе |
познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилик |
но чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубав |
ургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по сло |
’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.« |
остао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да |
ћ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам |
ам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем чита |
ни ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишп |
ћег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Св |
ћ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, про |
ојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Мило |
новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задово |
ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јо |
све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ниш |
ш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к т |
S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? |
<p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, |
јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чик |
с већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно са |
е отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње т |
отароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, |
стина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој к |
што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алату |
60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Изд |
ек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе о |
инанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпаухови |
аз; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени н |
ић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у р |
ила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и т |
термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. |
ки обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође |
78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, |
дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, д |
.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека п |
е у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ |
{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку та |
време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она |
ољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са |
ајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним св |
.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, |
о лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, |
ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо с |
шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бит |
ам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство |
рат, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То В |
b n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, |
ћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она м |
и ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> < |
ћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње |
у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S |
p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, |
правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре некол |
{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино дет |
поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без прав |
ји је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, д |
д нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <p |
у, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт ниса |
, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу |
ја, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, |
а ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хо |
морам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико д |
ванка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но |
а учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допуст |
у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; |
зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га |
га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у |
часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац |
мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љуб |
е, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гриви |
и: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женероз |
руго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се са |
волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«< |
јзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <p |
ране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби и |
«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стал |
а за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S |
афинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то же |
азити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту |
отив толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није д |
пет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без де |
шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промис |
сам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш |
једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На д |
етвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> |
} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> < |
љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Мар |
но.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту |
каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосек |
p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство |
идљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> < |
тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо |
треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступ |
они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не огова |
4" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није би |
еш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на |
у лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом би |
ам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су |
коло педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, н |
мају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> < |
, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропут |
апије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.< |
том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма |
опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио |
Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештен |
чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло да |
оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан с |
Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се |
p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не |
фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новц |
На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чу |
опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранк |
троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на н |
да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек за |
ћеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па пут |
се.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пи |
оје се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{ |
ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика |
био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се |
госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега |
шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један |
>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон н |
Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту н |
особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пи |
етињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ риф |
у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било ка |
девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је ш |
е, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласк |
верије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> сна, увек |
бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ |
да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има |
јим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу д |
данпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба |
аке установити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство уч |
тере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер ј |
морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да |
тпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико пов |
у да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не |
по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?« |
ијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се са |
опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да на |
илане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Б |
<p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све кућ |
у старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за |
ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је |
’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по то |
е соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут |
есић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте прово |
усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио. |
</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но |
e unit="subSection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек |
ебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти з |
казати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само |
еч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучил |
чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{ |
а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ак |
да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи |
оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је |
о пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то |
не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит в |
уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попи |
тимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимо |
женом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест |
њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни р |
па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у брад |
ијатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Је |
одитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човек |
S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани |
ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које г |
из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ |
а изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифл |
, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господст |
ећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно дру |
нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек |
њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на вр |
а разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, в |
одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма |
жеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога др |
скатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда |
то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; |
3" /> на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта |
господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како ј |
стива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи |
ило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најп |
тељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова наме |
} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, |
писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса |
гледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће д |
1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео |
шкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали ра |
више због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба те |
, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку н |
, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S |
м већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро |
да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</ |
што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, |
поменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећем |
»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а нада |
четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што |
будим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се шт |
и, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно |
<p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која |
оје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат |
сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје ужи |
шемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од |
{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и |
мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари |
»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја |
ри.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p |
морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену |
>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја |
један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан |
лати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да т |
е, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три |
е резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се |
д чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је |
чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам б |
ајвећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код |
тупим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали лок |
акле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о то |
а ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју |
то имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана пост |
тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" |
ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се упра |
шт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господ |
приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче |
и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпи |
а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="19 |
асу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на та |
подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај |
а’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> |
Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Грив |
ља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учите |
Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим с |
о ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, сто |
квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба |
ао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је са |
три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем |
о, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и |
ела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, до |
сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> |
ранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p |
азрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дођ |
је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адре |
Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот |
ве им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се |
учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушајте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачков |
није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо |
дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну от |
ну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу |
раховитим церекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива |
звикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо прав |
кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, |
не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини чо |
, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> |
не се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: |
не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек о |
ну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине На |
>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Осл |
м печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би |
редство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни те |
шње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је |
/p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то пр |
готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пр |
портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасен |
о да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ с |
г шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је о |
уру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дванаест пе |
>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па види |
; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, |
ли смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је др |
верења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине з |
раве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио с |
да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоме |
ом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Прија |
Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја |
10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздр |
га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко |
сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу |
ој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што |
S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бран |
у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{ |
ткуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ спосо |
ас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди |
уд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Ханд |
да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} |
а није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је ба |
а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Ч |
намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика |
ару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван |
акви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка |
у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па по |
у, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на |
управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, |
»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p |
p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла |
Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ће |
ника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд тр |
, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су пре |
ика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, нем |
ле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чин |
зим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то о |
ресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; вид |
S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М |
18" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бра |
у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Как |
<p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер с |
иси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њег |
ним силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судб |
фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} |
ч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година |
вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници |
о десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћ |
не:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни пош |
ини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бран |
опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић |
Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузм |
га ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом он |
<p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p> |
дведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магнове |
и, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а им |
ао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S |
ина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма |
во, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу |
ве, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па с |
што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доско |
кирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} |
ртаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће |
ић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши ш |
о оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p> |
ма Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визит |
могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет |
о му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме |
бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све |
а, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу сре |
теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цел |
газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хауз |
аћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам |
диш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то с |
нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Б |
икана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић |
дан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видим |
година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мат |
, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни н |
{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај |
дба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају |
инити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да |
стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55 |
је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако |
епоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је х |
орављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов з |
у пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да |
буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, |
вуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и |
ужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушајте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гри |
горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора б |
рио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасви |
демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Моли |
кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, |
казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су |
ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо |
у једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту дев |
ко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену |
ом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ |
љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са |
</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три да |
не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зат |
сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула је |
</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте. |
аран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и |
ао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски п |
нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки д |
брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то н |
ре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Б |
в њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до ле |
то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприпо |
{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Мо |
се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, |
у школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од ме |
ко хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за н |
чиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на ка |
а после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се |
ло, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми |
ођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да |
га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не један |
се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у с |
је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — |
она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да |
да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То |
су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам |
могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по гл |
а »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгарт |
е.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим у |
га за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и ов |
од у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје |
дној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писарови |
} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густин |
ашно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не пр |
и смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у д |
нда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радо |
интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} |
арати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексц |
јд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p |
е још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми |
о.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту пока |
{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то |
шио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и |
е бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини м |
кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није леп |
цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је ов |
“.</note> <note xml:id="SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, |
анцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ |
p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту пре |
ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар ни |
ститу и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет |
рава, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{ |
ествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ ка |
овац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>» |
шт’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити. |
лежим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} |
да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам н |
пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа |
де.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код мило |
рује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће |
ом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме ст |
м љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и |
издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам |
се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} К |
е и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и |
о горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако свак |
} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурн |
вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} |
љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нис |
једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И т |
зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако јед |
р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеј |
е и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, мо |
итискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек м |
њу бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увре |
довољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Г |
S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} |
троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у |
а«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако |
апару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко пла |
до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруц |
азговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па изва |
леду.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле |
дити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Ре |
, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма нико |
{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметну |
Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дал |
о имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће м |
шт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију; обра |
говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и |
ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна ка |
ајмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више ва |
лушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло |
ба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим дру |
ло триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се |
смајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом о |
« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ з |
нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не с |
дма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе. |
већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ |
на.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добиј |
кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: суз |
т’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{ |
вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом |
да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изј |
цем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра до |
пе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова м |
за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако |
чи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, н |
зују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђ |
ко стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду за |
пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно пар |
јетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант! |
м заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... |
а интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{ |
ени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим рук |
а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је бог |
почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, б |
ао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, |
с.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бра |
ом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем |
јао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле |
о леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да |
Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић. |
пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чек |
зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекл |
те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гар |
едимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триес |
акве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да |
се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад на |
учак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпо |
попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, |
ој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на |
рмин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 1 |
почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Ка |
ио је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути би |
се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шет |
њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још |
двисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањ |
господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био к |
оји је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим ру |
е млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{ |
е; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није н |
изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама до |
о енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама би |
ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се нас |
ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем |
опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред |
<p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, |
и један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи |
теља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сат |
нда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, |
ити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, чи |
е сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења с |
ита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Хан |
} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три |
м је увеселење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива |
нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</ |
Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S |
речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је т |
ао капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, з |
мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, |
<p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те како!{S} Особ |
вета прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако |
не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми |
оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два св |
<p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n |
растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одли |
} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.< |
спођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S |
утрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опе |
/p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, |
да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се |
тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође |
.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде |
сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, |
са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досади |
оје због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; до |
ни веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да |
у с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко ј |
пишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, |
же гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, |
ем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и П |
> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам |
S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онд |
атвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести |
г кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једн |
: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се баре |
ге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив |
{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онд |
опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости |
а ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и њего |
свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно п |
е соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста |
позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потраж |
тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако ј |
у нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види |
натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћ |
о ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет су |
за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, |
је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књи |
бро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type="chapter |
лога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знамени |
џера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, |
шток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад ни |
о задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, к |
и, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се |
и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе прева |
е одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић |
м сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> води |
ног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у та |
е, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се су |
мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбо |
дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пу |
ти.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти да |
страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} |
, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три год |
дан дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} |
прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, н |
а прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, кла |
>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} |
да једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд бе |
отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од |
срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји |
еданпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ |
е вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?« |
пут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна |
о је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и м |
.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно к |
ек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код т |
о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално |
ад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта ск |
ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш как |
ло, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, |
о секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} |
ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се |
е погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је си |
држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ха |
опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да |
то и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити. |
ао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа г |
вачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог |
утра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; |
е шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а |
.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по к |
Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код јед |
, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој ф |
ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>» |
изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаљ |
мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерун |
т овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" / |
више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} О |
шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима? |
на ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је |
и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да ник |
ике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенга |
’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и |
емо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Зд |
је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту сп |
ћи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као уст |
едно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам |
ако нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он |
да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Тат |
p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна мест |
и дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића |
тражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласил |
</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к ње |
е.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно и |
кажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврн |
рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен ост |
е из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаес |
пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, |
а је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал |
а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифри |
ог кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’ |
да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му таји |
да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и |
који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железн |
ли и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком пос |
т са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За једа |
а опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио |
све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи. |
чуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ |
е, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже |
дан дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подоб |
ога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гост |
ам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Н |
неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} |
ми не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, |
из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, |
имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпо |
аполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да |
ико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, к |
Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, не |
планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо |
дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да руч |
ст ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и |
поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано |
он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко м |
ласти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу |
шини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} |
матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, |
расни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљ |
Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школ |
p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, д |
а њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S |
глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој |
пет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати |
е био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мат |
ак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант |
аест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, |
S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показа |
доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О |
било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и |
и, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда |
ом седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p> |
а рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју |
нку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" / |
мео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, |
</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Г |
дгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја и |
ио је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву |
а да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна |
ад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у |
је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести |
м што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} |
ви нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и пос |
на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био с |
азала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к |
рави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад су |
S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим |
промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи |
S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џ |
да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="1 |
S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро и |
ржати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним ха |
ити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} |
менљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се пок |
о ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно шт |
ате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са моји |
ијатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> < |
сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати при |
да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p |
} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} На |
{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ дес |
ашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати |
ад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без бати |
ња звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија. |
кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} |
S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прав |
нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је чо |
витеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо п |
} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан мил |
ом поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће |
рије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је |
са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ет |
едва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сваког ч |
посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста |
е ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко д |
{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме |
, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју с |
ла се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, |
лимената одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како |
.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао н |
а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му им |
ју да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не |
а живу закониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ј |
8"> <head>VIII</head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се ст |
ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадес |
олини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нис |
>IX</head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој куз |
>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У |
фонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео д |
о, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било м |
спође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; |
Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите |
сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купа |
пет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд см |
<p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато н |
трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ |
лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека так |
у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво |
дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука |
на ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и |
копала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>До |
из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по с |
рни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморим |
људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она |
<pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се |
другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку |
о дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек см |
} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш је |
су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко |
{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, |
њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је забора |
; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код какв |
{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек |
игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, |
смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао |
у се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и |
ретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако |
о ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаш |
е то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење м |
ма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да |
ри што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу ба |
како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и |
ћка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са свој |
и.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до с |
жете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад прек |
«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Н |
ке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек |
ка угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи |
иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам |
иди се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А к |
рости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију |
S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{ |
у, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} |
етим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прили |
екосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, |
Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим |
ађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам т |
<p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији о |
и, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити. |
се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту в |
ари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате прими |
ло боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита |
ови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно |
о је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да д |
идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта гот |
сног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио |
јејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Н |
p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо ка |
, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим т |
да чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која гос |
исам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, |
бро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш |
, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам |
упа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи |
1.7"> <head>VII</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело |
пи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспита |
> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидб |
мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" |
та ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни с |
ранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јо |
И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је |
зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми неза |
уга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Вр |
ве терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого нов |
лостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?« |
о.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ ш |
е да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и |
умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје р |
алим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути н |
тно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја |
ћу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и т |
је видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Т |
ћ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску на |
звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>М |
е што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треб |
Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са ње |
го талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, |
Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синов |
Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити |
/p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо |
ма му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богз |
наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себ |
касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем |
предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; |
ати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи с |
о хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, |
е у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Хани |
, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га |
сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог |
аже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпициј |
лико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добиј |
е, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор чо |
вилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’р |
ина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узим |
ли, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је о |
по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам т |
о крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и треб |
ба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистро |
да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим |
ићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, с |
, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп д |
и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповед |
ечма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато госпо |
реклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} |
тник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} |
десетог шукундеде са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди |
е моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама преплива |
о Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако је к |
ракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не |
ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, ј |
ајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљ |
, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандло |
немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо у |
ојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У ов |
амо каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не и |
обамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине с |
није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ |
огата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучен |
нти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} |
а шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, ка |
она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги про |
начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а бог |
а’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бран |
ента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фан |
нда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ про |
та: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S |
те?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпекто |
p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је |
Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ |
вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ћ |
обио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, о |
е.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си |
е чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, |
нију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године с |
чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натарошт |
да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам |
.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку |
.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољ |
>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондици |
а затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па ка |
сто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Јед |
S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; |
торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један среб |
днако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мен |
} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} |
обијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за |
новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у кас |
и фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; |
, није издавао, као поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу |
го је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се |
ше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријат |
о видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било |
Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да с |
ње.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући |
у.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокак |
{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више врем |
чне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић |
ебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нис |
једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби |
ити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо г |
е цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, |
>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, |
Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би |
другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат |
уде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Проб |
уди који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дал |
а ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа |
икуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« К |
терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њ |
ам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{ |
ланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и д |
ди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја |
читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољ |
ковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>— |
една кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро ли |
Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на др |
из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику ш |
ојом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало. |
ш кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И |
а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудо |
званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитост |
S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друш |
/p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и до |
Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма |
се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили све |
ација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не |
; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ |
лизу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријат |
се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбиј |
једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жи |
ре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" / |
а може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио |
ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођ |
това је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно прове |
ка у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, |
ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</ |
ром каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма |
угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> на |
јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па п |
овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што |
негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и пог |
ше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} |
спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у б |
већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић |
морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у |
тите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и |
ећ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, |
анемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже с |
д тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет |
у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни |
онадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу два |
ило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо |
а кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим н |
бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«< |
тима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је в |
ет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити ле |
су познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доно |
и мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за кака |
у је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена |
ију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију |
ина нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам мом |
> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p |
<p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и |
усти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та |
, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страд |
лије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од д |
једна синовица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну г |
шкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском |
нпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на п |
ет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све |
ербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био |
вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, п |
одина, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се да је кадго |
овек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у |
рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој |
путање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода има |
варио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији |
ест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочека |
ти како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ |
брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бад |
ај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заје |
ити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарав |
о-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У |
је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила |
ој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све |
ни серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ |
; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педе |
ке, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како |
едне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда г |
н велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду |
на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси т |
ор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује ин |
мао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била м |
у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} П |
у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мен |
малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта |
} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће |
да.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толико.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако мо |
ад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива к |
Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да ве |
постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао |
донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и |
тилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу |
стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст с |
ло.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвор |
днемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутур |
у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међути |
, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од |
са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка |
велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш ни |
су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, |
бележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quot |
мања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом |
сона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити н |
ји је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по кра |
ном Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је |
ет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145 |
, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору уто |
уо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо ср |
нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до в |
оверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци |
, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако ј |
а.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне гр |
{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ з |
та деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се теш |
обом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника |
ни.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опе |
, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану.</p> |
не и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и |
="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама |
радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p> |
већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се уд |
удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p |
тац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. |
а да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код к |
тива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим |
ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињав |
им кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; |
која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, к |
Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они |
, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да |
дно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; о |
о, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јури |
ко на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је |
моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S |
S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други |
рате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како |
кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вра |
SRP18630_C2.3"> <head>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гри |
е, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у све |
је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим повери |
Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около т |
а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце не |
роје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестал |
Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па |
вирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, вид |
судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и |
званредне околности може се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Крштена се пис |
коли, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} |
добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Са |
јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде и |
ве на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и теш |
љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на друг |
же ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, ј |
илостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг |
у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да |
де бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву. |
да; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер д |
мет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Ст |
прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, |
ица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима позн |
о преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка п |
прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи |
Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето ша |
нтересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, |
, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са св |
ћи, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било |
контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам к |
је.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари. |
и дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те |
данде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву д |
удио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, |
преден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником |
жа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружиј |
и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву Милан, у н |
ала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од |
асира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} |
о прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је де |
рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима прист |
Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, ис |
у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, брк |
очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не м |
м мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се |
одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним даром није |
добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добил |
што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад |
} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривић |
ико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, |
ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара |
а Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све |
</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта |
> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветна |
ро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет |
русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестр |
само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем ста |
<pb n="140" /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је пор |
што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> < |
н сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, п |
д за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер н |
п гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} |
у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она |
знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам |
.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од |
ривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ха |
е имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док |
Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ |
анику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пи |
коса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јо |
на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да |
е Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да је врл |
ате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта н |
142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је |
{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном уч |
обом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер. |
пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ о |
и је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, |
о капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с |
а физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така ј |
е Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, са |
ћ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; ка |
етна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?! |
аш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> < |
S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Ка |
Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слобо |
е судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа |
е каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S |
{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као ш |
ног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»И |
тра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{ |
ек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилим |
се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје |
сари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад м |
ане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се ос |
виде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око м |
у, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ |
е њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад |
идим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она б |
ерити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који |
ам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње |
о да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} |
е, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</ |
’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискив |
агризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој на |
ва јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допас |
ало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обиј |
та.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; |
p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си с |
овек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра |
, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас дост |
ни’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи |
љ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет |
сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест ј |
е абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женс |
и су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у тр |
труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам |
, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, |
налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ ала |
ићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог |
све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад ј |
, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта т |
и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јест |
дне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не мож |
.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања толико време прође, |
како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га ра |
да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко ниј |
и једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у |
у.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао |
ма, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити мога |
је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом |
троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а муш |
у.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам |
а се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</ |
/> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом |
доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од са |
е ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да с |
ђати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пуст |
а идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај д |
роучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентира |
е, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, |
не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је |
сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест |
идиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у |
.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара фо |
} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду |
еднако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу на |
} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторите |
ао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе |
редом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето |
помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге |
бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се |
, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} |
еном ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред |
накав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том пр |
ромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, кој |
цу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S |
, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући |
итати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и |
мо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше |
сто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} |
е.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пи |
да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до н |
е човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упозна |
која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, В |
и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi>Madame de Sevig |
борављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више |
чиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо је девој |
inal"> <head>ПРЕДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него он |
апочели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p> |
ављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарал |
ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу с |
и.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупо |
, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити |
шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао |
, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца В |
па сваки час један против другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мен |
а.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему |
group" xml:id="SRP18630_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАН |
roup" xml:id="SRP18630_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <pb n="113" /> <div type="chapter" xml:id="S |
д нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да |
био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове бер |
ене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> |
нко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек де |
е био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не зна |
Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресат |
д овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} |
сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к н |
дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло |
ком опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батин |
има.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; |
довољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало |
ема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац |
чи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити |
велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква |
ако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекан |
сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наран |
.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био |
да на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ в |
ла три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати |
е већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући |
л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапу |
е никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди |
дарио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више и |
т; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; каже да |
уде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гава |
сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се ста |
<p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Как |
већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја п |
за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква |
и, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јект |
апше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка о |
b n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли |
, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд |
.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>» |
мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> |
и, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има све |
p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви јо |
добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" / |
веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам |
у, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима по |
ма, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} А |
цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство |
, оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћ |
ио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. |
је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држ |
а четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина |
плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то пома |
к дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито к |
о да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути |
окојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са |
су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови |
то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и он |
ут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој у |
ан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро |
т, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћу |
жим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мал |
јемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледа |
ћу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особи |
ио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали |
630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“ |
; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тр |
му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка п |
д бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе |
, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалт |
А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је |
тсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком пис |
намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета |
е; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кок |
<p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на вр |
јмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако и |
собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а |
се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођо |
а с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту би |
угог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, |
да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан |
/p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнем |
S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад |
Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предан |
p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого ре |
ећма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплаш |
дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{ |
да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није вре |
; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јел |
; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па м |
и, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће и |
на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите |
} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Н |
еле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам на |
присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако ис |
сти неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и в |
анџић, земљедржац, управо спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p |
ицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, |
као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Руча |
</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многа |
ика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам им |
њири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарн |
говом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не |
о и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктира |
сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си с |
е.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само |
2" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица |
S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. |
ти.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика д |
, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} |
ло срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве ху |
азнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, |
рни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па |
ем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то |
</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све з |
тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове к |
д Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро пр |
Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, |
им млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.« |
само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплимент |
} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика |
и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у |
наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић. |
де, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим стра |
отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} |
мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, |
у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па ка |
кин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло д |
кцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да ви |
ика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавил |
ође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту |
но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио |
раго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам |
“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хт |
да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{ |
товати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с г |
приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами |
едно прама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење |
за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сија |
опису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, |
че дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како |
ad>VII</head> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да д |
допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим ствари |
а Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p |
одне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам з |
ведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом |
ази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њен |
ише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се п |
ор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није |
готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојес |
а се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже |
ека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земље |
о сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сун |
в абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препору |
> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он ј |
{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондир |
шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и |
Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста време |
»многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{ |
ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да чита |
д путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задр |
сподине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, н |
да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нек |
> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Де |
га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје |
но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p |
а знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају т |
Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, д |
видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам |
доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су |
м неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, |
во друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, о |
мо да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, к |
новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипо |
Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша |
ад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво пис |
на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О |
и задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало |
поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад |
морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му н |
капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгл |
сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} |
.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} |
бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, |
ми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, у |
јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављам |
каног.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви |
дају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; кон |
Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо при |
ти правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би |
за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко ј |
кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на ве |
и сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали руме |
та?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психолог |
и гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: |
есет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да на |
какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепу |
видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жа |
ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да |
њена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато |
Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у с |
толико је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио |
ије нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <p |
уху васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је |
ро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој |
и румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо |
ње узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ |
{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — д |
тити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у |
куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зор |
учао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фат |
се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све |
овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и ба |
ало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанп |
и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метну |
спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам и |
јим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане с |
рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу |
леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио |
година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло ма |
а мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и |
био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш |
то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рески |
то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли |
ерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло. |
не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећ |
нао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке ко |
циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице леп |
о.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у соб |
дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{ |
чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће |
, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила |
, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су та |
у, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ј |
а га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оце |
видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и н |
ух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведе |
{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на |
и и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p |
но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} |
ну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро |
ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживља |
е бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде |
у госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</ |
ш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потр |
то: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна у |
био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера |
бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан ч |
!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} |
кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њем |
г попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла д |
а, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ак |
о овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, |
ма се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео уза |
Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није н |
у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бра |
бро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро |
млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смеше |
лепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе д |
стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све |
мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић |
служе ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао ч |
ро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како |
анцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, је |
Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, |
ула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са моји |
место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p> |
} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Руни |
личите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују с |
онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, |
ко: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, |
пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко ниј |
едала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима |
мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу |
городном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то буд |
Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} |
S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг |
имиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника |
године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, |
највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ |
сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има |
ирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне зб |
из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од пода |
е бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан у |
тало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лау |
една лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, л |
ецама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} |
</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се в |
био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре |
итеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за ш |
њеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p |
<p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па о |
мојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказат |
а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђ |
само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.« |
вету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има пет |
века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоно |
ла пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа |
ом водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се |
а; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о |
заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак |
ко крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић |
ећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али... |
ст и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{ |
и деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и |
де своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени |
ан.«</p> <pb n="168" /> <p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се оп |
ћати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пиј |
к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не пок |
уција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака ј |
мо издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У глави |
ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очим |
Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане |
ери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир ду |
сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет |
ојекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо д |
Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се св |
о ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми жи |
ад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он ј |
там га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} |
роз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, |
свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срц |
ним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту |
p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам с |
овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет |
менади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се |
е, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој т |
/> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млог |
е на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, д |
»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не мо |
ти, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то с |
то треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје |
и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени нес |
м радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то |
о; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онд |
традан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док |
нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Им |
прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титр |
бала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стаја |
е задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине |
годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, |
срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су |
п за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не з |
тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави |
елој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, је |
ти за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка |
унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика ос |
ао што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад ј |
, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су |
ти једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљ |
опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, о |
кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план |
ији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на се |
овић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па плива |
ер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад |
лицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, |
почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она ле |
бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, |
се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје не |
шта кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цве |
молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добр |
нко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко оз |
ве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједа |
тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука си |
епом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане доне |
а седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, ле |
реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер. |
шио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципал |
ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неки |
ући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бр |
врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици с |
одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p |
мој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који |
преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} По |
/p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и ка |
.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови жив |
рили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опоми |
ролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добр |
омшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бран |
дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један в |
вет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан с |
се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој фа |
кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му |
му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике |
’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће |
и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке |
ићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи |
јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати м |
Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} И |
живање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то |
ела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да |
.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шче |
сто је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тут |
четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут |
н; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, |
иге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам има |
авала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми |
тен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале |
био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бр |
да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави |
фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру је |
ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> |
ле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, који има |
{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, |
из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо |
>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч |
љавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого које |
, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са |
им: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја |
атимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Госпице!</hi> |
ам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</ |
еданпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо ср |
ајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар поста |
} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што |
а конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чу |
од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«< |
на положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су би |
ојима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и са |
косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и |
та ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па с |
поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам |
ула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, в |
толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њи |
н ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десит |
ене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јо |
>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да |
— која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није ј |
та и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозо |
моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој |
то се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, посл |
проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећниј |
омедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта м |
иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте мој |
ем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, |
помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересан |
овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код с |
!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Мл |
уге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, |
бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један ом |
p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S |
<p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика |
И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален чо |
им, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то |
идајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давн |
Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и |
.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранк |
је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити п |
тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — |
амо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам |
.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном |
ко не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да пров |
ко једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се |
е изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, |
уди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки ва |
} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, |
неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је у |
е подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S |
је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да |
{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> |
после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а |
ом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се |
већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти |
и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Бил |
пођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«. |
.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} |
богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фи |
а, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотарош |
ље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире ви |
p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку |
то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да |
ог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} |
понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди |
игнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже |
јатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, |
им га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Заф |
сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, ко |
да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Ч |
су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили |
окојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но |
, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> |
ност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме зам |
>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још |
исати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, |
нити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео уз |
хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пунк |
р друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш ра |
е оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, ш |
од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка |
анка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија |
ње, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка |
еста обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће |
једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја |
трук капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Гос |
у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то од |
м шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па о |
њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Хан |
у сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и так |
мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви од |
Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, |
ца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, как |
атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га |
е, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за |
е: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут у |
у погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају с |
да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране п |
ого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три |
а облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосм |
тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену к |
дем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало н |
ди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да ни |
и нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо |
</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, |
а њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} |
> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} |
иви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S |
а сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чла |
овор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} |
традан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга |
амо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, п |
у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву |
уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја ба |
то твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, ка |
радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Ж |
постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена |
поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоал |
једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном |
до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форин |
.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бран |
нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па |
сно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, |
разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смеши |
знаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше г |
е ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, |
, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свиле |
јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хауз |
еба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се по |
> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није х |
е треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити с |
unit="subSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ |
{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго |
о Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунсто |
Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу |
ранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долаз |
а је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се пока |
ама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезн |
опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер мо |
слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мис |
о нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо. |
губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на н |
задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја |
није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела пок |
њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кућ |
ере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три |
ио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао |
етњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши |
омен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носи |
акав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ је |
икој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо |
секли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки н |
кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} П |
.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си д |
онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кол |
и испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, |
Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ од |
рем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у сп |
тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики |
а је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, виш |
и уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао |
н.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад му |
о, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име св |
азите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је мог |
упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија н |
вао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ |
пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало. |
олеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> |
е, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ пон |
је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, |
p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи гос |
ио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једн |
м по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови зна |
што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је |
ећ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заје |
се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости |
ку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде р |
о се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бр |
нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да са |
те мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се |
плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} |
ад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље |
нде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранк |
т до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{ |
ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 |
десет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити |
а, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтов |
<p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} М |
<pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обук |
кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} |
а да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дак |
к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, п |
слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то |
не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију |
да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало мо |
ми.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој пре |
ла:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сирот |
епа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац |
више око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре с |
и морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ |
соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање |
к завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад |
вао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бра |
солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с |
тишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па |
/p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати? |
амо то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се он |
адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а |
S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрост |
још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао растави |
{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном |
за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може |
се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити |
адо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџиј |
гу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знал |
ред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару |
сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један |
S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра« |
и познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хуса |
о амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе |
ви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унт |
е раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако с |
од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и ше |
ицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам |
година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 |
м, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер |
S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па |
’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често |
им хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује с |
> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друг |
ј, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бист |
њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао ј |
ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му |
му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском |
аишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, ж |
е сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није ина |
цију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне пр |
p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, има |
видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.« |
едног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина си |
за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се ја |
> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интерес |
из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, оп |
»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени так |
што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде |
ну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал |
е пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго м |
о Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не |
шта интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо та |
р су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима н |
га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, |
допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на нов |
пет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у |
удна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Н |
мо да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди |
Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду |
што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, |
S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, |
руштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</ |
од милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не мож |
спође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад са |
амо од поменуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на р |
има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са |
.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко |
оме себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ћ |
што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани |
е одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо |
Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па |
дну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S |
ћ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псов |
или бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не ч |
’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад са |
лијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канц |
о сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} |
лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки |
и пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, п |
ако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији по |
же.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добр |
ања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и |
потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му к |
Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућ |
казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста |
рајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у та |
-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но примљен |
</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојн |
ви, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра гос |
; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, м |
а.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запит |
који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>» |
вој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, ка |
не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избриш |
дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранк |
нцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То м |
међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берић |
са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20 |
имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук |
алосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Богз |
неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{ |
једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим |
тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба |
им га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</ |
злази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину и |
hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четврт |
} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршил |
<p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осет |
у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да |
и цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја |
и; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у п |
ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Ва |
год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине |
до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вр |
и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћем |
на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил |
о којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n="185" /> |
би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћ |
сподарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је |
ле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га моли |
S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, о |
то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’ |
ло.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, ко |
у им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чик |
оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме |
пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смеј |
а гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу шт |
био на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у је |
ћи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и њ |
ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се да |
а млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитр |
м те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то |
то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па с |
или.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си неш |
ши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом |
а, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад ма |
ђу десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што |
да се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити |
да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре |
, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с ри |
д ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по |
е, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} |
ком, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и |
.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чист |
ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди |
то имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас зва |
а.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро |
и лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо шк |
платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко |
о прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па |
.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме виш |
<p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> < |
е пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт |
унићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека |
<pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад |
же да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се |
и.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја ниса |
че Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, од |
да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, |
брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао свак |
у пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а |
едама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: |
ом каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нам |
ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la">consilium abeundi</fore |
<p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гу |
је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кр |
Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није |
ад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам |
што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да |
ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увре |
ва, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Св |
на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, |
ам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p> |
тио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ћ |
ћка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, |
вићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} До |
p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, ка |
лили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће пече |
ајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесн |
уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како с |
змеђу 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља извес |
а има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он с |
а мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи |
естит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци |
љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, а |
то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већ |
уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма |
ики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си |
pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, |
госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је са |
тива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у б |
овек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је |
тисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш |
е, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије доби |
мој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газ |
види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, т |
е житије преповедати: како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђав |
кад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си мог |
се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S |
авао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није |
ко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врл |
ласа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допад |
па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам |
ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb |
код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ |
је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но |
окрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно м |
орао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, |
шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед |
> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у |
удио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све о |
{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.< |
та то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, вес |
атељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува! |
вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопи |
имо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете |
>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ з |
њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се уми |
у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тест |
мо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вече |
луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу |
инове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи тра |
нда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу |
S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђуј |
зговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Руни |
о што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шак |
опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим п |
вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пре |
бе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд |
ов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се д |
мо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Дан |
оред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад |
/p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац |
ифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и доктори |
, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за л |
д започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунг |
лити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са вл |
сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад |
нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ |
фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који |
Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p |
илостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет |
> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове в |
ећ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.00 |
.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мр |
сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, б |
ли сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињав |
ете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторни |
тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти к |
отив тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта |
твар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш |
Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећ |
рен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«. |
зната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује |
{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би река |
<p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начин |
нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста п |
у што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад |
Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар д |
борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> < |
сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја мл |
е.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за к |
срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> |
адам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек |
нпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре |
не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може јо |
е обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} |
о ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p> <p>»З |
ти’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" |
, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фрушту |
у другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље |
и други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то |
ан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« за |
л’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> < |
сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту |
емо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја |
долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном |
е разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једн |
на, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за шко |
и дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ |
јасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> < |
ет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n="189" /> |
Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо п |
о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> |
p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треб |
а ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да на |
зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околи |
оводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за г |
е за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противн |
Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су изми |
мом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад н |
га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен би |
помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон |
е будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика м |
ба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру |
а.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{ |
ишт’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта |
<p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И ост |
</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове |
а стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S |
и Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гран |
ем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као |
мо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и |
о оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ни |
ом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — |
поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на ј |
амишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати. |
обила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из т |
га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Веси |
е, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућ |
био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно |
<p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>» |
нске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: |
р с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ ка |
мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], |
ојим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази |
доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало |
сесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет |
И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није девовање про |
рке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у по |
ћ узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају |
дем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам он |
нка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Ла |
ба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој |
е.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошл |
а ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу |
цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ и |
д опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију |
ердинером.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар има |
шт’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољм |
видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим так |
да сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он |
<p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«< |
еће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи |
ити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још |
и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео в |
p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам вр |
ити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, |
/> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам |
о води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, |
ознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Ч |
а вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговор |
ава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се м |
која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из |
но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили |
о је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном оти |
оја је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бист |
ћку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ п |
асет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{ |
> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Ор |
а и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се сам |
ти.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господ |
ладост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ н |
у кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вар |
какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="1 |
сти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад го |
се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све гла |
/p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да |
за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господа |
ојекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао |
гу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стр |
е било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но с |
ла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а он |
ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан та |
и, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудо |
, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сес |
и дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо |
особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексут |
е свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не |
раво к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску ли |
мо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, ка |
оворио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ј |
џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, как |
некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ са |
делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме |
им једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p |
, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S |
.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, б |
љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет |
наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Ве |
лостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Ч |
дби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> < |
кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, о |
Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div> <div type="chapte |
Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познав |
Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад ни |
ако сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један в |
ажити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чу |
е допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам |
ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро. |
о, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си |
Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> < |
мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто |
штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо |
уда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним |
ар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Свето |
година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на теб |
који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће |
гу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао. |
Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га п |
</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у |
јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била леп |
им.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S |
и је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> < |
а долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра |
уго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, а |
перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо |
на, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије |
подарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па се |
мо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се |
p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад ништа н |
анко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разго |
лер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му велик |
клопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јел |
д средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} |
аје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали п |
} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и |
уги разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си к |
.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и |
ног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад ру |
о њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ с |
/p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе |
о на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам |
>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, |
будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе |
и, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је |
у.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости пл |
е исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година! |
а љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откак |
> <p>Уђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас дв |
к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо |
д данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети |
е не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је |
је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви он |
е налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и св |
алазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, оп |
противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту макс |
секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, |
били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало вре |
ика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, д |
, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове |
м што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и от |
, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>З |
p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, сит |
не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она |
мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а |
.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с |
, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђ |
овучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година |
чашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангл |
тане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи ј |
у.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња |
је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} |
абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном |
фириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Ва |
асеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат |
госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом |
е ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p> |
да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издр |
ј дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, |
на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш |
опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да |
хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив к |
само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш ми |
нтенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су до |
убила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо шт |
јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девој |
ет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру |
а нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа бри |
и.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Зн |
о, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ |
.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живи |
<p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од |
сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а он |
шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, |
он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" /> < |
је добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве |
.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»У |
Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене наме |
нда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нуж |
ајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи |
јатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам |
а, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек. |
Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоћ |
стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није |
ећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет |
бином задовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> |
ожити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја |
у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешител |
/p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само н |
ош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је ко |
/> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадик |
ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан бу |
а, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> |
село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разго |
н Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, |
е ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Пескови |
о је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Свето |
ћа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулират |
Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет |
сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног де |
.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, с |
не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавит |
рашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецира |
чне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, оч |
удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S |
праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије |
натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића |
ако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добр |
испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} |
тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да доб |
рчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је исту |
иплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест шк |
овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па п |
нко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганч |
ив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онд |
знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њим |
е упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа |
рођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену |
је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа ку |
и почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим |
одине се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мис |
тао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не зна |
колском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од св |
p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{ |
вић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривиће |
де сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрај |
оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му |
о од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} |
ли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске |
а то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капиј |
.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали |
на слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ет |
што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас |
г доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n= |
а прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је ње |
опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће из |
и тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру п |
ама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да ис |
а извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је д |
та готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Ма |
} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљу |
то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, мора |
не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем |
се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да о |
моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ д |
г’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, |
анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, ј |
нај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад |
мо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доб |
бати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гле |
>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полу |
Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић |
нити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Ос |
о шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S |
о је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, ис |
а тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} |
S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало в |
је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ј |
’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година ста |
т.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да |
апоче с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве р |
имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени |
оље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г |
Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срц |
о.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је бил |
екам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то н |
е љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> |
S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отво |
иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то н |
е јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гри |
на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S |
а у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије |
драва седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цел |
утра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} |
друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Руч |
ло и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне |
имо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милост |
ај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су ј |
ма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже кој |
нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плав |
а са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка ка |
лики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпек |
незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не на |
растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане |
учак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздра |
од другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као |
ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане |
ати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други |
Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и у |
’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хте |
овине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не мо |
’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} С |
} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у |
ем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, д |
са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} |
ери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагњ |
не болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шт |
.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ до |
на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми |
ену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оста |
се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, |
нку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате ка |
.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је му |
н код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живи |
по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало прет |
ијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.< |
а види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је д |
и си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност? |
овек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са ре |
ком оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју |
тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачу |
>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се превари |
добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а р |
не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста |
каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прим |
ако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам |
вији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам |
сму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} |
епимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна |
имо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши позна |
ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га |
а јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте |
ва, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, |
че.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који п |
вај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешпе |
оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} |
м се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунк |
лим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако |
«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> |
та чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хт |
, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би д |
начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну леп |
сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи |
о једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познав |
ш кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јел |
да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од д |
симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде |
им управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад |
и, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не з |
кану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кро |
се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задува |
ег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови |
</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чи |
и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Руни |
вић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо |
ријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се с |
им преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам и |
о, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи |
ћа одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна |
ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов ку |
/p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају |
!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S |
нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Б |
домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па о |
у Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривић |
јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p> |
ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изос |
вините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, |
тној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми о |
ења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам о |
оз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S |
аква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав |
дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Б |
е мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и пост |
д економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и а |
бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра |
нковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није зн |
ак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изобра |
ре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је о |
висности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравко |
нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у |
е, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам б |
у да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S |
ка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџ |
дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мен |
а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, ј |
т поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој преба |
} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње мест |
и нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ |
ти. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго м |
у морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се |
{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео пи |
ави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на са |
иче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечер |
реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па |
да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелк |
сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам |
је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви |
</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, ве |
горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, |
ији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, |
млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују |
није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>» |
д сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је |
сила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба покв |
ерзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за |
тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сре |
стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора |
повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одв |
срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја |
чићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног ш |
иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не |
е више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не за |
/p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново. |
ђа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{ |
њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодуши |
шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време назд |
у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} М |
у пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој у |
расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеус |
се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после сал |
ам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора |
ше разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те |
Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна |
све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста б |
да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.</p> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођет |
ке, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако нап |
сла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити: |
дити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, |
знајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро ка |
оме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса |
ушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако |
постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје те |
а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»Посл |
пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је ве |
м дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута ј |
овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку на |
ду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти |
може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене |
ти, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје |
.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде |
и, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и |
а тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: јед |
ечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род |
прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мен |
а што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ла |
оре препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан б |
оли ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је |
м се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној |
манце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим це |
е мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињав |
ам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за |
а ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видит |
ин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату м |
p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем |
ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} |
у се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајц |
м је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није бил |
и.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једна |
ешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је |
после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат |
сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сут |
«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па оп |
пасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, пит |
и, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се по |
рдинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је |
е била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје |
!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакој |
а пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несре |
јић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића |
ас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледа |
еђу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је |
тни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} |
реба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад? |
опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамили |
о се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан п |
, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p |
е све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мно |
у је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па д |
l:id="SRP18630_C2.5"> <head>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћиц |
Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у једа |
је лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића. |
} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде |
есту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту с |
осподу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у ве |
иња.</p> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опрост |
.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p> |
ина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у до |
дирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је |
шао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрен |
на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни |
и, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. . |
срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем п |
S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу планд |
када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом |
у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу |
ринти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Б |
више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интереси |
а чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, другог, треће |
какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да ви |
адлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи сам |
, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај б |
<p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком |
а ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике |
.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек ок |
ришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ |
на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем! |
је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправил |
бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели |
м од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се |
и са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опа |
ame de Sevigné</hi></foreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је од |
о сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вече |
, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, зна |
.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда на |
дем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љ |
зу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p |
л’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се |
штемо самом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на нећ |
ила научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер |
нас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може. |
се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела ј |
стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста све |
насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то |
у јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан |
о је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он чест |
Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад |
p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане! |
мо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тут |
у такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је |
вић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шт |
ито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, дом |
а кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} |
.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, |
ну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p |
оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и по |
о.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се за |
жењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себ |
адило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам |
му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И ме |
примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што |
живала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положил |
Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му |
би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да |
надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па |
артија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, |
критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и |
ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом ре |
а ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко |
андант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му |
е на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом по |
и да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ј |
док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је п |
одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши уда |
оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> |
ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколико годи |
енбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што |
сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се |
е била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} |
та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, није била ружн |
ала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што |
лим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у со |
се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде |
богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Поме |
ако је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" / |
сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, |
.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше |
/p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба |
p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња |
о једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба |
максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко теб |
себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими с |
ечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</ |
нем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу |
и.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали |
тор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди |
не опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се |
</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика. |
иђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио н |
и.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{ |
на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можем |
ло проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у |
показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ха |
људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг д |
ола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, к |
оред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ п |
језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} |
м,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Х |
т једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку бл |
ле, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је с |
ивија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и пос |
ког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, |
ко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то прете |
У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију |
боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаб |
, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S |
Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S |
S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако д |
ле, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потп |
нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду нанов |
ни.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квар |
p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у нек |
ита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркиват |
ам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се ка |
ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта |
л’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића оти |
инти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до ст |
Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран д |
хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ |
ба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма |
надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он пл |
ом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S |
авнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па |
с жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> |
ће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволича |
ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи |
у, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ с |
а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао |
за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики п |
и да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас |
што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и ки |
и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда |
пет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допа |
и од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја с |
p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збого |
е, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој другарици, ова оп |
ље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-д |
да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} От |
ероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл восп |
вели, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас |
ора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се нат |
ацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на |
м госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка |
p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровиће |
је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жа |
ешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћиф |
ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић |
и’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо и |
тан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удов |
ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Ј |
локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, т |
} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесиц |
драви, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта |
изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга на |
Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: не |
ју види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснић |
јближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратс |
</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Ч |
ра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, н |
водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њег |
извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о |
м, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процес |
тела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће ви |
теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бад |
ишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора би |
и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у |
више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на |
зне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја какво |
уд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко |
ote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а |
је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога тол |
му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у |
ранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} |
т тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико |
ђе често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге куће |
’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед |
ако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом |
једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам |
а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, |
уг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт д |
колико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће |
ви са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно |
«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док |
ар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме гос |
по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћем |
, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се |
да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље про |
љиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остал |
ови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Грив |
у кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек |
икад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држ |
бу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо в |
умеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" |
и се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити |
насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско |
!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разуме |
ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте |
јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака средства.</p> <p>» |
Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смеј |
p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити |
а поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљ |
S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} |
о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем |
и имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу с |
"61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз на |
љем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам |
вета; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранко |
смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, |
е из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на ј |
геша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као баја |
<p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онд |
благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да на |
нга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не тр |
е са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи |
зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па |
за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић |
далека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе |
а чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је због че |
ну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад |
схендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у |
задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми |
и какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, п |
там.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повише |
учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p |
у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људ |
тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да |
ли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим заб |
ећ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но оп |
S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Деси |
пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p> |
за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњ |
то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах |
у даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S |
несе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>» |
ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог |
чем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево при |
</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се |
кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку ј |
опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно лока |
своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта |
з вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама |
вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихо |
огзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здра |
е отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка |
, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам уз |
одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ |
ше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити љ |
опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми |
немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте та |
добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често |
о, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић ниј |
о било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам м |
го место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, в |
био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пе |
земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пун |
д смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана |
n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако срод |
ривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је |
ту и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питањ |
ђом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, ис |
ог времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време |
и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну препове |
се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Ј |
лагодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићк |
тајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвук |
дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу дал |
утна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у |
кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мал |
{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије. |
а, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p |
ика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цил |
тације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са чети |
/> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> |
пет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у дру |
ги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изуда |
, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку |
м разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вир |
е.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} |
, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> |
аду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклоп |
умперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да |
<p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Ј |
видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свиј |
о, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, |
ају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора |
} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда |
вао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам |
новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управ |
p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час |
hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам м |
олуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у крев |
.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувењ |
иња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми |
мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испре |
после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу« |
тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; о |
месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајл |
ема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татом |
ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости |
ако јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се |
гао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у |
и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у |
и.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо |
оје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра ко |
идио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено кла |
{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у с |
вковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу |
е деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад |
П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика припов |
нам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и |
и.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у са |
е, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми |
по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећ |
на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, |
ирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с |
атељство, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.« |
"146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са |
па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су |
о у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све ба |
а, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро жив |
ако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца |
ма и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи |
зовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} На |
знам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како |
е време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови |
се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева. |
село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около |
бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масн |
све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило |
ције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се по |
о доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; |
уду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше раз |
вор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочен |
па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свак |
.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бр |
ти.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио са |
да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дан |
ви провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, ко |
с к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе |
нем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен |
се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То т |
овем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>» |
ешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је з |
S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Зна |
о.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта |
Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{ |
чаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе |
келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p |
у, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, |
гзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није би |
ом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно ник |
р ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој |
надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла н |
6" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази |
обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <h |
; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ |
<p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо |
неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрт |
а ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} З |
ди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, |
еми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо |
ругог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор |
>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p> |
ем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сут |
са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на |
е наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри б |
} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бра |
уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо |
оселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра |
> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што |
о једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути свак |
ивота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду |
у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискив |
{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме |
ка натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало д |
досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разгов |
Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето |
гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић б |
о плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, |
женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако ми |
ови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу |
, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицеро |
плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па |
м све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог |
отно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом |
одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говор |
} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер ј |
ет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне о |
ном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са |
је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослет |
го, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим. |
амбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{ |
предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само је |
а заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на вел |
ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити |
нко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све |
ола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, п |
ед вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се н |
ли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна |
л’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала |
ишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговара |
>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ би |
руга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да с |
а на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо |
ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим |
} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранк |
<p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и н |
је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже |
лико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дод |
мо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чи |
оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" |
{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби |
ати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, |
тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Та |
ад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне измеђ |
удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> < |
ије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи |
е да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам |
S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, ка |
учим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све м |
е!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Св |
а нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други разговор. |
м постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је б |
чера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека |
ика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па |
нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне |
крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, ч |
ке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официр |
нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то |
ји су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати ум |
сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изј |
е, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допал |
.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбург |
ћ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца |
ле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда с |
е здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још та |
тклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте с |
де псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је |
ти, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, |
баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосутра се в |
еду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом д |
ари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Н |
аборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, п |
траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p |
абије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, с |
ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да п |
десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>» |
ек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, н |
епша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ос |
варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p |
е.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отил |
то не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео |
е је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p |
рица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ |
љата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> |
а никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло м |
сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче |
ла и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој |
За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изг |
онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У |
</p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар |
вим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ |
начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не м |
<p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шак |
ани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и лас |
а коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању схо |
едан проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да м |
потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам |
говори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Б |
имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попу |
на седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прст |
на:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S |
S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш |
ачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је ов |
ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> |
пкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио сам оп |
је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" |
апрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не д |
па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} |
л, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канд |
знају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план |
ођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клек |
о дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ид |
ила кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она |
ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам |
о од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно мес |
ривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, ко |
р, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрај |
е к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од по |
еши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све |
воје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет ш |
свим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, |
ара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у х |
преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на |
е дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант |
и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S |
и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало по |
пао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштро |
олуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фиј |
м се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Х |
сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се |
ош нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други |
а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати. |
се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од |
ити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али |
још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се |
о госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутр |
поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му |
без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само ј |
нтазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим г |
ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић! |
ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, |
.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да |
цнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p> |
мо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са сви |
</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд го |
епа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао п |
, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економ |
лимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкић |
је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет |
изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега оста |
амолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За |
е на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију |
паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заиск |
позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но |
егао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стој |
о нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је |
ма мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми са |
а, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа |
} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живи |
чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве |
</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, |
онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангало |
Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} |
а, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајд |
шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је |
ивота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, д |
нијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>В |
одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама забављао.< |
дити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробат |
ешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а |
ранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.< |
ити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена наста |
олико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n="249" |
.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Хани |
ло насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати |
провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да бу |
и могу казати задовољно, најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што нећ |
ћу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били |
Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала |
мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гон |
ио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, |
ни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често ј |
е.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није зад |
крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим |
е сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиља |
хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек’ и о |
Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме |
дао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не |
и се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад |
допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред свето |
ћ преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде |
познати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, наша |
иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S |
пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао |
да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а пла |
ци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, н |
уде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, |
каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекј |
он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћ |
нам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} |
јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бран |
егнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој. |
, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S |
имо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путов |
е стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и |
тионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен |
кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Н |
Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао |
бог тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено м |
са често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубо |
к гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но с |
ло помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, |
Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, с |
животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само |
на оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је вољ |
но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по кој |
али и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</ |
анцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више |
а за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и |
пође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било |
о то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић |
аће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне кр |
ретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участи |
а то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало с |
Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у сел |
{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити |
ословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{ |
ико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, |
вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво |
ад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај вели |
ег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци и |
«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Н |
ите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, ко |
оју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} |
је.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S |
болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколик |
ћем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол н |
ад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И |
чницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја |
ао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управит |
а може свуд у свету претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љ |
аронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авл |
оза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: он |
те у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, |
м?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p |
ранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у копр |
нике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба |
S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, |
о сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако |
а лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} На |
р сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин прод |
ма, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно |
} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунић |
че не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.< |
е; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да з |
’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док д |
ац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене |
илостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»М |
ом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам накло |
е чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђ |
Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, ч |
д такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зн |
а такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном |
колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да |
ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити |
добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о друг |
вићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Грив |
он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он ј |
"123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство п |
зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим телом огр |
ову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; оч |
<p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, а |
а ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па због |
ла, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, јо |
ија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који |
донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ј |
знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и све |
л’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго |
ису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} |
јатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пи |
азило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет м |
приповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, |
ије баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да н |
Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву про |
је, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се у |
’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} |
звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год |
ожити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелк |
што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као су |
идби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} |
ли, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да иде |
о ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути. |
ато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи |
к се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачкови |
ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко р |
јати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} |
ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати |
p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо |
S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Д |
новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> |
да је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године о |
т о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим. |
иташ.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасит |
испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> < |
нила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћед |
ина.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за |
пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сро |
е коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да |
о опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији |
се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> |
ринти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао |
вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас |
вори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, |
м; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало у |
тно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш т |
анда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога зва |
ји од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти вер |
брог кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмет |
и завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и оста |
у ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на ст |
м Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми ота |
и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у |
никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини шт |
, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном исто |
> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим |
исмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо |
икакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шка |
о кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се |
>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на |
говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стар |
каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је в |
ама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подле |
то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма |
њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов |
едам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, а |
а на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним пор |
Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједан |
почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостиво |
јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је х |
рло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један |
истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико |
у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узи |
м ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, ј |
ди, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употреби |
Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и |
Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће не |
Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курма |
ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци зна |
и.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професо |
е један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета не |
ало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Деси |
дић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог др |
т година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, |
госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен |
у већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како |
нира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклето |
шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутр |
кад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све з |
ивио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ић |
а је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одре |
р њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бир |
ости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на стран |
да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е доб |
е да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Је |
у каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће до |
Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> |
ца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> |
ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, |
ој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде. |
кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бран |
овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића |
ад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</ |
еку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко |
а нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема |
и к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић |
код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранк |
Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћ |
има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да |
.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не дола |
орам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића |
дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао |
а около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има |
, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно ве |
су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који |
Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.< |
ад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p> |
шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који |
ало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем |
коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко |
јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је |
домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ |
арија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљ |
шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд |
и.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумпера |
најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру и |
е признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движ |
шло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је |
кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Р |
је ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају |
не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> |
> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим с |
а ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на |
у потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженили |
одског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко |
а својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S |
иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко н |
а стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порциј |
осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она и |
ад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био |
једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{ |
је ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, |
тигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ |
Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избач |
анпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на |
свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што |
ући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је |
исаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возим |
опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око < |
о и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ |
шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла |
а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</ |
ажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S |
езан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на |
тарог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби д |
ог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Х |
ом пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S |
се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о ње |
поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Ка |
она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно у |
орити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p> |
е дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S |
удница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сиро |
ла Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасе |
е видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако |
ку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бран |
било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од деве |
> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости |
Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао. |
не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме |
ема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ |
а слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас |
, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све ра |
{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, |
си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ вид |
се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и |
сподин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говор |
ико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n= |
себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју бр |
собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну |
огу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад |
сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузе |
је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} |
, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да п |
њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К. |
от, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и |
нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сас |
кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер ј |
ћен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нем |
ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, ис |
би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћ |
сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш д |
>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не м |
Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што у |
.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку |
чен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам |
трашно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{ |
ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, |
си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ј |
о јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити мор |
о док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> < |
олази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нем |
ем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет го |
мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи. |
министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лум |
мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет |
примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашт |
ивићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господ |
дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ј |
су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Б |
пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда с |
изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити |
.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са |
вакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом пр |
> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канд |
пу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слуш |
вори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио |
ол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има нов |
е искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да |
за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} |
ићка, којој његова намера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад н |
не ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта |
ало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, на |
ајбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писм |
то писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати н |
менујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан |
и, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; |
рош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја |
врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад ве |
S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас |
ти, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету д |
да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} |
сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде |
о и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколи |
жбу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њим |
у ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; ов |
стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко ст |
ди.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки да |
момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажи |
<p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} |
ло би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек д |
ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познаје |
n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, в |
тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после |
и билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је м |
одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондици |
Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Б |
ам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} |
у је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се. |
а, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и ин |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријат |
:id="SRP18630_C1.4"> <head>IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У свак |
е стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} |
аметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, п |
обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе |
емда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми |
> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ |
ко ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју и |
>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је |
клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, |
а заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа |
Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је |
дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко |
жала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погод |
ими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће |
рим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас та |
ицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> |
аније!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«< |
пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од |
рло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p> |
p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се у |
посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но ист |
љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и преш |
о клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео |
ла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> |
познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> |
познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, |
куцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... госп |
{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> |
ац, управо спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче н |
авиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого |
што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта кој |
... господин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића в |
Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> |
.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор |
сковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан |
јте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Д |
овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви |
илан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Д |
едржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с |
маћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он |
а сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране.«</p> <pb n="115" / |
о те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгуб |
да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и |
десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми ј |
е на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напиш |
д ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драгов |
дговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми |
н као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд сто |
та зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете |
једанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо |
ма путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хо |
живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличи |
јави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су л |
е добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остал |
орена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом в |
ићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може. |
а.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулин |
ости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су од |
је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је |
гибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да |
о предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је прко |
е се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и |
е нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива |
у од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S |
доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки |
>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је у |
од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан ок |
а смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено де |
г права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним |
мало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле. |
а мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{ |
ло за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да |
од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом р |
ст година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S |
ранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражај |
нала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за зада |
о као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и |
малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал |
шар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; |
и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам о |
нда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора други р |
г познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учи |
забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ добр |
о новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на |
ити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; |
нка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа леп |
асвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог |
се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit="subSection" / |
у и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и н |
е.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан |
једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је то |
он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91 |
млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести |
имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би с |
лики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљи |
вадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао вр |
а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје |
после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — коле |
ом примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у др |
бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је т |
тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође |
ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет за |
м гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту |
положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од |
ита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају |
друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, и |
е запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од о |
ер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ ду |
о стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а ста |
шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. |
шт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> < |
азболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам |
ранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудо |
/p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све |
је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са те |
узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам |
е почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржа |
акови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверн |
и да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је б |
есту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи |
еститог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођен |
е отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да |
ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке |
ују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, |
о не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да |
госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, к |
} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама му |
S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам |
и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ пис |
/> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзи |
Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Б |
а мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му |
иром, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у н |
таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по в |
— а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То |
о сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све |
држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, |
стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је ср |
ко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као ш |
род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S |
пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n |
ћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од њ |
е да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао |
г, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе пал |
љу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забун |
отив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ј |
ем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има |
</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен. |
ђе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противн |
јем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљанији’ девојака; |
{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, бил |
н човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте д |
могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p> |
пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвор |
уда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и м |
а хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад |
ра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да т |
и Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега |
свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чис |
Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторск |
век поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недал |
ао и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да б |
алу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он |
ивоту најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пу |
тати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па о |
срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зави |
чен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа бил |
Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели |
воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за |
ло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, |
и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет |
р њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би так |
у млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова ј |
ста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запрети |
нку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци. |
ог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово з |
ико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{ |
на, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.« |
и, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо |
ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скуп |
им шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викат |
Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који |
то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било |
то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није изда |
, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе. |
тације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку |
ао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић |
> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју |
ранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све |
.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p> |
ју.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку жив |
ије набљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један стар |
{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о |
а већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако |
а док не покаже... у тајности... својој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, кој |
, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотаро |
{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Дев |
су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да с |
Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ |
колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p |
и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свег |
»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p |
д њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шеш |
зивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за |
о наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се нау |
д прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора би |
амо моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а |
p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрај |
и цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам с |
купо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} С |
па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на |
т ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} |
ну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су од |
> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелаз |
ш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу с |
на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика ј |
ура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија до |
>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ств |
ас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо |
е нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од ко |
одне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онд |
а и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, |
ра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им |
гледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p |
сто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; мил |
етар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо н |
пловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} О |
опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, п |
Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па Б |
’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако |
су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; а |
n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} |
и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да |
ре, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само о |
> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо с |
и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може д |
ма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезни |
Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефто |
од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил |
г бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четв |
је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан. |
ора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га к |
ин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све го |
} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки |
д морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а м |
на на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема г |
анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у ми |
излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од т |
лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну сн |
разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум п |
етковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета с |
S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове |
другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се з |
Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни је |
Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема г |
ва комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну |
оји се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га по |
} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну |
а, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не м |
и има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифр |
а на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оп |
али: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покриј |
се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, |
кови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећ |
д <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцам |
а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} |
то Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше |
на.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како ј |
, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој п |
учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шет |
: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу ти |
и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да |
крутог, непрактичног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда чов |
»мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике пара |
ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљин |
није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> |
о етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није |
.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са |
продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опе |
три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по |
ати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p> |
резенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у г |
пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љ |
> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одм |
Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то у |
сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непра |
ма, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић |
р све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним кур |
.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако |
у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{ |
амо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујут |
Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и дом |
страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље |
а, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> < |
/> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтова |
а кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p |
ију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали |
већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комун |
ам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов |
су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико кој |
твену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, |
равковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе да |
о, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити. |
вао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S |
ио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад |
особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи ка |
по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро про |
рам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ј |
ако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очиј |
ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} |
једно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Л |
служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи. |
ј ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да |
<pb n="14" /> душевном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бра |
.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био у |
ељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> |
доникле о луксузу разговарали; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш н |
овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило ш |
м тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам с |
вно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла |
лони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, |
{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао |
опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у в |
стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд |
си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у |
на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам |
S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела |
ном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим |
ма оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, у |
душно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фр |
ype="group" xml:id="SRP18630_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <pb n="113" /> <div type="chapter" xml |
.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за |
ути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} В |
; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту |
несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да |
олази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосли |
<p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћ |
каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жало |
им учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене |
аш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентл |
о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n=" |
. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренем |
касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са |
добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет он |
и једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће сла |
ер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Катк |
а једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Пи |
Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати с |
е с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и |
ве ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до т |
овац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефту |
има кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непреки |
једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам им |
p> <p>»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} |
е.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом н |
ићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p> |
угог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} |
теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, ба |
пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе |
прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а |
је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} |
«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«< |
остао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фани |
<p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: |
иповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој т |
шта, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да ј |
; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђа |
најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, |
све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p> |
ад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново там |
ја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно |
век и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, |
научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда |
то сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио |
нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и |
ста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канд |
сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коњ |
Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје к |
целарију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу |
ам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} |
шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да ник |
о на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима п |
о асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да с |
а, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери« |
ећ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао |
епо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љ |
не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две |
, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем |
па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За |
о Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам каже |
иште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{ |
а особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по цел |
древни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрега |
тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан м |
и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му покл |
окваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће ј |
павати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство. |
акара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац |
а наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине. |
тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ |
заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако с |
е само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињс |
могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што г |
писбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>» |
ки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да |
тку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Ње |
Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зорич |
живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не |
аги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, ј |
ав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на т |
д сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди напи |
е, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао |
тељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се ин |
ан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Види |
/> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се |
убави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста |
мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе |
мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други |
доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка |
Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта |
ет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с н |
Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{ |
ор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало |
као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} |
шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’. |
p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић |
ико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са |
ај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих оти |
добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} |
<p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љуб |
Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба ниј |
т мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови |
«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар |
>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала б |
својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.< |
иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га |
зан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов по |
коли, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са м |
едног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако уј |
им ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у т |
пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди њего |
и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радо |
емо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне |
да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала |
ђу трговци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атестате; једног п |
у <pb n="41" /> атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сро |
ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођ |
је ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад |
који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затез |
Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеје |
сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p |
су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад |
заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигра |
<p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи |
ре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на |
се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки п |
м разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Руни |
добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па |
вирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљ |
но без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали |
о друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} |
на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем |
шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој |
и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда до |
аша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: јед |
ну.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће |
од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} |
као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; дост |
очнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нис |
од куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати. |
с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} |
дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење |
ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написа |
, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можем |
тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{ |
дио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко |
н за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одав |
г управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник |
кви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да |
браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглад |
<p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} |
а пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нема д |
Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта |
} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, М |
се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мал |
е.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>» |
и положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара иг |
ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, доб |
S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да |
еде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте |
л’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада дево |
се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, |
} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се пот |
ута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S |
S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до п |
опет састанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе з |
ено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</ |
ве женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам |
ако те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје |
узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То ј |
На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, какови |
пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама пост |
јне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте. |
телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређа |
ности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад б |
о први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Моли |
n="145" /> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо |
лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мис |
бљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то м |
е ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдиг |
рим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} |
аћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас. |
ад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми |
ија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да |
ранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да те |
може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмем |
ном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за т |
кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а |
роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да |
ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће |
д не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да |
добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена. |
вио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати |
же, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и м |
форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо и |
нко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он уве |
вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, |
он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па т |
па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали фили |
ва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео |
и сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и о |
дној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно мо |
64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни |
слетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора с |
кирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обичн |
о, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бел |
другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако ра |
мо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма |
је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како т |
} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} При |
ге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; |
о застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно |
и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но |
иво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо р |
иш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљи |
ч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, м |
в; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад |
е се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што с |
тим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компон |
ва нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица |
искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но |
оћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал- |
дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, г |
ивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који с |
чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у |
пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде с |
вог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилиц |
није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Др |
а презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за |
незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се с |
прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опе |
о сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> < |
Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, |
показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код кућ |
нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ват |
.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га |
оводити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу |
} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао. |
имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ |
е госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за је |
а већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треб |
чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би с |
лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове |
спођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на |
омене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S |
на овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало |
а тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад |
не чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни глад |
ио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се |
м пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама |
ава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур |
<p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће ск |
у воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу |
ојој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпр |
еуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло сол |
ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем |
дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра |
се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} |
јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим |
емо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда с |
е-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам |
ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пи |
к код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</ |
д.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, |
је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује |
узео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S |
сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћ |
само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задо |
да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; сви с |
> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива |
бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филисте |
мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са г |
н био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а парт |
да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јеса |
сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина п |
Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету. |
понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сиј |
озна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и једа |
p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ |
лан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли |
ао двоструко употребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године |
млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет пл |
највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па с |
том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко |
и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад г |
а му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, с |
</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S |
> <p>Међутим, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S |
у нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пецкати; |
Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки им |
а леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде п |
од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака к |
ка гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одм |
он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би неб |
а што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља |
једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од |
тићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у |
не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиште |
како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p |
штено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољ |
Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста с |
ила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан |
претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се |
би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, с |
љно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућ |
.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако |
они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три |
анку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов |
Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се |
је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{ |
и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазил |
ву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се |
«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па о |
је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо |
сносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разговор.{ |
а ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто |
је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разгова |
га, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увели |
амети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гр |
, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је |
о исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гр |
и је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад |
i> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хр |
а нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је б |
премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају |
p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ уп |
твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма |
, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпекто |
ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале њ |
еколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, и |
дина у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зај |
олажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало д |
ли свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јекти |
у важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{ |
лонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управи |
ање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сок |
остати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носи |
ута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не |
гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиља |
{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао н |
<p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш |
ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда мор |
после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајис |
S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто |
сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испреши |
љане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају |
о.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао |
ру, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти |
обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да |
ћ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити |
моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његово |
’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се |
:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја |
вити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> |
вало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када |
као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо |
на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без ика |
азно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, зна |
овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, ка |
јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика |
то се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, |
сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учти |
</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо с |
<p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, |
лањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чик |
о смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принци |
, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени б |
едва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замери |
.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре |
дма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово |
онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’ |
атре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем м |
оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић |
гу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста в |
S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве о |
мо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бит |
ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учин |
да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песк |
ити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити |
другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам |
дравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њи |
од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> |
а намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно |
о да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима |
надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, |
ане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао |
и, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</ |
уку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут |
мо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>» |
ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо об |
све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легне |
д станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, м |
о било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јут |
ти, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам |
> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о |
а ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго тра |
споведам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме н |
ло помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље д |
ви у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био |
о нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни |
наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, |
штај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} В |
одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к ме |
и, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже |
="SRP18630_C2.9"> <head>IX</head> <p>Из дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што см |
увам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, |
би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој |
, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, пог |
пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се |
иво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као помен |
опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па ода |
, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особ |
да сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стар |
од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се пота |
ам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговор |
ос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбурге |
Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена |
.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранк |
ало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и доп |
претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и |
; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве ну |
ај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је го |
спеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмак |
{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, |
дам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о |
адесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће |
омало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си |
дравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо с |
у без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити. |
уди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</ |
»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А ка |
го новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и с |
ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а |
его иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ја к |
селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђ |
еком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу |
се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге н |
богом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш ло |
ри коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпу |
p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди з |
ске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унт |
довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго |
ако је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па з |
добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране |
као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран |
дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на |
унила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посеј |
у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Прос |
ледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас пр |
S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} |
амешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро посл |
опитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла |
да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти |
м није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзамен |
ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал |
у.{S} Непријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију |
лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику |
апрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко ко |
г, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на |
д мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да де |
то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом прова |
ала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.< |
ци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш! |
вовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страш |
руго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, |
оказују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би |
p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехов |
шчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти |
смо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју су |
.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Г |
чнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде |
Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у ста |
аком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле |
дио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" |
је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и |
ткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомил |
а, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почел |
име поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чин |
ојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим. |
тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бран |
рио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ |
атише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} |
ки да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на се |
а сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене |
може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту мал |
ћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да ова |
ире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била |
еднако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> < |
ио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако к |
које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерим |
<p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само |
тнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен |
ене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика |
милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p> |
амилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, |
ки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују с |
спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{ |
о нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и руз |
мет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триу |
расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђав |
прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гил |
ство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је |
м био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, |
обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да |
живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> < |
курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филисте |
Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ дру |
{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њи |
</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, |
су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету лат |
кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, с |
с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.« |
слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодн |
авалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да н |
дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећ |
знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима мора |
а.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет и |
не, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као лит |
људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали ш |
сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није бил |
је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дођ |
доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико корак |
>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће кла |
ао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p |
о нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га о |
и.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису пр |
ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђак |
Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај |
26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је |
ретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам к |
као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{ |
етко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су |
идило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и |
о они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице |
ије се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима доб |
а ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су сво |
ким човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, |
у хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље |
целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један с |
е јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} |
о шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, |
откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест |
хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само |
Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} |
могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија давати, па вид |
к.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врл |
било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког жи |
тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа ха |
гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{ |
приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, п |
наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па |
јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, о |
о двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скуп |
смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакрива |
аспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па т |
ани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати |
родавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па о |
, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда |
во налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту |
исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што |
ћ к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишем |
да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао |
карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту ј |
ас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«< |
кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сок |
ог тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог |
појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класа |
ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то ви |
гзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb |
ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код |
оред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај в |
Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранд |
лико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајија |
ко бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас |
S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као ко |
ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један у |
исти усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је ве |
хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, |
ер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из њ |
вог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и г |
од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb |
знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} О |
ером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Госпо |
ле ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђа |
се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је пре |
да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</ |
о је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме ви |
бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита пој |
љиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То |
млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па |
, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, н |
Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, |
{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по |
рал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до |
вадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Н |
је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо |
а желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с |
и се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се он |
} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па |
о новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{ |
таш; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре г |
е, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p> |
о пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да |
<p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну ве |
е што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана п |
ко дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге |
моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме |
у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо |
га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, ш |
анемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранко |
л’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са своји |
је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбољ |
често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари жен |
ије могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац |
му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо |
лела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем |
уку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у |
опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата по |
де у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једн |
на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је с |
> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на |
какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља |
ма жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га |
е кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и пров |
ат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце при |
сити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутр |
Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком |
жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако |
мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро |
милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ ј |
ајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва |
тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко ник |
е о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили |
е о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</ |
готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да с |
ти.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо. |
свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад |
речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, ш |
дма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише |
но живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ прил |
ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим |
ицом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима |
е ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Он |
овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, о |
</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, |
чекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она бил |
а дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Грив |
е л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, |
<p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми тр |
а бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан |
дати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разгов |
жи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је |
стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло ско |
имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} |
да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да |
у поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, с |
м; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по око |
проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за |
шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p> |
ише за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти проти |
па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} |
м, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко |
мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се |
р да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из мој |
?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и о |
и’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, |
аже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може |
кренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојк |
ри и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.< |
.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те сам |
S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографич |
ар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прог |
p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка |
<p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, |
из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави ожен |
дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’м |
} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад |
шила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, |
Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју при |
је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој с |
ад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у |
ислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако заду |
та, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом р |
и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе |
нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицита |
ка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p |
p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дош |
м Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p> |
ић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Г |
p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.« |
Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику |
ешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике за |
развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, |
S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом |
једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани |
и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна к |
еди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један |
арају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се |
м изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту уп |
кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом |
коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато л |
а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпектор н |
е може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата |
је к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци бу |
све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} П |
о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао са |
са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да види |
ома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстав |
аћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; |
екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде |
каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију |
<p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом |
нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{ |
ој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранк |
сто да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим |
век, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.</p> <p> |
олидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, |
ште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допуст |
опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p |
своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, |
сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста |
, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода по |
дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од |
ићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напиш |
еписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости мес |
екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки ча |
слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене |
две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба |
дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка |
год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{ |
мо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, |
ивити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а |
је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје |
ловију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне ку |
ђемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим |
/> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише доб |
препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не жени |
и, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам све |
стити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То с |
богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито ве |
Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, см |
допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му прис |
и се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре |
; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да |
лемена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бр |
но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно б |
у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добр |
{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав ба |
ска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до |
е велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато |
је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му бил |
а тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} |
н виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са |
баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез ст |
и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, |
се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми |
до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те ос |
нко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што ка |
ва је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} |
имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам с |
аку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, |
је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, |
оћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бив |
ог састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, |
на велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па до |
> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је р |
те Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди с |
а Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништ |
> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p |
ило?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и мол |
спитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, в |
ило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фант |
ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Д |
, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то см |
нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иш |
и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у к |
може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлиц |
p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шал |
бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарат |
и.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молић |
си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> < |
ла жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољуб |
па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака доб |
ле чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи |
ам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције ниса |
кета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка |
солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесниц |
а као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, |
91" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, |
> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, б |
p> <p>Стари познати, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{ |
оведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна п |
довац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни господине, |
ица.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније |
шао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Те |
дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, к |
и познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослов |
, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S |
м данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецк |
Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимо |
S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S |
; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ћ |
ели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., др |
ашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба от |
ко чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на маја |
н предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{ |
еварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ деб |
г кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешеству |
њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гр |
бодна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дођ |
Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључани |
ође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но с |
ј род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, м |
и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој |
акав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, ка |
родаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како једа |
ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла |
да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} |
је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столи |
дски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред |
е пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи |
такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је ко |
Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S |
S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђе |
идиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>» |
ало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког ру |
лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли |
познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пи |
чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповед |
нџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фира |
и.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ |
награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се м |
лфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ ју |
спод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако |
о.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње |
саре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам по |
к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо т |
лава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седн |
<p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фра |
се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> |
а однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> |
ећма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у |
l:id="SRP18630_C1.5"> <head>V</head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кр |
атко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S |
десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је |
онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ см |
нићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами ра |
утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писар |
ног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</ |
неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите |
ез друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком |
Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо гов |
једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, |
е ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} |
се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле |
, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо с |
ране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> |
кар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио |
ви гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам свак |
ији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, |
ма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је све |
{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава. |
м пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко |
ољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја |
вна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће по |
ити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпен |
како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у с |
ом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p |
њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, |
кад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p |
оже да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} |
а женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не ст |
им интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Хан |
о је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не. |
ер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћош |
о Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостиво |
супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у о |
ошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеши |
} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, д |
е од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора још |
ком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на бра |
а је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, кој |
S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у ти |
е, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госп |
а је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што |
ну код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пал |
стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
тву.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Пис |
држао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, о |
иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> |
текао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господи |
пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва |
акопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нист |
к није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} |
ћу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро ж |
S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нис |
осла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} |
ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ види |
ике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно |
љу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедит |
де сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам др |
љно, најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше |
м правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, п |
девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га |
д сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са |
у пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p |
је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S |
вреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хо |
је ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, |
че, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> |
у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме о |
бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Р |
авити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се нећ |
вола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ |
учио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, |
сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, |
се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и и |
анка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати |
оже на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради |
раг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем г |
ри крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ |
па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Пис |
е забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да из |
јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си |
умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добр |
ла.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</ |
ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад |
ек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb |
о по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад пла |
аван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>» |
мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није д |
и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и рак |
ла је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводил |
рактикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа ка |
она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на |
стила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака |
је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого |
личну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ споме |
не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом |
ћ уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ха |
ило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу |
навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али |
туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</ |
је нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним |
<p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а оп |
екао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као |
о да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се у |
да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па |
е бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што ј |
ћ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сес |
е већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранк |
је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрада |
да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} К |
о сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мис |
невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављуј |
”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 |
дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо |
м не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривиће |
ати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако |
о; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</ |
ово упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт п |
Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упу |
никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу |
, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три |
Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако с |
} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере |
поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш т |
венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«< |
ебе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него |
.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па са |
— рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш л |
да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливиј |
, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радост |
а врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, |
Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, |
кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инк |
мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</ |
ита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли |
<p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић ка |
ре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, п |
а сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У полас |
ад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда з |
hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> <pb |
p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита с |
да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји Вам н |
а волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам св |
вео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја с |
днако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића дове |
> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јаб |
родница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не |
ма се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, п |
, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се |
од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продам |
отите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад |
ргерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да |
Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да п |
р, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»М |
да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико љу |
риповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, |
служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је м |
фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију |
у закониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћ |
е скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју кор |
жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су та |
м тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жен |
} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} |
рави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у ру |
ре, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим жив |
, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, |
кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад |
тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па |
избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал |
винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже |
ила, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јар |
љ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријат |
тељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је мо |
при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје дец |
ји <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина |
ан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га |
срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натр |
кнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три д |
спадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једн |
p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задо |
едим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку |
четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би ј |
} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у |
ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да м |
ошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни |
на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n="89" /> < |
језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће |
доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Г |
да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што жен |
скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S |
е, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кра |
приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, р |
ео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој |
његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови |
ег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство |
оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да |
даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из |
и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима. |
о си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити |
о ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ов |
ј вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; ш |
в човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку. |
.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље ј |
она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско о |
чути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад |
о, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</ |
акле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро позна |
p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гри |
био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шет |
ла: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ |
ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Ка |
и.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала |
е пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S} |
ио.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запрос |
тујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други он |
том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од ве |
је за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаш |
, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се неће |
> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произвести могла. |
ест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није |
ви сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни п |
ти.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза |
казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер |
и се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</ |
фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n=" |
имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним |
ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мал |
} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође |
ад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би н |
«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштује |
довољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, госпо |
ни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> |
као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Пи |
главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће с |
зговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами |
у проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти не |
{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисл |
евног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим озд |
склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p |
пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, го |
е тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чу |
приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> |
вићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била р |
вала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} |
ако си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{ |
богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на ов |
и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим ј |
м.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назнач |
ранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко |
на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, оп |
pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опе |
угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> |
т прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спо |
човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{ |
ођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; |
р; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове ра |
’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.< |
па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто ф |
ли удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док |
пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати н |
ем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се |
»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу. |
маћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала |
код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с му |
то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После нек |
и рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, |
све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве подн |
«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света |
шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, в |
ави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим к |
<p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће |
ојака средства.</p> <p>»Великог талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју |
рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ о |
ослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су ка |
се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с |
« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда са |
а онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> |
није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика нећ |
ве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у нед |
па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за та |
не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам |
е, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си |
ника неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува |
а каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш |
је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прођ |
е природности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и |
акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чу |
нџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се |
сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да м |
се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да б |
е тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Ж |
то позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности прес |
ило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> |
о живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> |
тал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Мил |
женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и |
ад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најп |
ече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песк |
амо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли види |
р и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, |
.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то д |
се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три да |
?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ |
, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, |
т нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, |
стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невин |
озвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, к |
та времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све н |
исто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памет |
одужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривић |
ула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна |
ви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то прилико |
се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи г |
нко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, |
видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц. |
сто је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чест |
ва проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два да |
млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лаур |
љени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим ос |
име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојси |
.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на |
навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и |
Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, |
нио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си |
Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве ју |
n="150" /> <p>»Немојте, господине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S |
им очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p |
метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало н |
по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, |
о време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не м |
ност допустила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је пам |
дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особ |
ем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на пол |
њем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S |
рташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вред |
одина, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо з |
стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је за |
оће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзб |
опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и с |
женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила |
он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле |
ад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, |
ао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</ |
ити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му с |
ређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја |
женили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет |
орен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држат |
ранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година |
ташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то ис |
откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> |
} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужи |
</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> |
сле се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад с |
Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло ка |
ог оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице жив |
мао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена |
} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог |
м још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но р |
непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здра |
супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста |
лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, |
<p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо |
на женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и |
аствује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паул |
ости, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, |
ако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone unit="subSection" |
треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, |
у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражит |
} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали |
а постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари капла |
примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу д |
цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамн |
иљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на |
у, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, |
ругима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушк |
д светом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма п |
е чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; |
ве у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанст |
да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито |
нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпу |
е то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} |
да, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102 |
ца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики |
нски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} |
шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до |
иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим се |
ог отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам |
е донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Ба |
} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} |
рба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта |
ја.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, |
«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</ |
зе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код д |
сподина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте. |
вити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, кој |
оји јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, |
630_C2.2"> <head>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин |
ка од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да с |
ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да р |
имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не |
итао једну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то не |
започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и у |
<p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пе |
е куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео сво |
м заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бра |
више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у |
ати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срц |
гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ друг |
омашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпом |
лоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић |
> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што ј |
} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко в |
рују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти |
ал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја |
лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Та |
и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на |
им ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> |
нато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, |
да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болт |
?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту код иншпектор |
та.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим |
спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Је |
ад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје |
ра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марв |
о нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} |
красити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи с |
ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’р |
љубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет сти |
ово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако |
и да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо |
ић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је н |
на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије с |
алогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако |
о ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре |
шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер |
а није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_ |
н корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div> |
им сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосн |
им, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му |
е.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог |
е сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Д |
рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не и |
оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрада |
ног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један |
сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div> <div type="chapter" xml |
ивић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је ч |
ко сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја кв |
су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Зна |
и.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је |
е људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на друг |
с, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти т |
иси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја незави |
баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пре |
, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због |
бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се |
казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни м |
е као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па ко |
</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није |
па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> < |
дија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту њену бу |
без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје пр |
ће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бр |
феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када види |
о вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме |
ко треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женск |
незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{ |
у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир |
, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође т |
ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по све |
мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Дам |
нати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а |
се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, |
дам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буд |
како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав жи |
не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви с |
оваца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао п |
а живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј |
добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, |
врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије |
<pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро |
прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је ув |
вић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није |
а би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па |
Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тан |
тко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но св |
.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па г |
богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си |
ко ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред |
<p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{ |
сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о |
бог тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог |
зговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву и |
од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам назд |
д измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи |
оред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у лис |
раг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као |
ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а |
</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од с |
<hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би |
S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.< |
е.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега нак |
ли; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате |
и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови |
вега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.< |
а Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако н |
хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разгов |
кције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погре |
венство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на |
год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господи |
ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ |
n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} |
p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од |
немо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ ни |
угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао ма |
у.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљ |
ци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђ |
па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад |
ет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за |
а дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи |
ит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност |
амешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је наст |
а она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост |
.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онак |
ворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Д |
и бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једн |
у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </p> <p> |
Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.< |
и медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати |
ћу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назват |
ко најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ |
ке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је |
доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста с |
о није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође |
је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену. |
у га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до сад |
ј се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова ста |
, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српс |
тру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од |
ати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гле |
остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљ |
о,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је. |
Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако |
а сравњивам <pb n="247" /> промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Би |
ијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је г |
<p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за жив |
добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу |
Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два |
прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је ст |
је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има св |
бави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ |
и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како |
ство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом опреде |
ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и стар |
с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро |
ведао о најглавнијим магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} К |
Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p> |
онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; у |
S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на |
ек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнак |
S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија ж |
тупи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну част његовог блага дај |
ице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, |
Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и геб |
е се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад |
ким имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, |
рашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, |
РВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n="4" /> <pb n="5" / |
су равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, к |
, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је ла |
ује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме висок |
ве ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; |
о је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам |
17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женск |
а-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима |
а јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p> |
њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да |
ли ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољније доса |
већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и |
арија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав н |
гали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженили и економи |
ки господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг призна |
им изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш није |
м онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам с |
_C1.6"> <head>VI</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у |
говори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треб |
и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, |
нверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио |
едан вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу |
стан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с љ |
к какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр |
ироду да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле пр |
</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по |
и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љ |
а би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, |
»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли |
а имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.« |
зати задовољно, најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не |
опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, |
млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није |
Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на |
тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapter |
овао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} |
насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ек |
— »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} |
ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламен |
што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, |
а, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«< |
да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена његова |
ности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ћ |
р није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} |
м је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала добре службе, сте |
мо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам |
I</head> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се намам |
зговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Припов |
ве тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за |
А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо |
узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, ка |
нке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеш |
и.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живи |
е, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је |
на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер к |
а све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст мори |
>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сак |
асно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље |
први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим ко |
а њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за |
ваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне |
смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостиво |
а је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама ње |
> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се п |
p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час |
о село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека к |
грај.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће |
ом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко м |
аједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну р |
ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — |
тара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у |
сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрл |
отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>И |
ан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: |
панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као пра |
, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није позн |
била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топан |
Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, ж |
м Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт ш |
енемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад |
ан лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, |
сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом |
оћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам |
ошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши |
ко му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, |
p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђ |
као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву м |
на је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ м |
ане га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га |
тароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам |
} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{ |
е за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрека |
.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</ |
се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после |
еселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>Посл |
е ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ |
нем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаст |
свим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете |
укао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било прв |
то сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> |
гао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, |
то Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но иск |
па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга н |
ост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на ха |
/p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Д |
сто по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за |
аје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу г |
реби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Л |
<p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњ |
веда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна |
као сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у |
p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема |
{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила ј |
о не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада из |
S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми пос |
пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то ј |
обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш |
ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам с |
е да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу потк |
.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима до |
>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то ку |
лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини |
квом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, |
сео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки |
твари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће |
ерсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, |
<p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је |
кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </quote> <pb n="202" /> |
била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што |
таје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну |
овек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од де |
е ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се мож |
анимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збо |
ика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије |
рен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, оп |
војка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изглед |
свим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој |
па на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод |
за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и т |
у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не по |
е, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на те |
ен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, |
.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ |
оши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаес |
утрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, |
м, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су |
зио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, |
а партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{ |
цио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се мо |
а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>О |
ује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ једа |
кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то ј |
фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле |
а.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је |
свртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранко |
мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем |
а се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу |
је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите са |
о да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде |
е се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она с |
а, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је т |
авити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каж |
попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају ово |
ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно зб |
братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на аст |
алудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Ј |
ема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију |
унгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на со |
и изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба д |
Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, |
S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писа |
бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, |
а куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, |
солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку |
дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Бож |
њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде. |
ет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n= |
нпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад |
ошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес |
n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло п |
е десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да |
иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је до |
очео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} |
амо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би |
кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил |
S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда за |
ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чека |
д опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зат |
Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџе |
оли.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се М |
тра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем |
то Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја |
м забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је |
па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам |
не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пр |
рими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципа |
ека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви к |
сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} |
а дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резик |
рећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се д |
поље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па |
о заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ |
већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је д |
е још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалил |
м куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна |
опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га н |
еђу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... |
ахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све ба |
се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту м |
р, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки д |
наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да бу |
Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши пре |
з икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте м |
бу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, |
ели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хо |
на се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да |
пет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} |
аније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпе |
није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене вол |
</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био |
Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека |
билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она |
једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попил |
е овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све б |
наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је |
ео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао |
аму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога н |
ђе код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, не |
шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, упра |
</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало |
да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт пос |
чно какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде |
ао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао |
на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овам |
.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се сам |
, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, |
једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасви |
вета човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види от |
га не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оста |
ло, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, |
озната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је |
оност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Г |
»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> |
ло.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњо |
аме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па |
мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало п |
се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, п |
ну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се ј |
ишт’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да |
стављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене збо |
»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, с |
за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb n="25 |
, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви шт |
јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, |
врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао ча |
есто, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кошаре |
ље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан ви |
ављамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају |
а онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ т |
е у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, |
хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако остав |
ало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је |
арави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од |
еду га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка |
ијатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да ј |
ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како |
ећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи |
у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад нав |
најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити. |
куд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам |
давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n="249" /> <p>»Какав инш |
за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу дру |
што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољст |
.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одго |
м врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја ос |
чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме |
с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, |
ћи <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао |
/p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за |
леда имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све ста |
дамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хоте |
обро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} |
па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео н |
персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавит |
ом речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипо |
ећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде т |
е натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, д |
је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, |
међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p |
ир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није би |
а поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатељ |
огат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био п |
е изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре |
Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде |
ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плак |
кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кр |
и, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање |
које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1. |
им чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно |
е обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми |
писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као |
е млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић |
ти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у ње |
ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако пома |
ој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ т |
и да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек пок |
овољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Ш |
одине Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и |
илику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се |
није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p> |
е као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу пл |
како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не |
ру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у дру |
били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и р |
рди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а има курато |
толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, ни |
>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па са |
т од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, од |
они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање за |
Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у но |
ти.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} |
ару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, |
собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу сам |
к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.< |
анка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лау |
амо неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и мат |
ије код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам госп |
кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Л |
преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испл |
.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, с |
више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску |
а.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама |
обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Сву |
ницу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар од |
пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен |
S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око |
S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фи |
ди, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А т |
азити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу |
.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар |
лике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, |
равили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика |
кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петкови |
на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да |
бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, п |
днији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско ср |
сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па |
, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче с |
ио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма раз |
лаву од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог |
мо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам уч |
тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и памет |
човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само о |
им интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно |
страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <p |
а имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Х |
а ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{ |
лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> |
ви денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{ |
а им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров |
о стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године ка |
за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> |
доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пур |
добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се |
ла; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико бољ |
државали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто н |
<pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, к |
а једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но зас |
господин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим |
нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти |
и.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпо |
ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни мој |
ла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудит |
и листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадик |
ру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву |
ранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, х |
очнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, |
тити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини д |
уд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стр |
кве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само нова |
</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смр |
о на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново н |
брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз је |
, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је з |
инудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бра |
и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био |
ао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра г |
S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је св |
надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа с |
сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се |
коло четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је |
<p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш |
, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем |
и се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, |
ашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ |
ом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољи |
а сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето в |
у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек |
било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина з |
: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу |
издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокак |
!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дошли см |
аже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, |
та о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ј |
аест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вућ |
ок мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к ци |
нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да м |
већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете |
S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже д |
потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се св |
своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чека |
ј ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој |
ако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га н |
емо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад В |
ажи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су гото |
n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро про |
пулација канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да |
, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш ј |
т и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као пр |
у Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Сре |
тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p> |
гателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на |
нда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу он |
.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје мило |
који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по |
препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми ј |
Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се з |
} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске |
а је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад м |
и не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школ |
азити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицира |
заборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам гото |
уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејал |
, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ до |
авали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо |
како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила |
имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год д |
своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светоз |
/p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате овако |
и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у |
овала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће да |
ало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклони |
а бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново |
а, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} |
и да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драг |
е богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Н |
S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ не |
ј сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </ |
би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, уб |
е је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору |
удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Н |
p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код |
љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа има |
каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо. |
јте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом сал |
изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја |
у пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају |
на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет н |
смо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и т |
че јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка |
»Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џе |
сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, се |
да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи |
убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровић |
оност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запро |
{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да |
љу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви |
и се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фами |
, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсек |
ет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чи |
илазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ ст |
нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није т |
лајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако |
веза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Но |
а проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Б |
и тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ |
си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути ме |
уги.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише |
о, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, мо |
певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због х |
управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Ка |
био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, н |
а која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не |
рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад св |
ли смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p> |
е.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо |
ку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на пев |
ијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то ј |
датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Ко |
о што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на |
венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком би |
еп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} |
свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он оп |
анковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра |
Слатки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким да |
не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој |
не, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p |
епо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја рани |
мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су |
оју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег ро |
и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p> |
чели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па |
риста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И |
су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па |
а.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене а |
Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема |
је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, |
у какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам |
увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, |
ојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби |
нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као си |
докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је |
усмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бра |
о добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак шт |
хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко |
дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збого |
, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми п |
мо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па |
и Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} |
ожи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p |
оварати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шал |
њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.« |
ма.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више в |
знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато о |
и да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли |
ну).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано |
надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и |
Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштери |
не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цве |
е; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам ув |
} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста |
о ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препор |
Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; |
о него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ј |
руго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да |
аће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, из |
ју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да |
а по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће |
но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми ј |
да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се ег |
Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Позн |
каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су |
</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге т |
ва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и |
нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе |
гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваес |
по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, |
ћеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па мо |
кта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из с |
сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу не |
/p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином от |
а једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узе |
узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држи |
је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p |
сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да ишт |
S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике |
љи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из осве |
наду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, б |
и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапе |
нска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегр |
н био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је зап |
уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} |
нимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, |
им намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић |
година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није ба |
а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада |
ти астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао |
ао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси |
лећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљи |
То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани |
е Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће н |
ата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла шт |
а имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не |
иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије ко |
после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на пут |
други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора други руковод |
ут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико с |
а су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком веру |
у отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} О |
Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо |
азговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од дру |
но пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би в |
ан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије |
е од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Пр |
л’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају |
вићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му |
инило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мно |
онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је ви |
а ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма д |
остао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела. |
се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, так |
почнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, ко |
Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S |
{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је |
шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бр |
о на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте |
о какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмара |
алежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, |
Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који |
штвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равноду |
никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас |
рајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу |
Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас см |
ут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кмето |
славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непозна |
: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, |
о бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње |
је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па |
ури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} |
ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и ка |
блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, |
е.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се до |
ив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" |
мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се о |
ед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су |
други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, си |
и.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем |
па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богат |
једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је |
га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је нат |
наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица |
ариско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра |
а.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и за |
час дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{ |
има у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас о |
о?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо те |
аветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други |
и разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бран |
апочне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаро |
се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што |
г извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па та |
То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> |
ази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и |
на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, |
раг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јо |
добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то ј |
а десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи< |
о, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, које |
Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гри |
је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око |
ио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће. |
то и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило м |
гови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица н |
Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу доче |
добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем |
спиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђ |
p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад |
већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколик |
с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остај |
како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: |
де сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја |
Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што |
ли један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p |
ци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Миш |
г пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове д |
.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ д |
сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S |
спође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге к |
ој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати |
Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим |
а је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора |
суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{ |
Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима јед |
тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да |
свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да |
ки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Коли |
продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гри |
пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук п |
скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јура |
росити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, з |
ћета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пец |
и чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, |
га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека вели |
човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија д |
обито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је о |
бо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо соб |
тоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, ми |
30_C1.2"> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, |
дам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта с |
школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обеш |
му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то |
равити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће м |
Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ак |
к.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет и |
сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госп |
<pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> < |
ражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила м |
прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са |
е ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, |
, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радос |
ви’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика ј |
ер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе |
е он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно т |
и сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте |
из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Доне |
је.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути |
од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} |
ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p |
наче.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам |
Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката |
урном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све |
о вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер |
, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са њ |
е комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Б |
нако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="chapter" xm |
садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, |
нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава р |
сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на |
т њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те н |
треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капи |
пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} |
.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном у |
S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не |
рам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не |
но зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге та |
ајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се на |
ранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!« |
е радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; |
ерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, |
зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ рад |
ика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} |
га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разно |
, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јо |
е после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друш |
ђу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо |
а идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је |
сим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?« |
p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље зем |
куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради дон |
а!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако ку |
штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцни |
.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и п |
е, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као н |
поручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи |
пет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало д |
<p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којека |
једнако са неким изванредним штудијама забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад |
07" /> <p>Десић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни б |
.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две |
поведа, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезн |
миравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре |
ић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, о |
о да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладне |
<p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S |
све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Милане? |
ви комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код |
и ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243 |
ао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мор |
> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Руни |
и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партиј |
о »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити мора |
распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} |
ивији са фотографисаним портретама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претставити |
у на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, д |
има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце на |
одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги н |
се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чинит |
м; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Ми |
} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и к |
нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Го |
ко сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не б |
о више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опро |
ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде уз |
фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је т |
очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, вољ |
p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила |
ождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм |
узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдал |
убезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко. |
не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> |
етворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићево |
и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, |
есирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго |
зи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било. |
цију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при ук |
да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој ба |
/hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да зн |
Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све је тек < |
м се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи |
ице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који |
а пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро |
молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бр |
у га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} |
недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр |
је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми |
му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом |
ом; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је |
две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика |
анко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда |
мишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора |
ом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па р |
кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украд |
и!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне. |
, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она |
аскателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p> |
, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, |
.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, п |
па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пр |
ники као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде |
на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се нада |
о, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста мла |
ну му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћ |
’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би |
{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити |
ле пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Х |
сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како |
блаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се |
е испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они др |
} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроште |
живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и |
/> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да |
били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{ |
и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко р |
моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. |
што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету дај |
е било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти з |
ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, је |
икакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни |
су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, н |
њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{ |
ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> < |
авиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си по |
ало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не м |
да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се св |
рила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намр |
квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да нај |
тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је м |
је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш до |
и, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од |
нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо |
ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби тво |
па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам д |
оји су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у к |
ако стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку с |
вету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а |
у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p |
тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Катка |
од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка |
јка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.< |
собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, мож |
исам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се |
емојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да В |
, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга об |
он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако |
по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} |
<p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас т |
њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је беза |
а већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај |
мео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, |
Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше |
ји, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини |
положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, |
ад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осве |
т и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне. |
и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад |
же скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин да |
женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n="185" /> <p>Интересант је како |
у?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је к |
та.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој |
чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се |
ити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој |
иле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, |
S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каж |
а то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем: |
роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Гр |
<pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем |
ла соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дај |
а бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се прет |
кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у |
ош отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а |
ј је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она х |
а шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником н |
ако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођ |
ему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет |
} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био |
рен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти |
јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу би |
мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадг |
а ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду дават |
у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљут |
одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци |
више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле |
но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p |
претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуб |
м нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, п |
р си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не ос |
га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p |
приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он |
покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очеви |
ољашности добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за |
слио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После руч |
тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам з |
<p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата ж |
лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај |
се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има |
ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пи |
о сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало |
о, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} |
Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрај |
а, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово |
бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана на |
ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштигова |
а не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле |
, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи |
{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет |
м је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу |
’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му вид |
ог тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје без родит |
/p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после |
ар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу пок |
Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи |
Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, нем |
ротив ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам |
води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и |
дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу д |
и.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро |
ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фа |
еља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није |
л његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S |
е најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Доведе своју дечицу; |
само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не т |
ве на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет |
ам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најв |
све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} П |
ри; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сне |
стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мат |
зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку пи |
е.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га пит |
</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није о |
ђа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па ј |
због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет |
адовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се о |
после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико |
ва, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све позн |
. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. |
ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта |
да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету не |
сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и |
ења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p> |
како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; сву |
мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, |
у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо |
ст употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду нап |
Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам. |
морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанем |
да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви |
ан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> насамо |
Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне пра |
ам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је |
излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондици |
да сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако |
а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{S} После, ако |
еди на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, |
.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај |
.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели |
поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају прија |
смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имај |
ј кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, |
ме иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на п |
и у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, |
е ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на |
су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оно |
ранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} |
имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја м |
школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ проф |
а страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врат |
треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шп |
а сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти |
у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} |
д зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> < |
слио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо |
исам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га |
о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да р |
ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то б |
Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда |
, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здра |
и и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му |
ли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели д |
вији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави т |
путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме пот |
је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и |
а морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек |
о још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати не |
о.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Мар |
е парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се од |
итије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је би |
половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам |
ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље проду |
нија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«< |
да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, м |
еру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо м |
већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути |
зати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> |
омињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на н |
инанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ |
где замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго ниј |
о.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, б |
динце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и сам |
рзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод ук |
и га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, |
тивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједан |
којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело да |
аветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досет |
до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове |
на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу |
вној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниско |
/p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зо |
други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конферен |
/p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југ |
нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због |
осадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његов |
опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако |
наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао. |
а све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму мило |
е изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} К |
нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече |
кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да раз |
ја коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даљ |
нко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} |
пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има |
ли Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} |
већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто |
ић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и д |
Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити |
лади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за наг |
ако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан |
су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једв |
укао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињст |
носи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ нов |
мака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S |
а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} |
њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера се препра |
алити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} За |
хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један |
ене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> |
је јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био та |
’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p> |
си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Грату |
ам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, бла |
таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кро |
ина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозва |
о.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се ум |
Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p |
{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца у |
остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задово |
и тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год |
оведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скину |
мислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој |
д се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та |
е би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни то |
е Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама жи |
Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дуж |
е баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавеза |
а дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод пр |
веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су б |
ошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо |
} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} С |
рећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После |
амо, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</ |
који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатит |
.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је |
ћ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. |
пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалос |
аница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе |
у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђе |
} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро! |
треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на |
рам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми о |
’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ј |
ам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође |
право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити |
е као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам |
н је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта |
упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што |
>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»У |
се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја до |
зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више марам |
ирок фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изглед |
се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет фор |
p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да за |
оји су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одм |
— колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђац |
смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па |
јало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да но |
пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су |
руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја ста |
среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га к |
такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да |
укао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме у |
е сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је |
ефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам ха |
аре, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао |
урате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо јур |
рстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешт |
мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојк |
хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је |
ма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добр |
јатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво на |
ременом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзе |
а се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је з |
Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником |
нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, уч |
је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седи |
онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио |
S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«< |
аљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане |
вила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксер |
разно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни м |
ав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна |
же да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја |
бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Н |
каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно |
аче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на тол |
о.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја |
крено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Ва |
са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и ко |
га дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> <note xml:i |
ако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, н |
вији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{ |
се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је |
в, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе |
ио, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све |
у да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је мло |
није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно зауз |
о онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног млад |
сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да |
>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, п |
дма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли доб |
ош искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да |
е на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она ст |
аром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи |
мо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што |
рха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која го |
.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ |
гата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао |
ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не при |
у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ |
обудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљ |
ате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису крен |
хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} |
угуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ |
јавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то |
рунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, ко |
па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме |
аше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне |
чне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дам |
е једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а н |
ије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но |
сни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свеч |
руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну к |
></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо |
ликом његови присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот |
у то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пр |
ече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да г |
није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо н |
редузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са |
нети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног |
ало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен |
Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, м |
о сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додав |
га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он |
наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је бил |
и убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу |
лики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« н |
тра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и |
<p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим д |
је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година |
д?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био |
деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не м |
је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг в |
атити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и |
је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у к |
е се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су |
то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења |
о је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb |
и.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како се о |
посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред ме |
не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</ |
вити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље |
болем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим |
обро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се |
ду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе |
чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одго |
обити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја |
тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, х |
се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко пад |
ега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види |
је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, о |
још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог ј |
Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи је |
p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи н |
и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, |
лавом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније |
у; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурн |
м вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па у |
су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су |
кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш д |
о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље |
био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разгов |
се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија иде |
им наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама његов |
.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутар |
ет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни о |
узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вам |
икакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види. |
</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{ |
н јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, ј |
ћ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранк |
одина стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо |
»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заист |
радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и м |
вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како б |
p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каж |
ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p> |
да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одгов |
е?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Х |
Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела |
м био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све б |
дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако иш |
бијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, |
е.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, |
> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> |
се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би. |
ислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже д |
S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли |
е бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су |
згледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p |
амолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код ката |
јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао |
ки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте мо |
а.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестат |
а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би |
Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академиј |
да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја ј |
ранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што |
звидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја |
реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све препо |
кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} |
p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо са |
S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао |
еда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене |
преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има |
S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише б |
тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ |
кинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићк |
а тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, |
ну класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као |
сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара |
е године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре вр |
ват, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи |
спознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да з |
ош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачу |
и си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а |
евном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му д |
»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Руни |
ну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стра |
То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; уп |
му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егз |
њају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p |
ли бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с |
{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полиц |
и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не запове |
ић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«< |
о ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа женс |
искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо |
сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p |
вила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синови |
требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се ч |
у, сами свог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вил |
ојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо |
.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе. |
Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, |
н, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако једанп |
и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су мора |
кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пази |
му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до |
надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?« |
ичним простодушијем предусретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до к |
ођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалтујете? |
та се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n=" |
онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја |
д сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огле |
} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја |
женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не чове |
Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из о |
оварати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље |
ткуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима |
Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још |
пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана пр |
томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је ве |
ранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако г |
вољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић |
пођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја н |
о му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће с |
ије могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пи |
новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико |
она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, |
ишт’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удов |
ека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја прод |
една пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству. |
, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутс |
гуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и пев |
бом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Са |
S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љуб |
утра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бе |
ца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Та |
што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантас |
прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после |
хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: им |
држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био при |
дбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и с |
ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и |
на хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија до |
свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{ |
омунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места д |
ерујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ |
, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да г |
ошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за |
јла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} З |
<p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на |
/p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> |
рани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p |
заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ |
</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао! |
ову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, о |
ђа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече с |
има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Т |
ж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ј |
{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, к |
дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«< |
p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да так |
сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година |
срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећ |
> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три |
но поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ ш |
ам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живи |
«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиго |
Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ |
је за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ |
срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чус |
одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и |
жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је о |
енем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} На |
и нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на све |
а ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, |
«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само с |
товала; никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су |
гли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увр |
учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не в |
о сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене с |
>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један |
а ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вар |
ија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Јо |
еш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан би |
већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло |
; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S |
»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n |
, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остас |
а њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачков |
p>Искомплементирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} |
p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи |
нко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" |
е сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да |
тра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика с |
је.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је |
и школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам |
e> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште |
или смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавал |
p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема |
ком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бр |
ињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је ис |
има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора им |
нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} |
к.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p |
курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем д |
ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе жен |
л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао |
n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а |
њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари |
еће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и н |
војке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље |
осити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бр |
да ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не ра |
а ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће. |
, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Заса |
анка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, |
партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћем |
у што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се какв |
S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га |
влију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани сви |
сле подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Спомене |
мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је |
<p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ |
ју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она |
од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовиц |
постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је |
ти, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, до |
>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу |
алфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем ист |
етио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривић |
нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што н |
<p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми |
био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар з |
не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу |
, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му |
ити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> <div |
ам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а |
еди шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад ле |
оме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад уста |
еговог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Ка |
уде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то таков |
м у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за |
ња ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком |
адовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накостр |
се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, п |
а нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао са |
чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у оч |
, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а |
pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управ |
друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте до |
о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, к |
неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају чет |
е детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чики |
визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама |
са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротир |
и.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чу |
S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда |
огнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; д |
чинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на с |
јатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не |
сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће |
стаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад лег |
у уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу |
каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма сам |
Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвор |
колност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу |
д одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог др |
роводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг с |
ики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу ук |
ало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи. |
тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па |
о му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све с |
оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимен |
ци Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из до |
м на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; |
мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} П |
можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« буде |
сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра д |
љ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p |
ме датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.< |
у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да ку |
па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне |
е волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за т |
ривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље |
аже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене и |
зује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступи |
одашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то |
моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по наше |
је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћем |
о да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit="subSecti |
с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опе |
изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то ник |
о највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати с |
ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био |
те оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћ |
дитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочија |
је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, мило |
и љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сн |
у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, п |
убљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите |
се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд ву |
имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и |
кају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а ка |
душевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе н |
д свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са свак |
каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милан |
} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласт |
е ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због так |
жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> |
зе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац |
ма на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адв |
а ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} |
ије био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ |
; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му сла |
це.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо |
ати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и |
ривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобрава |
ад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни |
могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p |
Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} За |
ићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} А |
ир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слиз |
тео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био с |
ећ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код |
е правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе |
све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има |
ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџ |
»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да в |
више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може |
>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да з |
д вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па дв |
стајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да |
је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p |
звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном р |
аљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво д |
исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде |
је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} |
оштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин |
не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли |
заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у |
јпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к ње |
ја допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’де |
{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Ж |
бу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да удар |
, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поје |
а, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови |
Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајф |
.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у свој |
смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какв |
а није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом об |
ам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре |
ко је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} |
кав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угостит |
де, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у прко |
у,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви ли |
као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све б |
ве слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв м |
вати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке машират |
S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а доб |
том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над |
нао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију о |
дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко |
и трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођо |
и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> |
а није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи |
оме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се мло |
Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој ни |
ма му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> |
па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сва |
ој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по го |
пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег раст |
она понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с |
} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говор |
гу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем по |
растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ |
помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш с |
Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од ње |
ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слобо |
могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умила |
да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим |
/p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p> |
ко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранк |
ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва бриг |
пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са |
зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гос |
н ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење. |
и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: тре |
>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се на |
ет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S |
Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; ха |
га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивут |
рмина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже |
у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој |
саровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>М |
је.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале |
p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи |
је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар |
а је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио ниса |
и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и |
ле да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што |
во ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједај |
теља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам |
</quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не |
S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ј |
да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе д |
, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу |
рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p |
екамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у позна |
/p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа р |
ој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу |
ку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Х |
овидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S |
ред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петр |
«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удал |
> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам |
Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да |
другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, |
готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједн |
удно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одг |
лега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ |
он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Б |
лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама же |
дило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опрост |
, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Хани |
хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражи |
, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш |
тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као он |
т хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багател |
ез батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвор |
о га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{ |
="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити |
ћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај |
да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још с |
л’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} |
већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Ов |
оже ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме |
т чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је |
срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним |
био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читав |
с четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева. |
сад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је нас |
{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ |
ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Грив |
ене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад |
<p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слаб |
у га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао |
/p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим |
се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чуд |
еда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун нос |
код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то |
ве јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она |
молим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то ни |
раза Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Уме |
илан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} И |
у почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун |
S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе б |
осно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после |
и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је к |
млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан жив |
алости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као панд |
треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у последњим две |
а је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћма |
владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад јед |
</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд |
се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче са |
да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, д |
авити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S |
> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу |
да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, н |
сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка |
То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију д |
’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па о |
»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n="150" / |
сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од |
сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповед |
— који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је |
још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} |
ину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт по |
опадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући |
кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак ш |
коле навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол ф |
одинама није могао школе навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима |
Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима |
не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују |
ма’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати |
м без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то |
Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад |
менти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер |
кле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео |
ас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете |
.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ |
ме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb |
" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера |
.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико |
нко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је им |
од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и н |
Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се т |
мо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад с |
да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања. |
тар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим м |
и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој |
ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, |
ћу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бр |
ити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с |
ром, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради |
г какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то пр |
и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко з |
исам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> < |
удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ зд |
, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у |
сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо оп |
да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} В |
крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за |
моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном за |
ст, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и жд |
с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!« |
ју нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је |
т не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео |
е нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па с |
се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се |
о, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може |
драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се |
као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром н |
амо једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милости |
ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити |
ба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива |
ожити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву |
а млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} |
да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бок |
а да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, а |
крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам на |
огледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па |
ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак би |
де ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура |
ом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио |
д Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Са |
данпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Због |
ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се ј |
тове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не рас |
мо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео те |
д збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p |
рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p |
и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одос |
нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо |
узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред |
а љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запињ |
ођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја |
="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи |
оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним |
започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — |
умена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и |
ви била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што неч |
пита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: |
куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претста |
ц ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је к |
около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари из |
лу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} К |
о је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођо |
.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чес |
је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега. |
јмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинт |
постадо’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију |
.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, и |
ило је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су позн |
гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ ш |
акривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало пом |
мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло. |
лим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; не |
је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} |
ншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} |
ишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{ |
ија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, ка |
еселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негд |
{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бог |
равитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет д |
е у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати љ |
м <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, |
ам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{ |
ог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управ |
о сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде би |
тка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се мл |
о.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди с |
никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није |
морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако шт |
тер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разго |
воје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако с |
ветозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{ |
сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале |
’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би |
ђом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам |
т.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и |
е на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а м |
се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизик |
то је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе про |
е, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда б |
ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Ва |
Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је г |
ад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ на |
ш нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и |
изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од |
и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а мило |
ало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} |
ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер |
, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је |
је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, |
м се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре |
нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја |
а се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог |
двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, кел |
Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што |
по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико но |
, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година |
ем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићк |
а да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи м |
тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му |
а душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало пом |
/p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ наји |
ку авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског из |
е су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао |
ам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој |
о да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не м |
дма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са вел |
Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лав |
да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе так |
} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</ |
код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро! |
, и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске клас |
ио је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме |
а му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одго |
аника, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Хан |
је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто |
ље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду сам |
удити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теј |
чке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, |
јеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, |
окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код је |
ослу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа пору |
дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. |
, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они св |
ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p |
</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ не |
није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су |
огу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ни |
} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам ј |
идли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко тр |
ешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад |
г’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све ж |
ила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} |
Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S |
е, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је руч |
перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па п |
боље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бран |
{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су с |
} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Си |
што од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Б |
ва, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па так |
орење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сват |
нку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, |
/p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци с |
здржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на |
p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изи |
и нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљуј |
упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари б |
е најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све шт |
традан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов |
.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тут |
јанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати м |
фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим |
ну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали шт |
тавити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала |
терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ |
S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и п |
> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељо |
ремда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада |
укује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима глед |
ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам |
уго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао |
авање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} |
ени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од |
се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бра |
ко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас |
ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>» |
тране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фар |
>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> |
ета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог |
ргер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су спле |
имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува г |
лте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио |
о се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Ч |
смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим дода |
е може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је бил |
а Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Он |
аква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</ |
е.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> |
.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио |
млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да и |
н, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да рад |
еђу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121" |
био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баб |
ртрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. л |
о?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед |
, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Т |
и, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да с |
ном заповедати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да |
могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је о |
оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичиј |
остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића из |
па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>До |
Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој по |
а ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па о |
ивије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је ошта |
том да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па с |
ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест |
једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас пр |
, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко м |
а и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љу |
ача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег проти |
о магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се б |
све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали |
p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по |
л нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га |
и да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће пр |
о изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је |
в живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, |
мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један |
а велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синов |
немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго |
Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је с |
Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузв |
у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Т |
м кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан |
> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпиц |
о тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познај |
<p>»Благородни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само нем |
у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго н |
те ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је |
супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком |
о је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило та |
негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио б |
.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртв |
е би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође катка |
пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши |
из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме бар |
анку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{ |
ања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
ирим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помисли |
Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <p |
еднако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отвор |
ворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, |
дифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ с |
да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после с |
једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна |
већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле |
ђ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{ |
иче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, до |
се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да |
гао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од |
варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом |
нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек |
днемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки н |
ам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми об |
ију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, |
да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће ко |
е већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће |
да имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све т |
ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Ла |
о нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи |
{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађ |
ни би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљ |
а’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> |
које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p |
} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Ка |
кар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам |
оди, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, |
казивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао |
а шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ нед |
не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девој |
о је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет н |
сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постој |
код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас |
рнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не |
па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад не |
Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? |
и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} |
тодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет о |
итам једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p> |
н да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том |
о је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем |
Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, п |
а ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће |
иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} От |
се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{ |
добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Б |
ју, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а |
те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на |
био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме |
како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво ј |
ицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не з |
ај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и ј |
лико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ |
исте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек |
арали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштуј |
животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Плат |
еће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика |
, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Ост |
извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, |
не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју б |
Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и |
овић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на виш |
е она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у |
е да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији не |
а, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гу |
у из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао |
ку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и |
усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија |
згледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не |
ави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар |
.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се |
ама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, већ |
p>»Мачковића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па |
може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} |
обл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми |
више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам |
хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му ф |
м; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Ор |
тво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истр |
г тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се |
естало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не доби |
је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био |
тву више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, |
очети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад |
е још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи |
канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} |
д тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показива |
наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{ |
и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има ц |
рито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је |
је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још г |
добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одм |
а и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»В |
ако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па ј |
ек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима |
ико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</ |
де ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се н |
и, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису бил |
као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Јед |
ило упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> |
види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до пон |
к с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, св |
ић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и |
ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год ме |
генхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај |
> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Ал |
пит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни |
о.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лез |
, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напосл |
лић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцн |
та, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни |
Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се ув |
онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар ј |
то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; |
а скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, |
чне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} |
радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да м |
тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче |
ма.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то г |
има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом т |
> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, |
драво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ с |
кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части |
цу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вице |
неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се |
е вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам с |
ако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као |
м, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куп |
на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од |
p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту с |
ве је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, о |
ма дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији леп |
е кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љуба |
прављеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања зн |
о му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој ј |
говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год |
Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће з |
за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листов |
као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма нев |
јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу |
е било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="3 |
стао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо |
е он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају |
Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у но |
овек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама |
<p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.« |
лио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} В |
елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} К |
тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипа |
нам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ |
ој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јел |
увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотарош |
е све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа |
илостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија |
оже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чино |
ашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже д |
е ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то ка |
стимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје |
тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне п |
ирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им |
н човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — |
ривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време дато |
омешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни |
, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фал |
и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одг |
ђе, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљ |
Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но |
ати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем |
ве то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћет |
зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госп |
/p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, по |
се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина |
д опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поно |
доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мен |
знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак: |
илане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да |
као сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме сл |
ранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Каже |
е Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне мол |
иру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. |
амо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} |
ако види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једна |
воје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гр |
паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт он |
е се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде |
ка.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер |
спеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уве |
као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад |
као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ |
а могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, |
снићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, |
ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} |
Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></ |
Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићк |
та опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у ш |
онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бр |
у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да |
и су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами п |
Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад ништа нису уж |
.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пу |
е разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла |
стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, |
е наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} |
и.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао |
школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, |
мет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, п |
по, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је једа |
опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се |
ређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време |
у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опрост |
ни.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ |
мо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, д |
ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао. |
гови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен |
ате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} |
ро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, |
, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су мо |
мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милос |
атати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта. |
из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић |
ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живит |
</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило б |
.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ћ |
штво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао |
ред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Ла |
S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. |
нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама |
, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p |
и сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној госп |
мо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, ми |
сно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, н |
Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} |
’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему |
сле ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, |
ну кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без пис |
остива, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како |
<pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више мес |
м говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад |
ј врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лек |
е шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене на |
аким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је жи |
о искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми |
ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ ис |
м варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићк |
ећем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S |
путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једн |
ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју да |
е је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав. |
То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки |
а кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали |
р не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу |
њом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме об |
: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ |
персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; з |
ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите |
ош који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{ |
»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S |
е.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не пов |
динер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, и |
мене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео |
Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био нај |
ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Са |
и искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад река |
>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чи |
се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да |
е доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жа |
је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био |
ић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености у |
ада смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} |
је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p |
о, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка г |
пута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске в |
рском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзис |
и.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересова |
ивићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} |
омплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао са |
мрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме |
опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право |
е би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интер |
} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође ка |
шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам |
ајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећава |
»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му |
Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на је |
а мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре |
ћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпице |
: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића |
пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радост |
ло и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам |
е, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb |
морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и луди |
к опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав |
а, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није |
читајема фрајлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео х |
оји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријат |
одаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено |
даност прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви ст |
веће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте |
осла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде как |
ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одла |
млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу има |
а добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што |
же мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски |
само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} |
в прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S |
н човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја |
.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са суз |
станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при |
свим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка нам |
м.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p> |
нко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем м |
о и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, пос |
сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми и |
јатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То |
ред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не прове |
, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> |
S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годи |
скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допа |
гом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шамп |
ебо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p> |
211" /> <p>»Знаш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најма |
н, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ј |
и ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пи |
задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ |
пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молил |
</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад врати |
} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с |
Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једн |
а мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је В |
помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић св |
а.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Г |
па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно |
уда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и |
да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задо |
p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но |
, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онам |
да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у но |
ко сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад н |
{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бит |
умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет |
о истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго о |
рма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам пр |
увао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треб |
прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита ј |
ам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Са |
»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одгово |
редио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, |
прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} |
тко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом д |
.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около м |
му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве |
оши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши те |
ш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} К |
поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> < |
еба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узе |
вао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гри |
еликом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за т |
о му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се рад |
ао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао |
рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о |
од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мора |
у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао |
е то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило |
какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. |
но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганим |
ј невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за ц |
ом из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p> |
Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је д |
шла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку |
еднако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пе |
, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} |
га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бив |
онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љути |
/p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p |
ише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи |
истао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого г |
ста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један о |
p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} М |
о његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, |
е?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, а |
пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни ја |
ало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је |
анске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо |
исам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао |
дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто п |
мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја о |
нда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобит |
човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљин |
им се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{ |
никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апе |
ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; за |
ију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој |
зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} |
га <title>Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ослов |
налан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам |
Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бит |
о талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пун |
, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, н |
другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живи |
, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} |
зите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> |
</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено д |
да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, |
од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа |
и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S |
еди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, уве |
само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Хан |
и њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} |
та.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но как |
> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош би |
раво да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране зем |
, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејав |
сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ј |
тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и |
«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе бл |
тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко |
це куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он |
и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете |
е без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте |
Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једн |
е да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«< |
ме.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни |
дио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} |
тујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа |
ам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног |
е нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узет |
кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам |
им се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ дово |
ла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од |
оналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? |
, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пу |
} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb |
ћ.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{ |
покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 7 |
«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут |
лики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек кој |
л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета н |
ам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред |
су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало тре |
е млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба |
S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намир |
рите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млог |
подине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љ |
млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»З |
госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко |
т има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Кад |
говорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми |
његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно пос |
имам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте |
се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико |
опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и кал |
сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалит |
ко уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале |
нимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све |
новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопан |
тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунст |
осили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатн |
, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије |
Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и ф |
руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо |
е лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно см |
ло фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја |
исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, |
ћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском |
обро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глав |
>consilium abeundi</foreign>, то толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит |
свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</ |
Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живит |
су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Зна |
кви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме |
но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У |
ешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво |
од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо |
сле друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му |
Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја |
т, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се уд |
а би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говор |
рану бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те о |
т управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, |
често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} |
су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} |
кву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, |
да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало са |
окривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би |
да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башт |
и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апе |
.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено н |
, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све |
и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си ве |
штитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зи |
је ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такв |
устрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</ |
времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, наш |
зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или тво |
и је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти нис |
са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, з |
сбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли |
ста.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S |
у, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил |
е добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил |
живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} |
>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије |
да палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он |
.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки тау |
до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бр |
противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу |
атор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда |
г другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курма |
и си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек |
м, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш |
је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најма |
»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо јуратима.{S |
са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на |
ике рафинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те |
оле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> < |
} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво п |
ме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлаз |
</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не |
Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу |
азао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непозн |
кала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе |
ња тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Отк |
овићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам п |
нковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није |
лес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић |
ожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ р |
изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без м |
нем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам |
он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад |
опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра би |
а један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Каже |
свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскуп |
ић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичић |
</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, ј |
ње дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није ра |
реба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насм |
«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас |
исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ т |
л’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој |
ајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</ |
ћ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери |
тврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Вид |
Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку н |
гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и т |
стали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ћ |
Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ос |
лим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића. |
{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му |
ознајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и госпо |
»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви у |
због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да |
ити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</ |
оће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} |
лити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гр |
ви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{ |
аква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена не |
екамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гај |
једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркс |
ије то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекц |
и на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећ |
ле бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаниц |
икакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и п |
ур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се |
чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, |
сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и |
Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио |
право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни п |
«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобрава |
собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« |
167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја |
лан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>» |
шко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опр |
гостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Ч |
човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово |
ти.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајем |
мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.< |
Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је |
се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не |
мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} |
спрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, ка |
ости, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричи |
дава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па бог |
па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му |
одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једв |
ћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Хермини |
оја једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем |
гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га |
и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зат |
чила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије |
овић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда |
едалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав |
<p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, он |
ве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, |
у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје прел |
ог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племен |
се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>» |
а шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да |
се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</ |
S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се |
ам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми |
p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p> |
ече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Да |
му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако ј |
И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нист |
и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да |
д у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, те |
{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајви |
ка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика п |
опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пу |
осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу |
је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче сву |
нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>» |
ажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду осо |
немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта |
ат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје ми |
ем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему |
рошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су |
себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на |
е Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из го |
он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти ј |
м трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, о |
</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, |
ура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма поч |
против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поч |
} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годиш |
а врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај неста |
хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ј |
милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа ј |
ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, |
а.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребаци |
о, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остај |
ати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам |
?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продава |
у фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чик |
{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па |
а чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад н |
врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од њ |
Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавир |
мити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће д |
је за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу |
спођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мо |
вестије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је |
о жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу с |
нем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{ |
оспођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S |
о!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновењ |
ремда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми |
е што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није |
курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«< |
а’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само |
мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јест |
ати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи. |
ли нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће |
од пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јо |
о било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то |
е у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми о |
на усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изн |
0 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима |
донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јо |
елема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узе |
ешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ |
рбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се поч |
и ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо врем |
евао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од |
асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је доз |
тивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, |
ам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, |
лики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} |
овати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шег |
поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господи |
данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења же |
ри фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја ба |
је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p |
оло четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отиш |
Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако |
то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенан |
били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни |
рало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју |
еко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; |
е бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате ва |
</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писарови |
јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њи |
најглавнијим магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам ш |
а, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, п |
имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижо |
служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли мани |
димо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p |
ала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје |
> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче п |
Непријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер |
1" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције о |
тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и и |
е и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим п |
и, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и |
едва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места |
ујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што |
берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој вар |
ира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и он |
ели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу |
иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу |
то сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сир |
ени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем т |
Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p> |
и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се |
да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме че |
овољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал |
Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатр |
да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} |
остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачкови |
{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмеј |
о, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није има |
у, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми |
мо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Р |
срећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више у |
ачин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фра |
агодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искре |
м једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки |
на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> |
S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се |
оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви |
ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред с |
и да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно |
ан каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми г |
треба после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била ве |
и, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <p |
ави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим |
ре комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет припове |
’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p> |
м; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад |
звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једн |
утра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој со |
им се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.< |
је могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо о |
фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао |
осетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p |
{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, |
/p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, и |
} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је |
да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" / |
о ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику |
иста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш |
њивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла! |
недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да |
ка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натер |
отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко |
нтересаторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог ста |
ски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S |
лике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме д |
а чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна |
њање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган |
ржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година с |
оло Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже н |
ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао су |
ксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да |
, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да но |
шнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој в |
{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госп |
рилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву слу |
мали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас мога |
> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, т |
мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно |
да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери |
.{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, |
у насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, т |
ка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за с |
а је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, |
који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе |
да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранк |
у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо |
ник окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са |
кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p |
ујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сек |
чи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија ж |
оверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за мој |
војка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био он |
је.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Г |
S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој |
гу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко иска |
то.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и та |
ајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека |
ад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем в |
{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове |
и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде |
но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог |
им мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од коров |
пруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт |
хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ |
е да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал |
ти... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна как |
ао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан |
овац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треб |
пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p> |
моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и ј |
сићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам |
те године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се с |
ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једа |
дно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом |
омиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдан |
е сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб |
канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметну |
из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портрета |
наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати |
имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који ри |
!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и |
да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршил |
ш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у и |
низност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака |
вде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, же |
Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање п |
ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на |
ирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад ко |
жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо |
Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам ма |
се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не са |
јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће о |
<p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био |
у.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, п |
ији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим |
теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супру |
д два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми |
је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час у |
ошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом пр |
о какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједан |
ре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се |
фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у св |
ест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само |
едно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедир |
смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га д |
ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откин |
} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно |
куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао |
да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокети |
шпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Ре |
еца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати |
обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се в |
већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бр |
оворити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати |
оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Хани |
S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој |
ажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је о |
од њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, т |
ље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били |
госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, п |
свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сп |
а вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, |
к не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо л |
ази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Б |
У танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још ј |
већи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу |
{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите с |
радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са свој |
на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> |
о од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, |
кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад |
{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женс |
ко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео |
ћи панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја |
својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, |
ајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомиња |
Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, ни |
S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} |
о да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пи |
од треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами к |
па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па |
л’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Ва |
два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред м |
ивати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и |
p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми |
атре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год д |
ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с |
и, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта |
бију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био ук |
ем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја |
ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, |
а.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао. |
о поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> |
ају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни са |
е навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; ми |
видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Мл |
пет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је ма |
ха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с на |
изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог добр |
кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је баб |
е здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао так |
3" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет ви |
аша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да |
а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим м |
је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, т |
једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја |
емо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куд |
а постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоње |
сант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, сам |
у, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан |
управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се |
био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клај |
идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они |
та Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је ув |
артије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, т |
видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то проб |
једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина |
ћ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, |
’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Т |
’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су т |
надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Мил |
а ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат њ |
е, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом н |
како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, как |
мо једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држ |
ко све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p |
и би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој жив |
ником <pb n="138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко |
сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондициј |
у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, не |
ш већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одм |
су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време |
.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Ви |
, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми |
њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлак |
познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у на |
што није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не по |
камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, |
ње, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па |
p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ бли |
мити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака |
ш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара не |
се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га |
смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге |
ја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је |
тој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} А |
ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div> <div ty |
/p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ће |
p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био |
ног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га мол |
мо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она ост |
</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољније досада у животу |
ао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се св |
силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb |
једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други |
сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме д |
ва-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу в |
тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд |
о и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је |
мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре с |
долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што зам |
о, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у |
м магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на |
не ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом |
га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад |
Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном о |
у.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни т |
њера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе кув |
да опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда |
нуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и мо |
илостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p |
>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одм |
p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био |
је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговара |
хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да |
ад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} |
лем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није |
утовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да луп |
да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био |
е осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскин |
и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што |
мо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да |
> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела ј |
у ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале |
му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чи |
огатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад |
диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуст |
звишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадб |
доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, |
нио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам |
срећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Г |
ам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу |
ени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости |
ије ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, |
на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ дево |
живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> |
, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> < |
<p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао. |
у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан д |
правитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао |
отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте т |
ренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ |
нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут |
, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</ |
ао дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да |
је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу |
њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код |
p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само |
кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна ле |
ао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира. |
ше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, |
зик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и о |
ладима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; |
ре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.< |
који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном та |
јбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан ен |
немо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то |
га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији него др |
о да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведе |
{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт |
а на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <fo |
е поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и то |
невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и |
ересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, |
у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, н |
.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, |
вонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да |
ди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем |
Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да |
Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S |
е покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја |
и се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на |
м, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Зн |
поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задов |
се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> |
стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S |
, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи др |
сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд у |
сфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на |
м на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио |
на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отили |
мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те шта |
и.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши |
пут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до јед |
оворе, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао |
езу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послов |
То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, |
есатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онд |
а се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди |
Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>По |
адобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је |
ек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога |
ам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мн |
е био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке г |
.5"> <head>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека |
сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. во |
човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле |
S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, |
свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја у |
тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа |
варао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње |
ко хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас о |
> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје |
у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, мило |
ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом прилик |
утра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна не |
сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се раз |
на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по ст |
ш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој иск |
та!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Бил |
ка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мис |
учати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет од |
сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="2 |
изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није |
ћу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није б |
су га слушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више р |
е мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно ч |
ли, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ |
е то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ет |
Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ |
.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци |
н, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не до |
чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого в |
човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одм |
еће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Руни |
друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти |
к му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, |
ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у шк |
ву.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фа |
изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је. |
дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на п |
ао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са |
!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш |
бру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новац |
девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Хани |
ни је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и ц |
рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врући |
} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили. |
лимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њ |
ершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад |
ола ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бран |
шем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан по |
стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођем |
а покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p |
} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир |
ци шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Са |
ла.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две |
го мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, св |
ко већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чист |
је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца |
одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ д |
рог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња |
о све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p |
дадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је п |
сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде неће |
омандант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам |
само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови |
да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му с |
сао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планир |
манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и |
ли су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код |
ри миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први дом |
чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само |
/p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ |
олазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактици |
ица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Пре |
јега судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводит |
то више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају |
мурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је види |
и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара |
традан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођ |
или су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро |
нао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је б |
S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке в |
лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који |
ру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам |
ку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави муч |
шњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују. |
узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} |
ог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шт |
свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div t |
дбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти д |
ује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Раз |
о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закљу |
и овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаро |
} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Га |
етим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике |
Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправ |
магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме |
тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да са |
и верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот |
адожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе |
не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, |
њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вија |
нко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квар |
рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чис |
уран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то |
е: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно прор |
а, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <div type=" |
дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да уз |
тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта |
ла неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми |
и је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb |
је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом |
о га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«, |
ваца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да |
p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се о |
једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код ку |
и.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру |
ео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо раз |
аци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на |
би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а |
зати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад г |
је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био прек |
ешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо. |
рађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S |
изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ |
ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да |
а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>К |
о.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако с |
нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> |
тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта |
су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мис |
учим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и |
у, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Хани |
досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом с |
да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пусти |
ће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И |
сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из |
аснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обад |
, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будит |
као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад |
иле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фра |
Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чув |
"155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето |
ко ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Нај |
замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но |
репречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} С |
тура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{ |
.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пр |
ам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек око |
S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на п |
се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера. |
новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персо |
се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, |
p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био гот |
е отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наиша |
лед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадед |
ко претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње п |
.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, |
је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Ла |
ати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} |
еш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу |
није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S |
а су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све |
ривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранк |
аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли д |
м реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената |
ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили. |
тињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, |
бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, он |
па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим |
Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да пи |
изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема с |
и, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад б |
} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{ |
не.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, |
етстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли с |
вир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, п |
н каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта |
додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење |
нпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице |
ића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све |
ба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавит |
којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> |
и’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, |
ске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се сам |
оже бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, |
тану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на в |
е.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да ми |
има; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад с |
рими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо. |
ој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партиј |
лем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју ми |
било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико |
о.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобра |
а ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му |
волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинс |
оја би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" / |
ом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла |
бро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет в |
оји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем |
државају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо през |
да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочиј |
ступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржава |
он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић н |
ата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо л |
p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је зна |
ког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклон |
војку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам уд |
о због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће св |
разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни р |
тоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путн |
иком постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{ |
о радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он |
ст, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрос |
заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су |
това, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад |
о кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нип |
е добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, |
ледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p> |
а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби ж |
а смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћем |
немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да |
а је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је |
био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, |
овеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном живо |
и на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сир |
дашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди |
енбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане |
о, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Грив |
носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена ниј |
о имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко во |
нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{ |
ити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин |
само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, мож |
обити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је |
ој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’л |
у, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — |
га мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко с |
ет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се н |
ругу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изишт |
та јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стран |
а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хирур |
ри плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-т |
ест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера |
се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није |
чка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале |
тимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фр |
савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> < |
остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари го |
удма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ о |
ца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој |
ву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја вел |
госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда с |
или-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може |
ло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бр |
зе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице п |
десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Ва |
ти«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, |
па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младо |
мо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> |
а.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{ |
чера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже |
обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, |
тора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја поч |
ли накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она |
с, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га |
и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није |
е до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детет |
апом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уж |
нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави |
еће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему |
је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу риб |
кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јур |
терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна ж |
и, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: |
змемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида с |
ели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> |
а свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли г |
се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} |
вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом мило |
па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога шт |
екао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најбл |
"133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угас |
ну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а |
се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало ца |
е која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву |
</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више |
телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само |
творена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом |
с!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си б |
она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је |
.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Л |
лите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опрос |
о искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату |
»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Ч |
шега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг н |
ме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ра |
колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем н |
анко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд са |
су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Св |
ло, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, п |
а.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло |
чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шт |
е скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је вре |
b n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унт |
омаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне |
<p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само ф |
гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол |
тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски га |
вић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо |
!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко |
г лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да с |
амт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прек |
нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди ш |
орам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим ст |
гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, креч |
и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напосл |
е то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узр |
јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и м |
наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сам |
<p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се |
здравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Мож |
е се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем в |
издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, н |
ића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сло |
еданаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради |
сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, ј |
достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живо |
ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутраш |
ако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам |
де пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика ос |
на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но |
{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="5 |
уљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног ме |
<p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу |
апред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, |
допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у сваче |
аљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И он |
да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p |
мо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код |
ристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо |
ет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује с |
имо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи ху |
, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} П |
<p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе и |
а, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после |
ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљ |
јд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита |
новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостиониц |
његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па |
еро и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо дикти |
и пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Н |
е ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две не |
но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово ш |
пуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су |
<p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка |
обије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умр |
гу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посл |
да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност по |
{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{ |
ко ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је |
празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сиј |
у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сат |
д куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{ |
да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Грив |
ће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни |
равна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. |
ко сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си |
ије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и сам |
202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другари |
ари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у |
пође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој н |
Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њо |
} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не |
женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ п |
то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</ |
е жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће |
дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и |
у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашо |
о живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет |
е да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, п |
о и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; |
какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувств |
о што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је |
анир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућ |
кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ |
анку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче |
ва, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то њего |
вић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале г |
.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ |
не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преот |
дити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка нам |
знајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.« |
лфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у не |
кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре ни |
је презенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пу |
утици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, де |
аже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бран |
године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потс |
ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па с |
а увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић |
.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе |
во је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што с |
накав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични |
а; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задр |
чена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, а |
Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> < |
’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића н |
лу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не в |
као би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца |
г је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким |
ранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сва |
алант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта |
овића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} |
S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па |
ого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красн |
то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала |
, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жал |
у скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-От |
="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути |
ића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико м |
о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би |
оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати. |
тукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам |
е.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, с |
пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ кара |
се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора чов |
незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам го |
вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојак |
е којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И |
, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; са |
уго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мр |
а, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види с |
хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет годи |
мо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке. |
а у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми н |
оћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«< |
доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске виц |
то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми ка |
ам о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао |
прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима вид |
кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав |
и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S |
то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши с |
ост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се п |
изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита |
ођи Ливији са фотографисаним портретама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претст |
оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао |
/p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прел |
но срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако с |
ега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по ц |
бити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мно |
ер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га |
онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а уј |
} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај |
отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; |
вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу |
Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је |
дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, гос |
ква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% |
езнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко |
ина, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код кућ |
то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} В |
исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми |
јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је п |
у, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим в |
али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу со |
а заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте |
ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у |
пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у сел |
авим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и но |
> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим п |
прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мал |
ући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му с |
дим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ т |
мим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главн |
једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, |
ре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли уг |
Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ св |
. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је |
итамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопочитајњејша фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При |
се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо |
а-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пурге |
о не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она з |
> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, |
треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, к |
нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не |
и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и |
декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна ј |
етар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бр |
учамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Ч |
, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Хани |
јбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају нов |
p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је |
, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма |
м најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему к |
ила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се |
те до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један |
е?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад бољ |
лови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} |
у у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама м |
</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Не |
поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а он |
моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} П |
радује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали. |
ам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда жив |
есомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка |
ање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> |
ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисм |
ам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је |
Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечер |
јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једно |
е; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Ма |
ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} |
варила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој ку |
ће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом. |
са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је |
ио.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли |
останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Св |
кови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас |
’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супру |
имети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, гос |
едно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрада |
S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велик |
седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину |
ије никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред с |
у је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет |
ога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смеше |
едње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, |
нем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, |
твари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовал |
а тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а |
сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тр |
о интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте бил |
дма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да н |
ице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућ |
било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Р |
ћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чи |
аере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере |
аметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава |
да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} |
ати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист |
ем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гр |
а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по в |
да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се дав |
о преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варош |
интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«< |
једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фра |
од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извику |
к што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав |
Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, о |
с слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те |
ше ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који |
к да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, ф |
као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце ле |
исам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао о |
хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и |
о четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме сам |
Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори д |
S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и д |
је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је |
помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим |
лија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће |
у напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје |
ао ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју |
цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и ра |
а страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и да |
фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још боле |
стајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су ко |
ила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. |
у, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја из |
.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> |
дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дал |
у сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участв |
, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — сва |
далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учин |
ава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: |
ди госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Г |
дном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали |
ранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се све |
е уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угреј |
ак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили |
у штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опе |
пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по |
лијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до окле |
вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} |
морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што |
и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе т |
т, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не и |
в уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како |
здати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све |
брве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више ну |
џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писм |
на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуж |
ут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи пр |
{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш пр |
о главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по |
га века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили в |
а.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{ |
висна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гр |
p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се м |
ар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада ж |
} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама п |
држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга |
на откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" / |
претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривиће |
ише оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли с |
ђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу |
Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећем |
ва и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије |
био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту |
, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хте |
епо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек бори |
ту и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију вози |
ате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром |
ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек |
илија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S |
и ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је |
ргер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрен |
ворио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, а |
не на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика |
<p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем |
стао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестр |
p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа |
а Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одго |
љи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га ув |
кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} С |
атура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија |
и се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти |
језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који ј |
рали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он н |
Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини |
и право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p> |
p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} |
ћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао |
дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја ј |
залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала |
то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... |
ти следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде |
е пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, |
ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу |
p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чи |
понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми |
ри, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са такови |
ти у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то ист |
бог другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске кур |
арошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је г |
рона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали. |
дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са де |
мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претскази |
д ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако |
онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав бл |
</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојк |
ђа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га поч |
дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све неш |
границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман |
Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој с |
} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане е |
в; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска ка |
се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} З |
ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> |
и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и |
вију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, |
фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред јед |
и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замо |
лити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни |
ни.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може |
Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату |
чка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те |
>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да |
те, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко |
а, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићк |
објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да ви |
.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити |
образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} У |
овек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у јед |
то.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убр |
а нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обуче |
ица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога |
ему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S |
у варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једн |
на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седил |
оста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја жел |
зговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једн |
Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је |
му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранк |
е банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ |
е међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те |
Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} К |
какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, |
ислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, |
ати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и |
мину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва п |
ад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент |
>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све доб |
кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S |
од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер м |
адоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим |
еприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је ж |
поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција жив |
са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, је |
аковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, |
{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, а |
ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред о |
/p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого |
.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да |
је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним |
посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{ |
го не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за а |
е за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дал |
таере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучил |
обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ниш |
господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена у |
и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, д |
адно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад |
ома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи о |
плацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетај |
одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госп |
иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у друго |
ет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После с |
де у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели д |
«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p> |
девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим леп |
како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води П |
S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски |
е кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био |
Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p> |
није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице п |
в.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Ка |
S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се |
ранцуски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју |
ићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умр |
е ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју за |
о је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, |
курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, т |
а.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показ |
на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући |
тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; |
седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело вре |
раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на п |
— упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари |
проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак |
ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чу |
{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер |
сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је |
ан има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p |
ам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је |
овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је поче |
лирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако велико |
в дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљ |
то Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви |
Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каж |
от!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} |
м додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам |
меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба как |
{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p> |
е најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Т |
ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цуке |
рећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ ј |
човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.</p> < |
е преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да им |
</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> < |
Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Грив |
не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст с |
дним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је в |
м.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу |
ода човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по |
, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у свој |
рати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповеда |
ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају |
<p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са ни |
је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} |
млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> |
ступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио пр |
еља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> < |
регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш |
т’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја б |
ш; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, з |
велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>» |
светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете |
ажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Ви |
има приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n= |
уги, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S |
з већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна |
дњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог о |
теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Са |
да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера |
м пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу прете |
се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> |
<pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна |
це, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пи |
о ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не |
ира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> у |
но живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, |
да колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда |
а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је |
г талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље |
каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седел |
ауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров св |
ао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао |
аш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар прелом |
раво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и м |
да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> < |
изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша |
ика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још |
ан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, |
S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а т |
ладу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећ |
ала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што |
да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме |
Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје |
ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати |
из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од |
, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са т |
после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па ок |
иљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је вар |
често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хо |
> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави тем |
школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од прво |
бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, |
анденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има до |
љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с т |
руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту к |
омињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад ми |
у припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледи |
прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најп |
ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гле |
ој вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бира |
очну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се п |
ем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ |
е шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до п |
одили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар |
руг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»А |
дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О |
о носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, |
?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми |
ажим господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не сас |
преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је б |
амо то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност |
раг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може ж |
овом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио један |
ође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то к |
ам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко. |
де и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; |
нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздрави |
елики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посл |
"191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говори |
вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми ка |
опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли о |
амо долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам |
у га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с |
трескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> |
Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.« |
} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко мет |
а женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио |
ртвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ пове |
оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} |
о.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од м |
а; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не |
с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се |
страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости |
Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} |
да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла |
дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и после |
Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио са |
не.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Б |
ат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капи |
роучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље |
ске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, |
} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па |
о је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи |
р само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и |
ижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица |
Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене с |
едемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опе |
»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела |
и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} |
ан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју |
чи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и п |
муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвити |
ер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе пре |
потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»В |
, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест год |
још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мал |
ди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води |
у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Ш |
потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпо |
исто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешп |
е судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које |
преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати |
> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?« |
одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате |
онила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом госп |
конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не |
ене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне |
ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни |
детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} На |
којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Слу |
ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} В |
огрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се мог |
<p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако с |
таре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку |
е послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па ка |
ног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па |
ог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, криво |
нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ |
b n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати |
ала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као |
ити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако |
> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то |
у и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« |
се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са т |
то ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и ч |
ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју |
о је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Пе |
Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скин |
ити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај мале |
остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто ш |
мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо |
аба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег |
ега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дан |
не; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе |
од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но |
Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер т |
ка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се |
Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не мо |
од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желе |
а све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} |
газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по |
каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш |
ођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се |
спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напос |
.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други. |
</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу |
же да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео |
ушом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па ш |
Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац |
ратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на |
м, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа м |
ње употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чик |
клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мно |
о пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, |
ти гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је |
{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђа |
ма свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта |
т воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који |
ти познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, к |
и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили. |
знавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди см |
сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} |
.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву |
умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојо |
нде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чи |
зент у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi |
а га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забун |
пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваш |
он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни |
зу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати |
>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то г |
рши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, |
за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је |
ако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши |
ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула |
био, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гик |
ти, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ |
уће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, |
писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Б |
ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бист |
еда, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна |
Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами н |
ожен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске |
ила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још дони |
н, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије |
какви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет с |
а, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би д |
имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ |
Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће к |
ање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не ра |
а.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, ви |
амо да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу пара |
анко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на м |
окажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа |
већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мис |
се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с |
баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који |
а бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бр |
пет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог приј |
ао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали |
тику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винск |
Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно ш |
јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мал |
ора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; ч |
«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« |
е се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт |
ести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгл |
о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузиј |
бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се ве |
S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је |
време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође не |
опада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађ |
Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <q |
о другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div typ |
ао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како у |
алим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем |
м усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код |
ајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па м |
и.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чист |
. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насм |
ром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзам |
нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им прави |
је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парч |
свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отиш |
гледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ с |
разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </di |
о новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе |
размишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; |
е рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су |
Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упозн |
било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Де |
.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добр |
вали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам |
/p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако |
једна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву? |
д кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су |
о добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, ка |
p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чу |
лио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, |
као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} С |
} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p |
д дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако |
S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту најви |
етету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад |
ну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да |
тите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се же |
о ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што |
теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранде |
безни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти |
дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, |
рка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’А |
што.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елеган |
будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави |
} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у не |
н Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на |
ав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време |
љује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, с |
да, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> < |
и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</ |
што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Ш |
кову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Амо |
таста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то д |
м и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве |
згубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо |
у испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па н |
по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и бога |
ли Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостој |
ош како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшил |
да навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, а |
ет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници. |
одаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању |
момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} П |
ом фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Ру |
коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p |
нглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они п |
обро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госп |
јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практ |
ко задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим. |
орцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста |
ре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити д |
тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на оса |
1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Де |
ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> |
, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше |
ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу од |
ицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у с |
?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} |
д друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне |
о имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год |
тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете |
преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлам |
и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па |
ика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови пов |
ешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Х |
а Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер с |
како женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре ум |
па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, з |
еја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи са |
е, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо |
ију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ |
Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми |
/p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, п |
, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор |
фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одгов |
д видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, |
ма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, |
че.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се |
пођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ прод |
Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики т |
а не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам |
и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поу |
ко управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцел |
ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет фор |
е гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом прилик |
ту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> < |
осле ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три са |
јте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој |
наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бра |
ни Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да |
ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Г |
ило разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, м |
олео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ |
какви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја |
е?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази кр |
анко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине |
судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволењ |
јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостив |
тпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поруч |
?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте м |
ивота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и друго |
ло она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско |
S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити |
>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p |
Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, |
ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од |
е то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи |
ореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Баби |
<p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интере |
а тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па те |
рајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу с |
љег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> < |
S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије |
5" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалто |
Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријате |
тво јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, |
и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ниш |
о лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме од |
} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам |
сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S |
ор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе |
ла сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Ч |
S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до |
јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p> |
тари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није |
очас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’ |
неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p |
н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег |
а онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; х |
учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она |
ћи, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархер |
л’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натр |
ра, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, |
ет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, м |
ало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у |
врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер! |
{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило в |
бе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, св |
што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, |
богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми |
о их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писар |
м квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ п |
не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе |
се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; им |
е доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који с |
е у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: |
равља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са назд |
упљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим |
јла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S |
једаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком |
на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам нес |
ова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина |
ријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и |
ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p |
знао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, |
да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, |
аора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би |
да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њ |
спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зај |
нцу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, |
о.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> < |
ође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Дес |
е лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около п |
смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило |
, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпо |
тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за |
авали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ до |
и су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постат |
ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали, |
о свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео |
па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено |
д мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n |
ио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, |
су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Је |
један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више |
солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно |
ња.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад с |
еност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{ |
« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајло |
му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за коме |
S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица с |
, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и |
као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила |
Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и |
једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би |
ет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он |
а личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један |
ени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n=" |
Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" |
сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у ре |
ао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно припов |
аки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер |
и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједан |
била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт |
а ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми сло |
ербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема |
од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурн |
нбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт ма |
рам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца н |
} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као ка |
.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођ |
и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно |
гат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни госпо |
> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам |
и верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, |
ек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да |
гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљи |
шкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздрави |
данпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва до |
оље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и П |
ем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p |
да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе до |
м да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, |
о ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} |
е да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спом |
p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Ме |
понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да |
ић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могл |
а блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био г |
горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" / |
тарац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} |
н и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господа |
’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још |
ближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{ |
</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није |
ајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба |
лих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што |
спарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја с |
и, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p |
више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељ |
да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p |
д своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за |
рце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она |
се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки ч |
сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића |
не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, т |
а ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бриге |
најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођ |
буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жал |
куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} |
есет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне |
је и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је уда |
чнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити ј |
ам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капи |
види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онд |
ве за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула |
олим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p |
тве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ |
ожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живо |
/foreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру |
едан велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гри |
сврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда |
> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па о |
јимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са с |
{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и порт |
обвезује целог живота пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} |
у, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p> |
е ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити? |
је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове |
раштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал |
у се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цел |
између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља изв |
ању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене |
ро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћ |
ли да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се госпо |
ећ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жа |
нима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.« |
е и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити м |
ао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ |
штера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма к |
жава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан |
кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан ч |
ве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су |
ре осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познат |
равила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад |
нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а |
њег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја |
а удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и д |
и.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да |
би код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што тр |
тати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели оста |
анац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам роб |
{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па м |
рог изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд до |
та да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољ |
је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красн |
учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се до |
ђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} |
ну, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, за |
Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој к |
у; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајет |
ка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} |
ао неколико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме |
о, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја |
готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} О |
ити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна бил |
ј да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад |
могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком |
у.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да |
ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p |
ти, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> |
цепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде оста |
оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да |
ата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</ |
било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди |
неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, |
рзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} |
обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{ |
уће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у т |
ријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се з |
мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту ра |
пита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као команда |
м да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њ |
везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов |
ао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p |
— нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар |
Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} |
да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентног изглед |
канцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег |
ду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам |
љу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запитк |
поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је јо |
био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p |
а; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко |
, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па г |
> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку |
се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све |
е једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но п |
надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p |
је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су ка |
онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром пут |
ланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепш |
ишт’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на |
родревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портре |
оре што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо |
ко, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује |
без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соаре |
нио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се мора |
ведати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављат |
ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пит |
пет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ић |
гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, к |
а страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ дога |
м ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> |
донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Ви |
Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја |
ивити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лој |
бе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да |
анџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе |
ко у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијам |
гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу |
е.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је п |
друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, |
канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кож |
лко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју |
сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> |
а почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад с |
темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, |
етске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клону |
звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочек |
вој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по се |
то год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене |
иком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ |
једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и ве |
столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи ка |
самака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступи |
е радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> |
е допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пр |
о би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим |
ави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било |
падала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, |
показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју |
сад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер ј |
моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> |
јатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кол |
Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако |
а све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су |
и ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p |
.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Упра |
те уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва |
философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да |
најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к |
у увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} |
а писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн же |
о, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који |
страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић |
реде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колик |
ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани |
вој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража и |
Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мен |
л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, м |
овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се ку |
’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и в |
ави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се |
кођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти ш |
</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздр |
чег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало д |
која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’ |
се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо с |
су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како |
ом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Свет |
су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакш |
речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; види |
а телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном. |
тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бра |
мета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па |
{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме |
ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре |
Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да ви |
гу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, м |
задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо |
} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за п |
рдинером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У па |
амо тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Т |
ере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет |
ам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми с |
едног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке |
даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас п |
лео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> |
} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не |
ранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама |
могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за |
ма... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и |
н, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право им |
погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, |
нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} У |
остим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам |
ист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слу |
Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, н |
како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш |
е мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то д |
душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће бла |
ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми |
авио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми ј |
високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне |
овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{ |
правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег дост |
ју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта |
личанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, д |
мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти ника |
е Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ |
се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је н |
дио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво о |
.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђ |
«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате ова |
.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ |
"46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и б |
у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звон |
е под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но не |
извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као л |
.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извини |
ко одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујин |
не желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</ |
ао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се пева |
учка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј |
предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде |
очас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама |
одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну |
срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам го |
еал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остат |
рача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да |
теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, мил |
а.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојни |
.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, бе |
олдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, |
или.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{ |
сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало за |
овори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо ка |
} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли |
ало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем с |
ом, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{ |
/p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је |
о оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири нед |
ма’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре |
наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домами |
значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се |
еником, могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми с |
135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њи |
апоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и |
а ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер б |
ила сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да и |
р мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији него други«.{S} Ов |
јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има врем |
ко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уш |
шпектором разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, |
</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шиј |
вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да |
пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати. |
{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан по |
мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били |
ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаур |
ступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини чове |
тарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, т |
изирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја |
опи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није |
Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приват |
{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у оф |
клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ са |
и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> |
гантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна |
или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао д |
алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо с |
избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност |
из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, |
<p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, ни |
ити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Н |
је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пад |
вића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зн |
ли, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хоп |
ери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што |
окушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} |
реблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићк |
док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био |
ти.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бр |
анком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека г |
оји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра ра |
ам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене. |
дан дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, д |
не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја са |
да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устан |
замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p |
да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више и |
моиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сест |
еду те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и |
S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да з |
своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио |
но ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на |
којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако |
ивићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда н |
па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Т |
quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији |
и како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће по |
којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко нај |
ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће |
Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стре |
ма доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми |
дак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, т |
дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, |
ца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало |
смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо мог |
е, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milesto |
.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу |
о.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајт |
која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-би |
Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо |
гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого |
м ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта |
гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала. |
параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам бога |
ођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозвол |
Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гу |
са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и |
и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда и |
руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад с |
ер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачкови |
ду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Ра |
p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, |
то.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себ |
.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још јед |
брекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смеј |
риметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и он |
p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му сл |
и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништ |
.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао кој |
p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка дони |
о, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао? |
онда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио |
p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако |
а.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе је |
нка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао це |
уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људ |
га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он ја |
> <p> <hi>Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо в |
у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја с |
Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ст |
ш је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо уд |
оворио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} К |
ваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док |
и начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто |
немо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може б |
нили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> |
кву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: |
ог црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан |
на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос м |
вде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакоја |
љ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио |
мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаси |
{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижи |
обро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет заф |
Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прим |
азати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад |
једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде |
је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му |
ији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Са |
с који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" |
разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ з |
ко се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше |
е болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резиг |
а сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко п |
ао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то т |
S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принци |
у чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је б |
муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он ј |
траживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке поло |
осили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент мило |
је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Г |
што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива |
м нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, |
ђе какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш |
ра, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се рад |
њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па |
школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу број |
га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је |
у корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу ниј |
досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Њег |
в.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање ни |
p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити |
и седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бра |
ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним шт |
ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо з |
му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На |
и већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстл |
а хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава |
вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{ |
еље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад ј |
ове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамил |
дићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа |
арац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију |
сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« ре |
пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем. |
генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су ов |
м, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет |
} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{ |
јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину |
Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо н |
оћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} |
који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудил |
чну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мен |
ошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учи |
о опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се в |
у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане |
<p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим |
вати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш |
човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем мо |
ебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало |
дмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дв |
ебовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће |
се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао |
о све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала |
ћ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а бу |
нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Го |
се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора и |
икакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један |
Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам м |
ити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она |
о смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} |
циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{ |
па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицај |
и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма дана |
{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ |
ко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бран |
} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне п |
на да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из |
да ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у н |
S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете |
рије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко |
Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак |
а дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше. |
он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутиј |
, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несре |
да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао |
им претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га д |
љио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је зави |
{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} |
д никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо л |
и.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се |
; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта |
косно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја |
о!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> < |
Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишки |
се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Она |
емо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у |
пет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас |
па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бран |
ину враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им стран |
унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два |
маћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{ |
сти.«</p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, а |
ивце позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет |
ем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек ш |
м се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бран |
та, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи |
онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајић |
>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има н |
јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p |
а се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами |
седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао |
асни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђ |
це и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за |
Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слуш |
нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумов |
едном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непо |
а смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ |
не мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> |
и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Ба |
Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја |
stone unit="subSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно |
Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом пр |
љубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо мил |
т, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља позна |
нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> |
ис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{ |
<pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ ш |
је првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</hi> </p |
ицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други |
даме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке дола |
терхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негд |
о писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам о |
Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље |
шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет екс |
каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. |
ога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови зе |
ле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље т |
>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на с |
Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Ка |
запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разглас |
о је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ м |
Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути. |
л’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан |
ен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му по |
ођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро |
ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; н |
ежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се ка |
>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски рег |
њу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код св |
и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест са |
{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, |
олази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њ |
рави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривић |
да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ |
идити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канд |
живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ јед |
{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео |
ад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и |
рилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јо |
м да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> |
што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио? |
ру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; так |
о знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није бил |
а падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се п |
ни та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{ |
га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам |
писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се |
е је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће на |
узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у ист |
н, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, п |
је да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна к |
и главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће |
»да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, |
јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски раз |
«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић |
трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да ви |
ом кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; |
{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне п |
би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ |
ма ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само |
га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врл |
олем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић им |
из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт |
.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три |
о гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ |
само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други |
а, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у |
у нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, те |
ти, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи руча |
а избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разгов |
редени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоће |
науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му запове |
ло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по про |
и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страс |
ило онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја с |
е истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па |
, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви |
рави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике |
ове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и |
ћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, |
ворио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби и |
аг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни је |
м фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се |
.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О |
је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменм |
и, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p> |
старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику вол |
се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; поч |
на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без |
ез да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав и |
оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с |
новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшеф |
напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика |
се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео б |
да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бран |
, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери |
ве се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледи |
Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после п |
ежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу |
јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио |
каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p |
’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допус |
то има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам та |
се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса |
ћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S |
ктор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, |
ић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, |
неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, б |
е богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито |
проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да ре |
«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха ч |
ла сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам |
берунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нис |
?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хуса |
то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енг |
е, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задов |
1" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ћ |
уваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} С |
а живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је |
у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не |
р’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту |
, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаро |
еликој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције сто |
дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не мо |
дајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам ви |
тњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик |
кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје |
али румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Вену |
о већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женс |
свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је та |
е уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком и |
ном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истече |
она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} |
о Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој |
.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом ме |
памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и он |
{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела |
ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Л |
е на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу до |
а по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; |
то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, |
с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју св |
од господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они ко |
или, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако вич |
вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он ј |
паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фал |
реповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ћ |
аша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> |
че, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што |
чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да |
’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после |
> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра д |
Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена ду |
осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер в |
ио.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, међу |
кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о |
тирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило |
ест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кућ |
Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у г |
с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити |
’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и поход |
си ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он |
кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бран |
у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам |
ом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Доне |
Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} |
аљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но до |
већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потр |
»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> < |
о због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ |
па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опе |
ићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, |
остива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</ |
ј вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, н |
био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку |
а сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан |
олико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Ниј |
ам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господи |
ши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад |
це мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам |
заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а ку |
а тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде |
не невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало при |
ржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски |
за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде |
онити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само з |
остива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све стариј |
} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши |
и далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично и |
опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на и |
ођа, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада |
оји су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те |
та, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, п |
с дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, |
170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Г |
ати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ к |
n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{ |
хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> < |
ој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком |
и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и |
т ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем |
кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не |
е већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у |
де у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике |
ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбо |
ати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест |
пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим |
визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе кра |
овека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> ње |
, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права |
с, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употр |
, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако |
м нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки |
156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад ула |
препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обој |
већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу |
ом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и сме |
о нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онд |
.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, д |
ећ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> паж |
о инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако |
код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p> |
као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{ |
мо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравков |
олазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет |
м баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p |
опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као |
свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шеши |
ме цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, к |
у из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш см |
ојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се то |
е упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафа |
своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтиво |
трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел с |
алочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им с |
а ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се од |
ранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је |
фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препо |
ко и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’ |
днија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била нера |
ма.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићк |
са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и |
ли, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к |
још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем |
овиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви |
престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду бо |
ким јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај |
{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Вел |
ћу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо |
зе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, тр |
шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољ |
сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, |
, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Ч |
најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како те |
двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду бил |
пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први |
за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња |
тељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изв |
Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалт |
ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је |
најете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам |
ве то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене |
Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом |
} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он ј |
S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају сво |
еш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, н |
гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика г |
егнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{ |
го казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> < |
анпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> < |
олајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> < |
же брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то |
ва не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, с |
ј [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи тор |
час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штум |
ебало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> < |
анко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замис |
мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут с |
негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Ку |
начи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извин |
} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S |
>Наздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и |
зучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да |
м у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S |
сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исп |
ерујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па са |
даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у |
девао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је ме |
ћ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече |
онајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу |
и, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики г |
ажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около је |
све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбу |
л’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су |
едаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ |
у.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репо |
никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S |
далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код |
е.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Г |
ио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправ |
била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соар |
ој задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гриви |
бав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети |
трчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>С |
и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуд |
изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим дру |
ердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него же |
получију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против св |
ста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је |
само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} К |
м господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати натарошем, ишпаном |
сад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати го |
ај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и |
ринти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим пот |
како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој го |
зивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ |
наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и |
ут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и |
ешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, о |
о.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а |
изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко с |
head>VII</head> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да |
д нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за нов |
већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био |
ражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао са |
оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лиз |
и спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и п |
р је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас раз |
у му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна з |
.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} |
у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице мол |
еблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>» |
Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испа |
цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад м |
сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо |
на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем |
орамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, ш |
помињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгуби |
ку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље ов |
, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" / |
вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај М |
година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту |
лагородном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то б |
ка није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фал |
<p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ |
јући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се |
чиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p |
то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу но |
ром: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку |
ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{ |
е иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и са |
га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атест |
код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ |
ак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили |
и неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у |
д, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај |
а мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли исп |
— гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак |
па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући до |
хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке прекл |
да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала м |
зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канце |
и да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па к |
е, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се |
Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо д |
исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.< |
аздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци |
>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у |
S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, |
азговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и |
тим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осве |
је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раск |
није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код |
мали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечас |
г’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, ос |
еде.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори |
ало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој ну |
мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Ле |
аки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам р |
.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и |
пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтел |
Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим |
ану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; |
и им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, п |
ожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сес |
оручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сас |
S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се дв |
о: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обд |
и, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав ж |
> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> < |
дунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали нов |
; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далек |
држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи т |
етра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковат |
удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да |
нцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клевета |
а моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рун |
"195" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> |
ени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скр |
ику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили |
ко мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не сти |
се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ј |
оја допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p> |
же, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се т |
Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи ко |
/p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — |
добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас |
ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и ди |
тум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћ |
однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи |
неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он прекл |
аједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је |
р обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> |
{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролаз |
реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг |
пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће од |
, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвута |
оје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем |
ојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојес |
ју дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p |
онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, |
а чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{ |
’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућн |
лији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, пови |
м онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровић |
ј дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине |
</quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић јед |
бе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, забо |
ме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солида |
</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не б |
ју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика н |
њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не ч |
ућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} По |
је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше |
а деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не |
ењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше В |
кономији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав |
овић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће гла |
де били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију |
иђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њ |
»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и п |
до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба |
{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајић |
к, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристат |
опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, |
.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника |
бро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> |
овали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу |
подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је о |
сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа |
у, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић |
е старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош |
брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима г |
и.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} |
, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од |
олу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} |
рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни и |
има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд плано |
е по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око |
ужити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} А |
на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«< |
свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{ |
је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и |
егао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај! |
је.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато уз |
S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да |
могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Д |
ра.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бра |
вићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ |
.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, |
то Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то |
рима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком стран |
осе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве дам |
ин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Ј |
>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба њег |
и, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево |
су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, |
утра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару |
су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од т |
ијатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко |
е по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једно |
p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет |
ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пр |
не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био |
«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би |
, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе |
лице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између сто |
лела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече м |
устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, ми |
/p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад |
још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у то |
код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем |
од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како |
је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, с |
лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p> |
«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb |
к, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дам |
Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, п |
осподине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми каж |
но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су |
баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S |
вати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.« |
ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; је |
но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра |
једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед ба |
Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} |
хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</ |
и; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти |
p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ т |
рећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју |
па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>По |
а почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, |
прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут с |
само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству ремети |
али, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отк |
рог Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div type="chapter" xm |
тир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Ка |
омало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облиз |
етске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете В |
; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> |
е нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све |
м смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се |
а ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она |
тан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спр |
ће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Ч |
е је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чу |
ну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се пок |
ристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да ви |
ава супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> |
ријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{ |
фа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је |
Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на див |
једном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, |
, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} С |
посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на памет, да се и |
очео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка н |
ле игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика |
људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не |
инама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} О |
одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивј |
ваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати ј |
</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препр |
ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у ма |
зујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’ |
ти шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај до |
.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шан |
скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време |
а сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру ш |
му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па |
е.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па |
па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друшт |
му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди |
ет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?« |
сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> |
Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо г |
ве се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима |
или да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дам |
.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном |
е једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напољ |
ређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада |
им изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па |
још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, јед |
играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, ка |
пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око |
и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам |
</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се о |
одма’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у |
ија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к ка |
изира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање |
при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природност |
нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запа |
скрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} За |
би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прили |
је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већм |
лостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравков |
ко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо |
се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће |
запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу н |
мда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложир |
Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, ниј |
ко се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија |
b n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом |
рија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, |
Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида |
опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, к |
нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, о |
дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што |
сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, п |
да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; ве |
има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Ханик |
су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем |
, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, |
да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мор |
клоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да |
видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма к |
адбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њ |
безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ сп |
а они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати |
де идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет |
о не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почне |
ла неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се |
воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у друг |
је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма |
. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, до |
чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Б |
грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и |
ке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са |
ватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} |
у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију дове |
тово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особи |
S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, |
а га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Он |
вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ |
рка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> |
зне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим |
ћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније |
} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита |
ом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па об |
нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Б |
ни за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и |
ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, |
дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она с |
сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бран |
деља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запр |
Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући пра |
у Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем |
: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, |
бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и |
Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с |
наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опа |
шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} |
ио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана во |
ихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осв |
ина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да |
бе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а |
мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филис |
г помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем |
лија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се пом |
јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бран |
ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Г |
оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки |
сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачков |
е.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим |
ту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад |
н иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ об |
о је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад г |
дин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, |
го пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас |
кал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} |
ије се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{ |
кове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам |
било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, |
сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже ма |
би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка |
и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пр |
амо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{ |
ад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она п |
обивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, |
Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} В |
се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбуд |
држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смисли |
ш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је |
»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»М |
љна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И |
ако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, др |
о!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадав |
и се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, |
ом богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Зати |
су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сес |
то и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да веч |
опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак |
једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапу |
оспође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> |
ше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато нај |
пет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путу |
не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру. |
бодити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њ |
рва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир |
сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста |
чак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрш |
’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће |
та ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ |
учим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да мор |
м се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом |
, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу к |
нда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?« |
анко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Ка |
и, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш |
ранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко при |
м ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти ха |
дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у |
ш се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавим |
" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго н |
од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p> |
куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се н |
ш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, |
човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања |
и морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора из |
, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и |
унић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она н |
ет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, д |
бав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам и |
p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»М |
ем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и |
један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> < |
и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седне |
све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" |
ослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за |
и је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете |
у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па |
тар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако ис |
мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} |
:id="SRP18630_C2.6"> <head>VI</head> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бра |
ужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бра |
очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друшт |
«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Мора |
сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно проч |
мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пред обршт |
о стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унут |
бдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се м |
, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, |
и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Г |
ража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као д |
га стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт |
веровао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које |
алом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убез |
т дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као |
{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љ |
</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипо |
и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Сед |
ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту |
јали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ |
p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обр |
емо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, д |
ку да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас го |
е није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остал |
а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{ |
а смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет с |
се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо |
ати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ |
«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја |
ад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од как |
д тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; |
’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} |
смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо |
р је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето |
бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p> |
коблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо њег |
на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га повед |
ку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину |
у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед н |
школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити мо |
да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја иде |
ваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је пон |
а ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. |
е лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти |
{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре о |
ио за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић |
о.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге еробер |
мо не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и н |
»Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши |
н има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако пр |
, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би |
горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је |
ај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој |
ћ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени |
но положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофиц |
.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је с |
упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати н |
ослужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја |
амет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једи |
ину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је |
е почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца си |
S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p> <p>По |
е, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко |
} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није |
, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јо |
ландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S |
ан идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде |
не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су мл |
ad> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта |
седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па |
и.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чик |
ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фра |
сада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бр |
вешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном. |
ад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добр |
де, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио |
окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но |
о се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли н |
осе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који |
сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам |
очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па |
ба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., п |
Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити н |
виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација |
Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до |
а девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам в |
јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после |
<pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им |
си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то о |
а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да на |
смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а |
е с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулино |
ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, |
џер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубљ |
Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви |
ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџ |
дио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живи |
S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучит |
ићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, |
окаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и |
Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами ј |
и, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} |
ате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Њег |
рњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не и |
ред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја не |
S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у ш |
а хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је |
а сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин |
аест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мо |
оћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестам |
епокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја са |
ам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на в |
лико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет |
и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу ла |
ад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има |
емо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођ |
ет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чис |
о.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером пл |
су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и |
ега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се |
прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оц |
и праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љуб |
е хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на ег |
Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S |
ати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир пр |
са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разго |
а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, |
ика приповедао неколико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смеја |
а.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, ј |
евесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад з |
Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају. |
праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S |
ивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви и |
ели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), нам |
во ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па са |
ђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к |
ранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздра |
писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам |
и.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се неш |
је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да |
ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам мла |
аја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партиј |
му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештава |
фемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мириса |
, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало и |
целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муњ |
d>ПРВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n="4" /> <pb n="5 |
као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће |
од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што |
е било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму мо |
анко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта |
ође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сат |
то и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка до |
="84" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазит |
, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први |
стива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- |
само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У гла |
} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ сп |
ута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас доне |
или моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ |
пало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на ј |
ила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’т |
би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, ка |
о Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А г |
о је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ г |
у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а о |
S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} |
спланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и па |
е дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и мако |
е шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, |
ио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким ув |
ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијар |
ије.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ |
енџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учи |
свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Х |
а за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у ста |
гру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошл |
е, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она |
у су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ нап |
мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни г |
уд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао. |
амо што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нем |
ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p> |
која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је |
у казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S |
све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност по |
ђена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пи |
ли, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S |
иста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на инш |
тал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чи |
Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чу |
ајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о |
родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су |
е своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлењ |
ве стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало |
био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби оте |
р, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такв |
једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати |
иле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф |
S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по |
е <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, жели |
е, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га |
неколико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме ве |
риста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.< |
онуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија на |
пред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика остан |
потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков к |
а.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име |
пет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга |
друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, |
ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који сво |
ајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изв |
питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, велико |
д какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бра |
овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га о |
и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с |
ами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт мол |
ћу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано з |
ад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па |
је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, по |
а само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери ну |
ку услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду м |
добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите |
јест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је |
и други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Иде |
<p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> |
што мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула |
а се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да ј |
па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраж |
мет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па д |
ам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена |
S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с |
ко ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његов |
.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умр |
пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за |
="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задрж |
најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, |
деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, а |
и слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} У |
гзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим ов |
о видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је с |
ивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ о |
било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb |
е-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може б |
ћ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{ |
ао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћем |
коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па |
Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су го |
о дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} |
сад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла и |
о.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили см |
поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који |
/p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на |
и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем к |
и дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш |
ај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начи |
а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ |
а се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко |
з ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, бил |
ремда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису да |
ати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро |
у се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, |
м сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не мог |
адне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — н |
то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш с |
о у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>П |
пропастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар ј |
>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је с |
енџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо. |
S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Он |
инципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, од |
ишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуц |
ого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами |
.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml:lang="la">pro Archia |
у, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се |
шло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У ха |
ош се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док |
да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да о |
на не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести |
е праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме |
ј напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се |
.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бран |
и хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас |
кају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бран |
авковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је и |
госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате |
ection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је |
особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Р |
чају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи |
тићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми ка |
.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледа |
ма управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрен |
у и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува |
p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала |
ошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био. |
} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једн |
е, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, |
сић“.</note> <note xml:id="SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зе |
ка опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да с |
:id="SRP18630_C2.9"> <head>IX</head> <p>Из дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што |
куд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец д |
су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{ |
па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи д |
је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одм |
уће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутр |
шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне |
очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Доби |
а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код ва |
и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал |
а боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се |
и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> |
ју.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; |
адне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива |
ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани. |
уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на |
удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</ |
о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>П |
у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мен |
и или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили су да про |
д да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта |
габиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки ше |
пет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и |
и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели |
еним речма предусретаваше; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> |
оју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узел |
{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало пот |
дова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад ј |
асти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, |
сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> < |
} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Пау |
о, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да как |
Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре ме |
очнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n=" |
ла је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка |
Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже брко |
га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због |
био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — |
маш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Вр |
дим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} |
ут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим гла |
послетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и |
могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била! |
тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранк |
путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Р |
није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у |
новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста |
Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздрж |
ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и |
ке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту кас |
во и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу др |
д куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћ |
своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ |
ли.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису |
време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће с |
куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»К |
видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо с |
18630_C2.10"> <head>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С ко |
ћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла. |
</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је в |
рцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не |
е доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
амоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем |
в.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани удар |
врте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у последњим двема категори |
вали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа |
од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> гов |
<p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а из |
јима од деведесетог шукундеде са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и |
бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама забављао.</p> <p>Но куратор изгуб |
ет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више ок |
Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фа |
траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} |
се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Грив |
арица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајст |
госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсу |
је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам с |
Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упит |
зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p |
сти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић |
<p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одм |
ка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође н |
ш какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године |
p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«< |
ице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још г |
а да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика |
ого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, д |
у.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајн |
Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовал |
изволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Руни |
е извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим |
не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} |
ст ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите увер |
.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бај |
словите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно |
тво од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му |
и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам |
стала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и р |
нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нам |
о ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за |
насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и |
обро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија |
лант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се т |
се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је б |
уо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но шт |
устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја о |
Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим |
ва ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сам |
да ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све |
да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за |
рај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више заш |
стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отвар |
је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који д |
ма ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и |
ако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било разговор |
ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни |
по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у в |
Чика.</p> <pb n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка |
грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сре |
ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је гос |
блачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слобо |
де ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростит |
им људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мил |
«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, |
некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас јед |
права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, |
шт’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; |
остива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви |
паради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад ко |
то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> |
="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге |
назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n="157" /> < |
p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад мор |
ин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто раз |
е на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је на |
дно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те бл |
д куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у как |
ам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на д |
а-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам с |
куд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље слу |
p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви |
едног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремил |
увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је о |
е окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да буд |
м на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јура |
ло друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручуј |
послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чув |
не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се с |
је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцелариј |
, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једн |
анцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег п |
, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} П |
После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су променљи |
а ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам |
сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има с |
вителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни же |
ем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце |
нић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочиј |
бито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мал |
т морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола препра |
прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од |
лити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпо |
м шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гос |
ти.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта |
а на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, бе |
ље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине |
заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како с |
ао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад провед |
.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу |
психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио ка |
дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} |
у смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумад |
ујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Гос |
арали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао ос |
видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да |
анку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету |
тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је |
ло помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} М |
и није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетн |
азао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани. |
се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије |
атермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као мет |
частија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, |
в од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} |
бео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по |
о радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог |
дан ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, д |
осла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реума |
з далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољуб |
црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ доб |
S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега |
шим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад м |
{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кок |
нка.{S} Премда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из |
имо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би те |
имо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво вод |
се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S |
ер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чини |
ивић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препоручителне фисиономије, тако да ко г |
у; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко т |
на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује му се душевна |
си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре глед |
ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дуж |
ене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог со |
е задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић с |
плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му д |
ника што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, |
нате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јел |
te> <note xml:id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напре |
вог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.< |
.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они |
о сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, к |
ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи |
S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам спомен |
овао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{ |
а опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого |
је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледа |
а невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узб |
опада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није |
ди на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранк |
тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе |
} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, прија |
што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка |
о у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованк |
ас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве |
ршени <pb n="18" /> богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се мо |
иције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ тре |
е код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре |
ије говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор |
у пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима |
ам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се д |
им бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи ст |
’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да и |
па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгл |
»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.« |
огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, у |
мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнул |
{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на ви |
S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва |
каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ т |
е цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у дру |
хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л |
> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, |
му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изглед |
ека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему с |
»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Н |
н, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Пр |
тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужно |
ако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши крити |
с, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, |
да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, в |
још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као |
јке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две |
подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, |
сподар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у соб |
изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ |
Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да н |
е као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Састане |
о слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у др |
ђу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама |
добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај друг |
ега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ћ |
о добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спо |
е био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тишт |
ље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком |
Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јес |
о отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви см |
зо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим |
знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни зд |
ти, кад какова фамилија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том н |
и смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принци |
ош сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} |
што забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се пау |
а смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бра |
бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу си |
еднако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго т |
очне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо по |
је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му |
неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да и |
го ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, |
уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вар |
м штудијама забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим |
в је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић мог |
ена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или он |
замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за веће |
аопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће прив |
своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Т |
је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два месеца носио се ле |
р се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео |
амо зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам |
д непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица |
уј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја с |
и дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ |
Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црно |
а га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене д |
филистер, него обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је |
ји из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ каракт |
; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, |
су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаме |
</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу к |
о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам |
Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на кол |
час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку м |
и баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну стари |
то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} |
о изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> |
{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Св |
не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је |
мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда г |
се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се м |
е о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догна |
стива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем н |
партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке |
ени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђс |
ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао |
К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у иг |
ковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к |
, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остан |
у, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор г |
S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну д |
.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити |
о имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ић |
кадемичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако на |
тменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи |
анко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, ц |
е не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић ком |
но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} |
риваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи |
о стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у сре |
и другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по |
е смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспр |
једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова |
нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег |
и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не см |
а.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову ос |
есу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S |
фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега н |
писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њег |
двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварил |
, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сока |
.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, |
’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни |
нем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова. |
и смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шур |
} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једна |
његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг |
ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бран |
и знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби |
<p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чуд |
сле супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ј |
а намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око |
ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, |
ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} |
ак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к |
а ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја |
ћ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} |
ешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по ба |
дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не пока |
} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, |
друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, д |
ски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, кој |
поље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал |
оје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим |
а, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, |
боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, мил |
оље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ |
у.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} |
је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам |
сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко |
цијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налаз |
ије хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и ост |
ова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два пао |
реџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал |
нпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вид |
ало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станем |
какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S |
.«</p> <p>После овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери |
амо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Гос |
секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} |
само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Д |
довољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим у |
школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против на |
учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему, ба |
де за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, |
што и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{ |
о томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} |
а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедат |
Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</ |
задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољн |
ам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на |
мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ |
асти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају жив |
на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике? |
Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је им |
то велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, и |
и у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. |
оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лис |
ме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда |
та, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим |
у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пал |
»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p |
ћа пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{ |
се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</ |
и друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нем |
орамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишки |
увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту о |
} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, |
е у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинира |
оспођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на |
ојој његова намера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из |
ели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S |
могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опе |
ака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једана |
не кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од |
ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мо |
ек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што |
велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да |
м живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, |
у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде м |
ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p |
увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим |
.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари д |
амо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је |
, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} |
е са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, с |
но дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној искреност |
и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад |
ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно |
ерашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам |
да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма г |
борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је |
ого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепи |
Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа к |
дин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«< |
Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповед |
ваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ с |
м реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази |
љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу |
ло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S |
аже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто |
{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле оп |
.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} К |
<p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал д |
гре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Ла |
ће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној |
b n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам |
којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година |
т употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ |
Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Г |
нска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бр |
намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Са |
и су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{ |
елни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тоб |
с <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше л |
{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S |
p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са м |
равковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да |
ост у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} |
ратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p |
им Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем шт |
.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн чов |
овао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ |
аневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шу |
а нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у |
це за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мај |
и.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а |
сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу ви |
стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се |
е, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за г |
ужи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој |
атомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали |
тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ |
и се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдариц |
док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за |
би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам лас |
же, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрес |
дан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ |
овац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће, <pb |
ка, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дат |
што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела |
’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права |
план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ вол |
било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати |
пе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.< |
<p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигд |
осетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не дола |
ам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г |
рошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} |
човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква |
лу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме. |
емо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да с |
по наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве ку |
цију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S |
не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би изд |
на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Он |
аш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, |
Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересира |
туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} |
казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док н |
.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да г |
вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} |
се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се |
ко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онд |
да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протику |
ј.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет |
јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам трон |
жем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су |
ду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од бога |
утру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слу |
е живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица |
Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, |
еновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нек |
е могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судб |
ћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнаци |
лико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови |
пет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу |
није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте го |
а ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио са |
на откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу д |
з нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у |
.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек ј |
једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фра |
л’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} |
ли’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал |
уби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, |
адгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој |
один, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била |
ам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостив |
се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казал |
гим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p |
домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту |
тива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати мог |
му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n |
p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори им |
ију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумер |
ко је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао ка |
та времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Ч |
ирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</ |
е, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзил |
о насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно |
бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро |
једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми |
пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисм |
но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не |
које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјави |
ка одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и |
ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код |
ајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад |
очекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан |
јуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од н |
нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном в |
p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је |
вот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онак |
је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Гос |
ли сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на В |
ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са ети |
Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ ж |
нтересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба ни |
Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још |
с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и |
сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па |
ођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица |
S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њ |
} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му |
па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад |
и рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростит |
таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће |
, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему пог |
»Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — |
ој која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле |
што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива |
емо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте ум |
та ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p |
ушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу |
ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет |
шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно деш |
ће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њим |
е фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од |
ни хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и у |
Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па |
олидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби |
/p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и |
дма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: неви |
} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал зау |
хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Че |
то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{ |
а жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми |
ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сас |
ли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бран |
ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Х |
.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у м |
разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути |
да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је свак |
анпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгле |
а волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрач |
инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад јо |
о да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Изм |
трашно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми |
еркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мр |
гло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је мога |
ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили см |
> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једн |
могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако ист |
онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што ж |
радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен |
шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ с |
, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, дост |
њег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрел |
о био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу д |
омије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, |
а оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне г |
ели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и не |
дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па |
атан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао как |
нати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамте |
знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасова |
бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири |
време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, |
ао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пе |
би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, шт |
јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p |
дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикал |
оре: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад н |
нам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да |
три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољ |
инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодит |
гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... п |
аше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се |
уб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ к |
г; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начи |
и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест |
p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демо |
по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пенз |
сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени гла |
аторио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ т |
ек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је |
адежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу слу |
смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду на |
јутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика |
зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љуба |
ско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног |
копала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.< |
е ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па |
обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човек |
узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у нови |
то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдариц |
еља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је |
е вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; |
и иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваков |
њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого у |
јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку гово |
и може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па |
данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јо |
еједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим |
рђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ шт |
, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале м |
су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; |
стаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, |
ани бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, гроши |
ар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан пос |
и понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било |
зо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, |
е праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве |
, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш |
че, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Мари |
ви’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју |
може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бо |
све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мек |
ће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претстав |
ти старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно |
он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде |
S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам |
га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »О |
а, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па |
ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се |
е мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познав |
<p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у |
која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што ко |
аквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикец |
га јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене ов |
рног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете |
и.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту |
дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Ва |
у уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима б |
раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да |
ушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ |
ти, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђел |
м имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим кат |
ест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p |
отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била |
њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је поста |
м шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривић |
к човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине нос |
ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећа |
е јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика |
е заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, |
дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио ј |
магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, |
а, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари к |
био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу. |
е.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год |
јла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Тато |
; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед |
стигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план |
е није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био |
да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, |
S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претставити.{S} Та |
а то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женск |
ретсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сн |
огзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ |
у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Ув |
рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се |
гом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије |
Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са |
епознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се |
служи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај со |
а бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би |
и солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Да |
д ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господск |
к наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да во |
јављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} |
и дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по |
каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, |
ротеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, |
да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је |
фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на |
, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два |
е, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца как |
шници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што |
а шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана |
шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима |
у увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о ником добро не |
Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} |
ацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и жив |
ричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да ид |
ео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата |
: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви |
н мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора какво |
сле подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S |
е.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у њег |
апамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, |
вартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Ист |
је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> |
{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам |
своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и м |
фузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку |
ма и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене си |
сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су сво |
Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да В |
> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгор |
твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер к |
зитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то |
тврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} |
мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно |
је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњ |
мороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} |
ати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосн |
руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пре |
нтнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, |
ем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по |
а, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чуј |
д је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чи |
рло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге |
намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на сво |
и другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко гла |
ода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S |
е им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им |
ели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи |
, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије ку |
ем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега |
у госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро свој |
ђа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да |
и, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, |
адмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем на |
ати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе г |
S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бо |
рајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S |
р, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често ко |
} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> |
, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада |
ким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; б |
ас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг |
и оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за |
о велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код кућ |
паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и д |
и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим |
свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о л |
чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад |
нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ нада |
ољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наран |
S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, д |
луге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем |
колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то ре |
да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни |
казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим зад |
го фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па ни |
ну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.< |
Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а |
чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазил |
., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханик |
се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом х |
али о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већм |
оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ т |
што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његовог живота, |
к што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође |
шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времен |
Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себ |
реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, гово |
и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да и |
ао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан |
за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са н |
у нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао ј |
оје су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична п |
лирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има про |
почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и е |
видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако до |
н Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их с |
о да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то је био госп |
S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што ви |
ривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</ |
фесори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни |
се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити |
ју, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он |
даграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> < |
у сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме ка |
е угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе |
ри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год у |
а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују |
из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{ |
, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је им |
ине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ св |
Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгу |
у дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће |
Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који |
у имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, регрутаци |
а, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по |
жити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова по |
S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко |
ешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила |
Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски п |
ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање |
а Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Го |
де какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајд |
} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо |
ина стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме зват |
ас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назва |
»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, а |
школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} |
ије хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ић |
ш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет |
ма издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђац |
не сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, |
а који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ ка |
другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер |
о и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу |
О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да |
сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, п |
ом.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу |
рирода од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се мо |
ијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне |
елкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, та |
подином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац м |
је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ |
рце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су |
срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек |
беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотар |
требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу с |
>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{ |
ри практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, |
па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари |
и човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас мог |
р што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новц |
ре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична ј |
анку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то но |
па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, к |
није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то |
снивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплес |
каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра п |
е багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, |
не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао |
злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да |
{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ау |
о паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са свој |
е Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удад |
је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падн |
дног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је с |
од куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S |
омогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искуп |
часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: мо |
енио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има је |
па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> |
S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, |
ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} |
и’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p |
аже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да мо |
љада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада |
ас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мисл |
ма ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже нико |
је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињав |
ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена њег |
Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак |
ом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писм |
аквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, |
ом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је о |
елика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код к |
ашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја про |
ку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он |
ео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која и |
изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду д |
дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову |
ака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може |
p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ј |
заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} |
о соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље из |
ошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и упр |
од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само |
ој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина |
која може свуд у свету претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубо |
<p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овд |
Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу |
тора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде п |
ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, |
је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у |
а, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија |
о губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са |
код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд |
омашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једн |
, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш д |
>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Д |
вет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стра |
у чита облигације: које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискар |
у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто п |
такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита д |
намо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и ка |
јин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција |
8" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не |
це.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да |
сретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима |
S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира не |
матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на таков |
званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, |
до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с на |
ипала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јоз |
атегорији не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа |
ио, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је це |
фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, |
ије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} |
оба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре л |
пио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На |
гог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?« |
м од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треб |
де нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана п |
је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нуж |
г холосаног, измедецираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Ју |
аже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет ст |
о сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — та |
аци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за н |
} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а на |
{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам и |
јим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити |
у има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је |
са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало м |
} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на ку |
узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p |
е знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго |
добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адво |
о да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло. |
м ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш д |
нко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито жен |
сет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако ј |
змамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли с |
обом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо |
он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p |
а Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она б |
ти, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале пс |
.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види св |
ба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били нау |
ад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на р |
Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} П |
Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а са |
p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли пров |
дела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћа |
о човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намл |
од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то испла |
адене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало |
иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет вра |
другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље |
S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у |
удио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишч |
S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја по |
више замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре. |
</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} |
и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} |
неш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, |
,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд |
ди до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љуб |
олико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гр |
госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла изд |
p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је так |
на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас прав |
ви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити |
Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад |
ћна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој |
анде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншп |
Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насме |
} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом иск |
ине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу |
Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: но |
p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је |
знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, ви |
иновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита тр |
<head>VI</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком |
д не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да с |
у.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но слу |
} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо |
састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге |
те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, је |
вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу н |
јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код |
а спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду |
таре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што р |
жди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента |
<p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристок |
да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша |
<p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толико.«</p> <pb n="2 |
ика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већм |
лићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, |
’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћ |
ет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја припове |
пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код проц |
уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, |
еда, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвам |
г духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који |
ога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда |
а су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи н |
се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> |
зу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су |
{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на ј |
ма, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер |
тава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све |
ић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ д |
Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велик |
рило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког |
м, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, |
удим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари |
евени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, св |
вољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне |
е лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало мл |
л’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ к |
м, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он сму |
ш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} |
ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице по |
ме који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и пев |
а кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> |
оведам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је |
имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она ј |
ли смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви |
ет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дуж |
а?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног ч |
је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, |
запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са н |
насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга д |
нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог ро |
Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја о |
е своје житије преповедати: како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је |
пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке |
емо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из рез |
ко никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наск |
да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дет |
ве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели |
шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства том |
ојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, |
ла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по |
је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога б |
м већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, |
осподом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; н |
ића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, п |
же службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна |
осјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{ |
> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, |
у цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је |
е време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским ја |
су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, |
, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем |
ца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су |
о добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p> |
— 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се |
о гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су |
т синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво с |
капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље< |
жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они је |
ксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, тутор је |
апочнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели |
ђену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни има |
мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, та |
неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ својства, па |
нку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтел |
ксутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, |
жу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подост |
ражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци ко |
ведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је |
жем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећ |
Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро |
Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом |
ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и |
Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женс |
красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од |
љу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да диг |
оварали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа |
варали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су прово |
ворили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, зб |
реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S |
н акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да |
идио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пу |
не, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> |
сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се |
; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводи |
е прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на в |
ем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигу |
не.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти зна |
ш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш как |
аш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је с |
. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А он |
<p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да |
Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутов |
ад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам |
будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете |
ладати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао ниг |
да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако |
и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познава |
дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали |
у држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и |
, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико кош |
за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете |
е иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав с |
и се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми |
ж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p> |
и поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>» |
епе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.« |
а«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећ |
S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за др |
и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан |
и слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познаје |
<p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бр |
мо се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа |
ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, |
ва, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицат |
добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви |
ести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ б |
и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на св |
тир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о про |
сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној |
Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим к |
то је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривић |
S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам |
а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> |
ичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ к |
S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три к |
јету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоћ |
ати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да |
но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја са |
оспођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ |
к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три ко |
гом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој |
и’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу о |
Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после р |
дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p |
> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опе |
о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} |
м је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ј |
давали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси |
«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.« |
не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље! |
м по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпи |
а нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су |
ознато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стр |
о кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантаз |
ићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и она |
ан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, |
е, имате наклоност прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешт |
Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамили |
да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и |
ек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо ц |
т, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо с |
го трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређа |
ко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћем |
ињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан та |
а такву тестимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то пр |
неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} |
{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику ку |
људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег |
па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, т |
ина.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Де |
је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и ма |
а’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустер |
ћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану |
био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија о |
оспођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сре |
Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислел |
милија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником |
о нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се с |
невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало прија |
отив тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форм |
донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор |
ила за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило ш |
чи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у л |
као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина ова |
па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад |
ју, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија |
о сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ до |
прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чик |
иви као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, си |
ојице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају жив |
није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је неза |
ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга |
S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу |
закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, |
волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је |
су.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са |
пал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био п |
ворим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му мож |
ера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> |
ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг |
кли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, |
ћ?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на теб |
о, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изг |
к.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су |
з оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестр |
јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и в |
ведао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече |
.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме слу |
иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то |
во, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панта |
видети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад остав |
ка доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола |
рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече |
емда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од че |
м што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деград |
о су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} |
/p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале |
тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Ж |
p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p |
риповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и он |
е могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке д |
он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је |
је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p |
нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати аста |
и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бит |
ад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати |
Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно |
је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад |
имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су |
троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од |
мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напо |
до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао |
>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би |
и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, је |
> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам |
ане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако |
S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се |
банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, к |
пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, |
није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла д |
нципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали |
ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрз |
пет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, о |
о неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на ми |
о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженит |
вена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чи |
ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад са |
ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко |
имљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавале |
нков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то с |
pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки |
дно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и так |
дали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носи |
од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преобла |
ко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Х |
ј дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ м |
аг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред |
ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо |
акне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква жени |
после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с |
а висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ек |
ко дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А как |
човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пр |
елу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутр |
"158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем |
ца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који |
о започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ј |
прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао |
ао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам мога |
ма пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води |
а сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне |
ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S |
>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада? |
.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који |
е кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Ма |
ју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p |
играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Б |
ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем ко |
будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У |
.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; |
а, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који |
споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" / |
>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ј |
сокородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да |
ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и |
с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што м |
л’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и д |
рилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S |
о, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико да |
л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукуј |
и.{S} Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p |
д млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но |
ми и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-ф |
>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p |
ега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.« |
е, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити |
итим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Ва |
ој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p |
ем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; |
м показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама кад добије п |
не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре |
.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста |
аш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе |
с из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к |
витељства.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциден |
е човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар чове |
а, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да |
да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узм |
о је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до |
ад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, по |
Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво вол |
ко се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>» |
а од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жен |
ш по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{ |
о.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не |
иције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, |
и су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле ш |
.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ |
обито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све |
вале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео |
аку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима из |
нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, |
чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато |
т’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту не |
о се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је ц |
молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића |
равио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш ко |
<p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкиц |
д ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп ут |
ако ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није у |
жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> |
атеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{ |
ако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</ |
њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и те |
код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглес |
нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у ве |
за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како з |
ди кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне |
богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина |
} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто |
S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер |
Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљед |
д је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> |
S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двостр |
.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, |
ора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{ |
p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћ |
итирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву |
уци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго ни |
и тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и |
Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо |
ије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> |
играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткиват |
оту ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су |
но молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје |
човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ |
рва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек |
оћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«< |
виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог чов |
о добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ |
Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су |
ва дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова го |
в, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт |
е претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S |
помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве |
булира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља исп |
од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се з |
т код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слуша |
се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{ |
а, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; ш |
едесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него да |
uote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојко |
ола свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца дост |
по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; З |
ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се дават |
.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У шко |
је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за |
д у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милос |
идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је со |
е вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљ |
бро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју |
ошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекак |
— мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови |
г треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ов |
даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да |
ћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко |
одина, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве |
рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{ |
а јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже |
ђе до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узим |
ом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} |
служити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за |
кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипош |
се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Б |
ивићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров н |
ања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још ј |
е знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре пок |
је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту т |
иберији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то у |
канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чи |
о их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о т |
та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Им |
брине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да |
нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала |
са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, а |
седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} |
ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су с |
и дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођ |
ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{ |
персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се прим |
у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се над |
е онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S |
М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чик |
Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p |
{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу |
је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И он |
се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијарите |
јбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати же |
не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема ш |
а се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана ле |
богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшиј |
ај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребито |
урне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} |
лици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој |
човечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говори |
ку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} |
у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на прим |
ивићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покв |
треблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пал |
аст: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, о |
зивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти ш |
р, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће бољ |
мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не гов |
преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по ва |
анку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто |
ти, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало п |
от је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, би |
ла му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, уч |
<p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више вио |
о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n="185" /> <p>Интерес |
етко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкоке |
<p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мен |
запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега |
нт загорело лице.</p> <pb n="185" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало |
’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко |
љи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је |
ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени |
дан велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p> |
цајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ћ |
амо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручк |
за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколи |
та скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Ч |
није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа |
ами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни |
та о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — |
т већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се |
Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете на |
е; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш |
Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је учини |
уг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} |
д већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да |
ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми н |
или, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.< |
преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три г |
ад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остал |
д га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ |
е.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његова, д |
, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја б |
p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па до |
.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} |
ију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгаб |
Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њ |
рељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме д |
кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако шт |
ви гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио |
и.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла. |
се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја вод |
је о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој |
ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он прим |
друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не |
ма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао |
Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја |
шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који м |
оведимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер |
S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад |
аш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; с |
82" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>» |
а је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентног изгледа, |
Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за буд |
p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге мет |
рим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, |
епо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Ко |
е држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разгов |
.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из |
н Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: » |
} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} |
добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте |
ио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му н |
ншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и ја |
куција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут т |
вну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај |
будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду м |
в шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад |
д не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није |
латити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његов |
.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персонала |
мо да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуг |
шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу |
.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} И |
сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ев |
а се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управи |
у — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управите |
код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ |
бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам |
али.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, д |
{S} Његова Преузвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџир |
плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ ник |
к, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће да га |
ером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и зад |
Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропа |
едном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не мо |
и.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака |
његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не |
о учинио.«</p> <pb n="249" /> <p>»Какав инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом |
си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико шти |
околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а |
штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам |
јле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две мл |
ки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па посл |
Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> < |
, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго м |
ражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.< |
емда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од ње |
чно живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег |
, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова суд |
да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенх |
ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханик |
Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Гос |
м и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисмен |
па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, ка |
е, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам |
.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нис |
и се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да пок |
ике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} А |
чинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, |
своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: » |
буњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио ш |
а радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Је |
о с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви |
тов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} |
ије имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> |
ати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком. |
емда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док |
</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, |
текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у М |
а нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у |
јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост |
ивићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, а |
н другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бра |
се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће пис |
је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" /> још отровним ветром варошк |
лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спо |
и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге |
вили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Циф |
ам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи |
е постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бра |
лење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љуб |
у си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њ |
код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} |
о треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени ми |
се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имал |
е мало уклоним од комплимената; примите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, као доба |
какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онак |
атом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено каж |
што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш упр |
сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго ж |
аш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се т |
ено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам д |
е куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интерес |
нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може |
и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећ |
опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, |
зјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам д |
мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам |
м.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја ни |
зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Р |
нули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, |
ује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој |
надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило |
кирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло |
исам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф |
да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ |
у овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде |
ижава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч |
види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао |
у облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота |
рактицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па |
ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код ку |
се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста иск |
се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије |
но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« О |
на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мо |
би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да б |
из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, |
О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клеч |
сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву |
госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а |
ате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане |
у, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за |
е све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле |
ком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам |
.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не ис |
реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад с |
н јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S |
се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S |
оди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком наз |
о са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмањ |
} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} |
о се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title |
зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко ј |
аво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам |
ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учи |
да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд шт |
} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за |
је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</ |
атељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке |
јићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са |
неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан о |
S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на т |
ље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо |
шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је ме |
ијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокак |
лопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако |
.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си брко |
ати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је |
одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се |
и се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду |
једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ ш |
иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то |
алазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мно |
тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га с |
ам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном п |
мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тр |
м из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гр |
Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећа |
, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Пи |
p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције |
тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{ |
одова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе |
аже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим |
д њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и каже |
баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор го |
е положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ с |
мања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте |
код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Т |
икад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимоније.{S} |
ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку |
и узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут п |
устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тог |
пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта ју |
л’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по с |
же против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је нај |
вуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, ј |
нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ниш |
па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет го |
она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ћ |
Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Ве |
а мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јест |
<p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да |
о теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Он |
екао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, |
о је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт |
ношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S |
и; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бра |
живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га |
му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад нек |
место, код једног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тр |
цу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запо |
ла, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво гос |
видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као кака |
<pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, |
а сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако |
еме док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} И |
ју; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, о |
после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <p |
баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад |
кодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам ј |
ене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја з |
то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{ |
Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни |
рно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре |
отукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричари |
данпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће ш |
ку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, |
комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Т |
лило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродни |
еља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разгово |
ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко т |
> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и чес |
л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је |
p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце |
љи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса |
о гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е |
м да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодар |
а душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, о |
ривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад проти |
тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам |
, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све |
роменуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не с |
чео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвоји |
ра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме м |
>По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, |
од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао. |
д имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи |
и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ |
ти, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, |
То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из |
е са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако |
а страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа |
нко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо од |
Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само |
мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће би |
амо да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод б |
само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега ве |
половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И с |
је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и в |
а си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</ |
је.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p> |
дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом! |
</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готов |
нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те к |
друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ ј |
ам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте |
н ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>С |
не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, |
гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> |
ако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање |
би ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да |
ичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што са |
е Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад |
ити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{ |
Р</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каков |
е понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је |
идећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставит |
ама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања с |
ште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти бр |
гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од пот |
} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашо |
Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом мо |
истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било |
ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су ств |
о.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн |
неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао т |
или.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је в |
а, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај |
ад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да |
зимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме |
ирала, док си није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, |
сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А би |
ика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде н |
језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам |
ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Њ |
</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер |
<p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, |
сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и |
се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, н |
ка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, зна |
а не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем изврш |
лим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што |
тане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљад |
едај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда п |
већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фр |
друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> |
ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неко |
’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети |
рати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то с |
оћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на |
се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као |
p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он с |
згласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врат |
ем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Д |
прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, |
ажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре |
је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер шт |
/> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је |
се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као ч |
блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био гот |
ако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у св |
апитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани |
то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђ |
теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} |
ш други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкин |
она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио в |
на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се |
осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?« |
е да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери |
е бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му брк |
глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хау |
ду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чи |
ко осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја к |
изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к т |
остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу |
урином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нис |
рмант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнем |
з да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта бл |
терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p |
о по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханик |
е да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли |
све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавањ |
ти, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љу |
се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар п |
шта; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, л |
куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер с |
му је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да |
а се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Б |
, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо! |
млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»З |
траг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његов |
} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш са |
дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p> |
а, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> < |
је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" |
а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после т |
— то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} По |
на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и |
м им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с |
отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми ј |
с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад н |
су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме |
е, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том |
ећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустит |
а само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па ког |
брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку |
ћству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове |
p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго |
пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3 |
анденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што |
ем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више кој |
ју, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и |
исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато |
с опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ва |
.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, кој |
него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у |
, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута |
једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи о |
ам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, |
заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година |
јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранк |
н богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши |
ц, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а |
другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, |
} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чисто |
га срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше |
ра којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешћ |
>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као л |
еље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Ко |
Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} |
о ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и она |
каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући |
е.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајд |
отив свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, он |
куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гри |
а.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} |
Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити мо |
ншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ п |
.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бра |
то доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и доне |
ли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је |
здраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разгов |
ере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не пр |
ок до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p |
} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p |
> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од |
да не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папа |
шт’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као |
о хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не м |
перарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како |
ве шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу |
ним ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а |
и дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек |
{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш |
од руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је к |
ри унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбе |
ати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добр |
не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко н |
у их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Бруд |
седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем |
ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Х |
је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад с |
ему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак те |
с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} |
} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на гл |
ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о т |
а времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <di |
ега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и б |
опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна |
сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да о |
тио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ с |
ак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако |
ако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Де |
{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао до |
пет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погле |
имо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на ма |
а и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као |
змем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре мор |
најдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко мил |
а стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Т |
ећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин |
ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он |
ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све с |
ислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два б |
е и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да |
шће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она мо |
морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, и |
, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре |
стави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаиј |
д Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} |
ијатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати |
ујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да |
о ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после как |
ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо умо |
од Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све |
једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали иде |
свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да по |
.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начи |
ристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином |
но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранк |
рен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати н |
ма, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце |
ва сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужи |
> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са |
у или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су |
ости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Л |
ро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не м |
алеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} Д |
} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женс |
{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не з |
сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте |
рђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учите |
вом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учини |
, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} И |
рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</ |
, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у |
ви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, з |
ти.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким |
Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се |
ао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шал |
та ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не к |
ала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљ |
ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То |
и не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам д |
би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после д |
и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интерес |
ти.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да с |
са им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним то |
гателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, сву |
е већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводит |
па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затвори |
страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно до |
дговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић |
неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} |
две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На |
нако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста |
но <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био |
л’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холо |
Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, |
у кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фа |
ли.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и |
ектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Боле |
ишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} К |
е се меденим речма предусретаваше; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни љу |
њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па |
то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, к |
жио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си |
клева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} |
<p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, |
ви, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући |
гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, п |
стима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набуб |
ћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што н |
ером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не с |
те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме |
ад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу |
а; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске оч |
ада сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, |
ђе до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек тр |
сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако д |
нем преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожате |
{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим то |
ђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровић |
ом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Га |
упио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескир |
у се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су т |
тама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја |
еве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зуб |
тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике спл |
кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И |
то је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет |
доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код |
дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханик |
мо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако |
а, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја пр |
ткинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили |
био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна |
ко друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише би |
.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се |
е није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме |
тарим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја деш |
и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену |
о.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам с |
већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} |
, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецк |
.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} |
ио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет к |
а зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је б |
о слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био |
ђе мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси |
ађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па |
ме друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте н |
а кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде |
p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и |
.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не д |
емо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер о |
онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жу |
Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Бил |
и зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, з |
вио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма |
<ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, ка |
послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на |
ти.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме |
опасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један д |
једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама |
написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се |
умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу |
м, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу мо |
а дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то |
ила варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, ви |
>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на приме |
кајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну |
ли су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се |
p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година? |
, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — |
и дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет |
олача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у |
отиву нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreig |
знавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, је |
који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> < |
Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко пост |
је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; о |
били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда |
мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгле |
благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе |
анка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се |
није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> |
кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас |
важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобр |
је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо |
авдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад т |
више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а он |
еди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се |
ти свештеником, могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије н |
Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Ни |
ћи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милост |
итам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испад |
који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслага |
а му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта инт |
ом.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њ |
.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер |
како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но |
ве је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> < |
да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се |
е добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Пи |
у јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику ку |
у.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се |
и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p> |
крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек ин |
} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели |
избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га |
е код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се н |
ко ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и |
куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на |
Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили |
Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће |
{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест р |
мо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му дони |
е л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна |
јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у |
а једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што за |
тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би з |
ајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошк |
брекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо |
уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странам |
емо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и |
с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ |
ћ остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је ка |
ле казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам не |
.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па с |
.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и о |
оје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони. |
л’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да м |
и у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљу |
; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видим |
м, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је бли |
варамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, |
ир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта |
»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« зва |
е ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако |
изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учи |
склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смил |
ити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо |
бро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p |
} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме |
зда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би |
аш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њено |
очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио |
а се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ м |
} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још с |
/p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај сам |
до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Зна |
, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«< |
скрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и н |
од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у |
овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусар |
p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, т |
p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на ас |
о дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ уд |
} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме позн |
олитике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зат |
ко само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-На |
племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац |
Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину н |
вити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као на |
сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго м |
допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; |
, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго б |
е богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба но |
ити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После |
оси, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу |
ко има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да к |
се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски |
борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слуша |
ад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпу |
дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да |
Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко |
е још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми пору |
већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што |
ири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићев |
мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, |
> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. |
е којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисм |
ти, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће б |
ама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као |
утства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може би |
е најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па за |
ота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рука |
ао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дет |
саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чу |
алу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и с |
аровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ће |
да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интер |
ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»И |
с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није |
орам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па |
чини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, |
што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми с |
<p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати ш |
гато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада |
у.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за |
оворим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал |
а неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим |
руги какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шт |
а иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца |
дало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако |
/p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добр |
е радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпи |
дим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бе |
<p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследи |
дао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> |
хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, а |
тру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је т |
ма сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику гла |
мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и ва |
пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бра |
обом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти |
<p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, |
ти’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме |
} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју пр |
ше тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим |
госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>» |
цу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p> |
о.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у |
овиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га |
е Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам |
а исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу |
страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водит |
ао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасв |
ере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за јед |
до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као |
м сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како |
е и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.< |
тукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка г |
у такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Го |
а, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да |
аво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је с |
а двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p> |
а то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми |
реће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот |
а други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дун |
тног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су д |
го нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да |
p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, |
страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да њего |
и парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као башто |
и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити с |
а ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њег |
супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не та |
ије устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесен |
само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам срет |
ло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан чов |
господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би |
квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде |
било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које п |
тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде ра |
им матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у |
тива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Ми |
} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужи |
једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце |
1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама гос |
ео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је |
ез сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљ |
поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ |
н друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шес |
писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p |
Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, |
е и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста |
а се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да о |
едан страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> < |
ер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког ха |
анпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен |
ле неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинт |
ику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика ј |
ашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унут |
га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу |
шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не |
ајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву |
ти.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео |
и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бран |
не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а м |
унстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда |
ива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје |
e> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпу |
ка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како |
ито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном за |
да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она |
лики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по |
опадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се |
сића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је какв |
есу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све доне |
дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете |
ењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели |
ку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за ск |
убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау |
пији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли |
нути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић |
="71" /> другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове иска |
ди се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са |
фтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па п |
м ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудил |
ко је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмал |
ном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово |
алека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су ко |
оже имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити |
ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али ра |
</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само |
<p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} |
себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимони |
S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је о |
Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онам |
уцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спу |
плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим. |
амо кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безо |
а сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељ |
а те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да и |
мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} |
томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и |
рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{ |
д Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим |
су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гд |
одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капит |
ују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па |
затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у |
и морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим |
ам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме |
же, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког д |
се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начини |
ердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера |
.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> |
р су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин м |
о су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу гос |
росјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он до |
толико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, а |
{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам св |
нтересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кол |
ез да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима |
р сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и |
} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као пр |
пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко |
Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у те |
био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док |
ама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби н |
челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери |
ћ, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.« |
да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигу |
аље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опаснос |
ду... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тој |
ој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још т |
?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражи |
ма налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма |
ити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако |
ар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако д |
" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да |
ује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зо |
мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила ј |
се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</ |
тафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да д |
е узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, |
ладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја |
ка; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се посл |
p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} |
што питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут стане |
ти све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут |
ђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S |
окетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем. |
м да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало д |
Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам |
Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу |
напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, |
арте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, |
е ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га позн |
авидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте |
од ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участиј |
нџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, |
еши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, и |
ивати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светск |
грли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого |
м, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пр |
од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да |
пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, |
ој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа п |
ити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она с |
> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет |
хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био |
ут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хте |
ника, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања |
свим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек п |
да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из мој |
алог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе |
је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га |
S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћа |
реће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из ша |
јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и |
адне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил |
ране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није од |
и ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговар |
и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми |
руги онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па |
м мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофуло |
гу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се то |
д се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер |
</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао д |
ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} |
n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена |
.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показ |
о се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, п |
</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мо |
ово.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, |
не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Ка |
им, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о по |
љанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранко |
а.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас |
овори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то ј |
агње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и з |
{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи |
оћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као чове |
/p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни |
са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" |
ио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба |
ао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} |
а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} |
ва дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета |
S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику |
шкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који б |
Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита |
> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако |
мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, |
Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала |
, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те перс |
изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, |
ост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило |
ити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, к |
, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један у |
срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гро |
-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и пр |
бургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранден |
г расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не |
Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији це |
је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић нап |
сле подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јуче |
ене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг мо |
је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити |
о да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та |
«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео |
добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, М |
итам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; |
не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе в |
ити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу |
о са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нота |
ем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим |
ед, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две не |
спитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљ |
форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како ко |
да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме н |
а зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим |
отивно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њ |
а Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја |
у велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја |
ти.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинит |
а је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви |
мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире |
то против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чики |
упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, са |
{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и |
то не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за |
а будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да |
да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро |
а.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан |
е хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам би |
рга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка доб |
гу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има |
p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад |
ује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Деси |
је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у |
акове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, |
етозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; |
равио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуд |
и већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} К |
ику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист |
и врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја |
и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново |
> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу др |
нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек по |
ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</ |
је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он п |
да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да руши |
и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упак |
о богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се |
м ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог |
жеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.« |
p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре |
.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»А |
псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија о |
ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић ус |
не код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да |
мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући мора |
аги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у нов |
вија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве |
ом.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кол |
ћ је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Г |
са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи н |
арог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао |
на ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: каз |
ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p |
ају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода |
дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук |
, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у |
друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја |
а баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у наш |
мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јел |
ао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мо |
кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми |
едељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; поко |
далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно бил |
ем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ |
S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава це |
ало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући с |
из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо |
е било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам |
а с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја те |
ди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако пок |
{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао з |
моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не |
цију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почне |
је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми ј |
Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па |
на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па лет |
рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, |
ка ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ј |
састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — |
ће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да |
ве наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје |
ег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама |
ршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре ше |
; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док м |
ији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене |
а железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе |
млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мо |
Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисл |
га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па с |
Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео |
говорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем |
раг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{ |
и.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог нећ |
} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослобод |
м са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазир |
га да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{ |
кати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми по |
ваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми |
ијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} |
ико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је ба |
а.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста |
е горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p> |
на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а м |
како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је |
тављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју |
ам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, |
ра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен. |
Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му |
видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>З |
ад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету |
је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојк |
, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповеди |
ар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, пост |
како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро |
учио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јо |
анаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој |
ред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ |
ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, с |
, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> |
о није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да о |
Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге |
ио сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — |
аровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ на |
е се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фа |
д је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем к |
т опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се ка |
гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком |
S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> |
спитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро ј |
ознат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гр |
вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, |
дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си |
Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не б |
волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тра |
ићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, |
претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да к |
се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, |
Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам има |
/p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да |
> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона |
е човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матер |
о је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја в |
ена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослања |
ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част |
тву на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да прво |
к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други ко |
наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} |
м у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не |
андант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натр |
на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју ко |
ислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га |
Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре ск |
p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално |
а тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Н |
анику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ј |
л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост би |
ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку п |
а ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровиће |
, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> |
а не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао |
дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја п |
ад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао п |
кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то зн |
е зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим |
ам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</ |
тво поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, неће |
руштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Са |
е би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овам |
а, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; б |
="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би |
и сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да ис |
то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја |
њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет |
рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у оглед |
ек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу |
</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.« |
ожиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је |
с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>» |
ранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или |
кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кућ |
лику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и |
све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, д |
елка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се |
али бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док кого |
или, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом |
ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за тво |
гло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо |
а с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb |
ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако н |
, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу |
Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} |
да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p |
сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт ве |
примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим о |
о једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да р |
аше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изј |
.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обр |
ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; |
нем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нов |
} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па |
ла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа |
p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка ше |
били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад |
од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца до |
врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се ко |
се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, н |
већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> < |
ита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали |
пођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} |
ао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од с |
а, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно |
и срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чи |
Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бр |
та, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш ж |
је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сут |
не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим мло |
стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, |
еднако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја с |
ти, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака ти |
еданпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, |
им ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ј |
, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се |
дима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; он |
се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на м |
очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милост |
уго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни |
рати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на пут |
је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео |
више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, |
и су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро с |
Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке вод |
, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам д |
и познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S |
зео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не |
им, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике на |
гнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме м |
ај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам |
не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <div type="ch |
ко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S |
ражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је |
онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика |
је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, |
Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на пут |
Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов |
јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране |
«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, др |
с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> < |
кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.« |
да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хт |
е.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не |
ад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурат |
те, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опрости |
оје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поч |
ви.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас в |
Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике |
ранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бр |
p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p> |
г.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако |
Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то гла |
а.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникл |
па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да |
ти, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изглед |
ермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ |
зговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> |
добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад |
ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што ти |
ставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу |
о смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала |
увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Пр |
писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женс |
рану Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић с |
де ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико |
’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мал |
после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и веч |
ђер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шет |
е јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се |
; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре у |
традан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да види |
мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то дос |
од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта но |
је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стреља |
доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми с |
к, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, теш |
’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ ло |
е женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ |
јте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам види |
д мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ј |
едно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је в |
, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан |
кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика нећ |
мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе бе |
ице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стоти |
још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра ба |
би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје и |
инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} |
стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и |
ам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви ши |
а на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве гос |
ка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n |
ктризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме мло |
> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са |
и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а о |
о и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни виш |
је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљи |
спођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка гот |
ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема г |
, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам |
доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја |
на, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило |
му говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим г |
’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Вр |
доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада он |
т што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живо |
рдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој ј |
волите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, |
з прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је мој |
наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни дев |
сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{ |
ез сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником н |
не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не б |
витељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев прија |
»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у ј |
ан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, |
} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један с |
не нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво |
чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отк |
се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ј |
смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} До |
је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање н |
руго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Од |
p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између ја |
иди толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да |
и.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И д |
е било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да не |
} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} З |
тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало прола |
ао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши ожени |
>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном |
а с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет |
Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш |
т, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшис |
на!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.< |
е, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може |
дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси ка |
заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног |
>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} |
ло на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадиј |
о је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="9 |
а моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњ |
, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се суд |
онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигац |
у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и та |
ро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.< |
, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и |
<p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у |
ћма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву гос |
олим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, б |
исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што да |
аквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се р |
мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извик |
у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дам |
томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта |
оведајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пив |
м те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувств |
ра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, |
е што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да ни |
равковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је |
зиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учин |
ирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да |
да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетк |
<p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, |
стио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам |
S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не мо |
дма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра |
аура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо |
да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане |
да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло |
ћи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и |
учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ |
p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну м |
примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста гос |
лазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: |
вим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осоли |
ка лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онд |
д куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n |
оримо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упус |
ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад с |
ка је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје мило |
p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> |
леној хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о лукс |
аш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мен |
а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо |
оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродај |
сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} |
} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у со |
ко допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у св |
чнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем |
миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао у |
Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма глед |
преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све |
све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити |
љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{ |
акве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан заниман |
и, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који |
само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заб |
ени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју б |
, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки |
а, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један кор |
ан, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не ре |
а.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизир |
, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мен |
ислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од п |
а’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра |
а ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциден |
жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми |
чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још |
јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, не |
нито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Т |
у заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И |
ти.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и ч |
гу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> |
днемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је к |
’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да |
опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадуј |
путимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи |
ија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S |
е очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ослов |
/p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из глав |
ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>» |
састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџи |
човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој |
онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми ј |
зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер |
са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је м |
рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, |
а.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако сврши |
и их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил |
.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, п |
о тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да |
вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се пос |
остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док |
{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме |
одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћ |
портре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погле |
гли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене |
димо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођос |
ешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом с |
водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па |
; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мен |
ва, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако на |
им Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без по |
ти није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја м |
господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да |
био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године у |
</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и д |
воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет н |
{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да |
није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали ка |
ар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,< |
огињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме |
ако би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не ра |
анко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао |
Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрз |
то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, |
се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не |
баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном п |
/> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плу |
готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме. |
ручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости |
посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутр |
јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нип |
не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав |
ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употр |
Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се |
ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; |
ао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Н |
шим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Ку |
да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»Т |
око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико |
нко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда |
се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, |
није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја |
и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине дам |
Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апет |
на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бран |
у уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал |
остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци н |
м.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дођ |
рити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснул |
и путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не |
е, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: до |
и, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бит |
Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и |
ранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи к |
, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој |
је, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па м |
е своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сује |
ло новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостио |
у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, |
о једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељст |
л’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{ |
је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и се |
преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само ј |
ћ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо ди |
т нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад ве |
ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали |
као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспи |
е зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква |
први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S |
«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет нек |
се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању |
мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се |
вршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као д |
ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p |
огу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу в |
нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, |
и.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној в |
ед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква |
леди на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта |
о нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу с |
ре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти х |
Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама меша |
ва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је |
е јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да буде |
> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје с |
и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да |
ји је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> |
оји није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опе |
ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ |
, Милан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цич |
{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја |
сподства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако д |
сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати |
да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ |
ала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам в |
е се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од в |
ке персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају |
«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p |
код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није б |
/p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Нег |
ти?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је те |
та реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад в |
богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на стран |
амо требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ сам |
и као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је с |
то пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone unit="subSection" |
уде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро |
ет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам чо |
фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирај |
Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља |
ек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју к |
и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту |
јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи ве |
речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпођ |
Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њег |
довољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у све |
те ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако извол |
"63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друг |
ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том |
к, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у |
} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки |
м на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам |
епљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео дево |
ве недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја |
д?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварај |
ари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је јо |
S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да дв |
пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га |
немо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} |
ком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда |
меру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она |
ри Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити на |
!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, |
макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одг |
радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} |
амо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало |
Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му |
а мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у |
морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој до |
, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњ |
провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшиф |
е Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошл |
ави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одр |
познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радо |
ти абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа с |
говори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина и |
а, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на |
напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје д |
нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не з |
ам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хип |
аш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била |
ављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Да |
>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће |
а буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к |
то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измисли |
а на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће св |
ји хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, |
морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то |
кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем |
брим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и иску |
тњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју |
сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера т |
ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џеп |
Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто |
су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« |
, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.« |
е.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао |
он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим ср |
ао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кр |
јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћ |
носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима |
не чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> |
ела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма |
ргерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици |
ке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентроге |
ом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} |
раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непост |
ла.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој |
оспођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што |
ли на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било |
задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да с |
руги приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Г |
и ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе к |
јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега же |
разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> |
т, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите. |
остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо ради |
горела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он от |
би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије го |
кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула |
н гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде фори |
овео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, оп |
апутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако |
ом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није в |
ад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако |
давна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој накло |
е незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубит |
била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се |
> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> |
тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свач |
и како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи м |
она.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећ |
и’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме по |
ма, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, п |
/p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, а |
па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</ |
срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и |
сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет н |
Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јел |
то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика. |
е морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ |
а.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ |
{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она |
.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако |
сто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Баш |
изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени су |
шао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здра |
оже си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби. |
на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се |
з који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му о |
живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у |
ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом ра |
рана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога теш |
»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не м |
тирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад |
вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном би |
ту реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог мл |
м се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не вол |
па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, |
пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но од |
рено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на та |
писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; п |
ан бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била |
док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се |
мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценот |
далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја |
ски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Ј |
ати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису так |
би лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и |
а од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду |
артија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} |
пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би воле |
највише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, к |
родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме |
.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе ано |
</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са ш |
з рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му |
е врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако |
м, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље ч |
Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; |
је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Зв |
иље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле |
ранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да д |
у кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је |
Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, ј |
е требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут |
тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само руч |
пали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда |
ићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стра |
о важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и сл |
не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам ч |
оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{ |
рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозо |
хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</ |
ван не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад |
ати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да г |
ај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадн |
особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим пи |
идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујн |
о о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима з |
/p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну! |
пет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин |
су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{ |
овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није д |
p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S |
што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па |
нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ б |
нофон, којега <title>Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ |
а купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико н |
о.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кр |
атеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се |
но било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, п |
.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ с |
ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава? |
намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«< |
е здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи при |
у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш. |
из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш |
т пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, |
не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке? |
за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p |
ошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> |
нићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми с |
{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким |
} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд прола |
нерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде |
едва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} |
знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић |
и?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p |
онесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињ |
На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, к |
, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, мил |
.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља парт |
латуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Б |
да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене |
ред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разг |
реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрај |
јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан ист |
.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама |
, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас и |
а се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена с |
.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> |
длазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, т |
ла.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира с |
о за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није ук |
бе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а |
лађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета |
смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S |
ти, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуци |
а ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не б |
рмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, до |
нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не в |
тсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне |
д што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите шт |
’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — доз |
ечма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензиони |
ио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је |
јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско |
а суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кок |
на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку так |
е прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гри |
свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе |
е за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>» |
је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву |
-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир |
игани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} |
смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити с |
то ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво |
Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> |
ик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко |
мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p |
да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био |
ијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Со |
чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан д |
и, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећа |
Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад ј |
ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метн |
ав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме с |
ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то |
тигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро ожен |
емо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Г |
сна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како ј |
пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солг |
упе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда |
ривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала ј |
Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође |
ри другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четво |
ктична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана |
у је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћ |
ру, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек |
несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да |
примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не |
и сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се |
све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па |
Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири |
Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрв |
че увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да |
љен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек. |
а, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо р |
а није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> |
а</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем |
е показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бран |
ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом св |
и остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно |
муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда ј |
торство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већ |
му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста |
ом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њ |
је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово |
м да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се |
а одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се ко |
га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха |
моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је |
му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт |
с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је б |
је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио. |
ом га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га з |
епоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, мо |
истпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је |
о, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — н |
мешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} |
нка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао |
је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једн |
мо до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пург |
чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним |
и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је |
пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, ф |
рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се |
пустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му ни |
ћ постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карт |
о му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га ника |
ранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе |
, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кис |
управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, |
ао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене |
ем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ |
и с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње |
римају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је |
плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на |
ринти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у |
, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ н |
бљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег д |
там, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану од |
хајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало |
ета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То |
ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као |
т, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се је |
{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће. |
</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на пам |
и је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га р |
кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но |
док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати. |
} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каж |
даред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се от |
, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале |
је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на ф |
ује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је |
ожете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на дале |
су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Г |
тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки |
а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треб |
а је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку |
један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж. |
о бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p |
{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и |
е одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а |
па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Ма |
S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови с |
Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђав |
ој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца |
а о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p |
одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а д |
} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га зва |
Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје |
о свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к н |
е би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању |
тао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам |
г је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академ |
берунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад у |
укао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њи |
и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштед |
ћи ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју |
век.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, |
јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга |
одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} |
у приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и |
ош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако п |
еког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натр |
бунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, изво |
тко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер о |
едног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо на |
, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао |
вићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бран |
ок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости |
ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је |
ели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна |
.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац из |
м великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и з |
би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мр |
како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се |
а нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико по |
а је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у рук |
ка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега в |
то паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт |
ад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер |
не једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Р |
»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му |
те да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: |
о си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако веруј |
мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба с |
па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p |
не очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће |
34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половин |
уда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, |
р, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексце |
»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, |
она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита мл |
могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веро |
прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> |
шао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло |
вима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се так |
ml:id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута |
у; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: |
не би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, |
езне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле |
устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не |
откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја |
миљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није < |
над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да неста |
ом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће ск |
ушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се ба |
ма млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, ј |
уд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{ |
ко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође не |
зглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што |
одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нем |
тао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити. |
јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица пла |
за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она ј |
и.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} |
ермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече |
у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо има |
аопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо нећ |
.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру до |
може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како |
десет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће |
она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама |
јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И с |
ој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврд |
јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка |
.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли |
иди моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, ре |
добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title> је н |
нтски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што та |
ком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко |
ако јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав сва |
као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да |
на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ |
епе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја |
сведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка о |
18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </ |
година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја об |
Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: |
ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, з |
а је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Пр |
метила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина |
т смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма |
самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> |
за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му н |
Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривић |
пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера |
тересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал |
е да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>До |
шт’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се оп |
жаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то |
кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писат |
оспођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељ |
прави, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Н |
Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био |
у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против |
и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим игр |
и три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па т |
да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мо |
а јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л |
етко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну |
наче здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њег |
мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће |
ање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају |
ио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељус |
се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранк |
стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа |
му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, |
ржим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега кола |
/p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више |
га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан шт |
нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: љ |
Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опом |
ућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и ком |
а шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уш |
о.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њ |
стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својо |
два треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасви |
н дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ниш |
није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је р |
Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</ |
млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два |
аника. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све в |
од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад о |
ги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са м |
Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, |
а ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздр |
S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући чове |
е се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које |
а у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ |
кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам с |
ало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мис |
право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, |
p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Н |
рао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но ј |
у познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опе |
ти и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам. |
дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ б |
мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како с |
ја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толик |
ини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Је |
0" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је |
л’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За |
сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За тр |
>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>» |
А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како |
највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли. |
, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао |
к бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, |
оге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку |
но срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не м |
Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој преб |
ан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и з |
ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја |
ом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Н |
ра други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед |
каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто |
евојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако опра |
још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гла |
нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На |
а се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} |
не ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тира |
то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Б |
но пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан |
е пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да |
антан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, |
седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понаша |
ељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек |
ио на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећ |
рати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек |
ћ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем |
својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да упо |
бито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се |
ћ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку |
куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он ве |
ећ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад тека |
pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом |
адава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма кој |
туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено б |
{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошл |
женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо б |
је не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слобод |
чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво |
ет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим |
питају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{ |
треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном реч |
се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па |
вићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила н |
а у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала |
ају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се |
утовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} |
/p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злоб |
нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима коша |
стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> < |
ој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. |
фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са др |
ића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића |
неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика |
у.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, |
, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себ |
мбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубаду |
нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко В |
ородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ ј |
т грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да |
вао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свет |
писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим |
каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез! |
га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је поз |
Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма ш |
ве.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упуш |
н мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо д |
људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам би |
лија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика |
они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било ферги |
се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у |
и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то д |
} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, ко |
, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам |
нерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женир |
о педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него |
ајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце н |
тац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја |
глеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не |
о ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у |
од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му о |
е и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бива |
јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S |
ега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали |
пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет т |
; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Ва |
напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су |
спођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дам |
задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S |
њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалит |
а иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи |
ли, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n |
ивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, к |
све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{ |
ут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати |
атраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не |
кву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас об |
т.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавиц |
а Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздрав |
на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого у |
показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, вел |
ек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати а |
S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} |
ле четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не један |
смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал |
ро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а |
ле три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранк |
ном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ ниса |
стане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка бил |
а мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је |
ључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, |
азузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали |
лушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу |
апут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе ка |
својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближав |
мо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — сам |
се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем са |
га сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, не |
чком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Ме |
му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како п |
су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</ |
</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доб |
преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталон |
»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу д |
расна девојчица. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да б |
би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја |
Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуд |
д најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело п |
ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква р |
, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, |
о!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је |
нка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да |
ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, |
си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Д |
овица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега по |
{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p |
код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шого |
еног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да |
бика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг |
за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуг |
је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад |
рирода човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, |
правна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће |
оје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта |
и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бра |
д год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила. |
за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравкови |
ија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ |
је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред |
у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да в |
" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе |
S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није |
у собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је н |
о је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого з |
и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је |
, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће |
Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва |
од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Ј |
ди сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко препо |
е Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја оста |
ав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја |
а сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на стр |
аз, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажале |
да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и закли |
} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла д |
облијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверно |
каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим муж |
там за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ |
сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} |
Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као |
роче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави дру |
и једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре. |
и сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«< |
горије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло леп |
ма јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе. |
стиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само в |
и сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у |
није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранк |
ећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљават |
ли ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ак |
кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n |
је, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} |
е године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрил |
ривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су |
почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало |
з женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допад |
зговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види |
асмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Вид |
Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет |
p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са в |
ста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда |
е Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па |
овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем |
и танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пас |
Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића по |
доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љут |
данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас в |
., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво части |
ели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у с |
да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екс |
и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. п |
о да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад |
ј домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао |
и, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допуст |
е.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>» |
е игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, д |
кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се |
ши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракт |
Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} |
жим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат |
S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и она |
енирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за припов |
о родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У неде |
ву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер |
ве то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противус |
илија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p |
сластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета |
форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> |
евање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Руни |
га, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор до |
лу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору |
вама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто мл |
два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као а |
ч, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека н |
Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита |
ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у |
била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлит |
ам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбољ |
не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ |
то је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то стање, п |
еприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако |
осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има јо |
ривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ пра |
ит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љуб |
ранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого |
планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њег |
</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произвести мог |
чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој |
анпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, п |
коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} О |
и пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један |
е да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић с |
м стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати |
своју цел може докучити, употребљавала је свакојака средства.</p> <p>»Великог талента женска, |
се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто |
падало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због |
но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрен |
ет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се ј |
једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интереса |
обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је |
дла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гри |
се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, |
мела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.< |
, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хата |
једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је купо |
на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одома |
и и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хо |
тио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком в |
веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног |
и, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке послас |
уд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона ни |
жбу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за др |
ди госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кув |
p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша |
ога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор |
је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам |
опкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Д |
и, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>П |
од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она |
се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пу |
ањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће н |
ти, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам |
је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за ста |
људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године ва |
рву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је |
покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем |
ље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била |
а имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно др |
, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби |
а.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није |
Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета. |
рукчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., к |
чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим |
, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па |
вао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На |
иког неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година |
дем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше рази |
ав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја са |
ом Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш кој |
ко на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако |
ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити. |
ћа и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је у |
д добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна коли |
рогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Ч |
р и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери |
држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Н |
не.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни |
спође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не и |
ик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни кра |
нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево ув |
2"> <head>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић |
ао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљева |
шта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} |
S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Ба |
лепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог |
једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> к |
Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити з |
/> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ј |
како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обр |
сретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура |
водили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други |
бу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, ни |
«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што р |
и.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан до |
ина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе уз |
<p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни дру |
јлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, |
но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се |
само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, от |
жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мисл |
кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> |
, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, |
и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени о |
познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да |
горе, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за |
а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа |
ра бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут |
повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад |
фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за |
су знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да |
оје због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постан |
асти да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију оне |
ијатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p> |
од госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда. |
, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претст |
ош је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгл |
/p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са |
{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало какво |
раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година |
<pb n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњ |
десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је јед |
емо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под |
оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, |
чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад са |
та заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се раз |
е од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и |
нда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ |
ами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете. |
Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу |
ица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> |
гнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледат |
p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а |
м и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са спомено |
ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ н |
је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су |
јлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлиц |
а женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог с |
сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију. |
биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са |
S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушат |
била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Сви |
варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седе |
је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари |
де реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком |
мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка ј |
о је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио |
еповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила, |
анко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, а |
кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек |
S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпо |
па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се о |
адан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она са |
S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па |
и гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хер |
вићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«< |
е хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалт |
и један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јо |
о ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се |
опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови |
еви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловит |
а Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострад |
се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и в |
на нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фал |
а фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста |
па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифте |
ости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} |
{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао он |
била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка |
тимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што тре |
лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне |
, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изг |
легме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинират |
{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко н |
ћ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је |
приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој |
јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, знач |
ваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за млад |
е да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p |
ад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{ |
ац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, |
ам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ н |
у узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љуби |
забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чини |
ан човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез р |
некуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> < |
етеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за к |
рију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази |
лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи |
а ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће |
ног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јо |
ови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.< |
змеђу десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као |
{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду препов |
ка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То |
ме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме ј |
ринти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гр |
авно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; |
го церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже |
звуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако до |
ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" |
дук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са |
171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да |
или!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>» |
ка.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближ |
поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио |
и да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти |
анко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао |
то је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранк |
јатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p |
бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, ка |
»Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад има |
ир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, |
је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p |
се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Мари |
сићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а нов |
аже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С |
о мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, по |
кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што |
о је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је р |
изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није на |
и ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати ов |
г објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави |
еће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде |
писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се |
е грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко |
са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Хани |
едан Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође |
госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чи |
већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још |
лику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} |
срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна |
само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се |
утра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи н |
ија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p |
} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме ур |
ивићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад леп |
астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна с |
приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима |
се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; подели |
ести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година |
ведали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опр |
тковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — б |
е утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио |
је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривиј |
и за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Так |
треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, а |
ије ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу до |
м друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој бра |
ораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао? |
удили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И |
о хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но тре |
соке памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се п |
ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да |
а, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одгово |
ремена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива |
кива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и реши |
на није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у је |
адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; |
изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред |
Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спом |
оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари с |
сказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нем |
реба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да о |
за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} |
дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе н |
о заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништ |
преповеди његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања |
ки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се не |
и хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, |
ала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа так |
<p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n=" |
ном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндерке |
и те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито пис |
ћ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни |
у учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</ |
овица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у х |
замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тут |
S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад каза |
о мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке и |
остива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забог |
{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, је |
сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ни |
’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, |
онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише пис |
моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она им |
и.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, п |
сле три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Б |
.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо |
на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од |
м да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретн |
елу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, ј |
и један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се н |
е да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове |
по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ а |
Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, ни |
врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним |
ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеш |
нији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} |
м том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не зна |
ђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битанго |
сет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он |
куд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је з |
са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао бел |
рослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отвор |
а тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо |
а курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као |
дава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт |
есетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пи |
се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико |
да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у ч |
особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом |
и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да |
поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да во |
је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: да |
ђе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>» |
ић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} О |
им побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ о |
51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Т |
К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сес |
езара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: |
арош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невин |
опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца |
ова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је |
родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се н |
имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, |
У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а |
ије знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као н |
д Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> |
, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — дево |
дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет |
ако женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверса |
управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је гор |
е Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не поз |
само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Е |
једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опр |
саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Је |
ен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат |
сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — |
.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седи |
ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није |
ре, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио |
четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, |
а и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ћ |
рве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на ви |
Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп |
такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S |
, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И |
ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ј |
ицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред |
и не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од друг |
ана.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ шт |
шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се |
о места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет |
урка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</ |
ој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па с |
један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом е |
мала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се по |
поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p |
, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, |
већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде |
штву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати. |
б са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га с |
и пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљув |
тор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио н |
ма да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међут |
е једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, у |
а Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог та |
рила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ н |
p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш п |
на какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на |
апамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџи |
те, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч по |
ката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му на |
јента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; м |
{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим |
сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене |
у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ ш |
<pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на н |
p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ак |
руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали К |
га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и |
S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретал |
е умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, х |
а ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бр |
цеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из младости |
се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана тер |
веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, покл |
судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку ж |
, угледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајв |
мо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга |
тати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био |
никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју гл |
ише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код муз |
а све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала ј |
е сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он |
је се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, он |
ла, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да |
дина стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате |
ез мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да гус |
есице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место » |
то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то |
да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година |
ави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за к |
о срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је це |
дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, |
а се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако |
е и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећ |
е већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се шт |
па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а |
а Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша |
т спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет |
поље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се д |
видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер п |
’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби |
јка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Неш |
ије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке а |
тигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре пре |
и, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се |
је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ да |
шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао |
ви, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи |
ине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је д |
а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не мог |
е је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке н |
то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио |
ати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на |
д Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, |
ростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо |
је достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозв |
неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти |
дарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатељ |
и Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерим |
="SRP18630_C2.1"> <head>I</head> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се |
њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У дру |
а Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у |
ам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> < |
ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опреми |
се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разгово |
о да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико |
{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, |
те, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу и |
рави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити г |
г, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићк |
посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је |
кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <div type=" |
фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко |
.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p> |
таде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговар |
јутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер м |
и, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пак |
прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма раду |
ранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповед |
>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</ |
да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.< |
и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; а |
сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Как |
<p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мор |
госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно |
ти, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од п |
војке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> < |
изу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га д |
} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p> |
била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда пра |
родужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> |
умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је |
пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за |
поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан |
"SRP18630_C1.2"> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма |
епши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретн |
а партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са св |
бра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је к |
вићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође |
и?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може би |
је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем једа |
што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о в |
ти.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долаз |
ири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хо |
знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим све |
о шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се |
ва.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благод |
Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> < |
вија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добр |
> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, а |
још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него та |
онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао бог |
арод.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаме |
срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, ка |
> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пре |
био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. |
кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се к |
д дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били |
иђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{ |
о велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста |
е се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па |
ио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја са |
овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу |
’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, |
.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До ш |
ице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да ј |
да не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен |
> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком за |
ар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће |
ислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар коман |
пе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам н |
емо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за |
а и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко п |
ог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, |
ј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са своји |
анпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p> |
мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати |
има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једно |
да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке види |
ја бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p |
о год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преп |
ожио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ла |
шћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па |
дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па |
а да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисм |
адо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле |
је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крад |
ече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме |
ће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик |
не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад п |
лична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Ба |
бе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гле |
та велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> < |
љају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тр |
плеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале би |
и да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост. |
а’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био |
д онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} О |
</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врат |
свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Сао |
уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да |
на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега суд |
ити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпен |
р. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно и |
то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклов |
и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију његове преузвишености управите |
ом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт |
аље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блат |
о се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} |
ладости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су |
дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам |
кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«< |
а:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао дво |
ице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држи |
аче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољуб |
у учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошт |
же му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџић |
талом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, |
/p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, иш |
што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост |
м и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је в |
зме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у п |
ве здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад |
на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и |
о леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} |
а интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, а |
није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан. |
ом не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о ва |
злело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па х |
с донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић. |
шао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то |
знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што |
pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињст |
вић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да м |
његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је пр |
ознајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће и |
нта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, |
што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми |
већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и |
ју светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављуј |
еља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било ј |
кидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари |
моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће |
.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S |
од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Госп |
ве штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компро |
ита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да м |
овори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра |
т мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за |
твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка з |
p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо о |
ко нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које |
форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишн |
и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре бил |
дног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па ј |
<p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.< |
рафирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежд |
то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад мо |
да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, |
знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да с |
ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} |
ће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој ко |
p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те о |
ако невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на |
могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја |
Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти ту |
а залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да п |
а са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор |
е затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шус |
, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њ |
Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не з |
ики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p |
сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ак |
и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S |
и, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а |
да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тр |
ао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, о |
Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напо |
њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, |
у, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ |
и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ |
ао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад раст |
д једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да ј |
кршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да |
а зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И |
овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а |
ер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збо |
езику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долази |
латуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дванаест |
гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња би |
а ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте |
мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка ни |
им, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели д |
е и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајн |
све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Мо |
на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ |
и ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да |
а’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</ |
чио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се. |
ћ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира |
прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је |
својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, ка |
шије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и |
једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад |
а већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да б |
сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда н |
ама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{ |
за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</ |
ћ у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, |
као, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, ми |
и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негда |
лим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро ж |
потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p |
и мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около |
, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по |
е, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у |
првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад |
жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здрав |
домаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да |
м да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Мариј |
Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у |
емо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за |
проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уо |
ранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је наг |
се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегов |
оре.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам |
дна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема пр |
ан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</ |
<p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па |
е онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га ни |
си, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо н |
ет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> |
ољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне о |
м гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет |
д год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да |
’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p> |
b n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је |
дују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он |
артир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџ |
мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Су |
се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говори |
сле, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Зап |
младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре кон |
један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној в |
ви били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну |
тво сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, |
а’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} В |
али је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, |
г свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мус |
не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор м |
ти.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно и |
Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а оч |
р не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загра |
Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и |
код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дв |
жу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка ј |
} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо је де |
на је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се ова |
ам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, |
еузвишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, мо |
ико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице |
железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n=" |
ра оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без и |
ка гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио |
<p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Ос |
/p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујут |
сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p |
њи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јес |
о једном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенге |
и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзе |
е; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који |
ворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја |
г пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво у |
стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина сл |
а се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са сво |
есне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дођ |
апиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почн |
ојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта за |
ст латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам |
егови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се |
.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се |
ђу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један дру |
е!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене купов |
да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није |
иранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S |
а да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње |
т кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, |
т’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ д |
зао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави |
свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ др |
говора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђ |
ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њег |
ебацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три |
ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ |
који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, |
д мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи б |
до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека |
они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћ |
т?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, ј |
о седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, б |
, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} |
абављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шеш |
ио је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни ош |
дала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце |
шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се раз |
а фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налаз |
нта били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у то |
ивију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене |
клоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један мла |
нџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на глав |
нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачко |
да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако |
тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а има кур |
} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиз |
једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује |
<p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па в |
м покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио |
проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увреди |
место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озби |
није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за друг |
плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.< |
млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с ку |
дем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то |
ад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она ка |
иву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само један |
говорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, |
, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, |
коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обо |
зети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, |
како се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он |
давати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозар |
у антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић доша |
сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од |
ако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, |
л’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула. |
огу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели |
ези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дође |
коди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, д |
није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетит |
ека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђо |
{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше |
ко је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми |
<p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да ра |
одином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све ш |
авно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може б |
је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, |
је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му ни |
сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона пону |
а памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало нап |
познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрив |
рао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} К |
шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код с |
те и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</ |
Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то |
дужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Пре |
ало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад са |
слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи |
прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{ |
он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад бу |
сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом жи |
није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ |
ти, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мил |
већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу |
а оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добр |
алим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варо |
ти:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ |
родерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени |
ам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи. |
видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} |
ми, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало |
но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; нара |
> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу |
пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и |
ом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је д |
, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закоп |
ије у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изис |
Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> |
ом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или |
н, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у жив |
{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један |
оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме ј |
исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</ |
р ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по год |
попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер |
се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да |
јзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво |
ем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође |
ак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»М |
једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра |
то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p |
на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучават |
и.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомп |
Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Н |
S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом |
а се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово |
и чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«< |
врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика |
ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Ва |
дин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна |
>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{ |
оји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић |
и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господи |
нџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми ј |
за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: |
својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикециј |
иф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране.«</p> <pb n="115" /> <p>Комп |
га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг по |
ван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њ |
, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга. |
је, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мој |
м крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, ан |
— све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} |
оба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су м |
и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу |
време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам |
и?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат же |
па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва доче |
ца.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> |
разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолик |
т Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; |
фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из к |
које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што |
доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p |
о.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фа |
лка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ |
зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чу |
ознајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као |
ћи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и са |
ам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без |
није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј вод |
и се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим моле |
ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb |
а сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па |
ат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није |
да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} |
зухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислим |
ле бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на |
ање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овд |
диктум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић! |
кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: с |
ан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћ |
види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После ро |
управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; о |
тку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго |
куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто |
ватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; |
да, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> в |
"137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви |
омаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав |
>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим при |
држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Б |
о, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја м |
.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} |
уђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да |
изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем |
маневрирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нане |
се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. |
ремда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жа |
ош бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S |
писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; |
<p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па |
рмундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја м |
добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајде |
завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, к |
прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, |
е врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> |
мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је о |
p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам |
ер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки |
’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, |
="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профу |
, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет |
кав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, |
шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње оп |
ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота |
стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме |
Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започ |
зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим друг |
тставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се |
е Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше с |
{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Б |
знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирај |
изга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било з |
родере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће м |
сле опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свако |
и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку. |
са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био чове |
аже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за |
ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не |
«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам с |
ло што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу |
наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Хани |
сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околн |
а и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слуш |
мем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и тру |
S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нем |
мо садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, же |
к начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ с |
не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко |
о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb |
« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та |
арију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише |
/p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p |
појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам |
, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам |
.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати |
оводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве н |
мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и ув |
а ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пил |
ебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, |
нко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но |
е до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтер |
ред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко. |
, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, |
чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, ј |
у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства |
> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да с |
сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буд |
гледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p |
одника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков поз |
нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту са |
ћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати мо |
а био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко ро |
је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се |
<p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вар |
ад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ов |
а је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад |
о сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранково |
звести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханик |
ј се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин |
глеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште |
ам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хте |
дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна |
ера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и нов |
ма шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлме |
као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ |
, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла |
извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па |
ко гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</ |
је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе |
удба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у он |
аре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујут |
ду посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но |
не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би |
одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S |
на све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима пос |
ађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не |
је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и б |
о да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржа |
арим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиљ |
Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклон |
ду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милос |
p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> |
а јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна |
ла мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по |
p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој н |
ма заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ је |
јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јо |
смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку |
иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«< |
, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже п |
ала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ к |
ио.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" / |
ако се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, |
И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ |
а.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његов |
инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та |
о се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће |
узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у р |
им једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она јед |
а је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ј |
ав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре |
"110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику |
би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да |
лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да |
каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато. |
овац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу |
Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретн |
у.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, |
прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису |
е акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала по |
рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па |
ер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господск |
е се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да и |
о ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године |
Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу со |
, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само ка |
нуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије н |
, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа |
са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ од |
{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прс |
тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интереси |
но изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" /> < |
е, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи |
{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испо |
ка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ни |
си; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он на |
крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смут |
и спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спава |
о.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{ |
ади, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана |
шће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђ |
егов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а |
виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост |
живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољит |
ет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за |
и, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам |
еда, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала |
жа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску ш |
уства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш |
трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} |
од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропа |
<p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; |
стало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа |
други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе |
љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, |
се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, |
нам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је о |
ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љу |
дине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име |
кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад ни |
каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што |
помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — |
«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео п |
авитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</ |
није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} П |
d> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се |
сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек милије |
ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; |
али су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да с |
едили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је |
забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић |
Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу каз |
т за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу |
лици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по с |
па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље |
нпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, |
а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја |
је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио |
Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опе |
капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{ |
,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Извол |
а Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми см |
спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Р |
о то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о |
анџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило м |
њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курм |
имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се с |
8" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас оп |
не?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га |
емо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разго |
, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особ |
је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>» |
ти:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једн |
аред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени |
сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»П |
се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би с |
жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као |
мена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наи |
те.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслу |
ћма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ в |
тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{ |
} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фа |
на од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да |
па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси |
S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткив |
сати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи к |
азао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога |
врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исци |
ише ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет |
И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, ла |
Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедат |
нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара м |
рку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја |
једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем ошт |
ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји п |
му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он о |
ао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>» |
ђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{ |
нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге лу |
Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошка |
рски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ |
твом; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић |
тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идем |
удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са најв |
ижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је к |
Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више |
ами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како |
су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем |
амама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће ки |
ељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одгов |
млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од н |
.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут уш |
спођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, п |
а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја пис |
S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи д |
лију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући |
ћ, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није м |
је почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смеши |
дан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко |
други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима п |
н носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дуг |
сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми |
нај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су |
Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде де |
боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији |
темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младо |
њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} |
сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, |
аскао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може сво |
у да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писар |
кирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако |
годио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасе |
е да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она ј |
и каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, |
се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, |
да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А др |
н.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће |
омажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Си |
S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера |
ви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање |
у дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p |
ли и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и д |
од куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, |
не умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’н |
појетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као |
рно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, |
им Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у |
чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над |
к тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро |
, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, т |
ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ |
г маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је |
е од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљ |
јић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мис |
ндију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор ни |
ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па п |
нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</ |
утору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да с |
то Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он |
га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Ода |
и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги |
да ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу к |
ате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може |
равковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пив |
довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме |
гнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{ |
ву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кре |
} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић ј |
пре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма пр |
шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а |
у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пал |
ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће шт |
мере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем препов |
— само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега остане |
вару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, п |
— стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је п |
је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је зн |
ћ.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и доб |
ћ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} |
#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мно |
а живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе |
особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагањ |
рада због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се |
илике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књиг |
ко је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као |
; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{ |
ободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старо |
два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колег |
међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни |
разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, |
нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила њего |
ате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{ |
сеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо на |
а.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим ст |
убомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб. |
о добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па |
је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче и |
S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на |
м му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чик |
а? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »мор |
могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био |
ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не за |
ам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«< |
а добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми ј |
навао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се ожени |
е знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он с |
жао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што |
ту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био ј |
.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе |
си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је |
ти гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, |
друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година н |
p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо |
дина па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим |
по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалос |
илета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетк |
е јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју |
’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попуст |
о онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ |
Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n= |
та; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу |
абу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капут |
прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем м |
су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био |
ару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад |
је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} |
ајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало |
вој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да |
по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде уда |
амо да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермерде |
само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, |
је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на бл |
свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу пр |
S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини |
а њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каж |
ао таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’ |
за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољ |
ио је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подаша |
, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш чи |
увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb |
Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви з |
и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се |
ектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује |
и тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У најве |
рају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су м |
енуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без |
ко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја дру |
е, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он |
и отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног |
воје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са ж |
цом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и |
ом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати ниј |
познао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног пос |
а њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се |
м био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{ |
музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека м |
је издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета |
плој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зи |
е имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнул |
ане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли |
S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се у |
господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запит |
175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећив |
т му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је зво |
у младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; н |
је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на |
у.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпи |
мере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код |
јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по с |
е, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни |
ићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прил |
нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ић |
је ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у ок |
време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S |
уштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише били су |
Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> |
ишт’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да с |
сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вер |
адржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и |
овори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривић |
тив тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n=" |
атору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку |
је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је би |
а нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чу |
оведати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви |
овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би над |
е из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Види |
анџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика п |
ушевном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је да |
и торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прам |
{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска би |
у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било |
дну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу |
Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био. |
ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне ти |
— како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи |
нем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђ |
’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро |
рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«< |
Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила ви |
> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Б |
> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедр |
S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену |
пет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, |
} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем разми |
ро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка. |
ртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како нев |
госпође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад |
е и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} |
се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да |
о тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад зап |
а ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу |
ао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о |
наца, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себ |
а отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешт |
че.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па |
није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хте |
ремда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као п |
разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он |
ити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на |
еко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фе |
евесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат. |
чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га д |
Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова по |
ар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не |
принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако ра |
да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} |
ар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{ |
p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао |
је у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подн |
био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пан |
ст му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женс |
.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како |
ло то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном мест |
мала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је |
клоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S |
а Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда |
век тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не глед |
} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код |
а одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са |
најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (сва |
ао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије |
иним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ро |
p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{ |
је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. |
љени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и стра |
је хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да намест |
у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме |
а није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу |
иганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе |
дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни |
n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Пр |
на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у |
и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које прак |
школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца д |
ном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а дом |
војку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало п |
и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеши |
но и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с |
же понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је доша |
илије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођ |
ама забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој |
дио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, да опет ново тр |
тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и о |
и.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, |
ац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без кал |
е увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док |
дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је б |
p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, леп пун из |
ити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и да |
овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> |
ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или |
јући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада |
осад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успав |
ако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну |
ит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да |
он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ н |
о на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера је |
па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко глав |
д он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Види |
је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title |
да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> < |
и.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Ш |
ио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи др |
ам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.< |
e> <pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна прис |
да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора |
ни долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} |
’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; има |
, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нип |
ер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако дол |
.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде |
а то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном |
ао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао коли |
огну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{ |
пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га уч |
остионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћ |
већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна |
госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за |
е и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем д |
ом уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>» |
а комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{ |
наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је |
окаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви |
изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Св |
врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко |
се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се вос |
} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика |
срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и |
лу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти н |
} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иб |
а, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} |
н човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опе |
гзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} |
одену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.< |
и су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ |
е бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пе |
нири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</ |
’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер др |
ело Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S |
е би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, о |
p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравков |
о на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог му |
веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиро |
<p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да н |
остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хи |
’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као по |
ана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; пр |
и волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p |
ама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година мл |
вом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, |
.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. г |
ило такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху на |
више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»М |
а имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до |
Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је т |
уша му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има прав |
вили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — |
м само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, |
се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок |
да, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се до |
изиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: |
а јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ |
кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсу |
ти истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого но |
како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он |
и, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза о |
е може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и о |
је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ |
опедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, |
осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од |
уж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене. |
у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што |
ва и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, |
ете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек |
тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" / |
тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ј |
је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наш |
че са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ха |
Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како вид |
и после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је |
како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{ |
ости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако ж |
пет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га |
о јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ак |
{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је ут |
штено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p> |
бог Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос ву |
н разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не |
она поче своје житије преповедати: како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, н |
р, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S |
ично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тог |
Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба не |
ишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{ |
је најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — од |
В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} |
ота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако де |
и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности |
сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у |
зговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему |
г’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са |
ћеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три г |
оведа колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, ка |
пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора |
о, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натра |
сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни |
«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служит |
<p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку |
} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прил |
се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није д |
же, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како |
S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћу |
а још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{ |
<p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, к |
женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интер |
ује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, а |
>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, ба |
ва; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујут |
{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта |
Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} |
се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видић |
сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедал |
једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S |
не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди |
али.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да д |
»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескињ |
не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом з |
исли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> |
{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она |
је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповеда |
е допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати ни |
о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотр |
а што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре |
»Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па ни |
редусретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, |
е о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку доб |
ажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и от |
руг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани |
уњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам |
ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да |
л’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; ни |
села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант |
сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми с |
оју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена |
иког талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је бо |
вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има |
дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у |
и?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, о |
<p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упо |
таји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Грив |
е није кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{ |
скорим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно |
есићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Ка |
гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бр |
>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе и |
ије могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, дру |
, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, пам |
гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве к |
ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ м |
уго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала |
а, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације |
мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући |
да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом се |
ече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези! |
њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су с |
крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још |
ишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров |
још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривић |
ко ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Пр |
каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="14 |
а, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју |
ћ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта с |
неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде н |
ла, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се наг |
верењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика |
терес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевн |
ћ је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу |
нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкал |
од Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао но |
и«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је та |
обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хај |
поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће |
: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је |
а један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са зем |
давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не |
ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је |
ба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p |
све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«< |
ед, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже |
ођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, |
је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље д |
лком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на кр |
ти колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; |
ци у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p> |
е говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни д |
тражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако |
куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то |
измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра р |
ола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је |
сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да с |
ати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не |
н хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ че |
г наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате |
<p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим |
био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам |
т деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни ма |
је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задово |
Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} |
е само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и |
жала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венац |
ражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Б |
ко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је |
д мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} К |
ивићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да |
пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо с |
и, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Да |
»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то зна |
ам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, к |
поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није |
оли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му |
госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу |
шт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но н |
е да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" |
те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоћ |
отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} |
она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже |
е из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо н |
и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправ |
иђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од њ |
веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и ње |
куса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за |
а нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џеп |
и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко |
се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отв |
тера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; не |
итацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне |
избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он н |
укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p |
уги, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше |
дела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познав |
ilestone unit="subSection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећа |
табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изоста |
, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклија |
баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико |
— текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се мл |
смо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к |
е никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија |
, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на сто |
S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је |
обро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мат |
, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се |
да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господ |
непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље |
о разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега иш |
ко одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу се |
шња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и ж |
Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> < |
ушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је |
<p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршите |
убведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне |
због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје без ро |
и праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он |
Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је |
овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу |
па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreig |
освета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње |
е неверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад |
и, великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чеви |
заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ и |
ави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, доса |
а ако би још могућност допустила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасн |
м испланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и |
погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком |
отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур |
папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је |
остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; пит |
нице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечерав |
пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да |
S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило |
осила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерко |
тове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелк |
И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су с |
па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} У |
0" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те жел |
чекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси з |
Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који свак |
о због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествен |
када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа |
добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комот |
Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љ |
сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу |
ко лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кред |
виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ к |
р није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам г |
примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се иску |
ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем |
офла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбурге |
и’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени бил |
у ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике |
е видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе |
ао обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мал |
као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено л |
а није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима |
шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су |
те бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар п |
р баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар пре |
ш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на |
Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само ка |
ћу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам д |
па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да В |
не: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако |
ако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у шко |
уку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нап |
нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаве |
њу сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</ |
S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био мл |
детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по нав |
ј истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером. |
м њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како за |
Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими на |
наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{ |
формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја н |
малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер дец |
кли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз как |
о у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћ |
а’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чик |
дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љу |
се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у коре |
л тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, |
’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам! |
«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми |
у, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није |
нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље |
е.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; и |
S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле |
е с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Ма |
S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млад |
то у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај |
ељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је об |
Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати |
{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мис |
огледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онд |
и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у к |
м већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом тр |
уги трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са с |
о рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зат |
торише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> |
дложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ј |
а се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у |
зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} |
здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету |
е на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право |
ад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло мл |
е то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар нај |
ога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш п |
ена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само |
ли.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту |
адовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у |
ика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задов |
Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S |
иповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — ре |
один отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиро |
лешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, к |
лу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића |
како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај но |
и дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително оруд |
смо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим |
а се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо дов |
Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање |
траним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозар |
па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> |
баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико д |
Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго |
</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљ |
сподом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере и |
једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, а |
Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад чо |
S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p> |
на, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па о |
кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој |
>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често |
гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>» |
наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег п |
»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то |
тиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова пар |
але млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао |
е се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Мор |
о је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нис |
глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није |
м укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубез |
је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролаз |
аслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</ |
о опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p> |
и прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то б |
, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу |
се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и д |
се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Го |
, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој |
Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији |
живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тих |
фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какв |
првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, |
нику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако оста |
шености управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има в |
да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама |
не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га оп |
крива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљуј |
моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишч |
а пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Х |
бите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваш |
а рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном |
и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — |
ко исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не и |
може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женид |
мо да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто |
е, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим |
осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће |
</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло |
год украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претвори |
се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем госп |
а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражар |
пут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара. |
ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живи |
а су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим ви |
ш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео |
ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупкварт |
и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживат |
шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, и |
а нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три с |
, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошље |
мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>» |
оштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко! |
залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула |
<pb n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{ |
а девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче п |
S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад са |
ерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, |
као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам |
те и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мо |
о моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато |
а да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ ка |
ти дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</ |
чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако ј |
идло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице з |
типатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, |
за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор к |
рет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о д |
!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, |
и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу ниј |
том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type=" |
опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> |
ао год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из окол |
побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} |
ј дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У |
доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њег |
ји већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} |
је се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти ос |
за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</ |
та ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После н |
{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quo |
{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по |
тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Е |
ом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио са |
ца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако |
ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’ |
е можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени |
ростодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опе |
ност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} |
ћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет с |
остом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, п |
p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, до |
уру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матер |
Запитам једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> |
»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умр |
ди, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет ра |
е девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} А |
таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да буде |
оварати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, т |
ревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} |
адноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде |
ковати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност бил |
мо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако к |
ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Хан |
има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче |
овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.« |
} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; са |
може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла |
ечи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем |
н.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једн |
о не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; |
и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Ра |
они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данаш |
ки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p |
ма сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{ |
>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздрав |
ати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба н |
ећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се |
, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда |
ћ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} В |
<head>I</head> <p>Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је п |
акле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди л |
да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је |
је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлеп |
и успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите |
ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и п |
ам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који б |
љати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p |
дне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће и |
ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се с |
да је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је |
ише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је мог |
рла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове |
.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шт |
му смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што |
ислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео |
и очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење |
љено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећ |
и унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцепт |
пет задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом поста |
гово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па |
а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</ |
ти.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да жи |
евој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободн |
рајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и |
је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанс |
Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фрушт |
а јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запит |
9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали сил |
чавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па к |
ти.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, п |
злила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гриви |
ваца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу пра |
ство неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пус |
ине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} |
е, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па |
"217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго |
се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p> |
редитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; мато |
а шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити |
Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, сам |
од Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајр |
уго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме |
што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од је |
тионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар |
иван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о |
аторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог по |
слушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.< |
ије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Ј |
келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван |
ећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам с |
наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, ка |
и се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забуни |
Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трг |
што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход |
Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала. |
е се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође к |
авила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријат |
али.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а |
допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика |
ибзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S |
ерује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојан |
се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бит |
’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи пр |
се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет н |
рећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем. |
> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним |
ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изгов |
а наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p |
вари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнам |
видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, ов |
у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к маш |
ко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој |
>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало |
ије пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изго |
ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p> |
страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад |
е љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каж |
/> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје |
а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, муш |
о код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солда |
да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чу |
м на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се н |
изам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се |
Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар ј |
<p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} |
у да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда |
— та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лу |
смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми оп |
исам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, |
без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам |
што мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и т |
ка текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, |
<p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну с |
ранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и нов |
’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донес |
кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку |
ви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сут |
н се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај |
мо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло дв |
на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко |
гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад |
никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће ради |
поведати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци |
вге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је |
видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није зн |
пречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <p |
’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао |
ћка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако |
врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све цр |
мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па |
резан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за се |
вићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лиц |
глез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај с |
гови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтероф |
им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем н |
S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је са |
л, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендл |
у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин |
нити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу н |
мо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, о |
стајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и ва |
на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу |
е!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, |
формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не |
кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} |
трану.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба до |
у младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти |
и Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, |
скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мил |
е му требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се |
.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да |
, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуж |
алије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> |
осну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чик |
.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је |
исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Ње |
и, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепш |
од Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на |
ровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад ш |
да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пр |
унила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио |
им, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не |
де разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом пред |
н је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је м |
пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је |
не.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа н |
Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра у |
га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без каракт |
хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзаш |
је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је |
ле и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а |
села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сиј |
ило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам зна |
рана мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоно |
будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу мој |
ити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио |
нтирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удвориц |
ром, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фи |
у времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И та |
би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми |
но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђа |
еданпут постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додиј |
дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се бу |
успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, |
е чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао |
p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и госп |
сподин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо |
ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако |
и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осол |
p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да |
ив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени |
смо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да |
ет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</ |
фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као |
екојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, х |
била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кра |
робницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи спомен |
{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу сво |
} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранк |
имо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, он |
Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женс |
како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог гро |
пет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и брије |
} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово |
p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки |
час па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми |
.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је ч |
а и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако леп |
том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан |
о, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абен |
тном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S |
, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у |
лободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> < |
Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није |
е женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет до |
који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гон |
аду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} По |
онтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, |
лице.</p> <pb n="185" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, се |
p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог жи |
мо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p |
десет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ д |
се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те |
Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помеш |
кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када |
сти тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> < |
е струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} |
следњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући |
колија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године |
е живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и у |
није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и м |
свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, |
на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Ми |
Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не с |
да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, сам |
е с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Лив |
} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде окол |
о, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабир |
у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једв |
и одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна п |
да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се |
а променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо |
Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Г |
ију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Са |
га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика |
сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора. |
о онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ |
, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике зад |
и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и |
а поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечер |
ивићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на т |
<p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако |
комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види |
ију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао |
S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јо |
очеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ |
већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер т |
ако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је |
</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су |
н њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу пре |
баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо |
ивићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} |
ству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао |
, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако ист |
ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, |
окучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравкови |
је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од |
ић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изос |
јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић |
е може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он пота |
е занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мисли |
о како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал |
неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, у |
д жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклон |
ући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро |
ушајте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је х |
би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако ок |
е на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу |
о изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, на |
смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић |
ка.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстор |
ао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, |
ати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јак |
е памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало |
је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла |
т са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелк |
>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} |
пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мал |
више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увр |
ентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комед |
е му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја |
добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у |
</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу |
е могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, |
понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко ј |
за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ ни |
же да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бран |
"129" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам б |
лим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић с |
ви људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, најве |
идећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко |
кове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад см |
а, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај |
к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} |
да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао н |
оз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво сел |
знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Због |
и си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Им |
о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} |
садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој л |
школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под конди |
је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакал |
, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, |
е што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једна |
ла, после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па |
тава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" /> још о |
p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан сао |
и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем |
Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да ме |
да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, о |
е и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{ |
се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срц |
и и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да ви |
анко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, ш |
може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, је |
ао земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} С |
станемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ |
е може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене р |
премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, дело |
натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узме |
код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За г |
образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао б |
а жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како и |
S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; |
<p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у с |
Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као |
дем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло л |
ане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега |
> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план |
нић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је вр |
отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ поз |
ћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па |
у је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</ |
м старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се уз |
, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје |
е дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам ру |
ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест |
би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица |
учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса га |
а друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склони |
ели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а |
разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђ |
тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> < |
} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="12 |
глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на сво |
} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} |
ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, |
сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу в |
уго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег н |
ина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што до |
ед гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто зами |
постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како |
више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу |
атракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одве |
, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ |
страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код |
је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми позн |
се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо доб |
је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте дале |
елике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отво |
путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о ко |
> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо. |
ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{ |
»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок |
а, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потп |
р је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>» |
о, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали г |
онту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, па |
ок је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је из |
је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У |
ранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је |
p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, в |
да се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, |
а има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на |
ти се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прек |
ци својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} |
ик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ |
из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бист |
} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су пит |
њена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном ре |
крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба. |
ресант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, |
овог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и |
с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма к |
опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, лова |
ла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Ч |
едну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; |
м себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад |
.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима кој |
од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Б |
мешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет |
ију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запи |
и.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и виз |
зо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти б |
иди фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} |
фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе |
ите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могућ |
које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учти |
ам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чу |
у и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је та |
или и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер к |
и хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је |
ћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ни |
е, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’рани |
.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, |
S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма н |
лужбе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети |
шта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гриви |
оши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То |
бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред |
тити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао |
се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интер |
ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ |
" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави |
апут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје вре |
едуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали |
о је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се |
о у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од п |
Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је |
ани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{ |
ратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љуби |
ој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом |
К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућа |
им солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу |
ал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примил |
ади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршен |
.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се рас |
ашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе |
Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има |
је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, |
S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, |
афтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој с |
таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, |
м да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то |
а су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било |
до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати т |
<p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле |
а, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, |
дуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да |
вет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи |
шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би |
пицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, нај |
руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му |
преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ в |
Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, |
очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе д |
ихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на св |
ће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало |
ћ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер. |
а, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па г |
в сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем |
> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један |
сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито |
ов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је |
/p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> < |
и.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на њег |
да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} |
абуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики ма |
у сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невин |
/> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа |
милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг доби |
поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дос |
у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа екс |
у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има н |
, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда ср |
>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт ј |
<p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада. |
{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} |
... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема |
у.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од |
итељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због то |
се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n=" |
елика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој ј |
аг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој |
ка башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне |
тају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече |
с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, в |
ојела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке |
зговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госп |
.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и још |
однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја доби |
довољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — та |
ани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној ре |
о да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце. |
да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују |
мекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, < |
пети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал |
>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Мариј |
је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагов |
е јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па х |
{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено и |
о и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, највише се наздравља |
нати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни н |
имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне |
нко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков при |
ако ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право |
и, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су |
а једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ј |
еку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер! |
лања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} |
ечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје житије казује.{S} Ја н |
рдерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк ка |
Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове |
пе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад |
вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се |
ред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо |
ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Б |
, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постан |
«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај једа |
е видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да |
е.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, п |
к, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињ |
тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби |
ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене |
ац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђа |
авину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат д |
ско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је |
осле тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво |
Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у б |
ма’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обог |
ок се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, |
10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 1 |
на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу |
гом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са |
талом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један бо |
како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у служ |
лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшиј |
ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема г |
рали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла |
{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штаци |
им старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханик |
ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па ко |
ње и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни з |
то правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су |
а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава се |
<p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: |
p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те тр |
сте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То |
када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранко |
е са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да м |
а су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао ка |
, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S |
тал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се к |
ке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Б |
ди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, леп пун израж |
је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе |
} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућ |
не сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то п |
Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао |
, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није |
Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао новин |
ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи |
</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглес |
у бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче пра |
е зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као |
је кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност |
по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранк |
се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гости |
морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почн |
било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоу |
вој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који ј |
смеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда за |
се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност јед |
опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>Пос |
, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, |
ерберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варош |
тану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић |
нео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита о |
ревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Сви |
кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у |
вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест годин |
нт у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љ |
то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпу |
} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред прото |
њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли д |
д неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се |
о увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја |
времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то |
ош да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју |
је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после зас |
или лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа св |
твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, ш |
ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме ко |
p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показ |
и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, |
.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’ну |
ред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим на |
рила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољ |
осподске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво с |
гани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p |
капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S |
пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помо |
одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћ |
ем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учин |
њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим |
о?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду. |
о.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} |
међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже |
.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на |
било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саоп |
иличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта |
ат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају |
уги не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то са |
цама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на е |
дем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спом |
иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S |
рећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml:lang="la"> |
е врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и пл |
мало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет г |
о иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавај |
зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} |
<pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ |
бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвока |
дне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред < |
} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда |
рцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разре |
онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали |
воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јо |
нде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милос |
су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, |
и.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ |
место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друг |
ђу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију госпођи Рези пр |
Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Мол |
ранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади |
таде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то |
ошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, а |
тој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Д |
ad> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса |
нутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се о |
вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино |
е ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповед |
олена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет год |
анко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, |
ати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} |
му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо |
удућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио к |
често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком |
длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет г |
и је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред об |
ивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бр |
е се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап |
је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи се |
је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити |
е немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље |
занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу |
Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јако |
изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим јед |
спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почне |
де да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође |
га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, |
о, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест |
ста фарба, као какав стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос п |
о и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко |
радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њ |
»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли с |
колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицо |
формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија. |
ио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда пр |
у узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писм |
ш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је чес |
{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са свој |
то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу |
Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} |
ћи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити. |
било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гриви |
и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему |
{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушал |
од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на |
сио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам |
сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом |
ас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па |
олу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја |
Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног |
Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постан |
је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Ј |
ије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблиј |
н увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам |
аца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Ка |
риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за моји |
, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад |
авише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали |
ише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па |
ли да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} |
а ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му |
век, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде. |
ад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S |
арамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко |
о се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са п |
кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} |
сота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом |
пет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </ |
е је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам |
ко то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити, ј |
л’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да |
у да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо |
шао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шла |
а Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била |
мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене |
{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо. |
есту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не |
p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, е |
либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест годи |
ени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Б |
те вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри |
.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију |
едну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан парагр |
латки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радос |
од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </ |
а сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што в |
не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — п |
зишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отп |
очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — ре |
»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«< |
:id="SRP18630_C1.9"> <head>IX</head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вра |
сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; |
о са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене под |
и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам с |
мро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо |
.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло доп |
ове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би |
е може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је твр |
{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, ј |
данаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не м |
премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми |
, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и |
еданпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код ку |
{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог |
ће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — |
ве добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париск |
Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми с |
ош није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> |
а времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће те |
ћи правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још ј |
о, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па м |
е по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде с |
Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л |
ку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је |
ео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које |
ли.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан |
очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>П |
, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни дру |
изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо |
»Опростите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ трид |
се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили |
ода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво прете |
, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бад |
а; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике |
лити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштер |
ив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно |
вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесе |
лико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Мило |
Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну |
варка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више |
анку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онд |
а декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>К |
ут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроб |
<p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, ка |
је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, п |
итане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне сит |
амо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Т |
је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но |
и свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Ка |
девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају з |
па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одби |
право мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.< |
ође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} |
му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гај |
башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са |
хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упр |
зују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика |
тојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер иде |
жем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и в |
лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, какв |
сари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослобод |
ло повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да ј |
ороковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене ви |
е очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{ |
ргаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију |
наест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики о |
ји с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја ин |
> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’ |
е шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми ј |
лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам тр |
у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Ц |
нути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је |
е иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но |
лка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа |
л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад |
Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић пр |
</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>» |
ли опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} По |
може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошит |
пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, да |
кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора д |
у страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала ко |
ите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазан |
ити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранк |
Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и |
амо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то доб |
е.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас глед |
а нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо |
д мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав м |
једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не |
вце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је да |
Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда оп |
ски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опе |
ч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ј |
ро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ |
о што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је |
шта противусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њ |
е, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет ми |
Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем |
тет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публик |
ру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имад |
другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбиј |
ој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар |
на женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да буд |
{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било |
сто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам |
зглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лак |
— две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — |
је јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па ј |
ви конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем |
а годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.00 |
бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће оп |
и летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S |
фициром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> < |
зу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарск |
, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још д |
и је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа |
укторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни |
ем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колик |
ек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, ви |
ном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа дево |
ћанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, са |
и?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало п |
би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, |
ио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може |
ства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи |
а, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна п |
идити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од |
ти, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S |
од једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није |
и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година |
акови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо н |
м да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл с |
да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једа |
те хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{ |
и, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>П |
кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ |
ве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанц |
другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало |
дусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродни |
глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спа |
аво имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње с |
ес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна з |
ић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек |
у узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане |
ни.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гд |
лико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува с |
родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, ј |
</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трк |
ако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принц |
е.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест година и |
ра вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} |
рталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тра |
е, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је |
Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић увер |
нидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; свака млого мање и |
авиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам могао о |
аште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати |
анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би |
о сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се ж |
p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за у |
кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био |
ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја по |
о.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} П |
мо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми с |
S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на јед |
p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофи |
ва, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске |
е намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Мило |
е!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не |
подине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ст |
звади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ного |
’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — на |
зија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</ |
а други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} М |
тим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је |
особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гри |
јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} |
је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да |
т из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} Т |
ибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је |
ја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ј |
ао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине. |
То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, |
ог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит уп |
опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; про |
му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику у |
наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> |
тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранк |
дило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се |
није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим |
опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} |
илије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не |
да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо глед |
ати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Он |
већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су |
и; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића о |
Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је |
је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама забављао.</p> <p |
макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама и е |
м пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хо |
ованка се није кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и ша |
имисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ва |
, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој |
кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb |
се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започиње |
0" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику та |
из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој дру |
било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леб |
о се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — |
ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао |
на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} |
места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гр |
Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појети |
пођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек |
>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Ва |
арав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и њег |
ком <pb n="138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко јо |
ло <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} Посл |
лим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ак |
е с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће от |
ио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сир |
ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер |
и смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове |
авши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар к |
, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да ј |
аши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад ш |
а људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а |
говору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда ме з |
Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, д |
милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: јед |
дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван шк |
м опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да ј |
да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} |
може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{ |
ра, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радос |
Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па др |
ти!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно |
е: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на |
у већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље мор |
прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да |
ти.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ј |
изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су г |
ас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ |
или, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не |
p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> < |
у пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру ви |
мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па још |
спођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам накло |
/> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ |
сто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а мо |
томиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је с |
мо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ј |
и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад ка |
а живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је ун |
а.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом д |
ом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер |
што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка д |
орми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне св |
веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућност |
дан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга уч |
<p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођ |
да сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађе |
последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, |
«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако на |
на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се с |
S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S |
ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{ |
зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је |
же, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опе |
Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не |
чанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи не |
ио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као ш |
онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или |
е могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак |
а што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p |
ви.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од је |
ани, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n |
.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с |
уднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, бр |
о је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један |
и Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на |
човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручк |
ћа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријер |
ете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати |
а мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву |
p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писа |
видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само с |
и, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се п |
Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу баци |
а њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, |
мбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пе |
S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се |
р младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је |
су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живи |
и!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пр |
адан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ |
<p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем. |
{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад ве |
пут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог пи |
<pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет мо |
чати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту |
ни два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку пот |
Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама с |
е.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и р |
и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм |
гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је |
> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина. |
се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изр |
Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића на |
другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са и |
малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој |
ао бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље про |
живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јо |
гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но |
Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад. |
слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро |
} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} |
га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам |
се страховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фа |
тано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш |
е са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Са |
деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: и |
у Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига и |
канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва д |
се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује не |
што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} В |
ио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p> |
итар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као |
дна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вече |
олица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као |
т прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини |
ма је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном |
{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој |
слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на |
кву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не |
не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље мо |
ам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту д |
ика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ он |
било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да пла |
там ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно |
обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио |
а сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, о |
рати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако |
S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића познаје |
а, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к |
на какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Он |
од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} |
сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гриви |
, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће |
д морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно прист |
«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Мо |
од Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за |
давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квек |
анко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами |
/p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једн |
е, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>Н |
ее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулин |
, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећ |
два је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали јед |
асла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били јед |
d="SRP18630_C1.12"> <head>XII</head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш нај |
id="SRP18630_C1.11"> <head>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад он |
:id="SRP18630_C1.10"> <head>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — м |
{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или бољ |
е добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </ |
трећег, читају <pb n="41" /> атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја |
{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобије |
ристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, |
је у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети. |
, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, |
о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и |
и који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица на |
, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} За |
девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p |
ругог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан гос |
једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами н |
ошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто ф |
рити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике с |
оспођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци р |
оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да |
/p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, ве |
не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, |
да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, о |
} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па |
/p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} |
еш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке |
рени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпо |
да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бада |
старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба тако |
ру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Ов |
p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста дев |
дан, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S |
ате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу |
Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилиј |
ровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног бра |
ника!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет |
амо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чут |
ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јо |
а.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> дал |
усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики |
боду што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; о |
путим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би п |
ранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да п |
да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подн |
није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити |
а почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} |
а себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> |
богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да |
аћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти повер |
о врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали |
офицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори |
вослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло ж |
е, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео к |
буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их |
На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} |
му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотно |
/p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме у |
а.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атестате; |
ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: |
и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који по руфету сво |
ти, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што с |
Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни са |
мо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора |
и у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једни |
</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране вели |
и ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед. |
ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Маркови |
ма прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на с |
S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта. |
које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати |
{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом |
тавити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко |
тој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S} |
ира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај да |
пођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кади |
, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко с |
дим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па |
ма, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког |
пођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} О |
се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном прав |
јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} С |
готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у дру |
од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка у |
дно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако с |
то сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није |
то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако што нам |
тим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасн |
о, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Б |
/p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се накло |
више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријате |
а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрај |
на шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p> |
ио готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријате |
шталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасв |
ције.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет |
ојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, б |
еди Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, д |
> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђ |
; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онак |
ма ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; как |
воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мал |
азати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; а |
иче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо |
нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се го |
Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у |
S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Са |
но казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито као |
а, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора ле |
ар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји |
а сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испе |
а карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, н |
и, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очи |
Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на |
огу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам |
ешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но св |
како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био |
ести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, д |
ајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} |
сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз млоге сал |
«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} |
и.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јел |
епу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љу |
но провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдек |
судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилок |
естрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији |
по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у |
за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану. |
јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа |
очели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пе |
S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамар |
<p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероб |
, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријат |
се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као |
а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо |
без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у ш |
д се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу |
селили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене те |
је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером |
а фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткреп |
какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде де |
ћ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико к |
и, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милос |
дашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, ни |
а кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа |
богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду в |
руге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу сел |
ћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли |
м да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољ |
а.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> < |
ст боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S |
ало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, за |
разу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> |
дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу с |
} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито |
мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег |
Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће |
ак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам спомен |
о одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут букти |
цију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препору |
один Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се |
ајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо здани |
о пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; до |
«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље |
ем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро. |
везује целог живота пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гр |
а у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи. |
после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста засл |
мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест |
нији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да има |
какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> < |
ко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори |
нко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, |
Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим о |
ваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штав |
. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како сто |
и наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је слава |
у носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, годи |
и!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплаши |
Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не |
меја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би |
лека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд то дол |
рено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо там |
ко књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко |
тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бр |
, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу |
а.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рез |
е знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} К |
о јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, |
а и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчав |
радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у к |
ој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. |
крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти |
о.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Попл |
сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што з |
бам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларм |
ије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у пр |
т ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — |
веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте |
>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, |
0_C1.4"> <head>IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку ви |
нко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и у |
реме певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би |
на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш рег |
којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју б |
лим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам. |
ти.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадим |
азговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Гос |
што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, око |
ри да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица жел |
ут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, П |
е, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онд |
зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала два |
ад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и |
ацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој |
> <head>ПРЕДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав |
до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ |
шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићк |
трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство. |
јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до ч |
су мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, пович |
епријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно |
да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа |
дали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове пра |
давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, |
м тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам мо |
кострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, |
ма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићк |
у, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужн |
ти, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава ј |
да људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб |
трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса |
воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који с |
и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним рам |
, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима |
<p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, |
богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако |
} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те как |
елка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа |
ло ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, прем |
шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} К |
ђе вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, |
ај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на |
ује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо |
а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> |
виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили |
е дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p> |
е највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јел |
у.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.< |
ронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући |
е: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до |
ји су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S |
смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ ок |
јмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, г |
с тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол |
седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још је |
ођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ј |
ако год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом |
ем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалос |
и, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, |
вог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је про |
p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да |
гу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор |
на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наран |
је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а |
ћем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан ка |
не, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите |
гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Мил |
ођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Г |
донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и |
на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и |
арамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, к |
} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело п |
нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="1 |
quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идем |
ље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад на |
нило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мн |
бављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је ка |
привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла |
ере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне |
га останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Ни |
д мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} |
ена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица |
и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се сам |
ри хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма |
ак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у |
ри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет по |
нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Ж |
/> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те |
ка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран би |
д сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што |
да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="146" /> <p>Ка |
е фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел |
од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад |
а пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа |
напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, |
> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, |
а љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, |
ико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одве |
ћ, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино оп |
ад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Је |
господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин |
десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, д |
ро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити н |
е целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљ |
ја се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину |
пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати м |
а никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одго |
/p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, |
м још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> < |
Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само |
} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} М |
сма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, |
p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је |
само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, |
еби читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти пор |
оје на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, п |
оследње.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Јелка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, |
, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милос |
љанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу |
е ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај |
је, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« |
стати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> |
ини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је |
оље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и ла |
њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, |
одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чик |
уго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га |
чне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разг |
ем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци б |
а се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има |
S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> |
ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љ |
ам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли у |
дина подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази |
л’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости јед |
ош ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па уста |
и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била |
кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу на |
исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јел |
о, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом |
убљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало з |
а ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић с |
а асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па с |
најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{ |
пође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је м |
раном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле. |
аквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустир |
адоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ре |
ш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад шт |
била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам |
S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи |
Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно би |
, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам п |
даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> |
нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, уз |
план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то нас |
рала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера |
адржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} |
оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, |
>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино жити |
чувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је |
разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Ч |
оге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам |
е не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплаш |
ки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S |
па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, |
ли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мен |
истова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује |
S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да |
благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част д |
ићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом |
к, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто |
си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било он |
лико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, |
и с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић |
се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега ср |
ју свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да п |
.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, |
срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме |
p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, |
не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад чов |
са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да |
еду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чик |
ом пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом |
иво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пуст |
о псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верност |
p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотог |
искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је |
мо да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се |
се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат врати |
а.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, је |
горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, |
ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опе |
себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га |
редати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ пе |
и.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткуј |
укла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд с |
Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у ку |
ко преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: ка |
д је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а ма |
ити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут |
ак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је |
десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом м |
фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са |
љан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па д |
њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао са |
и утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваков |
образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да ј |
тар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допр |
таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} |
од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће |
е <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кућ |
преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљ |
вартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долаз |
но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав |
ла и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића. |
д кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпу |
еник.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди го |
то је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре |
сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко ниј |
} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заис |
препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити |
м, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљуб |
понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој |
ет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако |
} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, мо |
здравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало |
ривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} |
ење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као не |
био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, св |
ћ к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, |
нили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко |
е био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, |
ште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" |
а њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а |
то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте |
ли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га |
даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољ |
ло, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу игр |
о опрезан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио з |
се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте |
бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само ш |
а.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши |
S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се |
ирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шу |
у.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само |
ост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Је |
ост канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату |
ње ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бер |
ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ак |
на пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбуди |
у одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, пр |
да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не мо |
да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које |
и се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету до |
иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код |
молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S |
ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, |
Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре |
и Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Ов |
и његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унт |
сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентае |
ого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко с |
{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет |
а портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} О |
Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај д |
ор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се по |
пектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није н |
д Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фри |
p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече |
ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још |
ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около |
а је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо |
асти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ |
радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То |
пите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} |
ао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</ |
ше вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже |
а и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Ре |
јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што |
био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то д |
Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почн |
коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут с |
, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хте |
као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да за |
чепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужин |
се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S |
к«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како ј |
ако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта |
е подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</ |
} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, к |
м их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети |
бро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити |
резирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало ста |
о рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p |
и’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари |
ите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То |
бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросх |
држава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнак |
венча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да им |
м да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</ |
ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему ос |
му на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опр |
терофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати |
S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год но |
203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу |
ам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо с |
{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онам |
нта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен |
у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоћ |
, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Веси |
ику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Грив |
ли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварим |
мо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И т |
ас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје неприј |
»То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> |
и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара |
срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" |
" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за разм |
шић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издер |
извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомен |
и милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као ка |
ка јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S |
иње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди? |
дер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге |
S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио ка |
да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био |
пет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њи |
шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу к |
мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Деси |
ципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често м |
бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговори |
огуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије |
ност и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{ |
ек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре |
Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и |
ком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао |
гови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати |
илост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клев |
Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Ру |
на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треб |
ао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле. |
/p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Так |
моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу |
и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Де |
молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се бе |
слови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој |
ајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем пл |
ти.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} |
ви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S |
о би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то |
/p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром с |
арају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} П |
смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} |
волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} |
ру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде |
ђи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао |
у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције |
ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад н |
није му требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо |
те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га |
смо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао с |
е иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како мо |
а оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се |
те, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зат |
као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} |
S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <p |
ити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А инач |
ену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна |
едан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило с |
ти; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опрости |
ић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први |
ико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p |
а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу |
а омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за |
аханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.< |
појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ у |
огледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја са |
вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га на |
жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} |
»Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ки |
вића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика |
{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ј |
и’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане корд |
дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, п |
е бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере |
овали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још |
одам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказ |
ре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да |
кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за аб |
љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срц |
> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ва |
, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не од |
остите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ д |
ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обр |
а ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, |
штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не прев |
таерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да ј |
’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није ник |
метан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро |
илостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с |
ти што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми |
м ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте |
ета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.< |
чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То са |
> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> |
ко је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вр |
је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>О |
олим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ |
сати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са |
е, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито ство |
не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је р |
не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, ј |
вара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свет |
ив мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на т |
н је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне годи |
будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госп |
Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам |
забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и испове |
сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на оч |
и је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко |
о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јел |
иповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун |
кус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад она |
заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом |
у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, |
S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени |
има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буд |
вни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић |
.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>» |
презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако ј |
тина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, |
истане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ниш |
<pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад |
ео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говор |
S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпо |
т други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити |
аровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити мо |
Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја |
са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо к |
лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на ру |
не; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље |
сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо |
, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је ста |
оспођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њо |
вар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, к |
.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што доб |
, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао нак |
хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, п |
а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> |
каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили. |
и; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се н |
ишт’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n |
легматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div |
и са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и |
ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без ка |
ч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само. |
{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ау |
оже.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку сим |
ствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе на |
ужио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе |
е сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је |
екам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на д |
ам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ств |
ије хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање бу |
, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно |
а нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а н |
је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разгова |
што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што |
ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо |
ти?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; |
па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала |
после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацил |
ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њ |
<p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млог |
Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.< |
не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стр |
сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка |
ари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушт |
ене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, оп |
хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву |
’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклони |
лизу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ |
бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb |
сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} По |
је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам |
она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар с |
итира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да |
ћ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{ |
месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то. |
{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога |
сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за тр |
нтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може |
ко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад ј |
а Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака |
ају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг пл |
а страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и нак |
т, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави ку |
лаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S |
кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу |
цама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, |
ац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје |
би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незг |
рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«< |
, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који н |
ош једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ о |
се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Ч |
казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што |
иктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може б |
мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јо |
нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као |
у, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће мо |
бар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођ |
пустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и попла |
ж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног |
прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, |
у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно памет |
е смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и че |
о што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече жив |
би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и з |
и. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на по |
и прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу да |
ве је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p> |
ожеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе |
ечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада |
ерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тра |
{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{ |
p>»Какав инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипе |
рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта |
нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити |
} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пур |
а више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло |
, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} |
си ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на п |
човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> |
ске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«< |
нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две шт |
кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав с |
ође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како г |
о други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћа |
е надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} По |
ад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад ск |
е.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ |
а сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нис |
њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брат |
јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити ка |
аћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи |
е бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, з |
ви, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико |
слиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији не |
.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек д |
запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девет |
це. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око |
ољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чи |
ов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали |
е берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио |
а не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, |
да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака но |
едио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« по |
рам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p |
ти.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те с |
олим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним |
{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији |
ветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно |
»да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну |
ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, к |
ан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео уп |
име.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, мил |
Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чин |
је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и |
ма Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити биле |
една за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ |
је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте забо |
да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <p |
то си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S |
да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна как |
нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам |
ј какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> |
</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чи |
младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напо |
тају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди |
ругу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«< |
ити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Ш |
> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу ст |
<p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира? |
одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> |
чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког |
бро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дуга |
и сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете од |
ти.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџићу, изволите унутра,« |
Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није о |
може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на селу |
је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом и |
ном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате |
ан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је |
ам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми |
ашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу |
в мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{ |
и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро. |
о га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то |
анаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са рез |
а не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, |
твориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се |
S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени |
с двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> |
едва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џеп |
ли вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и |
тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ни |
рипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да види |
зао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад |
ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се н |
ја је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри |
ди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бира |
гери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостион |
стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су га |
хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те с |
ирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало од |
оји мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски што |
у лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са с |
осле морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окре |
, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија. |
Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јец |
што мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите |
тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад |
> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, |
су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је |
чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном н |
сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини |
и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је фил |
у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{ |
су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле ру |
ас се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви им |
и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} |
сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, |
аду удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилу |
је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству в |
о да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штум |
ајпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умил |
има се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«< |
ент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а |
а, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент на |
исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хаб |
ста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, |
аша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потвара |
страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешт |
и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; |
интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију |
м.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, |
њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики фер |
лободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, |
ишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он м |
et="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој |
на бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет ми |
ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу |
ту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па |
па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштед |
Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, |
участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учи |
екар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> |
лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту |
је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по во |
а, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима |
је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га |
а од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извуче |
не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, |
а изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} |
о ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је д |
оспођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</ |
како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранк |
/p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ј |
, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио |
мо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч о |
о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја д |
е госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на ви |
неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да |
ић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зн |
се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад сту |
оже белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може ње |
петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не |
и и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи |
.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се у |
ођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи |
увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допуст |
знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим м |
Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па |
и Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда б |
обро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једн |
еме да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она др |
да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени |
вала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срц |
ла, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући сам |
а се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милос |
руштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест д |
и, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић дол |
искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад с |
и ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого не |
Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику де |
ђем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљ |
; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из |
р да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја |
и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће с |
, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, |
-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се |
и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођ |
p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.< |
лечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже б |
и притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и ув |
, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу од |
се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутру |
пипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онак |
овољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао |
<p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ов |
гу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу д |
Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја ка |
одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се |
оћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити. |
/> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако ј |
.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедат |
тери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину |
ислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни |
откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто |
ента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шт |
што смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бр |
плакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Л |
ости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је |
н, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласка |
{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју |
иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је |
десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на пр |
ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг чов |
добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до |
ву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за посло |
воре, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ни |
ене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрз |
Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} |
спитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одм |
рија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке с |
о да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратит |
ко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одгов |
угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са |
ти сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, |
хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она |
Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад с |
каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, |
же госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{ |
рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разго |
е шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица |
ти.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на |
нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко неш |
е.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде |
на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер |
остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера ни |
Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори с |
— да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала |
Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са |
и у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чул |
јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од ње |
њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем. |
о онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод |
шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к |
ор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто |
есте.«</p> <pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> |
нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља и |
а зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, |
уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и о |
ам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> |
нку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, п |
да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас |
да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе на |
Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једа |
њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ха |
и стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и |
а ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало |
ка је научена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Грив |
гме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.< |
абица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" / |
азила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фа |
живати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употр |
о су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она |
собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, мило |
} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни как |
ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да |
егове очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић св |
печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те |
каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура пла |
године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и |
са јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој |
ели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на с |
ти.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан |
ђе у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »бу |
ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окрену |
ила мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућ |
је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди жив |
не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} |
S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостив |
S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне |
6" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га |
дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ послед |
као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњ |
у, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оро |
да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам на |
како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све |
анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попуст |
000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој н |
атим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} |
.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бр |
ам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милости |
учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се |
, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и |
ула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја |
вала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добр |
изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} |
ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секи |
а хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но д |
Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га |
и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму |
ме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и в |
е моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и п |
м; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — |
хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да |
ти, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика |
питкивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ о |
је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну |
ог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није |
ша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="22 |
свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава |
ољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с |
је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone u |
— да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не дол |
и, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако да |
?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} |
је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтел |
гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав њ |
и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло |
по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради |
ику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лау |
идило се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што че |
томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари |
Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте заба |
ије.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде |
г с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ |
ву судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бран |
е све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуств |
дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участ |
иметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она |
господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није м |
па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> |
>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој пор |
мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страс |
ла нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ј |
радан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму во |
и, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је поч |
је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог ч |
ји је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либе |
је, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју |
вимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг |
, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, м |
је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помог |
p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{ |
аза, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је бо |
b n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући ве |
она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гриви |
ек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, |
и тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S |
»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; о |
; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури |
м да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим |
ита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је ве |
не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} |
пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку |
очас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова с |
атом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати |
ђе мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак |
рама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се поз |
и; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на ј |
.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од |
Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p |
ог изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку |
Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није |
т стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> < |
уго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више с |
унга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били |
а друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.< |
/p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, |
p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојк |
амолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{ |
Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — |
деље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="2 |
од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им |
аје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљ |
сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имен |
држац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p> |
чно.{S} После тога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се |
еђене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфен |
врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ упр |
анко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће ј |
бични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало зн |
ј кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само ј |
Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, |
твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео |
у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Хани |
се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да о |
ле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њо |
емо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами се |
негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми |
една хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препор |
и.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла к |
ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђ |
е, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{ |
ао лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велик |
а на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љуба |
а, радена, искрена, није <pb n="132" /> још отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} |
/p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи |
да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у |
епоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после с |
бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ нећ |
ко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим дос |
ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па |
данпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терањ |
се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољу |
ри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеши |
е горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде је |
емо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу д |
ерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митолог |
зболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне. |
о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао |
па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села |
заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мо |
шљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је в |
м да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта |
>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се кој |
мити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепо |
ли.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпаухо |
, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не д |
па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га |
види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела к |
ак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он |
: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда |
ећ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто |
ди нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се |
ком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове бол |
му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ћ |
побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погле |
ићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S |
</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S |
т’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је |
а дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка |
авнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила |
жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се |
и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро |
будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру |
, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S |
терије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зат |
љи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем |
во не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} По |
гу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л |
Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.< |
Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, |
S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави |
} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Ид |
то сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да |
да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ |
пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« |
форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала н |
е.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађ |
, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{ |
е нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мисли |
т, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошл |
штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n="249" /> <p> |
е’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповед |
појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S |
ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранден |
једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, |
говора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, |
Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја так |
чна женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана ст |
к једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} |
пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго ј |
фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алав |
бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад |
та мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, |
, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици |
вета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње вр |
евојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по с |
е устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговори |
му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостан |
ове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на |
оси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, |
изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродник |
да идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимањ |
ва рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је иск |
, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мо |
о је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће |
га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све |
то да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим |
мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се у |
ншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним |
ло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта |
ујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од |
обар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му |
не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за |
немо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сут |
ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да |
ко је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S |
им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други разго |
Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније |
и.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што |
м.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и дон |
штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи |
Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из |
е само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривић |
оји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седн |
нији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ з |
авим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; |
друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати |
леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то |
би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра женско |
ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам |
p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене |
м неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по со |
ним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« |
јстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком с |
ад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и л |
да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави |
поведа ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним аб |
у одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избри |
о се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало п |
износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве |
рим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. |
рег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика |
говарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатељ |
регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, |
(с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</ |
ји су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота саста |
0 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам м |
за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p |
о је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако мог |
имандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то |
и требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако |
то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан пог |
.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Де |
шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на |
Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука о |
p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловит |
остао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за |
n="134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам |
<p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлази |
, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ зн |
аповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у з |
омаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпо |
ња.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Угов |
а у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, јо |
би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> < |
ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у р |
та смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и |
одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били |
те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</ |
с молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остав |
одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је д |
морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом. |
етнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто с |
о? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли н |
и, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само припове |
у ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест |
обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препор |
н не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћ |
да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју неср |
ј соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Т |
те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а |
путовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но |
ривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са см |
> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба |
икад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал |
»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ј |
драви и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да он |
лушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, |
заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чул |
да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев |
, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнут |
сићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он |
исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и п |
обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи |
окторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, са |
ли.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, п |
> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»П |
лубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам |
чтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{ |
Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p |
Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Вид |
ра и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког поједин |
штери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; |
му се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особ |
игурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} |
бро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта |
<p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n="150" /> <p>»Немојте, господине, с |
у л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла им |
кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="16 |
а њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, |
се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса п |
испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнад |
ец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдиг |
кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком ус |
.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера пр |
и, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, |
у не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио и |
сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Гос |
ирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се ка |
кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, |
бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје |
димо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним ј |
исмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек |
анемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, |
ете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, п |
а, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми |
рцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p |
школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо |
имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну |
рог човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" |
читао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова |
и нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се зате |
да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Н |
дан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим п |
а; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пр |
p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па п |
кве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком про |
ку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онд |
ацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора |
ва.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, |
озан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако ра |
рног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, |
бе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који |
ет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасви |
уго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак |
Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна |
утио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног |
о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, п |
егирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па |
од њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко |
м, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је ота |
ра је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="1 |
ње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она не |
ле, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пек |
штер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је п |
ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану |
ити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође |
је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанп |
ажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуг |
е.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од |
’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> |
к добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n=" |
о писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет |
ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, |
S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче |
сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> |
улијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко |
в.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ |
н човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби |
{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћут |
амишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна |
, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Пе |
да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и иму |
овићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> < |
зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад ј |
естом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој |
оринти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас испла |
рене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити |
азао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био |
е и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањават |
ати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегрт |
е кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« |
е с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни |
а сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> |
ји кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, |
епо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је |
} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изг |
ти и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друг |
, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмем |
предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате |
лостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пре |
Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га вид |
Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам |
е може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ли |
е.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви т |
била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајло |
може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и |
милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће |
д се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако с |
н; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно |
о мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упам |
дњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма |
л по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p |
све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама |
сад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; |
почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, |
ене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — |
е, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је годи |
била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого |
амердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио има |
е.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите |
а свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам |
овору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити |
} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто к |
{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва д |
како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бра |
S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је ка |
што.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на с |
за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како ку |
данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене |
уће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакл |
зо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Ну |
де гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као ц |
ад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама оп |
дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио |
{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шт |
меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај г |
ти, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар прв |
е вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопад |
ено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у |
е надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере н |
у своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, |
није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, су |
писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, |
p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p |
понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бит |
бијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даћ |
остива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, п |
као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја |
ора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже |
и изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју прима |
тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим бо |
р види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и три |
о нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој ф |
ешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек до |
несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим |
ој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једн |
да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изр |
ад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога |
ђе, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у |
нку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан |
29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде к |
једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; једа |
партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, н |
због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, |
за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким |
е дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то |
каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин |
а седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јо |
спитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је в |
хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће си |
добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама |
потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледил |
инити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сас |
кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кће |
на се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Ли |
ка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој у |
{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изел |
омпота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде |
тране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n= |
уже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Т |
пет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој ј |
во, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S |
над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфа |
осле, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> |
ени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да |
ља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{ |
учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па с |
а се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже |
> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Би |
<p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, међутим, дру |
лакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S |
век био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, |
писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим |
би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, прави |
јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да с |
д ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо |
Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> |
и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из ју |
е, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера |
м, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви |
.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала |
а нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд ш |
дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фир |
у није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то по |
ла плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером |
новење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнан |
" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на |
куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је гото |
ти у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели |
, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе |
срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати ми |
ди шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда |
едуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће |
Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ п |
пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорн |
руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један |
у и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и п |
" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у |
та сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, |
сет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> < |
Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим. |
/> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам пра |
вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регимент |
пут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би |
ди. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да пос |
собито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас |
права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не зап |
<pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се у |
кову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Н |
је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} |
</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тести |
тво.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Так |
тимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог има |
ад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо |
.«</p> <p>После неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко |
вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, |
враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дођ |
анко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом с |
Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га го |
ли су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија |
оглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Д |
ом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на л |
ме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитур |
дом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још о |
Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера сво |
да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} |
Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне |
у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Б |
и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, н |
е јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима |
спођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуриста |
блеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Х |
ли, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с м |
’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати п |
крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само |
ошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако с |
о какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да |
усретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па |
ет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи |
ваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разго |
л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је п |
тром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао |
ашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, би |
} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир по |
буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођ |
све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљин |
а.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да ид |
варка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој |
познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је ве |
су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећ |
ан гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га са |
шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдер |
на гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундша |
одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се до |
едно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло |
ле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче. |
но писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оста |
а срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} |
етставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћер |
ну, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценота |
з перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да |
већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно у |
Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге |
домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Т |
д на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један уд |
а Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, друг |
ло, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави |
<p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер он |
венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко |
овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини по |
де, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хте |
ану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, как |
куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} |
ки, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, |
м друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} |
и.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао до |
сти, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем |
је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код |
Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> |
пет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Види |
ало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово де |
ежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p> |
егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, п |
пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем |
и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се ра |
неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципа |
ође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Пи |
ди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати сто |
у, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да |
, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим |
уштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад |
ори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој вр |
ко догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити. |
ела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, |
какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао н |
и ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад ве |
адне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ко |
слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у |
о смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у |
к окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са в |
задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S |
дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жел |
до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути |
то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> <pb |
е, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене |
воличан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« ре |
" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш |
ало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при ча |
ажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p |
ћка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опе |
.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код |
и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливиј |
ду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p |
се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> |
е.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, |
на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњ |
ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко с |
а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго в |
тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p> |
с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapte |
е у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручк |
S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смеја |
па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} |
еђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбер |
а, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Ишт |
Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Ми |
господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари |
ље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин |
поруку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа с |
ши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дођ |
"213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати |
аје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а он |
/p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Б |
даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здр |
л докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твој |
а госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} |
пођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја упр |
ам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То т |
оју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив |
{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на пам |
к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од |
у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, еконо |
е сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо л |
на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: |
ку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} |
и.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} |
Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шет |
па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови зад |
’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је б |
амо ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са други |
м интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће |
плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био ко |
пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S |
па’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и |
Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, |
} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у |
имо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} |
а дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпут |
па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад |
ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут |
о чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу гос |
ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као |
инили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадн |
ко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са с |
д, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упоз |
варамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Ви |
страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, н |
љив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоћ |
а у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. ок |
="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, п |
S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте |
е не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сам |
ко су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало |
ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме |
тан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је |
</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210 |
други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори? |
ан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао б |
госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док |
Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb |
ме у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са в |
и, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој о |
ве берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му |
Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек по |
ру портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати бра |
ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан рад |
данпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« |
жи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгл |
е, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма |
орао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} К |
састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Свето |
се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видл |
ози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, |
у.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тог |
да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће сто |
анко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромаш |
е исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копк |
су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавал |
о, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред мало |
није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а о |
немирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да в |
ад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи за |
ије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из |
што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не |
<p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на |
</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> |
p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам В |
’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу во |
та тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p |
вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Б |
и, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим |
ко може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били при |
несе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>М |
им се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.< |
Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг |
ао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>» |
Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} |
ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и ниса |
богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко |
очео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из шко |
служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво |
богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На |
све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад го |
и.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем |
мрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек о |
м, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари р |
ље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увид |
милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мн |
</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо з |
ар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Нар |
да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одм |
у нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам |
рапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драг |
боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас |
/p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, |
о ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паули |
, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устај |
здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је не |
отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} |
освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату ре |
Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме |
тотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и боле |
У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љуто |
онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем г |
«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p |
о.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а |
љато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу д |
.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да зна |
и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S |
а Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пи |
ти.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да |
и тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговар |
S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни |
ивати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатор |
как.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, ка |
е добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} |
т дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да м |
ене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико |
пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да т |
мо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да |
Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се на |
је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зл |
Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да |
већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде |
, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} О |
м се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, посл |
ц дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде ј |
тивна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, о |
и се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију |
пицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаж |
га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика |
ати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оста |
посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{ |
е.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ сво |
ојом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њ |
p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији |
да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога |
су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде |
его све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер? |
своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми |
.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све своје им |
алогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не |
подин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и л |
ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати к |
и.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафиру |
а ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb |
мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису |
.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде. |
хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усн |
л’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си ни |
лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се |
ама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, м |
у; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, |
учку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} В |
дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љуб |
огли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима |
штва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»Т |
о што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живит |
анства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Мо |
цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и с |
0_C2.8"> <head>VIII</head> <p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је |
p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити |
ојом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је ма |
азљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати |
рају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеј |
ен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окр |
е на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ни |
/p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p |
кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће |
лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p |
ка се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољ |
ити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прам |
е хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што са |
ам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прав |
ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ј |
очне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, |
вет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, к |
ио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb |
сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранково |
обру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«< |
не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па види |
науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{ |
тајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.< |
љивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравко |
ма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни |
и вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из млад |
абаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи заб |
Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је ст |
p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, ин |
S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај ј |
дан стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад |
ола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за |
ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана |
и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Ов |
.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу |
ом постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке неде |
диш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, |
словити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне |
сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам пр |
мо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко |
гов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи му |
ити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрз |
још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако |
Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питај |
школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на ш |
е, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало чи |
оварају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене прол |
нтазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било |
ене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да |
а цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела н |
од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним с |
њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, |
е са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има та |
p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{ |
ри последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да |
једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде исп |
Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због |
како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па |
јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оц |
днако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у мој |
не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, т |
жем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити |
не; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на к |
анашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита и |
човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, а |
тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек ко |
" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор |
држали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одгова |
е, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову |
зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ |
ам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и м |
ићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице по |
т и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Ј |
а и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ сп |
ивић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је |
ав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном р |
{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцн |
путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, је |
е то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву |
полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће |
а кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а оч |
имо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да изва |
ите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег |
ang="la">pro Archia poëta</foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бр |
пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, |
бе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подн |
когнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, |
есео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом |
ито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ |
ба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за ја |
} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} |
ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p> |
вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио |
о јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, |
ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали |
берији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Мари |
Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувств |
једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и зат |
иса не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе |
д велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу |
е, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један |
дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге жи |
шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам до |
ији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Изв |
и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је |
ко ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у ка |
ве то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао |
идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалт |
о, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, |
денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир с |
код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Пре |
а, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ |
нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигур |
а портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, |
ло у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је свој |
право пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, м |
га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, |
варале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче н |
њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују |
куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да с |
унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S |
Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за |
.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} |
уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код |
и.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна м |
авити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је бли |
није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити п |
је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но |
.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат. |
а лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву |
с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што запо |
у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да |
утују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама ч |
ознајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шт |
други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сок |
г, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако |
о је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, т |
учене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра з |
а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држа |
Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретк |
тизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, |
ић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су ја |
вану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели биле |
ти света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бр |
су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу |
ити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претс |
нети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару. |
пут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто ја |
никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, т |
кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и |
’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен |
у и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прст |
S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} |
већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори. |
пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па |
нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. |
де сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и |
д вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, |
тумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам |
иси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не приме |
еду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем |
ла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Мо |
ко сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од |
бику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак |
ке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} |
ге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у н |
га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а |
диш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим |
оменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кућ |
Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па |
и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га |
ендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим т |
стоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене ха |
е уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три има |
рвом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ |
устила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос |
му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему |
дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принци |
S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у т |
аку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, |
њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n= |
ро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади |
ивати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p |
ном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шал |
вапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође |
у чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна в |
/> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, |
у стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја |
чињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, , |
н лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну |
оби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у обра |
нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S |
па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако |
утра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га д |
т година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атес |
љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, |
вели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} М |
е Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у |
/p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бран |
м шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџеро |
на без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да |
запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност |
S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друг |
свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, |
м у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита |
ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик |
лушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: једа |
и сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S |
ји се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност |
ет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још вел |
Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чу |
ести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбург |
о сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога в |
ка.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ д |
Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нис |
p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код |
се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На св |
овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми |
у поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасв |
ако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упадн |
S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док о |
О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше ч |
Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задирки |
то хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже м |
ломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо с |
век и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учеств |
неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако |
човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., |
ини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«< |
знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им ч |
лу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај |
ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не мо |
те, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S |
није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад с |
.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па |
доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиш |
{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре. |
у, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре ве |
ла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно мес |
де понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутр |
ако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино |
џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутр |
аш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»Т |
мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо |
ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И |
ори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет го |
да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било |
ред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> |
мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, п |
љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад |
њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако ј |
н страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>» |
ти, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} |
плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито |
кића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229 |
изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све |
те!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му дос |
мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, мило |
га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћај |
чео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам и |
ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад м |
њем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу |
ски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа б |
p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, |
леветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето |
рим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива |
смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја |
сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинт |
на скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да |
ет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају |
оју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? |
о мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од кој |
ољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> |
у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} |
м зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S |
ста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је |
ер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ дру |
опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка |
шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни ко |
а је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам де |
тно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то прест |
д Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате |
е другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и д |
било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми |
само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет к |
ић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио с |
еговом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о то |
!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{ |
а; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене |
ити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може |
тери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао |
но:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је та |
да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог ч |
ћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</ |
нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас зад |
е та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колик |
Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет |
ју, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би кака |
еш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та де |
<p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против св |
оварати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уре |
наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је н |
са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једа |
нтабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако |
е не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја с |
а пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, о |
ведам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече |
е старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стој |
е напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му |
м?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то ш |
на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога д |
и, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абента |
све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све с |
. ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо |
м, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} |
ло нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју пр |
ећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више уда |
ац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба |
треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као |
олазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замер |
његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не |
зиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није л |
к сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ за |
лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си |
ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је н |
ра, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказива |
ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако ка |
да не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блаз |
p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка |
Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне |
ама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто |
аником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ств |
Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане есп |
зни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти и |
често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар под |
одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на с |
орили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> < |
цу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце к |
е је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Отк |
до се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју |
девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} |
р сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет |
нивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо за |
добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлаш |
обом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, са |
а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друк |
истати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га им |
оспођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га |
у; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре |
и ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> |
у се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све |
торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарс |
јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединица |
у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p> |
/> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно |
ма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к м |
ога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, ве |
ранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да м |
ате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја жели |
е веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује д |
ега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку |
памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то |
ам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам |
о изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} К |
ће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к |
да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све |
ам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу |
димо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, на |
ликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад мор |
а инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим |
е кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете |
о живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра |
в поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, пре |
тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, мол |
ошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика |
ћу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут |
сподине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко |
та, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране ка |
} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу с |
</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика |
још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у годи |
рта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не |
онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и |
они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на о |
проштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет |
јбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девој |
ћ!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака |
ио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујт |
ти је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не |
фер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фан |
е љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер |
ејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управљ |
ем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. |
</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с ко |
се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек м |
му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ |
је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам ми |
зостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми ве |
ечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом |
<pb n="186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p |
к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се |
урмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантази |
’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању кр |
месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима |
ју.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мир |
будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> < |
i>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше п |
n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад оста |
ди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше стар |
рилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што са |
шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му |
ш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије |
е и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и са |
живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на ште |
твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи кој |
кој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле |
у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена |
оје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго мест |
S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он ка |
за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, |
газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог приј |
ро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад |
да ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абента |
се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од го |
не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ ни |
ите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" / |
ј дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то |
а он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Ка |
“</hi> </p> </quote> <pb n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практич |
је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но |
кше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њи |
кошареве давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са |
l:id="SRP18630_C2.1"> <head>I</head> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштв |
:id="SRP18630_C2.10"> <head>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било. |
о са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о цел |
и, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: |
етар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, |
ко добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, |
поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ раз |
можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ха |
’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, к |
ад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Пи |
на.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули |
таво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околин |
трана у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо упр |
дили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{ |
чистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од к |
од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У |
изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве |
ови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сат |
па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет вози |
почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану |
да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} |
спођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, п |
им шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је |
иком ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — не |
њи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслу |
ли ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и вид |
једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет |
о време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако још |
есташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцепто |
ао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо н |
се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са |
да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ та |
ар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на кос |
«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако неста |
немо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па ми |
игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; |
/p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и |
траг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који ос |
госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, |
у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им |
’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим |
Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, |
је ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она |
ајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко |
ови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.< |
»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, |
ако га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бран |
тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, |
посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{ |
ка, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан. |
гу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" |
> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} А |
о те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан оп |
е посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« шт |
а се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог об |
мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пиј |
ро, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје |
а обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост до |
ољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега |
и је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у оф |
} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког б |
ет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да |
ма изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који |
је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бран |
гра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију ода |
више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен |
ени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко |
ао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши |
.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем оп |
помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју опл |
реко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, |
анко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко з |
ви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чиш |
данија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда |
»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какв |
} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани |
шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хт |
<head>VII</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело бога |
пала сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће ни |
је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се |
не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је |
ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову |
обратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордован |
е не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи дека |
од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, |
<p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да |
ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па |
о тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те к |
ина; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образ |
же.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће |
веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног |
шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} |
овић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјакта |
ој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Ве |
ној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запит |
сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробни |
њена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све н |
красила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фанта |
идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је с |
види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ с |
е Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу |
у је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелк |
о забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Р |
ећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па д |
S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њ |
е у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу, |
јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и |
у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{ |
примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могућ |
аднију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи |
сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном чов |
држати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} |
толико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се в |
одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шт |
алеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посе |
ем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно исплива |
Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и |
мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви |
а се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусар |
Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код |
да дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли |
одина видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, а |
о замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то пок |
ика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да |
огла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не |
у да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ни |
ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свем |
Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле го |
радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, |
оја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једана |
има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне д |
мо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу р |
на мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је |
Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па про |
} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њо |
S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S |
ува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај |
ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљ |
, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p |
није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити |
ими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} О |
м срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће доб |
шавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па |
Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, |
итам Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријат |
у пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} К |
други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су вели |
адити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покаја |
поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не |
мећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако ис |
Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с |
ао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па б |
покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да |
} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па с |
га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како с |
, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије |
ика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, |
с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође по |
је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зач |
му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад мор |
сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па б |
} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учин |
аво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шал |
се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим |
зати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је оп |
је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чи |
времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била |
ка обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био |
ађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капар |
<p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши |
са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од |
уго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди д |
па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да ј |
рату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па д |
ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рун |
леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прих |
се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допа |
прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слаб |
е, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, |
ца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и |
, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је |
да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} О |
горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина ве |
анку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{ |
да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{ |
д Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} |
, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добр |
ћи.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да п |
пет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне |
је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не м |
угој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бра |
куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ |
Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p |
види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не х |
, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.< |
тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестил |
чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру |
тел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ и |
Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не с |
и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити |
вамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео |
реповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог |
шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали д |
е на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чуд |
/> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће |
Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} |
ође егзекуција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је |
наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид мала |
у да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ н |
и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо |
њавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи |
там ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су |
{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт |
} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима |
ранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} О |
наш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме пе |
ена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавал |
што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није |
, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} С |
ује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође с |
<p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шт |
аура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна |
»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се |
{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} |
е матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{ |
ј је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Ве |
гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да у |
пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су |
х.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}00 |
} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ау |
м робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} П |
мам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у свој |
за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није з |
S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> |
>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је пос |
здопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.< |
то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене. |
а ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} |
Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам |
вати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежал |
командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола може |
, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нар |
арија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле доб |
ко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изи |
<p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да |
да, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, раден |
се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> доби |
усара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прекс |
њи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На |
i>Паулина”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га ту |
а се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S |
но у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја ли |
авидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим са |
n="206" /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да не |
: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па ра |
, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, ни |
менте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се ка |
сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати |
ним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити, јер је он |
ти ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде |
амора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени |
емо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и |
Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло д |
зме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све |
повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао. |
ранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађ |
Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање |
зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су ве |
наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не |
стао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући с |
кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте |
ју те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се д |
и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, |
илама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силам |
а је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу до |
Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже как |
Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће |
е и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка фо |
ована, нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан же |
ану, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема |
/p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт |
згледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати |
и су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер јо |
черу.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Д |
ши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који о |
е радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све ј |
та ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, ова |
ег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто |
угу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, |
да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но |
к нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она ниј |
ти. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је к |
не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> < |
етовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледат |
опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем |
докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више |
<p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију д |
с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он |
сећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији. |
а било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то уч |
р није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не |
него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнак |
Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он |
а видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја |
ње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита |
!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја |
ом.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они |
ем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато о |
репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у |
p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе |
пет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да |
на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо |
мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу |
форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све тр |
не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они |
сао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, с |
да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни |
толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурн |
среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> пр |
у у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се |
о.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да с |
p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам м |
о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам |
ка, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милости |
нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа |
р сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика ј |
епу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, по |
о оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, л |
му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје дав |
изираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги |
м сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико |
онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да с |
ас љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ру |
и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јо |
акви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то м |
немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у кв |
им абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем |
ест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једн |
о није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не пост |
огао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за м |
чанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да |
ађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало |
чекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и о |
наш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре. |
а се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста в |
</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љ |
па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе на |
смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Кап |
друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај с |
ако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је |
тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива |
и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого неприј |
, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, |
!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у с |
им се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} |
та по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим |
скрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сач |
ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, ј |
ећ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Св |
д Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта к |
еднако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је |
ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ о |
ме.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као ш |
ош једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи |
знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као ка |
па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води |
ки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који |
да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цел |
достојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и |
е са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад иш |
} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи про |
ати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дал |
ала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика н |
} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> |
испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у тако |
н старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он |
а на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чи |
па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеш |
м.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи. |
on" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бе |
Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда ха |
чинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржава |
S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад с |
је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одгов |
ма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} |
ер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено п |
S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривић |
инити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онд |
у враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним |
и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то је б |
ишта не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде |
били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо пос |
ста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</ |
баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам т |
амо кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити. |
Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо |
јмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p |
ем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе |
би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, т |
жи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тоб |
немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</ |
е тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чи |
ишта.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не дол |
уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«< |
добравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отиша |
актер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта н |
тиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла |
ива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p |
Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се да |
кођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заје |
о Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ха |
ејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што с |
и, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} З |
а јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино |
д ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже д |
е успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, ј |
Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>» |
еког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Г |
.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био |
букла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда још |
мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да з |
е и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургер |
с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} |
Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ај |
у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљ |
нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} И |
тно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге |
ћ узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаур |
уде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но |
д две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живи |
следник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, |
да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам п |
а незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранк |
онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован |
била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та |
се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њ |
у две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је |
а вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, |
црвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђа |
ута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> < |
и, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Т |
ећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко ј |
д куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; |
?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речц |
ина, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дал |
кам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати |
старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као ен |
’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао |
р дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, |
матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал |
ућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> |
Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло в |
ранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко |
сам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овам |
па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што ј |
ектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад |
руштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу |
не за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили |
у му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отса |
еља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, оп |
непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву о |
би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени в |
и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Ле |
ривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особ |
ло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мисли |
а и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чик |
ршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ друго |
пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега б |
почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам |
{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> < |
у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговор |
од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене он |
} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На |
анику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чује |
Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка |
ми.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да ви |
S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљ |
атерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У је |
да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начи |
то је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима |
ло ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, |
му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пи |
знајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми ј |
мо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компро |
наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не вер |
.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосн |
ицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био |
л?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p |
ите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити бра |
сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам др |
ати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако ј |
змем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може |
Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и пот |
који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна за |
м реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам.. |
де.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ |
ас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Х |
ован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки |
, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога д |
несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем на |
ити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспит |
p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ ј |
{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону но |
апиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онд |
ва јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p> |
ко исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге |
забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на |
сић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим мло |
либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама |
к добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостој |
, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас не |
»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је |
што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом |
а, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>К |
»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато |
што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам |
>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољније досада у животу.{S} Жа |
измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде |
p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, |
кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оже |
немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — к |
о?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> < |
ћку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, |
нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то |
ећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да |
т за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када |
лоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацује |
ура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, |
Један <pb n="71" /> другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео б |
ак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што |
шао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, |
и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај ко |
о ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури |
леко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли сл |
слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење |
да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био |
о ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим |
о га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати |
p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо |
стаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госп |
м уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све н |
куд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, с |
ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито а |
ринти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био з |
дина, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш р |
авила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику уз |
ј и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве |
те правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису |
а је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хе |
зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} |
цкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сиш |
цеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго превар |
чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми |
могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S |
ад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог још |
од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па |
докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и п |
p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине ме |
е баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од |
лендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна ка |
из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако |
машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницам |
на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам би |
дне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опо |
, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.« |
је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ |
S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Лив |
и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, |
е волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега |
година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу ре |
алентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, |
S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па и |
бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и до |
о допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p |
е да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каж |
ма, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, нем |
бунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцела |
е може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини а |
еду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Б |
да ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, д |
е и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо |
ми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ н |
о стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n |
ће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина ф |
шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</ |
виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не сп |
е.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела |
} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети |
то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко г |
чудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманевр |
пасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад |
> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у кој |
о сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мис |
ке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандев |
ље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да ц |
ковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S |
кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је ф |
е прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовиц |
и богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најма |
д какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог |
’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал |
ечаство учинио.«</p> <pb n="249" /> <p>»Какав инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у |
онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> |
тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам |
е откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљ |
и.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и |
глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са |
то се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се |
>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити |
то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ с |
Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква |
ел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добр |
ри чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бит |
већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скину |
ао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за друг |
у, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога |
S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад |
и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими. |
удућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца л |
хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам |
ст рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{ |
за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ кој |
милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема ш |
а узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећа |
па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једн |
што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> |
ш болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате |
ако ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школ |
ва не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са боле |
ку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати |
p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} |
е изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Бо |
ам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељ |
, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У сед |
наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пр |
а, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика |
а је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам д |
не ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропаш |
е видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме |
</p> <pb n="249" /> <p>»Какав инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту |
да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја |
љене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се мог |
лем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет |
стати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзл |
шају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплесни |
што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} |
м.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син |
Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није о |
и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у последњим двема ка |
и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{ |
пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван с |
ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а В |
задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га |
годи на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја зн |
н два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародр |
ла; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у |
па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично сн |
сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истражива |
и.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у |
Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве |
чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутит |
ја, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им |
ти.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек боле |
скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ да |
ковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у |
нам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам врем |
човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не |
нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћ |
/p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти ис |
бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају |
в тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег жив |
во, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут на |
солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учи |
Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ спле |
аци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову |
и није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.« |
ашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је ум |
едају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па |
и други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је не |
не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, про |
} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љуб |
већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, |
Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и |
p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чек |
опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p> |
зно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људм |
{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које |
ако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имат |
имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље |
p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти |
ио у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост |
унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p |
емо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чи |
мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> |
S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</ |
рала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и |
да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело ср |
њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} С |
е мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавим |
онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет |
е лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: о |
марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, |
и, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад |
док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Па |
се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не |
д јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт |
рло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећа |
а имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо |
једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије бил |
ој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њ |
рама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, који има ’ладни |
може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{ |
тменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио ј |
сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може |
ћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји |
дао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, |
ићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику |
најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с кот |
ош оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две |
то одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно |
ко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је |
је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом п |
ико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентае |
S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узет |
ем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру је |
апала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а пис |
слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад морам да |
"192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, |
ета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли ј |
је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек ко |
<pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, св |
</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Каж |
«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«< |
јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нота |
} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стр |
те се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог уј |
етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нема доста си |
тиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме по |
ознавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико |
ивићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поу |
м какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду пис |
м ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p |
ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се |
S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, |
вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткиж |
о на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине ко |
м... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... ум |
је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, к |
атизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему |
е и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрај |
Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа |
.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду м |
оше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко |
вој говори обично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са |
у сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морал |
ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени уве |
оју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем м |
би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико |
какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш к |
ратију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, н |
сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паорк |
огу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, |
о и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам |
рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определе |
} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гусл |
е ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казат |
> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописа |
да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек |
ло има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о |
ложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се |
анда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; ко |
Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> |
и срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда им |
тцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинер |
ље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро м |
већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и пам |
пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески |
ди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер про |
не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, је |
век; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би |
!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те како!{S |
ћавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи до |
јвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S |
и, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлаз |
е допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити |
не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волел |
’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ |
а види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика |
дим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за ме |
ла.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго вре |
ког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље |
ика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна д |
није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао |
Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је о |
дати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у го |
а све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{ |
бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисле |
смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме |
аска Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Че |
о је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јо |
како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен. |
допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане |
ако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ то |
па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с до |
ивија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} |
рвог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} |
Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>По |
и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ ов |
главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће к |
неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је ув |
то.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су госто |
ја и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до к |
то да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања толико вр |
је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, |
му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже |
треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се |
{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, н |
Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро. |
ам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види |
ад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — части |
ству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; н |
вић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> < |
о се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На с |
.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} |
е тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста |
ривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му |
соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само ва |
ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно во |
једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар госп |
веда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био |
у, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а к |
оче разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одмор |
м како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људм |
а им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све обли |
олео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет |
цивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и та |
еници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нут |
<p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те |
о.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То |
о лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <p |
Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали |
p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденциј |
ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћер |
а има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, би |
Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се м |
да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима о |
не поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p |
ма’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за н |
опаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по ма |
сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} |
путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио |
ајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја |
разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешт |
<p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханик |
арија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није |
ду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешт |
<p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да изд |
е, а она поче своје житије преповедати: како је она имала добре службе, стекла је прилично нова |
а ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова на |
ве потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смисли |
е кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су раде |
рира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве. |
но, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. неће |
стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје |
Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједа |
есић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, ж |
њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, г |
а ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је о |
прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред све |
.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог до |
«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напас |
eign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, он |
реме и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам |
ића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S |
или; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па и |
д кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је |
аники, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки ча |
је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Мо |
ва касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се п |
селији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први |
на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бе |
лим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка б |
акације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« |
како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>С |
а цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} |
о ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је |
о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па |
на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више |
, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће ха |
ећ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило бил |
/> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И н |
све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитор |
ј башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло ле |
»Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено та |
а највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити веч |
да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је по |
које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та |
за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ |
Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле |
пада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»Т |
а; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</ |
фирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Ва |
и?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се |
па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе |
азговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотат |
никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, |
еш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Воле |
арац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и |
Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службе |
{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем н |
а први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо сти |
у велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S |
и је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено. |
олова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклон |
реповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па |
ка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он |
крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да |
ом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у |
.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се, па пл |
штво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са је |
Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерск |
ласама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој ку |
днокрвно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је |
т, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га в |
а се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за мој |
Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су |
ачковића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно |
јне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.« |
ла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивил |
ајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај ког |
не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. |
, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт |
о дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је |
то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, п |
оће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала |
не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца |
ешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половино |
шњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’. |
свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог ни |
ао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из м |
Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав |
цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја т |
била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш |
шао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; |
приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испад |
слио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не |
шпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо |
зе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се |
све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ с |
каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</ |
не не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} М |
кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, ј |
е ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се |
ваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Н |
авно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штет |
кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елег |
тари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мен |
да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је зн |
како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задо |
дати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу с |
метно што измислити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, о |
и је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ниче |
.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада М |
огу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гриви |
ознавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједн |
мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> < |
.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Б |
ан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} |
да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ ко |
ше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више |
дне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то ст |
Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама |
езати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, |
чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носи |
, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта |
га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил |
У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам ра |
, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда с |
} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо с |
дма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако с |
ћке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте ш |
дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} До |
ранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ н |
покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: |
такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао |
це.</p> <pb n="185" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио |
им прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо доне |
ође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бран |
8" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са жен |
је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара |
и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан |
</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води |
а се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта |
селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> < |
ормундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам |
ку, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и добр |
.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни глед |
ој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се је |
то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од |
га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког |
још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да ј |
домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољуб |
, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао мло |
> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак исти |
апиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њ |
теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си ц |
добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру |
Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко нап |
му обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>» |
је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{ |
p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакал |
здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане |
} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао |
сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> < |
е се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само |
у све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка |
мо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам |
рома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} |
се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко |
Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се |
нели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»П |
> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо јурати |
авао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако |
е к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види м |
о је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје с |
ако га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га |
опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уд |
стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и |
Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а |
.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и |
пођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни |
Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; |
Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад |
.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Про |
таде сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему припо |
ји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудн |
о кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узе |
Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њи |
Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чека |
је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; ни |
рате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} |
ранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но |
е.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта |
/p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила |
ње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздр |
ру у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се р |
се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, |
ет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до н |
откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ ка |
мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јест |
ешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је |
окојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало |
’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио |
и, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је жи |
се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и |
> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енгл |
е нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си |
еди!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> |
зненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити. |
ако је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Б |
е, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са же |
радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од |
Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и пит |
сне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="24 |
е вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће ов |
понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p> |
мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не |
рига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су |
ослу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне |
ранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно прип |
м бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би п |
ља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116 |
ешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао бил |
/p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од |
ерење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони јој в |
ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и ма |
кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новац |
а, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема ви |
ро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како д |
о све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве д |
ко лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлиј |
кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита зло |
м ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили. |
ако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искоре |
p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type="chapte |
Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} |
к што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су с |
и.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањи |
робао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић |
подар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ по |
требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то ч |
<p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у ч |
т је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> |
милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но м |
тере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са ма |
.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку ре |
догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије. |
етвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што |
пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут д |
иче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, |
људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар |
нтабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа им |
о си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, |
јем предусретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу |
њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« |
би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; ка |
} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим |
и.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо |
лком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и |
да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у рук |
{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро |
показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а он |
p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S |
о присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић |
ту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими по |
чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су |
т трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Једа |
Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузентк |
ивусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и п |
{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску |
тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет |
сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, |
S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га |
наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Ци |
ло збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па |
господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од виц |
Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно |
са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што |
ђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем |
и.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, б |
ерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S |
</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</ |
>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Хани |
/p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишп |
»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S |
ао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се |
л’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими |
} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три г |
а је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у |
гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткуј |
е падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, |
изи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве |
А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?« |
Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све своје имање. |
су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоруч |
и и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка на |
ије ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он ј |
е изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак |
title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се |
дило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгл |
каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бран |
> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа мла |
пет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S |
сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да |
: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацил |
.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је сту |
рав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па ку |
ед Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом прам |
д’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па а |
у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним пантало |
онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p |
редитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у друг |
је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} |
цу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити |
ко узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да б |
лике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, мил |
есто мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранков |
ужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, |
имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} |
ш у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почне |
есе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду |
{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ |
Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам |
ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> < |
ао црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама б |
ти с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ак |
аквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb n="41" / |
какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем |
радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруш |
ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} |
То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да |
красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу |
{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да |
м хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, |
де без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро ж |
е вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Види |
за седење употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да |
да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ |
{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта ј |
ко после подне под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} |
се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место |
службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже |
егово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и то због т |
ткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпект |
еђу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро водило |
онос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, |
} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смисл |
ојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како |
ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, ка |
ије седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још б |
пут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»И |
ако Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко |
а књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за ка |
ом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после |
и, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатељ |
о се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му |
Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце и |
дати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачк |
ко добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почаш |
е.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он же |
је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Ме |
била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код |
и се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и неср |
, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене |
а, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати т |
но сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку сво |
мо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далек |
а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са |
а са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал |
p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда |
, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгле |
иком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га нап |
гој каквој болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда |
} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним п |
тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић ј |
пет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало |
хо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се п |
ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковал |
За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb n="156" |
седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гл |
чтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересан |
ма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јел |
кне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> |
могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре не |
лого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, кан |
ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарс |
љиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће |
доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показа |
а те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мен |
се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је |
бично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{ |
мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакв |
е могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се |
је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p |
чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га |
кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако јед |
, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће |
банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега к |
а се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се |
а са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на |
нда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо. |
ћега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но ск |
ло.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се м |
камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да |
а на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њо |
о се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{ |
Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у |
не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирају |
нако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође м |
ли, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о врем |
лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није н |
ити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам прек |
шлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики при |
>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« |
ео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, и |
ред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крут |
</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разгов |
S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и п |
ително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи так |
жење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпе |
внашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место. |
исмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег располож |
у, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину св |
посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписан |
тељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то |
па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби.«</p> |
> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је |
иденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи |
вака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, |
тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> < |
сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од |
но сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} |
ао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем |
ледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једанпут окречен, па јефти |
река, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго ва |
те јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојк |
.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још |
ш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај б |
S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, |
, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже |
а још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали пра |
тељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, |
.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам кур |
тне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се са |
за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милос |
н и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао |
на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и мор |
руги дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p> |
{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима |
мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро |
pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и з |
и била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мат |
и у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; |
што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употр |
еда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псета |
S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, пре |
у, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет ок |
неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опари |
да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p |
е, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаж |
ила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, б |
p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил |
Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још б |
то иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови оп |
какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} К |
ћ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се ч |
званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас |
<p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас |
е лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити |
то, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и |
који друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Ма |
јлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, |
апитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад |
моје пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Дра |
не душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њен |
лада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не м |
S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често |
<p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Си |
човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у живот |
ем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од н |
а, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва |
да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од |
селог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират ч |
о.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукто |
нити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јап |
ек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкал |
ко ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење к |
а број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у спора |
« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је би |
и овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, |
сле свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови |
и се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</ |
ор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{ |
доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма |
заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио |
и какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} |
е рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт т |
Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а |
кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповеда |
био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два месеца носио се лепо, три м |
ао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка и |
ла, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој ј |
зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друшт |
ују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су |
женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-ч |
путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он н |
в поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест |
дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још доп |
а сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једна |
Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђ |
пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, |
, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа |
скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> < |
S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо. |
мо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> |
г срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је мо |
рхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи кој |
мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Д |
то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n |
куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напосл |
ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо |
> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се мо |
каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су |
чковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како |
кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>» |
м; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао |
} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејем |
ође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало д |
одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су |
инијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадн |
ска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију |
и да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, је |
краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расп |
Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} |
} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено |
се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад завед |
аца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљ |
<p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Он |
што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер |
ње, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ |
против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубље |
ј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да |
ишта, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се р |
дику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и |
вам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, с |
{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и с |
и ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шма |
</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га |
талан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да |
а немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи |
тету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Најве |
уза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака |
љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још в |
} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неко |
> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим живо |
рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо |
Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоње |
ишт’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је с |
} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у п |
егантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него |
лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића |
бе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У м |
е би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја са |
.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест |
баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>У |
ново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, |
ићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике род |
а се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му н |
и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже |
номику.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после |
а-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту |
уката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походим |
комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће р |
ло друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ ка |
аљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ |
их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} |
ићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једни |
у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер. |
} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља по |
емо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S |
м децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па |
ог јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим |
ји је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем год |
но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гл |
из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако ј |
е ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајрат |
.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. |
а, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права |
је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{ |
«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве |
штеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S |
е, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она |
ио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само |
знаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допад |
оји су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има исл |
{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан на |
е како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако п |
вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није ви |
а.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, |
сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређ |
} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћа |
ки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му |
{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то о |
; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фали |
ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад |
чена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово |
куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо |
честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она до |
’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{ |
а је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показ |
за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један д |
што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад морам |
</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном |
већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се ме |
Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ те |
војевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онд |
већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И с |
тара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред |
букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изи |
је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој |
тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <mil |
, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа |
лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би на |
{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, |
а, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} О |
ма су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Го |
њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њ |
е кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за |
останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку ун |
а бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце нема |
рист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може |
>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следу |
на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод |
о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један |
еднако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а |
о.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријат |
дем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билет |
ти њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S |
л.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода |
ић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим нов |
дирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме в |
аест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзек |
принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође ј |
је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја |
д си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад |
.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми |
шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек |
ћку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом д |
е слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду |
у, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{ |
а Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веровати д |
ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забуни |
лад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје нау |
дио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим |
адали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан |
90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{ |
»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Бо |
, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p |
еолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са д |
жем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као страну господу, док |
м био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мил |
едао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања |
оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у ку |
оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би с |
а сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је д |
м.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати |
’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте |
еба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на В |
ије сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га з |
пео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, з |
ри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па м |
ивимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се |
че напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«< |
ац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда криш |
авити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам |
дати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам |
то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја зн |
; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам с |
9" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{ |
ас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију |
га што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба |
благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, к |
ма ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је |
а пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква |
ранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>» |
адене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који ни |
час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га по |
S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, |
а да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>» |
ти да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас |
сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страша |
ермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погод |
апити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама |
ћ, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«< |
м друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због др |
кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S |
ако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим о |
а своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као ви |
мање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако јед |
p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утвора |
све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој ок |
ет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало |
} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику у |
сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узр |
млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване |
има.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и сл |
ости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задоб |
о љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми |
{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма |
ам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја |
за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Ви |
моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срн |
и је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све тера |
Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба во |
} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густ |
ан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од |
<p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му ми |
а га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се |
ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад |
, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикец |
и и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој |
деш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу к |
!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у |
ице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био |
и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му го |
b n="192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дош |
ти.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали |
анке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барон |
е била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Д |
и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још |
оведим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био с |
>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Доне |
амо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у |
и насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} |
ко ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им |
алио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам |
> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја ж |
, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{ |
н проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се изв |
опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, |
ио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерат |
.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за |
ити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л |
м шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу ко |
огата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као И |
едну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} С |
има познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићк |
ици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић са свој |
тне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левч |
ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упи |
пријави као своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођ |
p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несре |
ем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће |
а је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она |
д се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу че |
достојном дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се с |
се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога м |
ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на п |
врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам |
на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пе |
сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да ј |
е, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, |
>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му |
е, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас д |
овека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{ |
мојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одб |
сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} |
</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран пр |
ам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у бог |
Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петкови |
тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана. |
већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} |
, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и о |
то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на уд |
диш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме жи |
да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, господин Де |
демо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код |
бушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек |
пља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, заруме |
писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати с |
ј сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је |
у шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сва |
{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не |
е научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо |
оже банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели |
ткуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, пре |
лико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у ра |
{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа |
ати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у |
уту.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S |
оверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав о |
м сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спом |
свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једана |
на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифт |
Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Види |
>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особит |
а сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљ |
од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под гла |
јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у как |
ајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку |
ма.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и вес |
ује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе |
проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Ко |
шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да |
ш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика просл |
може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{ |
ј.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није |
} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, д |
се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и о |
д издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко с |
, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају до |
ј квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дуго |
/p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, д |
а; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи |
м и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме зад |
други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га оф |
’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; |
ерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро иш |
фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика го |
и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, |
ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало |
Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети |
у; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру |
а.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, |
два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђ |
о пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће ника |
тав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до |
чећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати. |
ијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од |
тна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као |
ка Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бави |
д свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу. |
и се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао ј |
као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо с |
ошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енг |
ирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окр |
љинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко са |
угом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнам |
е.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се |
ти и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у |
ар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за п |
је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек |
почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакш |
и шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пуш |
чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико |
S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па са |
/p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим друг |
а.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда |
о тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао по |
човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако |
ори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то с |
шир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па |
даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је ме |
а сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато |
д се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке н |
здалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај из |
сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте ру |
{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њем |
нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чуд |
ођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: к |
ечи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет |
који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су |
овек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се |
дал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек го |
међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег др |
лова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише |
из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на к |
и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друш |
силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки |
ривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер би |
сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не зн |
а његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру каж |
о, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно пр |
то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> сн |
ег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у т |
и.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црн |
мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу |
у понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не |
о, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допа |
осле ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом да |
оле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте |
ве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад |
за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на |
/> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор н |
д после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару |
ра.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ |
вакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпек |
рошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које цр |
има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до рук |
у од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, н |
ног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта мло |
нредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сач |
>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковић |
дне околности може се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не |
етнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само при |
шта.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} На бро |
ем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем с |
ежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била |
} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је |
ко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.< |
д начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма |
се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је |
га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: |
добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па оп |
ткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца н |
богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све |
едно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером |
код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да ни |
де опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечер |
сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има же |
ао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане сруши |
ија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе |
човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и поз |
економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под прво |
Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде |
ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од |
/> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исц |
је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут по |
је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима |
; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недељ |
> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А за |
’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да |
у собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су |
умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте |
рима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ј |
т, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа |
пету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке |
S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично ма |
ког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме о |
шљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима |
ну.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви игра |
е покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чек |
} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни |
у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било лично |
нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и ми |
е однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, |
="SRP18630_C1.3"> <head>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{ |
били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију з |
ци; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} |
ње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је св |
е.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово вре |
деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S |
војку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу |
е.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па |
већу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је г |
S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врача |
рина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја м |
бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам |
у.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да д |
и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и вр |
неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд |
је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није |
о здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је ис |
о се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се |
мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, кад |
н?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ о |
мо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту |
ље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здрав |
ао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће тек |
же.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>» |
ају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па п |
га Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбада |
љан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да |
— прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћед |
друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш |
} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S |
он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, п |
, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити |
па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам ст |
вет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онол |
дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p |
н лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад прави |
а призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по |
арош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру |
све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хер |
S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио |
оћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p> |
досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком ј |
ма: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета |
а га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем |
ле четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мно |
зговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почн |
смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам к |
он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држ |
ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја ис |
са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмо |
му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не бр |
не ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му |
не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, |
ундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ |
ет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који па |
а могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од мил |
} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, м |
оокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме |
оним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Го |
не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дај |
</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} |
ао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и |
} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је ку |
жати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} |
куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел у |
чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S |
Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И т |
о ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и < |
ајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{ |
.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. вр |
љу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји |
но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако наб |
и капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се т |
службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљин |
доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпу |
ам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухал |
нти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као |
а огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као |
ер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговара |
S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде |
поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</ |
а да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и |
задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, |
, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповеда |
Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с |
ко ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Од |
а имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, |
исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар |
кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, |
о положена, све те природности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, ост |
знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула |
у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно |
је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ |
се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Нај |
фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој |
знали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с |
ова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми ка |
утићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили н |
ко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко иш |
а!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што |
ужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S |
мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио са |
/p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог |
м му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да и |
ке, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p> |
лер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ |
у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, |
} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} |
ио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ј |
>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрај |
мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Ј |
слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фи |
Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски регла |
оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо др |
подар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, |
т, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руц |
ан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бр |
вине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њи |
нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p |
милити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотер |
м слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао чети |
је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо |
бија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе: |
ку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, кој |
ћа формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колик |
Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитањ |
b n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба |
Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" |
ве млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — фрајл |
одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младо |
му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-дана |
м га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуљ |
би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«< |
дић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаур |
ретстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> |
пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и |
Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабиј |
ки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или |
, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом д |
мо зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавал |
м стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после |
ати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био по |
Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу в |
ет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам |
е добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја пр |
з школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу |
Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада |
приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне |
си достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ так |
о љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетк |
кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу |
ла, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, |
не Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> |
/p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милост |
еданпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до н |
и.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро |
и се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p> |
Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тоје |
већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро |
ароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени |
ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S |
ет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, |
га — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обршт |
нције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице |
лонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени |
опадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам. |
утим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо |
мака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо |
неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту с |
тва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пе |
ити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам |
шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ |
а више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправи |
и.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине |
смо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије |
Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећа |
е се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ пре |
ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и |
ранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на ј |
— носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пиј |
је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са |
анка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравкови |
не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} |
напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удр |
је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, н |
и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега пр |
шће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, |
ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили нанов |
иком не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро |
л’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зач |
даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} К |
а једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, а |
ро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Д |
ремена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позо |
еди, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо |
>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је |
рим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S |
е.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно |
и већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ћ |
од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом живо |
ратија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује |
авши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то францу |
гло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад |
ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не по |
види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој п |
месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ |
оловања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена |
а сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је н |
столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало |
ођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, с |
а од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у с |
анг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеј |
још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек |
а гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, |
о, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} |
га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је је |
, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене |
ваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушне |
м човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гав |
потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њег |
о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> < |
нута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплест |
жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам св |
м даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{ |
ве знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове |
сле наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком |
грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредит |
дем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види |
било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фр |
ађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен п |
т покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово с |
ћу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, у |
а одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почива |
зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим још |
м имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма |
па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} |
<p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и |
ванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но |
S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Ка |
Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан чов |
ала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога |
ек, препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговар |
гатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот ску |
јатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.< |
нић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, |
је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је те |
е камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио |
асна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрај |
Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се |
ваца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како |
Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају |
«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а чо |
и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, ка |
м, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бран |
а видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од веће |
јте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнем |
} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија |
дан сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} |
ан другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елем |
тите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ак |
.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Баб |
але да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} |
ад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да зад |
се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је |
е био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гри |
на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу соб |
околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо са |
о нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непр |
</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тр |
егулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш т |
то створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се у |
је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је це |
у: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке го |
.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас |
>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право к |
дила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{ |
е метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а н |
ећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми |
а егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј. |
ене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с |
забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачал |
Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, в |
лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема |
епо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да |
много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар гл |
.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на |
ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} К |
оноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n= |
Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек |
{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе |
од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{ |
ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер |
у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида |
све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће |
; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} |
е и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није |
</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</ |
а.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика |
.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здрав |
p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе |
из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S |
мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог |
ну веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од с |
/p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели д |
ло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај |
и је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формунде |
ти једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече |
} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кок |
ретстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} М |
ка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако с |
, а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана |
Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако |
а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p |
бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} До |
ићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким муж |
ме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се |
т само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јак |
је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам |
се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ |
То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незг |
Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мо |
е ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} |
а држао за крутог, непрактичног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он те |
ачинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма |
л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде? |
и.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да |
довица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо |
њи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице- |
о другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкч |
{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} |
мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта |
дем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ |
е питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет |
аку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркпл |
шај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има дос |
кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао ко |
епо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачкови |
м извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки к |
искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас види |
томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог |
ко је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} |
на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва ч |
умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} |
аци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, |
Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не |
<p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мис |
сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, п |
.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, сву |
добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеш |
у кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелк |
о <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од |
ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам |
творио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из ка |
{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> |
мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић |
места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што |
ио.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао и |
а после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад с |
о се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка. |
ер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са |
те нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, |
шио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фами |
ли.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече |
ра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти р |
е у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с |
ми разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p |
ји никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају < |
мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ре |
памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа |
абубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, г |
ика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Г |
Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допад |
вестија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </ |
и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} |
да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зад |
хтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчи |
о.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, |
ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборав |
го, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Руни |
огами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклињ |
шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски |
већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића и |
ш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>» |
а клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, п |
лија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; |
м да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно |
а ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не |
ешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послужива |
е; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака |
<p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен ву |
} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У |
неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда т |
оро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледал |
зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, к |
ећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истин |
{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како м |
{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја |
глеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванае |
оду наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села |
ти.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«< |
оведио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бра |
чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само |
е мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у |
»Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина |
архерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па |
но, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пив |
с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао дв |
није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили |
сије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест |
абици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, |
рела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика |
учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао |
а; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и но |
гао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почне |
на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако |
фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, мо |
ма има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће |
Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само |
је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се |
новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S |
<p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.« |
е како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје мес |
ре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је друг |
ле ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери |
ек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он |
ажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако д |
се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе |
ам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је са |
гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом |
недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кум |
нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако |
немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелк |
ћан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је |
м, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оп |
пусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ |
разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате л |
p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочек |
а тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручит |
да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> |
пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скор |
да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, |
морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој су |
љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем |
Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како |
аро већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како мл |
ене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла |
каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва |
ровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Т |
м дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш вид |
о, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} |
авде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у |
Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Г |
е земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора.{S} |
била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи угл |
ед дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд |
ају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} |
оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио |
о.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите |
а учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.« |
оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба |
е већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим |
сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже |
/> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет |
Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој |
та у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вереси |
} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како доб |
би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заје |
еног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} |
до; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, |
} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта г |
добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{ |
па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да |
<p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је |
че се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад |
је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; в |
/> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој пра |
дио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’ |
изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онак |
о се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за су |
био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију к |
лагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S |
солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље |
ођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на стран |
аки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић в |
урата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи једа |
о да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ј |
ла.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све сво |
цији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарес |
ам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорит |
ам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти љу |
џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого к |
.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко |
овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их какв |
p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста |
ижили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Оти |
е опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау |
даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог |
дна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него к |
Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпати |
ди не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више д |
/p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ |
и закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам п |
овали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, |
ебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа д |
док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који да |
p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздрав |
S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним |
истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па д |
зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи |
о је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енгле |
ећ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потраж |
ду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хо |
е кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је ш |
рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, гос |
{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу сву |
Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је |
кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја |
д млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гриви |
сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, |
чинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф св |
вакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, регрутација, народ |
, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, |
иц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p> |
одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после ра |
<p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта |
д један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разгово |
им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал |
опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој |
оји је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранк |
ајмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код ме |
еку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће |
ет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} |
Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито |
тафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезар |
еља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалт |
ити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а |
Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{ |
и ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> < |
.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро н |
те, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми |
ислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може |
!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се |
наздравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика |
<p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се |
нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан са |
ећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последњ |
тивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она |
међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који с |
нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да траж |
е, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка |
њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да ви |
кспедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако д |
труфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио |
г разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек |
ој 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљ |
} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ |
ан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, |
о.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и до |
еби смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ |
на отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро |
ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигн |
еће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прос |
ности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде б |
м, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек ин |
е потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро |
то ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од |
иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас |
се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је б |
ђи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му каж |
па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте |
код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да споји |
} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам |
се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за је |
м рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то |
ли смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{ |
срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и |
ади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио |
једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта |
о, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скуп |
ести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам |
} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу |
та и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p |
S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није |
у будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, |
ти не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{ |
к из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљат |
, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и |
адоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у мет |
ад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактици |
гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, |
ф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто. |
аци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци с |
ће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и к |
а после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; |
о догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ј |
ад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чу |
а ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки ж |
ито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове зна |
највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све |
е било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи |
то важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам |
ђе у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Н |
и то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> |
асти.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет |
о опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо |
е чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни н |
.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не |
»многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S |
сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспита |
ати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} |
протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио как |
А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ћ |
у за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је т |
ао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге с |
> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ет |
е у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају. |
матум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није још |
могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање |
е; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ва |
о куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седел |
у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермин |
се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по |
евом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} |
а начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги муш |
венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић м |
итање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљ |
ад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му |
вим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше ава |
заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да ма |
даред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за једа |
ти.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у |
на о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег ст |
ести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам |
и и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они на |
.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фам |
и.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат не |
<p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао кува |
к легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, |
јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а |
Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бр |
ио на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви с |
за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо |
е су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда |
зовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде |
великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> |
е важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини |
у тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами |
ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да жив |
аве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер н |
ш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси ш |
е живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот |
сту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заок |
моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ св |
је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, са |
ва добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни |
азати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с к |
и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати |
а љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда до |
} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није мл |
ро могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на |
ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И т |
е његова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се гото |
е ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, |
срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па |
се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда при |
судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} |
арије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онд |
н је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ |
на је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шт |
о добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био ј |
.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела |
т уважава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним |
илне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту |
у.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из др |
м месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспи |
ла је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала. |
ва опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал |
м кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си |
жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио |
свету претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју |
о да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговат |
регледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко |
д тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја |
ц какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростит |
/p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, |
је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ н |
ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не б |
опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гости |
з образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на с |
ажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и |
аквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофи |
се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То |
илуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дођ |
рошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце |
гу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је ре |
улкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, кој |
у, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети |
ладић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, неп |
ђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а |
м.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову к |
за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту не |
јцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, |
анко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са своји |
ену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</ |
пругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко |
ањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да |
само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра к |
истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> < |
а они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи |
опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже б |
ла права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се сам |
ако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником пок |
ао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући. |
курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ с |
не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се |
је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу |
га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и так |
ад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хр |
, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па |
«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, В |
.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; |
»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} С |
се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, д |
м кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео ж |
и за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је |
што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала |
>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зави |
Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а |
Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу |
>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па |
десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ н |
леда да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се лично |
<pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Т |
асу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и из |
, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ о |
дан дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше |
није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S |
здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се |
се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција |
е за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан |
ало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велик |
S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је |
пет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент ре |
о.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате |
сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов к |
и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све |
деље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе с |
то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које |
нко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone unit="s |
једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад н |
овек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, |
и,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог |
прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, |
се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се |
ловину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хас |
т смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па о |
згледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су пре |
Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан ка |
гао школе навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је само један |
ош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу. |
изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Је |
ако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега |
стајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављ |
ање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чи |
тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па |
лоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута пов |
дим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има к |
оста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изглед |
кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не |
обом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити ду |
не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, оч |
о сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу доби |
гим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранк |
ш код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал |
д мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: |
ве.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој |
, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко |
ког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бр |
нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене |
живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да |
офалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије |
.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Авра |
и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам ш |
а тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мно |
а ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} |
и прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливи |
за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер |
ије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој |
ити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве |
тком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми буд |
логе стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду |
, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе |
човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере |
Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајл |
ћ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно п |
ознајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче |
одлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу |
чка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека |
его женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на ферде |
И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам в |
но фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућно |
неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављ |
е у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо |
етлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ци |
рве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са соб |
читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па г |
и осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а р |
<p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге |
Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима |
и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако про |
целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак |
л био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручал |
код једног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту с |
} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ног |
се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: |
а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром |
пало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ак |
д једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И тај је дост |
Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не |
ан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже |
да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулк |
; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињ |
ке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="22 |
л’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — к |
</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда |
Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на п |
нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара |
Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p |
је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, са |
за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржава |
руга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи. |
{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, |
робитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви |
вије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, |
еп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом |
срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S |
ше једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној иск |
у нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су |
оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити |
особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p |
ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{ |
ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет |
ма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; п |
господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном проси |
но преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му |
да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, |
ци је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интерес |
на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опе |
ићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта. |
’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију |
етио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад ч |
дним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пр |
ша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у јед |
други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година |
синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим проп |
вечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задово |
било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће н |
е одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду. |
»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура |
својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву |
} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а е |
каквог холосаног, измедецираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже |
ца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим жи |
и свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима леб |
ексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до |
милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кро |
ра једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњ |
једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја са |
је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="2 |
отароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} И |
На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинил |
Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио прав |
д које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у раз |
, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} З |
стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и |
а да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђако |
Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — |
анко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги ту |
оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у је |
.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, |
у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од |
кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у |
наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живи |
ајопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је |
јвећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на глав |
рну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подн |
му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и п |
ч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим н |
га, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог |
чка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом про |
е класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> < |
ице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ некол |
и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> |
нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у пог |
ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но неће |
лободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не ј |
л’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној |
да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поуздан |
преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту с |
д и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S |
ндшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камер |
б.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> те |
ити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, да |
у младим годинама мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане и |
морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне би |
лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што сам прим |
се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} |
{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене ос |
ле чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливиј |
минал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће |
сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гриви |
ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</ |
зије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује |
, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам. |
оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати мож |
ли.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо |
{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па с |
зме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, ј |
н.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, н |
ану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хо |
ва Преузвишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положи |
неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из вар |
као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} А |
е код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <p |
/p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом б |
после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно т |
S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој |
бургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет |
с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је м |
рајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу пока |
нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се см |
наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час |
«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{ |
ко сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} К |
<p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа |
ко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам |
бух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало |
>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета |
борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја нос |
рећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су д |
крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p |
по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писар |
собито једном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукен |
о више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај |
остан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> |
д ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад п |
нски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} |
} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест |
мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и |
и, све се меденим речма предусретаваше; који их није изближе познавао, рекао би да су врло срет |
махера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се с |
уги, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора разд |
јућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле профе |
тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај ко |
ије добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и вел |
суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојорено |
ћ данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>П |
долазе; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — |
а ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворе |
да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и |
немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па |
ке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који |
а затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све са |
е пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и с |
ш и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати. |
раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскал |
ољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, |
S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити |
оји су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{ |
чића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће б |
каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друш |
мо им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа с |
е зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што с |
с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се |
а ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи |
и ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, |
тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господи |
није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједа |
ој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица |
, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што са |
још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, |
скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се |
ао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и |
и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} На |
су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стип |
се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и пона |
под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице пока |
S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе навршити |
.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и п |
} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам мог |
а, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему на |
м, па тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство |
дио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се |
аде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, регрутација, |
исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, |
орте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, кој |
ису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари пра |
нда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, |
сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њи |
после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, |
но доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона прима |
иди свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цел |
{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да |
ермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је с |
и држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ ч |
S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико |
брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се |
ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је п |
не није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — чо |
стао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p |
ва уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш ра |
а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма |
најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ |
био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати |
а.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је би |
е да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово |
о јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти среб |
ђе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца |
већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим |
едеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добр |
ако се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За к |
Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ |
же му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да |
} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ет |
ом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја уве |
ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ |
у и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — |
а, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећ |
сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад |
о девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је ш |
е им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, т |
{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су |
црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни |
ма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ |
и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држ |
отињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Т |
оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрав |
ико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што ни |
аше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се т |
е и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешт |
ећ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, как |
и су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је каза |
е тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће |
исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богм |
ам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарај |
Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одго |
ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам |
нтересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевал |
заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S |
штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душ |
Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — ниј |
опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе д |
тер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да буде |
шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба |
о као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити з |
љство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се д |
с Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви |
ве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут |
ад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт једа |
Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене |
једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се ме |
р како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зов |
љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радо |
сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њ |
о.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадов |
p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима |
е на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају с |
ћа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, |
ду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосн |
варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву рет |
је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Ч |
ги би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзел |
ћу једног сродника, честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпи |
канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</ |
је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} |
ко је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финанси |
који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’о |
ашан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође с |
ре!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сес |
наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и |
ласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« |
} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром дола |
ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на сваш |
ило одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Н |
и брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погоди |
уда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, |
ad> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је |
да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог та |
о, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па ка |
, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се д |
а.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, |
раво нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су |
му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не до |
} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та ј |
у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву мило |
тиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да |
ути напасти да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимон |
па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све о |
на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S |
p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не |
ки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред дов |
ивићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па |
ера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међ |
и другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Н |
Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно г |
чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним д |
а постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, |
а даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изјави најпре |
носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди |
се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> < |
ебрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у |
чен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала д |
квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да приј |
домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ да |
<p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад до |
зна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и помен |
клоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће м |
ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, д |
а, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — табле |
у, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда ковр |
>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам и |
да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фам |
и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожа |
идиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} |
или, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, м |
у рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} А |
ји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру преј |
S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>Посл |
о што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо |
дницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом пра |
ужна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ ни |
ад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема пон |
уда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна це |
{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, погл |
мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам д |
.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би |
слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору |
навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мисл |
омаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она |
и ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугм |
за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{ |
су, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило |
афани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно ј |
и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref t |
та, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p> |
сте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико |
м.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њо |
су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са |
умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав с |
</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} П |
, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се са |
ка потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи |
ле да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се в |
агородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По нош |
преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошан |
ле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, но све јед |
е, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут |
зглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Је |
иликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на је |
е враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, ни |
еднако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добр |
ка; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чис |
у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чује |
ећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наје |
опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се |
ло подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи им |
ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбо |
гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут |
Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дођ |
смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и |
ви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламор |
.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гриви |
<pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао ск |
и.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да с |
Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
к што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писарови |
и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квар |
крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једн |
> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још некол |
S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом |
ку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо |
пили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут |
отови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола изву |
вори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, |
шчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а |
више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разгова |
>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не |
оћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо прима |
} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми |
руги у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо |
г првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска чове |
кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звек |
докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа |
че напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жало |
бучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго вре |
е кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако с |
са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујем |
ају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И н |
нко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за |
S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер |
пођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и |
етковине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прек |
ражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</ |
лој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путова |
«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек. |
»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и |
једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљу |
а он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, |
ђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, н |
S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} |
куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам |
већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гај |
»Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ |
, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се теш |
велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{ |
Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — |
стаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру про |
ље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места |
Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја с |
} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми с |
мо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си доша |
тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истечени |
е, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданд |
ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само пророчествовали му да ће до |
је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па ј |
и пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат глед |
Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продав |
га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{ |
им: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу доб |
обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на л |
нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то пр |
а кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме |
авамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег |
о чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће |
тар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ ј |
n="185" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десн |
ра.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље ве |
Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам |
Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти тре |
био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су |
е сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом сме |
да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли |
ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, кој |
.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Ф |
S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам сл |
везда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој |
кућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофо |
</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би т |
штељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жал |
и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мис |
емо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја |
«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте мог |
кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет п |
ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Са |
управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, |
е још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« |
ени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала |
на ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет |
е даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} |
тпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнак |
ио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим |
калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико |
о оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи |
морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико з |
ошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.« |
е хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милос |
д једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко |
о допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} См |
ете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Да |
моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на вел |
и и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се |
ра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ н |
ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не тре |
онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека са |
л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијас |
у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати |
а господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто |
оси капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранк |
даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му ј |
: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зје |
два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми зави |
, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо |
е питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место опред |
ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику д |
ре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по |
је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>С |
бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, он |
Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и |
еданпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју н |
есту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванци |
ођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не мож |
олу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест |
народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цв |
оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!< |
оме више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему би |
о га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састат |
је код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачкови |
код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко |
S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти |
нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., п |
био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно. |
у сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту |
уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа д |
и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у живо |
и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мот |
ли наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајстором.{ |
у?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Не |
ао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} В |
о поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини |
Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с л |
аровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи |
већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, |
пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања ј |
идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци |
ску, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{ |
давде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ниш |
а да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упусти |
се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретк |
ви, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико |
.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буд |
S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ |
примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са уси |
з...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је |
а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, |
шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није паз |
Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, |
»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он с |
ујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на то |
оводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче |
ко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не остане |
и ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама с |
буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, |
о?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ |
ас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} |
ги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, |
дим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> |
е под туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био |
т пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све и |
страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакв |
ија, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгор |
на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, |
с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} |
</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај уч |
зили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од г |
о два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџи |
p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у |
фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>н |
ећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокак |
начио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Ка |
дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену с |
и’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у так |
мам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да н |
јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ |
е ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће. |
у да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнул |
ошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} |
е што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако м |
другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па ц |
.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто? |
се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</ |
оме слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њим |
>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} |
од се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули би |
н и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, |
да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мен |
и вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} |
м правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров кам |
— мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ |
уће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад и |
андеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном ме |
ао што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу плани |
’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим |
да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер |
p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} |
о вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, |
лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво ра |
и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; |
а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао је без р |
м за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна |
еши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу у |
јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад |
м на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да пре |
ирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој |
ош велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотик |
.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га ова |
намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика |
за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пе |
и смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четвр |
ко титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разго |
лазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к м |
бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено моје пријатељство, па се |
је се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте м |
а.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако м |
људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} |
>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »На |
ам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав |
, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.</p> <pb n="151" /> |
аника је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се |
, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светли |
а какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога |
p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се дене |
>»С моје стране.«</p> <pb n="115" /> <p>Комплиментирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стр |
ашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га |
и, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} |
о бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће |
Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на |
у уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати исписан |
ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} |
Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо ви |
да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спава |
вутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд |
акција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на ун |
ам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја о |
гог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а |
е лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је |
дности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може се инта |
ати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропал |
е кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{ |
Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо п |
/p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофи |
имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, мо |
«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} |
{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушк |
је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време ње |
.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особи |
иђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре |
се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао с |
S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно ин |
о готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док |
ио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко. |
и могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио брк |
спапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ |
љина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципа |
} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали п |
вине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне |
Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан св |
, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, |
ају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мо |
вао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо с |
смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да о |
акивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, |
о.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није |
које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јак |
е.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кува |
ећу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да би о |
"83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати глед |
е људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затво |
анпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} К |
е умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target= |
о све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} |
добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, регрутација, народу крв сисају. |
ди, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заи |
ба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што ма |
слили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писарови |
> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране |
а би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђем |
опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоње |
ро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p |
.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После в |
пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплест |
анка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S |
, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре год |
во.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту |
им шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите уве |
м, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} |
р морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас |
аве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећ |
.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дан |
остан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а г |
дарили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чи |
есети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд |
ати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бр |
век«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ д |
ледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледи |
је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу бра |
м, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то д |
.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа с |
је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се |
ео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Ле |
те светковине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто |
д смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда ср |
але каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имал |
вај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви т |
, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасов |
Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањка |
и, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због |
све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме |
вучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами па |
е изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој другарици, |
а Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> < |
на, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молић |
оје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло |
, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите шт |
лизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па |
тигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене. |
јцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућ |
ма свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу |
S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро д |
и је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће д |
нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, |
Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи н |
мам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n="63" |
се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити |
боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што ј |
ц, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он т |
т’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да |
дравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код |
м донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако са |
е име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио с |
на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој |
ако са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад |
ћем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код |
а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, ка |
ечива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпади |
жа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} |
што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.< |
а њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не |
ија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. |
уд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} |
} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај |
ина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири ц |
д посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} П |
и’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; сваки н |
очнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што |
ест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, |
ким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест |
аде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне го |
<p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; |
аника, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Грив |
те, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да т |
однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на |
еколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их та |
ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готов |
нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски види |
своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Ни |
сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ј |
о.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ с |
шт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; |
о, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на стр |
ма се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози |
>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.< |
ауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Та |
{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђ |
т перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући |
и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не мо |
за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан из |
маже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је |
ли, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опази |
а и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаров |
за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Ј |
о.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгле |
ми.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час |
pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест. |
отчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њег |
.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико |
испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на |
слободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гл |
орбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи поз |
Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали р |
рдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо |
им те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упо |
ка се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно отк |
ијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком т |
није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако |
ћ и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена |
кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са |
да да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за |
тране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а |
ем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене г |
ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу в |
нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу у |
употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика |
времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са св |
{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају |
Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а наби |
ити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој |
а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> < |
о њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Ме |
че Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у св |
упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафали |
атуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, п |
акше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер ниса |
д наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправ |
не, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb |
рат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и гос |
само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то у |
м пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакш |
а већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не м |
дока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да |
ло, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће м |
к.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе зак |
ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{ |
за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерк |
ки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт н |
испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако |
пруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко с |
на ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на |
мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брз |
анку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри |
сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устан |
љда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нам |
а Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци. |
{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате |
ту поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често |
ти, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> |
вамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да |
нтересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« |
оред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је |
ринти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране |
и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичај |
ојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ха |
.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принци |
био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу |
е, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут и |
ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића |
зати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S |
не меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све |
било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то ни |
Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{ |
ило ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не |
а што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко |
ти; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} |
фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те з |
није.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, |
олико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнем |
и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; са |
сеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> < |
се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, м |
ћ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни |
Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били с |
т под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењи |
.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ |
видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећ |
ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић |
ку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бра |
ао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранк |
ајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се |
моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад ув |
/p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад |
и сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на |
волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више д |
В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидб |
нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу |
} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за н |
ине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у |
д с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Б |
д мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је о |
ељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту пер |
шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали |
и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref target="#SRP18630_N1 |
уповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и |
ам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног |
има који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали |
залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, |
тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} |
јвећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{ |
отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћ |
} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбић |
дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, |
а видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све |
П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји од |
артир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је нов |
мо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чека |
ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живи |
видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко |
Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="173" /> Природа је њено лице в |
<p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S |
у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђем |
ма.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересант |
ан други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па он |
ет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане |
се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Мил |
као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{ |
и је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као п |
ри су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, |
ало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за не |
ашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Хе |
имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слу |
} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе серб |
покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва |
ранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као |
/p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхе |
зиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, дв |
{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је |
ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш |
о Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живот |
<p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о ње |
но са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да п |
"229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло пошт |
сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ |
лого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, н |
p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, |
к мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао |
ње узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и веч |
још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распр |
ари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и не |
оја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, |
и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда |
<p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезн |
им ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан конц |
} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" |
ракта, тестамената, регрутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су |
е, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p |
измедецираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је ноб |
е који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма |
што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио |
« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држи |
/> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако г |
џета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни |
дити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао о |
.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни че |
ође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па |
апе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опклад |
вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је |
још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат п |
само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило м |
нџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле |
тизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле |
о је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ по |
аједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« р |
тољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако |
шки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светоз |
а госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за |
то је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p> |
>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лу |
ила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} |
прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>» |
ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на |
а како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатр |
а сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{ |
у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су |
увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; пон |
му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n=" |
е иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био ве |
ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат. |
бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпуст |
ко, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: бл |
падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо |
оде, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђа |
а полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} По |
а мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} |
ужи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} |
о моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо |
.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мис |
ранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак н |
до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу д |
кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видит |
торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, |
е ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себ |
ранама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно би |
омаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и |
већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што |
остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да на |
и.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај да |
задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна к |
подина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чи |
ану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговар |
оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Ис |
ди, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама |
осним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, ка |
оцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигл |
а су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, оч |
њу госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо д |
ећ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега позн |
!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут н |
је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авли |
оварамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах са |
ева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем |
ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па |
нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га |
засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради |
сте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одм |
еда, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, |
нити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«< |
после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећ |
смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па |
в сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у |
г, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава |
дале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на р |
ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, |
о.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну с |
Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Ж |
Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо да |
рно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јова |
а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим ш |
<p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст |
ила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију |
роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донд |
у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо |
м: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Срећ |
навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми ј |
аховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скон |
с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брат |
смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буд |
ћ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мен |
и, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти |
здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео |
у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са |
авалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па |
опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао |
} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на |
мо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда за |
пал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један ба |
/> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо |
а је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, |
ећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми |
едном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’ |
у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше с |
правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се му |
мам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест |
етљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Дом |
а.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе јед |
е добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су |
олама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји. |
госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{ |
питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Та |
лави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, кој |
рата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у |
еста твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на пр |
ше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Ва |
шти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прс |
Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паме |
овао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара. |
му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{ |
> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су |
какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у |
ојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпу |
ни су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, |
у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p |
сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо |
о џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{ |
и нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њим |
.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разг |
само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допусти |
ас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не ј |
жећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутр |
трдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад |
.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> |
та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, |
регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било на |
говарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, |
вац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни |
е седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упозн |
лад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног му |
рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори |
уги човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора други руководити |
вема категоријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора |
: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за ви |
рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то дода |
а руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title> је напамет з |
га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плут |
е ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удови |
ије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас ј |
стати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није п |
је баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млад |
због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ва |
невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву с |
не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго |
оворио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу |
и каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’. |
ао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, |
не, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме м |
<p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ ш |
ље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твој |
на лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди |
м.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презе |
ма на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка д |
су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја ок |
изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја |
ине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографи |
па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, деб |
ори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је |
>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е |
<p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као м |
рац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} С |
а говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао |
го би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог |
шпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад са |
да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата |
т година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од |
ај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекар |
ка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и зап |
ље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је чов |
ек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћ |
из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не јед |
азао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је |
<p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба пада |
се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Б |
џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допад |
аше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форин |
шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем |
евљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове гост |
а. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће |
{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће д |
ије нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} |
о и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура ви |
Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, ко |
p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Оси |
е под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им |
Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се |
у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче |
ати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ћ |
а, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа м |
и.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у ко |
ијатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само |
Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закаж |
о четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S |
чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, |
слушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо к |
Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а д |
е девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био инт |
ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ |
те?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је дале |
остива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој бл |
лио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако |
и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Ш |
пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S |
у сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он |
гателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{ |
попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван |
ад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« о |
кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика |
овење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим д |
ај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> |
пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од мес |
еса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као |
{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог р |
дан има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштен |
} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, ш |
а, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот! |
Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака дру |
е, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себ |
ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштв |
демо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> |
, ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но |
{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све и |
руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела |
омплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије м |
е на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити |
ску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, |
p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стар |
и ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а |
добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, |
ј, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на ф |
</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се г |
ца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш |
човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге гос |
ин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има |
, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио |
кву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, к |
/p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред |
мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру |
а нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад ко |
де мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се насити |
се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је у |
а да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} |
осле купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам |
ђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p |
p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да ниј |
иђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад |
вац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину об |
аје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квар |
баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.« |
Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо |
двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чуд |
иткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> < |
а не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> < |
ти.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу ка |
да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S |
о ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, |
вна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким |
питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад |
нако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но ј |
Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се |
то се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, п |
оворе.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако |
p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у |
ати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милос |
е к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори |
ако би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за |
ад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о у |
ни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{ |
успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то |
то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала. |
тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око те |
ко ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од |
и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовоља |
ла и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осуш |
се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интере |
ла је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мал |
се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива ц |
те на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у п |
аткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим другов |
а намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Госпо |
о смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде праши |
учак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Ј |
а је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мека |
вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све |
уче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и |
на каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварм |
104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина |
ини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш зап |
е к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отиш |
већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми |
мо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му од |
на је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к ме |
божатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <qu |
у појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Руд |
> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има д |
раво, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећ |
бито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, о |
м сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, ка |
оћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у кв |
р им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако с |
ају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам |
и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови с |
копа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за м |
ран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџиј |
ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на г |
амо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд о |
а.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} |
газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми |
нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди |
и гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, |
е младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упу |
ко овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара |
едној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву сл |
ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као |
> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам п |
а«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито каже |
тија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, ка |
с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како |
гати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога си |
бефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет |
,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без ика |
роз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике в |
ети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има раз |
{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што |
адао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо |
га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро из |
ељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами |
и обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не |
?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па |
заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгор |
ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, |
атомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна |
и су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер с |
алоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала ка |
уратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доник |
густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко |
и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате |
.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но |
медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.« |
> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она |
бог тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка |
е стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде |
брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у т |
</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p |
вестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не |
летку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месе |
} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не д |
ванредним штудијама забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бран |
оваца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини |
луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад с |
те.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Траж |
акви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} П |
ки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шеф |
Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно п |
у »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно ве |
Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет вес |
ивили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако ме |
узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, не |
међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који |
к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, |
и има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранд |
Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грч |
а нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ |
га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном стар |
реће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад |
већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Б |
дима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p |
ати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била |
е да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пођ |
ки.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан дан |
ранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем т |
е спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима н |
, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал |
и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казат |
емо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не |
а човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отмен |
ацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у баш |
, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за |
л’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»И |
ак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.< |
ела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n="150" /> <p> |
есковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гости |
ло кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржа |
нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то н |
уд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеру |
дућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, п |
очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим раз |
ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, к |
ао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би м |
е и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла но |
оћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задов |
, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, |
димо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па см |
} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушат |
е крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужи |
а сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, |
комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфак |
Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису |
b n="51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу. |
е и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као |
не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — |
вити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онд |
е ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали |
дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њи |
" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у с |
не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и прил |
да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па и |
{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знат |
кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па ј |
а текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, п |
док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, |
неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{ |
»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као |
ирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, из |
последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешћ |
заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} |
ниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да г |
ајпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишља |
само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега нав |
у за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> < |
своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви |
ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек |
село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има тр |
, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њ |
иком сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде свак |
удевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около |
<p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису мог |
<p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су примале не |
очекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Ве |
уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају в |
не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ |
амо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се с |
ка.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас в |
есет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија |
е мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} |
долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал п |
велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ шт |
куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао |
класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овим |
икуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n |
л, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће д |
в, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати м |
ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, н |
мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, б |
Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то з |
ком језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест д |
земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест год |
руги дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца |
и.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао |
ма посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће веше |
»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> |
ко је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{ |
слободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко |
учка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ић |
често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, од |
тољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом њего |
ља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, |
а.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто |
д дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; б |
м постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</ |
се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У |
е ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а це |
о сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе л |
до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тиши |
визијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели |
на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и |
је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идем |
»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је уте |
е тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жен |
онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечер |
а је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави к |
{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те с |
ледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку ма |
се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возим |
на саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред |
ре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити. |
зики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, В |
раним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Х |
> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам с |
каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо. |
у са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види м |
дира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође |
е ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако |
тужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро гос |
год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била |
кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но |
ћ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око |
од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну |
д да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је с |
е можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Ч |
обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S |
гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје |
’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот |
суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наран |
у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније |
ао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учи |
ели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, |
алу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина св |
врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет |
кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јел |
/p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школ |
издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам нов |
Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку. |
гнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сек |
мо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, ил |
а Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је ари |
је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, |
цао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се |
времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову к |
<p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо д |
и дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а |
Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да |
, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили. |
</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљ |
а; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекив |
атељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом ни |
, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин жени |
оје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу нос |
овић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, н |
емо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуц |
м као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада |
.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо л |
p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију |
и оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у нич |
о што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано |
Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачем |
ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она ком |
што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема в |
ипал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ |
{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са |
ати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има дост |
еш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не |
Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} До |
аку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који |
а, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим |
м к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле |
другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па г |
нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо |
а богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госп |
ри догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Св |
д не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи |
покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>» |
{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како го |
ника је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрна |
бице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа д |
{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на друго |
је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може |
ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био |
— оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њ |
е нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, на |
ка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћ |
суству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Г |
дости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад |
у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па |
иру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S |
еднако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та с |
у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се. |
руштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, див |
ам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после |
на година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особит |
је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — он |
ед ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разгово |
часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће ч |
оло пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разил |
био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков п |
отелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после под |
а подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једно |
не опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину |
сао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из |
Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровиће |
инти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Б |
оћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C |
куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам м |
артир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код м |
бадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи |
е гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупљ |
ш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавит |
ам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ |
сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође јед |
ро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове н |
n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је б |
Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Н |
к се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачкови |
друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас б |
ста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако |
у је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођ |
ели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством сврш |
је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три нед |
и од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђа |
Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас м |
ала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обич |
једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се |
о слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инш |
а на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела |
какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био |
у позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори |
.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мо |
те наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па |
S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти з |
ћа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио. |
о се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, |
и.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани |
Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да |
, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ |
А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године |
но је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер |
и.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узм |
терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па |
пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва |
код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем д |
су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирн |
се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту ј |
д једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђац |
, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам |
дати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био ј |
о?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши |
обро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранк |
S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест доне |
артир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се |
Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо |
, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код |
с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном заба |
ла; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варо |
ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нис |
{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>» |
онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож |
ла шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствар |
ћа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну |
са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да |
послетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} |
е поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика |
нстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало |
са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се |
ви глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благопол |
пруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца |
уздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намис |
а све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жен |
а, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која |
т вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара |
њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њ |
њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпр |
о, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као |
одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па пр |
ва се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен |
анпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпо |
дговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројиц |
тер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је зб |
ва, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хо |
ећ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пи |
анде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било |
а чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из д |
епе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је |
авили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадов |
ранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дођ |
зило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто с |
лагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} О |
тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи |
.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гриви |
елаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац к |
ика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb |
је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Пис |
је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{ |
е.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као го |
Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не и |
деља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва доч |
И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је бил |
ић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у боле |
цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривић |
, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија в |
Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који по руфет |
м ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, д |
шуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућ |
бичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови с |
, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће? |
иповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, |
је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} |
ђемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љу |
ће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код |
ајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{ |
давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није |
ма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бр |
пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли |
м иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачко |
ромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били с |
о сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да иде |
и’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву |
се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрз |
држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за |
до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то в |
бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку |
е.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у по |
о сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од си |
тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас д |
ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, п |
војку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал |
сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад |
ријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га |
е да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њим |
зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и |
хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо из |
а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, |
да ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} |
о ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, ш |
Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате ка |
>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женс |
И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у |
злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и прими |
да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има још |
Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин |
ле подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је |
ти не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем што |
дма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветл |
и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с н |
боко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћа |
т нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки |
жан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и |
.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одм |
то у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Ч |
с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут. |
фтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на вели |
класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако наш |
смој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је б |
то у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао |
па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У |
нципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састој |
подару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам |
оји су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме |
{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> |
имо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати |
, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу. |
ка час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</ |
’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година |
Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега |
прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни |
том.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част м |
ога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, з |
утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што |
рмине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{ |
Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толико.«</p> <pb n="239" |
ати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пев |
о стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи |
обито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо |
ем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Р |
њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима засп |
<p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} |
де ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није дале |
Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} И |
упити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не б |
S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратк |
ља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се ниј |
било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па н |
/p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све |
од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — |
мећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> |
драво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притис |
остима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} |
ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш кол |
ушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опе |
оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} |
Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> < |
а.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p> |
са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ниш |
у да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да |
руговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате |
ку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</ |
ли, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то |
као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори |
а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај па |
теди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’. |
канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експед |
ко хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребр |
такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је д |
>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</ |
Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па |
шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ни |
у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасв |
ли руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову |
одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре |
ти, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао г |
ерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> |
ала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни р |
е л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смет |
знао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она ме |
пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изв |
«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог |
ило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, |
у.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p |
оћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља п |
ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста |
ошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ |
обро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан к |
је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" / |
у, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са с |
ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем т |
га какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећ |
ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам н |
о алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S |
на сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познато |
и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ |
ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим ма |
знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се о |
о освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бра |
нтазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја |
поведа.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јо |
за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакл |
свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема |
Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би тр |
очео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и др |
и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друг |
шнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на сва |
ндум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> < |
следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би |
} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је |
>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде ви |
’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{ |
е далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације |
маториш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја |
Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не |
ги, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«< |
ао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред м |
Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се р |
баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S |
гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Мил |
л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како на |
те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на т |
и наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се |
Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да |
је продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>» |
је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа изв |
с и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим |
у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа п |
већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићев |
о казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па је |
имо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па д |
својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовал |
тном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бив |
седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> |
срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милос |
’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се дост |
видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтен |
г изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb |
уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком изм |
а млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке д |
е дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p> |
се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, |
нда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био |
но друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног |
опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; |
ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли |
у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чи |
као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами шт |
ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192 |
е да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпе |
енидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се |
на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време |
осаног, измедецираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал |
ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем |
за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино |
</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како смо се в |
а да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ |
љао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, |
а се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма |
н потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија свет |
<head>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје |
пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт см |
Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа |
ер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, |
икоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпр |
по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> |
е трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сен |
.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О ваш |
су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео |
ке надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отворен |
{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Т |
о њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{ |
а одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа |
ом ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта |
послетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по |
>»Великог талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који |
у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико но |
водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то је |
е по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, |
г оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Ва |
а три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једна |
<p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не зн |
ље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако |
ша је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад |
тера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу |
ла Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једно |
војка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, |
га друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{ |
онији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба. |
мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по св |
убав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} |
ност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пр |
радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у шко |
богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хр |
гу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта |
олико.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја |
’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопас |
сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има |
о.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то и |
ер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, зас |
ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учит |
амо штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је в |
рберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зар |
на не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијар |
ећ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бран |
лела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рун |
екао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни |
екла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, |
</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честити |
се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Х |
амо да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> |
} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко |
је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље т |
Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јел |
{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p> |
шпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам ј |
упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са |
оди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p |
е на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре |
Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па са |
к сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ п |
м за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве |
аже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником |
је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p> |
загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, |
ић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здр |
на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загуше |
д човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву п |
су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта |
речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> |
лови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не |
мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ пој |
упање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сут |
да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а о |
провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата напи |
ткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стај |
{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весел |
Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће с |
днако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио. |
сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој те |
, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећ |
припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, |
се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка |
ика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет |
ић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb |
кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуств |
ићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је б |
гу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања |
аже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, |
пут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљу |
не.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, |
се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{ |
ако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и гра |
рослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре |
савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост н |
као.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, |
мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ |
би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни |
м, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет вид |
ега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапу |
мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђак |
шим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Ј |
га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ки |
вати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки |
ледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу п |
еданаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па |
бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцни |
доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како |
тврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погле |
е, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; |
емо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене |
не болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет г |
уде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Пита |
дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би ра |
и.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњури |
преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није |
же да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у |
{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан пр |
аузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наи |
оди Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три неде |
често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На |
а му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам |
милион пути...</hi> </p> <p> <hi>твоја Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубок |
а у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког разговора, |
Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му |
69" /> <p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого |
па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лау |
и на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им |
Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и тел |
на како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни пл |
каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ћ |
бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, браз |
а то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Н |
врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај д |
пет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар |
то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко |
да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> <p |
о год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили |
ог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаура Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ов |
е, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже д |
него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године |
ем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гла |
о сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке стар |
ње.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.« |
смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Ла |
куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо д |
д оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; са |
ођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку с |
="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранк |
дић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питам |
Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгл |
га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После |
осподин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари г |
отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ |
је.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па |
{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора пос |
ром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој д |
у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгл |
весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан |
делили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фан |
е срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на |
«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати |
аљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љуб |
е.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Пе |
две.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали с |
начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за |
каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене |
II</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господ |
да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јо |
рави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p |
е сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала је |
се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матеро |
="subSection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, |
н.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, ру |
<p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда |
и јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исм |
не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову |
добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером по |
ла.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ |
Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени |
поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламења |
енију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из р |
такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Хани |
е мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаље |
октори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, |
ј био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На др |
у у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па |
да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом. |
ја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, ко |
сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је |
има.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је |
а, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег |
а за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо и |
н пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, |
} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео х |
варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је би |
њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не т |
епа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило |
сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види сво |
атезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустер |
о пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> |
, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама н |
ивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да уст |
бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за |
џер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
и даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим м |
задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} |
ка останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да |
одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам уста |
оникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са |
шне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспава |
ра па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати про |
нам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Е |
ј кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је бил |
<p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да д |
преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му |
га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Са |
ој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња |
омак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан мла |
нпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа |
ред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко у |
као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја о |
ма не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба од |
дио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелк |
к што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад ј |
де.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест х |
му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете |
.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си к |
ме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канд |
Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако |
обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и чест |
Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је п |
е са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо гла |
анко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно снев |
вет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања ни |
уг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа |
ваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до |
и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко |
м моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава т |
ца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откак |
дин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да мож |
{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милит |
а намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, |
њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Син |
све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут по |
ага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог не |
а смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље |
ознајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p>Једв |
ези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, н |
нка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, т |
ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад о |
рвога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Свето |
ра.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират |
задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. |
у од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахма |
’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазил |
о доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S |
и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајца |
оспођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешт |
рофесори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псо |
један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је |
мером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад |
школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи |
ије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ сам |
дан господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му |
тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће д |
е себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наско |
лиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, |
јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму |
ни је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да |
не речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ |
е персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо |
падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партиј |
моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особ |
ти прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у |
ог срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n=" |
тарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрај |
па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим до |
ажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда |
је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа руча |
л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ д |
о мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} От |
нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада |
’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и с |
им речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато г |
ићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за ср |
мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој |
а визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, а |
ећ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли |
амо сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, |
задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.« |
окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата |
солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, пр |
сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана |
еркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго |
тива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не |
ао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако да |
ју; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S |
се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има с |
ауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, оч |
млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све |
р. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има |
богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визи |
ако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и во |
м девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S |
<pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра би |
еву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко |
рошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој |
то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противуслов |
ја, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И |
а!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама |
нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била |
дати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од |
ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек пла |
сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, |
свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га |
јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика |
а, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узе |
ко за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Ва |
0 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврт |
а би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је бо |
{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но |
— свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, ког |
е остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да жи |
и да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на с |
, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допад |
а госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на стра |
песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао б |
коло четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало в |
ична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у посл |
пада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се мор |
тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је д |
шка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавасте |
«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумад |
а страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестр |
а Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} П |
ећ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{ |
ти, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молит |
ен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело д |
о би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре ф |
немо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливи |
своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки о |
>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Мора |
ислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам |
е.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од ж |
ђени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их |
то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која |
матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводит |
девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једн |
орили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку |
ане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, госпо |
отарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на |
воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ј |
у носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то |
епоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубре |
Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга о |
вори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, а |
а.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S |
а женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба би |
забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми |
ној од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже |
она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати |
ложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавим |
већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јест |
.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обр |
рам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам |
уће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} |
милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста |
једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а |
</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикец |
ије баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не р |
да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотин |
уж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и он |
се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} По |
тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»В |
тала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом |
n="243" /> <p>»Милостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог |
велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»С |
згледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И м |
н човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати к |
и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу |
титутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се |
тао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми |
каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код |
ди, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика |
ку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал |
p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас изб |
"255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни |
ити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавит |
ем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир н |
е једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове м |
S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S |
јатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би нада |
Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, |
Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S |
поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није |
од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Зд |
вићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић |
јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показу |
кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су |
е срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, |
велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господск |
ења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као ч |
баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, |
шег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о т |
било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти п |
с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радос |
<p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем |
ти, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам |
га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтероф |
пов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам |
чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, |
аш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам он |
еда госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта с |
емо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет год |
и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије |
започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна |
а запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кће |
т друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим |
има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је раз |
а, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као ко |
смо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет па |
аопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да им |
.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p |
очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зуб |
, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мор |
ашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од |
не, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба |
ерен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради |
ко је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S |
господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} |
ство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми |
г богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па |
S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му о |
боравити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, |
за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе ј |
ам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« |
Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} |
велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и |
пођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S |
а да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њено |
едаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S |
вакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја |
а једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. |
Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из в |
је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, |
е на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, м |
равим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокет |
даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стиг |
евања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би извол |
тињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, ник |
рост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је до |
рају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Ште |
> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два- |
ало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> |
одан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>» |
ле ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата |
’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу |
олим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да нем |
ису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, |
.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ заден |
} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај |
анас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и с |
. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао в |
си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обож |
и колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магно |
ко, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, |
еку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и |
тељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља |
а јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, п |
сштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да |
сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака на |
S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и |
а сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и м |
аљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сан |
посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити хоће за то да |
са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади |
ију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, п |
е та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер на |
ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака< |
о конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{ |
сле испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, би |
алента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у |
д Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њ |
{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добр |
а одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко |
када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић г |
наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један |
воту има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда |
пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на г |
предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на доб |
у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бел |
шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S |
овање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао |
ло што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се о |
то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Т |
ла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити |
а.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може у |
се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна |
в живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли |
кви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опом |
тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша ста |
ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види |
о се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да |
уће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Ма |
ат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из |
и управитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не б |
исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} |
стати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и д |
једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би |
а својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад |
стој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} |
ени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја |
кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке |
палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је н |
сле по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта |
тва.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција ж |
к може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако |
Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива оби |
а како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у ш |
боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добр |
уди постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврш |
на?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање |
Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви с |
у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и |
мем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год |
жи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати |
p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива |
јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, бр |
а питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задово |
обу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p |
рберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познаје |
а стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш |
з почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколиј |
огату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је пи |
инемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Мариј |
{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, |
у да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам д |
ости с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> |
дан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се |
препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док с |
њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди |
Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> < |
ље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро с |
о смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране с |
</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. |
сам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад |
ав инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије? |
као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш |
рану вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и гов |
ном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што |
а од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем |
е добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p |
то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незн |
ти да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} |
вићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад |
сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, |
разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па |
ћ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, стран |
шке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас |
су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић |
фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике |
задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>» |
</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћем |
т даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце |
ад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли с |
равковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p |
милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не |
варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођ |
доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су |
дељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубав |
да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало пр |
ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем ка |
не старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, од |
добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и јед |
угога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам |
авља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само |
нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то з |
S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је |
чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«< |
</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, |
, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике |
све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли |
ио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>» |
више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А |
и виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> |
м, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даљ |
то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p |
ли, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим о |
ве невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тог |
ма.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што |
тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два |
ни се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то о |
ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на ст |
пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је |
а кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета |
{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се ма |
ви камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, а |
је дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо сти |
се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да |
ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођ |
д тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питам |
мејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду препо |
т’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пурге |
антом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступат |
локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на ду |
ни; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се пока |
етио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шеши |
гачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да |
чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, в |
ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женск |
p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који ве |
Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, |
ад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то мло |
мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да д |
дио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред така |
е ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — м |
, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а |
ужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} |
да.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем |
а, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошл |
лада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за |
се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни |
о о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за |
бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205 |
пет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене |
обро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи траж |
и грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> |
куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Др |
ем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој |
бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> |
ако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте доби |
ове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из дал |
а ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане |
а машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамш |
најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из дале |
тити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му није |
м се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ |
у прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођ |
и’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је |
ка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не ид |
, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} |
ј невиности задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да |
ше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ће |
о сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} А |
Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; о |
л’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачуди |
о исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Деси |
ав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и |
руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад |
раја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, |
бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он к |
</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је т |
ам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш |
есић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јел |
а мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рес |
сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</ |
воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, |
поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S |
бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да |
предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} |
оје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са забележеним ми |
а кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер |
р. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро |
.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу |
ве којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, |
ет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубве |
ри године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена |
одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, |
ет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била ј |
д хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливиј |
о исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опорав |
сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио с |
одине у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није |
у слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово |
јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био |
у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како |
тивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фал |
ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица |
код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на |
у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је |
} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог |
е светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе к |
ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо д |
а све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S |
Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре не |
ветском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се |
итора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али |
е тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>» |
е.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па |
томе тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и |
а је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици |
врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун погле |
оје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад са |
онесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml:lang="la">pro Ar |
ед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{ |
рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног св |
ило их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ ње |
<p>Сад најпре почнем преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови ли |
ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да |
ој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те мо |
банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели как |
тери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити мог |
засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим ста |
ак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и ве |
енијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ |
.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа р |
не поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер и |
заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Са |
ше ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби с |
.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то |
ш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да на |
{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема н |
ка човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} |
мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ н |
ито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико |
и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није б |
шљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но |
тму, са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут |
огледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разго |
ола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу п |
дио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, к |
ам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни |
уд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у |
вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су зб |
екају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић |
загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне |
јутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Свршимо фрушту |
смо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисл |
а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n="185" /> <p>Интересант је како смо у ко |
уштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други раз |
војчица. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква |
у увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад ништа нису уживали, но само су к |
окетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми |
нићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се |
ма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће |
кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећ |
Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p> |
одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас поз |
ошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостиониц |
ју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би |
ко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут |
вај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изг |
су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранде |
Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осе |
ила, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је м |
ред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} |
S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао |
лед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бај |
ам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју |
овека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим |
, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављај |
ић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то |
портретама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, |
р. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претставити. |
ивијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је вр |
ијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја |
о љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Са |
вему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како |
ред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја ово |
дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнут |
о, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог |
аплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо пр |
су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га |
емајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће на |
ћу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским г |
јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> |
јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, |
слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се отк |
је задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без пор |
и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам служб |
е добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p |
и, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао |
.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођ |
до’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио. |
, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} К |
ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе б |
м се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, |
ази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сор |
се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гри |
помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n=" |
кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, |
ру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажали |
па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем. |
пова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Мил |
уг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам |
држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> |
те тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, из |
ор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што проф |
ла, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом |
ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S |
Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан |
ету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал |
није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Н |
адости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста пад |
ам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан |
и нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају. |
} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи. |
д је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услуг |
м им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи |
писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а П |
збави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по с |
ге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване гост |
младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте |
ељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство |
падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се поч |
а.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се |
ер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господ |
ло.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се бог |
ре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, му |
па и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом |
једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p |
, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати н |
нко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио |
ући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о то |
живимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато жив |
ли не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске |
.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се зап |
вао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет нова |
е ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и |
д Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и п |
и’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она на |
да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ник |
исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још ве |
ва.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си бога |
сам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то пи |
аму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S |
арила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Ми |
дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра |
} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чини |
у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту с |
иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе |
спођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} |
о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра до |
ло више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за в |
пруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други разговор.</p> <p>»А |
два довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, к |
Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију |
ећ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не прет |
је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронс |
љен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, припове |
.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па о |
зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако |
оје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој л |
азилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и н |
нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, |
ма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ ого |
изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна |
Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва н |
то о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго н |
стирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче л |
S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Ла |
а сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; на |
ива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па |
дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се кан |
авати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напосле |
имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио |
дона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и |
ишта ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао |
ј тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код п |
апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каж |
. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође руч |
а нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него |
/p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пе |
»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити. |
Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам св |
са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{ |
те стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да ма |
и.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на |
ва, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом |
} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како |
доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од оло |
октор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а |
зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило |
у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је св |
Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луц |
Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!« |
Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо кур |
даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит |
е ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркћ |
е давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, госпо |
.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала |
правља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед н |
м смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у п |
одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам |
сећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за |
.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и ко |
p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Ис |
же маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична ж |
варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен кол |
а?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је и |
л’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што с |
па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање |
м, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: |
S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им ј |
се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господи |
на у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за |
дају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и н |
S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепр |
ро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и |
а памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхај |
оли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Та |
раво да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, п |
ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је |
макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> |
а рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живи |
не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p |
треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у сво |
више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на |
ва, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи |
он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ |
арати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би |
о те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p |
се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду |
чиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпр |
д се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу |
љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, |
олази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству плива |
ом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота |
ачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића |
ор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвади |
ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер |
још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало пр |
тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, |
р из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми бу |
угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} У |
да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за |
на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, при |
еби другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што пром |
Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.« |
} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напр |
која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, |
нција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе |
} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Во |
женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала муж |
ну, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер |
и, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали |
није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гриви |
ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам у |
.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{ |
не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгл |
рже га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први при |
, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{ |
идити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце |
да би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, |
ста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да |
иди да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био |
, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S |
како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна |
Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у |
воту.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb |
ники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође г |
о по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко приј |
ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{ |
ају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> |
ћу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад са |
како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито |
да прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав сам |
ост излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и |
да, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.</p> <p>»Хан |
заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце |
била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, |
S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек |
ошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо. |
длично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Мариј |
ле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их пр |
а прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но |
{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једн |
обу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу довод |
се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.« |
н.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце |
оказује; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може би |
е.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ |
и ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, ка |
чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад |
добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; з |
S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни |
на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ћ |
д љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>» |
ти морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито као што ст |
<pb n="168" /> <p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у раз |
оће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао |
намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; нај |
вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је |
а га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па ка |
знавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јо |
у.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не глед |
ово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо |
ило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни брате Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо зај |
нину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на |
.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S |
а прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} П |
ићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао њ |
<p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако пр |
каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, |
се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже |
Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочит |
егне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли |
је, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се чо |
уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је ве |
стили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи бил |
ио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ва |
плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад |
о мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора |
ка срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом мале |
{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам |
м листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: |
руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посети |
кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« |
{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерам |
би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насе |
прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма |
Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>» |
p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам јо |
вила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те |
, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па |
во: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, т |
и.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но |
хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживат |
куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»В |
p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да |
аскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави с |
ром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.< |
и је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је |
оте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно ч |
м, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Ј |
Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} М |
их отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао |
ом у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су |
Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је |
ифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка |
ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштр |
Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за |
макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не. |
сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њ |
м; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ов |
певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у |
лимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ гово |
и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал |
враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На јед |
хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљ |
у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива |
и бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} За |
} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да мог |
га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а |
све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то |
зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: |
тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да |
снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јекти |
од мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи |
гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све суди |
ар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе баца |
против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против т |
<p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила са |
век овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} |
мо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту нећ |
доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорст |
Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпо |
ељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пр |
же ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље п |
ти.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме ж |
S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно |
није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испад |
и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S |
потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде |
ед поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити. |
о.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{ |
е умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, |
оји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге годи |
виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер он |
пири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ов |
ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће |
авају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију |
, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде. |
сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, по |
и, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, бога |
<p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, |
штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам |
кла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јо |
ене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ |
же, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки тр |
м поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај |
ши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једн |
каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражит |
} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочу |
ви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет на |
} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је т |
тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како |
е бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не |
о добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и сило |
е колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, ш |
же познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао |
оји нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стиг |
који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у м |
вдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати |
сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> |
морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже рег |
крено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам |
.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра |
поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде |
су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у се |
што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаре |
уди, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме св |
да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} |
ут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако |
<p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без др |
у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни |
Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} |
ају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности |
гла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој при |
ати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} |
’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разбо |
о мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај де |
отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још |
ка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљ |
нама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста |
останем, па тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним позна |
о је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бр |
не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и дру |
здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндун |
као, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да |
е нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало к |
но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди |
ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То н |
’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p |
овић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу г |
е у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацуј |
ледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо |
Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут |
о само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практик |
ли што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са ј |
јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — ут |
у и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па по |
ека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш т |
ије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој |
ам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На јед |
е измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врат |
за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензац |
тове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда тр |
принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог |
у с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме ј |
нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост |
приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозни |
још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише |
сам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> < |
Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко |
ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпиц |
еро мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госп |
ви твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!« |
вила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле хо |
есира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо |
моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног |
на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то ист |
ва, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте |
Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су глед |
са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а |
и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, ко |
p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру ра |
де у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо |
арајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је |
би, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор |
реко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{ |
о сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</ |
ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко |
нда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} |
интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> |
кета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; вид |
д мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, |
бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да с |
му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад ве |
да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвешт |
је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, |
ја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет г |
дио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру на |
осадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи д |
ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури |
мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослобо |
Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мо |
или, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} |
и божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити |
руже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само |
есет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здрав |
поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све |
Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим |
тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика ј |
.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше |
p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{ |
не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дел |
пријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио |
; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће зад |
ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да има |
можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} |
д отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Проси |
шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо |
одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она |
да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му н |
>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то оп |
му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда. |
имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који м |
о Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља |
<p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} |
ико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на |
држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за д |
Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без |
сонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио д |
S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>» |
д ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да |
ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и |
оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на |
, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други п |
самт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ства |
>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривић |
то опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траж |
слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, |
убим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... |
боравила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику |
ко за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, ј |
нити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му |
пала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему |
, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то сам |
p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ н |
била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се д |
допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ |
на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви |
ео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допа |
друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са |
тестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо ст |
S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је аусленде |
расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и млад |
чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам д |
у, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мен |
чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«< |
задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не |
била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се |
ваније лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да |
оће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> |
м класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој |
јле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само |
»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> |
— ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа? |
и смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учинил |
мо оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотин |
а мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види д |
је миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али |
олази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имат |
ко може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма |
велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале |
опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, пос |
ви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како |
муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Ваши |
} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његовог живота, и све су са највећим интерес |
мо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{ |
а.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо |
е!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се |
поље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка |
а.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се |
и.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ћ |
16" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у т |
је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену |
ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви с |
а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер ј |
и да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време б |
и.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала бог |
утрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво је |
га онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на стр |
баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут ма |
ру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је је |
оне и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој |
само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар б |
обито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу с |
нд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако |
ки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> мате |
pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} |
иђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо |
код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И |
д смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S |
Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, |
ас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без полити |
се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мо |
{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледал |
ароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се мл |
вет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и в |
вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Лам |
мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светоза |
а и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о |
р, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година д |
ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гони |
к заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се м |
е помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се сме |
но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, гос |
избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало б |
<p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да чит |
.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврд |
?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је |
ару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад |
своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он к |
е берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то ис |
»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек |
и могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже |
сели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{ |
рашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од |
а Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па |
> <hi>медицинер.”</hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светоз |
поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет |
ићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све |
оракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту |
, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомци |
’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако |
{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенц |
вало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има |
ка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ |
ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер дево |
да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n= |
н на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана |
кругао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, в |
а.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлу |
бити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су последице велике имали.{S |
</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овам |
</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Он |
требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, |
мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од боље |
Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, |
децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањени |
ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет |
прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве дам |
»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда мор |
толико све то интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да |
ибзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започе |
готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</ |
ртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко |
бом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија |
а, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> < |
.. ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стар |
о: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколик |
су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми |
огодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, п |
бро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title> је напа |
ебим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и један |
епознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Јед |
забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је б |
ишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S |
каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Деси |
о помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино до |
че у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас трој |
еће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да |
мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канд |
еме.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана тра |
анда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да |
{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло |
, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прав |
с родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер |
ћег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рук |
си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} |
ад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и г |
мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао |
дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се н |
ду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, кан |
Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљн |
та?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кућ |
је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откри |
имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хај |
девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{ |
на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сас |
еднако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог |
са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, |
пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки ча |
е неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда и |
зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам је |
наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрај |
набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чи |
и људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жал |
p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да с |
видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранк |
вара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па |
а који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ с |
а и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, је |
на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Пис |
ве и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1. |
ци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчава |
до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Сп |
а јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије до |
апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло ве |
имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро |
.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити |
љно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да |
развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да прим |
ам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од св |
толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n |
ве разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{ |
.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> |
доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он |
м морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да дана |
ика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва с |
се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на п |
писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика |
вим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико |
<p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, |
о триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чи |
ад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета. |
е, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствите |
е, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S |
та гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> |
подски, великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; |
ин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са мали |
ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је та |
> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> |
.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapter" |
та госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се з |
но већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; |
ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, |
рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста д |
ри госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо |
руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ |
рома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај с |
преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем раз |
у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли ви |
<p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице |
да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранк |
овишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, |
тов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам |
рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да ид |
звинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шета |
имећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да |
чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили |
откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у црк |
за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за какв |
ле су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су и |
сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да |
д изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунст |
; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дођ |
е још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео д |
.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да |
не странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа м |
итате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>» |
да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер с |
гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., с |
, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{ |
Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући д |
пазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се |
ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невест |
рујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено моје приј |
<pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика |
у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p> |
ојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разгов |
доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на па |
екле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време |
шта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сув |
ла Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из не |
кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либериј |
На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{ |
p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје |
рио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор |
иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути |
њу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> |
аш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам за |
n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: |
елио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дозн |
сподин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хан |
ма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ |
м да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Ј |
ила господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви иза |
је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су |
ју су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено ва |
ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша |
и седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да пев |
арави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу о |
ами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Ј |
ћем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у прв |
> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Је |
нане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако |
за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, |
другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи |
године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад |
танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је |
али од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ доку |
Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какв |
оста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кућ |
начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и |
мињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила |
аника задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дош |
седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бра |
о се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира је |
у се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике |
с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један до |
, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић р |
рцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако му |
ишта рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да ф |
ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад н |
т!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фа |
и сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лус |
велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p |
рихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви |
е сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, |
ају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»З |
је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фа |
богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} |
/p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само |
глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <h |
може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, ко |
огао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, |
е забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотим |
p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подн |
илистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадо |
ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} |
к треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, б |
ац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам |
дао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад ујед |
на једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Препов |
црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се гор |
бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне |
трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет доче |
овео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да прово |
>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало |
као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку |
у све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и |
ко је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирам |
жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су каза |
лабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ |
и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портр |
, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице т |
он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабо |
глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се |
м ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ дос |
длучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно |
да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнем |
што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпари |
је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се колски јасту |
мо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у г |
сет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и |
на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми |
од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, п |
’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не |
јатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо н |
ту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не жени |
а.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда |
, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше. |
дом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил |
кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; ни |
нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> < |
е писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће |
страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натр |
узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, н |
им другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што |
га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривић |
, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказ |
сле опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачков |
о смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ |
/> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу |
код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то ниј |
а запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарн |
све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још ни |
друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни |
форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и |
а раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се п |
упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и |
сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што с |
»Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус |
</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поре |
<pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав дав |
поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, кан |
ше не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милости |
.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећн |
г, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</ |
Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес |
ти почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе |
са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко и |
кати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је в |
м мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика |
ала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће |
{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је с |
ником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он |
опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ |
Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p> |
у били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што пр |
име уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један |
ва-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се с |
ана госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, д |
а ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} О |
да ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда мог |
а јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p |
.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрада |
м посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је |
он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце о |
ђе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морам |
до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.< |
орао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и жен |
па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се ба |
обро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бр |
ље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, а |
може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хо |
рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, |
пет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ |
да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу |
што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад |
ај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опе |
аће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви |
ђе Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да |
n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега сед |
је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тв |
р момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад мо |
ше, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балов |
Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тич |
етамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири |
p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао с |
ам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <mi |
ри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а |
какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочитанијем |
љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види |
не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће |
збудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се укл |
свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из |
и ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распиту |
е онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам |
говој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су нег |
нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} |
творе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{ |
етку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста руп |
је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиц |
одине Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он |
укчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, |
марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S |
"> <head>IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо п |
њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, |
ечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она |
ђом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што р |
нио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад |
о да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам |
му пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је и |
кав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични љ |
око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: ов |
хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{ |
младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невес |
мо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Мар |
е и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} |
ћен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад |
ити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда |
Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорк |
Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише јед |
дитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може б |
ро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па |
.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</ |
ку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о |
пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одову |
м се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S |
огоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја |
олико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а |
свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само ка |
е интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па ку |
} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, с |
о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде |
ешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да ј |
е удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без ал |
риметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљев |
ога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без поли |
се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се |
орењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би |
/> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на |
ари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздр |
моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> < |
могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми |
зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем ста |
сла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити хоће за то да зн |
Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са с |
ам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу |
О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Б |
ионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хо |
ујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем |
па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуд |
е, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако |
е певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим |
ишт’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а |
е и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> < |
унг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устр |
не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, п |
разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народ |
ији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду. |
да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео ве |
ове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сва |
љен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазит |
да прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} |
S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, е |
јој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се |
могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, |
S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу |
ису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, |
.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана п |
радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} И |
ој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, |
гару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новц |
ити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам |
главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер |
био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никакв |
дма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>На |
брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из ви |
па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до д |
На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне |
у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко г |
срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде |
сет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад |
лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одби |
четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, види |
тељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му ин |
као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном е |
за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, |
остимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здра |
рка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а |
тра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако |
којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> |
на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, Ида тако |
но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам сва |
јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет с |
права природа човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{ |
ола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту |
легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам |
ви младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S |
е.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита |
ти.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у |
о, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубим |
Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, оп |
се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта дост |
ла; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> |
!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо |
сто, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку до |
за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, к |
слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом |
ао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближ |
33" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси. |
, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што ј |
спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походит |
господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели |
рију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} С |
ас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола. |
или га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Зд |
авде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу вар |
ада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Мариј |
анка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт в |
га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане |
ам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — |
био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су |
штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, |
/p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»С |
војке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа |
ко је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Пет |
тигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} |
{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија ко |
термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шал |
рије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образ |
е се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не д |
ги’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја уз |
томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, п |
л ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; |
{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге ј |
ећ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда т |
и човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је |
ким ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} |
зити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље и |
доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћ |
.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше. |
давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да |
ам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Нем |
миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек б |
уштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто б |
мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од в |
дна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ не |
<p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не ми |
икакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; |
о вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја б |
која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако |
} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. |
тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј |
и, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даљ |
се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчи |
.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" /> |
а знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако ж |
узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пу |
винама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, |
су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећ |
гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадал |
кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није б |
а на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам вр |
Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклон |
танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савет |
е чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгле |
кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу |
ко нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда |
мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S |
болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигна |
Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две |
а је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до ко |
<p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина д |
на да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Хан |
ну матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену м |
јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би д |
ло се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би чо |
{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су д |
р. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица |
ку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло д |
евојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око |
ко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре |
останем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље |
ни’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но |
авести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p> |
p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, |
ао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, |
знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у ту |
е да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао ше |
амилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ |
ифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} О |
ла се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и |
е о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни реч |
p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју нам |
шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, |
т, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријат |
скинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минија |
ков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је |
де праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су м |
противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> < |
Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} |
у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит |
незнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три |
Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, с |
нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на гос |
неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје |
се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, |
{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћ |
и.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и во |
кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{ |
ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана д |
да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда ј |
Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаур |
тишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стоје |
.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> < |
.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим |
цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, |
Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он не |
а се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже |
рске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац ј |
} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мир |
добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сир |
{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не |
а: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женск |
о немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало |
како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја са |
де Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ни |
но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржал |
о даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за вирш |
пет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра |
свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S |
ојој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, |
јем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измиче |
а својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко |
енцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се д |
у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде виш |
ачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени при |
па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} А |
деш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју м |
<p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</ |
дала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Н |
ђе стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала |
а каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога д |
S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, |
о, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> < |
научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињ |
м то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро |
а живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су |
ан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бр |
то пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у |
десет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо п |
ће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шали |
, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било сред |
> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна как |
ће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да |
сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како |
чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој варош |
{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет ш |
је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« |
.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето ид |
S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање памет |
n="18" /> богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познат |
и.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, |
м њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све |
могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел и |
, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупо |
еда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, |
о младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у ле |
шен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије п |
Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«< |
ави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут са |
.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта д |
био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и ка |
то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна |
S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори д |
аде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је |
а треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гриви |
јнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да |
код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да |
ад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотреблења чинио, па буде у |
Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мач |
тира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Г |
е мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је ј |
ну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо |
<p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> |
аником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад ј |
.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да дево |
ему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотребл |
докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена как |
сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би |
е сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца св |
о.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће |
оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упозн |
је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>» |
ј кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут. |
сле поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се |
д даље слушајте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} |
ће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Ма |
ће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда с |
Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одго |
римила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ха |
опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што |
чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb |
ив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још |
био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи |
аће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се |
ан леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић б |
друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и завис |
живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослобо |
све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не |
това је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у к |
ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као |
чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већм |
оличан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићк |
вај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све би ж |
вићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртв |
вићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затв |
" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и |
офа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обич |
роучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шп |
о.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да с |
, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјал |
.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин до |
опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је п |
познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унт |
та, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>» |
е одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ поз |
<pb n="129" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет |
разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрај |
ко Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа |
ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек к |
здрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Н |
о помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред ме |
S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд |
> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Деси |
у благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове |
а ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим |
ати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад |
ка су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збого |
кад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може бе |
оменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да им |
ем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је |
!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Го |
не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се |
ошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете |
им.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек ост |
некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем |
ну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су к |
веда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} |
ени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко |
ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, |
ики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, је |
се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљин |
ном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се |
Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, |
па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ј |
тказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" |
сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се св |
’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Ф |
»Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} |
а’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се ве |
сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци наша |
авом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту |
чи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода г |
е цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда |
да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ ме |
онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог зани |
.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ заб |
.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек |
велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпу |
ан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди |
о, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико го |
пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љуба |
а да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је |
би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што |
поведа о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар ме |
куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио. |
, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> < |
вије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поруч |
раја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она о |
куције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он позна |
и.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каж |
> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а н |
у ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p |
нас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смут |
сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} |
Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра |
} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. К |
ићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бран |
ио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуд |
00 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила |
ознао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам |
су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> |
јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инв |
аже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је |
вам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине |
дан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи доса |
ам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми з |
рам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без ме |
ли.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда г |
о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о |
позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, п |
не; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми |
све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скува |
ити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислил |
е боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, |
далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ |
по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најс |
из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, ф |
ет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за в |
на, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="1 |
о им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им п |
ам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау- |
задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме ти |
дна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако |
реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се |
Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је |
ном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S |
махер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе |
е имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па |
бро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима |
ишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта |
а јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у |
вичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Криви |
каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он |
чно казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад |
ем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио к |
у ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за ме |
> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{ |
ш и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ни |
S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним дан |
ај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју н |
ио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енг |
а позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њо |
воје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, с |
ла, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ |
ика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још |
изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом |
га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу |
сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним |
ите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не |
p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb |
е мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Брани |
икан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да ст |
S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је к |
испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се |
е наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве! |
а прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову заб |
</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки |
онајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра ид |
по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искус |
преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам ч |
ао, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо |
љим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо |
глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грош |
обро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} |
до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде сп |
ло било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико |
ики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари по |
амо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, |
ја једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чик |
{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она с |
јем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, |
II</head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, |
се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и |
у ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага |
тал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Ј |
но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем |
} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S |
ајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се |
’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође |
у ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и |
м разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не д |
опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, |
е миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутр |
.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док с |
л’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{ |
е оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту |
теника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој |
ија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је с |
,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« р |
м га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не мо |
време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да о |
»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> < |
л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су |
>»Нисам тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с дев |
ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе н |
прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре св |
све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је до |
не, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите... |
о довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, |
ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за д |
} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше ис |
који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, |
не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено ка |
злажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што |
Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; треба |
S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сут |
и је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш |
да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког раз |
асвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И госпо |
м да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човек |
о хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има о |
шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па е |
н одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут про |
срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, |
запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала |
о златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: |
за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{ |
ет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нем |
ли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, а |
а научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, |
ог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје |
нко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} |
у и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питај |
ле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либери |
ким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда |
ичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда |
добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка |
остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{ |
се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} В |
би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, |
ету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудес |
још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћ |
{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују к |
д, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</ |
сам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза ш |
дма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко см |
?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се з |
само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, ј |
.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће |
ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се. |
поведа ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост п |
ручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но |
мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то |
мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде |
ко тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема при |
то потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p |
се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О је |
цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и на |
S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њ |
стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се |
ико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме деб |
<p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси |
је, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше. |
а проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу |
нко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</ |
е <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у дети |
л’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} |
та ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ т |
>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кун |
ми доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупу |
и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{ |
енидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> |
огзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену д |
одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баб |
а се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувиш |
отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па м |
сковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће д |
Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је |
се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се ниј |
е познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ћ |
рнанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзн |
смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостиво |
ла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене |
т наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван офици |
егова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је |
прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и теате |
е да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштер |
не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} |
p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фр |
извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гриви |
и је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, |
уго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шета |
анпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, |
скивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео |
а, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао |
пропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме п |
оме већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао |
овек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавале |
е рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки |
ромене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, ко |
ам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојк |
д куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт |
јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> |
стају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјав |
а била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга |
читеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Бил |
кова милостива церекају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, |
/p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог ср |
акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је приј |
овити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку |
аш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет квари |
се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није |
свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не ма |
је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам види |
здравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређ |
а да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} |
е опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам |
дим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре |
м се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зов |
его ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, мор |
.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити. |
роју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p |
никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречет |
овао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се |
ију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код к |
ти неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем. |
ве саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бра |
у за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске |
ав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што |
овали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар ја |
ву своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад |
задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби |
т пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је бил |
је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М. |
ити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница |
е све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашк |
ако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Г |
а могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се |
устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кр |
а.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S |
{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Мила |
рала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији |
егове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га ком |
да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер |
не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} |
> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило |
— да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си до |
ни и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се |
обро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Св |
нталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Свет |
к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: |
аклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и о |
ећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сест |
дим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, |
м, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порциј |
ривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису в |
рам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер |
каже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар |
/> пријатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним то |
ично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико |
женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе по |
иђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да |
ијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на р |
знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само |
и дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима |
шт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио д |
суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да |
ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бран |
нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборав |
ио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: |
ти се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, п |
он је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су |
кајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго м |
за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође м |
шла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из сел |
дим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дуж |
само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То |
»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад н |
, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подл |
ре, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици |
може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у |
штрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побра |
стина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав |
живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; који их није изближе позн |
ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отса |
во обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га позна |
и.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата ј |
Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал |
> <hi>Светозар Цифрић</hi> </p> <p> <hi>медицинер.”</hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од см |
>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> |
меши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{ |
једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, |
еколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас г |
су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђа |
за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезне |
успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора т |
телан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од св |
војица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан |
Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздра |
јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела ли |
’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ уз |
} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта гово |
ивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до дв |
ти.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујон |
анко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју |
век сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу ув |
која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу о |
а нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбург |
зи, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите |
{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љуби |
е здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега г |
у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он најви |
ју, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд |
о Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, гр |
нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрад |
канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и ве |
без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било |
ти; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но је |
} Изродило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љуб |
<p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног бр |
ави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо т |
ако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару |
<pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак |
времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу |
="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у д |
но време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад и |
жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, зло |
} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код |
вине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то п |
участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне има |
радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Д |
тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми |
гне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} До |
је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужив |
то по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; |
ри ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.< |
висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурц |
имале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на |
луги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против |
дници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у нај |
ом друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с ко |
итет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чик |
и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се пр |
и.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се |
рија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини |
, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више н |
е већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег р |
ивићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама |
ендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро зн |
бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} |
лар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} |
р зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић за |
о седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, |
ти.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном непр |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се к |
артир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао. |
ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ев |
{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> д |
увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не д |
b n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су ко |
и.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, |
ћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу |
ју.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, |
јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не |
ће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ст |
сантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> |
ити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала |
и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судб |
ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића за |
«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и |
ш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</ |
њеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, а |
ад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Го |
е доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но |
л’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се с |
већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а с |
војицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да |
хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> |
неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мисл |
свим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у п |
ику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и |
Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да |
ајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, он |
скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом |
оварају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговар |
мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи |
свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јул |
ад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми |
.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма к |
ражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну не |
ма она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је |
азљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48 |
/> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но |
бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством |
ти, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже д |
ешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, |
следник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је про |
визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; в |
.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништ |
нда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако |
о живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} От |
онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носи |
р Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде как |
о да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иш |
ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштв |
{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он |
бу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим |
дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливи |
} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, спле |
ти, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу пр |
ава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, поче |
та?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургер |
авали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не о |
а лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ј |
Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њим |
мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, |
оју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао д |
опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда |
абица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново ста |
да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне |
ави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала |
тки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамам |
врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> < |
S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атре |
на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каж |
ранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У |
к донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе ала |
ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају не |
ло ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у |
уги сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сиром |
ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, |
C1.2"> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, ни |
чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, п |
шло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога |
/p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жа |
емам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу |
сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет н |
покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој. |
м на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, |
>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p |
тенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} |
.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас ј |
пут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милости |
p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности |
се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> < |
и мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле |
отребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого |
а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу м |
инити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми н |
пливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, н |
то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви ко |
нтересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку. |
.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило |
да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није |
»Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бран |
мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му ј |
Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што с |
</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« |
м погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На сти |
рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интере |
и се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — |
кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само |
ну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој с |
’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гле |
оседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извук |
да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, |
.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој |
каци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а дон |
а.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми ка |
за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господин К. |
<p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p |
.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, |
ам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да с |
у издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изов |
ама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; част |
т забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вам |
аквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге соб |
На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p |
е по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи ша |
у.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и три |
без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал у |
Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хте |
<p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господа |
јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми в |
S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори |
у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бран |
о ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у р |
нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»З |
на ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и |
рали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насме |
ио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Ми |
и не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи |
ивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагороди |
има, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се |
ође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није би |
ињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} |
мо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, с |
о, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо забора |
/p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ |
Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио |
а.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либери |
ном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу |
ју како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато |
е ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богз |
ути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се је |
стане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Жив |
мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим |
азим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није на |
ши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне |
’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, а |
још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он св |
немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтон |
би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и |
ом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под |
па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У |
особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма |
.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пођ |
ам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам |
инили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је мога |
p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да с |
ти реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, п |
вршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног |
р-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже |
употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и |
по да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, п |
задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори |
сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S |
ђе.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не |
} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, |
је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно ј |
и, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме |
никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не јед |
асположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте |
лост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки го |
код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро по |
в пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љ |
, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слу |
а;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за |
те ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма |
S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Как |
Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће |
кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да |
о зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када |
аволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала |
ико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код в |
видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали п |
p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не бри |
ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; |
г ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг |
благодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} |
о сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику по |
три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>» |
о.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> < |
да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а |
ање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>» |
олази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да |
у ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издале |
Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.« |
> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш |
<p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје са |
да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалос |
аког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове трој |
} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ |
ћи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очи |
осети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} |
S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми пр |
мам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ т |
у била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за коменд |
, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се радов |
избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговар |
{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би с |
веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по |
јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад н |
ати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту |
ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловит |
ашић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гр |
оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се |
е пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се |
љ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S |
ажим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од т |
е.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта ј |
, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му |
не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, ш |
а капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га |
па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка из |
па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за на |
»Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут уста |
ојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал |
то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с ко |
зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упушт |
заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан погл |
обито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата |
па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао |
, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса |
испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} |
гло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај |
певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} О |
дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње |
кав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, |
езекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни г |
ти јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа же |
како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бр |
једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћ |
ко виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и |
<p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да |
је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јес |
и — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но |
онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све не |
ичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{ |
S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; |
и и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човеча |
упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све |
к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</ |
њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој |
л’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ |
го какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад гов |
Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несн |
м је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам |
бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота са |
ћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од |
а, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ с |
е са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практику |
, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ак |
за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, |
> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор |
ити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим |
д претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а са |
о се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је |
м не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист |
ко трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема ов |
оме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам ф |
иди, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Т |
ћева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш |
пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми |
ру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли |
ам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курен |
м госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка ниј |
ба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо |
Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у баш |
ера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће д |
ам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртво |
ику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искус |
у госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе уз |
је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је б |
м сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и пот |
ој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је н |
ћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, |
док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да |
7" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, б |
Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је в |
мо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо |
а, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни |
ортре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при раст |
ер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, |
p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас |
о да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био |
о покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп кварти |
ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му с |
би среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад |
живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, г |
араграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат |
пита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио |
ити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда |
ош мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој |
д ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како г |
ника!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па |
аш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} |
дока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу |
ине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите о |
а узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана |
сам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па ј |
те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па |
{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде. |
рка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Ми |
у да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи |
гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафт |
дем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допа |
Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други |
у.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве |
уће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Н |
друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} П |
</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао докт |
и, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем д |
т дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио |
одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим ок |
догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« |
не ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког |
и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене ба |
а оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет |
S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њ |
кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Г |
а, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере |
ранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Мила |
, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође. |
госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} О |
ђом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управ |
себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: с |
дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутов |
су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало ј |
н тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у |
<p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шал |
} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се |
о чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка |
<p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног л |
се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} |
пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне |
} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} |
{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме мо |
не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на |
к што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} |
клони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Баб |
</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разго |
м просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему нак |
, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене б |
па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време ј |
да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, п |
<p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогор |
овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ниш |
тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ни |
а морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све о |
у Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако н |
здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ј |
нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене |
бину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу |
стина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чан |
ћу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једна |
и.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека г |
се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна и |
кад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка и |
условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а |
} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; |
ет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље прода |
стао камердинером.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој госп |
едети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Бел |
« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим |
што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим |
овлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасви |
ријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло позн |
лушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ |
ми је.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И |
{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, |
е госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Дес |
који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би |
ка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са не |
ва наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, ј |
ки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда ј |
дан солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам г |
уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су м |
Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам |
воје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни |
ебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, |
зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекање |
а навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кућ |
Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнр |
даран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слуша |
ако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} |
Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго тр |
латан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да |
есуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стад |
убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из с |
м су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па |
Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја од |
згледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атест |
} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> |
, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се |
ета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако мо |
дма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојт |
као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно |
рилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда |
је издавао, као поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <p |
ђе неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без |
не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Крене |
ећ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Т |
нпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил |
илистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од ник |
, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па |
ећ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Ш |
мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту |
душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време оп |
д свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног |
ургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало |
м даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на |
куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину |
једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гри |
ити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чуди |
{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је к |
е да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на |
јдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосм |
мо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо с |
младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; |
ити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</ |
у свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они |
д нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код |
рамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S |
bSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бада |
емо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њ |
и је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то |
то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то мест |
да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и п |
у овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на |
добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гр |
племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и неве |
м и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног позн |
несем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди на |
емо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже ост |
ашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} |
p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити |
Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, к |
га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, |
и остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, |
роведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па |
ка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем т |
е чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може д |
, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, да опет ново тражи |
Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек |
p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на к |
ић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један друг |
оздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег раста, испод којег изв |
о у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_ |
« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није |
г’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о |
а отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, премда |
Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, ј |
и на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па о |
ју?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} А |
паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па |
ко њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити |
у.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог памет |
вде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има је |
ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу |
за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не |
ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једн |
нар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики к |
ави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење упот |
ирао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цр |
одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ |
ста, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type |
видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршрут |
здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: го |
бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јес |
је се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а |
ету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само |
то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важ |
какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комис |
жао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао са |
злазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у |
сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Љ |
шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »луст |
ајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једн |
ше кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с |
гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватов |
ив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, |
реба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има |
ира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прек |
ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и |
, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко |
Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На в |
ну чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> |
или.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с дру |
убио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу д |
ата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће види |
Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало |
ао што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја мој |
ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо х |
тирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} |
Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само |
т била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и |
е собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, |
ти могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке к |
авити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, ј |
Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и пер |
сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их наз |
р господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.</p> |
гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрч |
и јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетир |
им главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну |
р.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву |
ође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас |
јакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се |
.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и б |
онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Упра |
а ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које у |
се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, |
</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не |
ла, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку |
потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све жен |
лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је |
људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о ко |
тера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одм |
воту никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако с |
{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{ |
а са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П |
ег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, к |
уштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић рад |
вог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам пос |
м.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно |
а.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволи |
ли.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контро |
време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли р |
ек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као |
р ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а |
<pb n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Н |
и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја |
онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="2 |
м, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не |
огод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но т |
вартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и пам |
ањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати |
дне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бр |
заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на не |
том месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шп |
на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после дв |
нић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије |
ади унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S |
им да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јел |
ало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} |
оворе: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S |
.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни |
е к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{ |
о тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе |
персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и једа |
кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме |
ара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало пот |
је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свира |
е јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Го |
салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једе |
је да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до |
реба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милан |
-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} |
у пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} П |
у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако нали |
не донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} |
гађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо пи |
смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић П |
н најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи |
оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, |
мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба |
собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и пер |
собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високо |
и да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{ |
ршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном у |
у кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранк |
и, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се в |
игне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мал |
астадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не |
јутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разго |
е ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} З |
повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицеп |
попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране со |
да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ п |
S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»М |
даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у пози |
Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па |
p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, к |
мадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ ост |
нко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пи |
’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пр |
а одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сун |
ај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{ |
<p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фам |
.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »К |
опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код |
земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.« |
разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ |
о што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду |
ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше к |
напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели |
традати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад |
ићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у |
ика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Ниј |
утра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вече |
и се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра |
с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, |
д Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је вид |
а коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не иде |
рхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која |
а и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао |
такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у др |
еднако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, |
познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да из |
а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамил |
пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу |
гаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са м |
е без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, с |
/p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, п |
ифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крст |
p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S |
гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, бил |
, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде с |
ам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{ |
егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи |
том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу |
осно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан чо |
же.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«< |
е обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде ра |
и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увр |
и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штикло |
енунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p |
је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ ос |
но место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим о |
»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за д |
испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваљ |
ић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чут |
о Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: |
ко плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешит |
ашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам |
иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Срав |
та млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с |
е завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си |
једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На |
, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она |
остиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само је |
шерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, |
сла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да |
д?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да |
де бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и |
к био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би |
, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледат |
смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S |
е уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и де |
а.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мој |
са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски |
да комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са |
ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p |
немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма |
који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вар |
не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не |
м му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал |
сацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја он |
могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом има |
тук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када с |
иле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади жив |
нде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бран |
за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек |
Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једар |
о узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сро |
Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно ш |
те ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братс |
ма више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} |
е, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јел |
откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} |
сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су |
издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Свето |
Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — |
.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, т |
је, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> |
<p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} |
писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на |
, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала? |
ш кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, |
е, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка |
{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разгл |
била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} А |
је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколик |
да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас |
неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић д |
Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се |
оказује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разл |
четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на м |
p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирот |
, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце косну |
јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непоквар |
ам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не п |
акле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадит |
е могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завид |
и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да д |
ић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђе |
Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слуш |
, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје ст |
икује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос |
вић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор уп |
у шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао |
та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посе |
е мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{ |
i>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим |
ти.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођ |
елу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је |
како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер |
/p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да |
говарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде |
звињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато опреде |
осподином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао св |
славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако мож |
ознатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено |
апитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да |
оја је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, исти |
сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом |
ји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они |
и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао |
ако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>» |
а ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпо |
па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му |
ко сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по сне |
ржати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја |
он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем |
Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона п |
ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред |
иди.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њ |
дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи |
е на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало |
у да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по к |
је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља пок |
на се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене |
и, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како са |
имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} |
, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан та |
отерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S |
ад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«< |
ем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. ко |
и сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!? |
вим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чик |
лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Мат |
, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине |
стивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у |
ле су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли |
кше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву дам |
ло помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које ни |
{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она |
пођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим |
продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} |
ешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, бр |
говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима љ |
оштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад |
же слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу и |
ође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу д |
ћу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници |
не прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хуса |
и; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад |
ему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом |
више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Иди |
да није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ни |
ирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је |
ог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сироти |
ло одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад |
, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја д |
зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у в |
слетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми ј |
о својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред |
те; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко с |
речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па |
сна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ г |
е од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу |
памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се |
е о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ |
очну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутра |
учити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, не |
Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате |
соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, |
П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, |
та се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као |
и овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. |
; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S |
ри; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може |
а ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши |
е зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управ |
</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и она |
дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> < |
ређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена |
дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени |
p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{ |
та чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој ку |
ње.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га |
еном надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ства |
пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпуто |
да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући |
та ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја |
p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту |
дморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо |
буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће |
коле, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор |
од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву |
ио, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим |
диш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, |
тле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} |
еговим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској |
до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују |
смеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да с |
.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам |
ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио ниса |
лдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко ј |
смо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још дос |
вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове |
д продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к ме |
о сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто зна |
} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сир |
Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церека |
апији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да |
S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из глав |
нам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сиро |
ад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљав |
ећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да ниј |
е женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има све |
нко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће |
че:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки |
ћи јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђи |
имо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаров |
Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком др |
па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ј |
ртир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> |
са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Ме |
де у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг |
елка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођо |
св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда |
ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет до |
вају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна |
>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, |
је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт има |
мо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то од |
на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентф |
е воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика та |
оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, |
ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш |
{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног бр |
јка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само мл |
срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, |
анимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију |
на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву да |
и отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p |
лим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропу |
.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам |
p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>» |
већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, пов |
" /> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад чо |
да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит |
епа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам с |
мо у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од компл |
ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта б |
питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, ми |
трти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш В |
како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико о |
молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</ |
вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад т |
ошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да и |
шира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због |
потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостив |
Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имањ |
да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А си |
тати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет |
што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Т |
м какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви так |
у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устан |
Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, |
молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој |
ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и заг |
поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди |
су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не у |
оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у |
а покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло суво |
ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у к |
енути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем |
видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја |
i> </p> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног |
Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{ |
имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само с |
лан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешко |
ц.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој |
моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем је |
дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу законит |
, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све |
чне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Јо |
ће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја |
видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рун |
и скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на д |
овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад |
фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу |
де па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, |
јатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види |
а наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, |
S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро |
oreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, |
</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте |
о, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у н |
дне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао с |
ном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непозн |
one unit="subSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; |
се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, от |
ра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у |
сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и брине |
а мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb |
Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам |
ла, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21 |
ам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај П |
тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем |
л’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му |
у, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато ре |
охвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оже |
милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад |
стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незабора |
пу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспап |
ма време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ј |
е срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје |
те Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> |
е може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још |
браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p |
од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бр |
у разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} |
.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Как |
/p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за |
ознавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест |
/p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да |
у ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p |
а, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика са |
{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш |
вао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</ |
оштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад н |
ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење за |
она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да |
изнаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да с |
али смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, |
а нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранк |
ила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млог |
но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред ч |
} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.« |
рију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив |
ти.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и ј |
ако излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катер |
, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код не |
„Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је тв |
шури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ни |
а по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Бр |
ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног |
тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да в |
"254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писм |
бе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, |
са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Ка |
зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но ма |
р; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; н |
не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог |
колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да с |
ан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.« |
у понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од |
ном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не б |
</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гл |
о каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и |
о сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> < |
не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад |
ко у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p |
какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, инте |
и, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од јед |
говом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио ј |
о да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер |
ане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај за |
гу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да и |
т није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је и |
д к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем не |
ају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотек |
оју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе |
М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«< |
који кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавиш |
не изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега о |
да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ј |
ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Пит |
.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њи |
а намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} |
о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S |
итам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он т |
а знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме |
<p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала |
вотом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, и |
ерин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у |
ан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте је |
је оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он м |
ај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио |
јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по |
афе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, ј |
ам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао |
најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друш |
авцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па до |
пољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p |
не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого доб |
— то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам. |
ко њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, |
је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим |
па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обуча |
такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо з |
лати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Иск |
{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p |
а.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са ве |
о да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»О |
тији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија |
на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Ч |
ам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о |
сподин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ ода |
<p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор развед |
, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наран |
њи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, госп |
аранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго м |
, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечеро |
са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етике |
Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране.«</p> <pb n="115" /> <p>К |
ка га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг |
мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми сил |
изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра |
њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перј |
ном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слу |
b n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико пл |
да, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени |
траје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе |
овим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, |
ор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се! |
о доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако с |
дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каж |
икљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p |
ици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву к |
уго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ им |
јати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат |
о, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва д |
pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако с |
и велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја |
ајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милос |
к се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли |
аља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један |
сле више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма к |
на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала |
аница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.< |
нбургер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су с |
ги разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, уто |
чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећ |
ије фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим и |
тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје |
»Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе |
ти, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим з |
грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ и |
ао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам си |
са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо је |
пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Чи |
е, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, ш |
ња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> |
рпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са |
Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, |
се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; |
ћ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако к |
се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка |
да ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.< |
у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика |
љ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш |
отова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора ос |
рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и |
Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо |
же свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p |
а сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као |
, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около |
избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена на |
де без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ мно |
а.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, |
тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе |
е по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писм |
е ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или н |
м сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, б |
д Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт |
ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј |
и ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим м |
то ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> |
два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; |
роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, н |
богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да ни |
није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо |
. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и чове |
Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ј |
мо да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{ |
ферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мис |
после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде |
имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли |
l">диктум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџ |
да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатиј |
ром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам |
Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћ |
сића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се пом |
не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После |
је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала |
ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика ј |
слетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо ду |
} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више врат |
S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="1 |
о, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отп |
ам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и неш |
сам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, |
приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј |
ко за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, |
ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" / |
с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од |
n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривиће |
а домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} |
<p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим |
вати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ва |
то држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стар |
а.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорит |
у.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће и |
инио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ј |
} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и бог |
ева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{ |
што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> в |
залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта |
сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одуста |
ој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, |
изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо н |
да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дереш |
Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један |
p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић |
м још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла |
аше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама ме |
у покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</h |
о свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и |
јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго |
и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад до |
/p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, |
>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ј |
ремена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожа |
смајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неко |
еко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> < |
га!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док |
S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче |
је смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састав |
ана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, |
ео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>» |
ондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно ма |
ако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, |
ма не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, |
р, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек |
Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Ла |
увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} |
етњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сиг |
ектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они |
гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а |
лосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за |
мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узе |
ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледал |
ио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с к |
и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, |
Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, |
рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и ка |
се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p> |
Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани бил |
ња, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђ |
{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, т |
смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
рави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде |
чела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па к |
оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умр |
се, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шна |
њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв |
дио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</h |
у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«< |
е прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледал |
о ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</ |
сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика ј |
> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад с |
енџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Је |
о и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у |
њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегл |
госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели с |
нка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче пе |
љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад |
е да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: |
е мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад ста |
ана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у варош |
ану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он п |
ку стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је |
ликом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети |
нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам по |
ијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја у |
сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Маг |
, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац |
и, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p> |
што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су так |
обро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал |
у; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се од |
им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претег |
који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами с |
на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш как |
та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо п |
ћно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светоза |
едне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели |
е љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у |
е године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, |
је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, |
етнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао и |
RP18630_C2.1"> <head>I</head> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се то |
рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} |
тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p> |
часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног |
ељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »ви |
гурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ј |
ћ.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а |
е особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пр |
риступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, оп |
ц, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор с |
»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учит |
>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, |
руко употребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога жи |
l:id="SRP18630_C1.1"> <head>I</head> <p>Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вече |
еђује, појетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живи |
од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чи |
Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око гос |
, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1 |
</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <div |
тву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} |
ћма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти |
ја нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако з |
е разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми ј |
.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси м |
ћа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љу |
одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене |
еко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта |
вао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то и |
е мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао |
.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако са |
»Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; |
рлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, а |
ћу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао! |
у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранк |
ам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, |
ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас д |
ни и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим |
каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви ст |
Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p |
="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни брате Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно детињство |
орим писмо.</p> <quote> <p> <hi>„Слатки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборав |
насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти |
Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још |
грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ј |
аједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда и |
ибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} П |
о јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако |
ивићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, |
друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p> |
ојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су д |
чу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су |
сет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништ |
е да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцим |
то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још оста |
вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он |
ги оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздрав |
се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу ј |
’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима |
сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам |
и шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, |
животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељст |
о воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарат |
ење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опрости |
пада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се п |
био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </p> <p> <hi>твоја Лаура.“</hi> </p |
{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм |
ив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протокол |
ше.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи |
на и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту« |
еља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види. |
, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе сво |
спођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начи |
нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио |
Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; п |
говор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико м |
е сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи |
смо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја |
слио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отиш |
Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њ |
Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бран |
мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек п |
што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Ва |
дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околност |
а’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Б |
а јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, |
ој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна пос |
било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, |
добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло |
се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, је |
чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро |
и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу би |
акову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако ш |
еће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врл |
сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да |
адовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући |
ећ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо препов |
сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се |
адежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да |
ца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у со |
, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас ви |
зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утол |
Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n="157 |
и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси л |
Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви |
фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> < |
у, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија. |
нџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја се |
си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г |
>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комо |
се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то он |
другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми |
љ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси |
а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на с |
јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од св |
акрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали |
бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву д |
, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школ |
сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и ч |
а такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том вар |
Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, |
ру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми |
.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као ф |
ну, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад |
по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, |
Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чи |
ише мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господ |
да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види |
л’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речм |
{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав из |
тељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави |
ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p |
сати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Ва |
би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, м |
тра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами ж |
молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> |
а да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи с |
увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим... |
ржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко. |
продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молић |
ја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, зн |
> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Б |
чтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу н |
је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фра |
штера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»М |
више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да |
ручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као |
тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p |
м ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као мо |
д стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја пост |
е.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долаз |
ка.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се |
шла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може |
!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Оти |
бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устан |
рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и би |
Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађ |
и данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Мој |
Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милост |
баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама |
ко је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> |
бро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да ч |
слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> |
па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, им |
ако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> |
/head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни |
јле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а |
/p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет |
{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем |
.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фур |
рити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш |
да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, |
аре, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немој |
ићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не |
утра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем |
слетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као |
жећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за |
а мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој каж |
Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадово |
>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отиша |
ом један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, промени ли |
но ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад |
Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стра |
»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог о |
пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} |
ије у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан |
/p> <p>Наједаред све престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике |
уда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се |
.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се |
’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>» |
ну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуг |
да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињава |
овек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — |
— То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се |
ост опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{ |
е се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} |
а ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да |
им показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том шт |
бух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате |
рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</ |
ише виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје по |
.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, |
шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми |
ад опет почнемо други разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличн |
ред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћет |
нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам |
ом, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој |
јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту |
о је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нем |
Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом вре |
асти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} |
а могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити ка |
Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко пок |
форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек |
равио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мис |
одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»Т |
држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Так |
ишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би с |
алило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван на |
су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страс |
видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је до |
ени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје по |
к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ д |
моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече |
у вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика м |
реме, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не |
очити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије |
е.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она |
победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого |
, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, |
.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благоде |
па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа |
нако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комен |
јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да |
година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, ч |
мо звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам |
срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била во |
</p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну ра |
се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда к |
ошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал |
} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у је |
ложен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже |
{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S |
103" /> <p>Тако једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу |
м.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најмање.«< |
био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женс |
.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто |
де опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} |
зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, |
даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> |
ад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по не |
да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ру |
ама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нис |
женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсациј |
их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаст |
то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ки |
нџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут з |
} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас |
сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје |
ио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут ст |
поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, |
тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авли |
ук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо |
ом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо па |
ђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што с |
њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> < |
се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n="9 |
она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да м |
ва школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — уп |
Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, |
иторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S |
љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма |
трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако прово |
ароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га ј |
дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то |
риметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, |
он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно посл |
т, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не |
ене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колик |
И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком |
ографисаним портретама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме |
ба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међути |
ћ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за |
очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Г |
па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и кос |
разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су леп |
анијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али |
сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које |
Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
а су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час |
о велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S |
ио господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препоручителне фисиономије |
видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек |
ан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; |
с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков ту |
а чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> |
нде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа |
сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час једа |
одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; |
ки и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, |
д?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што на |
а црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви |
ква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком |
па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учит |
пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Грив |
избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, |
учем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене |
фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично. |
радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам д |
ад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што други |
о и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; |
капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Ч |
џер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, |
е добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ |
Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и |
ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде |
удућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњ |
учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је с |
{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n=" |
после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо |
пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма |
су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа |
ератери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати |
p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да и |
сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково т |
се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, тре |
ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и |
е играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, |
зговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал |
ајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду ку |
је, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија |
="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слаж |
а страдалника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како м |
, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте с |
ам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу |
о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи |
вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад о |
то позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће |
м.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не пома |
онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен ж |
ки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад ус |
ицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се са |
ектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="1 |
ранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу др |
ну, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића |
г Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир |
о, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помал |
и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n |
је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све |
.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смис |
омишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом при |
а донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и т |
остива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да |
.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бра |
ислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату |
де, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да |
ама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју |
о, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прек |
вучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погоди |
сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две ано |
8" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У |
е не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type= |
, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам н |
мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве про |
видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</ |
алир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она н |
је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам |
чивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n |
ги’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним по |
а не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни ра |
, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је |
ашно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста поду |
Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, |
алер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране |
ег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом |
Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће ов |
d>VIII</head> <p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад |
, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо |
ицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку И |
16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан н |
д је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се кан |
млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а |
еч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто |
вани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нин |
чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Д |
; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом |
да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту с |
по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још ма |
унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир ј |
меје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Дес |
јем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво |
d>VI</head> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и |
и’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго шт |
госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} |
.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био |
на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на кома |
умнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким м |
данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мат |
се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не з |
бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и |
’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе бербе |
/p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође п |
ек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сход |
е што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венч |
«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко |
а би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту чов |
чи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.« |
, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од то |
би, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.« |
и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија |
ме се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang="d |
аест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком про |
се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнер |
ругу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и |
трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, т |
јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и т |
тво.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p |
од мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на зна |
рим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте с |
никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као |
мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљ |
p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још ко |
удорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судб |
о изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, |
прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учит |
Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо |
p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курм |
ата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајде |
зао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p |
и фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко н |
бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и т |
денцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чу |
и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда |
ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, |
зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти |
проси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ пре |
.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану |
н живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си |
, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{ |
против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће |
био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене но |
о, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију |
утра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и |
ирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, сам |
л’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И ни |
нем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — П |
ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, |
уштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокој |
елке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће |
о куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако м |
ано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Б |
Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад д |
смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, |
аер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију |
је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ |
" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та |
тку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Ид |
поведим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да |
овић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако и |
p>Комплиментирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало луст |
мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Је |
ти имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има |
мао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ |
сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p |
нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} К |
тори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе |
нај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> < |
не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> |
створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљ |
е и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако |
падало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јо |
се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Грив |
нко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца |
ле, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сер |
што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Н |
ате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем |
ла, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, |
а, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су |
ком могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</ |
А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка звани |
сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ј |
писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не до |
еног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је |
чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви ч |
гли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест с |
Све отворени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упо |
се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики трошков |
м да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши жи |
.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче |
ећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни |
о ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ р |
болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па |
ићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите н |
и земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После |
л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан ст |
је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човек |
Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним |
и, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ |
Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> < |
<p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нем |
ти даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n= |
} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво |
«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно с |
мо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</ |
ого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како! |
та, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље |
си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p |
нда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не |
г’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету н |
гметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љ |
еколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на р |
вити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда м |
инути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Г |
>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p> |
м Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни |
врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди |
’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, о |
ји су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и |
Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлиј |
о даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева с |
само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, така |
надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе |
им.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, |
ље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја |
ајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а |
ива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости |
Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претво |
о сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта |
И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се ве |
има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> |
сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је ова |
по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ упр |
адио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би в |
Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у |
К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, н |
ајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног ј |
ам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем |
ет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к ње |
ћу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт |
орамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла |
прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива н |
ић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад |
ам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S |
ти.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} |
јактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, с |
даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми од |
е на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђ |
ај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек с |
тко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на н |
за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфу |
нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити |
о још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угасити |
нко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје јед |
»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ В |
нате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј |
аше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да |
ти.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој доба |
ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру |
не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда с |
м обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом |
ударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке у |
ако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи зар |
ве исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; |
S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам мат |
<p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад |
ови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, ка |
боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S |
д су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојк |
е опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе |
сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад си |
роши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} П |
Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега |
и.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А |
ко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} |
и мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зн |
хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку |
, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање в |
о још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитан |
ет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка |
а пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; ни |
Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала с |
били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но |
е бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложит |
>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па |
тарог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изг |
ћа да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врат |
>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми шт |
ла, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију |
ј соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагиб |
собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо |
ти’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</ |
шта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога зми |
зин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад |
?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу |
уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S |
ку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> |
амо за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, тр |
тер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако са |
дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бран |
р би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се |
} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, |
ске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију |
држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што н |
Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене |
} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу. |
био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> |
роз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; тра |
по примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, јер пор |
трану, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости ст |
мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагн |
миљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па |
ју страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било сврше |
p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Из |
и, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви |
чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да ка |
опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мен |
и, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми |
ти.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да пр |
ави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видит |
а обично од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе навршити, које због си |
Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике у |
ова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, |
се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су последице |
, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима др |
адим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија |
око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија |
му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срц |
S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ |
ега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и |
" /> <p>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> |
} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојк |
, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> < |
тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живот |
ескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> < |
млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код |
и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>С |
рмини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ст |
како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан |
е дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија |
{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, ни |
ло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ли |
љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, по |
{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, |
вац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње у |
јао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар к |
<p> <hi>Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ |
отивусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне |
ко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Мол |
раве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која би м |
<pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашл |
Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да с |
’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручит |
приповедао неколико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, |
Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капи |
о цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају |
и’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад |
зама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже |
нко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због |
Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом |
, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпај |
оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола |
Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад |
ечи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границ |
S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороруч |
воре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ |
Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је дав |
све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако |
му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кри |
у старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити зб |
му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском |
унио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад |
ај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегр |
, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> |
p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно у |
p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса |
дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb |
лех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до |
олу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Мо |
им бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, |
скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим би |
рци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> |
ти.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота |
замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} |
овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржа |
{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у |
S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати. |
велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја |
кајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су в |
те?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, са |
род.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} |
м био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала прогр |
ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго д |
тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата. |
камо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да с |
из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> < |
баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се горди |
> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја о |
отине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у |
врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо и |
који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу в |
млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умир |
ао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од воде |
мре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранк |
и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали с |
ји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љу |
о који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S |
и, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, огова |
сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу |
божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и компо |
и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они |
леко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пу |
а, дакле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску |
м се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко ра |
е и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет прол |
ед светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p |
ичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност п |
сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене |
то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок |
улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га г |
спође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она та |
е мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} А |
е није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега |
м ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да поп |
него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истин |
лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути |
ло пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Дру |
ти.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један |
стива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, ка |
варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо |
као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати |
ти, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој п |
човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисхо |
несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га |
е слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о в |
вим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} |
<pb n="75" /> <p>»Опростите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, х |
Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бр |
и.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни је |
им речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности ост |
узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пек |
е било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде |
авају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чека |
.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели |
е.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type="chapter" |
јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па с |
.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, |
, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана |
имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и |
ле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали п |
илостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</ |
ош нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни к |
на својој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не мо |
са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре |
пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам |
то, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, те |
ађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вел |
<p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, т |
разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном |
>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико ј |
е био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на см |
рост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма п |
о маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као |
месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће |
т’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} |
{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто |
имир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, |
биту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању < |
смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увеч |
ма Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас |
било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној п |
уће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школ |
евој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ха |
је му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Јед |
риест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често |
ћи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време н |
за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} С |
коучена и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не |
ем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам |
ме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете |
однија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> < |
а питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, |
прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, па |
ј дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ |
упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим при |
најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Так |
да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни |
орио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад |
обро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико т |
дели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Дос |
.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада |
како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао |
то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо |
ићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стра |
подо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла |
p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да |
што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми врем |
је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, |
могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} |
џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам и |
ла ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори. |
оварао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутр |
осподском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпун |
је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероб |
варе, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја ни |
ало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по ј |
друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим б |
мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужит |
ћи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се дома |
ери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер п |
</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А др |
, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек |
дио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то |
као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опе |
јвећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам т |
?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранк |
нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори |
Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} |
и од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S |
ов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ват |
, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она |
следњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S |
па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар |
а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему кра |
трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па с |
»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплим |
Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после |
драњивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из п |
и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« |
се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи у |
м још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> <pb n="160" /> <p>Ка |
..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </ |
и је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро веч |
о Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам јо |
а се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, |
грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда |
!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, до |
уса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он л |
девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни би |
зили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из друго |
ући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светоз |
мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало п |
Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја пр |
вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће |
е.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало пома |
ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљут |
интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лиц |
њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p |
узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S |
Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу |
убим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S |
дем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешк |
лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не ту |
себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо з |
ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S |
{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у |
ћа, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер |
ећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што с |
Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка |
тку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па пр |
.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; |
досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми |
оспођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићк |
рија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним о |
се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>» |
вити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари и |
ли, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, |
да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је |
че комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мал |
по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог |
е своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас |
ласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} |
ј каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и |
опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао јед |
, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадам |
а сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зат |
је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим |
нда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми ј |
је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, оп |
ко различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, в |
} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог |
> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате ду |
ложај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнок |
једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не жен |
ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немо |
свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па |
ље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли зајед |
њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Св |
а конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p |
че, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му бу |
»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло |
видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је том |
обом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе |
а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не види |
ратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља |
</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га сти |
»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа |
тересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме во |
ам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла ј |
ам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те о |
ити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један к |
аницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој с |
е мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет |
писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало |
т на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече |
,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p |
не.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ б |
»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ пи |
и; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, жив |
д дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} |
ја је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за јед |
и тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све |
преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} |
е шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивље |
бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но |
тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и |
дбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар б |
време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаура Н.”</hi> |
велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него када |
те, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је бил |
очекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја |
.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, |
тељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола |
-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} О |
треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, |
ња, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се карта |
и деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавг |
друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свез |
већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> |
ите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} |
<p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; |
сле укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све |
е име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мо |
наклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително ср |
ва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па с |
ј живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ спомену |
ит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава |
либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да ј |
”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} |
м од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би |
но, па сравњивам <pb n="247" /> промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{ |
ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми |
дем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, к |
д’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого |
«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са м |
м да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магнове |
ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А |
ва.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У |
д никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање њег |
а верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и |
о, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао |
ознате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је пр |
ма библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињс |
онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, |
ације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу т |
ић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ ода |
њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да ј |
{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако изви |
на за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кунд |
а, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранк |
ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема |
енка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} К |
наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су |
о, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је сада |
акве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, к |
а годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом ј |
ој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљу |
, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би м |
Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је н |
тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је |
зија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не |
довице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго к |
а тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од |
ђе и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S |
јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву Мила |
омити.{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једа |
удем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да до |
то слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш |
дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се један |
> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, |
о.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, |
.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, шт |
арав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико повер |
ски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био |
Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не д |
је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка м |
</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила |
цио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дан |
познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ |
дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио |
па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, к |
века који у својим младим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, које због бра |
атеља позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од |
ажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису д |
равао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је ф |
ста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Г |
у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да |
гућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао је |
ди се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак в |
су и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, |
ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути п |
ес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог з |
чети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве леп |
уте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, ко |
а Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми |
могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. |
} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би |
ао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајл |
у страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно и |
и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло |
<pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут сп |
еч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу мога |
Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, |
n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску ш |
’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, |
тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови ка |
.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за ти |
теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго |
, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>» |
не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао по |
удим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми припове |
с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; а |
јасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам |
ном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} |
, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ нај |
да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу |
оловином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру |
с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранко |
ића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет о |
а бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноб |
идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, |
ам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг |
познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни |
сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене сл |
капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадаш |
ца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће м |
алека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их мога |
то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љ |
миран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим |
а доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек к |
дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно ч |
је одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код |
бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са њег |
јим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сами су у |
били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор ј |
ају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили о |
имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако |
дира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> < |
г’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца |
о с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада |
на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни с |
Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: к |
една бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.« |
а, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила |
осле Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, |
е јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклев |
ост у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познал |
сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мис |
е и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од мален |
вог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем г |
ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од |
држите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} |
звињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад |
а о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« |
ољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна |
један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} |
ог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се |
ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали |
ој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говор |
то се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој |
и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим пош |
а; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом |
што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична |
интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриг |
дете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се најве |
на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео |
.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, |
дног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један ј |
а јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала т |
рмално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја ниса |
цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бо |
орији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стран |
ко!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте |
из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, м |
езнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> <pb n= |
р од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек |
веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо рол |
ругом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на ка |
би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и |
уга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> |
; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} |
а своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд |
м онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима нем |
оста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Св |
на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови |
лним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И |
асмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачит |
променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић г |
але, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је |
тозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав |
уно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику н |
и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравков |
е било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад |
а ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши |
м шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женск |
} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од кој |
ћу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А |
а срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ва |
ј је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка |
’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S |
ковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, п |
ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвира |
ало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О |
и је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да |
не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Де |
знанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами рас |
ћи у богословију и постати свештеником, могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве на |
рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубим |
отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу пост |
ава изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранк |
, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од он |
ао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, рад |
кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јо |
мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> |
и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да |
оги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта |
п им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге |
евојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви |
и фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, |
и ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно ве |
{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, |
вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш ст |
оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој жени |
} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квар |
ити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки пош |
муциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегант |
</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«< |
исам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо с |
сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки се |
ћ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена |
је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што до |
а је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ха |
и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и |
... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца |
.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не б |
т ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{ |
Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко |
ј кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здр |
остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже |
Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удосто |
вег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како |
а господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, |
а хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем |
ко мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа |
ати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија јед |
> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; |
а мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опре |
са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, н |
који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велик |
ића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздрав |
{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи |
Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да мора |
као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваш |
већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти ниј |
Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} |
е на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега |
тим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да |
ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«< |
Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, к |
, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познаје |
гу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{ |
лиже.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени дв |
оста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већм |
перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко н |
л.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, д |
горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi |
ју у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто |
а говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче |
он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гаји |
Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто н |
недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на |
ма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са велико |
p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.< |
о ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ |
е та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више |
} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговара |
ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на све |
го било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хо |
>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не тре |
села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и риб |
да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славн |
оћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по ш |
овати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> |
клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са др |
е већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком за |
огнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га |
змисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде руча |
казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш |
рно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p |
тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, |
} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да зн |
ургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим шк |
ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га ду |
’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кш |
рнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама |
без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре |
у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине ме |
ћи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> < |
је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо ли |
било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то н |
p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољније досада у животу.{ |
уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва ва |
p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ |
пред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад |
фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја |
} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Го |
човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу |
шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј |
.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није и |
S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бран |
тски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем |
малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с мој |
Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, п |
ђена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, |
то нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone unit= |
/p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бр |
ругу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да ј |
на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказат |
нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S |
.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја један |
м је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало |
ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало |
а и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, |
на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десе |
мо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</ |
нити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кро |
а пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и о |
таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотни |
то чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и |
овали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мил |
чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> |
нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то св |
хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром |
с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премд |
један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се |
игољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца |
две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у теат |
тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра женског по |
Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и роди |
и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе в |
куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка |
барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам и |
> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — р |
не, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни |
адирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о |
тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n |
чио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом |
ајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мен |
дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., |
а, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови б |
јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, |
</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На свак |
{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} Н |
ан себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p |
а миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранково |
тиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друг |
е.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати. |
и?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и с |
шије; овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава п |
ош нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде |
стати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је |
код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, др |
с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико |
м састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ |
остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на |
кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може би |
оже бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан д |
овим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се из |
се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па |
да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја |
ешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музико |
д прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је |
овек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«< |
изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па ос |
а »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до р |
о га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Д |
кантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Хан |
и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Б |
баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ј |
апица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, је |
он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, |
век.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после |
службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити |
катном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што |
ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга |
а сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда |
о и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе пр |
илозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад оста |
неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је |
а?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића плати |
стао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не ј |
тољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p |
S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пуш |
та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је |
адо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити.</ |
ори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не мож |
ан; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отв |
две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало поч |
ед очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети, кој |
ић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње окренути |
ености управитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само |
Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправ |
ка у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика |
јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина |
ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</ |
је стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја |
начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је |
а ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} |
а, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просил |
а.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође |
иком.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафи |
ијатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је неприј |
јатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у мој |
поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранк |
> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — |
{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га |
бог хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће. |
т други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није. |
определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резо |
донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се з |
нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће на |
она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S |
он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што по |
ена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екс |
но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говори |
онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које |
сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изглед |
.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправ |
јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако з |
а.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, |
</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам |
не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и |
е: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан кв |
{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против как |
ранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти |
осити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта |
ш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са |
дашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама њ |
е; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по с |
о прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да |
Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика |
о?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два з |
ао сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не м |
тра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Биле |
свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео |
а онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку |
ересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, |
ви ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посе |
утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика |
гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, |
фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да |
ца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом с |
ије л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противс |
мог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.< |
ономију надглеђује, појетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан |
не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности зад |
Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није |
а се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весић |
жња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се муж |
од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и куће |
па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то саж |
тубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он |
све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не |
смејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и прод |
смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гос |
ти.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Т |
му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} |
ти, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ћ |
во претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, |
спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — |
врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него |
доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало |
го живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа. |
еремо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} |
ри ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо! |
ћевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства дос |
<p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.« |
е; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} |
а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем |
д без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S |
и могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар |
говори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочек |
ји је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бр |
га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми |
S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега још |
а остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, |
} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, |
Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; |
Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S |
</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то каза |
то за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се м |
одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре |
аца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим |
је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављат |
ру куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе |
па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но |
.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатс |
срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треб |
било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву |
свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они у |
} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отили |
је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо |
светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда |
оред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако д |
ог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко ид |
о да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек |
нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна б |
да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче |
толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} И |
епа.{S} Због какве изванредне околности може се у последњим двема категоријама нешто и попустит |
ко веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали. |
видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, |
бро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти |
ала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p |
да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт. |
који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака средства.</p> |
м како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућ |
, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је |
ежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па н |
обро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S |
иве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је |
да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, |
као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узв |
све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио д |
да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер |
о, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оста |
говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нит |
ви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у дру |
задовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздрав |
народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокати |
ве трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом |
<p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опом |
а неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар |
чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану |
те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прс |
да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић |
а сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и некол |
и је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, |
спођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ј |
ика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску пол |
, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема |
ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, |
ако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> |
ље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру. |
но изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке |
угу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати |
на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди ј |
не се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, каж |
то о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p |
ај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, |
оварају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама |
јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће |
ера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми и |
} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада д |
о балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о т |
О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола два |
смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> |
ши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро |
у: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово била мена |
адујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики |
.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би |
њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела |
клеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика |
="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико плати |
алантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допуст |
мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами |
>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај и |
{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у ва |
огора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њо |
ресира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не б |
стина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што и |
.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми |
риповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати на |
ко су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, |
ђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«< |
расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распоз |
хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код м |
у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и |
’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; са |
ам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је р |
Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ |
{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од ник |
ста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод |
отов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хт |
особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Д |
н обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути |
<p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с то |
а.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никак |
чи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се |
се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год п |
ред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бран |
ли.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} К |
, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тон |
н се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} |
н Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женира |
ог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S |
ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ак |
а будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје г |
бром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе |
и није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шт |
гуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године |
{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> |
?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди |
да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на коме је изр |
!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се |
у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси |
ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а |
то женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на |
имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Е |
отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико да |
S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао би |
еби.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао |
добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала |
простите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро |
{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај нес |
његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији |
дан је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живи |
њи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе |
о на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а о |
> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партија |
т’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема п |
овеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проуч |
тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сас |
наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан про |
био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта |
} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, н |
шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче мал |
е правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»С |
подин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим но |
ат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </p> |
а’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капитало |
ути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопши |
вио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали |
на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi |
постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — |
ујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре |
му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће |
свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала бог |
д Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је и |
ао што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо |
о год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам ра |
т са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p> |
етник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет |
ива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ ч |
имо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун п |
скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би с |
од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, о |
> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ст |
е никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смр |
опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За |
ти; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање |
<p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени |
и.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја |
емо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то прис |
е ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> |
рцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно вр |
p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{ |
, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Каже |
и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад |
ам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако |
постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ ве |
ан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо б |
а видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да |
Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што н |
сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде п |
у бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нуд |
нџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи дох |
} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан- |
имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од мо |
о све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене ц |
{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интереса |
диције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па |
смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да |
службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{ |
, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи с |
ад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здра |
у опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, кој |
о, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од |
и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она |
стром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме |
} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, м |
е на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе у |
м.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спава |
г живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, |
ошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{ |
ати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сиром |
молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим |
године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ |
м је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си до |
век, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је од |
ики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого б |
и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Св |
нпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; каж |
и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за |
друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па к |
сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} С |
} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш в |
р, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофи |
не сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се нем |
алила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је |
и исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, кој |
<p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њем |
.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« |
одина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S |
о ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; глед |
> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па |
.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили с |
сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја д |
више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други |
она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{ |
тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар |
p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац |
ка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види ш |
а ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад |
реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, |
ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког разгов |
> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету са |
дите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће ник |
{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверењ |
тоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо |
а проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли |
ургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ каракт |
и, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, |
ота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој |
но; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеш |
не остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато |
S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче с |
и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџ |
не, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са сво |
који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; |
Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати |
д вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу |
ели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре па |
љан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{S} После |
љина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, ка |
p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам рек |
ео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би |
имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га мога |
То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зн |
породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа |
другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад у |
волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни |
апунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем д |
друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околно |
а била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о с |
и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је |
као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време |
е и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} |
00, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Л |
дуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем |
} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да |
о!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је |
, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p> |
те прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад шт |
ћу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S |
себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу |
ужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p |
амо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клек |
ц; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и р |
ен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас |
авају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ каж |
и, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.« |
епу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се |
; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чуд |
лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестамент |
о, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да |
гледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша ду |
колу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога |
<head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то ш |
вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; |
ваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ств |
перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако |
да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све ба |
и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост |
потражим господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више н |
а, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући по |
се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки госп |
ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S |
ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласи |
т измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда |
имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ |
ао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме |
први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} |
клоним од комплимената; примите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћи |
одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам |
ог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за баро |
ад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразл |
већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми доп |
реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; |
познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим жив |
ролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране.«</p> <pb n="115" /> <p>Комплиментирамо се. |
тавља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p> |
поручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он |
срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар |
а, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»З |
ао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по сво |
ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Дес |
на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово дру |
м теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенци |
пом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу |
i>„Сладчајша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} |
овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе |
ад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје сит |
у у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они |
{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</ |
до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} А |
етку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду |
опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развесел |
јд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на |
о, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па |
е хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му с |
м то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, д |
сле?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здра |
ем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој варо |
о: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њ |
ала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због |
огао велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми |
ром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим |
чи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, |
ао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се |
клонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бр |
ам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучи |
кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копај |
мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb n="254" |
ра од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њ |
би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа до |
.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доник |
отароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу |
ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми |
тране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је к |
и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му да |
дину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да бу |
краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот |
ла се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики |
да и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љ |
моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, ш |
и написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прил |
ћи стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p |
от, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </q |
доста тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, |
нски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека |
имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Б |
<p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та |
на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{ |
да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницо |
истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био ф |
омандант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном с |
ни у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> < |
сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ј |
сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n="89 |
, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако једанпут опазим |
а страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи |
азно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ниш |
ако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој |
</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу |
на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се |
и доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код |
ом добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцар |
сно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет |
де.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред |
арију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се |
>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ва |
а Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му |
који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпо |
ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне т |
ак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал |
је су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, |
а смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде ма |
ко!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и м |
ро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још |
н прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три |
нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, |
ове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријат |
коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Изву |
штем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек |
латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам мо |
?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се |
мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непозн |
одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да |
{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n=" |
моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, |
л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мисл |
па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са |
у у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ј |
стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће |
и: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше доб |
ње; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој ј |
па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је |
знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим |
и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој ни |
је.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} |
? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трај |
ету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која |
ећег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је |
ко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, |
да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан кварт |
им за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са |
удим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да |
вши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили. |
ака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</ |
м да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, м |
м је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им прип |
а никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, бу |
Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом о |
се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све на |
p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините |
нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му |
т година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега не |
војка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бра |
овић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обве |
та пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора д |
у од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађам |
блажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на |
} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немил |
ести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, д |
оности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не |
а.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и |
то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нем |
више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је т |
{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде |
није живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре о |
ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми ње |
оље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, па |
у, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> < |
ћи поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабиц |
баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њ |
ком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га |
Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајде |
друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се о |
<p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту к |
никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Он |
ли.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија |
<p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Из |
како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да |
чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се |
ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не |
х као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић |
ао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас ст |
/p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> |
жемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, |
а је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако буде |
24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја |
и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад о |
вати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са |
а Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго ко |
акав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене |
ићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да |
Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и са |
S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p |
олио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер мож |
о, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се |
довољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао са |
и твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.« |
да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отво |
<p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења |
осади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја по |
друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> |
то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опоми |
ати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>» |
а Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што |
тељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, |
Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме пита |
Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толи |
од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натра |
е отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмеш |
преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек |
м да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, то |
Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’ |
ане, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме |
се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све |
и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта |
то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, к |
о чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу муч |
им је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Нар |
</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о т |
<p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до он |
да.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждит |
ву као ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати |
ан улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М |
тво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} |
е са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> |
и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам« |
жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну доз |
рити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нер |
нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и |
ка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла |
пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да |
м не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драг |
свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и |
а дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина. |
па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро |
ко срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте |
реварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш |
кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јест |
кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, т |
еш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали |
ли, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам с |
штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромит |
исли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јел |
м на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно пр |
м смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте са |
Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н |
е, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и пр |
не учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за м |
не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, д |
ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Ва |
варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њо |
; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер |
ма с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако |
, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам |
, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само |
ко новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу збо |
Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене |
манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школск |
{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лак |
о је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди д |
то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је |
дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, |
све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мај |
} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} М |
орао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом |
лим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ј |
ћ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, |
м писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића и |
е ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искрено |
ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам де |
а је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе. |
о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам в |
О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: |
радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но |
онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш |
датак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам д |
е природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су бил |
ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новц |
ре?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да |
падају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>до |
к је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прв |
тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ |
<p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ |
од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} |
Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном |
д Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда |
а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши трид |
и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере |
оји је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама пре |
почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за |
е чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорит |
p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па и |
а, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина |
Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било |
а, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридес |
а која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се |
и, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред |
е; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устан |
ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из |
са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, |
’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не каж |
га.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би |
знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио |
иротом девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тра |
и смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} |
опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и др |
м би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао |
а да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са |
је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</ |
ао за крутог, непрактичног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онд |
Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p> |
лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још |
осле миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимал |
рану, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онд |
свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утоли |
ам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са |
; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен |
а зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа |
Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако |
текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије. |
испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегир |
; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање |
же ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да |
десет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од трећ |
па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због |
b n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа |
а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда нав |
о испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колик |
: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, п |
, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што дру |
како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учин |
у окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p |
ка је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности |
Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно не |
за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом пра |
{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зат |
ирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре о |
е свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил |
године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде бил |
је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једн |
еговом сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је н |
м слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се с |
и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном |
укерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, |
и.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који н |
; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb |
ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него кака |
каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врл |
на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растан |
ју да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не |
од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има |
</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; пи |
и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који |
ца, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није са |
нко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то |
месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} Т |
е одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па |
а неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости |
редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управи |
није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и до |
ачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовиц |
Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика |
>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} М |
но идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, ј |
дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер са |
могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често |
и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој на |
.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа |
ривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Је |
се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом |
е и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седне |
бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан |
дагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребац |
ами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У ма |
најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет |
све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила |
рајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољст |
евојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупот |
па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десић |
е говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</ |
ја, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љ |
20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам да |
Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} |
ћи држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво врем |
.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад др |
градират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за |
"54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, как |
не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Н |
аже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли |
ободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ от |
смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпу |
командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију |
и у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога пр |
ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет |
као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живит |
комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су н |
друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико г |
богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У раз |
рао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за т |
се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут |
{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и |
S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у р |
аћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Д |
о шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он |
деље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде б |
ло угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зел |
и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Он |
ала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да с |
Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бра |
врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S |
о ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си |
што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван с |
удба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко раз |
е за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди ј |
видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p |
Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштал |
се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо |
руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, мор |
рће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ нај |
усти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем |
онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош < |
ић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад ј |
да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гем |
год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда |
јд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је |
о је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се к |
да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји |
срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у |
!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат |
ав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после |
тизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме млад |
од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бит |
се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао. |
— ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И он |
једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?< |
лаву, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А как |
што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује |
о не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрада |
} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бу |
ту био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити |
великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа |
да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а |
тра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то |
штењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и |
аније добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и |
ј, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То ис |
} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, |
p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта |
.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Ч |
ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»Т |
за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ј |
дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дам |
ја у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се |
ћу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам м |
а.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, |
p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му |
вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у цр |
ечају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда с |
е да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до кр |
и?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од |
све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још оса |
а сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>С |
би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад ј |
собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о |
а памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" / |
напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ |
дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили б |
у радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бр |
нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га |
са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер бе |
и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Х |
се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, с |
’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла |
смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S |
, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са |
> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хус |
о и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га н |
S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас |
па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па |
да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се з |
нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су |
етињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је |
ико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мал |
оварај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, виде |
о другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем |
ти, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћ |
А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Јо |
гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</ |
ијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад свр |
песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио д |
идио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, |
а у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре призна |
оли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати |
адом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут г |
армам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не у |
ља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на |
твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</ |
у долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу д |
сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цел |
је и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разн |
уло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећа |
ано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене |
а нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само |
прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу |
раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде |
нда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није |
ла, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како |
Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер б |
ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На |
ти се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чу |
исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на |
ек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га |
а нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, о |
рави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај |
комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповеда |
упати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прил |
мејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{ |
омотније издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапу |
имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а м |
ома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, г |
} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дера |
ао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_ |
ер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила мо |
је као каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После |
видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га вид |
премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо |
све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сач |
ло и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што |
пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из |
е’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим |
То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав |
код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало о |
, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу |
а се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па |
и у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџ |
а, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је о |
емда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се с |
} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} |
јали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико с |
се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да из |
добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« |
ти; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра |
ити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> |
лира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да |
нко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђа |
и?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леб |
ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто? |
паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постане |
отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S |
вом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онд |
и су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</ |
ам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је |
ирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са |
.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти с |
о.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Свето |
ти.</p> <p>»Мачковића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега з |
т’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја са |
, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, |
смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, п |
дем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа |
{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} До |
аде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, |
о свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да почине |
»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мен |
о са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се си |
а тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весе |
ади, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши р |
> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој вароши |
место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима |
’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па на |
је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се |
је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S |
се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често на |
лого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <p |
о сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа |
е његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је св |
нпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва досп |
обро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранко |
демо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође |
ржи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст |
ој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се |
владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би мога |
онајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека п |
као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, кој |
њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Во |
два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који |
, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да |
побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет |
да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поз |
и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром и |
а и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем |
вца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је |
учио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље к |
>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам к |
у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа |
} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па |
идим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је м |
ав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја о |
руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар |
ат пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без др |
пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така м |
своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам |
ве сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки п |
а сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писарови |
, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове |
искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад с |
тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која з |
дове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људ |
е тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но до |
л’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело |
ила је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга ко |
водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем им |
да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p> |
село срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем |
опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није дос |
илостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу из |
м, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само з |
садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају |
је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: » |
весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас |
’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> |
мпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја |
не намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да |
и да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и у |
тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> < |
се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у |
е капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само |
{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом об |
еђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу |
.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавају |
отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себ |
<p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи |
ше, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са н |
певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је п |
ужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као баја |
није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако да |
зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у |
што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не фути |
један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка б |
г свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом |
о, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковић |
оје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{ |
никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим прими |
им Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да |
ећ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо |
с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви. |
и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то |
да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало д |
тра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друг |
му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мен |
е, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, |
ује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пу |
ће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега |
ког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а |
.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми о |
Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим пис |
епавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и |
удан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћ |
ама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дам |
.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" |
едан цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја |
као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је о |
ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, т |
ције и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручк |
е га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на к |
в капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки |
ио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три х |
оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је и |
} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бран |
кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко уз |
пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на ње |
он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге |
да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у т |
каје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, |
вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{ |
251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог бога |
већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ |
Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све ј |
роши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да |
Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи |
да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, |
и човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те! |
ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод |
тоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао ј |
писао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се од |
, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота ст |
седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор. |
едан старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, |
и као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S |
>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, |
ј позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови |
им мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, шт |
тари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S |
м не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мен |
је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После ве |
онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајет |
ој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко |
и, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, д |
би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, и |
локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и |
аца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест |
нити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, он |
а ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек |
после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и |
то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отили |
бу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; у |
е само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је |
сле поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у др |
протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати му |
>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом ра |
ао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се |
почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић ј |
ек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутује |
нути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да |
н кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и |
је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако |
то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} З |
аја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел мога |
.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је и |
ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она нећ |
јака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра |
он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после р |
ра, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са |
том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га неш |
ван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гд |
а ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та пи |
идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро до |
ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја с |
тивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је к |
нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га как |
Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како ј |
раг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се зв |
а.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са деца |
срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће |
њи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет дом |
ачале, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, |
/p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет |
{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће |
да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Грив |
јао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо |
а танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа |
ћка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ с |
оумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре в |
вићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; д |
оведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врл |
остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на ње |
анко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се н |
} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не |
добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p> |
је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно траж |
шту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће |
а.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и мло |
> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је в |
њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све за |
а нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, пре |
{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо им |
" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине пл |
пита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој |
ом говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} |
ко зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су |
тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започн |
Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је |
p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, |
је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Грив |
нко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ |
слио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима |
и су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и о |
иноћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, |
е.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S |
ction" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у |
е куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, |
ош није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало |
ко наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то |
шао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> |
а му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити |
свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се |
пео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у м |
доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам |
о, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам б |
већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, |
ћ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца. |
у веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p |
ло ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четр |
с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на кв |
лио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десетор |
крити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, |
не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и |
га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса |
халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ |
е на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност скл |
арте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит |
то срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам |
е нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, крас |
ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће о |
донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, |
ез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, |
л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p |
.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n= |
е, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на |
ишт’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} |
ше издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради |
.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина. |
авалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му ве |
и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каж |
ек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра са |
ад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну мал |
нка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да с |
S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па |
не мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене наме |
ер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га |
фати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад про |
ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао |
} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му |
ти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с |
коса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан н |
се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора |
ране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то д |
е шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све јед |
о да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљ |
е дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазеће |
ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> < |
азиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Т |
рао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бр |
година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет |
је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао. |
S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} |
тан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му ј |
да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо |
рује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао |
Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им пра |
а, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држа |
, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на |
Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете |
згледа.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу |
Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; |
<p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда |
опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три |
ермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што |
ањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу. |
рдашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није пре |
већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и |
ј извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном н |
} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у дру |
у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследни |
е, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шт |
већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек д |
е писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће пи |
сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио м |
два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — по |
њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не по |
о, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му св |
ивић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје |
, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не |
} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко |
поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада |
.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да |
апред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто з |
а је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја теши |
показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да |
грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранк |
цу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све |
није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли |
и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је |
ћи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар д |
тим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џеп |
у детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор ни |
ље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} |
је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} К |
та више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу л |
о примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, п |
и.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједан |
све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је сваш |
е затракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га о |
S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавит |
Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{ |
дел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру |
ге, стари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} Т |
оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и |
пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после |
дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Ос |
оли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо |
је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да к |
и; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једн |
каже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га з |
нути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, ј |
н, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S |
о она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она |
д оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад т |
ације: које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што |
ав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми п |
сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паул |
оварао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ниш |
рамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га |
е слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но |
Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији уз |
о колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли б |
оље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет |
’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да ка |
м дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Зн |
еме шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на ште |
Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да пок |
, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна |
пет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није о |
драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ |
кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мен |
ђао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жал |
све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао. |
како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао |
ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранк |
већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем |
нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p |
м се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, п |
конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не |
ојим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да вид |
>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га р |
ровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити |
уду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен прија |
} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре ку |
о пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам ра |
ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опра |
ј да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је |
у дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су |
а каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест |
>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то |
S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије |
један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Е |
} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му |
ђе мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лу |
књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му н |
и.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за б |
ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то рад |
о.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он |
од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, |
рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира |
ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадб |
ту.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, |
збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добит |
ти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алат |
на држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће |
Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му спом |
се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао нат |
а на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Д |
о ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: |
сле стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да с |
кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S |
23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и |
Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни |
е ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре ос |
далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ |
примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити |
ошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда пос |
то он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допа |
да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо |
ило је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте д |
се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p> |
и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери о |
на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о |
</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и оде |
, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвока |
м, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бра |
<p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе уз |
ли: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким |
мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правц |
ранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> |
тио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га бе |
} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан чо |
емо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек на |
-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па |
толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта |
а видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије |
ства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се п |
јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> < |
оварао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Го |
озио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фал |
у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, |
ш док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је |
ом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p |
е Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко |
ко љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и п |
> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи |
канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш доб |
реса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук |
ље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрада |
састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајућ |
да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се |
ело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је м |
солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног |
врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој п |
се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране го |
да како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозн |
ре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n=" |
о легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна с |
ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледа |
{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>П |
олици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио. |
анцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учи |
сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет к |
да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, б |
волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ поди |
неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој М |
.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су |
клоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном |
а, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себ |
на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гро |
<p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако см |
ије могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још м |
ути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да виш |
нтересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостив |
торовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук |
ко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} |
рчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и м |
се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, л |
ковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уш |
ога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да ва |
посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S |
ерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пу |
учак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал |
о одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен |
же с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечера |
чепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разгов |
љу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно п |
и у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре |
њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да |
ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за |
Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године уд |
све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго |
очне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на |
’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам |
ав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље |
ек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, је |
аре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба п |
и.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, |
јати.{S} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду г |
ио врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; п |
еамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам |
ђем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања толико време прођ |
ом госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје позна |
ода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг |
Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пр |
ишт’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је бога |
га је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> |
а Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и |
и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удал |
је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури о |
> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он |
ђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да м |
ица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са |
кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n=" |
<p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то т |
И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, са |
о одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <div type="chapter" xml |
интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулира |
, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S |
нат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као |
воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; је |
кве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљ |
улира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се и |
љство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, |
ужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло |
тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила |
еди.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и |
но зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан |
, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу |
а, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из |
то, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а д |
е ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији |
и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана ж |
ту живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу шт |
к, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет ува |
S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати. |
ц и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Тека |
Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца |
нула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранк |
S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што |
} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употре |
а.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од иск |
трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде |
е фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на свој |
{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ |
итан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни |
ца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође в |
мина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има |
како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за ду |
Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она |
Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог |
што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је |
има.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим |
а је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP1863 |
она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече. |
на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да |
дена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Хан |
тела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд прест |
о у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Кад |
} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се |
ест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук |
е седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој му |
{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у |
пи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику у |
освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не |
>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ |
сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој |
ма стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети |
лише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} |
ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилаз |
у, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је |
скомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на пам |
="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет го |
нду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног н |
цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се стра |
есто гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се |
аљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче ци |
а пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли нећ |
дрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што с |
ошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па |
оз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај |
не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! п |
м сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје с |
и, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абент |
рали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што за |
во несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које |
то исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мра |
ш могућност допустила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико |
сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун |
о, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; п |
олазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му чит |
т у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац п |
n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јо |
ог шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
ити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим |
56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневањ |
анко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{ |
цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, |
ако прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па |
који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли < |
т.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дан |
ара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као св |
ва најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, им |
S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како |
имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а |
т.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актер |
Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{ |
разнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундир |
ворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити |
о и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што |
сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милос |
а одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам х |
ем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранк |
калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па |
им те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> |
.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" |
именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мрка |
лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда с |
талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље пр |
{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако |
оје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а с |
остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и |
е погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Да |
} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише |
Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уре |
езно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка оп |
м чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да ве |
но солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, мо |
е који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи |
амшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доис |
а немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе прим |
дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу в |
дан дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко |
/p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један м |
га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дод |
е.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све т |
о хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб |
мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа |
твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p |
а, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао |
Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто к |
д?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако и |
поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке |
реће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бра |
џера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаура Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писм |
ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и с |
<p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«</p> <p>» |
.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{ |
"12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Профе |
еда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако |
<p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви з |
ено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одгов |
се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама н |
, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин |
легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} |
дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професо |
} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролаз |
на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић |
p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо н |
обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интерес |
} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с |
ебе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} |
ој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало |
сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишл |
> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно |
терани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три |
им, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећ |
чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код д |
леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сл |
воје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ о |
Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тести |
за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на |
а је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде р |
’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири |
ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све м |
кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије |
веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у варо |
угуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу д |
грао се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст |
говољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је би |
а пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми |
ам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет |
ли научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио д |
оли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш |
на велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до ме |
</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад |
а дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести. |
на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, |
тор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранк |
у, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са |
p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: |
; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити дале |
зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона пр |
и.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаће |
мо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И |
ће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике л |
} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег сед |
мао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је |
ој фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <h |
пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да ј |
?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш |
која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа |
и кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка м |
ижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не доби |
, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимна |
омотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-до |
то искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету уч |
да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се |
еговој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати |
в је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да |
опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n=" |
кима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог |
ци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} |
з друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу |
није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па |
гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.< |
p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на к |
Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки ј |
диш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад |
узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по |
напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{ |
м врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји. |
ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где |
као би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме |
ам за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је п |
ала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост |
hi>Madame de Sevigné</hi></foreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко |
азана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све |
да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тер |
је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у |
.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а обр |
није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као негл |
> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и П |
се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јо |
} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њ |
и.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба |
<p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као н |
и’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да с |
и не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, |
или, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа |
дне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу |
и да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џ |
нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; |
сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бр |
па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди ј |
сам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то |
обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма т |
а којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог имања нема дад |
за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам го |
шко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, са |
сте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, о |
шлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у с |
она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим. |
аг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме т |
над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће |
гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л |
у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре |
и.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити мо |
за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се јед |
свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је |
} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; |
} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: |
ресантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем. |
о неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.« |
вету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нек |
одатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми |
; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздиса |
твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на |
љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута |
тајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, |
да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно т |
а, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је |
камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинеро |
главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ |
да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први к |
ре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година с |
који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро |
от.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, к |
би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет |
први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат г |
рећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступат |
пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Изм |
сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S |
новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на |
а не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој просло |
ај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са с |
да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} Т |
шло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест год |
томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.« |
/p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год мож |
Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он |
прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за как |
старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на |
е грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква и |
огом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је |
већој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави лет |
видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу |
зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приме |
S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, как |
S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већ |
а; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} |
ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, ј |
} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солд |
} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Б |
несе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се оп |
и: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред |
ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков |
ј дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој |
усим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>На |
па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најма |
ке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав |
е затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш је |
наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдико |
своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, у |
ашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падн |
ш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта које |
а, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити как |
еднако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако ме |
} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па са |
в.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да в |
и се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао |
ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Р |
омплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ г |
нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p |
воје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу с |
p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом |
, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па у |
јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо |
сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмар |
нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каж |
учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су м |
нка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; др |
оћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код ј |
сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} О |
тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> |
устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка |
<p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта |
артир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с |
, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка доброд |
огат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се нев |
</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, |
, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ см |
ем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим |
вим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопов |
мо вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се забора |
пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone unit="subSection" /> |
а, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, з |
имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми |
ет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дам |
Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу д |
испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража |
о фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млог |
лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати |
а у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред ве |
на је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат. |
</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још не |
>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви |
а интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и руч |
данпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог |
о не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни |
л’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану |
ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милости |
полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам та |
менте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти ни |
Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разгов |
ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговара |
ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На ла |
мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи г |
па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type |
ати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изроди |
оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чек |
: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. |
S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} |
, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од |
Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо |
је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука |
им странама; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и |
е једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — т |
— тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомир |
покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам п |
.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} |
глед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — ниј |
ељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па |
ури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој ст |
е термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јавља |
ј није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p> |
нко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостив |
head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини д |
шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке уми |
руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њ |
наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но |
је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо ч |
упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, |
тим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не позна |
рили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њено |
а, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо |
да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Вид |
иф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим не |
ао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео до |
истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да |
сио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце н |
књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам |
м само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најма |
поглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као |
че: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Б |
н одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је најв |
/p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет |
p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били |
Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Т |
S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритмет |
код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кљу |
собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, |
за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док |
ма изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја |
а.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гла |
о се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала? |
бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незад |
Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има |
упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас |
ина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору |
пет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу |
вити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Х |
ве да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо |
исмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет ч |
давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити |
и!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта |
ги гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ треће |
форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји к |
Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу д |
ј на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба |
стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка |
ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="14 |
се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго как |
р је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која |
какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> < |
пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једа |
ска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не |
м, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини ка |
<p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; |
о, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био м |
чког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у |
.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет |
ражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од мо |
била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић препов |
ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђ |
анко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти |
се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако про |
у промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гри |
ркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усо |
ћки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо жен |
, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о |
отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Ка |
и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама п |
ом у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> </p |
аше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, о |
ти.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под к |
ћа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепље |
ођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као шт |
колу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на е |
м Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког |
у.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостив |
адом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На |
т.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је инт |
меши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« |
јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, са |
ла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било ш |
већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’ват |
<p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољс |
} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љ |
аместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, |
ир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — н |
бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганс |
и мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо и |
пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јо |
/p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб |
да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутр |
баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и пр |
нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" |
м и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ла |
/p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на св |
ега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им с |
смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у |
ан сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му |
ини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића фор |
« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p |
к тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике |
глед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо ми |
ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га |
поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се има |
боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, к |
жем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, |
јем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини. |
њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави |
ије.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим |
а то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито з |
, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином К |
а вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву св |
у трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се |
кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се ку |
угим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се |
е.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у г |
’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо |
надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући |
це, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко глед |
ст — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не |
свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито к |
то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрај |
хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се |
Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па м |
е чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па н |
е Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, уве |
донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госп |
бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други |
Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме мо |
и су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у |
.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, ј |
на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Афр |
им.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се м |
ико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као м |
раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам |
а поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад |
и: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с |
ошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у при |
шт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакал |
, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бада |
т је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе |
000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја |
?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чи |
и поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва из |
вору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта |
нас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ |
омаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; н |
на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ |
једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћил |
>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" |
какву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу |
није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће |
, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је доба |
немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу иска |
пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао. |
була, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какв |
е црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но |
ам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој ж |
му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па прво |
ру, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се и |
вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Мар |
ри даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићево |
{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о про |
и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} |
пре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда |
љака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било |
одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе |
ињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наважд |
ао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље тер |
о неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињ |
о смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једно |
ли смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало те |
та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутри |
а идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко |
оже Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно |
а би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобра |
досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам |
и онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да с |
.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу |
} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно пи |
расла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но ви |
а-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега |
висила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очи |
већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала си |
исао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију са |
} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се |
се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, а |
ам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сут |
а путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић |
{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То |
прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре |
.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашур |
ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видит |
ем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прослови |
осио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, мог |
се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је д |
{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала |
те; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и |
S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све ид |
Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и ви |
у, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; |
га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним пр |
па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учи |
Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама |
бро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S |
ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме |
те гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стека |
ла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n=" |
место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Ва |
рексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около п |
и на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлеген |
имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бир |
сле цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудић |
меј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти и |
е и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изи |
а ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема је |
састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лиц |
им учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам та |
Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се п |
ити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја ј |
} Играју.{S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте |
руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скид |
скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега три |
.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима мећ |
што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зл |
моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, а |
Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко |
у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од |
же.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па |
зано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту не |
сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а |
а онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} |
о угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у как |
S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се |
ђа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рак |
т ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околнос |
ђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:< |
мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто п |
учају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће м |
Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој |
е с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још |
ца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је њего |
задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго в |
и задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си так |
е.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљав |
њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми |
од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им |
дма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промис |
најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то с |
стиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Нај |
и, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, |
лони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти |
то мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p> |
о свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има |
ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после |
ам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господин |
о места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и |
нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на сокол |
већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опоме |
е насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемор |
од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је му |
и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста |
Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић |
p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> |
у?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матер |
е да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ |
е с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увр |
и очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она о |
к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек с |
оворе, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: |
анку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечан |
ну љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.< |
се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гд |
ао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} |
у год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p |
јпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, о |
ега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни мог |
сти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па запо |
ука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} |
реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре |
да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ да |
риватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе |
емо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо |
енљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут |
к увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, му |
он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, |
цију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе |
... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>И |
{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мал |
ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били |
е била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је |
спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови |
ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} |
отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му |
из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренциј |
те у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S |
огла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p |
Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје |
сам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим |
и човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад поглед |
ко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>» |
<p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вел |
и, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре |
абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код |
ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, п |
S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути мо |
’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међ |
јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако с |
</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар ј |
ко је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет |
о се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Би |
Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из горе |
мда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми ј |
.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фами |
отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, |
и.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем к |
најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему кри |
ау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне |
дма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођ |
аже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни |
Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију. |
о сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, д |
ро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпођ |
цију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста и |
видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, д |
као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све |
тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе и |
е фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то |
шла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а о |
ти, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати |
ротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> < |
слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на |
{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним |
блења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка |
ићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нем |
S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још један |
ро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафал |
који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> |
ради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала |
осим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гос |
и си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p> |
жем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не б |
ниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> |
ад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа д |
а дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; ч |
ажим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Де |
ти мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту |
>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све с |
рево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и |
д сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друг |
аћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, к |
ве, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали ф |
познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно м |
ћ са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се оти |
отрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала ст |
нпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с |
окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин п |
крити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед |
је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гле |
е спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што |
на, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него |
а уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази. |
им.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и |
ио господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} |
никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге |
, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет год |
нацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, |
м лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане д |
воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве |
То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне |
„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к го |
очити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не |
т казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао |
Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто |
форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’р |
интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да мо |
оли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био |
{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но |
их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако с |
јд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у |
n="246" /> <p>Наздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, препоручим се, ако нас су |
b n="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{ |
Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не |
ди се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, |
сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ |
колико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се |
војства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не |
сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S |
ко разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матер |
} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми св |
S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други |
лност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије |
ио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам |
ио сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час ј |
и смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам и |
ес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао. |
далника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је т |
че, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који |
удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу |
шт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена |
, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, са |
вим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и |
ве ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома |
ји: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узм |
Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, |
како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ |
о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није с |
} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам ра |
</p> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног фр |
е браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већ |
Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро про |
мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку |
м га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то с |
по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сиром |
дала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне |
а за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и |
е удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове |
тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} |
читеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара |
дузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена |
Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Шт |
тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за рук |
аван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш с |
оли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му |
е и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један |
и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био |
а срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изроди |
ре не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио |
а уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ по |
Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она пор |
живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У ј |
да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Са |
ика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрав |
’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на |
, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> от |
нкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротир |
век; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио |
оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења ј |
вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш к |
м видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говори |
г кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са мла |
шић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мој |
нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> |
ве разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која |
куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши |
наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S |
<p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је ве |
је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div |
S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> |
као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} |
.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет |
м.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»П |
и кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ |
м, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да |
уги, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долаз |
епријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на |
ајпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу. |
ишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} |
ди до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p> |
да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал |
Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку са |
ву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца о |
м шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столиц |
д се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи |
о готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола и |
ја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на |
ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n= |
ребало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, |
атере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци |
месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, |
де мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили |
Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, |
ко је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто сме |
ати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није и |
ти и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребља |
роте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења |
оји се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S |
све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да неш |
ка са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да в |
азим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.< |
а ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на пор |
зирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} |
искарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста |
а код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситни |
као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ |
у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говори |
и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте |
аше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote |
м.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кр |
ре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му препов |
ћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику п |
ош млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управи |
p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом ч |
су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилто |
ом имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., кој |
ишта против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет го |
к помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким љ |
о што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S |
си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако г |
е канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако к |
ле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мог |
да сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом |
да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код госп |
Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p |
ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p |
ад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав р |
ола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} |
ђом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} |
ртије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; ка |
ве чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја |
три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испав |
сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам |
ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задо |
оту, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се н |
а’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно вре |
у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујут |
учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, с |
ним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као аса |
дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то |
дан дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофа |
ек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Ид |
ајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и |
што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек с |
Светозар одговара са страхопочитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у к |
е праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој фамилији |
говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељи |
ан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим п |
о филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »М |
, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамам |
дан југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заоди |
его је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу |
лим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писал |
.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} |
{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све |
пунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је з |
и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо |
децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> |
да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар кримина |
ати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мат |
{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твој |
м да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја би |
оши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, |
куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одв |
0!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, |
поћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не про |
еки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два о |
јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра |
били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за је |
предели ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и од |
ком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па ви |
наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема с |
образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</ |
ћа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у друг |
и се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати |
година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави ота |
дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж ј |
ти и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем оби |
, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искат |
рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко |
ег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест |
Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред |
пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што изн |
т у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ |
.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да |
на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати |
једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на |
ов кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атеста |
рмајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се |
е оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је би |
о разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка |
протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гле |
оверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене |
о ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити |
ђе један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И |
не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност ја |
баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе |
оза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је пред |
због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође ј |
еле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се б |
драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је из |
мо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па |
>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гос |
с на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и њ |
смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type="chapter" xm |
се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једн |
ао сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног |
срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па |
о је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и дос |
на позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју пот |
било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ |
белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвач |
да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су |
начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је |
акривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му |
се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p |
го трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га до |
ет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми |
одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, |
м Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће пред |
ли казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је пре |
де разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад |
у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у |
сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао ч |
јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо |
стојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Д |
разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим н |
ве му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт |
има.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи при |
Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика ш |
хер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у г |
ером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> |
а?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране в |
а ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку |
не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је свако |
ника хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се с |
ему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Са |
а; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду г |
нко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо |
/> пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем |
и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се уп |
ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој с |
а како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпо |
је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да |
америти Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чик |
е нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме ми |
p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво |
ецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће о |
ојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> |
и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима дос |
лабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n=" |
ком друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно прав |
о да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали |
о у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се ра |
ри гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми с |
а; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита |
скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод бли |
не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да ј |
дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, ка |
ш нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу п |
е добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узе |
он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{ |
о ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је тру |
тане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је св |
у доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; |
кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, |
таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</ |
{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није |
анко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта виш |
а види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због то |
И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив |
там, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није верова |
м.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком и |
ве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <fo |
јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Мало |
отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећав |
јбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} К |
имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Д |
утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у П |
људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја им |
каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо нај |
меши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка |
тају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Доп |
ешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p |
p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на |
њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ј |
S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да к |
.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особ |
помен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакр |
се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало т |
овор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра |
које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија |
ет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се |
/p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог госп |
ко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се уп |
прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за |
вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Ко |
ле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет због |
ру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је |
ђ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>К |
ва.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фа |
Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пиш |
не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не и |
ој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма |
аслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, д |
, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо го |
сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што |
<p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које |
Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам р |
е пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онд |
таде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад |
ињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако са |
у револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало |
} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске ла |
повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дође |
ово нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за т |
лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами ск |
ане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећ |
мајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпо |
женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и ум |
ује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она |
да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све м |
е.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одгово |
еш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми |
каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} |
ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како |
да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«< |
канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца в |
да удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта |
во све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} |
анко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у друго |
асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гај |
ноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпект |
био био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостион |
Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ |
Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, сл |
пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, не |
Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се п |
ма више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разг |
<p>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, |
је да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S |
проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо пр |
.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика |
и тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим кура |
тра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то п |
њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на |
ко колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, |
ад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одмор |
{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ев |
ам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> < |
ој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Д |
и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас |
, други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се слож |
.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има |
покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад с |
Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изгл |
uote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса. |
ажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо доб |
н.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сум |
е пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} |
д мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на не |
андрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све |
једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>» |
мешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Г |
, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само си |
пођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа пос |
ле чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном од |
ао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја л |
мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпу |
тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упус |
не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> |
све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и |
у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска |
о сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не мог |
дите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па раден |
би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бра |
аш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p> |
сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била |
она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и |
м, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану ост |
’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те |
добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по т |
а Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић |
ши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми |
писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати |
едан бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателни |
подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из ду |
p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на тво |
, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је |
о га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, |
неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у наде |
> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачк |
лом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора |
живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све |
добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који |
о, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завир |
пишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни г |
ас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни јед |
м; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми |
ли, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скид |
p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му реч |
.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, |
.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је з |
кви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари |
гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да из |
оварамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас ч |
та; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био вел |
е смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« вели |
дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, п |
одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо ј |
рана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја |
стати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне |
под трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је |
ешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је бил |
му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га |
м.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до о |
азлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бр |
Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Ко |
есић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је |
ду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у со |
који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ |
пада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се |
Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, |
не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки о |
гу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није |
ако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p |
ису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Так |
је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам |
мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>З |
шег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда |
’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нов |
’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло |
ста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар |
пре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо н |
се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опас |
Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувеги |
бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњ |
клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прам |
могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гр |
Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне. |
.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић |
ли се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера сп |
ито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвута |
с је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споме |
олу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанств |
ог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су м |
седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред |
} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и м |
и ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам спо |
мо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} О |
у већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, |
Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели в |
фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канд |
две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, |
лим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобр |
пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једно |
а остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започе |
о.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин |
ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се |
ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једн |
ка жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуст |
мо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се. |
ом и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извад |
живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке |
тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам |
те писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције. |
есирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.« |
девао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари |
ам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна |
шио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није прежив |
Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити с |
хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Ш |
њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, про |
он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадај |
мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Дес |
сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је |
ајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после под |
ци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим |
{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе п |
аједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом |
јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођ |
ку неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да |
ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Б |
— две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — фр |
але Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић |
прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић мор |
бургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гост |
јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богат |
светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, н |
овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлиј |
емо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрост |
ава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се с |
одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да |
ле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> |
> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о |
своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се н |
{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од |
исују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људ |
а, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> |
њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби |
држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>С |
једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком |
ја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног њ |
> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састане |
о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то |
»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништ |
.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам ба |
ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти оп |
д гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гл |
лимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чин |
знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је |
ем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су и |
у, пију.</p> <pb n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Д |
је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позват |
} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су м |
руштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, |
и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долаз |
ого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој |
ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Дес |
ате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>» |
прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо |
} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немо |
е дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у то |
<p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора до |
канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Ника |
казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p> |
сам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млог |
дине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, |
тко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда |
лужби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> |
Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би |
{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко с |
ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепш |
како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако В |
је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит |
едила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо. |
Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљка |
Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ. |
ити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, |
<pb n="103" /> <p>Тако једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо |
у.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је |
етставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако глас |
ж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, |
клевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства |
ка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Ка |
женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доб |
ка видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> |
а да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Н |
тити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је |
кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч п |
овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не |
вовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет |
осле неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управи |
има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига |
и’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе об |
ло средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, |
ић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо |
p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу |
би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу. |
ште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има к |
потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а |
ешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у вел |
ранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви |
заменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску ба |
оју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди |
ичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду |
ас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да и |
ћи догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била бо |
радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n |
ене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио |
аш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда |
својим младим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства |
да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево в |
те.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру пре |
бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је |
преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам |
га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види |
ровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је |
кова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи н |
о да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато о |
ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није н |
да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господс |
ац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робиј |
амо ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал |
ла тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза з |
S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће оч |
мена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривић |
и јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги ди |
еко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико да |
две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S |
’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ |
д и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст |
а.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, |
седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За |
тересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, ве |
госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Дес |
о, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је |
ала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога |
Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад о |
вимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за ње |
унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је води |
асе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмо |
и пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} |
човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
пе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, |
; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} Н |
јке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако |
своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке ис |
ачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, |
, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам г |
држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благоси |
ко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госп |
<p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, |
т’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} |
за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његов |
та срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима |
моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; са |
ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од д |
имо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да ни |
вео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем |
и такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам г |
оју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После о |
, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у |
л’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку |
ад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«< |
а берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да |
чинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наје |
ка говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за |
жљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми кварти |
Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало мл |
је.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио? |
} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; д |
е питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То |
и за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта |
е можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан чов |
, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то цр |
, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је |
е био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите |
ти.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се |
се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.</p> <p>Милан је б |
штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати |
са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бран |
за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, д |
убав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим |
но: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Он |
натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> |
имале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи |
већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чуди |
нтриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује н |
ији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту |
корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Л |
је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја с |
же да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вра |
већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> |
ко ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика м |
дина, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> |
, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и |
тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изис |
тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но |
ерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло |
датку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми то |
ци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити. |
>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има |
. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га |
сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим к |
тавио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га уч |
ачини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он ниј |
ву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, |
није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су |
нићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор. |
вац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство уд |
не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите м |
а, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} |
обл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на |
то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овд |
сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па т |
и, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка о |
и чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда |
е?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у нови |
{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни тол |
другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вр |
Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваља |
увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се |
утовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати |
уо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме уби |
> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p |
и гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мно |
исам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали |
е фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велим |
ад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу |
<p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајст |
здравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана |
је ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{ |
ки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буд |
И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, кад |
кве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било зго |
нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> |
диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«< |
стите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само с |
<p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} П |
дете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика с |
мене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино |
него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић |
, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко |
се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, |
ћки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију еробер |
ло.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да |
и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми буде |
{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјав |
и људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живи |
</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, највиш |
има има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весел |
започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпо |
р да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и |
ознат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да на |
S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дођ |
нем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао |
/p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме с |
арско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но дево |
овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обе |
е наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{ |
а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> <pb n="154" /> <p>»Нотарош на се |
ињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је |
о којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бит |
у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у |
је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао нова |
и да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме |
.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.« |
рану по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба |
то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то ј |
ри дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да ви |
лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ какв |
.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме вр |
и за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} |
мина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бран |
жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Б |
л’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је |
ам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују |
p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, ув |
уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познај |
лио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух |
> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} |
ад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, |
ш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Је |
е рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили. |
зио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и |
ра.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да |
а опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого |
деал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко |
дио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог |
мо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још кој |
блажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле |
на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда де |
/p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек |
Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим |
ити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да нак |
>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердеви |
чили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић с |
л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био |
о.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у |
у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги. |
огу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад |
бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па |
Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је ј |
ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, |
</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која ниј |
е известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S |
мо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли От |
о друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу |
и велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше св |
дине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, о |
p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ зап |
е алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S |
онила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље б |
че, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, не |
раво.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прв |
што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и |
о.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до |
т.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало ка |
p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима са |
; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били к |
S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он с |
ад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми д |
ачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам |
па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од |
S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и |
Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме т |
на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је |
о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да по |
каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шест |
елка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авл |
по живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бра |
.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрис |
и морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, |
е примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се д |
, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раши |
су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, |
мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украше |
а варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту |
pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио д |
морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се сти |
вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им |
магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно п |
па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог |
а удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако |
е је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана |
ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан |
ји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, и |
нда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда бил |
сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игр |
Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика |
у фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и з |
да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танк |
равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем |
гом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира мен |
та изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом |
0_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво |
="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханик |
од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, |
извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила. |
ковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће |
ма.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</ |
ене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио. |
и једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали |
е.{S} Један овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам у |
р.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није да |
м курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чи |
какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су |
е собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин т |
вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Ка |
се, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације |
држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате |
И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затека |
ем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ |
, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде |
ормундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се ј |
»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, |
приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његовог живота, и све су са нај |
ика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са м |
ва ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас т |
о снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако каков |
у се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, |
мир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта |
лести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изг |
очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака |
деркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; |
ити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, тутор је поче гони |
м к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрост |
мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на с |
па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пре |
о, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам т |
Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из д |
ити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не |
терије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим |
чковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом |
чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p |
е већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује |
стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад вес |
се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами |
> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Боле |
жи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, |
одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и |
смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж м |
дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо и |
ћу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, |
се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још о |
свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p>Зн |
{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја |
а вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; |
пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Преме |
знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радоват |
лонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>М |
е да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} С |
соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бран |
Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко |
био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} |
оре и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Стра |
о пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пр |
илета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је би |
ез икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хо |
мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње г |
е као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од |
ибзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, |
провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S |
S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да |
волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бра |
све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она милостива са 10.000 го |
м границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као |
ало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само |
се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао некол |
асни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију његове преуз |
нт.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само |
оље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енгл |
/> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину ј |
срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, с |
а она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар к |
и, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> < |
а су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег раста, испод |
који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, |
а нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко г |
и остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој |
ужан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се ниј |
уштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви |
не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мисли |
Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Та |
га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје |
угог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, |
з увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би |
у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако |
и.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је |
друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после |
а богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ |
његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премд |
н какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда |
још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а он |
тиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p |
«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити |
<p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ |
огло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видит |
пасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде б |
S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а о |
удимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут |
великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S |
p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда сви |
и говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније |
побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и |
а високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог |
адне у пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.< |
инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, |
ије ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика |
еда.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сује |
« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомен |
а јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја |
} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одгово |
е показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окр |
му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук |
говољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда |
, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — форму |
утом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски вр |
ије.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ ко |
јпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва |
финиратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацив |
ју.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло |
анко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Б |
ао локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S |
апослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде по |
што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакат |
емена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати исписане листове.{S} Било их је |
перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет |
рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатс |
дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по |
> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> < |
гова намера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца из |
/p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напре |
ити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се |
против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког сл |
а би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ по |
гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је ма |
о околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к |
, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње |
учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто вели |
па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} Посл |
је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати. |
Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему до |
> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је |
би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по |
олима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били |
ји’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} |
о.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госп |
ућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамо |
како је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко |
нас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</ |
нзације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим |
на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, |
и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има |
то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погл |
Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету |
етом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Друга ј |
а.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веро |
а он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то |
<p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији. |
толицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек ш |
се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изгл |
е свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л |
и за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку |
ла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за гот |
воју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и |
добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово п |
и’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад до |
ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем но |
две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Ра |
аво да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«< |
гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb n="105" /> <p>Оп |
у са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања |
и један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер |
брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и об |
/p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком |
ности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорци |
тац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, |
<p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве наклоности |
ам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb |
о, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја о |
допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и |
ујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S |
} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, |
а жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«< |
као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко |
ривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Ха |
и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржа |
ног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју |
искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул |
адовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; н |
биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Он |
ве зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S |
рекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми |
здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око т |
олико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно |
на уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} |
не; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мор |
} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се |
S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као |
вде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме |
тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега како |
а зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има |
, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, |
а великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, |
на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> < |
дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за |
<p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} |
.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њи |
год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца де |
а је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуш |
ој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, |
ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ће |
лка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим че |
е Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бр |
у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако |
При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег |
целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривић |
и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, н |
мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, о |
оље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на |
ади Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја чо |
т намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад чов |
стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ ст |
нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам ч |
гнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ г |
прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{ |
у једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја |
де.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>О |
писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да ј |
n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видил |
, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати је |
дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Ч |
/head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су |
Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово ј |
’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек ми |
оди ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држ |
ође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пас |
о га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> |
на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Припове |
Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сум |
омињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и |
ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако п |
енске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се д |
и, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јо |
пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} |
ано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г |
} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{ |
ерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и |
ди доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали |
а кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на ба |
лку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Д |
крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој |
д на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу |
анпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у ш |
ја.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине |
прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго |
то за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у нов |
је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плака |
нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него |
еме, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и |
једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Руниће |
ла, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до к |
о се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо |
онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину нар |
шим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да |
свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за |
ћа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; |
е дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз п |
па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре по |
д овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} П |
јатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне |
оја је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Пону |
и доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прили |
екамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милос |
ови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, |
ћ и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то го |
т на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{ |
Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку чест |
чера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Грив |
амо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Г |
у декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две нед |
и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добр |
и у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног |
да стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја о |
мом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошт |
е дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући |
вом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота св |
се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће |
ика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо |
Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развесе |
.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, |
утра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандл |
лија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»И |
спођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»М |
раво спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на стра |
— Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слуша |
Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Ми |
од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу |
је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што |
n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су на |
Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Пита |
ро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутр |
p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до р |
, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити |
ове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пу |
есело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{ |
ас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> < |
собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један |
{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ств |
докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу крими |
уцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне. |
забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је |
са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ће |
е у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо |
{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39 |
тар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{ |
ли.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо мат |
ју се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу сто |
ог човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу |
рила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући |
отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему нов |
ди бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још у |
етнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фа |
ећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места |
риповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно |
анику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опас |
расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалењ |
напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бави |
у са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саве |
ивић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде ос |
фитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није м |
ећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим |
n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку не |
S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на |
ска и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш |
да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут ст |
е била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама |
ме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, и |
е стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност оп |
и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми |
{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позив |
од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, |
вој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче |
изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, до |
убезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и гла |
том поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чи |
ком граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави аст |
еволуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на |
о су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања толико време прође, а још ни |
кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се |
на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила |
у, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест кра |
кав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је |
само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце |
и стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа. |
уге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кол |
> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горњ |
> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, |
— па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} |
ле морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пирин |
мао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, |
ције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим послов |
демо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо |
атија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу |
мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо |
а кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешт |
Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш доб |
из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов м |
мо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног с |
смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, |
с задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фу |
а бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како |
омислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само д |
»О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао |
унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</ |
перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је |
вчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини позн |
е, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писа |
тво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад на |
и.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло |
кви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на |
о разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши |
и кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>» |
} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет |
сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо луп |
о се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Н |
Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте н |
дар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне ви |
} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо |
и; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо |
и, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — |
ни од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се |
но.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се |
ешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, |
па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати. |
ам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, б |
ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами |
смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S |
!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас о |
било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загреја |
и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по |
.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p> |
и.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то најб |
нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами |
чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; зна |
, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном |
уга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру |
а.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокре |
дравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е |
{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{ |
ио!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бака |
, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«< |
нко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица |
а ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселит |
одило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, |
а је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелк |
вости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, |
питаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом |
да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, |
милијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ј |
лка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка од |
у сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође |
равао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Ч |
е могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Да |
и, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у |
ојешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да |
и.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> < |
енске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође. |
и срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а друг |
о тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним |
Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ неш |
у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са р |
пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је |
авати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени. |
раг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} П |
ија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наје |
код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} |
ију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа |
ад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси |
слим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја |
; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика« |
Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофи |
ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а |
утим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издрж |
по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја |
на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу с |
форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама |
је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p> |
тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити? |
велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцер |
он, којега <title>Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ |
је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су св |
кунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима је назначено |
ђу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући |
} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим |
рам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добр |
је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и |
дне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано туто |
ави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако б |
ц — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, п |
<pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу |
де, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к |
напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером |
рија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после под |
с милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н |
сподара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-дв |
имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом |
аја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јел |
<pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до че |
ко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почитајема фра |
допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад |
, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у |
ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјав |
које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам |
отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јук |
најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi> |
не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да |
а мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправ |
} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p |
и интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што тре |
силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p> |
ш која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та и |
ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог |
/p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и |
што особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео |
поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он |
<p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате |
ки да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Ка |
емо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S |
о стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка вид |
гну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувањ |
на рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и јед |
удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која ј |
анко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа др |
је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, је |
> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жус |
{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> |
е здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова |
супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме |
понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам |
л’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} К |
све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то |
највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} П |
днако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају |
глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе дол |
о, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распи |
д познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жен |
ко сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико |
ајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављу |
p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком п |
уздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо г |
ом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Д |
изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{ |
напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволит |
сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљуће |
кај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и ту |
ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер |
на не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, |
ка једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје |
ати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем с |
м се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, |
зе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту |
аша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан с |
га, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло |
не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер |
но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да |
млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура инта |
идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја |
м шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем о |
ко ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крште |
кво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у |
дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпор |
ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} К |
ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ни |
преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се позна |
људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор не |
пред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, изда |
} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} О |
год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љ |
ласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелк |
ривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, |
p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S |
о.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</ |
S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме |
тива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од |
дна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и т |
ере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му о |
во или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћ |
нић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште! |
је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под |
мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једн |
сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потр |
богом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{ |
ана, нисмо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> <note xml:id="SRP18630 |
Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре |
зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} |
ента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек. |
и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо ка |
а, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога з |
?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, |
е нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени ј |
оје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се с |
Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једн |
е Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта |
о малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно |
ућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имад |
ког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за не |
онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријатељство, па онда |
кад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другов |
торише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зор |
други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар |
пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он |
ајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљ |
собито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај њ |
т, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим |
а лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто ср |
интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чуј |
госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и |
до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> < |
ање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше д |
кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Пр |
о је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижим |
бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њ |
: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и о |
ст кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раск |
— Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним млад |
ине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио |
ажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то прик |
се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно сол |
> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, нем |
буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, си |
чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као |
т.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекећ |
мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе |
давала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не ј |
ће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кос |
{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели ве |
дан другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет ни |
је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орл |
аво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; |
p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фра |
ћ и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо до |
ој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их М |
питство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варош |
о; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како с |
0_C2.1"> <head>I</head> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се то допад |
баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Госпо |
роводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и |
стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам |
<p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се |
ито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ |
имо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, го |
што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомиња |
ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овд |
и је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад м |
SRP18630_C1.1"> <head>I</head> <p>Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру зва |
<p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте |
овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} А |
p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољу |
озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изв |
ређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једн |
>»Немојте, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; |
ашамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} |
мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево |
жим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за |
е устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад м |
Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер госп |
е из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S |
’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Десић.</p> < |
»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго м |
собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињат |
ек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први |
еља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало |
дравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на |
одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p |
<head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <div type="c |
о ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га |
на прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друшт |
женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код |
n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја са |
дан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> |
ити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдун |
ирода каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века. |
на каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, вид |
Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Г |
<p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да |
ранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на пу |
Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо |
а знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођ |
странама; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и доб |
{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту |
ур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Ниј |
целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фи |
, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабиров |
а, контракта, тестамената, регрутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, пр |
два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У прво |
ође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па |
ма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи чит |
смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили |
оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли |
витељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћ |
ородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак |
киња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни |
илостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако нај |
} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам м |
плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Ч |
е кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо |
p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам |
ер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па |
кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не мо |
и били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>» |
на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подво |
пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код |
ранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једн |
и крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} |
не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к оглед |
је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта |
ти, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нара |
о се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и |
е весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче |
остисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би |
{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијем |
кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Мал |
лење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После о |
з кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини креве |
у.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ |
ткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу |
че лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преп |
о те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
а опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н |
изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и ш |
м супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титул |
ођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јел |
немо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и |
је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; |
Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и |
за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S |
, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо ви |
ни гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше |
фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{ |
водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако |
ке године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо к |
побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну от |
џеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпу |
д сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стра |
ожимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Н |
ре и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S |
ужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да н |
удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она |
би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гд |
а памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Ми |
им се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрин |
њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли неће |
о из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} |
ати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад |
исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела на |
жемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путе |
тар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пи |
p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му |
и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет |
ућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао ка |
ка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо |
ене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мен |
то сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{ |
тори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитаци |
ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја по |
.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интере |
м и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.« |
} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; не |
Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми н |
на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи сл |
Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} |
лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не |
Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а |
S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са д |
д гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пун |
наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, шт |
, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је |
нџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здр |
сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да В |
несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост |
је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађен |
мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико |
Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гл |
а мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којеш |
и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови |
Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, н |
е мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог |
ажно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам каже |
кој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p> |
жио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, ос |
ола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ вед |
е опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па |
ћ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се оч |
вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задрж |
едан Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} |
је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако |
ику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то з |
и.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добић |
стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n= |
Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски д |
то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућ |
коро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{ |
S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бран |
играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан |
ривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и |
Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се |
ма.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S |
Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар |
ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у св |
p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провесе |
је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«< |
биком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да |
у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка о |
— стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као |
Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p> |
од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{ |
демо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко |
емо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му |
, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду |
не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> |
аква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном д |
је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку |
н смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грл |
<p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро |
смо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type="chapter" |
ам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене не |
прашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек |
p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је в |
риљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Деси |
ан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца |
, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него |
> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} |
, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше фин |
звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, |
убили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>С |
ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду п |
јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, |
овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема виш |
.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљин |
не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то |
«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S |
а Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су на |
овара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали б |
у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи сп |
ас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разуз |
се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на д |
па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисм |
и је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар |
спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и д |
, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је |
когнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около |
нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна |
умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{ |
а.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p> |
пођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи на |
не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S |
оси.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу |
ству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путо |
у.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Б |
да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, |
} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави |
а онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друш |
оримо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p> |
ој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју |
каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе |
ако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође врем |
одужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо |
— рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> < |
} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за руча |
негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келн |
а памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пред обрштера.{S |
о је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Са |
ки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђа |
д кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бран |
смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли |
<p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, |
="SRP18630_C1.5"> <head>V</head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредит |
илете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, |
амо нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим д |
.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста |
, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође с |
Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам каз |
је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако |
е и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако |
онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Ст |
нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо д |
Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима ј |
{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима |
о њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, сам |
жали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту сва |
Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја гос |
поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њим |
и, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам примет |
ти.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њ |
шег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедам |
у.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, прод |
а нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пен |
дан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода о |
ђи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, ка |
b n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал |
одина?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли |
S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого по |
разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они н |
.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљав |
, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике |
мо да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, |
е био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се |
ет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, как |
м страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је |
ко досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разв |
{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, ш |
нку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и |
милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет |
ој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико месец |
о ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{ |
ковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Св |
ек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису |
је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године ариш |
региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, |
ио је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога |
{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свил |
ајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не |
{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато насле |
ек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како б |
рограму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место с |
ој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а |
довац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} О |
а ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу |
ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не б |
оја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарск |
у га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свак |
Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут ч |
т вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се ман |
је нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао |
обра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру пр |
а као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: кој |
није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ на |
/p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну |
ике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комп |
наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, је |
ер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мор |
м клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку |
је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} |
ва дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} |
сићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, с |
де милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} |
, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми |
ра послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напиш |
ка добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цван |
, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо са |
ам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пал |
>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци |
служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи. |
мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно про |
весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, баја |
>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп вел |
едала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам |
p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег |
мрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} |
речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интерес |
ао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем с |
м пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било тако |
ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од н |
е.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашт |
курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Та |
почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани |
је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S |
ли.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкч |
дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већ |
д опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{ |
ију и постати свештеником, могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве |
готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно |
6" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и бол |
не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{ |
синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ |
осно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима п |
а Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као б |
по поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам т |
га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Је |
тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосу |
ошћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је |
еколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реш |
p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Ц |
једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му обра |
жава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и род |
тступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, само јед |
позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натр |
ем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка |
тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{ |
човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном раз |
ела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто |
евет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан з |
авковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По це |
и забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из |
сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер ј |
лави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију |
сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити к |
јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе промет |
/p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер ч |
>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за н |
воју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта дост |
реда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго |
во, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка н |
а задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам г |
ти. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфа |
ти веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да б |
{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким па |
ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам од |
пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лут |
као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> |
ж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај у |
предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па п |
шт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита са |
из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и |
но одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уред |
сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја |
састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкал |
ло, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео |
<p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фа |
ко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете |
са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у п |
опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушким |
ем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p |
!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ к |
м су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S |
добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се сла |
; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но |
кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, |
>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш ју |
м да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу |
ветске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље |
града ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</ |
и.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе р |
Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем т |
, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је бил |
S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на |
одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут |
сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ в |
нам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи. |
ције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју м |
тета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика |
м био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети мог |
на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па |
фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; |
ји је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фр |
товати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло |
пицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељс |
, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицеф |
ре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, |
о код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек |
р.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но проф |
азати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не ус |
еј, гди треба после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је |
гнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет |
о, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о ником д |
разно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јо |
дило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног |
олудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранк |
а месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, |
е тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори мо |
могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да жи |
{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два |
ш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом прил |
је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то стање, па м |
кала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је треба |
а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у ј |
ути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла |
јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml: |
га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и |
/p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те какв |
ника извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, |
о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службо |
сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише |
била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у го |
о ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пре |
пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S |
кав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не |
, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам ве |
по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, ве |
тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа ш |
а заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо |
ед све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива |
рима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво превар |
које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за жени |
ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, |
може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, бра |
је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене |
наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми |
сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам |
о други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ниш |
е сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, |
за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{ |
<p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, бе |
оспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађ |
} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ рас |
е већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се |
ић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од |
<p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро |
љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каж |
аканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, д |
лаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} На |
је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам са |
нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливиј |
пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже д |
готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нис |
његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, п |
озна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с |
не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане с |
инити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина к |
сти.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бр |
аника је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одран |
ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то приста |
ам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ м |
де пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом |
; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ |
о дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два ме |
ро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти |
>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја |
{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам |
било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у пи |
ве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па |
S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p |
мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} |
олео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а с |
.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није |
моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и во |
едаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време пева |
овор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво пог |
да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу |
, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени |
} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмај |
па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} |
р испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S |
нде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Мор |
Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити |
постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја |
еч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има |
аво, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чу |
<p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићк |
пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фрт |
а седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш мат |
т запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкал |
оследњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет |
њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем |
овић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се |
есковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти |
им долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет нав |
па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчи |
говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да |
ају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Б |
ржати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагањ |
разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом ж |
раге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, |
иву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бр |
о, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — |
је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га во |
анка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Ка |
чаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопшт |
те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи |
ва; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче. |
ра и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе кувар |
шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго т |
/p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ баре |
ар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту |
ратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и сп |
арија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и км |
то је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем |
к, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да |
p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па |
ранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми |
младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао ј |
и је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све |
вом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад бил |
p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фрушт |
какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти ж |
већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; а |
те ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко |
Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па |
па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За |
бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и |
ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру |
ожеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је |
р.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па |
кви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја ма |
ли једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића |
а се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо |
нда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време пр |
у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Т |
оље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би |
а њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је к |
епи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се о |
, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жало |
женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бурге |
рен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачкови |
уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати с |
тог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годиш |
речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио |
ам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билду |
оба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се з |
је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде к |
ан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> |
>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, |
даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> <div typ |
руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi |
предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ниш |
опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, к |
и дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> о |
илистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој |
S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> |
а кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као ш |
ер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинит |
све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-т |
Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} |
Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљ |
о оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом б |
ар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га с |
било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га |
а сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао! |
љавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Ид |
м на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ј |
љи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на |
ирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке |
мо смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достаја |
p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у ци |
понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Л |
it="subSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ св |
} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми |
хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика |
ма овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па он |
онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове |
дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт др |
га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свир |
се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Та |
ору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико госп |
Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад |
лики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност пр |
е ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је по |
ет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели |
нако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари плака |
о насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си срце бољ |
ет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пит |
{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирал |
Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ов |
и смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у г |
гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чуди |
м тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четр |
осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати |
аведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је |
сати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатн |
просио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да ј |
ије тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, зако |
>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он м |
исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ дво |
овратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гр |
аки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Х |
да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’о |
тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља |
р, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вади |
ком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју |
етирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. |
овианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође |
ја.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си |
з јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много ис |
о, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто |
извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и извршите |
ли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочи |
ваца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас осл |
сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са та |
сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале вод |
друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се ве |
јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито жен |
дели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догод |
ља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни |
нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо |
жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а чове |
рош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју кра |
ама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће |
S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу слу |
та, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати |
јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку по |
има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад д |
о, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до |
лада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу |
ају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«< |
Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Н |
арити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што |
долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите |
А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код о |
да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет |
међу стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Не |
о шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, п |
иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудров |
, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у |
млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у поче |
ћ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и б |
и су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче |
ви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољ |
Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого р |
p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, |
Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре |
не је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; б |
<p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том сре |
сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дођ |
ће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба с |
тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, |
ковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, п |
имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме |
икад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никака |
Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишеност |
се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми |
у мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мо |
шки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога с |
пет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год |
тву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић н |
па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p> |
нпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље вод |
место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод |
као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дам |
рлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам о |
.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Г |
гледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш |
Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостив |
отелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, к |
носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па ко |
</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p> |
{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот. |
дно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код |
све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чу |
не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку |
, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{ |
очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповед |
о нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помог |
а се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То с |
е ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи |
вићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напу |
дежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног ду |
пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је неп |
пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у |
и прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, окол |
{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бра |
>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и |
твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам |
је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се с |
истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се бе |
анко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињ |
ао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, |
ој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогн |
и’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одгова |
купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лако |
што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је к |
лим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Мора |
ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му к |
: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио. |
курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена. |
овић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранк |
ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би |
па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, д |
едне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем дев |
ткако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико годи |
а паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људ |
да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удо |
кав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> |
јемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићк |
и, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб... |
испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није |
капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женск |
з свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, к |
два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили рук |
ити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну р |
то паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да пост |
изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика |
роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздиса |
ка поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бр |
ротиван Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да пол |
план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у теат |
, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У |
си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но са |
р, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма рас |
у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо јед |
вићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже с |
шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће д |
исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, |
</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« |
рберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је кур |
тали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интерес |
Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није. |
уо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа |
рао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песни |
је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржав |
рео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Нап |
Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се зад |
јића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па јо |
азговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се да |
ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забу |
и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време д |
а комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао |
ти.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, |
им, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим |
нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а о |
леду, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, |
S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се |
бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на промена |
деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико им |
т омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да |
шерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у к |
е око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ни |
па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види ба |
рван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света. |
остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија |
алити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није |
а нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, |
у, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећ |
са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао |
био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре д |
за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрз |
се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Пра |
школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу |
и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па ин |
ћ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на |
.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође |
{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очи |
није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, |
а га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод ру |
љу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо |
подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ниш |
отри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изво |
, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види |
и час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После |
опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја |
и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Ко |
о Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, |
не.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год |
е због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности ку |
Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{ |
о тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је н |
ега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p |
S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да пос |
</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго траја |
ешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике о |
»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се |
ма доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за |
већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче нап |
; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је |
Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важни |
нка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> |
мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе о |
стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара м |
животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ |
а све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на св |
морати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитаниј |
ав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, н |
смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног |
си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани |
срет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му ни |
.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сиг |
ар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чу |
p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мисли |
</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>» |
би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује д |
дим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, |
ваца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не мож |
шкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развест |
љан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић |
оворити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам |
човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S |
ао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си м |
век, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{ |
>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, |
ва, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнај |
спођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побе |
ију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада мож |
нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{ |
е Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ла |
хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се н |
кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је не |
к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто |
спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад |
а нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и |
.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између о |
ио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га ј |
Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бр |
} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све в |
а ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику |
а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешт |
челе се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, |
узини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам |
еш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао |
љно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S |
е топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је пос |
свим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктор |
је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа же |
л’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва ч |
то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се т |
" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је нез |
бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S |
гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ак |
, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> св |
ет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем о |
ега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бран |
имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но |
о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој |
ам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, им |
да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње |
ори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако |
а тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећ |
су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу |
шног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на вр |
S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако |
но не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојиц |
ко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и оде |
Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S |
днаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је |
аларест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, |
ацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све т |
мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ент |
да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био л |
} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{ |
била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико |
ица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долази |
стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допад |
а, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је |
све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, к |
одагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене п |
ећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Ка |
сто определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није р |
љ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и |
ошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле |
није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p> |
се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој |
ше њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ н |
ад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблато |
ти.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да н |
а им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у госпо |
{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу. |
еће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пит |
леди на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферле |
гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни би |
наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније. |
ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту |
о.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју водениц |
е и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви с |
налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p |
штанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> < |
ог и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S |
} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>» |
је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам. |
пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да н |
д је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао т |
а пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: |
, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ он |
ни је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ј |
да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће |
ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S |
унић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцре |
лугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« » |
Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у |
<p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек мо |
S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде до |
’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну шта |
пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета |
је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Мари |
да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два м |
Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није |
може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је |
носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са т |
.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пи |
то чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се нажд |
не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће дон |
ди који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од ве |
исокоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо |
доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја д |
за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S |
и Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена н |
мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — |
је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, |
уре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се |
ојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да |
м, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који |
вој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика у |
ранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допа |
богом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па |
се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле |
е нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абен |
да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати |
Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их позд |
и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сир |
л’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што |
p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући |
ти.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има љу |
ладе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалети |
ме.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем |
ћу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S |
ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да м |
да женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; вел |
еше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли |
толико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: » |
гару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млог |
да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ |
лико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог в |
</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом мест |
е здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је ве |
више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} |
} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, |
ћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој б |
ју нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S |
ри?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика сва |
?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у б |
емо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га по |
љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила са |
мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ћ |
уповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет н |
.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ з |
ери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слобод |
Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај н |
само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја |
шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан |
о писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасви |
зват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и м |
а, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање гов |
а једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуг |
о почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Проф |
и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их ча |
це као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а |
сим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не |
а су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина |
<p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то м |
и, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш х |
и и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти |
»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта |
и какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта т |
адујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбу |
се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њег |
аку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар |
<p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја |
Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{ |
S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на |
пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визи |
ашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас |
S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан На |
хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па п |
<p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре ле |
све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама ње |
вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но |
ант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг |
ебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но м |
жи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати |
бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод н |
ђу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово |
и на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта гов |
сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, н |
тану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас |
ма онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, к |
вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их в |
кругу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ |
а, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шт |
л’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега |
"181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује с |
се неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она |
Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва с |
е се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад са |
ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за м |
од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изг |
и, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав от |
аде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, |
меном не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, ш |
ек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој |
ир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећ |
еха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата |
б.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као страну го |
брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви |
ве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да |
асвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханик |
аш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се зап |
ива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А позн |
<p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> |
да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} |
ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноб |
ну се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све |
могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу са |
л’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосутра с |
ло.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи |
>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овако |
, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бран |
нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}20 |
ој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па |
се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без |
ма упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се по |
S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</ |
ћна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неп |
аје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и так |
ињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало |
каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој до |
о тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је |
политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може с |
чао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то |
сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сирома |
ет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Б |
ођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што |
о?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два с |
ити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> |
е ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени |
е, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удо |
младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог |
</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису |
е он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нис |
и доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би в |
се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо |
за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, о |
и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранк |
p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То |
друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»П |
Преузвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не до |
тајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда ул |
либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади |
од пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но н |
ве оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па |
Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила |
е и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се до |
јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} |
та не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се катка |
шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p |
де бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћ |
а, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој |
ку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати |
ћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и |
ј брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и |
тар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ |
се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} |
«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, т |
због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан ма |
{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било посл |
туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео |
па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, |
д се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а п |
занаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p |
ан ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <p |
човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао са |
је променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу |
ан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита |
, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, сам |
кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њ |
анити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислит |
видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Н |
а који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука |
но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S |
и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамте |
спитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па м |
покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку |
смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око |
<p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо звани |
је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паулина”< |
ава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто |
Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p |
јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> < |
Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, |
е могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран |
пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто |
буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па |
ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; |
знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није |
живити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је пре |
опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили |
м Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер |
тане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио р |
ога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и а |
«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа |
љиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у п |
не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз |
дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти иск |
оста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити |
имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чис |
вет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, |
, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То ј |
ад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за ру |
ркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи н |
је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ |
ио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у б |
хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Про |
, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи |
" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго |
лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало ј |
роси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шт |
селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти |
а.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код н |
, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца |
ј чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не позн |
га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Он |
ју показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда о |
куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опклад |
он окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, |
Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Б |
ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«< |
па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Г |
S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошт |
дма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, |
тање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан |
пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p |
сно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ ц |
од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Поч |
ва и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, |
стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ру |
јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић |
а њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Ниј |
млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер |
ош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; |
а и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за м |
до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао |
лена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце н |
ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ к |
двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од т |
година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, |
> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p |
во.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против |
Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они |
дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако ч |
, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство о |
се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо ф |
еш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да |
и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе |
ер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> |
огу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ј |
</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Д |
е све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек |
’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се преп |
н ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољ |
њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији |
е Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допус |
она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писар |
ана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуд |
Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но |
недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је з |
уга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, к |
путници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} |
аке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се |
већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски п |
први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам с |
.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене |
га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадов |
ре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђе |
/> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.< |
ари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по |
.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госп |
не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекн |
ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као |
ни су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегмат |
садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прам |
ао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и |
ом љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква ка |
како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гушт |
«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са |
цама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака ј |
и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и |
над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ |
зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново п |
поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јоха |
S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трп |
</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и неп |
бито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, |
одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са вел |
тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, |
м ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми |
> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велик |
p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чи |
уди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам в |
} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран чове |
мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да |
оли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коњ |
м ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Ч |
де и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но |
од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади? |
ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године |
који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићк |
а сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, |
у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо друго |
инио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало по |
ли, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав |
су на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> |
ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> < |
а то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>А |
у задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар пре |
у, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом |
и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Е |
а тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, |
Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о |
премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу ту |
ро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сам |
рест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то |
Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врл |
лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом |
у, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, п |
напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; В |
самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало пом |
ашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-дв |
из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да м |
навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте |
арва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни |
Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} |
Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам с |
о вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то св |
ако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Б |
нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</ |
одове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе |
озне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафа |
, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде н |
S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрај |
им се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ |
му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да см |
p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући |
и је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео ви |
милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни |
ема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љуб |
p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни |
н се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је |
л’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред све |
о родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог чо |
ишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, |
авитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му |
</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисл |
до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, |
која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву з |
} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш прав |
нкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не тр |
познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад |
сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њо |
личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један л |
и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на |
дати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, |
руге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љ |
седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранк |
и никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што |
све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала м |
рхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда |
хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па |
епречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје |
чи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извинит |
> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад ц |
> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запит |
е честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве |
у.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљ |
е на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао |
сићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на ми |
штене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И |
бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, к |
Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Б |
онфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S} |
приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања |
.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разгов |
вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да н |
за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p> |
</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан |
ичић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па оп |
морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове |
’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»П |
ли ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на |
бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и |
луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ко |
д заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи |
ајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нам |
ате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину. |
ка, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Стра |
он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Бел |
стан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал |
Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang |
ица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо |
ог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S |
} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо |
жем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до кој |
у ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јо |
тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> < |
вредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су |
.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да к |
и се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рун |
можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога |
бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као б |
ео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ пребо |
онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на св |
дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме |
<p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не |
из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и |
ники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ н |
и, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да |
интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахер |
зјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да п |
ики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је |
ле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Ч |
ки гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђ |
На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио |
срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред свето |
>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни прот |
самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот вод |
економију надглеђује, појетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задово |
ге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је сл |
а, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности |
{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт ни |
која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Ве |
мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се |
ија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, |
Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем |
се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и к |
ен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то |
у утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да |
је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух |
мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке ви |
о ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта л |
пођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и каж |
учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, је |
ћ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и п |
к који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разг |
се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> |
да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> |
мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне |
моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим |
да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија |
овати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p |
декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи |
не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко вр |
то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти с |
га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се зад |
<p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} |
свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петло |
м рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново пр |
та.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, |
нку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу |
оваца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се |
елком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту |
ни и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Р |
а добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој другарици, ова опет.. |
њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте с |
љ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду п |
судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисм |
те јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте |
фировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«< |
наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шп |
амо немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у |
плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Зам |
ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гај |
жљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу прир |
бречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умр |
ије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.2 |
најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг тол |
ића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> |
најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном г |
м и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети |
ек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толи |
анике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у |
/> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са |
да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{ |
ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>» |
чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, |
ио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљено |
се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} А |
марка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам |
да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептор |
њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Каж |
сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шт |
е, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било та |
е покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ |
, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушат |
фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада р |
прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писа |
{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S |
и, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од рад |
вковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и усели |
мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Зн |
ди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док терми |
ков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију |
ен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да з |
Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бац |
а што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к ње |
на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, н |
а.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намоли |
ово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ х |
га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе ка |
м се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фиг |
<pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша ку |
Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p |
па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да на |
да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би тре |
план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ак |
етла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић |
« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен пото |
p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек |
S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одм |
од, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} |
се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако |
аше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна |
еговој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, |
та га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одгов |
руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да |
ад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се |
е, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да н |
ну отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га |
и да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је |
а’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онд |
творени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг |
јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то ј |
«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не |
и није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успор |
ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квар |
и се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом талент |
Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свак |
е већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но |
изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, |
а?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> < |
те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао |
ружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све м |
е у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шу |
сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куц |
S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ћ |
Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи оставље |
плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду |
је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће лис |
о, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма |
почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на |
.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се |
<pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га |
омоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко |
идим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја |
ара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни раз |
одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати |
ија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путници |
о још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управит |
сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд |
ичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> |
наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Он |
и, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш ка |
се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, м |
из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај |
па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> < |
добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет |
је ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трош |
а ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастн |
{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био |
после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије п |
е стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад тр |
ако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p> |
Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: н |
а је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче ка |
ати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па |
чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синов |
дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог му |
ранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на ст |
ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код |
азберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди. |
о сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па |
иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код к |
Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали |
да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, баци |
као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам |
слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго |
нде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора д |
.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па |
е правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба |
онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је |
гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} |
а; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а м |
л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили? |
ити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; д |
Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда от |
гао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта |
се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао н |
лела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвова |
вар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и т |
у, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она |
каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{ |
једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад јед |
и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане |
и.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Д |
мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је ле |
у једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре |
p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот |
’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је |
ти, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати |
доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и са |
а сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, |
недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la">consilium a |
ем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пач |
ао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> |
кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства |
ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и л |
мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Гос |
те ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девој |
није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоно |
да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде. |
шио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч. |
/p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинит |
у је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком |
’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, м |
ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садаш |
е догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ |
имо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да ч |
на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не пров |
оћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла. |
о измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде р |
тор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управи |
ј свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само о |
нила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S |
ази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабо |
и, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите |
гије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{ |
аборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека |
не од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер о |
ве, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почн |
једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав |
Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се |
оће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ ч |
.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми |
, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић и |
.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S |
тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац как |
ек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходат |
дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ дол |
икуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био |
оле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки |
ега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> < |
то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер у |
да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда |
ју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад |
је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> < |
} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пу |
анком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка |
, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не л |
/p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не |
ти, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим |
непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте с |
то у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар |
очела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом по |
м тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро |
н на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде |
шт’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство изб |
е не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми би |
кад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту |
му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише |
изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго н |
и хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} О |
и, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда |
учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија |
о: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да |
ијатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по |
лио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца и |
аћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p |
ирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не |
.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест са |
ио.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десе |
осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Неста |
} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} |
а триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и че |
ужна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како ни |
не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говор |
»Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни сп |
к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, д |
д Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, |
ајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, |
мем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} В |
ругом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А |
колико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</ |
елом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће он |
кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути |
често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са |
аравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме ота |
обро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико ко |
а почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетк |
е испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне |
игурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.« |
е хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морал |
„Почитајема фрајлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђе |
сле салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија |
е му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло |
о и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, |
кајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо |
ка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је |
си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта |
е.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг |
> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне |
и с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде п |
, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас д |
анирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Жив |
ва, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту |
амо, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?« |
овић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић о |
ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкат |
га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф |
крива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубв |
данпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би з |
<p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод |
/p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, је |
у моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпри |
мо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, па |
е би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, з |
, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу |
ика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је так |
.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску |
!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да |
ти.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> < |
дим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденб |
је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Х |
оведао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако до |
едали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та мож |
воје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није виш |
та преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страд |
ли су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови |
м последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапу |
ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, |
кровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преп |
и, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb |
ородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у |
и угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; ут |
д они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили |
ком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док с |
о сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим д |
боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа м |
Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утеше |
а те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, тв |
о су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш |
о славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам би |
е се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радо |
о весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад п |
нко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима сто |
гледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, н |
празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати пра |
траг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде ц |
ати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт |
вирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, |
ић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је в |
ворити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад један |
истократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ позн |
аш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју |
} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан пока |
да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу траж |
густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозв |
је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе дове |
да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачк |
е, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рање |
, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога с |
шта.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми м |
здизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрај |
Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па п |
«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зн |
боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па |
та Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да |
о имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога ш |
p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао |
па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности |
е ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати |
же, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то ј |
ву моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер |
је дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је гото |
ва грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда |
крутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њ |
је главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого |
особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су ж |
од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ |
ила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им |
то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Ко |
сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено |
ићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл |
се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, п |
ку бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад |
ек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао |
ви непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим |
му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очи |
а соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет год |
ахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да |
да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ шт |
зала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и д |
у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се о |
ом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само |
а у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женск |
есић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>» |
не срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од не |
богатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} |
а сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а |
ео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на |
е хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити |
се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бада |
.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а |
олини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на |
ој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза |
двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те |
мислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да |
апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још |
то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и т |
а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудит |
{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, по |
{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други к |
ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, |
имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могл |
S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ј |
мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зид |
ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и |
ену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Пре |
ог изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рек |
није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачк |
о прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два |
ремда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, те |
је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} От |
даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и |
> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за наше |
ама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од ш |
ор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доис |
трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може |
шији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па |
прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фрушту |
/p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га в |
јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда чита |
ада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је би |
цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p> |
осле већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у каф |
ања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда |
<p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика х |
уну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за |
ми.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као |
{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, |
>Лаура Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потраж |
/p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо |
Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: т |
лаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић ни |
и што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им |
о је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда нећ |
Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седн |
јем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклева |
>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да теб |
} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! де |
тима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> |
о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам пам |
убав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем ка |
и да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прам |
квом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви ст |
у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао |
спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива |
р живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измиго |
но чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја |
твар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} |
араон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков |
могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пал |
да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; |
и, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Зв |
служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме п |
деву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ |
да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Ч |
Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га |
е нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По |
ао што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледа |
Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па |
издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје |
и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се |
{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом д |
смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом е |
енуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S |
и, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чи |
, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и |
м немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не |
калашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо зва |
p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти зн |
да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да инш |
ли.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољ |
ивић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удр |
е, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби ка |
а је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Ча |
ик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела гово |
<p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу |
и то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло до |
ори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже |
код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и |
рав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га |
е воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{ |
убави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ з |
о му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне |
те љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато |
арају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се |
ре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно |
p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, |
ао што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја зв |
е.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванред |
{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо го |
</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви с |
n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада |
ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је |
ам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И |
ринципала сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код ку |
ико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ |
нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бра |
водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да |
уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш к |
а тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p |
плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три |
p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у д |
Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са м |
вицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмур |
којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан за |
Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није |
ве младе унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћ |
бро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као |
тра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког бу |
ено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако мол |
мо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушким |
то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако |
ом и <pb n="14" /> душевном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А |
убрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, |
лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао |
то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хус |
а; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове ле |
све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слобод |
.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ни |
<p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборави |
је био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала |
сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чуд |
на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па |
<p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту |
ексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојк |
>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил |
{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газ |
одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по |
вљао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он др |
болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се |
, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и др |
ја не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врет |
логе тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, доб |
; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</ |
које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу! |
S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет за |
сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се п |
лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде |
сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други дел |
тву«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа |
, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петко |
даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису н |
млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад |
.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се на |
могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Б |
због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже м |
као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не |
/p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> < |
ањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу ра |
ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај на |
ла лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.< |
но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од ж |
му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, п |
ила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим |
ави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S |
_C2.3"> <head>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гр |
смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, |
друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли. |
зити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај ис |
с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и ру |
у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају у |
У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је н |
авила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да |
би ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже |
ио клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, п |
ead>XII</head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није |
а и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бр |
да.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, мор |
гора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бо |
екша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докт |
к игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја воле |
Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва |
е може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради |
ко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни р |
дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје |
је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. |
смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, |
њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на д |
, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет |
о ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њи |
ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш |
ника од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке |
/p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; |
згоде оставио је место своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени |
ити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, шт |
ане мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>К |
е прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Моли |
живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје за |
ва све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у |
нку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује ш |
не воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити ш |
о знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише н |
и трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с |
са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави вар |
p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош мо |
имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце |
м кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запи |
, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с |
вог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, |
стане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу ј |
било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда оп |
озиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Б |
ти не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни са |
молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповеди |
} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учи |
е нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознам |
од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1. |
е највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у с |
управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бр |
д картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме |
<head>IV</head> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не см |
и ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управ |
ти за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, а |
Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напо |
?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом раз |
а ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпо |
а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад |
њу детињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напосле |
чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, |
шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана |
мо накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, |
о с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њ |
, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо д |
ем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим пок |
ви врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу кого |
а он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у |
ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гл |
те, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> < |
ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја запов |
а извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а |
а се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде |
И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ст |
да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију. |
не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> < |
Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ |
све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад |
ење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стра |
/p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем |
p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>С |
треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П |
S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за биле |
самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече |
, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </qu |
де бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; од |
каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И |
акове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја та |
и оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу |
Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави |
="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> |
нети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико |
да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљи |
жи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живо |
толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог чове |
Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{ |
аљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, п |
ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је би |
о ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жен |
е дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно |
ним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата с |
он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како |
мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да с |
и’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је д |
категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врл |
уди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета |
<head>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и њ |
ткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирца |
је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ с |
нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена |
ивити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> < |
омцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По |
није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не з |
ђу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери |
јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, с |
па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић са својом с |
људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени |
о с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет |
<p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Пис |
није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га |
а; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још |
о пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} Види |
зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, |
с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам да |
јмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера |
т уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катаст |
> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код к |
изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика |
уће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Го |
<p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фун |
ики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се н |
го и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" / |
она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад ве |
ако не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетк |
еку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај |
неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бра |
а мене, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту ј |
Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не |
на се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да пи |
ал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то |
ном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школ |
сим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију до |
е нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад |
и за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне |
з дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је |
на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруг |
а све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, |
футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} |
сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водо |
ам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.« |
је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се от |
екан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јед |
аповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједар |
старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни |
ју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја има |
ке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грациј |
.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица |
алерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од |
ко и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге |
се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме о |
дма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пли |
т новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза |
грту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код пр |
иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно о |
, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но чест |
, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и |
то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам |
читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали |
Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} |
век који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и |
тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне с |
e Sevigné</hi></foreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео д |
ићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланк |
.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити ни |
е избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} С |
оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама забављао.</p> <p>Но куратор |
ади.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети |
носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</ |
мателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје прес |
ве на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има дв |
S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лау |
је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призре |
в тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Н |
е и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и дру |
n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, е |
кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад |
д ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одмор |
ји се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце |
а.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се к |
јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољ |
луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван варош |
е нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га чи |
, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко ми |
седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, |
и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи |
вешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и от |
следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у |
ато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, о |
јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас |
, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у споме |
ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алф |
француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi>Madame de Sevigné</h |
се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге |
ива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, пара |
мо да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да |
квог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је осо |
и довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ћ |
је се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела |
и.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, |
ш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана |
а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као ба |
ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на |
заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Га |
анко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, ре |
ака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала |
ги.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, м |
Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S |
били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и пр |
титут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ни |
две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга ни з |
ку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш ве |
м допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој цел |
рочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та |
љна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се |
асите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороид |
, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, |
лирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, кој |
шем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шесн |
а Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и пов |
свим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не сме |
ски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме п |
јкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и б |
канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, г |
.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападн |
p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам г |
равитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља |
седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без по |
муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим про |
18630_C1.8"> <head>VIII</head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме |
Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чиву |
тешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се проше |
сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посл |
руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, |
.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и |
далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично има |
ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Дес |
9"> <head>IX</head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к |
и!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нис |
антније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из младости и из његове женидб |
тати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S |
можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спа |
сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се о |
о мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести |
оме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци з |
о пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.< |
с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изи |
собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубиц |
} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао к |
чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбург |
а његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</ |
мо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. |
спођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чан |
бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио и |
ти.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето |
Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је исти |
поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, |
дно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, |
, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телегра |
ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чин |
ио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио. |
овог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра он |
но.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, |
да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у д |
ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластиц |
то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломит |
ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа мог |
други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} |
дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у |
ет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого н |
у знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали |
а ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!« |
ти је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.< |
.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онак |
већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у ј |
, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок |
>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другов |
лић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="11 |
.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако п |
друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разг |
куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека св |
Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива зв |
Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Та |
о богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорциј |
.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, |
Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држ |
сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић |
.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт |
мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p |
о.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све нос |
d> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сиро |
, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бра |
азаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасви |
и’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа доб |
{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лу |
де у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко вра |
сет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам п |
S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и |
милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко о |
ница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђем |
, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Пис |
"92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина. |
чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи д |
прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћа |
равили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре |
се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим |
фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> < |
а је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд д |
опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, о |
јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило |
S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући сти |
сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу в |
истаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n |
а га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја са |
е може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни до |
ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и |
не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће г |
p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p |
да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, не |
добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није |
} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у |
авказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док ј |
у ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се п |
прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгл |
ма ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвел |
смо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави |
ко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не ти |
квој болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за не |
а не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; |
в, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} К |
година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравал |
ринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} |
} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез |
што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би |
и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се д |
сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{ |
у тестимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме те |
антно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, кој |
ђе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле |
о било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере сав |
, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Тре |
се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две да |
{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; |
је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но кад |
о гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да ни |
ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да иде |
ну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе |
већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да н |
д их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категори |
проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програм |
да?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гд |
да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} К |
а, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт |
жерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но как |
с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{ |
спођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика |
<p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи на |
јњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прв |
ожењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме |
астук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио |
анко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговара |
ио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Рез |
дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведост |
ди.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} |
.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ д |
а.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интаб |
а му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно |
енио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се ож |
ас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При кр |
ћу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, т |
<p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ |
не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S |
његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје |
ише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не ве |
ла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} |
уштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мен |
школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили |
њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} |
на врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте ве |
слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може дос |
p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му |
а Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ли |
а дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њ |
и се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хук |
млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба д |
> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати |
на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам д |
ром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био против |
Управитељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} |
саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, о |
судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> |
бијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред |
амо какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је ве |
и.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</ |
па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, мило |
, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном вр |
саровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а м |
ше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо |
ш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дува |
00 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бада |
ођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} |
да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</ |
вила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој |
е, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су |
е упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глав |
S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да |
анредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отп |
мант у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лиц |
шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар |
ико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>» |
о тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом елект |
.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтрак |
таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и |
домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педа |
етку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да |
несем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при |
нета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине со |
за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого п |
не, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, не |
тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право ј |
е, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете |
кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром |
ад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има |
хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гриви |
</p> <p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за те |
у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb |
<p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад с |
моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте пр |
шла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање п |
мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Б |
и друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’лад |
ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па м |
л’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим |
ла тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, |
ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ |
мате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«< |
у, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лак |
, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка п |
баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ |
пет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака |
а јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, са |
емо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако шт |
да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало с |
је имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се |
Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га ни |
{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они |
ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачува |
тно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће |
девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему да |
са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго за |
дила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Цел |
сти.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће прод |
буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искат |
зике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Т |
отарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Н |
а фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да п |
јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад |
м путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, |
ако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби срећ |
никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаш |
пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> |
ладчајша Јелка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а |
згоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куд |
ица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достоја |
<p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за |
и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које н |
аш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер |
/p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ коли |
за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви с |
ћи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спрем |
ика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели |
Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p |
пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> < |
та треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђ |
о Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па ка |
а.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас |
мент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то к |
је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и ко |
сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгле |
b n="147" /> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал |
те, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога |
пустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се наме |
молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац |
ктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство |
, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p> |
управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам ј |
ор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милости |
> <p>»Још горе.«</p> <pb n="150" /> <p>»Немојте, господине, све женскима веровати; оне волу јед |
оља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће |
кам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, |
нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци |
мена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{ |
.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића? |
у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд са |
сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{ |
ом животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без |
ш веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари |
а.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је доб |
Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрес |
нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то |
ореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа. |
не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p |
не онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само |
сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Св |
и у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} М |
врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S |
igné</hi></foreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете н |
д може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за |
же ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом |
рцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срц |
рија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, с |
Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре |
и зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било т |
оварају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што |
е обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> промене мога ж |
pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати |
несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће |
к Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора други руководити, а оно |
однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{ |
имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} |
ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, а |
ао што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш прав |
е несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји. |
којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И т |
азмишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; а |
речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком |
> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам |
а кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако |
Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранк |
и окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби |
{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} |
} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђ |
> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други к |
се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је |
о не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Херм |
’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} То |
ао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а |
учи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се по |
вари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то з |
за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног. |
ао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли |
били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак |
мо мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително г |
етан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чи |
вој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p |
, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{ |
оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунц |
смо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни |
цији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одреш |
вучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да |
и је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умил |
Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете |
. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} |
ве ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ |
едмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} |
био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} |
ати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код |
терка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене |
ок није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила |
г изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд дост |
е.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним сел |
pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу |
у.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене ж |
латуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се |
исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас м |
— тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната |
за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није од |
»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било. |
може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она |
штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је. |
а Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и н |
. ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости |
} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене н |
ра дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> < |
оги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га м |
су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га мог |
ећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Гос |
i>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стр |
бите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд |
тињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не |
/p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бран |
партији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао |
ре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{ |
е марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтује |
; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за |
S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне ц |
мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиц |
све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку курато |
она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшин |
ћи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не |
ка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви о |
новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поузд |
вљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} |
мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг |
место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} |
мо да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, пр |
да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види ку |
амо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна како |
то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту ж |
а и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао |
опада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавић |
ћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој ј |
и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изв |
дим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, |
<p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Са |
оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, |
} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се једим шт |
па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче д |
та.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бр |
ми га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца с |
ужи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав уч |
овић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти |
а друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ |
е печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} |
ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</ |
то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако ф |
на тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављи |
И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> |
Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} |
ти.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бра |
а.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал |
, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако |
о да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мисли |
азивао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвућ |
и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је |
усте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се |
ас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у |
да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже |
оје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој |
а.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често |
Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а |
»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; оно |
возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гаји |
њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ |
млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па |
међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зат |
<pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка |
воли.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може б |
м идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђ |
вања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнут |
бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у аб |
се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, п |
стина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један |
онудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа |
м.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обре |
му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</ |
она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш с |
ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милос |
брве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, |
} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим |
лажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} |
ти један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удов |
најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на пром |
примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{ |
Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исп |
ондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једн |
ве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има ко |
аже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> |
мо да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер |
и се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не |
би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошл |
ети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година |
гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи |
уде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалос |
је потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човеком |
ивати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем |
очетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, |
обије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Ка |
еви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и |
, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрад |
да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писар |
им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»С |
ловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вред |
едбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други ква |
против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја д |
’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова |
ветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} |
та ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ха |
мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце |
} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он ни |
еће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста н |
и она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка пре |
јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, |
зило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она |
абуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу |
ј љубави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бран |
дим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да мор |
азити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао |
аје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики |
ри, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са |
ира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и |
не.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон |
једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми |
у да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, |
м очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Прекло |
ивусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, |
»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст дес |
екуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи |
S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно |
то тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су |
уче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бр |
анику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{ |
нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко |
готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку заб |
о исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога |
, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене оста |
це страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се с |
имо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајић |
оту.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео |
то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ |
ад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да |
просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изв |
слио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је сву |
он је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим иде |
не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола |
ка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да |
{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави вр |
илија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта |
резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, за |
ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га так |
.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био |
изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{ |
ета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попи |
.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала |
мо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почн |
се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p |
не је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ј |
о исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем. |
ли да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ |
римо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама р |
овака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио. |
видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> |
ога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад изву |
већа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је с |
ма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Пи |
сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гај |
о; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, б |
аволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну з |
ук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо б |
лону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо |
све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пург |
там шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо |
едим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </body> <back> <div |
термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми па |
твари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; је |
обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и н |
у, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. |
аше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћет |
сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Л |
ске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула |
знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу зап |
и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја |
зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докуч |
асут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си гов |
ет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота дел |
иког не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{ |
само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој |
чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не пи |
урмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, а |
ти?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с |
атак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чи |
чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту |
сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе |
, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако |
Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p |
је већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте |
една, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та |
’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} |
етири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад по |
оглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповеда |
тално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, пр |
} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити |
мо на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде з |
тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан чо |
провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо |
уби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не глед |
ед.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} За |
е, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шум |
о на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић јо |
видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-C |
Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па |
цнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш |
Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њо |
што.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Ба |
</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то т |
дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ниш |
ошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S |
е, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, к |
ма Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важ |
ук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрди |
ено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека |
.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и сило |
сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, |
е може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он к |
налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и в |
ци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама |
све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у на |
он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, |
Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јо |
је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p |
омаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Је |
е.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> |
о не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу |
јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентае |
је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, |
ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује |
опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, |
идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«< |
добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?« |
усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цв |
о лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 |
жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" |
Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог ј |
знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, |
засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пас |
т на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S |
е.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе р |
тељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n |
ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако прол |
ај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p> |
чну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпа |
p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелк |
олео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави куртал |
Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »М |
<p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу д |
и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, н |
без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу |
ала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да |
p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми |
<p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и к |
понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по прогр |
цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпек |
им сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да |
о да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се ч |
вачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам |
, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бра |
ен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек. |
тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И т |
н ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи |
да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било |
болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то ј |
је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертв |
ло живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И |
</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} О |
неврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика г |
о што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из |
</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне |
а доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Ла |
ши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ м |
у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајд |
љине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} |
видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацив |
што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на п |
{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђ |
у, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Ни |
ав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не |
1" /> другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказат |
говор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изи |
може се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} |
у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ изда |
им упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, жи |
би шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче |
шње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та |
а.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</ |
емо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина |
ви.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ обра |
напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет |
S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка |
ојом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати |
стице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, т |
у лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда |
/p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да |
саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостив |
о, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оц |
опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од дру |
ма плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на аст |
еч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, п |
ити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само |
и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем н |
носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, о |
пет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од |
4" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог |
те заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић |
едала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па |
p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек |
еку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, и |
да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, превариће |
смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то до |
се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је |
вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим |
, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце от |
су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад |
а Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема |
<pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овам |
крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи |
И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писам |
и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</ |
атила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога |
Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ј |
ка ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо |
због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пр |
браз пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком |
и!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па |
е мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил |
<p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад |
Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67 |
ивиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ х |
«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам как |
ај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица бил |
ст и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се |
сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи |
је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши |
к.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ д |
била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави |
што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и п |
.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> |
о знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па ниј |
ри.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се др |
<p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха |
вићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранк |
љивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не зна |
а, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко |
арају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ј |
е може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га ч |
о цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуг |
т, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ при |
о стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту. |
је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас ибераш |
а баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женс |
а шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би т |
доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гриви |
особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато |
ци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ниш |
љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одла |
рама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’ |
, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо вес |
ретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да |
басали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа ка |
љубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо ч |
у имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то |
S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав |
бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам би |
гну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте |
и здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које |
ије добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг до |
неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама ње |
не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербе |
ути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с гот |
{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору |
имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, |
женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; свака млого мањ |
рали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривић |
, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек рав |
и треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви |
бу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поре |
ибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам. |
си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш д |
S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде з |
, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; тв |
p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То |
а могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Ни |
д њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карак |
то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам |
е.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију |
>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам мога |
љда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после |
Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разг |
ам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; св |
на смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Ми |
лим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, |
згледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чик |
руго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он |
S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки |
о га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да |
ацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја |
ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особи |
сеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одм |
.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то врем |
з баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спав |
тао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до св |
па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без |
не <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушиј |
ице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... |
а по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кун |
ако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у » |
у од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем ј |
но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. |
аново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У ме |
мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите |
ла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она ј |
а, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке |
то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног зло |
ма и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује |
ћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни м |
о.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно вид |
, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се |
е се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, ка |
која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га |
Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p |
ао што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранк |
приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се |
ако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас са |
quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да ј |
ија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија |
витељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту |
ад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива |
е две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало |
женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи. |
јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку |
ико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најв |
што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути |
јбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду |
да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој ш |
од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве |
као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немир |
стаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се |
вати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из |
p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај см |
а, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све |
не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у |
канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као с |
уће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год |
олестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, |
{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:l |
ондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај годи |
мојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ В |
ја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему |
ава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, |
, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео |
еста.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> |
ротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете |
а Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде |
!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док |
просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у с |
дски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ м |
никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страд |
i>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за то |
и не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S |
епо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам со |
ао да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, з |
} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише п |
други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се најв |
у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа с |
</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје во |
тави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом ч |
носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом нос |
рвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највиш |
Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи |
другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је лег |
же да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало |
шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила |
то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ћ |
о казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казал |
«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће? |
{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па |
Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш врем |
рофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били с |
<p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало |
аучио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ак |
аветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{ |
!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} |
«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.« |
а свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бо |
друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; |
куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да с |
сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} |
не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она |
ктицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је |
ираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла |
ти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем с |
да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но |
6" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим при |
на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо |
ку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се ј |
аки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранк |
жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа |
д сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, |
другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на друго |
бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време и |
да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године ко |
<p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{ |
ма мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, |
овечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним. |
ге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне |
Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја |
мо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем ј |
’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентае |
Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и |
азују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде |
а му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће |
ећ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«< |
Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да с |
ли кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам |
} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у ис |
тро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ |
гов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад |
покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} О |
видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут |
} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гикс |
штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро п |
ије хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нис |
p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није ни |
у извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, |
pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек |
шати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му |
научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење |
лого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Н |
ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и вара |
Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одит |
као.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плу |
сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</ |
м етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« |
тски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцн |
чинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља |
као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвеза |
нем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} С |
осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом |
сти.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да |
ље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Нем |
} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улиз |
о имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, прем |
и?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у какво |
сти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на ср |
н, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изи |
ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ |
са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за |
Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађ |
из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} |
«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо |
бог тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови |
којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но |
ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хи |
ља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишк |
аш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно в |
т: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шусте |
д сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви |
«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> |
д.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} А |
’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз ув |
ега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; зна |
анко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, |
напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то опред |
писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име |
т, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида. |
ам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла збо |
да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S |
ек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутр |
ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и пос |
то смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Це |
већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно |
очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну ст |
p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је |
о да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, |
од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са |
p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а |
таде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности |
имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја ни |
био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер прем |
Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике |
гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; |
ају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или |
бије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпекто |
богом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурин |
раво нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, с |
извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком |
p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, п |
у милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој на |
то започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може |
зу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ н |
ли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном |
д Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не до |
е да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш б |
емо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу |
да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође |
исмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Зн |
и, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом н |
којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа |
вићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике |
и раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, умориће |
ата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам бил |
веде, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског л |
ло, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} |
S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје |
е, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запи |
и мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр |
у саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је |
ед твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро |
шт’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само издајица ниса |
рао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледај |
ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у |
роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас |
, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, ста |
.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седн |
S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку |
цептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да з |
афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике нау |
ата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан |
е види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ |
говор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити н |
е и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој |
приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити |
римљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, прип |
свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу |
замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није |
ма његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Пр |
чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијам |
особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у други |
трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио |
олитике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p |
дашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претвор |
одупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се |
у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне |
<pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био на |
е из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то н |
м речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како |
00, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме |
ије баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дама |
оћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S |
текао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам |
пајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпај |
тан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати ш |
би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође |
год лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на м |
може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Др |
и он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Он |
се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а |
се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном |
лостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.« |
шта«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене жив |
/p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу н |
а она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери д |
> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А пога |
есу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, бога |
д.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, |
> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе по |
е изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је о |
S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежд |
боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није |
е очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито |
са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо |
да ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечер |
тог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу буд |
же, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, |
о је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољуб |
{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе |
аорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њ |
могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па мор |
ло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте |
л’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како вел |
о имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»П |
а се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ о |
говор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била |
збиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да ј |
на кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буд |
г »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био |
арија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је |
ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ |
код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече |
ругове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака проф |
ња женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су |
а, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" /> још отровним ветром варошке цивилиз |
господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, |
ије био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бран |
сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитир |
ок си није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не з |
су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног |
сподарској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз д |
мо, једно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек п |
и, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младож |
браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од |
добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, и |
ст, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе |
к да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао н |
ер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се ра |
робуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити, јер је он готов. |
ло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он ј |
несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам пр |
шла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, |
о остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај |
је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, |
надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претст |
дите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p> |
само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ не |
о ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; |
шена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ |
крстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта |
е гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p |
’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет |
ц да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам про |
ко волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена |
размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у |
вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> |
n="30" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, о |
ветлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замиш |
S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и |
p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја |
овори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињав |
ма новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пре |
није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да с |
ћ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>» |
S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има |
старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био д |
ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два месеца носио |
авио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се |
.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамод |
рослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао |
лска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се |
ибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који ј |
ати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је ви |
шао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па |
ро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да провод |
женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди |
е текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћ |
јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу л |
ити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то н |
инити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ |
ола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у |
есеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о ње |
да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узм |
} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су |
ешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске |
ицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Ци |
остива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике г |
варамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми |
аста девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне м |
је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је с |
/p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако |
ња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, ја |
аци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи |
е био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме |
нике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није н |
а само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живил |
а домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко м |
сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је |
рзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги с |
ико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривиће |
ако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио с |
огао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио |
е свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао |
из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као ма |
да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и |
фта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици |
амо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар |
нко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S |
ржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже |
S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора би |
аде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је |
а сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у дру |
чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на им |
сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа |
па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај б |
песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође |
тара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама м |
телна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме |
отирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад |
о луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} |
бимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђ |
добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу |
ти, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У гл |
радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју па |
обро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Ко |
n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће г |
писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој ху |
долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Н |
; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелк |
ирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћ |
Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" / |
а?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; с |
подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најле |
има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно ос |
, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сир |
тер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опр |
{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је |
заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све ра |
зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешир |
ио, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} П |
.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега |
{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>» |
гла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S |
добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник |
а да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: |
јњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти |
рви’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао са |
ила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије рет |
и се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један изда |
Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна н |
Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјави |
лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече |
ао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сув |
је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер |
амет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} |
и је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам |
лађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ б |
олико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није ом |
а.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, |
умње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ |
ину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем |
но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остал |
екали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стаја |
з Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да с |
онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> |
бразу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над сп |
} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гр |
тра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ |
кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног |
би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега |
биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се |
се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} |
шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта ј |
е добро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео |
те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи |
како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не |
су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то |
тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га дам |
овек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно на |
рнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ ка |
сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица. |
ла за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; |
ена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од сво |
, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прош |
ти.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па |
удете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти нем |
хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а гро |
претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није |
олазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ ма |
и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је |
неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен |
ва госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајим |
л’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и доса |
су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашу |
о одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За у |
д достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузда |
де задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронут |
о је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ов |
.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, шт |
Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држа |
е вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S |
ог човека који у својим младим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, које збо |
они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати |
л’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, |
су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити |
а, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа. |
леко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је до |
не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је д |
слим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служит |
Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нек |
ужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и шт |
удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, |
дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> |
мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} |
абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, |
а одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више. |
да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста |
комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, укл |
000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док с |
ез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да и |
нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она к |
, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пут |
ожење.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже |
је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотогра |
ните ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика за |
до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за ба |
{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми са |
е тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као |
новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад г |
тави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мисли |
етељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље на |
за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да |
ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, |
зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собо |
p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>» |
заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, к |
а с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав и |
еднако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у мо |
а и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и та |
, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч н |
«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо |
тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а он |
са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан ј |
држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у |
засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојк |
ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку |
Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда ј |
беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошљ |
плетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могл |
обити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута гос |
укавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки да |
<p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца |
ли, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако |
знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он |
а је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отиша |
руги квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми |
еш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства ужи |
вем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од |
је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но |
потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду |
ком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шу |
очела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три |
само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му |
; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хер |
пријатеља позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги с |
, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишк |
до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, т |
р сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину |
биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је философирала.{ |
е, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесе |
је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне ј |
етељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куд |
сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па |
фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за |
.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стран |
S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здр |
?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} |
апица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне |
ава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми д |
то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{ |
ћу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у не |
оче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључев |
а те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника остав |
"98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и о |
и мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу |
ждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко |
у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче пос |
у у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чиву |
шњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди на |
ари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало. |
ре увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере ч |
<p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа ре |
</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја |
и ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да |
и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, |
морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он ј |
у носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па мате |
кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако по |
</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о јед |
и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало заба |
и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег |
био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут |
Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, |
који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слу |
рио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову ус |
па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да |
у друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S |
сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ |
ти ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с |
о, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате |
окуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопар |
pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечас |
хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па |
ше и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не |
ам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим тело |
а?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је |
ла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ |
тати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том гово |
осто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S |
</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, |
ић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасв |
ад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вар |
Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и |
признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде и |
ш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нис |
ку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну |
у је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу го |
оље њене удао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ран |
Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Мари |
ри држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} Преме |
оји једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе бе |
да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено мест |
одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме |
ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази |
по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла б |
а његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући вид |
права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} |
, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара |
d>ПРЕДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истове |
ргер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га |
о учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је о |
.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} Т |
онице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десе |
ечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, п |
, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егз |
ас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда м |
0 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ с |
честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би |
је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два с |
се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на |
ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он |
г шукундеде са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} П |
је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато |
је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и го |
дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, |
хиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени |
новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у |
Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гос |
>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било |
е.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где |
ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Ид |
о, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да |
ајмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од св |
није доста тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате д |
ростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били н |
ду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се |
о, једном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</ |
и су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да |
ере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак пр |
у узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распити |
за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад у |
се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја |
удијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје с |
о да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека н |
, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Б |
е ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ н |
равимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог |
арку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело |
инудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало б |
запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се у |
Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богат |
ко оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више при |
себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Пе |
сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план |
ене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га остав |
му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> < |
И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у |
ити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе запи |
вет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео зап |
а не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем |
њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све док |
ати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује |
бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавн |
да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели см |
и, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред п |
г пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика ш |
ша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите |
p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{ |
елики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер |
а се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помир |
ић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући |
згуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пр |
</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, вол |
.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе је |
каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; |
ј, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S |
нтерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, је |
се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, |
фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, д |
/p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да на |
једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да |
p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи б |
и, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сат |
г да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фам |
: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој |
, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити |
Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити |
ће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије |
ем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ј |
све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће |
клоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига М |
ика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> |
било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ина |
е тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у а |
атеља на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже м |
пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на |
има, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је та |
уги ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} |
.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, |
ћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вице |
зрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то засл |
и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако |
јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у шко |
ио доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад |
ао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је м |
>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p> |
убље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S |
ију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, |
га.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n= |
, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па о |
, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мор |
{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре дв |
аже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па |
почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се зва |
дући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{ |
мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, та |
о довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задов |
.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S |
ми.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал |
и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора н |
.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са |
ди се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало |
ћу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Грив |
стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: д |
а да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; пона |
.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом |
о главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и |
Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за бе |
нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у варош |
се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се |
ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није мо |
е су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер што с |
почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете |
доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла |
што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у |
преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем. |
издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, м |
је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пр |
идан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног ср |
д се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ |
за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мен |
тпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину н |
ито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То |
а се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план |
свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били |
но, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити? |
изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро |
е да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <p |
е меденим речма предусретаваше; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи. |
тињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мис |
рилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом |
такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у |
, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио с |
174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јо |
ег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу |
ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у |
абуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика с |
и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле |
е и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p |
за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p |
жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још ни |
оса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати |
може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, |
’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«< |
штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле |
о да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S |
но видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} И |
на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ |
плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p> |
Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p |
остива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ |
ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала сва |
може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати |
оље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После см |
овести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћем |
> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању |
о.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега |
исте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, господин Десић, |
бро знали, високоучено лице показивали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај |
<pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу |
и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада о |
ом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предуср |
ад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа. |
у кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што |
ад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг |
сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и |
а и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно б |
ели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> |
тама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тоб |
плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад |
етајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.< |
е радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, |
зјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан н |
су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су при |
ријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре о |
.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем то |
о разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао сла |
итала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добиј |
ију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но |
Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује с |
</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p |
ојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде |
безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, |
лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, |
.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он ув |
аћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао |
ика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала |
ио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај |
и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила д |
ене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју |
лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одго |
, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пе |
е и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало оп |
д им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам к |
е једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пи |
ад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било |
} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу ви |
Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и пис |
, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји |
Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад |
ити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ј |
м; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, а |
квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морал |
етите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>» |
екао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејат |
бро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово |
барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, |
на, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада |
апу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.< |
у, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа |
н тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта |
отсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су ув |
а нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад ме |
сам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово |
борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе |
има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка |
и.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближ |
трест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варај |
судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалил |
’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти к |
е, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја с |
ен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете |
подин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p |
Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут с |
а кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној с |
рише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од |
цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније п |
латке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из све |
колико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци |
есто болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад ус |
арите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign |
{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само катка |
ишта.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га ви |
<p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p> |
ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су |
авобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге |
је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, но |
какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а |
ио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди д |
које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко |
куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што В |
хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал |
о развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте |
p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ сл |
>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у |
азе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна годи |
упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се |
ати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а |
Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та пис |
>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <p |
џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>С |
од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку иду |
едају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на њего |
</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвише |
хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки с |
>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре во |
ечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг |
у не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрз |
како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био је б |
ан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> < |
пим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато мож |
седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир |
/p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разгово |
одина? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго |
аже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и леж |
ине је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{ |
добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, |
ма, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он позн |
ај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с |
отајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издал |
азала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и к |
.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте |
г јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«< |
морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио |
и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она |
Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би |
али, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су гос |
ује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да и |
ављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде |
бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«< |
ундеде са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ |
друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видил |
> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прс |
т у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, |
.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да це |
Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код |
ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, е |
су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; |
гдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав тв |
ење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па т |
се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати за |
на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио ј |
кује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добр |
ав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповед |
асти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Хан |
ани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, н |
Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро пос |
рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запит |
два бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне про |
начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једн |
да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати |
је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ |
епаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; |
па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка |
ј отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити чо |
, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни р |
о због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p |
нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће но |
горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за |
е и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали |
је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се |
море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на |
емо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до ме |
а један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигу |
ишта не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле ш |
ко!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви сре |
тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер б |
о тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за пер |
/p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћ |
лише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се |
а прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на К |
ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан |
ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{ |
на како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> |
а да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; св |
</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управ |
вао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног |
ли посла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале |
тимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут. |
срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати |
и; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже |
тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма в |
ородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови го |
кле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, |
, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале. |
гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заг |
о кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се |
руги тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не |
p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каж |
а, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. и |
највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав наднича |
ме проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чи |
част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом мук |
о и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер с |
јлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе дал |
о ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш |
најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајић |
сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако |
мети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нар |
либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми |
и?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајућ |
ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем |
ра, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће ф |
а моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати |
<p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него к |
ми.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" / |
давати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се дру |
p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нип |
риповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч |
ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је ми |
ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напосле |
па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсен |
м одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’о |
ст и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, д |
речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом прин |
а новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се д |
сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим |
, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се |
.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва нај |
ада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би ова |
ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, |
>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди |
ро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене |
{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, |
Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати |
ија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од до |
о је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ ф |
<p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубаз |
ује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан |
љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, |
у да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и су |
ло, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И |
<pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Де |
у ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је уп |
илане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи |
сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си |
сао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја |
> <p>»Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> < |
ио млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати |
у из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам и |
нка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је ок |
е.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњива |
случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бра |
} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> |
ико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај о |
— »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опад |
могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који м |
ајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој вели |
лар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену от |
м јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Нап |
мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав ми |
ила врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију доса |
анцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на н |
ро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Б |
има партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладни |
еше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да |
Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дође |
чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубве |
p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вич |
оказати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме огов |
есатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и леп |
ш и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« |
поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«< |
тва, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити |
штете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S |
се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један |
имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, ј |
тезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очи |
питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{ |
е, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ |
’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је |
ије питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он п |
ени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод |
<p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трп |
као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> |
у, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то |
ари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и лет |
ој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу |
S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, |
о.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо |
ти, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стањ |
> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да м |
оме што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; др |
до са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S |
и и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb |
раве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу |
тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то |
јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и вели |
ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим |
реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајић |
довац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим |
ат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера ниса |
био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја |
тео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим |
ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> |
емо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бра |
а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и |
:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милос |
Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p |
, него обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати |
ко нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем госпо |
ржи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од |
види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи. |
њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам |
к живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам |
да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а |
ужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се оду |
адило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо |
ој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу н |
не који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} |
андлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год |
је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, |
ркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S |
зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Зна |
е ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: јед |
а њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да |
р’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име пи |
чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам бан |
ма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ два |
дна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S |
већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске |
среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба п |
е, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем.. |
ко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне |
олична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и |
са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сам |
говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње г |
кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни |
тити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног |
и, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он |
купимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни |
писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у мој |
а и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, |
дио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој кла |
се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану |
о, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа је |
/p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили д |
сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој боле |
тра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и увери |
ођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер |
већи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} |
м стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чи |
е речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Стан |
такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{ |
сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео пр |
никином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задр |
p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем |
’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики зл |
за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао |
S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су неп |
бавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та |
м именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Д |
се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер |
, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као шта |
видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и гот |
>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па примет |
Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина |
бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и д |
ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да |
т и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа |
сте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бес |
је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде ср |
нао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на нек |
и нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма |
ора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се св |
, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и |
’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и п |
о се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састај |
да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, кој |
{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то |
да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за ње |
са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{ |
устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господар |
’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n=" |
стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим |
а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмах |
} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мо |
ој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чи |
о, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> < |
а, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; з |
, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем |
му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, |
у је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их о |
би доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били је |
; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би |
ст, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у |
на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има |
аји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти ј |
алазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом |
спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Ве |
ешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било |
орила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Мар |
ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не мо |
ја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} |
вели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразго |
м.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми с |
е, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки з |
ам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S |
подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, |
биров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима |
!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди. |
и, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{ |
а друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегл |
>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апе |
, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гд |
мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је |
жбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо < |
јпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ |
ра гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо |
нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био |
и доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце |
шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву |
гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо с |
о се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} М |
напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше |
<p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наш |
роспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хоте |
i>медицинер.”</hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{ |
молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбо |
<p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан д |
; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се |
ут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, д |
«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Н |
еђе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»П |
е ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже са |
о ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што |
и као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска |
ли прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао |
нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на стран |
то сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себично |
кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом го |
сада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> |
би почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужил |
нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p |
им друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са в |
госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабик |
.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде з |
тафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи |
о лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p |
го оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је го |
а прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{ |
ај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет нов |
и за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нис |
ољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па так |
и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удо |
г’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промаш |
ом били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалу |
ију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-ше |
и прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на |
?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> |
исокоучено лице показивали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је |
е као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете |
се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра. |
’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су |
д сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, п |
више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се |
окојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје |
даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пеш |
не, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а |
ива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранден |
ам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи дру |
буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и су |
ли: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас г |
p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{ |
з очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруш |
богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мир |
показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; |
одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збого |
ећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родо |
55" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето т |
слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки с |
вако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имад |
т за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у обја |
е гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под |
{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југ |
се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари до |
и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважава |
ине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — к |
ни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди |
добије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околнос |
исмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном к |
у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{ |
стадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разбор |
смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је зна |
определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком |
менули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку |
толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} |
вот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у |
мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је |
риликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш |
р сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} П |
ен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада |
тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је |
м се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
а и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к |
ре доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један |
после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гри |
цом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> |
, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају. |
л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио |
то, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год |
ина у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љ |
к фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка з |
вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићк |
а које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»П |
о!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да пор |
ји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиц |
падало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мач |
и људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p |
у штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд |
време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, п |
Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зорич |
вот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је ви |
ког духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ |
Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао |
рити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чи |
ни, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море. |
па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бр |
код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнителн |
е јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> |
ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога ш |
ему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отворенијег д |
још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти ј |
дава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време |
де, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, ка |
ла, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«< |
више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак |
века, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећн |
ком Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се за |
ра, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га |
Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропад |
и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>» |
ацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите |
и’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког о |
зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику |
, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад |
е, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S |
кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за |
.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови по |
у, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром живо |
а заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</ |
о такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви |
ба ли манипулација канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џеп |
амо ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њ |
једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за |
’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зат |
о је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi |
мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к |
ну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао |
его да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но а |
ог сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранко |
а девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ |
} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка к |
ћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живо |
је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај |
.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ на |
тало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} |
ма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: от |
се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, |
провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издир |
азати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} О |
ле уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад |
ђе Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под број |
ивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе п |
емда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на ф |
ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала ј |
и лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допа |
јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слобод |
дава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на |
ривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; ник |
тилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па |
ранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер |
ад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{ |
сли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју |
рз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стар |
прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Из |
ако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; мора |
а.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је |
љив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица |
нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с на |
.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју |
ољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему |
на; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала ст |
ивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, је |
ду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви |
по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ |
ер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо с |
Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста |
не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и о |
к озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бад |
стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам |
су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узв |
његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; тре |
све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић |
есори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз пр |
ажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену |
ле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{ |
ви, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је |
ржали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако косну |
>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па |
не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, |
је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даљ |
о рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> |
<p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се |
му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и л |
.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Ј |
ју, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона кој |
n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да |
.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачуна |
а лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр |
ек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати |
S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} |
воје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са ва |
јић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb |
о га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ак |
ечи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то |
већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су |
изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан ка |
не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" |
, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину |
<p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићк |
Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опом |
намо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; |
радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су м |
био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с |
ичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицеприн |
ред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди са |
а за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S |
ереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију нос |
ша Јелка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти од |
дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам |
живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима |
не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се врат |
»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам |
реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене пос |
ам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{ |
у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, |
не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често |
, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи |
</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија об |
оји зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал |
и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ г |
д излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану |
љица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам с |
ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе |
а Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола |
и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранк |
е сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да |
азала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко пок |
н«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није т |
а!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ |
ње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и о |
Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распит |
рај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он |
у оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је |
уо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми |
, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту бу |
е?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајде |
је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тра |
јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти по |
се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја са |
ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се м |
обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ ни |
, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, |
Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чека |
собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се |
к полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па |
заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не |
е разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и п |
.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени нас |
Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. |
о у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризир |
, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој о |
на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу љ |
} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S |
професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође |
тно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се ч |
аје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту м |
али, високоучено лице показивали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ он |
пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Са |
ле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично |
оштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај |
н ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер в |
р на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>» |
ли?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да с |
неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно |
о се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се в |
сле застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за |
и вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} |
никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако |
аранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало н |
броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до срећ |
дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а посл |
ја, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене мел |
с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На ср |
она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се једим што, ка |
анко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, св |
ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, |
нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика |
дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управи |
и?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ниш |
оварати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Има |
сле женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао. |
и’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у |
да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки пр |
чије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} |
зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не |
ре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мал |
рлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бра |
ада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почни |
<p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p |
слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти |
јасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није |
дма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.< |
«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</ |
.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је |
изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ |
љ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпекто |
’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дера |
ори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пази |
?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Г |
а код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо |
о сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl"> |
о.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и против |
ендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n="249" /> <p>»Как |
чинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мисл |
донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после |
је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озби |
боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда |
p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећ |
p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те н |
>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.< |
p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно |
онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливи |
илостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Је |
е код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта с |
па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p |
раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непри |
ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то скл |
негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ст |
ила, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стреља |
исам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку преда |
кућу једног сродника, честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако ва |
ости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са т |
одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на |
е.{S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетир |
то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све |
биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отвор |
запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само д |
ам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из |
.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети |
ило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S |
се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојес |
а је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ос |
, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки х |
је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет |
о старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била к |
а гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајл |
љујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајт |
више шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ па |
{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај |
родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, |
о.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из г |
} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па гро |
а дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и ка |
ла.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете |
чи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под к |
новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог има |
се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до ма |
о задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у |
е после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред |
госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко св |
обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћи |
n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није ос |
допадало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па |
обре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је |
њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је у |
те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије б |
мо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је |
м се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ни |
сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не |
омотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: » |
никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ дру |
Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и |
и је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{ |
ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се |
ознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас о |
бом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S |
ете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> < |
и, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} И |
бити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у зн |
а штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је ж |
S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађи |
ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се |
ко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо |
одне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том иде |
е, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће |
не пријави као своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p> |
ође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у с |
одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермин |
Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ |
ама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Ве |
све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у свој |
де, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p |
им Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, за |
Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске |
ђа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од |
одари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му |
одина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за с |
е показивали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ она |
је људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор |
, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У |
вити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но мор |
стима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је с |
и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испракт |
оред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на |
оју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оже |
рије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па ј |
Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко |
ане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног |
ен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма |
ко не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једн |
даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После ов |
а сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са |
тина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које ј |
јатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} |
се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксен |
предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер а |
јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} |
сијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, |
p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, |
.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Зб |
и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то |
р, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли с |
мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви |
ичко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако к |
} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је човеку и |
ла; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није |
ретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ћ |
ијатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <p |
есет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У вели |
идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђав |
о се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, |
, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги чита |
имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даљ |
некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месе |
ислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је |
{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>По |
и најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она з |
је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и т |
ми састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Нара |
p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљ |
дети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш |
Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од |
је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке нед |
еда.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаур |
.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а о |
ат од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио |
че, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ни |
»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до дана |
ог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; |
еће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво. |
p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући |
ом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво луду |
овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она н |
и у друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем с |
кад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко п |
нка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’. |
октором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} |
анко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зо |
идети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал |
шта нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p |
рошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиљ |
а кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, |
кали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се |
м, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир |
а.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је |
едио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он ч |
е, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко |
/p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрада |
на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви п |
но да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" |
о накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђ |
{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натра |
а.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, |
Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p> |
ба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта |
јни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо пос |
школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске фла |
не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше ме |
шофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од воде |
дати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента л |
да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противн |
мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке д |
дови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног оч |
ad>IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег |
ше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свил |
услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један прот |
ји никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, ко |
Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тоб |
већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико |
Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S |
p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест |
амо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, ли |
ш онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; |
с могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да |
унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је н |
ва онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав |
а ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељ |
шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по велико |
ма бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ од |
ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахер |
се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.< |
допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко с |
све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за св |
те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце. |
и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Поч |
је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право |
рао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс |
ан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да |
’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S |
еба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспи |
тено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер са |
је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива |
е диплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не је |
Бранко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га зба |
у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо |
о дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам |
; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додава |
пектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја с |
мо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели |
Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овд |
дан бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало п |
Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ |
о помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика об |
тере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је поче |
на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{ |
астили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се |
свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</ |
е џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам |
о, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако п |
пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да х |
{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из во |
јна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Н |
било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром |
ици, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма |
огло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад |
на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед н |
нао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан. |
>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не |
је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад ком |
..« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Нар |
ад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{ |
у је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми ни |
моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>М |
ало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после |
за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет |
уна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче |
ели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржат |
изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега |
ога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, п |
ирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула с |
в тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови |
за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави |
може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово п |
уле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно |
у осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се уд |
им речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога |
па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате |
датак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p> |
ве једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> < |
ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти о |
ицом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови |
па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да м |
ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све |
зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је н |
њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да им |
да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се н |
ан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године пров |
i> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероб |
а; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швај |
стале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаниц |
речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пре |
и помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} |
д детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико |
сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и |
онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како п |
ве.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће к |
могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико |
би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позва |
још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> |
хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} |
ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво. |
ондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на |
н сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим |
никле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земљ |
после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто |
м напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решп |
а ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад т |
Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две глож |
а сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се раз |
и.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мо |
не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Кел |
био, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} |
матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са |
изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ |
а задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко |
еће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мно |
па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да ј |
изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит |
о доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су с |
кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, |
је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметил |
<p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад види |
ко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како т |
е, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи тра |
а опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он оп |
ед првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не доса |
Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа против |
да пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Ваше |
<p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо н |
онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не |
но, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је ш |
би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи |
лука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако св |
« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си |
запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p |
равили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се пока |
се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако |
/p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на |
а завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим |
док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет |
S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} |
рати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, |
рат.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку |
ранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му |
, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p |
у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премд |
онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> |
е и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам о |
кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госп |
а се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти |
сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у |
ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. з |
р, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p |
плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ |
смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду |
е метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако ист |
добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку |
{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Б |
— намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> |
ек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па с |
хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, |
огао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је |
смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи |
екога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за |
никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у за |
нда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> |
решетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као |
а, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити госто |
ћа.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто |
<p> <hi>Лаура Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га |
живот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и |
, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел пост |
, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месе |
ти.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госп |
{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко |
дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, к |
ма ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагат |
д?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бран |
утра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов |
у од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бран |
ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разг |
ала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске |
етставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Па |
га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано |
аузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал |
о се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до |
се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Зб |
во што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак ко |
се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поре |
изванредним штудијама забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Б |
ог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{ |
ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком |
{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова |
друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако шт |
, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан |
ој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поруч |
ћег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p |
ки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више дава |
тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p |
опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изнев |
а морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} |
да се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог п |
свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно |
и на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мис |
каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза |
Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>» |
ост прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојт |
пим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{ |
</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си |
едеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам д |
ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе |
?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други |
наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку довед |
у, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао са |
ругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би |
увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} М |
а, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на ст |
уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке п |
за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика |
вуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.« |
ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се м |
а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни |
пизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на |
или фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни с |
коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпу |
потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га ви |
ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта |
} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико |
г живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја.. |
<p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро |
још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам м |
, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Са |
за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би ко |
већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам к |
осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико слав |
ребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не м |
<p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет |
ро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од би |
d> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у он |
ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S |
S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнак |
квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом |
/p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му |
узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Б |
ац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао |
/p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у вар |
, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом б |
ом путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако |
то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков га |
рло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S |
> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти |
лер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најша |
{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај |
је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Ва |
ко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је. |
} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који с |
а које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} |
ом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта |
ти, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их н |
неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да |
писан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру у |
’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће |
алер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слу |
једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: » |
ангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо с |
ом веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, |
ужити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди ј |
сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је |
ет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни к |
ину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како ј |
тра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у |
, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и с |
им.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде |
атог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ ис |
уварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакида |
заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом иш |
и »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и так |
е, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш на |
м; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у |
у сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом п |
аји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је в |
да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S |
прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако са |
{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све п |
човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да |
и мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ј |
недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов |
су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је бог |
»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајт |
и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољм |
о ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити |
ко ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш св |
ори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад |
ема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <q |
.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} |
ан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} Посл |
.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, |
едитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год |
што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија ост |
се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, |
и.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је |
а и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати д |
ви’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрај |
’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} |
чим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам ч |
сти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допуст |
и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} |
<pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кон |
етом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо |
имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да |
син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред сви |
.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и |
ост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог не |
им, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: но |
а све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа то |
од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пал |
ље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пу |
што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родов |
абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало о |
јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C |
а на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о том |
за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали |
ере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле |
адве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ |
у већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и |
акуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас в |
ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> |
била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њ |
/p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{ |
мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, |
ранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.« |
ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали. |
и какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за |
ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у |
сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S |
»Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек |
римећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, |
ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се. |
слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n=" |
, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Свет |
гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и |
зу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој к |
ез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет |
д и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Как |
остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p |
, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ |
ју пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се приј |
абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима |
и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> |
радан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми |
p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја |
од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уме |
.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје |
јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и |
такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га ин |
млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Таков |
два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на пром |
аведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; |
а насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у |
S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта |
варати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Ка |
пут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место |
своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то |
ремда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и с |
е може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном ста |
пођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржат |
идио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит ј |
ра свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачу |
p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Ч |
упише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, мор |
нију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачинитељ</p> </div> |
{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто |
воју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дв |
му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — |
сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грош |
елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{ |
ај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали |
елики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то |
} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми може |
ати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам |
аркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад |
брицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једно |
или.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег |
акву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја |
га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разг |
ако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на ста |
и новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ |
идети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта |
им о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад о |
едиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву |
но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда |
се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им к |
је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зел |
скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић |
са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгу |
ад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло сла |
чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гриви |
о из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се ни |
х.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што с |
видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао ст |
а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему |
— маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме |
»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, |
ет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, вр |
Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше с |
ира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Ка |
д овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жи |
Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако д |
ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав |
еди, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; |
лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за |
а како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна пок |
вој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати че |
ма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је к |
је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Мило |
мало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да |
ала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; |
носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да как |
ји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак |
мишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а |
а.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор ј |
пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S |
о понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то |
се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, т |
{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја вод |
Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печ |
pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем |
а ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ с |
<p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је |
} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ |
натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била дово |
.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута н |
већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, п |
ћ и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гај |
а краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар |
па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да |
сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш ра |
мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно ви |
ењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по фра |
а мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро |
м га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље |
куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира |
е тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ |
} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитањ |
ад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па |
се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као |
дицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо как |
у га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули. |
раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позициј |
лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да в |
азвести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и гос |
: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не |
ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама |
морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле рук |
идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет |
.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла зако |
није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио. |
чим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба |
ту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас |
либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, |
вао, као поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30 |
ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који ј |
читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, покл |
сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</ |
је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живо |
ам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад |
да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи мил |
Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свуч |
је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако ноб |
ори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера |
У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{ |
то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, |
ут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем нат |
ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сест |
епа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу |
и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да гос |
један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас |
је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам |
багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо оп |
зио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандге |
ет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим деца |
{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па он |
> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предат |
стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држ |
е, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, та |
е остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у ш |
био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобо |
ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим млад |
селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од она |
мају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то |
л’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала |
ика, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Су |
{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим |
здрављају, пију.</p> <pb n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотар |
е среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за |
су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором |
икад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели у |
ни?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам тако |
по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> <pb n="154" /> <p>»Нота |
шима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</ |
официра, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису |
.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, |
инти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нота |
p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курм |
тво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито |
та којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете ми |
игод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за |
ну адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па диг |
утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши |
нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја |
а је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи |
је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота |
смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико куку |
гамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, |
воје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{ |
рдек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је б |
нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ ш |
уди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, |
Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је в |
р мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо с |
и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </di |
ирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене в |
се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено |
си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p |
главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко |
о, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове кућ |
врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо |
није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико |
шт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмај |
} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео |
е понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два мес |
ћи ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се ду |
трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који |
p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што је |
{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке п |
ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{ |
роводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам г |
авају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрд |
прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S |
S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то п |
>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Ба |
} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један < |
у жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити. |
ећ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госп |
им неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си |
мо да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја |
ени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а |
приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да с |
учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није ме |
места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господ |
е госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да п |
: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?! |
не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним |
А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово |
ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње |
не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу нач |
а ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедома |
нтерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чик |
Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по јед |
па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали |
ре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом |
ући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остај |
, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који |
и као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсект |
а.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, |
рајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутор |
ћу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи полов |
ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови |
каку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо |
лачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају |
и бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта л |
и му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише в |
боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој вод |
сићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим |
ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, сам |
а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, |
упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то т |
вде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже т |
рофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро |
нети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Види |
од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из |
ншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p |
oreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} |
ровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Грив |
очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S |
а богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане ко |
.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима ка |
било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће о |
Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши |
богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер има |
Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је |
њену досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S |
Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија |
воју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> |
мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Проша |
ше на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распит |
ји су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је |
о, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бр |
ако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарск |
ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло |
да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је доса |
окровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је |
познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.« |
е почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла т |
ист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није кос |
оје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам |
та било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, пр |
и.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом |
S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ н |
велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка. |
што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгор |
је се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ |
и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} |
ио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко |
икакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само н |
постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је пос |
ође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд так |
им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да б |
то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је б |
тпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — |
постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p |
је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прав |
знем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најма |
да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стран |
роши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишл |
е свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света |
ко је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује |
веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами ос |
ила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господ |
срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, д |
инципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег |
оспођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па |
што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ уз |
еда.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не |
але су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га |
о!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждрало |
ма’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле |
рекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; н |
S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко |
тао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој |
пет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато ш |
абављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је ве |
р; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадав |
} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у |
кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па |
вљао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због т |
ом участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали |
љан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта |
нка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{ |
ко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће |
<p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког м |
о срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; са |
убом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаће |
вог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га |
овора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другог |
и.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на с |
један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> < |
очео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, мож |
, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу леж |
{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све око |
чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Је |
да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива |
оди.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је друго |
ад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гу |
анка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред не |
ао и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнасти |
м кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врл |
ким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јо |
, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје. |
о није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафа |
то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ |
код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> |
ју најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће мора |
не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, ил |
{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и зап |
огао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму |
еци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да |
ланира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и |
/p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиг |
трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је тр |
се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на |
с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га |
, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бра |
руги пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита о |
на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{ |
S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то с |
а питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он з |
ма гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Та |
инципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, |
у да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и |
лфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а |
ти, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ |
д светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио ка |
рана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као |
ко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато п |
Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гриви |
рану, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута цело |
шно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, н |
, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те |
р поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене д |
авковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад |
иди бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не |
него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за т |
женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само н |
невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја и |
се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добр |
во је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четврта |
дати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку мо |
прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина |
не, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше |
ли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бра |
никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да |
} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да д |
Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан |
елики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реш |
и под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се |
а и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад |
де има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро п |
ате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што |
каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S |
једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бира |
’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног |
ам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувс |
а вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам би |
не на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је |
да кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и инте |
срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бр |
чања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого |
ом био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упоз |
о одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је неде |
а му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> < |
томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како ч |
азао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женским полом још већ |
утри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам |
а ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> |
већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет |
ан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко |
м, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели к |
какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, неш |
е.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Ваш |
естате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јач |
купи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да |
>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па |
преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запа |
овара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на |
шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са свој |
ви и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брат |
еби није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, |
л’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого |
ујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор т |
, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам |
</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути дол |
тињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни т |
аруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, он |
едати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и д |
остите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Ор |
овека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем мога |
ријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо |
ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, |
ими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе не |
он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао н |
дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наука |
то један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.< |
воље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Сам |
вљали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није ј |
пет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтеро |
{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако н |
»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа |
ега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, |
сира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе м |
анка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слуша |
наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p> |
} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће м |
ој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао п |
ониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да |
готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је тол |
е шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о |
о, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{ |
није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једно |
види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпо |
рест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па |
Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то |
амилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препору |
јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изјави најпре своје |
тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма з |
е нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало |
е у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже |
на и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ |
обије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони јој веће повер |
И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« св |
мље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора.{S} То ј |
а јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, так |
отајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља |
не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да |
пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} |
колико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и |
и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије н |
егово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут до |
интересантније је видети портрегалерију његове преузвишености управитеља обласног.«</p> <p>»Па |
ти.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багате |
Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак |
кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом |
наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само пророчествовали му д |
д да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су |
ундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код |
ром.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пе |
Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовал |
рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату к |
} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак |
не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у |
њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове |
раву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не |
ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само |
кић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се |
ажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко мла |
стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тут |
а је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолили су га да им |
е било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Тол |
ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добр |
и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити ка |
"118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко |
ти своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не |
ом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико |
сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио |
ут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави мла |
амешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку |
есет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету би |
ији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: |
би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу пост |
убави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да и |
и као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне |
ст моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси |
ица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена |
ердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, |
емо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни госп |
Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми |
ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> |
ранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, ка |
Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше ст |
Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и дове |
мејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао |
ра га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни |
им приповедао о најглавнијим магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслуша |
канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба такођер ниј |
и и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, |
едној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док ј |
г живота пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, кој |
жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећ |
плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћ |
време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрада |
Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође |
и блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац |
њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца |
зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој |
а мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био |
} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ |
<p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ о |
ажењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему припове |
ученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док прод |
сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си |
је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио |
а своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, |
неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо |
приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог |
’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбс |
ла за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Ма |
ри чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није с |
ствује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини п |
драве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком раз |
т са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти |
; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Ка |
кад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким |
цгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другим |
вали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она |
и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и шт |
ад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде ниј |
</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} З |
ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије б |
Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође. |
ли да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, кој |
стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши |
то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.</p> <p |
ла, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је с |
би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на |
лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива |
.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе |
се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као |
{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либе |
још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гр |
уке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код |
е сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к |
е Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгле |
ад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} |
ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ћ |
Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p |
Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек |
ивића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривић |
неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Ч |
е већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" |
се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леб |
ао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково |
срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И |
ћ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учи |
мамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту |
о дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете |
.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји |
ђе један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели |
штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{ |
шта му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко сед |
ај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»Н |
мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште |
13" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, |
онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти |
Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од о |
ишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетат |
шље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S} |
чезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме с |
p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" |
ачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ |
ени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вел |
је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бр |
ког устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позва |
Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, не |
е већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавниј |
</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао |
да последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страд |
казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па |
ко сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћи |
ници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="111" |
о спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задово |
овом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, |
ме његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитов |
идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанае |
се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнак |
гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и |
једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензур |
S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код |
им братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла узд |
нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбач |
да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p> |
га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора посл |
ори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко |
а Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну при |
инин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да |
на тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је |
о код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет вол |
ко ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све |
јом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе тако |
амера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни д |
ене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разде |
на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако вер |
шт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славн |
ако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} |
вим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{ |
ио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао |
икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмах |
суство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} |
јати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди т |
е буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бран |
дели ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ |
и и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, |
тног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестад |
дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његов |
ма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће |
већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкоди |
шта, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга ос |
Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, д |
а.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њеног им |
ала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе |
како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био |
на наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} |
ћа сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како б |
ет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на п |
е за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи |
ци, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су би |
апишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се пре |
није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјар |
на наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како |
је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене |
гла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој |
аму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{ |
.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у ваго |
рце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на ми |
.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, мил |
намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачкови |
вио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и не |
је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер н |
Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој н |
божатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди |
ва сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које д |
на девојчица. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би т |
или ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било прво |
дби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћ |
сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души! |
мо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати те |
ије била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш м |
о морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо вел |
о прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у паме |
Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкин |
ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} |
ао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату |
ма разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја п |
стије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној накло |
е интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год во |
ш познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био |
један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задо |
носити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу н |
, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја |
г невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли |
и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар |
изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ а |
наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n |
е зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио |
љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> |
в.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети не |
у.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив мо |
шла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла ј |
Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да заб |
} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрд |
већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек |
S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу м |
лим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душ |
недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на |
се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам с |
S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гр |
узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобро |
} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, |
писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јел |
шире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме ха |
акову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, |
ко мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати |
он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Рези |
м шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од ј |
од живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Им |
сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само |
ента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, |
или су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — |
кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а с |
пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп к |
начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} |
сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Ме |
Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено. |
јки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему |
била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред |
ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не мож |
како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{ |
колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учин |
спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често до |
ћу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заде |
са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђ |
целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, ни |
Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Веш |
но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја |
вам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати има |
о изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, до |
ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене н |
м појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао |
ви!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кред |
ва?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благ |
једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са го |
ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редо |
је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се пој |
има упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве |
обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је |
бе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, е |
ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ о |
} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, |
је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски коч |
свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква ка |
е сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана |
оги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем |
који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтоват |
још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још |
и.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио |
ојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогн |
л’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p |
како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но |
поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас на |
дамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше. |
и то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисма |
други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишл |
икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</ |
<p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} С |
бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, д |
у хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеусн |
е љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем |
ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S |
ад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Кој |
док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«< |
амо из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у |
а!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку |
а да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S |
су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се п |
мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Ка |
о мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писа |
свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теб |
чи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна к |
Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, |
прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако |
} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном кол |
згледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, нев |
Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <p |
шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мој |
ј чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, ш |
} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си доша |
и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћи |
огзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само изме |
е: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{ |
себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, о |
ас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да сл |
ријални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу. |
би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде |
не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни га |
који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, за |
ки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двоји |
онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин |
А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти |
уштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатељ |
{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платит |
ођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај |
ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша |
остао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И |
одитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Б |
чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служи |
гме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно н |
е се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као |
прам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А |
а места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, и |
га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су |
то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њи |
у ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао |
ијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, |
<p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Деси |
шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а о |
то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па |
ан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се дони |
аспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ го |
ћ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала |
т стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигд |
пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави |
елишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оно |
, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону |
с опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трај |
киним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је |
ави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мн |
на и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђела |
мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако бо |
што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа |
мо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви |
о с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Г |
ма.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, цр |
е и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се м |
е од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд |
не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли г |
је отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај |
p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отса |
тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ с |
сподина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи д |
зима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="2 |
само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега поф |
Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђ |
ну.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међ |
а права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све. |
лен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме с |
ма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра ква |
огат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку до |
ципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљути |
иког имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се д |
, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А к |
ремену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица |
ог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас |
адује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика |
ве се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} П |
робуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га |
зика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало |
с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на ч |
и Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p |
м од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити д |
о је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами. |
у да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас осла |
Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у |
, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не п |
дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да |
о растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тв |
вало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} |
е просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> < |
код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} |
а бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате г |
би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате |
прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к |
је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет |
>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оста |
оводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли |
ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, |
он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А д |
други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ће |
брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{ |
72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине |
од Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође какв |
абости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем |
јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она о |
итарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свак |
на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и уби |
е ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} |
стојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се |
хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; др |
пође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети |
, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и |
возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикин |
зити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигл |
да се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио |
е у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђ |
, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити. |
исте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потр |
људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре к |
давати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од |
S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта |
не, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосу |
, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S |
ставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери |
>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда |
Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати |
са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Г |
интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће д |
не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама |
к, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му ни |
љан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју ку |
е куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од др |
"172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте |
ривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« |
ђе, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред ви |
е са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју с |
и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се |
у мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били |
стеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довуче |
теља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} |
му и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до |
друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, |
ет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; |
гом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од |
да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима зајед |
у за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од ме |
да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ј |
и тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p> |
и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавил |
јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Ви |
p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег |
је пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p |
нили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше ка |
регне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и |
е често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки да |
итам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како |
у долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге |
о парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста м |
енски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је |
Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта |
као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{ |
т га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље |
{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему |
створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш к |
} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су |
партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да |
воје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш. |
мао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне м |
им асталом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и јед |
а су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рек |
какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, г |
на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпу |
ретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити |
је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет н |
екојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише ви |
о железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Б |
едла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, |
раго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата ј |
е то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакри |
ена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв д |
вовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} |
еђу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} |
ка да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> < |
.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женид |
уштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима |
аш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, |
} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, |
он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ завол |
и, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, |
да су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом |
е једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н |
, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо |
ма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. |
против шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожав |
млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић |
лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, п |
собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, |
S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући |
ну на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ |
огу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам |
пходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> |
и, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћ |
сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јо |
ље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чек |
ако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење |
Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту |
већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би |
ако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врл |
ког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> |
нски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиља |
е година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, милостива, |
ло Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој б |
врће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће го |
.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, |
ве варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинам |
ознаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ |
писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики остави |
а се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, по |
е још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p |
{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па |
онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго вре |
леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapter" |
о ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим |
е она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бра |
е мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, |
узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило д |
же да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код је |
здалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се н |
.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Баби |
воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као св |
ном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним |
пушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге к |
е фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је по |
ечце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела |
отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла |
ола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ |
искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и |
коло милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, п |
да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањ |
говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, |
ивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} |
допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило |
зволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да и |
е, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па сми |
атрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да В |
о има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су т |
<pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јо |
ама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан |
ла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу мла |
ацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње пок |
пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је |
ена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незв |
рдмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледа |
конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља м |
S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи исп |
а Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га в |
Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом н |
о неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има д |
и сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«< |
девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне |
у страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} |
ако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не па |
највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Х |
ђамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што мож |
поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{ |
о, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити |
.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је исти |
Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њег |
свим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет годи |
женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се |
ну.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са сво |
Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могл |
иде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је |
она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није |
{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ н |
чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; пор |
и, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у |
онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутова |
и си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ |
} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила |
ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, ко |
скупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јеф |
им поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не в |
ену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Хан |
.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ п |
артир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде |
а се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{ |
да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранк |
је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше жи |
ву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју |
мо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и |
осле нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се с |
ирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој кв |
тпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и п |
аче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ ш |
рили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и |
ати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вар |
ени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по |
, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је |
д би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је н |
ата, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ |
а, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура |
шла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен ву |
ер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић с |
свим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се са |
} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дошли смо и |
’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити |
е и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилиј |
најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал |
ити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми ж |
е разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало с |
ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имањ |
истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити ко |
брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој т |
д на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није ш |
а далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и |
Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда |
до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с ти |
је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет гла |
="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} |
стаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, |
господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем |
ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам В |
на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне |
жи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</ |
претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње пор |
пратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; о |
звадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као лок |
лење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Та |
добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње уст |
а нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p |
они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њег |
тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, |
<p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и раст |
ишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер |
е отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљин |
га хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га |
око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S |
да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубаз |
е примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са у |
куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад |
<p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино жи |
у.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат кол |
обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док |
ицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирн |
, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако |
у мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати |
из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени |
или посла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фа |
оћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам |
женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја ка |
друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, бруд |
ално положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му гроф |
’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често б |
оћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали |
други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то |
смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим |
иротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је бил |
на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само |
брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели |
чи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој |
одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу но |
ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, бац |
дара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим го |
, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мис |
ало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пр |
у ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати |
или смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Са |
кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко |
ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, п |
јлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или |
но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бран |
ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми с |
ти најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страови |
ђајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, |
на.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, осо |
ам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу ш |
дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад с |
чекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао д |
ти!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, |
мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« |
тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>О |
зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, в |
е ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још б |
авају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</h |
писано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се сме |
у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин к |
му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је мор |
сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све препо |
познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чи |
муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полуп |
n="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак |
/> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног |
сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет ј |
а се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{ |
а пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубаз |
о узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило |
{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је |
хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант заго |
ало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би |
о.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је |
јле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p |
чима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на |
по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако ст |
Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све в |
и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>» |
и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка поче |
{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{ |
ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог м |
да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе пр |
ко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ |
рде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са В |
ако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју че |
о је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} |
p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’х |
нао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> |
бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не доп |
човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се |
ити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> |
мом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомиња |
супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други разговор.</p> <p> |
кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и |
Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код |
се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од |
е време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутра |
ткако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпу |
ем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} |
м изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ |
можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обуч |
и.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онд |
»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти са |
ам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бра |
ме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог оду |
пође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бр |
готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до п |
д не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, |
ли,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разг |
е.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме |
к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дођ |
отапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка |
смена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће |
кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увеч |
Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, |
донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку ра |
тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића |
је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жени |
ишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би |
} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на |
ко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са |
па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи |
, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи д |
ецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; |
анку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о |
Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи |
>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај |
крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви проток |
те ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о т |
никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља поз |
} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, |
мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она |
подар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне |
трофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив об |
све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавн |
је имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је |
обито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихт |
Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> |
ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју |
!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао з |
издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се |
д још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је |
Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципа |
а не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се |
и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна |
Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три год |
уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему припо |
Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S |
ки.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Ба |
вој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо |
не.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благо |
ад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер |
га на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да т |
риклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Б |
лостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже д |
и, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p> |
ћу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја |
.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гриви |
м.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Има |
и, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу каза |
онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић стр |
а, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, » |
атија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу |
у казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, |
какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} |
те још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо |
све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Г |
исам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl" |
место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често глед |
еве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од |
!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален |
утим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И т |
Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је да |
дан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бра |
црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало пор |
млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек са |
у приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његовог живота, и све су са н |
ек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуи |
n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имај |
истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић ј |
то опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Д |
тајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовоља |
нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао ма |
сплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар |
д Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочека |
— а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика м |
ед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера с |
шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко о |
.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога раз |
да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он |
утници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="11 |
сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему н |
ца и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребит |
{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</ |
.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Г |
Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле, |
е јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она перс |
да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи |
богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За |
сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком |
оказује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газ |
т’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив |
садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фра |
Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је са |
подин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и |
ого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задо |
им, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене |
а који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све |
ва је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми вел |
варати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло |
еговом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла |
јске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку |
Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, до |
поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна |
не, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад |
Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да |
трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{ |
о, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време |
о да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, |
не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође кат |
и’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <p |
а опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђ |
још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још |
head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито с |
сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко м |
едан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге |
ене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранк |
а Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био |
што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, |
орми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одм |
p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ха |
емо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превел |
азговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фами |
ије више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су з |
сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек с |
нде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чеља |
} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер ј |
.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити к |
<p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а |
и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као |
реме његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почит |
P18630_C2.2"> <head>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господ |
усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не до |
ађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Отк |
ма.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој же |
да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како с |
тилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у |
>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«< |
ла је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може саст |
тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извини |
ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Д |
ико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно |
њао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго |
к какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од м |
ам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар г |
мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут ви |
ја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ни |
пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља |
Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар |
за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и |
или, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па скл |
ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати. |
м ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ |
. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски |
од мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код ми |
ли бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она ус |
<p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога к |
а са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намр |
идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито м |
Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак |
што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни чит |
стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу с |
држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па с |
огатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не л |
био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко с |
ермине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, |
огао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собо |
била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако к |
, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако |
у ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ к |
а шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете |
да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бр |
там.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати |
дај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, |
на фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадав |
аже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који |
о озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликат |
ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њ |
А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те како!{S} Особито к |
његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну част ње |
ирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S |
арица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог д |
или њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми ни |
тво?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве |
то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то |
једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез |
но, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се |
сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде |
.“</hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} |
леуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију |
био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке гос |
да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја |
врду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.< |
S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита |
и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> |
готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и н |
Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имат |
ла.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељс |
но велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, н |
ва, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{ |
да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон |
Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошље |
довољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је |
«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћ |
са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фант |
рамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет |
пише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бран |
ло првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Јо |
нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела |
оја се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке |
анко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублаж |
м могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда са |
патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је посл |
ико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају |
шке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукер |
а памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто к |
звати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге |
и пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и забора |
нко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат г |
л!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Пра |
узет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави з |
већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео |
ла варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није |
и.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У |
вора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се под |
дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека ку |
нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, н |
ећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како |
на са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је инте |
ржање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к м |
{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном кој |
4" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, |
и.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни |
због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; т |
ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који |
опада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени а |
<p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{S} Он започе разгов |
} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у |
да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има |
је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет с |
лу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} |
ато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну кра |
сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </ |
снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ниш |
дма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} |
ма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, |
тарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама н |
ила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле |
{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије |
више свршени <pb n="18" /> богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека с |
д су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдал |
то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе малом чо |
ам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бра |
а кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест |
ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш |
ође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође |
не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па |
то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење |
, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи друго |
али да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу соб |
а уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага |
лерију његове преузвишености управитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видит |
нај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њ |
ду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје |
ћка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести |
.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће |
Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша пад |
ко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда |
вде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана н |
, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати му.{S} Шта |
д њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је гла |
о приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни |
S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонц |
{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је њ |
кад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете б |
, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хте |
акале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао |
> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, |
слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као |
омогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим ј |
е би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо дру |
цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, |
е може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; |
} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У свак |
угова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, д |
а о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге |
то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, у |
њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} |
акојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце п |
чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p |
а се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно про |
еко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, ниј |
{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохуја |
познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готов |
да се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем у |
кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоћ |
ирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзух |
рају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песниц |
, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ћ |
пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело |
т’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, об |
могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснам |
ало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у н |
повишег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> |
а!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па у |
устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гле |
ло триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал ле |
спођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, |
р.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеа |
није.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је те |
о, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао |
: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје |
е био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, ни |
о лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуд |
е око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад |
ад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде из |
т већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио с |
чи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет |
ог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког |
ма јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красно |
пут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</ |
е независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му х |
} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да к |
сто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала |
, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог |
не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за аст |
тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек |
осио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{ |
танку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p |
а, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни к |
брштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вра |
«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако |
а, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јо |
ито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{ |
его кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко |
и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о |
римиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{ |
х части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, |
, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.< |
и’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурн |
ера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма кра |
љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим |
ковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препор |
ала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{ |
ј; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, |
сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само ве |
чини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добр |
моли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> |
им да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} К |
преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S |
другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођ |
е ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} |
ом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи. |
послетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим з |
ицине за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год |
де дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрада |
еждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно з |
вуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље |
новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошил |
ранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већм |
споведи.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p |
сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до |
спијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се ниса |
био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим |
са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави |
и опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није ви |
ом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на ко |
дат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се |
двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погл |
мендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад |
ећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да |
одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но З |
се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па с |
} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете про |
му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је вр |
ме узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и нат |
>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фри |
и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{ |
S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам им |
ти, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на с |
е да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико мин |
ло се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само |
аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су |
једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па |
раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни је |
Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле ј |
пут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру |
тива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Ка |
и у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} |
купља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је а |
нковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{ |
, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико |
будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо |
је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около |
ем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој а |
у.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, и ма |
оси; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстав |
ла била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска р |
аш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{ |
} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накра |
о шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледа |
у хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од ко |
о нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајни |
м мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А ко |
им.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекат |
каже... у тајности... својој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву м |
ђа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: посла |
ет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аб |
{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Грив |
.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, |
.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, из |
олео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске |
штај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ |
се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом |
ем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад |
наест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} |
ала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, |
је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од П |
ре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано |
е сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајм |
е.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузи |
а нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облац |
е би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то ви |
стице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Изви |
ће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати |
би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна кар |
>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на к |
ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт |
отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој му |
а, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуциј |
и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко |
лато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S |
бре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко |
ри и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по из |
у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац ниј |
а за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које |
дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханик |
аред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} |
што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој |
, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој ч |
у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, на |
кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим н |
а једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући језд |
мо до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо |
се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> |
</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке из |
с буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје су |
је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, он |
id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ” |
исам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се |
оћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, по |
} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили |
ад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем стр |
} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добро |
p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, и |
неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је |
о јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, к |
да закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, |
амет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онак |
ово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, |
нко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци |
{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н |
ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се |
нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га ж |
је био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет |
овори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми |
дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џе |
сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги |
смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан чове |
звади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га |
гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе би |
о само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и м |
де?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Хер |
сио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није |
сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од им |
све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на |
; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} |
>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мисл |
и, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па |
ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ један |
наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он ка |
пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад та |
м, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Ч |
у лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како л |
квом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђ |
ико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Б |
ре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сас |
о, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не з |
па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, н |
давати.“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба |
добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубез |
<hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш к |
женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си с |
и дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они |
»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се она |
уже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу |
чити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да у |
ар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улаз |
живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уо |
дна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белај |
па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} |
ди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почитајема фрајлице!</hi> < |
адржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко зап |
реме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића |
рат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Уза |
е шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, |
а, све те природности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти |
тковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену |
у и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у |
сам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску |
лагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> < |
рбунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака |
ски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из |
не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, п |
код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољ |
глески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за прв |
и, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко ј |
ати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан |
као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, кол |
паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и |
е мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, |
, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње. |
а ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти |
и; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји |
вио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић как |
Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин |
дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту |
е Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић |
ега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад |
ово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права |
убезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже м |
ка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако тит |
за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем при |
ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p |
ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку |
, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал ни |
ad>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунц |
едали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, |
ај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара боле |
нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић |
ти, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, а |
се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, |
ега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоћ |
али, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господ |
а, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да нис |
па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за |
маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то |
га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после з |
ече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па |
.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемира |
епљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има |
ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад |
рате, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>К |
S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да |
и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Б |
и’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура доб |
ом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам с |
на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта в |
о раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, |
У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М. Пре |
сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, |
ти нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељ |
јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камара |
.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</ |
аија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p |
p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, |
а га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о |
p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, |
е преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме пита |
де дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има ст |
а доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«< |
о сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити |
е јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, око |
о сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; ов |
’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и францу |
се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се |
је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав сло |
нио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде |
сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не иде |
олим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим |
су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у ма |
Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је би |
огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који |
заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би п |
дајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{ |
тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не мо |
сети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрада |
го куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p> |
одаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму нећ |
а фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нот |
ајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буд |
ујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер ни |
нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> |
г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p> |
о има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро нала |
итам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипо |
едим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си? |
еме.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам дру |
су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се п |
и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газ |
<p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки |
е«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати |
ј.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, |
p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш л |
радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; коли |
о куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо |
еља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда о |
, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па |
есић започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> |
а и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве зн |
жим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле |
то ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ |
Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p> |
образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бран |
ијом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви ме |
јмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре |
д сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа |
ђанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} |
па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.< |
у јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како с |
аквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </ |
не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ |
честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, мо |
листу код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p |
што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се ожен |
. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна леп |
у забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара |
ј као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Ад |
итам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна |
Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова |
p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си |
о господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај |
вде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бран |
а разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе пи |
те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав а |
и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало засед |
мо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам |
д управљам моје економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да бу |
ини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218 |
S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћ |
} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек |
укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се са |
т нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му он |
а.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог вре |
слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљ |
гре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} |
Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет |
м доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са с |
реварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ |
нам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задо |
и кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој |
даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па |
до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} |
> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ де |
на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли ј |
опаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да |
и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по |
p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је б |
{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на нов |
ла!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и |
има неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само т |
горе, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, ко |
, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на |
? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онак |
p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и |
м овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упозна |
ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам |
ило сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, |
иле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно до |
ти, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало пово |
тељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а гос |
ишт’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да с |
у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат |
мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би |
{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} П |
ру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, пр |
’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку уструч |
ам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фа |
доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{ |
м дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} К |
ем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем ди |
могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем |
то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност поква |
дбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је пад |
против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам |
си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> < |
о лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, јер |
о сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чи |
ћу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ет |
, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има |
вати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долаз |
ад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> |
е куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како |
т већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби ј |
тељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бран |
покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер |
од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су свак |
а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} |
једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију бр |
ти, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као о |
ве кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге |
сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, |
туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и д |
прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо |
ранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: » |
метнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако |
и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи ни |
ко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подаг |
ебало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним уда |
ачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се |
тасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи п |
били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но |
ју, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{ |
е!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} |
ају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p |
виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су би |
девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S |
син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очи |
ко доба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку |
и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док |
а у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, |
за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и |
ако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се |
омогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Мил |
са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер ј |
ам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Ј |
а видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} З |
биће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру и |
е за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре |
авду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да |
ји су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд и |
или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, |
доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвиш |
крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од до |
у, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од |
истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком |
кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{ |
</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наш |
рајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>» |
Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чи |
/> душевном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често ј |
носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и |
о паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за в |
нку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женск |
ђеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад |
Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допусти |
не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био |
и је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и |
; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам м |
ћ и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам |
му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дет |
ење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајн |
а”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S |
ве у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој с |
Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Хан |
p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> |
ки кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут ви |
другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, |
жете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође не |
ужица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздрављ |
Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора |
рчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Је |
а, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за ст |
еверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си |
о.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду д |
а приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="1 |
ити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај ј |
до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> |
ктирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, |
офове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је м |
ко не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим клас |
о и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравко |
у крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми ј |
ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светло |
> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема |
ише расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} |
Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео |
ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која |
три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погод |
нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" |
сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ сл |
немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи |
> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранк |
ивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха |
вала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу по |
стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо |
и ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — д |
мао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права и |
ти,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит му |
. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желил |
«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је |
.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић зем |
грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта |
а да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја ун |
л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у х |
андури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали кој |
ео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да с |
ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у р |
и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{ |
смо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје |
на, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого |
</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде |
после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, оби |
сити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се |
он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам |
ојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је јо |
презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати н |
но. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш. |
т ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Ф |
ован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих |
гласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако же |
е; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — око |
па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{ |
мо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми |
ја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ |
р им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато о |
ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он к |
је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетира |
чак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеус |
> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, |
ви дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега |
="liminal"> <head>ПРЕДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, не |
ју.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало. |
од куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолил |
> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу |
Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са ж |
а било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам |
еста ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ |
о се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се њего |
ош једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«< |
ош образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили м |
} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" |
већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми ј |
знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, мој |
ави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до |
ерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} О |
у ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мен |
најдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа |
ао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за |
е и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као как |
’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди с |
нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент |
оличне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа |
м свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу |
извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p> |
нако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се в |
</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Ме |
уд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забу |
бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку ка |
ш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и |
ишт’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом и |
Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како |
онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> |
оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> |
оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{ |
»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан чо |
електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ |
лучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог |
вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгл |
има је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даљ |
га умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца |
жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је има |
ријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; уто |
> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; |
а ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам |
ло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неу |
ка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићев |
јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} О |
ијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика |
вити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљ |
л’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, |
та, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање. |
ја М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јеса |
изге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Т |
аге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо |
она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и ша |
ргерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову пре |
и лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве и |
} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора |
е лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачк |
и.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конвер |
еко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, ст |
и.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толи |
е он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд |
Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ шт |
Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро ч |
<p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фр |
делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту не |
ло је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршен |
ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ з |
трдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај доби |
асвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, |
та сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има |
већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једн |
сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Свак |
.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пи |
а ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није м |
чајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су |
да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар ис |
у, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако |
и си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удова |
са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало |
цаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} |
ишт’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} |
и.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, |
200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радуј |
е од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадес |
0 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије |
ајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соб |
у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, до |
{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба |
чи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не пок |
озар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод рук |
S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаће |
фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећ |
јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све са |
едатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, мор |
ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку уст |
пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао. |
ницу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је |
у педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, полов |
ји били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, |
.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће из |
мљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6 |
госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам на |
о пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали |
«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p |
Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам т |
аборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабико |
уком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ б |
о; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризират |
зекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромак |
солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш м |
т видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљ |
бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман |
ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је |
на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb |
.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошк |
да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} К |
е шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може д |
<p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и з |
но за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ с |
мшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узет |
с, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бон |
н човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би |
а је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљд |
да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се |
о би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чека |
с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«< |
та поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао нег |
ровео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна свој |
а од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га јед |
амо да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p |
ведати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> |
о је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати. |
мана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{ |
онити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку пом |
а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, ту |
а ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић вол |
ису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и дос |
можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад п |
меши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{ |
м баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу |
Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други |
пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио |
и’ се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаг |
да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма б |
сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека како |
а као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш п |
воју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу. |
ко долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шканда |
није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у буду |
S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпођ |
: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиља |
онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, |
немо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, |
одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Им |
е нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро сл |
без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет |
дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су к |
и!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће д |
јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом |
да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка бога |
прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> човек |
ће једна синовица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пун |
к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме |
сам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су веће |
пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место |
г ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је виш |
од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кув |
ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учини |
а је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора |
атељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непри |
ијатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је |
м са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као дан |
атство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, ка |
онити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на распо |
ом одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним даром ни |
ћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанск |
азговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да |
ло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано вели |
раво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, в |
учује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговара |
ратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљат |
евојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се нич |
ер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај нав |
и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, |
љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изи |
хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Л |
ука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер по |
ваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова |
отина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја |
обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина ск |
сам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду |
амо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би |
децираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« |
би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не |
на како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити мога |
мица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се вр |
сад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалил |
а ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на |
оге, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су |
S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гр |
ши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испл |
67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више таков |
оја Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинит |
мшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропас |
у прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас- |
еждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ п |
ији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због њег |
ко и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски си |
секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то |
рчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p |
га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задр |
га, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, у |
њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једн |
ри године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи |
ознавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет н |
јком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправил |
кињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S |
шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја са |
тно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је |
p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко |
није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде ост |
дим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкур |
ати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозарови |
бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на кој |
.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; |
он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ић |
страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута ц |
ранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је |
мати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тр |
ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и |
ла; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића |
ан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} |
ћки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У |
сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити |
е имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица |
будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођ |
> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капи |
у, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја с |
то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, из |
овеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на |
да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несре |
сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у |
њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, |
препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у нев |
а.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити. |
апроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да п |
ја је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почн |
} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпа |
купе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда м |
баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дођ |
ћ је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко и |
очне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професо |
, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити |
.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао |
ка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу о |
.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; н |
} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{ |
{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} М |
имо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами. |
} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хуса |
узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке с |
Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, д |
ла, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирн |
и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари пл |
и.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакл |
сни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је д |
ћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често |
омашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што |
зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака д |
е покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па |
г тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике |
оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говор |
идбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, |
ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол |
сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетит |
ама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам ш |
са Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој |
ћу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи |
ра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бра |
нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет з |
рца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изва |
ма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме н |
јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мен |
S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са |
p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се з |
Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p> |
ац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко пома |
а је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могл |
? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{ |
ти лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се |
гажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешко |
тим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф |
Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, |
д сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами з |
сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики |
а сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И |
Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила |
на.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал |
учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је м |
> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта д |
Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врл |
дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац |
помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабули |
</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад |
борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждо |
на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ |
о смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајви |
и се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{ |
а види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви |
казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја т |
{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, |
{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} |
а свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромаш |
деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — |
а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом |
га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао |
ју, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, |
, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па ка |
лез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода |
е Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час узд |
је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је |
и, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости з |
г вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклонос |
е презенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут |
Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је б |
реметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама |
p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није до |
ремда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ства |
корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није |
је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међ |
</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар |
ећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати |
Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; отк |
та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахер |
ка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; ниса |
на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам |
смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није би |
амити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дођ |
о неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познат |
</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сиро |
тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, |
сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја с |
богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дуга |
ки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мен |
ивот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати њего |
певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> |
ди и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди с |
ки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су |
.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гри |
’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо |
едини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се |
наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га п |
”</hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се |
, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то м |
мигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и р |
ву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањ |
ку употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре |
свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали. |
шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, |
лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене |
напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обо |
Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није дост |
Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} |
анка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пе |
фран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџесте |
ме разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да ид |
био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредито |
.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, |
шла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и |
Хермина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија и |
/p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} |
} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, го |
Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то о |
ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас в |
нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више стран |
емој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити |
расној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и за |
ет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам |
а.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у |
ина је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да |
.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на |
еградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа |
илан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену |
слио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> |
Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Мног |
ме није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је кој |
рела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби |
црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" |
ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, |
ај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматор |
Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидан |
недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпице |
ем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности излож |
оловину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, м |
S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом |
} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ бакан |
сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па м |
.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је |
дунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би |
чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а |
сем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате ш |
ићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веро |
удови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто к |
тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је ж |
са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, сам |
ју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p> |
S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као |
ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} |
учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p |
и се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се |
ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је |
— изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како из |
дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранк |
стива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој б |
ифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре |
извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли |
ње?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p |
о и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено моје пријатељство, па |
за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да про |
ако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са |
после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера З |
ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташ |
те ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после р |
а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он о |
ве је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се |
атак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати. |
јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим |
о моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом с |
доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, |
од куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе мо |
рофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље пре |
Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ј |
копан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је |
ње, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће то |
у, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки в |
да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све |
S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је најв |
о место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да г |
тен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена |
госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешн |
жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу |
им к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у |
а памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и ј |
а, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> |
рећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет |
цуску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi>Madame de Sevigné</hi></f |
уга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати план |
о.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се с |
учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због |
једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, |
свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здр |
Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово ј |
/p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш |
ста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ј |
ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелист |
салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само |
зостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је д |
пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо |
о готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се весе |
ат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Веч |
лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо |
азао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да уч |
пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бр |
жде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не |
аца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, |
о подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зорич |
ола издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше |
ко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му ње |
пријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> |
S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама није мог |
лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир уда |
ако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде |
о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми |
тне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који |
још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од |
<p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил |
ти.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави |
ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, |
морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мо |
и сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу д |
хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му с |
.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опрости |
ове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да оста |
сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како т |
фе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то мл |
ато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми |
опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а т |
ило.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Др |
едим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на |
тво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову д |
приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до трина |
од јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, |
носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, л |
</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време дос |
»Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четв |
сену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући до |
двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хо |
доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се |
би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важа |
смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шт |
»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не |
ковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и |
бом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја |
јемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, |
фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било и |
варма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он с |
ј ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да с |
оведати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку |
је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Херми |
такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том г |
вати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њ |
ушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да |
е нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, |
— Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, |
гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермер |
дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње |
себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле |
ене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал |
ва.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи |
пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу |
слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у францус |
о.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа |
тписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће им |
д буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} П |
аду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки да |
а је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, т |
ла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује м |
која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки |
итисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштв |
видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је р |
удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим. |
од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — ка |
.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болест |
а сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да нема |
ва млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Руд |
им класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, о |
ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије в |
.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствар |
женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S |
ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не |
гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повика |
S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па м |
испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{ |
изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој в |
азао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су о |
гога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицов |
Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остан |
ка је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p> |
г.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није |
ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића ис |
би као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не п |
pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«< |
о можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два да |
бије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{ |
.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, |
Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{ |
о.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати с |
чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер с |
уо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам |
е о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами саст |
ком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> < |
волте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, |
баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гриви |
бро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш та |
знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно |
о је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику |
отпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S |
авље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код ку |
елно срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас |
. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Ст |
путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу |
ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати. |
наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весе |
, оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около дв |
прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S |
а зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што не |
два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па |
ам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} |
о Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е д |
ругим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад руча |
да последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тра |
аранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, а |
а срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг испла |
посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и пре |
ш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћош |
е ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредн |
или, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познан |
р је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се с |
бе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми |
ђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити |
аред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштриј |
ако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну пл |
а живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Ка |
ти могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.< |
Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учи |
таде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати |
="41" /> атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника д |
хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили |
а је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се ма |
ку још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што |
шити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, |
ебе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лу |
а ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{ |
видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са св |
амим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Б |
јнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</ |
у обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, |
Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слу |
коло два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да н |
ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и с |
<p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, р |
ћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па ч |
и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>» |
акао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику |
мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па по |
су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати |
више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му ч |
говарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, н |
ако хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кре |
да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фал |
поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски ј |
Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера |
познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грд |
аније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</ |
чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо л |
та, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси |
судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи |
може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, д |
нада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, |
гама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначи |
бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он х |
а јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане |
он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту |
ита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом пут |
даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јо |
уга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> |
с откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо |
ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако рас |
1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као |
ста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он ј |
ом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочитанијем на свако питање.{S} Позов |
орио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре тр |
ела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобра |
млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} |
етету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није |
мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, |
стите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет |
о свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то |
бу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} О |
о запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S |
своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њ |
ијатије мога срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прел |
к с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, |
то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже ти |
ћ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву р |
Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрен |
жити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љ |
ри нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> |
ри да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{ |
у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо |
ожеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би р |
велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни н |
кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има |
за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- |
итам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред |
ам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел п |
ем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем пос |
је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори |
да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у св |
м Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у др |
тресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лука |
</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном р |
— да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу по |
јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми |
а нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити |
ног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{ |
Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био |
ене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој ку |
.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он јед |
ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} З |
наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не ста |
ди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за |
е гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а н |
ра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је |
а слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да |
смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милос |
надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и мол |
</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам |
> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли |
а.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаров |
утора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек |
И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и шт |
вац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају |
још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{ |
а, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа |
ећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надви |
римите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени |
стог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.< |
анко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан |
то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не |
им, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврн |
а је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бра |
свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове н |
/p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да |
ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда. |
о ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, д |
анко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља |
ање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не да |
и сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје проду |
ђа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође |
н посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радос |
>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Р |
одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић |
да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће |
Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S |
си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца |
ву кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би |
} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли са |
атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је |
а ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час |
ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} М |
и, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; |
да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад н |
Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Пе |
рата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће |
и.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигни |
пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је |
дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме |
ака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принцип |
, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно |
а се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне |
Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, |
бито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко |
p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју |
и се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало с |
, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> < |
ћ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан р |
о се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са |
анем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погод |
рити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за со |
врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у све |
ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, п |
.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> |
има опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извр |
бо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не т |
се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — л |
и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапут |
ли у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до |
авно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт б |
са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо |
већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам |
е одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једн |
ј новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Н |
идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па |
је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он к |
днем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ |
ју.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у је |
ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно |
па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође |
; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Де |
фалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође једа |
напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје |
ка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особ |
емо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба. |
ан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми д |
11"> <head>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Б |
оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ |
ада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу |
се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quo |
.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како уст |
усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код д |
желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> |
пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати |
изиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красо |
ати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање ч |
у и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш д |
о му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је оп |
, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранк |
писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој и |
емо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће |
казати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Свето |
м изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну г |
ростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико мес |
ло на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Деси |
више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мор |
ње задобити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка |
ромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу |
ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се |
Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало |
осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ поз |
ај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Си |
отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га по |
у и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су об |
није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ вра |
ог егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа зван |
е устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Дев |
је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју уве |
.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт |
> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка с |
<p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе |
г писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писаре |
<pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док т |
гом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и |
> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p |
пут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не з |
а види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад |
неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је пр |
шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} |
о је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што т |
ициром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Мари |
ру да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја од |
а Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгл |
ћ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената |
сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро пров |
9" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p> |
пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на |
га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо д |
опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био |
не се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, |
у за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нит |
Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</ |
дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико |
ан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чин |
е су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шук |
, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ |
p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојк |
, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се у |
та чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, |
ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово |
а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти ист |
ћу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива |
’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S |
ко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци. |
спођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну |
ара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гл |
т знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ о |
аром, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова к |
ља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Ре |
не.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко |
»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, |
о.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не м |
{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S |
кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а |
сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви т |
ти.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се |
д да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје и отп |
<hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само н |
куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да ради |
види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са |
ко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу |
осмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то в |
главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се |
о Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p |
лтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу |
’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ |
нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и |
оје су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом |
знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три да |
p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблаго |
е.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се н |
идиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’. |
»Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли |
јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Пит |
дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато нема |
де.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још нек |
едва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију |
ије пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад |
} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.< |
Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами |
Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да м |
пођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их виш |
ца; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе |
Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на |
Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о |
ов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ пр |
час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> |
рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у д |
p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p> |
им.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал |
овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да поб |
ам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно |
у и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло |
код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, д |
месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Нагов |
из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко |
само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наран |
зара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он |
а то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпож |
м степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, бе |
зика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Х |
случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Рези |
Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ |
> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двоји |
лку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, з |
тане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка |
овуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтш |
се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она |
иравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој |
ају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак чов |
, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатк |
љу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ т |
али, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је |
га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да |
су, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезн |
исан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он |
Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук |
манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Д |
рија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ |
долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p |
ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила |
и је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер д |
Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића |
за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка |
двући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме |
ајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да |
те љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је |
е сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рође |
м у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па |
ећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у |
у споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика н |
са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес |
шан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женск |
Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, са |
ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само |
ду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{ |
е си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добр |
ње после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увр |
р.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпуст |
адан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опе |
година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи б |
анко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изи |
вом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде |
нда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да |
то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још |
р и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи |
ј увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудн |
каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас в |
е; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити |
послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика |
ан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо |
лостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ д |
.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}00 |
се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врате с |
ћ како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утиша |
бадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта |
рићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не |
одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се |
и с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и |
Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде са |
есе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, о |
казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се |
неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја изви |
а заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Д |
чковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима |
то требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива.{ |
чи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад |
р.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, ист |
тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па у |
маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас тр |
ај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад са |
ћ ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостив |
ваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ак |
би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго |
ле сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство |
n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад |
пустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, ни |
ам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка ни |
оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к |
су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми |
ш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се прев |
утра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја г |
то смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и в |
свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камер |
феџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко с |
своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио |
о је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се н |
се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер |
куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро |
е далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гд |
им преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако м |
ља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је те |
ицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он од |
и иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p> |
да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; |
фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру бољ |
S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p |
се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} С |
скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, |
Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није мог |
се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за н |
оложења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође в |
је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобрав |
реченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ |
даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се |
ам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код ку |
ћеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претст |
е, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пије |
аковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, та |
/foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и срет |
ивићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газд |
вања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-т |
де.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свр |
и, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не |
Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поква |
елком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало б |
<p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани |
дан господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим |
ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док |
ве једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад |
а.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а |
се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт он |
"115" /> <p>Комплиментирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p> |
ад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом др |
варати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} Посл |
траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још ма |
ирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја оп |
ва се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код |
рство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао ј |
пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је |
S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: м |
а зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су ј |
ође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп пог |
е мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста? |
ти; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по др |
овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво |
калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет ш |
е одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста в |
} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи. |
та.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи добр |
ођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћ |
есу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад |
Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} |
адава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са |
смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, |
који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, |
Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики с |
доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«< |
ивија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала |
сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и |
та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на јед |
е млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} |
код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф |
њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, ка |
ознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и |
мој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта |
ђе господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га др |
и.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66" |
одмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, |
џином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру. |
М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика |
од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ра |
, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егз |
p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу |
прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај све |
међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријат |
говора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одноше |
је.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе |
тати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прв |
p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд. |
еко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гри |
имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранк |
ику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па п |
зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се н |
> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи је |
разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде разви |
опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко |
ранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад |
к изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду |
гом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру |
љубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је и |
нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више |
/p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, си |
ти, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој в |
а, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" /> још отро |
Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити |
би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура. |
оред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас мо |
ајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бр |
познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ |
гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг. |
им на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад с |
иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се св |
рашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разговор.{S} Машић |
} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој |
смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко зап |
о смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, по |
у да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} |
а.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више н |
смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда |
но магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к је |
спођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и |
, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру м |
био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукл |
у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, |
онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какв |
пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами с |
Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љуб |
и Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} П |
ашић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код |
фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Руни |
са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам |
да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Дра |
чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; |
а њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Вид |
па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{ |
ирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се |
но.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут. |
га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> |
варамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p |
нуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже |
а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити зав |
обија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чи |
стиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} |
м животу солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад |
же и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће |
ом постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми |
</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има кој |
м лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бави |
Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Њего |
луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n |
мо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је |
подин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како |
ег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јес |
во је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће св |
данпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде к |
први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жен |
ва велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дај |
га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код |
сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Ч |
чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> < |
Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S |
жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме |
ади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се |
таријег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 године. |
партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</p> |
, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit= |
диту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вам |
оварала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше н |
три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого д |
> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мен |
љедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, |
млађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника |
а нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економ |
ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па пос |
немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, |
<p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapter" x |
} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочит |
људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, т |
е да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој ј |
и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандл |
е.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији |
сли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чеви |
а познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њ |
>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа |
Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћ |
Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, откуд |
едну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већ |
би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, |
ре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, св |
аметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одве |
, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мал |
ем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте м |
ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер ви |
да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, |
има разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика м |
.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, |
да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ак |
ер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} |
њи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут би |
либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпек |
оје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут п |
де у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Б |
ла сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не м |
>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад весе |
ко брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>» |
још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зат |
ричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</ |
му тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика |
твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као ш |
е време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање |
</hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра |
е ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого |
ађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веро |
два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог уструч |
едан млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то т |
и орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кре |
ође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето |
у приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} |
то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се |
тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал |
, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеш |
младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} П |
ика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и н |
а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с в |
заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде б |
ку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало поте |
анко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте пог |
ава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} К |
па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође |
, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног |
све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати |
бу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог |
.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг |
то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати |
«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ ка |
о.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па к |
е, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја |
калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је т |
преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да с |
д већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ |
са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да ужив |
је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у |
арба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву д |
дете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ |
сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Ка |
лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам про |
на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности |
> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра |
S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живи |
о, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде |
почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати овакв |
p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и ув |
ао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чез |
нку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га |
стре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад с |
преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт |
биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S |
љен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пи |
<p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> < |
ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ |
амо од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудил |
нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свак |
комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} |
ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n=" |
а му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target=" |
ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу н |
ш мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој |
ицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, |
ивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши |
д те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, |
а путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни јед |
Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је |
се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако ч |
ред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но пр |
исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну шта |
рење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива |
ер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје им |
је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекуж |
ли за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (роди |
ити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у последњим двема категоријама нешто |
то место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, |
евино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмек |
дити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} |
пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива |
.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег в |
ас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се |
еђу остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} |
била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, а |
{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаш |
један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} |
, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држањ |
, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем |
у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном |
му не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја вид |
, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Тато |
} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пун |
какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма |
.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то и |
иест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се да је |
опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко |
дан омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи |
>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако тра |
вадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу ј |
и да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред |
ранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гом |
и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около д |
ави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вр |
и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p> |
руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећ |
те примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{ |
спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Висок |
ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да см |
млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки |
о се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добр |
има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме |
старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог т |
; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и ж |
ну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо је |
ме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, |
ку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет |
био, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марам |
јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханик |
арнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, п |
ну досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} П |
на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким с |
о поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се ве |
такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој еску |
Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубре |
не јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеј |
спођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S |
а носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако н |
Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S |
страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, |
, као какав стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S |
ео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве цр |
} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби б |
пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај и |
, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувш |
г оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико господе ко |
е добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу таков |
мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим с |
Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачинитељ</p> </div> <pb n="2" /> |
ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам |
, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па |
перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не и |
е видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика |
види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се |
ле ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, св |
а пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ |
када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p |
је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне с |
дарио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, |
{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не по |
ти, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жен |
га живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> |
све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p |
зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође |
нуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна |
ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тог |
клоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће |
арандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор |
и; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, п |
а, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира. |
е тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам д |
е што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; |
словио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и |
ио, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, |
ет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} |
и сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам |
S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено |
Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито |
{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, |
але и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, д |
} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га |
, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ |
ужио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она ка |
о да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио |
пет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« П |
он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: з |
вот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Мл |
Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет нећ |
с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му до |
куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти мог |
рица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се |
»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, мо |
ено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и кола |
е овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> |
, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели |
оштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div type="chap |
Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Как |
какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики ни |
обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, п |
пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, суд |
ар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{ |
Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у |
но Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он |
е тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мач |
о и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те |
стигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопшти |
ма какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри |
а!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Н |
исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се |
га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он ниј |
еднако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се |
тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је |
уштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у |
ити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он |
.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричи |
Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што |
најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма |
господине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унут |
је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ о |
Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је |
ао из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба |
да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се |
.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан |
ем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, |
кове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Ид |
— у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце |
је ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће |
намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем пре |
нат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да |
неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не веруј |
о!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега ост |
обичним простодушијем предусретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће д |
p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се |
а не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Сву |
ом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толи |
<p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду б |
м.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</ |
пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао |
увернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут ом |
а богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за |
но, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики б |
кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранк |
{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да с |
неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове варош |
ад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> |
у, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Од |
еваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за |
јбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пива |
га — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ ј |
смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је |
дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за |
да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} |
зитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на кварти |
, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док те |
удић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и |
већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{ |
есене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »ре |
е, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} |
t="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са |
а га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интер |
ве, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом ста |
но детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, |
ешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} |
и њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сок |
ку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разла |
ође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу |
страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете |
а дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цига |
прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу к |
вало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{ |
ати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто узди |
му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осол |
<p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је |
и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом |
Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, к |
ћ није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изиша |
а га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена |
је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни |
жим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислит |
менем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао |
каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Лив |
у уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даљ |
ако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милост |
ар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без же |
сподин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје кућ |
{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је |
итам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је |
еровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега |
д да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста. |
а тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде |
слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из ст |
ремда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мисли |
на ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S |
т га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{ |
ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад с |
ети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред |
еровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ пре |
као командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола м |
ов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто в |
им младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет |
ошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови ко |
рајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против м |
ила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, |
ри, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада |
запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л |
ворио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама заба |
се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара |
ић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, |
анко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једно |
би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Т |
} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да о |
, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификаци |
а ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му т |
не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обр |
ућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном |
им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бран |
опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван оф |
есу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила њ |
а не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га |
се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> < |
а не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми дост |
ознате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст би |
весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо |
старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле |
рала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим |
S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фра |
ој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретав |
помен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му д |
Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре |
зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако д |
, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урла |
знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изо |
као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, |
идесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ак |
оја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка |
е тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; о |
ва је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уч |
му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с |
ранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ |
о да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не каже |
ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам. |
н, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толико.«</p> <pb n="239" /> |
еда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој н |
е да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и у |
е куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, |
у.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се |
вољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуч |
у му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напре |
м му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством |
Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и |
слити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао с |
је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске ха |
о да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да и |
} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Је |
је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, |
кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојо |
је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоц |
т његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па |
разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда м |
на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дођ |
уку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, |
ц измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошл |
ш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на |
ичено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p |
ар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај да |
олим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђ |
естре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га ј |
дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим п |
зрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му |
бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} К |
сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и |
е и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Т |
одим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није |
Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ов |
S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није |
журине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да |
пустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам |
соналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, ве |
а код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе |
и, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију з |
видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво |
је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није |
/p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост |
н ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не зн |
н, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што |
дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га |
, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би м |
говори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ д |
пава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог |
започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио ј |
е ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том п |
Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ј |
букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} |
анем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за т |
нт, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпа |
трим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Пре |
јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам |
{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавн |
атарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг |
е готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изне |
ароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут |
, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мо |
како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоћ |
м да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, о |
с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима он |
ини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се |
</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руко |
особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бран |
у је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете |
p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, каз |
лића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, » |
ао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви јо |
ра, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, б |
прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити св |
а живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом |
} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милос |
ић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате |
та ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то т |
рао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, |
и!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета шт |
после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је са |
рође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривић |
тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лут |
е искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љу |
важан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле |
ј опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — с |
овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешт |
штим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће п |
други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и |
пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, ш |
на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа д |
n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сне |
зурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и ц |
једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не м |
знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је |
она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће с |
да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим |
принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт сас |
{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом |
овешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по ча |
Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није |
д к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да |
ћу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем |
нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешпо |
та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потп |
о му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, |
ану.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га |
заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је би |
епу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, к |
у требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се нао |
/p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му |
засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету проба |
{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново |
и, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, п |
у и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бој |
т, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати, |
спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га |
старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и го |
нку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а |
да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалек |
дну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди |
тина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к |
анко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем |
га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави |
.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из |
ад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команд |
е.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем |
писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви би |
уо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој виш |
оли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и јед |
ћу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам ка |
ами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кр |
пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около |
стави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли сре |
ут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не |
знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш |
p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, |
и он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи |
станемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви |
а.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће |
ајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола |
нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо |
у се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} |
е верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст сит |
а, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb |
ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> < |
буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p> |
будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, н |
а украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је |
ре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и |
вој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао |
р је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практич |
рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па пр |
удац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење. |
арао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам |
ом се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Лив |
адим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} |
S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако д |
на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло |
и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак м |
г није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} О |
данпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ |
} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам |
нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећ |
<p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико |
бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим |
Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у |
е експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ак |
тија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде |
претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узе |
же да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акур |
тељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријате |
ротивусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравкови |
{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шна |
ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут |
може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, х |
познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се ож |
ри на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му рас |
а је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} О |
држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме ш |
<p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на кра |
га почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за рук |
се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} |
како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити |
идло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори |
арију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да |
ору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа |
а Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> < |
стра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је нам |
</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати |
се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она |
л’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ј |
еме овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и п |
пасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, би |
езависности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здра |
тера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> |
аље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове мла |
ете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта |
’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао |
знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео |
»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> |
код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ мо |
ар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више годин |
> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек има |
то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, ка |
да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та |
одоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се |
{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим |
срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество |
то је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал |
о на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рад |
он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Так |
говарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} |
ир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p> |
сам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљ |
шти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гри |
врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је |
, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела |
за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви вол |
Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, |
ознатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не п |
вде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} |
м пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не |
кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује |
ет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се мо |
дим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се |
ина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари |
.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на г |
вете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакој |
ка, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Ње |
овео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чини |
’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствар |
рајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«< |
инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гл |
ад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, |
ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли |
у је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље мог |
.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро |
Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима |
ад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разго |
она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир с |
се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за д |
и, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је ј |
е име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише |
Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да с |
додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и |
га каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју со |
сетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са спо |
тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла |
ије ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»А |
устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није мо |
јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; к |
ији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже |
анко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њег |
ати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још |
ла је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале пров |
ће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; |
госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милост |
ије ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељ |
не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаур |
га оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примил |
S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато оп |
и ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазил |
супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не. |
ако је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — тр |
фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фра |
ажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако |
им господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писа |
мерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по св |
ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госп |
и.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> |
е прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко |
{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> |
м врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано |
да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се |
уче из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише ш |
погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p> |
лан да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{ |
да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки |
е здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло су |
ошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спу |
пу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ у |
е је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бран |
реме да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около |
{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да |
ој наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто за |
анко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} |
ас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову парт |
је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна |
ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како с |
јета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који |
дељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она |
а, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дука |
он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулин |
ка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њен |
мо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је сл |
елка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем |
ела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, п |
е у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, |
нуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ст |
и, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се за |
а је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако |
ива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори |
ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, по |
је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја о |
ш данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити м |
има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потра |
и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb |
но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се |
вор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има леп |
им показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.< |
обрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даћ |
обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако |
г и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рук |
о пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами дол |
а даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бран |
е врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од се |
се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} |
умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, |
ас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Доб |
} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човек |
фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то |
на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је с |
мислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се проми |
/p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се |
м к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а кувар |
Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју пра |
срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не до |
реварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника |
} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога и |
им милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> |
и преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо жив |
ина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема |
нта, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад |
p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесе |
но, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо |
="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начин |
ти, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад |
или, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањени |
нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да ја |
ти, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не про |
а и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; у |
b n="105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се ј |
ала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њ |
повала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сн |
уживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S |
чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко рад |
ио.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која г |
а.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; |
ом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искр |
ом одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год |
ком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад |
да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а д |
опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ла |
ест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после |
ло жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је |
е нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о |
и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће |
се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она р |
сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Он |
ио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола |
јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње |
ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шета |
м у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па упр |
ред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем ма |
доном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, |
оиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп чо |
} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и д |
орије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове |
шло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; |
ј из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, |
ово по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је |
није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <p |
акав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма |
овека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим д |
заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност ње |
Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала до |
Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка в |
а ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми м |
има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да |
њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за |
Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} |
знемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милост |
Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је иза |
тојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>» |
Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатур |
и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ с |
зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер |
није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтер |
већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»В |
ве је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифе |
извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} |
тити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово пис |
нка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на |
о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ |
огу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допа |
пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослобо |
S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, |
сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но ко |
и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да сл |
к од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још |
ј се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као |
138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео |
о оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја |
јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низа |
тку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јо |
бзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мисли |
потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере, |
мачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко |
почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерењ |
чне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на т |
»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«< |
ише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њ |
а, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страхови |
а нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то ј |
ека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Мол |
>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премд |
лоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и |
Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хте |
и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једна |
држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма не |
ранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу |
у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, |
е дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не |
реврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког |
се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је ј |
ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S |
е да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашп |
не.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзел |
к једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио |
се неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем |
еш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ |
ћу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не воле |
ретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чи |
кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, к |
тим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво кр |
јла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други |
по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода |
да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће |
ад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, кој |
ика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, |
а.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре к |
угме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су |
ки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко |
дао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> < |
поче своје житије преповедати: како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но с |
томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до о |
ва, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, |
<p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док с |
е прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и к |
поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наго |
и га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не д |
у церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне |
д!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајст |
претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене |
само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Б |
/p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли т |
ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да |
а и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребац |
<p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>» |
капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење уч |
глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што |
а је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колик |
Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколи |
> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Позна |
на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад |
оже на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хо |
уру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло |
собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђениц |
а:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, |
ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи и |
вости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, п |
S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види |
, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па би |
а то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто |
анем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и н |
Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гаји |
њску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, мо |
а би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> |
згласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни реч |
све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се нач |
накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она ум |
ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две неде |
опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачк |
ети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, госпо |
је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о |
ло, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Род |
ца пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика |
у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да |
ду децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи: |
уж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира |
о, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксе |
ажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{ |
ео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се |
рдиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого о |
говарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и н |
какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стој |
елика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нот |
на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, |
нцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У |
на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </ |
не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволи |
ој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се |
цирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бр |
задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони јој веће п |
стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разго |
ом.</p> <p>Наједаред све престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје ве |
ивићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусл |
га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал |
постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко |
ли.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, |
јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све п |
је одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољ |
да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бра |
, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити мор |
да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мен |
могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; је |
ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу соб |
његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеле |
{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но от |
ива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ва |
н на промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} О |
ашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо в |
ика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте с |
а страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би |
спођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пос |
наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге засл |
и ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање |
га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му |
овит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца |
кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан |
н је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком |
ивали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без с |
рећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред прв |
олазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш |
ћним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му ј |
о.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио |
ема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о т |
ла срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, |
е; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам |
, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ |
мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је ра |
уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој |
ДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, |
фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, |
тине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би м |
ав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укруће |
би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот |
после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су катк |
у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, д |
рио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби иде |
и женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу к |
релом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборавље |
.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш с |
Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме |
свим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још |
шла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре чет |
мо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у офи |
ва шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред веч |
кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p> |
је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не по |
ти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, си |
знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му |
оведи да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој от |
иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до ж |
една каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем |
n="31" /> <p>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«. |
ритизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретк |
хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини не |
је онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{ |
и капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда из |
ете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би |
/p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, ве |
ио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је |
{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учини |
.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није прот |
ико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; са |
} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гле |
поведати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вр |
у треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично по |
своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком |
те топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за |
S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали |
ком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђ |
онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало |
} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љ |
у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за ком |
и, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — |
не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петн |
било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и г |
/p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску та |
и несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави з |
ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане |
је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, б |
ерим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју. |
какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпу |
т школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само му |
остива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Ј |
хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас ода |
Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир в |
екам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из |
ца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да са |
да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разго |
радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се |
ва, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад ха |
емо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида сед |
јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на послас |
женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотел |
а.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те п |
те мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се жени |
тавим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља |
па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>» |
’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо зај |
нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда? |
инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако с |
ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт |
/p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ збо |
у начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли за |
а; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас |
е тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу намес |
као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће времен |
ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} |
ине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за го |
ани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с |
/p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S |
’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Ве |
ко ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: |
по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно т |
«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p |
па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} И |
Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама није могао |
} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубез |
а јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сам |
ачинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад б |
м говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата |
Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро |
је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на |
{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада морин |
ма.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запи |
фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Оп |
ко на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле |
колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} К |
О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шарма |
моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мам |
ји пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, |
мо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко об |
ам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он |
шир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S |
кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико см |
обро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, ниј |
ој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам |
ити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од карта |
итне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здр |
сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко слу |
i> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га |
онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мор |
елка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика |
ам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика |
да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретн |
се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће |
оји му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљи |
е непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо п |
да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их к |
месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенц |
ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либ |
, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... |
ви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику |
се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала |
помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић |
у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура к |
шћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се о |
се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; оп |
<p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо де |
ти.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље |
Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову |
урнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост ј |
ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој |
п квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига. |
ићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу провод |
ј и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки ј |
је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па п |
чави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељс |
на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то |
лоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с на |
за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и рак |
а постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула |
противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да је нама |
та, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, ша |
онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти |
сли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним пока |
јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га |
а, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутр |
де, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она н |
ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостиј |
head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испе |
му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа |
рајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен |
био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму |
е созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« н |
адава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све бл |
у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{ |
Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоц |
’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} П |
вотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прс |
ређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не н |
ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро пр |
ен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А о |
к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још |
авље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нек |
ати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао |
ати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба |
’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам |
тоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио к |
уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гле |
а«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p> |
знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после |
ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико ужи |
} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћ |
онде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту ба |
ећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, п |
сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S |
; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда |
ead>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратк |
г платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, ј |
м да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђив |
.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си ј |
ђе вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дак |
ста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ пос |
може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи им |
своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај |
ше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнуј |
м већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако ј |
пим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како |
из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, |
ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то |
рства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си прете |
ио на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, |
злика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада |
а јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n |
хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо к |
Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све |
ратно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Зб |
заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођ |
онуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас |
исати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмах |
л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио) |
b n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, н |
је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други |
ажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је гос |
не, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био |
S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, |
век отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу |
сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га пос |
вапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути пан |
би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интереси |
дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав виш |
е то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође |
ом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде |
ао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој с |
је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издава |
иту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам с |
прости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити |
ков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципел |
Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код ку |
о приповеда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је вет |
Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са |
Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. |
људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи |
ишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> < |
замене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили |
еселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе н |
е решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, че |
а у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт дво |
каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{ |
ц код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет р |
мемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ва |
то ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Ка |
’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код ме |
а женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; ми |
је шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти |
ути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} |
оведати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко ст |
<p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ј |
догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, бр |
гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том и |
з обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето |
које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, |
ам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд кој |
ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су |
р; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао |
руго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!« |
се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са м |
е био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25 |
S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господ |
приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће |
п велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу со |
од мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе п |
ј вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год |
ешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоће |
Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми с |
идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако с |
ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па ка |
се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафа |
добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кућ |
од мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у п |
богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>» |
Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурел |
.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бра |
жем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранк |
у рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће ос |
обро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто |
о све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види |
Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мен |
цину, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине чит |
имо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па о |
мам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су ве |
сти, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па |
ли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> |
ћ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо |
.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда лепот |
у начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му каж |
, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџи |
а виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били род |
а се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми |
ле кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: |
води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру |
</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко |
докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, |
иш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није с |
есело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић |
и, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, |
ку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} |
т имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт дан |
орима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје |
е ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да с |
ћим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме |
у неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ни |
на из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила |
е, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао. |
да је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа ку |
а мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам стар |
тари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, ниса |
роводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у |
, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријате |
сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се |
се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого го |
у-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не да |
кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Руч |
а срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад |
да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливиј |
ти?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да |
усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изнен |
ати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад коли |
{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та |
ји, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако |
мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све |
интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били |
да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па |
акођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспита |
ећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета шт |
ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам |
те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на с |
, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па |
ед самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два |
?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, |
исам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се ве |
Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног п |
могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је |
о носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се усте |
уководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му |
сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам ј |
д носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га |
«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио |
ај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се т |
ојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми |
ко господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољ |
међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу с |
ило.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} М |
штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у јед |
ста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ни |
сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познан |
, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ниш |
научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето види |
ам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, д |
окета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи. |
бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, |
>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> |
ећ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после руч |
риву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало |
ко, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, до |
p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер ов |
ауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да ве |
а другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се |
вао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је и |
Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом |
издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ов |
Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо от |
т немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветни |
јим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се ј |
змем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме |
гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни |
сам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту |
мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, |
а, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радо |
S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, от |
а мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>» |
нда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени |
н темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и г |
теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разуме |
> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што к |
Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милост |
свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се кон |
ите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори |
ерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифт |
S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифа |
неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S |
лизу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо, оне у |
Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд |
ам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно она |
баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којег |
<p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{ |
хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан |
ачини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у поло |
у госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачу |
вучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p |
и га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} |
демо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онд |
демо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћ |
ајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> |
че одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са |
рду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велик |
ђа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшиф |
већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер шт |
ст је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова пород |
а ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> < |
амо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо с |
, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући до |
м га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој |
ав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни |
</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Как |
ис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпект |
ао што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад јед |
ну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог прија |
иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора д |
а сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами |
ња.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали |
онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, |
ете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш ми |
ли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Г |
д самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и |
у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опе |
али новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона |
ацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућ |
зиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам |
, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам м |
ао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му преб |
чио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада |
на мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то св |
добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако |
азали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени дру |
’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудав |
са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло по |
ма понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је на |
а њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} |
ио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, |
оручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било |
сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да ј |
<p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту ч |
/> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди. |
а, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по в |
частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да |
о сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Каза |
се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем |
ва, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Ф |
алес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па |
две интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ов |
а корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку |
S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а м |
ојте, господине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте |
се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разгов |
исказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ т |
рва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове год |
на дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић |
} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скака |
е, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтел |
, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна с |
Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама |
.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису |
њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине н |
аже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов |
м по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак |
ге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она пр |
па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу р |
тан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, |
’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па |
м и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити |
пођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно у |
адовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га. |
е какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњен |
изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хо |
после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је |
г сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.< |
не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па |
од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љ |
, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио. |
игли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и св |
тре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заб |
да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинт |
се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не м |
ваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, и |
мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже д |
емо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротира |
ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми |
што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S |
шла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они |
еће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема |
шу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом З |
д не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имал |
чио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, |
им, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па с |
дића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ х |
вића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ |
о задобије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку око |
век, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi> |
г аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, |
у, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ |
одали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас |
мејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца |
дан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да |
рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја |
љу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, а |
би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутр |
сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> |
ни прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са |
нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они |
изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив |
ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпр |
ју.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што |
, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне |
, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фра |
ата, регрутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и ре |
} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до |
човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«< |
оказати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се |
лику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мисл |
фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени |
ије стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро ка |
ћи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте |
дали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то |
у бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати мог |
ина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо шт |
, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет пал |
тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>» |
Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започ |
или да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; П |
еру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта ј |
ни показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек уве |
ема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чује |
н као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S |
по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докуч |
д сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја |
тор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају |
фу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{ |
ни’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се нос |
{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да |
јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женид |
тив другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, друг |
иво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би как |
два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми н |
добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, |
им се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и с |
и да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> < |
од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранко |
{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт |
сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав жив |
n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчеки |
нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не огов |
{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд |
а да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ују |
ђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два и |
кад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек |
ко може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако падне |
то и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венч |
ћ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико ра |
ам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљут |
арати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је |
сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Ма |
познати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из |
нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не може |
А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, |
учим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срц |
кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто |
сокоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне в |
мо погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме |
каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић од |
лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном па |
докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а |
то јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео са |
ије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га |
е да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, |
а сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересо |
ј да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика изве |
поведа, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без |
а по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S |
му пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} |
мишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје |
огла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свет |
побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си в |
ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>» |
о, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.« |
} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но |
с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним м |
жимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бр |
је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она по |
ако се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто |
ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> ота |
Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова ми |
, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајл |
кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Де |
г човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководит |
био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са |
ија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулоз |
, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се |
{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна |
ацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња |
м неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Д |
лио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног п |
и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо |
i> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Ва |
змаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велик |
ано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли |
ику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тог |
рено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити |
и сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Јо |
ства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не сам |
кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њени |
опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу |
стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Извести |
и.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, |
ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у |
у, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бра |
</p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење |
p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди |
и никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за |
смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Ми |
о тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p |
циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како |
сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{ |
као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или по |
а оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си |
учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <p |
па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пе |
их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мал |
им те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га ч |
нете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра |
вонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер ј |
S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао с |
као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви |
сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине но |
фу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код зан |
е могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису |
им пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајц |
гова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се ј |
ао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вес |
наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара |
тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајц |
ћ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица т |
остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та а |
рмину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао |
нбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, и |
очитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, н |
} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изост |
му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле |
.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта? |
Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таки |
пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, ка |
е ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па |
Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити поче |
те нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће |
, ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје п |
ршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде ув |
шем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други мо |
и је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам т |
цију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумиг |
но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Ко |
p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави |
атељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапет |
, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ т |
ра за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну |
сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако шт |
« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног њего |
долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки и Отил |
заминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, |
упили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредито |
ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p |
молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако јед |
ан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек |
рио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он с |
н.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сва |
је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и о |
примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро поз |
ве млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого |
онцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису. |
а, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад ме |
ловио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па јед |
аш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> |
брекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p> |
све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да |
, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка |
} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришк |
Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево на |
а милостива церекају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, го |
врћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало |
смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан |
како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код т |
ши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци |
е, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо п |
ни.</p> <pb n="103" /> <p>Тако једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} |
ешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа |
е заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ |
и, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ с |
здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место |
ла је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. |
ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.< |
једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} |
.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па г |
p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко |
Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде зат |
мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не по |
риликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао |
ари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»М |
S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, |
акво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад |
од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасви |
отов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да по |
</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрз |
мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кр |
чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само |
ме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не |
а Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се уд |
метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу |
ом оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, с |
су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве |
о је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, п |
сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по |
та, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно шт |
} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особ |
еца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, ко |
он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим |
и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> < |
е, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ |
у, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја по |
о да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало. |
лакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, |
а мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа |
ства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да жи |
еч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волиј |
олу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек |
.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, п |
завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити |
оворио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим |
/p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зо |
мо из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу |
дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко вре |
?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао |
та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, им |
све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по н |
соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је им |
практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове п |
ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мен |
ва, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не зна |
нуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> |
ти, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} |
проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} |
анас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која |
дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет оста |
Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме |
мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке |
су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака ко |
е не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутр |
о у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку |
сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало весел |
ан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и |
даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се |
ратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</ |
међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у |
неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та |
несем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} |
шу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ |
ћ, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претс |
верна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Ла |
ћка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео |
} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси |
дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да д |
ницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и не |
и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом ра |
а у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути |
наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано нај |
бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, ка |
ривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала |
нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интер |
једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати. |
ви’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га уб |
са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали |
ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотек |
Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p |
тунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која стр |
би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако ша |
S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су ми |
} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чин |
авао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Је |
ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и |
S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како |
увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једн |
е.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло д |
допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срц |
саје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети. |
нко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија пр |
м месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се оби |
ам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је |
ам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«< |
неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живо |
гре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} По |
куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео |
било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заок |
{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов пра |
и.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но |
физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да |
о је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« |
и.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он |
бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за гл |
нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутр |
ете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што иск |
а, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде |
одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањива |
говољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам |
а за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ |
абице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јект |
о зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Изв |
S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га |
сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. < |
а буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека |
пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту |
нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гај |
е трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да |
вори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} |
, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути. |
тар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.< |
друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмах |
дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отиша |
ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, д |
у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{ |
енемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва оста |
.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту |
се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, |
ити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија |
обро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рац |
, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала |
командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кол |
а.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо |
тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују |
у.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p |
ледњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="2 |
оности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми дол |
сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћет |
едаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се |
и данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, |
а, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас |
једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато м |
њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпо |
пође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке |
истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући. |
спођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за д |
Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{ |
окетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за |
одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допуст |
ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнеш |
ад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад з |
је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p |
</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић |
ам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ |
спођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле |
е већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па оч |
ору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, мло |
се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, |
од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Хани |
’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ј |
па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, |
издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да |
ићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце |
мда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог ш |
е жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију. |
мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участв |
и незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, |
... у тајности... својој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, |
Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић в |
’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан жив |
а Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље м |
а и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише д |
лико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрај |
дин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка свој |
шао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари по |
Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а |
место своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имал |
о. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушат |
био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичн |
зона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ |
претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{ |
имо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо |
да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чи |
Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку к |
тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Ј |
а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет н |
<p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на ј |
ељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине з |
еће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S |
загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је |
а, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} |
а би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве ра |
је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора |
м саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ј |
ети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који |
је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милости |
е тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, |
се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, н |
но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мисл |
ем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио |
ика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до |
умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка |
да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се |
па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ н |
{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад |
ачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак |
ивићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка |
иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест |
ести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли оп |
{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића |
опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара |
већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већм |
Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам |
ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} |
"105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако |
ила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила |
Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека |
е.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пук |
т’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као пл |
де, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капиц |
сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једн |
Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отс |
то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се |
аткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љ |
.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта |
але.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако с |
а.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако |
опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врат |
ранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду с |
на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то |
> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«< |
наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гриви |
, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет ма |
о село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту |
ет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће з |
цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; |
у ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад |
хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што |
ције.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, |
азити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се. |
{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно |
гао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и зв |
ра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да |
то форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мен |
аци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Ј |
пет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, |
ара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бр |
једе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка |
бом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни |
ад извучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, п |
авковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ в |
било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, |
даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабик |
оста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошт |
пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруш |
S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} |
и радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас чет |
S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо |
кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.</p> <p>»Милостива, уколико |
љену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини |
а нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно |
унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт ниг |
па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо |
ли!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет |
естима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, |
мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опе |
но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млог |
а ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по |
ледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермин |
човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разн |
кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде он |
ет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца до |
Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.< |
не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами |
ковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари |
животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није х |
Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била |
оће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекам |
ћкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми |
Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је би |
воре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>» |
му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бра |
е зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му |
а мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност |
и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад ј |
утра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и |
за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкије |
ам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао ј |
изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мат |
ранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже |
орао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако к |
имо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа |
а се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слобод |
223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; к |
ња, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију к |
ого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о |
омалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене |
е: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се |
оности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећ |
анко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде |
надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </body> <back> |
друштво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није |
е кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару. |
се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је |
зо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лев |
азне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, сре |
сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, |
ло забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шт |
и и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, |
{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеј |
ио сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићк |
утру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} П |
њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па |
се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, |
ог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка |
{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, |
т’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, запле |
ећ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за т |
онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо |
ине у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу про |
у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на с |
ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и оста |
да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје жит |
о ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у |
{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, оп |
ћ и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио кол |
собито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана |
Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Б |
богом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Д |
ам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало пр |
ад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код ми |
стина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим |
дежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном |
згрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутра |
а сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>» |
кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам с |
лина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим |
а онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, |
Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и гос |
ујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пр |
о, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који н |
када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се |
ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да |
и одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, |
о форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који м |
, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та |
ива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није б |
ишта, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствим |
да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мо |
Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој ве |
разговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати оп |
шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> |
мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чин |
сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвуј |
е какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки |
</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико. |
осле чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један |
ене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператер |
нко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што н |
задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал |
<pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не |
е воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после оп |
дважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, |
дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} |
ако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па |
су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S |
кве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, |
опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у оч |
е ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да |
шу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покој |
ао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> |
добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прош |
ање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ |
>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам |
колу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и д |
, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, |
истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фи |
и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве |
p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бр |
боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да |
а му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте има |
рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше |
ма, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра |
а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам ј |
едне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p |
тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то л |
је од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује |
га да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам к |
и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се |
исли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачк |
лободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал |
па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити дам |
о вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати |
ужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачков |
»резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њи |
види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан с |
д њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могућ |
анџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју припове |
ила је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радил |
други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако ист |
лио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веров |
ости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му |
ивић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханали |
дан сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет |
ј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћа |
Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} М |
а ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад |
Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у |
од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаур |
е као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но |
на је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је човеку идеа |
сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S |
добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} |
ш нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p> |
апред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпект |
или, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже |
ти дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ би |
ами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, ко |
шта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, п |
p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p |
те.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} |
том приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> < |
те и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{ |
која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље |
а то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ за |
мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим |
стина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви |
имо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, |
и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све п |
нанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{ |
p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Де |
ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> |
ко тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мисли |
тео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; дам |
е да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за |
но почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{S} О |
P18630_C1.5"> <head>V</head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе |
пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им |
се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина ја |
и.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио |
ко ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак |
г да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фр |
кови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, |
<p>После овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кће |
затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марв |
вање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва |
па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па |
џер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега |
настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све д |
берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, кој |
ет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољ |
провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу |
»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и |
смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Т |
а оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} |
ћком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бра |
а се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до |
«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, |
слим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гри |
оверење задобити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бр |
ако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником |
нко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кме |
нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, |
е л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, сед |
ко, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћем |
л’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикец |
мрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра д |
грао.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бран |
перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам |
знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се о |
не метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, |
вуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад |
каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет нен |
наца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од је |
Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} |
ке очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан |
кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће |
ћ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам |
ви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} |
<pb n="247" /> промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сиром |
вори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам |
о баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам терм |
гледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза ха |
} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збого |
и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала |
речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се |
човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио |
ј ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презиме |
рве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп |
је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте |
ију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању |
{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</ |
реправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше |
але, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мир |
S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом та |
мо једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi>Madame |
о и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одг |
’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија је |
и се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и |
. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, |
е, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти тво |
па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А оп |
ивота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки ж |
после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исп |
а дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, до |
састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, м |
.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце ули |
ами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, до |
оста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем иша |
ају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси |
} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинс |
и не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати д |
у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, ж |
, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те ј |
како никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу со |
ручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун |
јем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда |
скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био |
ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика |
за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из зло |
е показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{ |
ла ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне |
ећ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да |
} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па |
а Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није |
а сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интере |
!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да |
нити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подн |
ите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он око н |
безна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпо |
га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди н |
ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p> |
воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је |
ђом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Ру |
а четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, к |
т разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па к |
ле подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бра |
о ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем |
да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, |
ам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Б |
непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби |
ште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре в |
ко минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је уве |
оћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, |
екнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати м |
дећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млог |
елта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у |
гу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се в |
шено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уг |
каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који |
ене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, у |
.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и |
м се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, |
супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене ра |
било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете |
мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="1 |
је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка позд |
онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем |
за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седи |
Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само |
ити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камар |
напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се ру |
о са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда |
ско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали та |
домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За ј |
ади идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p |
p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, |
анку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спа |
смо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко ви |
и као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја б |
од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни го |
’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе |
ло, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»М |
млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини |
S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са |
е с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка пок |
ам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., а |
е хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео о |
лице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са не |
<hi>„Драги Господине!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме др |
говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, |
ем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и |
ака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољ |
p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</ |
горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, |
Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} |
тар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види |
о, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што луд |
ић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у |
атомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам би |
рво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, зна |
овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — |
е задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на је |
спитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки п |
ла, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једн |
.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па с |
<p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад |
а, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се к |
»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред |
пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отиш |
аред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{ |
} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Р |
/p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем прет |
љедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p |
{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелк |
то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију |
је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> < |
ого искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почне |
време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треб |
и.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами би |
ат, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд |
не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај нећ |
лнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у о |
што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само |
раго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало прораз |
вече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцај |
ијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, |
, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. в |
изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде |
клоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарнос |
равди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, к |
покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад ни |
ти.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други да |
а руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и как |
и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаур |
ок се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{ |
{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сва |
четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само |
.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине |
о пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад |
чини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику. |
ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после р |
гнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим |
нко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бра |
вати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напа |
вице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p |
јку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удов |
окажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од с |
а изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што |
и неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као до |
а њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању |
уга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, са |
чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта |
у, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија |
ле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју |
га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је пров |
{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, прене |
ржала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, с |
приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће |
Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа |
у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови м |
па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом пре |
ке, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла? |
Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако |
и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме н |
о праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{ |
другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p |
о године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је св |
писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; с |
све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с |
ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то н |
држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> |
а био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли т |
Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало |
шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоност |
убоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног |
сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Сми |
сео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} |
клони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само к |
против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствова |
тку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачко |
дведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора |
мо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онд |
у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је |
с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Так |
ти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потпис |
видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас |
е.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскош |
ли инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама о |
о лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа |
учком није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{ |
а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед |
о му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, |
ака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нот |
#SRP18630_N3" /> на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ниш |
д они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је |
Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно |
Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу |
јасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође |
Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајфе |
р.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријате |
ћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија нем |
правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола |
носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и ш |
принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речен |
ог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почи |
што фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на див |
ваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бој |
да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, |
S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад |
ити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми |
не ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао |
по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула. |
умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога |
, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је п |
у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук |
мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{ |
ни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о |
поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p>»Свр |
им термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да бу |
је свршена?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буд |
држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори |
ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, д |
је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у |
да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па |
ува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зл |
овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Так |
тим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанп |
ишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се мог |
е канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, |
а са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте |
чекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући д |
рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонакл |
рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо |
, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, |
то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада св |
, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, н |
сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ |
а донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас |
једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал |
ета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се заб |
ко је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазит |
а’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није т |
а шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се |
ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује |
ивца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има љу |
већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја |
ог живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци јед |
d>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова |
нда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић са својом супруг |
p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p> <pb n="226" |
p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но |
могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад |
p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако ис |
рана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које с |
</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, до |
помињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p>Но |
а.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео све |
ечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S |
; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичн |
n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне |
новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш |
»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад |
човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> < |
им да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег изда |
ће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не мож |
ажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, с |
о се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, |
ра се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би |
че.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег |
S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад |
јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то види |
к дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакл |
.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој |
} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може прот |
изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, |
тоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изг |
Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господ |
ји, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са |
сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гриви |
ти?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаи |
имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.< |
био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, |
учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео м |
ом љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем |
Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не д |
{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам чес |
ена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде |
врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове п |
чање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било ј |
артаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, |
ла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S |
наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било |
а једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле |
а.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је |
ије ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је д |
/p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У он |
га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, |
ст... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато |
ацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у |
што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> |
, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз м |
могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла |
опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што |
дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, |
тране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелко |
е мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је |
ини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«</p> |
ата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Го |
о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами |
л’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} |
присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић, з |
ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудић |
S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој |
ривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо т |
земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад |
раго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он оде.</p> <p> |
нтан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна к |
е преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не |
вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад н |
другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, |
а, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Ч |
а добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</ |
а падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{ |
језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фра |
окопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ов |
да од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје з |
иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан |
сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ј |
га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он |
/> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принуд |
вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да |
на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег |
ићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо |
траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n |
у један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако |
ања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицо |
до измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Крене |
је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита |
им мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да и |
> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо |
казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Х |
ни се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад м |
а.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, |
па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле |
ује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код |
о; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика н |
уга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може |
мао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па св |
ароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је |
ини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао м |
у и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обре |
.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год |
Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, |
да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се в |
етко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задов |
немари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост |
Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живи |
на соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Б |
ко је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бит |
партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разбер |
"SRP18630_C2.4"> <head>IV</head> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p> |
тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отс |
е могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како с |
и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. л |
ко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} С |
морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стоп |
собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то |
="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Утало |
{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узм |
ра наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, да опет |
азговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зат |
без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичиће |
нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Ло |
и.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова |
у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили с |
хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим повер |
>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, њего |
идио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој од |
има, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чи |
а, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпу |
ког шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао |
; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Ре |
хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не |
дем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Д |
} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Деси |
реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Т |
ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио |
n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравил |
ј, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> |
аш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој |
> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија |
.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер |
видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко неве |
аједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале с |
а.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно врем |
.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку. |
отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </p> <p> <hi>твоја Лаура.“</ |
н погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако ј |
једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, |
Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у |
тану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат |
, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџе |
задовољан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна |
те љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба |
рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> |
} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на кр |
уживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један |
ани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не |
сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако |
амилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру |
де се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитор |
ека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је |
њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару ку |
ови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на п |
а човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по р |
тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" / |
и је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, п |
дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, |
ва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ |
стио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја боле |
есори имали су призренија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно |
за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; о |
гослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачки |
.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде |
и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у |
{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.< |
а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се весе |
ишта, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам |
езну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад мор |
ко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на стр |
</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и каж |
могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет г |
натне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</ |
дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{ |
е, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, |
ренцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео |
ом није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје |
<hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, |
м поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почн |
Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним |
ction" /> <p>Међутим, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу на |
ће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранк |
ри свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је в |
Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, мог |
ео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави |
је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашт |
а ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, а |
S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад н |
женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није |
а се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видил |
о увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штуди |
ешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам бе |
добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: к |
Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном |
искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n |
вете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити |
води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта |
продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет фо |
позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, н |
Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{ |
мо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, |
> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и |
«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада |
, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја са |
ом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, |
тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n |
ислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам д |
јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изг |
а хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са м |
ности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се |
ли.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који би н |
за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не |
аметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао |
бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да |
е изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> |
роши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао |
ућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко и |
еданпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре тво |
пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по |
мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{ |
, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Ма |
Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала |
ре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није |
а’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по сво |
ати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када |
он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за |
ошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердин |
м с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим |
нка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} |
и.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p |
смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у ва |
је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу со |
ко даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарав |
ранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упу |
молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која ни |
и дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Херми |
е нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго |
нати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S |
ставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд |
нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на но |
путити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен |
молим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, сам |
а.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити |
младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрд |
јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположе |
<p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то м |
нанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је д |
ла што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мал |
век био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он |
ако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају |
да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јурати |
јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад р |
сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг пову |
ет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не |
, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића на |
кове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ |
гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у |
ладу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није |
церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу с |
буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас рав |
јмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да |
клу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ |
гађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му с |
оље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе |
а болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и |
имам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за |
ти вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к дру |
крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом поква |
е класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем |
зме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао д |
било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све |
и су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан ка |
а мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, |
проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>те |
ођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сро |
лађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо |
а, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апет |
} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби б |
ство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем |
орим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и |
егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{ |
сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, |
ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од т |
пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности ниј |
вако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мат |
ом; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао м |
једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но |
пастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме посл |
ранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан |
тњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватр |
су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код к |
познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа |
е је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у |
је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи |
тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб |
{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа |
се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с |
!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком м |
ира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малакса |
отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има |
{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, |
елике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и мо |
у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да |
изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb n="254" /> <p> |
вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је |
утницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами о |
јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су |
<p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те с |
о се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са |
S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађа |
нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у |
јла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и |
елики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том |
од и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био вр |
нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред по |
ажај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку с |
боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег |
о ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богос |
љи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији кака |
{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни ра |
ут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити |
сподски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако |
дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер ј |
нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање |
ецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледал |
т упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду |
, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранк |
каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођит |
изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S |
ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човек |
паде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егз |
н је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се и |
дем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p> < |
паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један |
у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} |
нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ |
ло поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »В |
амештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим |
Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Пону |
ек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S |
} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ |
детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је |
акова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Госпо |
на, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, |
га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <quote> <p> <hi>„Слатки Милане!</hi> |
p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист ч |
сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би до |
најдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он мо |
шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер |
е то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита |
овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да от |
а да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни |
женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ ме |
ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион п |
а и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилаз |
е оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свејед |
био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} |
а то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира |
л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па з |
S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чи |
т дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму в |
већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо |
ко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо |
ори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по п |
— вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био |
ца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће В |
ако ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики |
ућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још |
мо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје |
во је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> |
са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће |
, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово |
ћ морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале гро |
S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ с |
ште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими |
тилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, |
е осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна |
ападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пре |
вља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздра |
да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу |
гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да м |
та је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам |
видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад |
<p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаж |
ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таков |
а која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима пар |
ало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане по |
лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни п |
} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим |
ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па и |
већ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S |
ктицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} |
и, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чи |
морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње |
нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«< |
ако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Позна |
ље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</ |
<p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео |
аницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да |
му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој |
<p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице |
ти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’т |
Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он |
учио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побег |
а је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се |
{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари |
анко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>С |
ра.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, |
им га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бран |
, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и |
нутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, |
ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да |
ала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, |
ће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрни |
ранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с к |
, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер |
ју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пр |
уга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Д |
није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала ш |
ти стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој бу |
љу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је |
ва.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови при |
врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а |
тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да п |
Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се ко |
овића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p |
творе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће п |
’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из |
и су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једв |
да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искре |
е до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам |
пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини пос |
надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад |
е.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кућ |
т пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанп |
а ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месе |
м познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад |
ром, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} |
јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ н |
доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Ре |
} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налази |
зговор: најпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p |
у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија б |
мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу леж |
ла нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а |
је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би |
м преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед |
»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да |
удорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, |
ише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберл |
е докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт |
и, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, прем |
обро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више |
</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!« |
цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног в |
, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете к |
и погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао фи |
шинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики |
се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, |
она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравк |
није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; в |
нко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у |
аково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Ди |
Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја г |
пада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамили |
ва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођ |
ер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата |
сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда |
и, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, |
о видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна |
ог свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад |
т у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тај |
едан нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом р |
ну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магне |
ога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накра |
рећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p |
</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутр |
ио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако |
шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав кома |
бог његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу с |
баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Р |
ођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врл |
</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни пом |
и?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој зем |
језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка д |
пођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> |
</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Б |
} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време к |
а ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и још |
ћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, је |
ствено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од |
сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поч |
се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чи |
{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Ниса |
и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{ |
ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла д |
/p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она |
’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само јо |
о што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим |
анко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па ка |
за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отмен |
Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Г |
визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ |
примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n=" |
оси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође |
!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — на |
ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те |
ују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се ле |
исер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, |
добила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, |
>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем |
јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, |
ам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву рук |
одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Ма |
и, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго... |
им, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво је |
им господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не саста |
оходити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чу |
Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гл |
ам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам он |
пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и |
рингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p> |
мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, |
им.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, |
говарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити. |
м приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, |
дин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«< |
данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже д |
дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми ј |
ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никак |
p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа |
Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и |
вине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана |
доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са |
ом измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту са |
а поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
орам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</ |
левања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S |
кујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам и |
ћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} |
јића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом прог |
ано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви |
се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Т |
ен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске го |
да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи ш |
а како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа |
л своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе годи |
адена, искрена, није <pb n="132" /> још отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да з |
Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим пр |
е, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло |
гу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на из |
ка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се д |
} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати |
е, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње |
у једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, прем |
од куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку пр |
јстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет |
страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су |
ачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог оби |
ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се |
ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би |
тељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше |
, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, |
е о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном и |
Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S |
пођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки |
у, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо |
казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, ула |
.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуг |
убио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозв |
ти?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло |
а гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не |
азим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> < |
ign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на |
сти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{ |
руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће ц |
S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио |
кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, ма |
ашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад игр |
су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, ј |
даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бран |
у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писм |
умемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажем |
да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с |
ажимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, |
азимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да |
озаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 |
’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам |
мо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светоза |
живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди в |
<p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко д |
сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год ј |
зе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, тр |
</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} М |
ију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одм |
бија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више |
ила у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме зд |
није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти |
примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт д |
</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим им |
ући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и |
нтипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао ј |
бећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послуша |
S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и с |
син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда |
ли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, |
њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега на |
{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је ота |
S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем пр |
овитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је још |
{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у неч |
свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{ |
и се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је |
онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да по |
а; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, т |
чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала ј |
а амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све |
ји ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја |
S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} |
{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови |
’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, |
једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 |
атној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> </p> <p> <hi>Бранко” |
умене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, |
раз бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни мл |
нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуца |
а, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, ра |
а дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког |
лигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о |
тас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучил |
разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није |
раберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким тре |
о кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је |
аест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој ок |
ковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира ка |
.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако? |
ма.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко |
перирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам |
с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола |
ед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали |
сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између |
гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стан |
ави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} |
{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан нап |
’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите с |
госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и |
Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутариј |
ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да |
то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу н |
и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на с |
} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за |
се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им |
виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископ |
мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца |
за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чик |
>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам к |
, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онд |
епа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам |
днако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија не |
алити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћ |
на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свир |
е.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа |
} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радост |
ју.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музик |
њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се |
е, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред доче |
Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примам |
ве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз |
{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ |
S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p> |
ледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила |
асмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрек |
ца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, сла |
но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата |
/p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} |
убим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«< |
и је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p |
една женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади |
и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign x |
д има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упор |
шевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, |
волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ф |
ира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разва |
не носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{ |
са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се ш |
ава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у фе |
се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се |
ку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елеган |
са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и |
е.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран |
ије дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »З |
мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} |
рени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се |
једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамиц |
, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n= |
Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти |
S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плака |
вићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} З |
кић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујем |
ају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великовар |
и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се иг |
, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткив |
и’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добр |
.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грац |
па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослов |
S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима пра |
аписао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ ј |
разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био ч |
у, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка ј |
Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету |
{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем |
могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало п |
вење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> |
се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгу |
а принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда к |
ова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне |
ковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се к |
а се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ак |
ан другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје |
зи, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, |
све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како |
нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам н |
мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтив |
о је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда |
па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интерес |
сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да |
у стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се о |
љак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на |
, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осв |
ва у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју |
је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> |
ег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог |
— она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе н |
е, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом |
мао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда |
се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела |
, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин |
г свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S |
најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па с |
} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи |
S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Сти |
S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш г |
ош кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог се |
а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу с |
кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћем |
Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женск |
и га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни |
не.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што |
Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S |
Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све |
онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што |
рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а ода |
ед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке двод |
ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то |
тереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био к |
за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме с |
ољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му |
о, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао |
е у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позов |
вићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о |
им, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затв |
и, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам |
калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ |
ам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какв |
нку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави м |
имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, |
сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне |
л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, |
ку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да |
и гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош. |
зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запи |
; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај |
} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практици |
аопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад |
су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фру |
у?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —ш |
S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ни |
муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само |
ла, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад о |
ући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми б |
ођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни на |
зренија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао |
етозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма ј |
је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакш |
аред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи. |
варају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак |
а испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па та |
а започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не |
како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад |
, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, нач |
допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора ш |
’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а |
о што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а б |
ти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао |
то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево |
страјзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} П |
<p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само |
о се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала |
а рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досет |
ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у исто |
би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смуће |
је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривић |
другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара п |
лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду |
ођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је на |
S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издал |
код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад доб |
приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{ |
ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију изд |
авковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао |
истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафали |
е обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију |
’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо < |
што да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавн |
тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што |
дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n |
ост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ ко |
вим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Катка |
визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад са |
ајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут пр |
а себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бра |
здањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало к |
и.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на б |
сле ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је |
модски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђ |
јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да |
ресантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, |
менућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим |
n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свако |
олупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: к |
ту чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како |
кав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучен |
ијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одг |
добравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, |
без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свем |
/p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће доб |
ого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити |
.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилиј |
да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело |
говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«< |
десет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у ш |
та јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Је |
ја тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да зап |
њао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је д |
ао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско нач |
ц није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу. |
каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је |
Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате при |
о у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{ |
тароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> |
а пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу п |
тао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од |
ри: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{ |
> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејат |
и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда поч |
јњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, сл |
зио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат |
пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој |
з флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафини |
, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, и |
је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико би |
ту више такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се |
а тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја с |
ка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збо |
ала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако |
К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда |
ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа стран |
ом.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранк |
, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам и |
ти?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код |
јама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слуша |
ио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«< |
, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још остави |
је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по гла |
каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ци |
а.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја |
м поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месе |
нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога |
јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме в |
д сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фр |
у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но са |
ршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, |
{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код |
воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама |
»биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилиј |
окетерије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По њего |
нако приповеда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је |
тра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви |
ам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} |
ижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се |
, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујем |
си, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем м |
Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући |
акву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбо |
{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне |
сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време |
се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато |
мо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, |
а он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако |
изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> |
док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама |
вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</ |
видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем ви |
дно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} |
стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раск |
за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, |
Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му ка |
зи крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске г |
је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже |
верен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да |
од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде на |
ибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, з |
очне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што |
игурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки и |
јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико в |
оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико |
а сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће м |
не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, о |
у био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фра |
ривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње окрен |
мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам им |
опала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, |
који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем |
{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код |
>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се |
о, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, х |
овиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узм |
аље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко |
ну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испе |
и клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Е |
и.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од |
је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, ј |
, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нис |
није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{ |
ам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутањ |
па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари каж |
се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели |
да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хај |
<p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економ |
е дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за м |
човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим неср |
ске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ј |
S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у |
Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет че |
<p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ |
трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На |
ом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољ |
ди људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придр |
творим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милост |
е Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку |
} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а ко |
а.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде н |
у, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старат |
але: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Каж |
устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а |
једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дик |
ирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; |
’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље го |
спео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то послед |
т; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} |
Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} |
, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, |
м се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но с |
а је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи. |
<p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то |
дин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била |
Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни |
> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да |
ало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати с |
отајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{ |
ега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} |
се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек так |
; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по годин |
«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’и |
напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p |
дигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, одене |
тупати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред |
ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као |
ао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав |
ио једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу са |
.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} |
демије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Прост |
сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се ј |
у, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, |
ји је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, |
да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и |
она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, |
то сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сир |
приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахе |
} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изглед |
га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме |
ише не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, |
> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам ј |
у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гаји |
о да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, |
о човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам с |
ра врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао |
нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од св |
S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту |
нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти |
трескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао |
ава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, ј |
егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долази |
гдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је н |
себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да ко |
<p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колик |
интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види го |
а Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбо |
гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у ж |
и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их ви |
а је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем лад |
ика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са ср |
се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам |
страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да б |
а ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ ч |
да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{ |
ражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Ка |
, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није проти |
и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што ј |
ати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео |
за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син д |
н.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не поло |
м у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнеми |
а?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да та |
живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година |
ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима |
моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} |
је.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви з |
а.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} |
жем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газ |
>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> < |
ен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја |
а. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну |
} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у |
уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунић |
па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, |
им сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два фор |
у незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више н |
рати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се с |
е веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је весел |
, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру. |
Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја |
њу њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млог |
кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то |
атељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти ка |
дан од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никак |
’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши ут |
кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом! |
ана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>» |
ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде не |
отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромаши |
људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо ка |
о?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све |
ичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле |
ио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би су |
авући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње д |
е дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је ш |
ивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим г |
учен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га д |
једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је т |
дштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1 |
труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода н |
хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Час |
ваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столиц |
могла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за |
бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како |
од нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће |
Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима |
опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављ |
ошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире |
{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало поста |
рђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} |
да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад ј |
.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Грив |
се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгоре |
> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њ |
да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа д |
> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим го |
т свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами |
мати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа ув |
руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мус |
су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« |
квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У о |
ек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек |
о сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета |
анко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-дв |
лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кр |
Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но ка |
до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове шко |
сно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија |
у.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп |
пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, да |
је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо ку |
јпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, |
ција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изв |
постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} П |
S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ |
побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам |
ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је ст |
одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очи |
шћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за проби |
ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к |
та то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све |
урно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га |
о сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма |
а моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куд |
бу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p> |
Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од |
аже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја |
товати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Ј |
н шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим неста |
Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из т |
воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на |
сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p |
престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата узд |
После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи |
јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви ис |
} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Са |
лану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љ |
к да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мно |
је исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интере |
смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба |
д се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, |
к бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«< |
амо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узм |
спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе доне |
ћма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то ч |
.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већ |
је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало и |
м, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га |
гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је |
{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија б |
и на памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, |
дине; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{ |
аже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку г |
екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину мат |
довољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:< |
ита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет год |
лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера. |
дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на са |
а’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Р |
е види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те н |
раво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је бо |
бодније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пр |
ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била ј |
лашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се поб |
опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к це |
донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неко |
њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта д |
пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на с |
ек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију д |
доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збо |
е им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, |
постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко в |
један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чре |
и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је |
о каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагородниј |
јем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ ј |
купа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт |
да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи кој |
евци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{ |
сти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S |
вићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито з |
е.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се |
да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Г |
5" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врл |
вине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млог |
стите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} |
е сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буд |
Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, |
нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Н |
е ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} |
ца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју позна |
у даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме коли |
у ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га ује |
Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насам |
отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов све |
је из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Так |
S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад про |
с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли н |
се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо он |
се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам |
ом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне |
а имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »З |
и.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Т |
емо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и |
Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда |
Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика и |
спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге |
е и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{ |
узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; |
ља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, и |
селија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било |
Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: |
еш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово |
д он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у |
арбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, так |
у. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен су |
Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет п |
ошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме |
н на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди |
де и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, пла |
о добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p |
види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривић |
вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до з |
Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је в |
легенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пош |
ет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интер |
ан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна |
и са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим |
бро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уве |
однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p |
едно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша же |
мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и |
је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они |
сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ з |
на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођ |
ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере. |
’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} |
а, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикец |
ђу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како |
игра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Та |
ан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} |
блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај |
свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога п |
мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њ |
етињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S |
Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, |
p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме по |
а опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стис |
уги’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код |
нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вук |
проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепрт |
’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десиће |
па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрн |
га!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо то |
а мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога |
е мислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад |
о пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нем |
онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> < |
секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се |
доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли |
сантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може с |
претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него з |
да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам |
у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> |
н за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; |
алерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и изл |
} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде мило |
га је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја н |
упује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја |
како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им |
у.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са св |
сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције |
ним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти |
} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се |
аучио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, |
путити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легн |
ом лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само |
а’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{ |
дати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, |
вали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном |
’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти |
доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све |
</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас прим |
ш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни тра |
читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либ |
абост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је исп |
олази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} |
шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта |
ад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој |
ови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гри |
риповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко |
<p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла |
цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се ско |
/p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет |
.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао ко |
којног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам |
о место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кош |
</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали< |
шили, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који |
вићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је |
у ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њег |
лашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да не |
.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цига |
његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзил |
шла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</ |
.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Ка |
о да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, ј |
вим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, |
л официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} |
а мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена |
амо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако ис |
> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему са |
зга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од ц |
> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне |
p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> |
{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S |
и, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</ |
{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета. |
е.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом о |
сли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapte |
еки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је |
ља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако в |
косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала |
г’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У то |
а је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} М |
, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ |
<p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим |
ће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раском |
тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у |
безекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад |
а миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију го |
> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Б |
и су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке. |
, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се |
д сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> < |
ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет не |
p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја |
{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се о |
еста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чак |
опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет са |
ир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану |
браз обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Е |
итељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо ве |
е Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном с |
о између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан к |
имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бра |
е у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њ |
теље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и |
у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Ника |
ало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе до |
новити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</ |
ју, које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к ме |
анџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p> |
Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити мо |
Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју |
, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ће |
један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко пош |
ар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за так |
ам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао |
есор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то п |
ва опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривић |
је.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду пре |
епоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Јо |
, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су |
ога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни |
добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет |
ркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да |
ро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p |
о једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутр |
а врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... а |
о сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд |
и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друг |
ранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>» |
логи други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако |
, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте |
а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о |
риге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; о |
<p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па |
кати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S |
узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он м |
p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали. |
нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад |
је могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је |
ка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво ни |
ли да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S |
еварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се јед |
форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем |
Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред го |
Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика об |
о може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео д |
оши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, |
Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека |
мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш |
, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Нар |
, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он |
што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, |
о, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја |
четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и |
p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која ниј |
одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживи |
ају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ |
нда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко |
шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мисл |
од ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани |
се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је па |
а се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми |
е у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта т |
ам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не з |
Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је б |
екар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се на |
ор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је |
{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да |
м друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’м |
е чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су |
је, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њ |
утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек |
напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је о |
изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> |
е Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове н |
ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и с |
у дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко |
лшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестано |
е, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, ми |
жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Ви |
ма лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Б |
иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље пи |
’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} |
о.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ ве |
Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити. |
овео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу м |
а је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није |
олазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па |
да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} |
можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p> |
Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла |
може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, |
ао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу |
ина као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао |
т у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Т |
м је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n= |
зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састат |
окова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и |
задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, мог |
’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девој |
омир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често |
у.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита гос |
мала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам |
век у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше. |
опута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз с |
сти заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало л |
тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особит |
а’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, |
сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отва |
другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а |
гледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамб |
иватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то пр |
ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад |
А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад с |
од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На |
млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово д |
мешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у ј |
друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима ре |
како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по |
ђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шеши |
ек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, |
сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на друго |
пругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, д |
курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и се |
е извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако |
ед мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати д |
раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим |
м сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранк |
о, пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не б |
{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S |
леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу |
е код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> соб |
н велики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које |
S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често |
, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n= |
ир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа |
} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од де |
се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се ш |
ми су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледал |
м неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите |
је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на в |
крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрај |
мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди |
оред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што нем |
е држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а |
«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ић |
однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су уну |
у главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А |
слук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb |
, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта |
био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио |
сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов |
’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико х |
и’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{ |
Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, |
p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који би на абентае |
и је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, милостив |
/p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После |
ане, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а |
фише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има |
а Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћед |
n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ ни |
имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драгов |
ну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен |
S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће м |
му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га |
станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем |
ко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а |
а сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити |
цбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљуј |
уда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одм |
ки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо |
»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су так |
т!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле р |
узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га |
правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносн |
овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> мло |
ће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто |
{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође је |
аната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разн |
терофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти н |
, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па |
је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај од |
асне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, |
је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма |
ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе |
ас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са ро |
bSection" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две годин |
је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, ви |
е рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима г |
другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењ |
ећ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да м |
је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз |
т лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ра |
тим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> |
земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан |
.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бран |
не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала |
в, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има |
Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокати |
ртао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолик |
ју се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у к |
буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дођ |
Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је |
, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> < |
бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то с |
је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако куп |
, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, |
n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види |
ило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше |
лико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар |
ину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но прим |
ло.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити |
аво, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад има |
тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио с |
да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги д |
он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је о |
ав стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су |
ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опе |
<p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p |
ди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и слан |
на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно |
ска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично сам |
} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поре |
смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку јед |
а о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде. |
Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> < |
аника.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приб |
ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тра |
а ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта св |
е ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да |
<p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Д |
мене не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S |
седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими к |
готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда |
а је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем |
вим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са какв |
Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам мог |
то јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га и |
ћ.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Поче |
ругога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави см |
т нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се |
је ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, |
кала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си п |
у га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је |
, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бр |
отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Ш |
нда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ |
оследње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакл |
о је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, п |
ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, |
ка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{ |
ошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутр |
персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увиди |
са учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срц |
кима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши |
ује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист у |
онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бр |
наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка! |
уку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у |
р је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се |
оменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледат |
Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао д |
:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо |
дину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љ |
гу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" |
’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересо |
ића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је |
ата; примите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим |
в код мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде |
{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја |
да богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> < |
те да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија |
еди милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} |
је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече |
</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш |
мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном бо |
S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомага |
р, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} |
же о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је |
писати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што |
је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да мо |
паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ годин |
је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ |
и и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче |
т из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли |
{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, до |
е дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> г |
од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли |
које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари |
о, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ва |
ајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући |
нглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене д |
е доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помисли |
јла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Ау |
, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако |
станем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? |
ге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задово |
ћ са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде |
Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, св |
је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове |
вић је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту |
је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се |
ко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранк |
е се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска ли |
пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо. |
ам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука |
сићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим |
ика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>» |
м?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — |
о левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од д |
нкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љуб |
рено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег |
н започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p> |
је се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи |
иле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту ал |
и обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лука |
тко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, |
Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважи |
одина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, |
S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резон |
е у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напо |
ем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад |
експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики |
бомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сиром |
му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> |
} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после ст |
а га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно пи |
о није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој гов |
пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} |
S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сир |
реко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} |
свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не |
да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем п |
овци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са сво |
ео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који |
пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опрашта |
ала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали с |
не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, |
може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узм |
дри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гр |
»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!« |
и је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму |
био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте |
ство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити |
л, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да |
и јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар ј |
и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар д |
> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли од |
мали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју б |
у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад р |
ану госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо н |
деш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет |
имо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ при |
на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S |
> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како |
Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бр |
вину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће |
е види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, д |
показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Св |
} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Т |
е до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на ве |
>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет |
, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ неш |
во село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га |
руго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се |
и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се в |
не особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Б |
3" /> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ак |
да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не мог |
ао дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одм |
мислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> промене мога живота.{S} Опо |
ом, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у |
Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у св |
у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о |
ика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; М |
анде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хај |
: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за |
елики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут |
окосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а |
даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, |
ени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ љу |
м трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам |
ал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили |
у вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавк |
док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да |
е друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, |
утора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео |
} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како |
ас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на |
паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем ма |
зофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, |
ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док |
вића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особи |
тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви т |
официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине |
обито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S |
.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви |
а.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> < |
мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, |
поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Ј |
здржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ни |
<p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш д |
на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапун |
онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој |
тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, кан |
нкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, |
шају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као д |
моримо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, п |
нда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам игра |
екоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрл |
за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; зна |
у самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S |
емо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да ид |
делити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{ |
ем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ј |
кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести |
не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана |
навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, а |
оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вре |
нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50 |
је хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%. |
помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S |
два је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого |
сле овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па |
од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад |
у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Р |
в изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви |
гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умре |
код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, |
Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде |
це ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако ист |
и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо п |
Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за теб |
нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S |
вилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, |
одавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, |
управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после по |
омоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и р |
јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, |
{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у ф |
овидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит |
нери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је |
ила.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се испове |
не право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славн |
.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.< |
који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред |
војице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну |
да кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као ш |
.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати. |
могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за п |
ајпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новац |
ада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ва |
онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} |
, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето |
ам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постиг |
лико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда ј |
осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а по |
овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, |
шкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.< |
еш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би |
нџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела |
авала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{ |
М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} |
ку на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у |
ема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим пок |
ашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин с |
ли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није |
иђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора |
сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре вољ |
е сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p |
послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено д |
ла фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало по |
лка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливиј |
на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Так |
не хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па |
ивићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку и |
ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли |
му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, |
} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{ |
р имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су |
} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преп |
S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи чит |
идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, ко |
ћ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ |
Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог нек |
н.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац арит |
не било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S |
ој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у с |
зависан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} |
опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ћ |
олести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} |
ница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на ме |
појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло с |
ом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада |
не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ |
већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не ка |
е и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћ |
о пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на |
поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у раз |
омаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је |
о!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, |
маћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео по |
би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су |
е да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грц |
м одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Миш |
будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«< |
у, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ј |
шпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p |
ије познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p> |
а.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код |
еправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом д |
мени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати |
и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la |
не, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, ве |
и.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здра |
Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кр |
само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нота |
вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче з |
днако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да |
од куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се в |
е да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у з |
чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не мо |
мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година стари |
{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то и |
, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ћ |
звадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па |
твог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љуба |
<p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је по |
{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, |
је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш р |
децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била |
м веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да б |
и је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би тр |
оји грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја |
{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други прус |
оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар |
мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</ |
и са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са |
а год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханик |
али су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа че |
већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Стане |
сити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} М |
делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки |
код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па |
у том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћем |
агосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S |
ма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам |
тва.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда ле |
ама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S |
кт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игр |
млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштв |
руту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му |
Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S |
е код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бра |
ћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бр |
нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} По |
права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће де |
имо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава |
ду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с |
а помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност |
у ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег |
морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> |
врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си |
аћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја |
ре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гд |
фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док |
па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — св |
препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, к |
Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи |
ми је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља |
S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ до |
ти кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је ве |
м чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на |
и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} |
иње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Нара |
јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути |
а онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она |
онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек |
даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим |
кстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, |
велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се г |
прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бра |
би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курис |
ентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абента |
никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад |
р, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним |
реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Х |
ћ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Ш |
амо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви |
н бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико м |
> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>» |
{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја ник |
не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и е |
а партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Е |
и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осил |
ичите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то изм |
це стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром п |
уше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао |
, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били |
језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица. |
Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао ј |
ти да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам |
е.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p> |
ио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по |
н ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p |
ојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стој |
ве дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, о |
ардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл в |
/p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, о |
џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и н |
аћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитељ |
о да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Уз |
и пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам |
ражени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје |
и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здр |
ио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет г |
двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година |
После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро жив |
л’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S |
дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да |
о стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но |
у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ по |
/> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што м |
раму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... и |
; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме к |
ави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p |
} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Са |
ло.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бра |
.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После |
т што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма |
е имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављат |
лим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, та |
{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, |
вде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</ |
мо да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се. |
да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прс |
красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња ф |
ровић.</p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у кримин |
остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Зав |
бвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> |
игди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добр |
видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да ниј |
и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па ш |
>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио |
лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рек |
а.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А |
о весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Ру |
мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики |
а, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко д |
нији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на |
и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, м |
пуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болу |
би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде си |
жбом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је |
јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала |
варку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{ |
па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а |
остива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не |
, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми |
јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт |
!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тес |
је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, го |
матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Херм |
ног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, т |
ају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допа |
онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја ниса |
Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> < |
ати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} |
атично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, к |
едну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељ |
у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па к |
очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој о |
зваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир и |
»Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан |
окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо. |
чна је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали а |
азити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па изва |
не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешал |
га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мисли |
једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Осо |
а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме |
} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до ме |
ници, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после о |
румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, |
!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто? |
ато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опе |
ако јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> |
сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време лег |
е један Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} До |
рам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти |
е изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па |
м, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту |
и.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ |
ао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш |
мо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госп |
p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам мора |
е међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао |
же, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p |
алека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p |
на.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, |
а персоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би пого |
да наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и |
ају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба зн |
то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само |
у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солид |
све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је |
»Двапут толико.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S |
<p>»То верујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не збо |
нко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте з |
не како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам з |
издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не мог |
н дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« |
јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да не |
паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате |
се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио |
овитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богат |
} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.« |
и ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па к |
шао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је чи |
иве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој |
>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал. |
ти, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Он |
окторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но да |
јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте |
реме ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па д |
ш изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја |
вишености управитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, с |
тоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој |
антно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је |
га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се ј |
S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што |
анас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не окле |
ете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док с |
ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се пок |
већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који |
ом хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато ш |
p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно има |
Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има |
!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те к |
раму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали |
је, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиент |
се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за теб |
ш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки |
идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, |
прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{ |
кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због |
о.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«< |
опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и |
какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ |
аре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више |
о ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се |
аш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> |
о ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из н |
е.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«< |
, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" / |
или ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ |
о њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па ј |
нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрз |
вили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би с |
ш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има мес |
, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, |
} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>» |
еш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од сво |
нем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сад |
> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година |
, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како |
није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака м |
да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> < |
ирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Лив |
бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој т |
млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су ув |
мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} |
ило, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овам |
и због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен глед |
несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} По |
и на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и как |
одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад цр |
ке хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје ч |
е, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздрављ |
прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да ни |
мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко |
} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да |
ена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како с |
ји.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту |
а на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и ов |
и и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S |
милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљ |
е моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«< |
ити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испре |
ика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаво |
и се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n= |
и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} З |
ав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зо |
оцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим и |
} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на вр |
севе; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бран |
к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту |
, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми |
дне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору |
Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само |
о се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифт |
м с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас |
ати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећ |
ор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако |
га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је |
; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко провед |
што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га |
бити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S |
уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с н |
енка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педе |
два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Ка |
зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу |
а Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, |
могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир |
ам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то ј |
први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> |
и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у поте |
и.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па ба |
Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буд |
ве кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје |
ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш |
говор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> |
вари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој |
мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и |
ле обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S |
оје од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу |
р је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова |
од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај |
тељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био доба |
ега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га |
поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру |
анковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задоб |
о, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко |
онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека |
канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже м |
у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфг |
м, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</ |
јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били |
анавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила |
умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, па |
што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се св |
што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго вр |
се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{ |
е: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговор |
у опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану. |
да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаур |
У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Ст |
ода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта |
ћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са |
би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> |
преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бран |
отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту пр |
па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два св |
т мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред с |
длом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је |
{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са шта |
е.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске г |
астао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће |
покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, |
Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не |
ивићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске |
како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно |
>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О |
ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам |
е слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове оби |
којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — |
е овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине |
значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су |
у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Ко |
ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он ка |
S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам ле |
е могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад с |
</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер |
.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад |
ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца |
ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао |
то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али |
не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бра |
о постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га |
оја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пр |
сад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>П |
спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и та |
читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је |
очели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за |
изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вили |
, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне м |
арима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и |
S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глав |
другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку |
о су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада |
грају.{S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игр |
а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него мо |
разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, |
о је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад к |
ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, |
издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо |
т Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ |
ко бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бр |
том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са р |
раним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већма |
по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ |
а, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се |
пошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <p |
да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику проп |
ствујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> < |
ен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити |
»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од |
се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регу |
ало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда с |
ике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранк |
и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио. |
, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен |
варали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опрости |
аника хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде |
гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, |
ј учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву |
Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћ |
у.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} З |
амо да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јел |
свуд у свету претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, |
опала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му |
м смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон ник |
Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Ј |
пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођ |
ирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам |
врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је л |
се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у к |
бургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, |
.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је до |
сто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива |
о никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати |
и.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мис |
а смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p |
ије му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве |
Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је вели |
да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није |
ити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ |
изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да н |
дем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разгов |
S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ру |
ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не |
то је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви |
озицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се |
модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, ж |
и капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзел |
перу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} |
ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у зал |
ба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дођ |
ир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџини |
у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда г |
војим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и сам |
Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, н |
еп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ће |
век обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле к |
чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на |
ела.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету |
весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, |
јаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута |
провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овам |
су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ла |
е, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p> |
гу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће б |
осподара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате |
Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим |
су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отво |
крупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека |
фи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ |
S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, п |
исмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у |
издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше зал |
жи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n= |
бива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Ч |
«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбурге |
јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{ |
о најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запит |
ј ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи гос |
/p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно бе |
ма’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S |
ло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте вероват |
акву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од |
нило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или |
але, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ др |
добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечер |
буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рец |
на! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упозн |
ови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за ме |
ћу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес ид |
а што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим служ |
тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и са |
{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад |
, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опаз |
хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика |
њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} |
а гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдаш |
ајстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме |
годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слу |
највише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао ова |
а вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаље |
у?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то исп |
има гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, т |
стију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са суд |
би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p |
{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p> |
{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа |
тцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једн |
тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p |
<p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са д |
доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо |
, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ |
итана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад св |
није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било с |
сити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу |
за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ пор |
, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ј |
озар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер |
Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу ск |
, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са нај |
ја?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни |
а сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на |
ично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој |
овац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; д |
се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом |
.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде |
су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе раз |
пал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад т |
ај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Так |
а, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи к |
о видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здр |
ки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема |
у споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен |
што, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у д |
Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, окру |
едио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практи |
дма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџе |
b n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Кр |
Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; |
, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ |
нати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S |
Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, |
ат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко ј |
ка мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чека |
е што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ож |
а је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} |
ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто |
кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме |
ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гриви |
вао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда бо |
ло нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди тр |
Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај |
>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, ко |
и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> |
вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друг |
е све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p |
>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди |
амо њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види еко |
ући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гл |
ко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каж |
и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то |
стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо |
у тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се |
да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> |
приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си от |
вом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} |
рију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је |
мо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се |
="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој |
</p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још неш |
жи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни ж |
тавити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад |
ети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, не |
ор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, ш |
</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат |
ре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гро |
ад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне |
ио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанп |
пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се |
задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, го |
тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита |
го ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га |
да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра |
вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одл |
око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p> |
густирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого |
јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја н |
ева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шуш |
, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то |
ј и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој пома |
у лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њо |
с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једн |
ураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није ист |
а на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опрост |
нцуски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју за |
трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа вид |
новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — |
ци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог. |
о; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форм |
Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; |
код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="23 |
> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па |
угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, |
р ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас |
м одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма |
унић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене сед |
једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће |
; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме м |
и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало |
ати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању |
шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједар |
ко; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат на |
на и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал |
се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, пев |
о којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о |
, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к |
седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, |
}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући |
рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су |
доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита |
на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има |
/p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а |
ебало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег пр |
/p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе кви |
о на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свеч |
ам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми би |
е једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Он |
халтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио м |
вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра |
ховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јо |
е млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна |
> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше м |
n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њом |
пођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој б |
ила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила |
су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Ци |
ао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пр |
ер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су м |
носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, |
сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом |
књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њ |
{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запа |
ђе извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгу |
обе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Је |
то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће |
е, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га ч |
ихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе д |
</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу |
женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркв |
но село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од ви |
нко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спава |
а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика мло |
е нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаура Н.”</hi> </p |
руги дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{ |
ок је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у |
Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао мн |
и се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, ус |
ћи.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта м |
у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, |
иђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану |
о хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па |
куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да |
ешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако |
пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим |
Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је |
лафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера |
Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би |
седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер. |
ало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива |
дити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гаји |
p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви |
није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин |
о опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу ис |
е, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки |
ва, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне от |
другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, п |
ваније постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кр |
енуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из ба |
јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о с |
ути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </ |
ди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, |
адчајша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозв |
си мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова р |
метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје |
и су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те пр |
, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратим |
пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p |
’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље в |
ји сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечер |
— који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једа |
тор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова |
њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сак |
Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па са |
л његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт |
ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гри |
м солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву. |
е уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад |
ле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, прија |
све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако глас |
«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> |
ef target="#SRP18630_N3" /> на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то |
перцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, |
у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздрав |
о у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци н |
пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану. |
ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он п |
ола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранко |
собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам в |
види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па поч |
упам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{ |
зађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко сву |
д у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда |
су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја ти |
адовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој |
сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би |
ао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтун |
у братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је о |
било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ про |
p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весе |
и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; < |
ка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам п |
ела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде виш |
т гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једно |
Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дуплова |
равим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с |
га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога ј |
.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> |
употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку б |
правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек см |
туру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем |
оље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам |
ече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опра |
нику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и п |
ад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква |
ица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препор |
данаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које |
по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корх |
<p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је |
имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље |
вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но |
о у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се |
сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан би |
ити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само збо |
У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши с |
пет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инк |
ија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узд |
о он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, |
Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ теа |
{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам |
сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не |
аки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ |
да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд |
.</p> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сат |
после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Свет |
памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас |
д доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} |
атима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принц |
који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим т |
ође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро |
о је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју нам |
.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" / |
доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долаз |
неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као |
шили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирал |
а одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да |
ани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да и |
че, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После п |
ј дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости |
Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште јед |
ерминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Нај |
тење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште |
доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га |
каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочеп |
/p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визити |
адан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођем |
ранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје сл |
по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и в |
на с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да с |
<p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем су |
и оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, |
.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} |
тољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердер |
о млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем |
к капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпођ |
ути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бр |
же.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и |
и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} С |
срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, |
ни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер прв |
то пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »Т |
је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, |
а није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у |
чање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим стар |
мне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се |
едала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} М |
ога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног |
бока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим |
?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако та |
.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не |
ски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар |
јна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ |
ротив јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми |
ни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно де |
оведи, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој |
реповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле. |
већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни вид |
ући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исп |
ђоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће. |
Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па |
еду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер с |
м у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбо |
могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко за |
ртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је |
се нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачуди |
ише, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је да |
ђу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, дв |
а!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкањ |
S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама |
у <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филис |
пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта |
ата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко ј |
а, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред |
је, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пл |
сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један |
{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту« |
па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Го |
рош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, так |
и да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се п |
ну њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном |
јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико вероват |
смо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су |
то ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p |
д нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива |
а, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Ј |
!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни |
у обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, |
о глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите к |
мо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво се |
лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S |
C1.5"> <head>V</head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетит |
тионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једн |
продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са |
После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он |
целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{ |
анко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не д |
соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда н |
хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> < |
вић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којеку |
у опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нес |
већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању |
ић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време |
Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам и |
едан бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здра |
н.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још |
ознатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови огова |
уги мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Т |
жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кред |
пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шет |
колу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три |
о већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Г |
{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одла |
веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде м |
сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин |
Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ |
у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«< |
p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа не |
је ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнај |
} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и |
и оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и ма |
бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују |
на се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза |
агало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим |
ћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поре |
за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћ |
ца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе ув |
.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, буди |
ак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти во |
е да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претвори |
гартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани јед |
е ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S |
ало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао с |
птор једнако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепи |
Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетк |
д њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да с |
ди; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није |
ако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за |
е даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши и |
p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад |
о једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји |
е окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у је |
дем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштв |
еди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто с |
е крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љ |
ало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у |
е с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што пр |
ви, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако распо |
и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајма |
} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато |
пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> <pb n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је жи |
нске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавај |
тујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека с |
мукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ |
у, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једа |
м са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја вар |
већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код к |
твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« о |
оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстор |
радом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у |
на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л |
тори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је |
лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет |
тни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанп |
} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, |
се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао д |
у није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе с |
ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала ку |
и.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фаз |
т и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, |
.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ |
астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, б |
дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n="89" /> <p>»Писали с |
«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одго |
мо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си срце боље и по |
ију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати |
ма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају |
ављао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да |
у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, п |
својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p |
ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати |
жио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту |
остала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и так |
ет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју к |
ј у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да ј |
куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељк |
о је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не |
де да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да |
?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић с |
анку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад |
у је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са кам |
м га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за аста |
ри крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са |
<p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и |
убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јест |
с тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одр |
најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S |
ад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире |
е, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцела |
канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и о |
адала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> |
су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужен |
а што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путе |
претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гаји |
на проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџи |
доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унт |
ави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу |
приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М. |
ајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу |
као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад б |
ма.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око |
носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Та |
Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} |
вић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним. |
на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чик |
и сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби ра |
а нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић |
к, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одм |
близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија |
губити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ о |
се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ |
оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; |
, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп |
ест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу. |
да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чик |
ајволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе |
ед кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први Га |
једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, |
, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с |
су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском коша |
на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у ку |
Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и |
н Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да |
е оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су |
ирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекај |
т смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје |
кшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што ниса |
иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} О |
лан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Отк |
стим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу |
Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и крен |
мо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, п |
ји.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу |
ателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мисл |
аје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор |
ам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ н |
ошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде о |
по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешт |
давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Ма |
го он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила |
вим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољ |
ти му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} |
ка разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} О |
је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.< |
а одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија |
ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извади |
и ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље в |
која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате |
> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече |
о на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу саст |
вала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео |
ла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини по |
а још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је |
од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце |
вао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у |
>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, сам |
ријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1 |
је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла |
лар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} О |
нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са |
говоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га |
ини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква |
тврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Од |
а твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{ |
«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ |
ићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и ув |
све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" / |
Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> < |
ало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одм |
ој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па к |
опада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да |
на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јел |
уће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="9 |
..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} |
>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала н |
ика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но п |
ић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од |
гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности. |
b n="153" /> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отпис |
човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава: |
итељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију не |
тписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим |
тељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми. |
драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S |
срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла |
} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, |
ако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почитајема фрајлице!< |
м надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, |
трану дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n="89" /> <p>»Пи |
/p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан чове |
ранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благо |
Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби п |
Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да т |
рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 фор |
«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре |
вар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</h |
о свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <quote> <p> <hi>„Слатки Милане!</hi> </p> <p |
ту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да |
оручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете од |
hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Ка |
p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му а |
што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" /> |
> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом |
ка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти |
ш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке |
каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каж |
Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S |
раг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у |
евик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. доне |
ки покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан пис |
дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} |
ким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма ов |
у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном прили |
ао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде |
> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} |
«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерк |
Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја |
в начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје зб |
осподине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претер |
Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</ |
и га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочит |
што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази н |
сић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Госпице |
ера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{ |
да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ го |
же сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим з |
би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љу |
, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Ј |
вим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, |
о, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла |
.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже |
дну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам к |
p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</ |
е остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S |
реварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да ј |
о дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да |
ама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но им |
да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га |
д се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди |
му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће |
ам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Виде |
.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га |
тане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му |
рат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; о |
нда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопа |
S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим |
е реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, до |
> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостив |
азао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју |
кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му |
згледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић о |
е прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханик |
сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу |
он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, |
мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су до |
емо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која |
/p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже д |
а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" |
авили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао. |
плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава о |
а, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити хо |
те за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чини |
{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да с |
аред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по |
Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад ј |
{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце такво |
дата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> |
о, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А в |
кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} П |
метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у д |
ундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S |
«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>» |
аранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> |
p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p |
n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ла |
ротокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Са |
астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одгова |
очекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види с |
ас ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумад |
Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се н |
ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо |
дно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговор |
уму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све зн |
.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га |
не.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се |
љено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна. |
а Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што |
е.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преп |
ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи? |
са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздр |
је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, » |
сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи пр |
ко је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ |
> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе а |
светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвоји |
ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одго |
год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми д |
знала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад ст |
ак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га н |
.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одгов |
ања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Из |
Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> |
ам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Ка |
нив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста т |
о ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов б |
/p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим В |
оглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како м |
S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па |
} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Ви |
се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да са |
ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то и |
вац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни |
како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па |
и на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан |
а је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друг |
ранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да |
фрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му |
сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да |
обио и оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже м |
мами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па |
а ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, |
ти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дак |
е може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а га |
ја се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; |
је знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а је |
у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом н |
Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја |
ако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раск |
же бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} |
</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, |
сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> |
о сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта гов |
ца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни ст |
одговара са страхопочитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Ко |
сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да |
о, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, |
<p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S |
страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао |
енамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започиња |
и издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд |
трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и |
јим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара |
нку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Сам |
имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добр |
/p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић шт |
>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од |
м ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асе |
ва, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?« |
а је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не дал |
елу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један чо |
<p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n=" |
одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу |
тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег р |
то пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но |
з не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.« |
p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачиц |
јимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољ |
ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго ш |
Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} М |
едита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од ко |
стоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припит |
} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, |
емо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог раз |
е радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му с |
} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ в |
ивићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло |
аше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити |
ло по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе |
одина млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту на |
Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне нау |
аг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за ру |
, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти с |
к буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин д |
оје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим д |
ко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли |
али и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу за |
сићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље |
је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чу |
лу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дел |
p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> |
тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на доб |
ставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се |
авно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам мо |
дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</ |
ујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, |
ете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> |
буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у м |
ојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, са |
начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Он |
<p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шт |
допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад |
шчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе |
95" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> < |
н, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у прко |
млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса сме |
Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ ф |
а сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Б |
а и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} После |
</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p> |
ило.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему |
је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта има |
азала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала д |
се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варо |
смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, |
е заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила с |
а опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је |
теља опростимо.{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му |
речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код |
ши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он и |
ви и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џ |
силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам др |
им мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Ма |
/p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133 |
е, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, ка |
еп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изн |
прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p |
оклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам |
једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, |
добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто |
остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати |
њао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо ш |
и, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам с |
а л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни |
ад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се |
то се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здра |
о.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да п |
ужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Ч |
позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе н |
са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Д |
м, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Она |
рсоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и т |
рмини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо. |
воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него |
Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешпе |
уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S |
дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{ |
ене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{ |
>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с в |
.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ |
тало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ак |
а, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при |
учио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца с |
вамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у |
} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па |
ти, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ р |
нуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја с |
Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се о |
тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо до |
ви’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште |
Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало по |
, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпоруј |
Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би |
ку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, |
с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу |
да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</ |
сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му к |
, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад |
{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја с |
и.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам |
баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Зб |
а три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад пост |
на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и |
а што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његов |
ико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ б |
во тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек |
вде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господи |
време краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек |
ложењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравк |
да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутр |
<p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S} |
векер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад доб |
ене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како изла |
узвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добиј |
разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у тр |
зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату им |
, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то ср |
ранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада |
та облигације: које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и |
рошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егзекуцији ка |
p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитал |
јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишено |
ишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љ |
све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора гото |
p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један ле |
раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би |
нг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>» |
смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили |
ине опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} К |
осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па г |
кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад |
, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко раж |
е до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код |
не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; |
е.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако |
убави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} |
ој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</ |
уку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је ост |
откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљ |
осно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда |
Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Грив |
и младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> |
ицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је |
{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, оп |
вом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чи |
ти.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а |
е, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га |
ас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} |
кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш |
S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ |
а се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира. |
ти, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S |
S} Прошасте светковине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у |
ад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} В |
Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велик |
раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранг |
, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш с |
седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до |
че: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га за |
хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у вели |
, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунк |
Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види. |
зда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} |
<p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене |
ћ, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претв |
ут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ |
ead> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, преду |
рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а о |
који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави |
за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства |
Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, |
о увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузе |
ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живит |
шки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука п |
ика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што с |
о желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд |
дарцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{ |
ла би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, |
/p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, |
н мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док п |
првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности пре |
ра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То ј |
ића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је б |
лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и инте |
ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S |
ружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим |
уће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ћ |
а је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би шт |
ам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте с |
а, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог бра |
иног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чик |
авила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> <pb n="160" |
што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} |
опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала |
знато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричић |
нт.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта го |
еље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет |
после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном |
имо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p |
ма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ |
«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо |
пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонци |
ује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и р |
господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у |
а сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шаре |
е.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљо |
из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признател |
анко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’л |
<p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пен |
са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.< |
ету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи к |
ј џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га луд |
> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредито |
а сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да |
га, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Због |
г’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал |
сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека |
анпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави |
Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је гово |
Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се вр |
Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте |
ка даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме |
о подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га пита |
она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако |
’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искр |
добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не сп |
шао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет |
годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду |
p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као ко |
неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задрж |
ле дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског |
ри.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми |
шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на |
ростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање |
би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини нач |
давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика ум |
а бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Р |
и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и краст |
ко га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре |
д и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зл |
Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гаји |
срећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас р |
хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Репл |
да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p |
шавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест |
У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кре |
њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја с |
о како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, п |
везе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један |
њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си |
а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако јед |
е распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало по |
е.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} |
одим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по ре |
ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, т |
берији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати. |
су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на |
»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета |
раш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ теле |
тати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћ |
ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb |
ије ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <qu |
га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код |
још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу |
из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и |
ту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Х |
аскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Г |
</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, |
’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали |
и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не мо |
јем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда н |
о помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти |
вим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице |
, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џеп |
ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — |
е пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли |
Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p |
у познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући |
код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина. |
човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевић |
фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочека |
времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се |
иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут с |
може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, наход |
треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Ка |
кве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то ј |
дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Д |
p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ |
акле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је дал |
сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сирома |
либила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p |
а пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, ј |
био; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по п |
познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и |
ок јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на ст |
и су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спо |
вољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној с |
ао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом пров |
су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све с |
{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} |
ајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговор |
Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употреб |
пет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у |
задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривиће |
више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма |
дног сродника, честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање |
Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Т |
ог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: |
можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, |
, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта |
аситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каж |
и’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам мога |
ји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној у |
Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Мол |
ајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је |
на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S |
толико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини |
ђем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном со |
ад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек |
квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да |
и подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко |
сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да има |
писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи |
па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле. |
У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредн |
ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <re |
целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам пут |
сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу |
оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мо |
та ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак |
био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па с |
е већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позов |
.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету |
дан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрав |
ић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особ |
је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била |
се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата оп |
леди, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, прем |
фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је свак |
донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, ми |
ова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по |
ала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за |
о на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем нек |
тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како |
а.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је |
ни’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио |
е код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима |
/p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} |
Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мисли |
а опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онд |
меје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан |
аш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не прави |
ера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао |
не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали |
сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, |
заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.< |
госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од кућ |
нт шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="2 |
с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео ж |
<p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Неће |
е добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бра |
се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи |
аквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, |
оче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гри |
ице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се ис |
после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мач |
Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>в |
5" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда |
то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то |
лика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилиј |
н, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још |
позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кол |
чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо. |
са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби |
ст дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спом |
ост какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, п |
ермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош |
, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна завис |
отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо рад |
ам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кр |
Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим д |
а те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не пит |
S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} |
м пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је |
> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божи |
у има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове |
де што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што |
’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и он |
ароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ |
} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и з |
јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт ов |
дали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо че |
лободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи |
ф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; ли |
ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам |
а то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав |
отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p> |
> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни |
Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је |
Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам |
ду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле дра |
поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да |
<p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о |
. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, т |
ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, |
и, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татоми |
вао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић |
ад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају те |
} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ |
еле?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд и |
у, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лул |
} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте |
ицом.</note> <note xml:id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност кој |
па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове |
олицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам х |
инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и гр |
паковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Дес |
ктере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне о |
у, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb |
е с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанп |
илостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад |
не баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, |
де узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а он |
и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ са |
ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо ј |
су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет |
ежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Л |
већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поре |
} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у |
ам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толи |
а све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p |
тао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео |
неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч |
оће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да |
тва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер с |
станемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, |
сам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о в |
ом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи |
е плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога |
ту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана |
добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће п |
ра познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви њег |
ај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p> |
ао бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она њег |
видне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и |
познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш |
већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у т |
<p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољ |
и све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неиз |
ро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу |
рао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпо |
им се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он |
жег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и |
у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна |
нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је сам |
а какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</ |
само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј |
и, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи |
анку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он м |
судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош |
у седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми |
S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који |
че за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код сви |
лаву и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао |
ондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једн |
} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да |
донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ |
маш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мор |
овић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} |
љи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту |
и’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра рани |
Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је једа |
му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb |
тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сик |
у канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} О |
већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} До |
же.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док |
<p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друшт |
ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месе |
сажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — руме |
мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; |
се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требал |
, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублаж |
рече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави |
0" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гри |
они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за |
аде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} |
ок се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p> |
ла одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено з |
да.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију остављ |
н, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ жели |
је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} |
ам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја |
мам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>» |
атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препор |
и га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски |
да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, |
ла у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде п |
Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго |
у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће д |
и зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био |
ви пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Н |
S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; |
онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред веч |
може од ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није би |
помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и |
е истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога ст |
омшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је раф |
па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић с |
уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазо |
, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више |
ом стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, м |
ође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друшт |
анко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа. |
тересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да |
{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво |
оме што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат распо |
рца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" |
а на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До ко |
мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој поб |
S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао |
, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како ј |
фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да г |
ошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има |
усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољств |
6" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бра |
{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме ш |
имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да с |
рцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под у |
</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, |
га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опе |
и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене о |
додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеј |
осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручк |
и, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином са |
.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, |
то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операц |
од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и и |
се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велик |
а гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У д |
} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јес |
мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што ј |
оказују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као к |
а, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад |
ужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог н |
гледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише |
лека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код ж |
фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног |
уштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек ле |
квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ пед |
ико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> |
Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрада |
аранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују |
јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас |
, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визи |
шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је |
треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар д |
ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к н |
о, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ва |
И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо |
се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гара |
после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпут |
брегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале ка |
бито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у |
о је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} |
свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, посл |
Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужи |
јмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили с |
немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, дете |
, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо св |
вана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за |
и био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек |
} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је |
на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила |
дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ |
ма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд |
поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је отац н |
у бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су мора |
каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ |
ди на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар с |
нали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекај |
и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из |
го, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако |
ша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша |
изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лек |
да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} |
е сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то |
бодном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је в |
риге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Г |
енута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела |
За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук |
дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друшт |
ами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ ника |
л’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, н |
, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побећи |
з љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{ |
нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до иж |
м трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} |
новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржа |
, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. |
ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> |
сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар са |
ћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не |
ва« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{ |
кратична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фами |
е се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На п |
по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ вол |
, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Вел |
учио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем. |
л’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато |
ефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко |
ко ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одврат |
</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у ше |
у, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово н |
з праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љ |
леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет шт |
пријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су |
Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало |
од куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, |
стер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа |
неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио |
помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опе |
з школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у п |
послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред |
фесор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то врем |
па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му |
>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три |
еб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бран |
е поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био |
ко питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у |
атог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда сед |
> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговор |
а то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па |
и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми |
ије могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешпе |
ам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претста |
а му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бав |
аком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди се |
ем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протоко |
, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чуту |
иљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} |
ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ |
не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Јед |
Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, з |
S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта |
је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст мори.{S} З |
јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече |
ра ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког |
чиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> |
цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па |
ну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповал |
у.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и |
и страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни р |
бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио тако |
особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натр |
ринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чин |
родица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, р |
ић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је |
> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Ба |
он никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознал |
, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, |
оло шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос д |
ко смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, |
себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, тама |
Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није |
ада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је |
’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, ка |
ет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том вар |
амо курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један ба |
е мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па по |
Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препору |
ар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бран |
ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је зн |
.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</ |
мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опе |
{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије |
Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је |
ење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал |
се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на |
S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} |
д терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јо |
> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, к |
ав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспи |
се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се |
велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> |
дац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} |
млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити с |
ало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађив |
е; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Пона |
месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати |
ако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи да |
н чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа |
о увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладн |
Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље |
оја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави! |
ћ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био ј |
је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири са |
ати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекат |
’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’ |
одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како |
сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо |
Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> |
је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се |
и; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код јед |
ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не каже |
ајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа |
ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] |
> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео |
и, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била |
о рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> < |
ар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене |
главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа |
по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи ко |
поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало по |
ароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов сол |
амшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познани |
, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <div typ |
, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{ |
дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло |
ли у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаств |
и, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин |
чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекра |
S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше |
S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С |
Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је |
д каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогн |
ену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши |
ишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познав |
ако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све до |
стиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. |
а не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић |
ла.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То ј |
рзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ шт |
и овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то |
продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је |
ртир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а он |
познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и ун |
о, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвут |
S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ он |
, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, |
е године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече берберин |
— за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једн |
наје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; |
тер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} |
Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам б |
ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини |
готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гле |
шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, а |
ранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба |
по ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, |
во, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде |
раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’в |
, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, |
ада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми |
ивићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ |
ко наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек |
и.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начин |
ма предусретаваше; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n=" |
це, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у К |
познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« р |
n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмл |
био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па с |
ранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, |
а свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо |
ед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с |
које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — п |
Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, |
сподина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познал |
итељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та |
е смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист |
о се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођем |
’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{ |
к гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, |
арумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она с |
</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико |
аслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомст |
спадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми |
а је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљин |
Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро п |
ако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим |
ог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не д |
е баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, н |
тивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важа |
а’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад са |
е за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а |
те да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показу |
емда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регеме |
теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на руч |
и распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и |
ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Хани |
Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допра |
д наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’. |
м; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> < |
уди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Форму |
га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> < |
сам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.< |
молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друго |
ц...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту |
уда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} |
ног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не |
ама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; |
подин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Оти |
«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.< |
ат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берб |
p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого д |
ици и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Т |
> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давн |
/p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћ |
»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разг |
м зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, |
ђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни |
, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече Чи |
>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао са |
процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на ш |
а Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се ра |
Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и р |
ек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са други |
је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и све |
у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је по |
иђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} |
о се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо |
глиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је осо |
сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб ср |
анку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним глас |
баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би |
оре.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се |
у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо м |
се рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим м |
суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу |
н ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., |
чинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си з |
што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} Госпо |
амо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане |
ош се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота |
зу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом |
дре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна год |
ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бр |
да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити |
познати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити |
оме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која |
де сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови |
баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>» |
би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерст |
ишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео |
развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецин |
слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа |
о остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, |
л’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати |
"246" /> <p>Наздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба |
био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напо |
н по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу |
ево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим с |
авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за |
мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разгова |
еси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«< |
гли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном др |
цу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се д |
ива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ |
обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао. |
чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је м |
икао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су о |
а?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи |
а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</ |
ати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим |
сић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо |
ндер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мисл |
већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга |
0, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати. |
, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него |
ијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарн |
ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је тали |
у партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но с |
нића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спо |
омаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене прет |
двокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са њ |
оже.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb |
овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сас |
н.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалева |
нан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Чове |
на млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p> |
и, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записан |
Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но по |
после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што |
S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с |
по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина к |
е излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро п |
и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо |
ко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен се |
онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда |
под руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласо |
ш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се |
ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је |
јећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет ви |
дови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су он |
агњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину о |
шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом |
од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ |
онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводит |
другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранк |
е би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу |
ваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} |
р.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па |
денбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за |
је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Ва |
.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особ |
фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, з |
ово што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, |
96" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућка |
слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се л |
ент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221 |
те, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отса |
ви; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, |
а имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код м |
воре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за веч |
женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искрено каж |
Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особи |
head>VIII</head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Б |
’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је н |
p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи |
дма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите |
дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет |
там.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају |
а страхопочитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, |
{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати с |
ма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, |
готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ о |
{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, увере |
ти ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису |
ући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, |
а љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао м |
елка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа |
е шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који |
; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се сме |
, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, суз |
а!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и |
не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} |
иповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се јед |
добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, |
тај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} То |
о да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> |
им.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, п |
ко госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и бе |
ва разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац |
њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се са |
ма временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему |
женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам |
лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив јези |
ко траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је |
јем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је |
обије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој другарици, ова опет... у |
д ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То |
све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену). |
еђе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше |
</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држа |
ошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показат |
, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Чест |
тре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од |
; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу |
јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада |
илим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Пи |
варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — |
ика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема |
исмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Ко |
се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал |
ио нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој |
се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бац |
за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, ни |
доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} И |
малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} |
је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се |
је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето |
потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрен |
е, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако |
њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике |
м неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акциј |
ио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, |
е из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би лети |
ио курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да |
S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет |
одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S |
ином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла би |
есићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n=" |
о нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам |
еме је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустраши |
ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ро |
штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због ва |
неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи. |
ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздра |
вету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само |
дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онд |
правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p |
} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, |
ођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S |
илично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са две м |
ог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкал |
к лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад ништа нису уживали, но само су критиз |
е више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права |
и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују |
о свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> <pb n |
ао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном к |
} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те уј |
укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ и |
овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точ |
кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад с |
старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити |
д је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.</p> < |
неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту, п |
, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> |
на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од |
Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управ |
.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, |
S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да лас |
ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у |
уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, на свак |
мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ з |
мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарб |
ично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници |
и.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће зна |
и, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад |
p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изн |
ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито |
} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад |
онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од |
и нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледа |
до, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне |
врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ва |
уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет оп |
обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине |
ра.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја |
питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га с |
S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, м |
себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а пре |
а ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице |
а страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говор |
је.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} |
овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; ј |
бају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш |
ко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је пр |
воја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда |
е бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко врем |
b n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка |
ом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, |
што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је п |
од куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ н |
често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, |
ром.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су |
збавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао |
, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубав |
је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учин |
о ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам |
о посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости н |
е.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за д |
ко она његове очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Г |
ај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна |
ра, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чек |
ви енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каж |
бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен |
д сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} О |
том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Ка |
е Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хер |
е уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепш |
ћу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било |
мињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не |
зумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>» |
ије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за |
се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тра |
кратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га |
ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </d |
ед куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки |
олем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени пол |
о га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривић |
спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољ |
бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно |
тну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, |
рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је |
ује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда |
се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се |
тите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, |
реварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру иша |
милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била мо |
и, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отиди |
сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{ |
ком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из гла |
ед светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам |
к је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном ве |
ојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благо |
службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из дал |
, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} В |
> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> <p> <hi>покорњејши</hi> </p> <p> <hi>Светозар Цифрић</hi> </p> |
енске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} |
р мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другог |
еговој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења ко |
ншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи тре |
у разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на |
офућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами |
бацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гри |
видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и траж |
ен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ |
а ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам |
на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови |
ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, ка |
опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p |
време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{ |
би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{ |
приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} |
о.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта |
/> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</ |
и гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се му |
зобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, з |
/p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{ |
ребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми ј |
ђе Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} |
лан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јел |
.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш с |
есић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је о |
дине удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати изб |
метио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да |
м, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање |
ред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, а |
дговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у жив |
је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштро |
ена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, |
.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опе |
ажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па |
младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене |
ејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све |
устила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније д |
еданаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва д |
мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се бил |
околебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд |
ање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда б |
анку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане. |
узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и р |
p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд |
е, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалит |
ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не у |
већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Те |
} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у |
сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме |
ек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим госпо |
е поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S |
и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства и |
ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у о |
нија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него |
Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би |
г’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прама |
, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја |
ају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но |
, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантн |
зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?« |
»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпице |
у ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна ш |
и.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка |
нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми |
еченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почн |
шњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулират |
два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви сви |
ва, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дак |
здерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да мог |
у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да |
ку, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог ком |
пша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле |
воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> |
му; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и |
че увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклоп |
кварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида.{S} Овакове |
то кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки |
Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом гов |
пођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против |
су му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане |
ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} |
мо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S |
она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер |
да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да |
почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, |
олико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који п |
о пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко на |
ног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се |
га <pb n="134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слага |
ли, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да |
Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гл |
ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је ова |
срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне |
е забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се се |
њем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, |
ају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривић |
риповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на |
рним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало порем |
а, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цел |
већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се д |
а у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ |
ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су гл |
далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био млад |
шати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му |
човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био з |
нио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја |
ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: |
, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, ра |
до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но |
све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да |
, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађ |
т година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом о |
тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву |
е у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били |
о набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је |
да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна жен |
p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту |
ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> < |
08" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, |
сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на к |
знемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.« |
ме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме о |
ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замо |
Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад |
било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње отк |
ве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, |
да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити в |
сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже д |
спођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} |
«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p> |
и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и д |
е лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика. |
м је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.< |
то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређе |
да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред сам |
анци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам би |
покер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша? |
Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као ј |
ић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којека |
днако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли |
ранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму |
е и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не д |
ћи.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема. |
мен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је |
исам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и об |
} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између оста |
ем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранк |
г имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; |
би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>П |
Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; |
т, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, им |
е лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и |
p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати д |
у, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S |
де у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је |
о са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја ост |
у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не зад |
соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла ра |
и били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости |
нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}00 |
т двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се |
<p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
веда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговор |
ма дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг |
ерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољни |
ма два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с |
то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило |
ну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг ву |
онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p |
редељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одл |
њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, |
страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да |
шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој |
и има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све т |
ац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ ш |
бегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта |
дно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и |
видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранк |
ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта т |
танем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је доби |
шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месец |
смо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> <note xml:id="SRP18630_N3">Из |
па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је |
д ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S |
гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је п |
рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p> |
, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, а |
због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ же |
осле је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведе |
мет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p |
иђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклел |
си, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио |
нгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, с |
p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам |
дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће г |
ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која к |
аже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> |
е.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} М |
<pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Он |
ико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну |
едњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком |
дма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу ов |
е му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност. |
а последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочи |
ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске о |
лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски по |
S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} |
с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то |
" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог |
к на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас |
видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па ка |
чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу |
данпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га д |
под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу |
раза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p |
к, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па |
огате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој пре |
{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и и |
ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S |
ка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p |
запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово б |
<p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, а |
прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каж |
чувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone unit="subS |
.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будз |
ови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзек |
мо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш |
а који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између д |
сцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{ |
за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткос |
смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они |
о је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињ |
ајглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У ис |
} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је |
еће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш |
ти.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато |
ји.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут |
и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба млади |
иш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разговор у |
лично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву служб |
е <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од |
довољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више неприја |
вачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и обично изг |
е како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у с |
а штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и т |
н како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне с |
кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други к |
црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето |
у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити |
аде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док ни |
онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге |
говара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к то |
јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност каков |
у, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године |
омоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сре |
S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без |
окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и п |
ледњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспим |
.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам |
већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава ниј |
<p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су |
та се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет |
али.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест ха |
аучио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од |
>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста |
су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова |
к који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камер |
ку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободн |
извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започ |
S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сат |
његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашност |
метан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и так |
Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једно |
театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрај |
оже бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једа |
америла, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но п |
отов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одг |
нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспава |
воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гр |
аго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољ |
рата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не |
о.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину. |
ко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је |
о у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, отка |
д ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су м |
/p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве ал |
наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу |
ру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговар |
м тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњ |
аш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не буд |
кле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам иш |
филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа |
оне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фа |
ад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што ј |
помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића |
редитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дођ |
е.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њем |
ељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а |
две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} |
д су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и пос |
, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="21 |
го старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, |
ата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот в |
ју, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види же |
кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; |
ви заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те ње |
у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који |
дску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{ |
у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако н |
упњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим |
а му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај у |
н сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић нап |
овеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, |
по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој о |
пет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, ст |
сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од |
да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чик |
оји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на верес |
неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, кој |
ду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу н |
у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса н |
попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; д |
упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p> |
аче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му |
p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе по |
несу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође |
о цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S |
о ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оц |
.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од св |
тнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем т |
е и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S |
анко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек наш |
о мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити. |
мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, |
прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте б |
; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док ј |
ла.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам мо |
цесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али |
дио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} |
учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повел |
без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњ |
Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости ј |
тању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверен |
е ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све |
о донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као к |
ожити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љ |
о.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и |
дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у |
} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — времен |
Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе |
оги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој р |
толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гл |
три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да ни |
каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му |
а за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у |
ћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једн |
ло, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да |
ако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ с |
кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} |
противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ ј |
ке параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним мести |
н за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају ј |
срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзи |
ан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па |
у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> |
земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бр |
а: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код |
е да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су м |
оће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n=" |
еду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији |
омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно |
упимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ с |
о Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам |
ићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересат |
, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој пр |
е тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, сам |
, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан |
за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаура Н. |
им Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па о |
о поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како |
ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабу |
у видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S |
ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; он |
>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јо |
алог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начиње |
еона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да ради |
ранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала в |
еђе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около пе |
>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{ |
амигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао |
ије више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p> |
брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се |
лону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сок |
ети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, |
пут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, н |
осподска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да |
рао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је друг |
мајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал њег |
усти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке |
фицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може |
опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> |
е невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратит |
зговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи |
но смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет |
ке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она нап |
ересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџ |
сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То м |
љи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, ко |
ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p |
толице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође ду |
а виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да про |
зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарб |
Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца н |
после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад без ж |
убим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све о |
то помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код на |
ам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида |
о би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца ме |
унић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад дру |
здане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p |
ушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Г |
е смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: п |
али презент у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</h |
Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је п |
примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као |
Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен |
у задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не |
јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди залож |
ојешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију његове преузвишености управитеља обласно |
.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, |
љине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио |
или су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису х |
почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући |
има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожиј |
ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и |
ог разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног кол |
ужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не доби |
о насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Виш |
ва за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора остав |
ко јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџ |
> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аус |
пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к |
же да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} |
</p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад |
ки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ј |
удио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем |
е отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ј |
нпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к |
скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о |
но три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. |
, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госп |
ош нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> <pb n="160" /> <p>Кад с |
нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бри |
у, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитск |
ве берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S |
падаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред |
зме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; ст |
уго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не м |
ти.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; зна |
ивота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бер |
оћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе |
варати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове фи |
и суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуг |
баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па |
/p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Дес |
е из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико |
ире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда |
на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде |
В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћ |
.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} Посл |
и у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствите |
, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, |
ећ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у |
ра још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега |
те; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> < |
рдаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, о |
пуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са |
жем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што см |
ене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истин |
оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Бо |
претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим |
је пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра |
оје да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бран |
то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, ј |
тручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бис |
фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1. |
} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли |
исли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме |
а.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако мило |
p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, |
треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној с |
њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му |
хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, |
у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље |
у кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив рад |
добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кон |
о вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад |
вићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави |
адан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p> |
није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео |
рв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то |
о се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокати |
а?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је |
вам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> |
ћевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти |
ла би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито види |
. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут до |
слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже |
две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја |
.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација |
ек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће р |
им видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет |
са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнак |
нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је с |
ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка |
ао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било |
на вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти |
ињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло |
у, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни |
жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је бил |
»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још |
долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време крад |
>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; ид |
имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас тро |
оспођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, |
пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на руча |
ти чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волем |
у ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео М |
већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље у |
ле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим |
ису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће |
ће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} |
p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <q |
о једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто прек |
расну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими |
о се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми |
и послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си врем |
пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик |
} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му ј |
, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесе |
е.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се |
Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја |
о силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и од |
дило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал |
примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се н |
{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутр |
што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он |
овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ |
орало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="21 |
јом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне прив |
е, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја по |
p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку |
а заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу |
шкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, с |
, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица н |
знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко он |
са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћ |
ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не бу |
лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, |
о сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, да |
ољство није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће мло |
p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, а |
</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва |
и пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} О |
движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и |
је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на упра |
отелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ |
узикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; ка |
свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што |
ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући |
ро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и |
терину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе |
ве би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, |
посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матер |
анко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајде |
олу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, |
а дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди |
а, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт тро |
S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме пр |
е љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} |
свирале су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један |
ле опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају |
сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} |
капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурк |
ици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S |
Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима |
; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њ |
у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јо |
и ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће пос |
срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Ш |
четка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију |
јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан |
Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом с |
људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо |
све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим |
буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан |
ер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу |
аура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетниц |
.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, п |
о он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напа |
есантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> < |
и, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је |
, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код свију судова. |
курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} |
реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка с |
намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе г |
Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви кака |
л’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за т |
роба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бран |
д прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p |
живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и м |
} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим пр |
} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ |
</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако |
Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде |
о око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзн |
несе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколик |
/p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек |
и анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре |
аскали, како су му девојку наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њега б |
pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго с |
сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, мо |
код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријат |
фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало поста |
<p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он ј |
и погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се с |
т миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Т |
пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шет |
грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја о |
кле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а |
а га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав ј |
на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> < |
ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} |
е одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и |
7" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као |
анко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријат |
боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе при |
била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одва |
о је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су свој |
е Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> |
солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу соб |
Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда када с |
ога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми мори |
саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ћ |
{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инш |
е допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> |
Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био |
једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ |
S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео го |
ла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!« |
пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — н |
а уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који |
поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и р |
г познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па он |
а новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је би |
реме да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неко |
а л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, ник |
ечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да с |
.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S |
, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трг |
аван музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у муз |
немо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао |
војој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бра |
својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n |
м.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губиће |
даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђ |
ујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Д |
се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране |
о; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика |
черашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{ |
да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму |
луцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, |
ти.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, ра |
> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу |
један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди |
нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, кувар |
све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све т |
а новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поруч |
Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта |
говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За |
да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ гла |
и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> |
ћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами |
ако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад то |
па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А |
Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поруч |
ћ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи |
/p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи. |
оваца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможив |
па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро |
није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, |
никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки в |
и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ н |
р га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шета |
оваца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт |
ц два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова |
куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан с |
d="SRP18630_C1.8"> <head>VIII</head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пи |
акова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда с |
инио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцела |
брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног п |
је, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајл |
ушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чи |
мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура |
начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће на |
ад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко п |
не Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S |
ит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо и |
нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо з |
де бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме |
к, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петр |
ке нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спуст |
ј више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а |
да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шеш |
заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да доби |
е мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слаб |
а.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем о |
цију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> |
и, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако |
годинама мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана |
ка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> |
едан другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и |
то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Јелка! </hi> < |
сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад |
е, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко ни |
а увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако |
ђе и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри ј |
срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена примет |
ић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре па |
је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундш |
S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јо |
Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорил |
минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој |
донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио |
Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије н |
/> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отвор |
и, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва |
па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ ко |
с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом п |
ћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да н |
м би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </p> <p> <hi>тв |
смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћ |
о код музике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у |
ог какве изванредне околности може се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Кршт |
га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80 |
код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, н |
дног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика |
рљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у |
чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде и |
спођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о |
, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} |
о жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Јед |
страјзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; м |
а Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами ув |
к купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> < |
, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала. |
> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла |
врне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме |
ринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није |
{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако |
{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у д |
ће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем |
кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у ч |
да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати |
барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није м |
димо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} О |
лекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам |
ма наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког разговора, изиђу |
ржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти |
еси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвут |
и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак |
, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видит |
сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав ава |
сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је њена |
.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка |
{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре ум |
старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стар |
пет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачковић и |
обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер |
дма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и |
који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили |
нко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли сам |
ном, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што |
лека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинит |
а колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у варо |
највише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлог |
{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и бо |
знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јур |
оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог ж |
ти.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> |
у прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.< |
се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и проф |
Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p |
јли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та |
стави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горк |
неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у в |
убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђак |
у последице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то |
си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал |
при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па он |
живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постат |
хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати |
исам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n |
мпанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са |
идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио |
д у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купу |
остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш |
како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пе |
емо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет |
и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје ост |
едан цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{ |
и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S |
p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изгле |
данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компаниј |
зео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивља |
не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро |
све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треб |
би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И |
Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да у |
се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђа |
<p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти м |
остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро |
.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бра |
е није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му чов |
нко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, |
и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но |
Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам |
нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим им |
није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту М |
итати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије |
весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ нова |
о матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико год |
пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји пре |
ио.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} |
ко би још могућност допустила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније |
вара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он |
господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати натарошем, ишпаном и |
светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, |
важдењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац св |
р почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, |
ани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике |
ранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и ч |
ра: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здра |
уту стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му би |
може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек пома |
о му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је |
богословију и постати свештеником, могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде |
.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку |
Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут |
м се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> |
удем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно. |
ад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене |
једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«< |
видљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде. |
ија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз |
одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, пота |
Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело |
а, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> <p>»Ми |
</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам ка |
ознавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочека |
/p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати |
уд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb |
питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да бу |
ије жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречи |
љчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао |
у најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са ст |
остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек |
ег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да плати |
у носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све до |
еците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> < |
ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитива |
показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ |
дно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један |
ка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито загл |
>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не бо |
јало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет ни |
могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то в |
отов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненад |
за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле ср |
на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Заус |
и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година |
алеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и зав |
да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, т |
ао што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом ве |
д се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и нев |
е хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним |
одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, п |
одина, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубе |
есећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити |
етар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред |
</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље |
се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, |
S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам к |
ило узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, к |
и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је |
чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш п |
о разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да |
најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспит |
а ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо на |
је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па не |
»Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је ист |
решка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу |
довољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зат |
те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Пета |
добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по п |
сле неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акт |
уком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам |
, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет |
проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу с |
.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе |
све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји ко |
обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на з |
е још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> < |
а је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познава |
ну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љ |
клања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живот |
ез леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се ож |
суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, а |
ло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био сво |
додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пу |
си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви |
премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу уве |
ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> |
> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек |
животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун чов |
тија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које |
о, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бр |
анка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ј |
олгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје и отпоручим |
, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, |
устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечера |
ити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бит |
ај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће н |
недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код тво |
сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} С |
ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо |
па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} К |
насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на |
жао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насм |
чем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} |
се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили |
к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у ис |
лирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у |
а, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне |
и јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпиц |
жила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као с |
пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заш |
јрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривић |
макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац не |
ђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најст |
и од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> по |
ко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он в |
дности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељу |
тпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулац |
опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком ж |
ве су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има |
ивије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била ин |
с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би н |
ије прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S |
звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здра |
ак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне |
падне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запро |
S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мисли |
рама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она |
започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’ов |
најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда |
ре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство је |
е с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Бр |
му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџићу, |
ена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водит |
ошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <quote> <p> |
тељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврш |
а шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а т |
смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим с |
еби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденб |
ове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са не |
једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обр |
воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на |
шт’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гуверна |
е би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p> |
ајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из |
</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у креди |
, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S |
брекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} |
оди.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да он |
Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод м |
н поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопота |
/p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво ин |
>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S |
Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{ |
ко, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди |
н нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красн |
ћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела ј |
нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима о |
ти, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка |
кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фаник |
ц, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест |
баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, |
енте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, рад |
јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, п |
бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бра |
али за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру |
могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, |
а; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, п |
акар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му |
дари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребај |
задовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> |
ка.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала добре |
се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бр |
шт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти |
нпут постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, |
ћава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да з |
, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла виш |
ило, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна о |
држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p |
Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се |
ре, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> |
еколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклињ |
ривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гри |
тароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крешта |
а дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје. |
ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се |
то треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мир |
лом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казива |
јединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, н |
</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; пре |
али, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опрост |
»Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, |
грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је нез |
ћ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} С |
авамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} |
мет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар |
ило могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанп |
већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног и |
а ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми |
декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву |
зели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци какв |
p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра |
девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост |
/p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу суп |
, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> |
о;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се ко |
азија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане. |
p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичај |
ворио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети. |
грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а |
докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од ње |
знат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам з |
оњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му је |
о и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без |
ерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, ис |
толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига осл |
евати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени ј |
анко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави деш |
а тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако ра |
е једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академича |
!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Дос |
а ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећ |
ао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се за |
морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, |
нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млоги |
} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанци |
, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и |
знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било |
ам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да |
а како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика |
.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се об |
и.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све иш |
овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и пита |
није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резо |
а?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли прав |
га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Грив |
одини!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, |
се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у пос |
рми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> на |
умим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобит |
<p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш св |
рам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим |
ој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и мло |
: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на |
Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нам |
и’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узај |
тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио с |
, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан н |
курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам |
есић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје б |
можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад |
није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но ути |
би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриг |
реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не м |
војка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморат |
е, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да к |
а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњ |
д су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, д |
Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb |
{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало мл |
етнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарај |
узика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њи |
познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те |
{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, |
} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексеку |
’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Б |
рова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> |
Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим оби |
но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Б |
једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну т |
очивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутр |
одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадн |
отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро |
о.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о |
апише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почитајема фрајлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о |
у шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S |
да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живо |
, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер |
ам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Ка |
нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу |
а опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S |
ори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта |
Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, позна |
ј кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут |
е из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, је |
} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем ран |
е фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, и |
аркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи. |
на види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма лас |
иђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се |
ја.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави |
допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су п |
у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} |
анцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како |
универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет |
прекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, прес |
нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њи |
<p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, ка |
ко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на мој |
<p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти |
ашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дван |
ић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу |
ас главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим |
ље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му с |
фесор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до реч |
а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Он |
е кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Н |
блачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и |
т, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га нај |
не овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о |
а ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бр |
и, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син |
p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потег |
, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код |
чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми |
мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт |
лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вер |
и друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју чо |
им, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, д |
/p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сла |
ати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не мо |
/p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овд |
тозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника |
га, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се |
тво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама |
ули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се |
S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до мо |
од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је |
а можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати исписане листове.{S} Било их је свакој |
шао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било |
Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метне |
.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{ |
царе од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми |
вота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету |
сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се |
, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да |
, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, откак |
сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Каже |
о лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми ј |
о лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабо |
атио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а |
Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми |
Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све |
на старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но |
азати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n= |
ог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па |
је међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показу |
то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен до |
док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прс |
е перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу. |
ом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне |
на година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клоне |
лазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић к |
и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје |
једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутр |
Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још |
план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, п |
ју месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном |
не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од |
е моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па ј |
но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сује |
ами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је де |
ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па |
г обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра |
ла, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је св |
ови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке к |
а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари си |
S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за уд |
програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против |
ку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели |
јла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био |
године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири н |
овић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране |
као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га вид |
вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире |
иће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође дв |
га; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>» |
је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у |
управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцелар |
ји’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши |
кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи ј |
ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: |
тимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p> |
ранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам мо |
да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шал |
630_C2.7"> <head>VII</head> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и св |
ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{ |
н био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли дв |
, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да |
</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућ |
/> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и но |
м »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и |
ло, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он |
свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том го |
но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски ма |
е.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{ |
исмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} |
да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Саве |
у суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени доб |
осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији |
нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене ре |
али.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа кашти |
ју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати |
ена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће к |
и.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом чове |
ла, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је к |
а носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор |
e> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} |
мо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио. |
ичега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о |
увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ј |
</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал |
авист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење |
н Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бо |
ри.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко |
улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала |
бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и по |
је сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, |
е он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он ј |
дије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било |
зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натра |
је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљ |
њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> |
вео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме пре |
иким човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевно |
у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} Марија је и ост |
урат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да п |
је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако |
зјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, |
лан и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, |
ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао тр |
сније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је ис |
дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазиј |
о за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, назива |
акови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на |
</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Са |
поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако в |
ам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире |
да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годиш |
нара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p |
{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако је |
и је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начин |
ићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n |
ме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} |
полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанци |
ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана ко |
мо то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види д |
л’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, ув |
’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бис |
сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на |
енидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} |
ш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоуч |
аклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост уважав |
тирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> < |
ђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер |
иста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} |
наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић јед |
то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; о |
уха женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ прост |
је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли |
а им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођ |
месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наи |
ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми |
ви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>» |
Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ ст |
ки прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве |
е, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често бол |
уга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> |
трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се |
Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пи |
у пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да |
тити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{ |
казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p> |
на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или др |
ло; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, |
ајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, по |
ти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и |
е учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се |
> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Г |
рдерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, |
, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S |
аку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је од |
ити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су |
м га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фи |
ле кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш л |
стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружичн |
се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад с |
упим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> |
оје су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допад |
е вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повика |
, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти |
роникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на об |
мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом д |
Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет |
p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да |
з далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешес |
куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јо |
ва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, |
ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ј |
ећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, ко |
та говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к ме |
маме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом к |
ате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек |
са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је т |
} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве вољ |
четка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан а |
ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времен |
да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послат |
ирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> < |
су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми |
> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства б |
оже на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет |
е преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стр |
се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по |
на почне у младим годинама мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут |
који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p> |
мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим |
отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да зн |
се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би |
{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с |
о, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд |
и мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад |
ије, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Ч |
је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p |
ежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и по |
<p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином откло |
десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} |
ољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} |
} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако |
екужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, ј |
ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то |
и што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливиј |
мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфиро |
и љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»К |
другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — |
човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру |
му главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам |
е овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на |
а ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама кад до |
мејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого каф |
руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу |
право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по м |
вет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја б |
кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа |
ње.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки |
постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја |
оз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од м |
то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика |
оће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више гов |
саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мор |
аговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не з |
ода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S |
дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а з |
; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и |
испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистр |
Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може |
оваца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на |
да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка |
ји шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову праз |
ас тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па |
ом назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, м |
срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом |
су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су так |
каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да |
Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у фран |
равно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек |
мен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција |
паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали. |
де ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милости |
тапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу |
ао курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каван |
к.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није |
кола, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад кура |
све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је |
пише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често |
шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унте |
а смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они |
је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио |
инити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S |
прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам на |
в прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће |
девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хо |
а оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње просло |
ти, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусш |
есант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић с |
а нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности. |
није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, ј |
ти.{S} Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање с |
вам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о друг |
, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} |
корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете |
и.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска |
ило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај о |
у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је им |
жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није |
ене удао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на |
ени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S |
плетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не п |
један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоће |
ранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам |
мда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, |
још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.< |
се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ и |
{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио |
ољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ |
еђам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} О |
очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, мил |
ма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; |
њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свак |
ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем |
ивот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је |
естру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — |
ранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милос |
а нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни б |
им никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ м |
ори обично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхо |
о да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је једа |
уде јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може |
/p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«< |
што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја |
и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми |
е шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасир |
сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; си |
моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене |
ла нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше п |
ју.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић. |
о чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да |
и начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам с |
ама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда по |
и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>М |
а може њену досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве б |
да.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој накло |
ако су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?« |
о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам |
ашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у |
да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосан |
рама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сут |
ици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо |
огију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и |
са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцау |
ред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да |
оз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и о |
.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њег |
помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, |
постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту с |
ницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, |
и врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и |
или, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није зн |
бишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вра |
ало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу |
сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову п |
.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљи |
е, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> |
о ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда |
м с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави т |
ремену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb |
ко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог |
ену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче |
чком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле пр |
о једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако |
ad>V</head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О ка |
на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад |
ражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би |
л’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, ка |
из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахт |
ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} |
е опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S |
м, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В |
ејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе с |
е пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па |
тву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но |
се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Б |
од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је сам |
поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала |
нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном |
да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу |
сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма |
барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> |
е иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други |
ћ.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет |
мре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Д |
а једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и |
асификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио |
је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц ј |
он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S |
»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки |
/p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја |
д умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала |
а.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Г |
бла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било исти |
нио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафиз |
ашно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ ка |
ручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао |
а, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе з |
рдеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко раз |
м за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају |
че цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе |
пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало |
n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтер |
узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао |
ве обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару |
ги’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично |
е шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац и |
ђа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манир |
првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади |
тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за |
сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао |
да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим послед |
рукчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали |
ркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па б |
ype="group" xml:id="SRP18630_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА |
а свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља к |
вао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и о |
и бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се ка |
рактичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quot |
и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да |
рамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени |
Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого кој |
ир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем |
треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим ш |
у, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около триде |
здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га |
а Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, |
да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му |
ој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бр |
носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p |
у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет да |
удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да |
ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’ |
је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред к |
аш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти про |
простим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми в |
овце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пе |
.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други |
показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме |
рошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна ок |
ознанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и ина |
н, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дера |
дно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију |
и’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипот |
тку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашче |
њејша фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опомене |
вом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивен |
нако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непо |
нидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ мло |
не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с |
оварасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и |
и и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то вре |
ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Мој |
.. у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама к |
био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даљ |
е и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бр |
} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као ка |
могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек |
одно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај са |
од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика к |
а и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је М |
данпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, |
т лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати |
ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фр |
о.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам |
— опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су |
ли Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста дру |
не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само с |
{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па с |
дам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда |
засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква ј |
мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често с |
, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> |
о путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се п |
е, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем ку |
<p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у |
S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо са |
а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима на |
видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које |
ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је |
тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав кал |
сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гд |
озовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један про |
ауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза с |
а је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали |
о, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њ |
ифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тума |
>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу? |
љескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Пр |
.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S |
/p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чи |
цегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милост |
се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим |
је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, ј |
забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; |
о нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, |
о сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе |
ије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бад |
м ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер |
би што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} |
с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад |
се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светл |
иле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би |
чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро ис |
баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти ка |
лу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово |
оспођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој |
слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног о |
док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој г |
есић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до мес |
унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за свако |
<hi>Лаура Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га по |
?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вук |
стиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зид |
Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочуј |
{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лау |
љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, |
емо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешпер |
вића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, |
ва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том гов |
ерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо |
азговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} |
ала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранк |
им име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао |
потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се |
у му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуш |
Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао |
сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у да |
тра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто |
д куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет |
удите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ нај |
ктике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref tar |
довали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо доб |
ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у гла |
н овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сут |
тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p |
њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није ве |
о и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, п |
ију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да он |
а Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му ка |
бећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славн |
се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једа |
мо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој ј |
милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер с |
дао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао види |
тра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра п |
показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, сам |
држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је ово: |
ка са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок |
огзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим. |
вати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ н |
} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је нев |
и женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S |
га писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онд |
вет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами |
д ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само |
је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој к |
о, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо м |
ви повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у |
е прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој нов |
ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни д |
мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нис |
пођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту пос |
увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појави |
ако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоћ |
им већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један |
Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гр |
Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> |
значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ друг |
18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус г |
и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно с |
видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; |
лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад о |
д дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бр |
је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да г |
ичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га по |
дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због н |
<p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у с |
чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код к |
и, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} Посл |
им руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је до |
же, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад |
се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} |
онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја но |
тварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном одел |
ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен прат |
је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p |
онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па стане |
ити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне реч |
ару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја зап |
н дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред |
атан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам |
>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јес |
хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S |
јатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, |
S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици |
/> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим |
допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Хе |
а, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ дал |
у љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фр |
да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се рак |
ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, |
е како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како |
коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова |
да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће по |
р и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инк |
почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам |
та, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини |
се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се |
л’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>М |
а.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изли |
и живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супру |
ар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говор |
О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја |
м.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима |
ојег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали |
па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло до |
Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ |
очињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је с |
анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам д |
н ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је |
већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде ве |
магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила. |
изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} С |
</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићк |
нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас |
и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирца |
, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек |
м очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фрак |
едеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Херм |
P18630_C1.11"> <head>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а |
RP18630_C1.10"> <head>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бра |
с ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милост |
дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој |
ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој |
ди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег |
несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека ба |
су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, с |
наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечер |
азују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то и |
жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за аст |
гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам |
идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна зв |
емајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кућ |
ма, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, о |
лар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма |
оће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све |
гу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; |
га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, |
густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал |
азумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом го |
уле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ |
уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали пр |
ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио нек |
утим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је |
другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда |
да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} |
<p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> |
н јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} |
једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки у |
b n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што |
огод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се че |
Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики |
још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране |
} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, |
.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, |
ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовал |
ек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из к |
устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{S} |
18630_C1.12"> <head>XII</head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље н |
ај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом! |
з којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} |
<pb n="1" /> <div type="liminal"> <head>ПРЕДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти ко |
ескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која н |
<p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан |
гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да ј |
ар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико |
, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; с |
{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дођ |
асут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике |
преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па к |
.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро |
и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се |
да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктир |
’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} |
женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Дес |
а ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на |
{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни |
; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде з |
ас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро |
нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; који их није изближе познавао, рекао би |
што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара |
крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском п |
и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра |
се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се ч |
тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем |
о једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само глед |
му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало |
але.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то |
врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа |
дећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка |
е види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на с |
им то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви б |
зитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља |
.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</ |
« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па |
није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дођ |
влију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је |
а је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«< |
подар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му |
здржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне с |
кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> < |
другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type= |
, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја са |
е већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Мар |
"169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардаши |
ација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као |
да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био ј |
менима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година је |
отпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се о |
у жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас за |
не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p> |
па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и један прст |
вија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, само д |
000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визи |
е нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац г |
раја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> <no |
а: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела рома |
> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси пр |
опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, |
ријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је |
од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам |
ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у нево |
се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, куварке и |
усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана |
о сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни. |
би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, об |
је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла. |
вео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на паме |
/p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, |
> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на |
едаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала |
ролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме |
да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа |
ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} |
им процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доник |
м, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката |
а земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главо |
о пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако о |
мандант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мен |
боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека га са |
јући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је зат |
дмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију стра |
ма томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p |
по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мен |
е шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стра |
то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у |
би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p |
} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем |
и »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радоста |
ан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, мла |
поведи његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а |
0 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годи |
или, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде? |
икад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали |
све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб вра |
тице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапре |
д постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> |
ота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога |
еднако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би н |
Мог некадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло |
е фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни од |
у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S |
} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сва |
ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад у |
ве је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} |
човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и |
гато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијак |
био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; пр |
то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све по |
шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Им |
лбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег |
едно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> < |
quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има |
> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћ |
трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман з |
ко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S |
тотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није пра |
је било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у к |
м учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па |
допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да шт |
<p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к |
ма пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} С |
> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам |
укла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} |
ствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се |
као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он пре |
ти се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{ |
е могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им с |
данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је о |
Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује |
овео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, ба |
ворено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се на |
с нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт з |
мо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не |
комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемирав |
ина, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ |
врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду |
едан дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све ур |
склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристан |
сорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има в |
едом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p |
коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто |
могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо |
у помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, |
мпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и |
т ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачи |
право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује |
ја.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више година, но пр |
а показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} |
радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} |
вковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за |
удио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се је |
мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне |
олестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверењ |
ти.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ д |
ему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незабора |
се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштв |
том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ |
p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам ло |
има.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги с |
к, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За в |
аш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви п |
вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то |
споведити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, |
и за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да |
љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>С |
о честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; |
Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог |
ирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се |
ођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну |
о сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо |
ловали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље |
стојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да о |
а на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој |
Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су |
њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — |
И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџе |
оспођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми |
ћ је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о св |
наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прам |
ад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је наме |
} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{ |
атере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскуде |
, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је н |
сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дир |
»Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, |
је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да |
о компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S |
да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију стра |
интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доист |
се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»До |
ао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он за |
ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у |
био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у риб |
на како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требал |
елики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које кол |
претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја ви |
т.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред бог |
ш није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је проси |
} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака у |
године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једн |
могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се ку |
стане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: т |
све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не ру |
pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ са |
и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да у |
е такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{ |
. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић х |
Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, |
госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господи |
1" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се с |
све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та |
ва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу |
ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се же |
рију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« |
с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетар |
ако сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ |
Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си тво |
дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никак |
своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како см |
и откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с |
е ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он ј |
кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим запо |
расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год |
, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива. |
па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се је |
у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто |
ивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, по |
ље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па |
ткако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела |
пет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се шт |
ан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га с |
с текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој |
.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну |
ко је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала добре службе, стекла је |
на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели |
S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре |
е учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов жив |
морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ |
рити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он |
ругови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко главе |
било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљ |
.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се ш |
ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="111" /> <pb n="112" |
ће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у вароши |
човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управитеља за |
ија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богз |
ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гриви |
извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода |
ранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, т |
већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Де |
ђа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја пр |
фамилији на познанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад и |
познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} |
ра и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они мор |
се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега |
S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле ч |
егови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати |
видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде сед |
упруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут в |
у на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, |
на форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" /> |
уће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу |
лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора кака |
милије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива. |
ућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{ |
и, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, д |
елнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране |
и, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p |
а није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце |
изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер |
трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време прен |
у.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а по |
{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почн |
да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадо |
аш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми |
драсли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Го |
</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за руча |
у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријат |
а, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и |
пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и ј |
поље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, |
опустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић нап |
о да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, |
бави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у |
Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш. |
грутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S |
оме високо положена, све те природности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од |
на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се |
трастима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила ш |
ку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој |
м кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру |
<pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра дос |
пречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад |
ла; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пук |
нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што с |
што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је са |
тка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад г |
живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Б |
, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је свак |
нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па х |
Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су пра |
за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да м |
ако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и ибер |
икле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{ |
о каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, |
је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пи |
немогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им с |
тимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио |
и опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су |
, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли м |
ене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђу |
Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице пре |
Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гриви |
.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S |
, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јест |
а се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе |
смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} |
«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он |
на, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што |
ри киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шар |
S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то ни |
на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, в |
чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ |
<p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан |
мила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борит |
нко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек. |
а више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто трист |
дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад |
то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог д |
> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јес |
е изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што ми |
више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омр |
нском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говет |
»Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куд |
ем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и |
антастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свач |
куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одговарат |
ивити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Ист |
за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и пору |
поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p> |
ле рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време |
е да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад |
n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад |
мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати |
ратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно |
ије, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато |
са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је о |
се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја м |
шћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитал |
о су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећ |
ало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p> |
и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.« |
тезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим |
ук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и сас |
но ил’ са фотографираним портретом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудавати.“ |
леженим миразом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем. |
зи, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кућ |
ами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић |
ођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стран |
, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је |
лу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав пра |
Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} |
ислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, ист |
једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ иша |
иту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ |
а има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ |
озвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те |
Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни |
није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути |
Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како |
постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> < |
у; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа, јер к |
ио за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је толико пут |
јући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку |
знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора.{S} То је велик |
антније је видети портрегалерију његове преузвишености управитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли |
д сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госп |
на је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Б |
од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал |
д то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточе |
итајњејша фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опо |
, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Свак |
год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја п |
анку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилиј |
да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За ј |
срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се н |
еска показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу с |
спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је |
теље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Пит |
вољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећи |
Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоц |
p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендиј |
"11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остал |
ма, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све |
но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> |
о би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко |
ела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт к |
— тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; |
е, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да |
госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано. |
.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да |
ита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема ви |
pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не |
одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} |
е то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да |
то приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раз |
estone unit="subSection" /> <p>Међутим, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла |
у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство |
је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ј |
ешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика посл |
мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хо |
нем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и с |
м Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вра |
је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа |
и мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не |
и то тако славан човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једа |
ике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и |
ћ мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати |
ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да м |
ме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао |
и у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми ве |
илеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оста |
ве хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека да |
а.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и ј |
га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и п |
мам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну п |
и јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, |
жне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} А |
опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер ј |
ет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ својства, па га нису н |
з да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа чов |
{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Сад |
д Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том бл |
утрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет |
н каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на |
S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као страну госпо |
е, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам с |
о учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ |
на оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; к |
а неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд |
м, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, д |
оклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекн |
е би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко |
а и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а |
орио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искре |
ђе један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку |
буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином са |
ј кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по сели |
ћ, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> |
тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради |
S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јел |
е ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добр |
све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како |
им поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ |
дин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени такођер.« |
баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасно |
{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранк |
њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није могао трпит |
, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде умор |
ратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не |
ју.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p> <p>Стра |
ешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој |
смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се |
жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати в |
квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу в |
мо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задов |
вуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође |
к као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и |
у, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба такођер није за зав |
прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, ш |
м готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла |
кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема н |
добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако |
иликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около |
оније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, |
м у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разго |
и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до че |
.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприпове |
утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да с |
ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари плакали су |
вовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: » |
/head> <p>Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром |
о; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тра |
се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Каж |
ти ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изј |
љ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног |
ники, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој н |
љубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг |
е, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онам |
се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћ |
поведао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — |
публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па к |
ој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, |
у то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, |
То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том |
p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интереса |
ем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима |
е се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — тек |
по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој |
ру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо |
верио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема |
Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благо |
а са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: неприја |
то је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њем |
и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу |
} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зат |
подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам |
ве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка. |
е хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не |
моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићев |
услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем |
{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опрости |
нидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почи |
ну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она в |
м од комплимената; примите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћин са |
зика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, |
љство; напротив код мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако са |
није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имат |
а, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година п |
етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" / |
од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријатељ |
аздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за |
ечи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си |
ер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на |
вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље |
почнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћ |
у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прав |
} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је б |
жем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира. |
после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу |
реноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити ри |
драво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су |
вог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ћ |
мо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љуб |
тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се |
ата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу доби |
IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег ху |
саровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћед |
нако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би |
> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде |
вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад в |
и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је с |
Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи. |
ем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора |
е провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је |
Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана уса |
м у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим ман |
ва, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим В |
{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко |
страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по м |
једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зн |
нао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а |
ће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолили су |
»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да иг |
тва имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све |
кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</ |
г је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене неза |
о за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; ј |
а.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени как |
; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уст |
ључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} |
еку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се |
Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали |
к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква |
сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Жен |
аером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни |
атио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се доб |
зговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Назд |
о о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљ |
доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене ма |
ет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ћ |
гато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више |
Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била наме |
Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентно |
зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед н |
слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно с |
и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нуж |
се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> < |
време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали |
а сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити |
диције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције |
опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре.. |
а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала. |
е мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Зб |
тарија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код |
Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p> |
олико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пу |
по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, |
шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад ф |
ко је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрица |
ра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} |
ш М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино с |
т у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ст |
фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је уз |
њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да ук |
тва иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ д |
p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта п |
нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, н |
е су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гл |
ена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Хан |
аје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам |
изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми |
јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; м |
оводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио |
вам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јо |
ка јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула |
ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, к |
а свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се |
} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантн |
ом, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, |
е отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадо |
не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад |
у кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у не |
ујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице |
а, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да с |
нако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ да |
О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте |
е задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу |
те Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан |
примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у он |
и бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бра |
е.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, |
ашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, т |
ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој |
о мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} |
/> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бра |
, читају <pb n="41" /> атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног |
ари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бр |
ду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без да |
у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били |
кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} По |
ично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса о |
јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дос |
је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пр |
ју?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам |
Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примис |
шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо д |
арати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао |
су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматичн |
о, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} |
еза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђ |
ора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за |
ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика прак |
ал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је |
ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче |
b n="180" /> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да ј |
</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам ма |
горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрен |
у шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ха |
ом ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седн |
право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме ого |
ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој |
апоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па |
о за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели |
тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ љу |
чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="1 |
оворио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; |
одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} |
бавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не б |
време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он |
ам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави гала |
смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће |
е била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као и |
ка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на стран |
превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као |
а у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљу |
да горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као |
ку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу |
чини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожење |
прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани |
ајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забу |
ика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примит |
као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините |
ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог |
а ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће |
увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} |
омбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да |
ирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, о |
мен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо дон |
дифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко д |
јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље св |
<hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда м |
да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињ |
година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по м |
не!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана ст |
нко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јо |
чао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на с |
је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми |
бују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Н |
ему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти |
е ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, |
вог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, |
} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер мора |
ашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ |
излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Он |
} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није има |
ра, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита слава |
зује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио |
ши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, |
пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} |
поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> з |
у услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, |
- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге |
не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и поч |
ао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господи |
описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам на |
о на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти |
уће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: |
о сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 |
ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и |
ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је б |
леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана |
е врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире |
рим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»П |
од женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без раз |
у, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{ |
нем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толи |
иплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један |
, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, |
оји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте љу |
ио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уд |
S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт |
мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао |
а сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ |
ред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољ |
зити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио |
вори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит |
{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је к |
је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим ка |
је опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме |
јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прст |
аједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у |
дем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме |
гнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с н |
и имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира |
дбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну |
ка промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него када сам |
си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад |
па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и |
м партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо |
срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми |
анко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на такв |
о двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики љу |
више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом нази |
ажити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда п |
очињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником |
дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је о |
ему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да |
то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе |
је варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вук |
асамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како |
јатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић ф |
S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује |
она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад пр |
свим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, д |
,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу |
тко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је |
сим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала |
ана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву с |
е и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да |
на Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко |
ста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја по |
еш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</ |
ма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим ма |
о дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо |
«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати ниј |
pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} |
Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из младости и из ње |
S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед |
ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слуша |
<p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућев |
ад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Б |
ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна |
више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његовог живота, и |
есом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најп |
ика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p> |
<p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам с |
бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме |
е знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ |
приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми |
фица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је |
ју, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје тера |
} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још н |
убим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: |
ожеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бран |
ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад. |
сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као дв |
овати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповеди |
илана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за М |
еди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао с |
од управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га |
и је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чин |
p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.< |
руштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, по |
досмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушајте!</p> <pb n= |
То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда |
Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да поч |
јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе пров |
оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је |
{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дође |
ни.{S} Красна девојчица. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао |
реније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} Марија је и остала пр |
штења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са с |
рећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту ле |
но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> |
по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од г |
ца.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три да |
ја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, |
Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, д |
свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Г |
куд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолили су га да им препове |
осподин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p |
ића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p |
и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће |
он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао |
Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је |
едан план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, са |
ћ моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет |
нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устан |
спитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранк |
продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сиј |
и, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мек |
ко и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, |
енуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола |
на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му |
икаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, оп |
е, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им ру |
огао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима |
ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био |
; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић |
ени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у |
у-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да т |
хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> |
авали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом |
Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све сл |
к једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада |
тање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиља |
а, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао |
на стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; о |
тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, |
сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устане |
ешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам |
чницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година ст |
ст хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело бога |
te> <note xml:id="SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не б |
а уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива |
ити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите с |
али прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ру |
к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; х |
вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и |
љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Зна |
/p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја ј |
гурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p> |
.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грош |
ад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати |
ад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да |
не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може л |
о сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море пре |
ства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу. |
говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те |
ошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Д |
чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзек |
уту овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да |
етар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, |
авамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} |
двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на к |
уји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет |
а одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да |
е гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.< |
ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требал |
ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, п |
аче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако ј |
о да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <p |
е до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика |
ђе, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па ид |
као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Ч |
о нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно |
ко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти |
љу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо с |
ди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед |
у своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, |
и смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали |
тицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његов |
срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} К |
ти, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судб |
ом Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> < |
е бранденбургере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало л |
>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код |
</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што |
опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један |
{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div type="c |
Љубезни брате Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разн |
нај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и позн |
л’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и при |
Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формун |
нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, |
Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нем |
уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужуј |
ко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Бла |
разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Н |
вим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајз |
незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећ |
} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора ма |
ану.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џ |
о у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кре |
.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно |
ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за да |
у, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу |
И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија рад |
е јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бр |
овати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам гот |
могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрад |
дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић реши |
S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати. |
фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p |
у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби до |
д кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се |
есет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универ |
Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој в |
кочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отво |
р, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, д |
се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић |
рође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрај |
не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партиј |
<p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад |
иљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S |
м, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе |
могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> |
<p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић |
м имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нис |
ацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали, би |
о.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, ј |
мо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер |
</p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад |
срећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно |
ца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Ка |
ек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант мор |
а видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћ |
<p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја |
а газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца им |
ајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти к |
оји пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је |
каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} П |
лоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја |
у је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба |
једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем |
а је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> |
ојима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбо |
опустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начи |
слећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио |
о на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то |
азио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једно |
и, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је |
Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p |
«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} |
и с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку ш |
е доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер м |
а би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И |
евојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ м |
’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> <pb n="147" |
<p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам |
сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако позн |
намо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на тр |
<p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испа |
еља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргл |
аве ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудориј |
ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ ш |
з Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па |
’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} |
венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите |
би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S |
едостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш |
е партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, лу |
, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телеграфише д |
у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са р |
од неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опр |
какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак |
њу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни нов |
добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју кр |
p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу ег |
две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао |
ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша |
.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>В |
да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то и |
ије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре. |
соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра |
онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоћ |
перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако с |
вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако н |
дравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је н |
у.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фам |
<p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренем |
ткрио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо |
или њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам |
шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до поч |
који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђем |
сти добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет ду |
рана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзн |
вању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на |
се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше |
дба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} |
мо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад ње |
кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушај |
смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седи |
у собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће ско |
едва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> < |
, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и |
змишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И м |
увствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе |
ривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју |
{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна г |
никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну |
о читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим |
је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и |
анем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара |
але.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та к |
наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био |
гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи ј |
салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, п |
у хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло раз |
што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца |
особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет с |
S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} |
сле дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с доктори |
м од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мисл |
S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред каби |
ика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде |
те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван |
ко свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам в |
ад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се покло |
м, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре |
берија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе зве |
је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се |
ер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ј |
<p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватн |
ацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Д |
} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учи |
е женијална интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велик |
а мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чи |
Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после |
о изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као |
о је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкус |
<p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хас |
ко моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је вр |
ов на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то |
перирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала |
и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранк |
стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто про |
н за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром п |
било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом |
ном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{ |
ко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко |
крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, |
.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима |
нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напр |
била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута |
реа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста позна |
анику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго о |
ош никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на м |
дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p |
ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из дал |
сад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p> </div> <div type="c |
што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаура Н.”</hi> </p> </quot |
: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на |
лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад |
ју.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи к |
оримо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу |
, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо |
могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце |
сад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим |
оследње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то покрити |
сто: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас б |
а ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се вид |
p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем с |
ба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад п |
југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, |
епостојано, па сравњивам <pb n="247" /> промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта с |
да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како |
а ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би з |
а богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не ви |
тива церекају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин |
ачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковић |
да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к |
свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{ |
с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у |
шао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бра |
а психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту не |
} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура ка |
ад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим и |
ијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су |
о увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад |
о чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се р |
а избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на |
ије противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бра |
видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако |
а пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се и |
е, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже те |
Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обога |
рази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} |
е одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпре дола |
, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, пр |
облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p |
не, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријат |
све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} |
ветац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете |
богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција поко |
гог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најб |
ошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, д |
а унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, |
иди економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често |
еког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је ч |
полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија |
мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Как |
сти!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост уважава; нем |
д обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у св |
сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се д |
после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Вол |
ка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руц |
едали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет. |
ам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target="#SRP1863 |
</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом ма |
су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у |
Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да |
.{S} Његови колеге, стари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, |
и само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико |
— који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану |
ико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она н |
нком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, |
чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта би |
нуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, |
ошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље |
Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се |
а ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бака |
ка му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице |
, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног че |
с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и о |
неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле ј |
да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му ја |
Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се ок |
ам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе. |
ао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу ф |
ражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, је |
још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала |
нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо |
д коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да |
ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му |
чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показ |
то, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па |
еп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматич |
отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овд |
Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увр |
нка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тај |
смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озб |
днако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаре |
сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочи |
ојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније с |
у изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ инт |
заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> <p>»То ј |
да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме го |
е чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао ј |
о зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта |
срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним муж |
упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору колов |
анете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, |
тер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да |
ору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дођ |
задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до |
мо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо |
.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су в |
у одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, па |
ријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господар |
Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Как |
д цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане |
што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда |
ику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути јед |
од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љу |
.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Нагов |
сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На п |
није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалил |
то поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околно |
стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској ха |
ватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> |
за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут |
би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, а |
је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ |
огзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све за |
Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{S} Он започе разговор како |
ада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Бил |
мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је из |
те, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу стра |
undi</foreign>, то толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од ф |
њирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да б |
ала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и |
бијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, кој |
ове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да |
тујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио |
нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице брани |
ма госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она |
сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да |
вао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео зем |
се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и |
и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се м |
аст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел мож |
то, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то ј |
мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њ |
огу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> |
је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу |
себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?« |
можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, |
ом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје. |
орали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и форму |
ријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Ва |
аховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и |
прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> < |
арају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала ш |
а у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадо |
то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у та |
женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да уз |
ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја |
а се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у не |
пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. |
у за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина |
дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним право |
рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, д |
ојима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} |
ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити |
добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S |
едној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз к |
о сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног чов |
p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.< |
{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, к |
нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, |
p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па |
(родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној ку |
као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред |
не не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме бол |
.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} К |
н једанпут каже, није му требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не |
чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигац |
после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n=" |
сталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ т |
’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, |
а преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, |
с једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путује |
дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су |
»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носи |
мо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се |
е довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем д |
ира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> |
Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p> |
м се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да ку |
е у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ т |
д од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: |
најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису |
p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку к |
није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци п |
ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опр |
до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги |
професору, сами свог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стис |
о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне препра |
ia poëta</foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то сло |
Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и |
и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ ле |
{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} |
а, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знад |
ке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за ба |
ци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам |
а била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи |
школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже |
едан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ сво |
вете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професор заповед |
ко се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој годи |
по учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, з |
ер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако |
ким полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам |
нат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бав |
да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па с |
а познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући |
чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му |
одуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је |
ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд |
на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу ла |
а жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да ост |
јаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, регрутација, народу кр |
, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја |
ељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све до |
неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Поч |
а једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се |
о и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти ј |
Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да |
спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше |
асмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира |
ту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није п |
ље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опреми |
га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, д |
b n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо |
</p> </quote> <pb n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либ |
а га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам. |
крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе |
да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ ње |
се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушки |
ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је збо |
ам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о т |
Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.< |
оји у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само љу |
Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукати |
варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем |
ом господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фра |
а.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онд |
сти за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми |
вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао са |
лост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, ми |
ио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> |
сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљиви коњи кола |
а рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој варош |
ати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста вел |
лујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно |
Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она |
да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, ка |
изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и |
рзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклон |
је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред |
е као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого огова |
сају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, |
.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам |
оказује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово вр |
ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, |
, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава |
о Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> |
стиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да |
брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом |
су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је неш |
нтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било |
сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке с |
ко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да |
не што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл жи |
м љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт од |
ган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиља |
е три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред мла |
лозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет годи |
/p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>» |
ек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Так |
лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет |
ке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S |
грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све |
ије веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} |
па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латин |
ођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И |
знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан н |
е би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном мес |
д сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чека |
ело ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у |
ивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} |
а могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијама |
н имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни пр |
пазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и |
од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</ |
нко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вр |
помен, мој фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</ |
јој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, к |
м га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред |
срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго пок |
ле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ |
ар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим |
реба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви жив |
с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само и |
ље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канд |
ем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме п |
гледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом |
ина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар |
ивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па |
гну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њ |
а ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; в |
{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити |
e> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Јелк |
!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено |
а се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту н |
мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезник, и т |
имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од ја |
: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онак |
м знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да ми |
а зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек см |
ни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га по |
мом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ |
.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мн |
превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек ка |
ез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета |
ки с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, та |
и на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слобод |
Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића ша |
солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари ид |
Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљ |
ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он х |
ро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће |
амо то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испусти |
«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога ш |
слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди |
пет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> |
егову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо прек |
шке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Ва |
{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} |
Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам |
цинер.”</hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нис |
истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па |
, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим ч |
Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разго |
има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и |
Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане веч |
доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, |
гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ |
стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад сту |
.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути |
ита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. » |
о се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каж |
се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити |
господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је |
ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} У |
<p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за кувар |
т, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета |
ова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{ |
била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди |
ио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нов |
ривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој бол |
p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се |
јцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но |
памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и |
а; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда р |
{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ха |
ћа и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тер |
варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам |
>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’ |
, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} П |
војка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав са |
цару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S |
својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по со |
се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> <pb n= |
ивно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више ника |
ој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били к |
Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди |
еђу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ п |
питање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати пр |
оба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p |
већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, св |
као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли л |
авац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог д |
ли су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручк |
увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певал |
рзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаник |
из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> < |
су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се оп |
леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет год |
дина и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук препр |
о влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула |
Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} |
јен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и |
четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети |
и подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету |
!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш |
на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигу |
базна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је још |
зневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се к |
је.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа м |
осио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ св |
драв.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми |
ћавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су |
.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати |
Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фам |
полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, а |
наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гр |
зрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истра |
нко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и т |
стрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац |
а, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за |
намо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу п |
о неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном п |
ко, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем |
шчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он |
на свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија и |
>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ в |
а дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о ње |
свим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог |
S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има о |
а ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него |
ио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек |
фица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} |
етио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта |
дне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} |
ико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{ |
ти.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку к |
д тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од ме |
страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод |
што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новац |
дравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што |
се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да ка |
зишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре би |
богом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу. |
ем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије |
немо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, |
ам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»Т |
е познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се в |
једанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чу |
бучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били см |
у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> </p> < |
није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и прија |
и се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобрашта |
нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још она |
ему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, |
у не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној |
он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди ј |
за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Он |
метити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да |
а твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и пре |
рца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило |
и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавал |
омало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људм |
раве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој фамилији на |
пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду глед |
е што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју |
мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, п |
же да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлеп |
о?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој з |
л’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држ |
ти овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</ |
план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу |
оје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натр |
а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S |
же својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер ј |
ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«< |
ео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривић |
Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривић |
изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем т |
елне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га ј |
; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговар |
:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је д |
ичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару гово |
само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично поку |
ника није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири виш |
а се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да б |
је изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је п |
о, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их |
равали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изиг |
Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшано |
увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад |
о виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од |
млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа дон |
.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} О |
оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку |
а и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се |
и сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи |
и пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, до |
са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог туто |
зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} И |
м шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јав |
<pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега |
ну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ |
а свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план |
ђе једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јо |
мам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћ |
.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се ниј |
ди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута |
>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сам |
гом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари н |
и у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полаз |
} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и |
уру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он |
падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после двана |
и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у г |
већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви м |
у многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ |
кадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу ф |
у обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Глед |
у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што уч |
ел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принци |
цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па к |
а ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се |
т, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опе |
мој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш с |
»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и в |
нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу |
а Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б |
штам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледа |
но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> |
} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако с |
оврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звал |
у ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на |
кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n |
S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати |
видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћ |
але у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да |
дин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и |
лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су стр |
лупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, н |
за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </p> <p> <hi>твоја Лаура.“</hi> </p> </quo |
остите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци |
ко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њег |
да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добил |
е је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао је |
руд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гр |
се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранк |
педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигн |
је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може ов |
правитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, п |
твара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад |
зи.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад |
је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне |
се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П. |
сле дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Га |
абину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хани |
А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, |
{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветов |
<p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће с |
оведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме ј |
е интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} |
За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ б |
а’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Б |
је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака и |
Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још |
; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил |
ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је |
ијатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што |
сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разг |
, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гл |
Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта |
женити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била |
ро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу |
/p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне |
ки прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Г |
.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по |
ко је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми и |
чак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић |
} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</ |
S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који ни |
им путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас |
p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него |
вету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад |
извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} |
} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријат |
нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, о |
{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, сву |
це позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет д |
хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало од |
»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разгова |
нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем |
и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав с |
S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам |
рити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пре |
јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у |
реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку |
свим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Стр |
; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дво |
еко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнај |
ћ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово пит |
показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда огра |
.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да чети |
мо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} |
па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?« |
рајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа им |
ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим |
на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет г |
ћ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> < |
о ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они |
изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све ду |
ли кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штациј |
{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, им |
S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; он |
Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави |
кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до нек |
i> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и |
hi>Јелка Свилокосић, рождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што |
ставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је |
римљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p> |
ђеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с |
елењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једн |
е што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој посл |
је млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра |
инем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемон |
у је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мач |
ати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, |
о је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да |
штује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша најв |
аљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ј |
ђу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се н |
очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, |
, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако д |
сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на п |
руго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећ |
логе наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Каж |
на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори |
немо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задрж |
S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај |
орали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам с |
а мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми с |
а одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Реч |
већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацл |
а, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ |
ем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић к |
ато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чи |
ројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не м |
Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут |
тни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са |
ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна к |
бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног |
ам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начин |
довица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опише |
ац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Х |
, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, |
о кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то |
шке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Грив |
ли.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако ј |
и.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се о |
у.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде |
<p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и бо |
и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисм |
говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> |
; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је |
{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на јед |
то би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и |
ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> |
одјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свач |
шици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет год |
око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога с |
се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђав |
S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота н |
није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узм |
оказивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком |
у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам и |
ене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рад |
ранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па |
зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити |
не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Го |
свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та |
дете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас ка |
стати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко ус |
оги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранк |
показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} О |
м право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, |
и с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светс |
врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташа |
ате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је то |
друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на с |
се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{ |
, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" /> још отровним ветро |
би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити |
да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече |
нске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} О |
, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</ |
и млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам |
само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе |
?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо ј |
«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па |
бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој |
тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми по |
натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на кака |
њена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} А |
чнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу дон |
, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви по |
«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па ба |
ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, |
х не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чува |
не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде. |
а има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора |
подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде |
лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина |
тавим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уг |
те заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Б |
?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, |
се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>» |
јатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} |
и ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вар |
ори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се н |
онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, с |
браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, |
опи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао |
руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и |
а ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Дес |
сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са жено |
олико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, |
знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени усл |
ером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без |
ад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, |
орам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му |
и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не з |
рограму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па х |
<p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами |
ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаље |
е брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју тру |
а три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска о |
и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ чи |
т мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитар |
ругу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ роди |
ским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је над |
но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постоја |
алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} |
па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, |
вала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић ниј |
а.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, |
труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</ |
утрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав |
Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да иде |
инуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи |
мам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p |
Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у о |
шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је |
женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар |
гим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, м |
{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и б |
а видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, |
</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше каштиго |
стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не п |
држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.< |
почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p |
и како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете м |
аја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је |
милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента с |
горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако мор |
и <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагал |
брече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> < |
м доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</ |
ег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слуша |
ковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било де |
ле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ б |
ђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна стра |
е све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће |
ир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим е |
ти на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог |
да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је |
зискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш ма |
ћом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи меша |
бадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо ка |
свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципа |
. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењ |
пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало |
пет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту |
<p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад |
давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић |
остаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{ |
ам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом |
а јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње јед |
л’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па |
олете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Д |
два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млог |
шег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити н |
е.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И |
.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам |
} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме |
приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Б |
година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па |
а своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумиј |
ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам |
ати, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шт |
стали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су |
м се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не |
ћем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; он |
мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидб |
дравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ с |
о јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зов |
, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле д |
именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, о |
о који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} |
адо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се б |
.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле |
осле, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешће |
о се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи |
кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти |
вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бис |
доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бој |
данпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је |
Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно с |
а чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инстали |
ут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О |
те бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у ср |
сетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну в |
и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блумен |
о кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек |
Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, |
адан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, ка |
а,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не о |
особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи; |
се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>До |
адим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га н |
е, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео |
ке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу ника |
То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома |
то ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, с |
е.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан пл |
идим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу |
ку да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу |
у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} |
мо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише |
омплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, госпо |
ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све би |
Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можд |
есеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} |
оводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из |
ло помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> <div type="chapter" |
ела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао |
је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко |
па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се |
да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести |
у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што |
ни који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Бил |
ољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p |
ођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити |
а!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са св |
Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се |
ије кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунит |
ле свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да |
забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се велича |
с дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одм |
поведамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће |
зује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Он |
неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Са |
м Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овам |
, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она |
вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он |
Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се пр |
дати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови ме |
демо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на |
ро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку? |
да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Д |
инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и за |
ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ић |
сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он |
а почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини |
у воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она н |
а, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су се зб |
а поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је к |
ма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из |
која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће |
ак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као о |
ко се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к се |
доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилију |
и недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први |
е трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само |
ти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да |
једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при |
.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не вид |
зили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дош |
>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, |
<p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу |
па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Зб |
есвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па мило |
еби доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити. |
пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{ |
бито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, с |
оварати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо |
жити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мр |
ећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000 |
?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га си |
ежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има |
се што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија |
шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то зна |
на је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> |
рећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обно |
м главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе харм |
ване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се. |
ављам моје економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а |
ти.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је у |
ла ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико |
ти гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, |
е све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене < |
ећ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S |
да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а сам |
а се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ |
ем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енг |
а је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S |
один Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослобод |
извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после |
нић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретк |
ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} |
смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и ка |
ало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неко |
примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њи |
то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е |
римите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом |
<p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и |
ићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка тек |
а дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја |
е кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и |
јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ |
деку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женс |
нако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш при |
г не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да с |
S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; по |
ао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, а |
ранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, |
p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Ч |
ма мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напосл |
нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb n="126" |
све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика п |
оћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к |
/> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се |
мо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{ |
убив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пил |
9"> <head>IX</head> <p>Из дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут |
оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>» |
зити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, |
ишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру н |
.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињ |
страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања |
опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро |
{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p> |
г живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа |
имо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро |
Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, |
рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо |
из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред то |
сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранк |
били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га у |
ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, |
нко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светл |
/p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим |
, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, |
би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</ |
сто се са Хаником <pb n="138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} |
е први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење |
пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре з |
> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} |
п, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у ка |
смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељст |
те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би в |
па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то |
.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се |
рунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} |
тпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Г |
јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у ми |
> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једно |
ћ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> |
е би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, |
p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p |
да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрада |
ћ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно пр |
Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Зд |
> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, |
.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десе |
д једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо р |
разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} |
пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, |
тикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат. |
овор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранково |
то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на с |
више озбиљно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} |
ало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми ј |
емо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког |
ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако н |
} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је бил |
мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут би |
и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице |
и седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко |
аре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p |
ростодушијем предусретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан |
е о луксузу разговарали; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу |
показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што има |
е учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и |
у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, |
вору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас |
ије иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каж |
ала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задово |
тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред с |
ече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, |
p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, |
ог смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, ел |
} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим ин |
се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, откако се нис |
гурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«< |
ат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала |
а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, т |
ече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, је |
л’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до с |
поље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, управо |
Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гри |
н леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као дв |
{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па |
> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати |
е једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »И |
да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«< |
тује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже б |
едали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он |
ремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{S} Ка |
вор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p |
а послушати.«</p> <p>После овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони |
јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S |
<p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде |
укло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам |
провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем гов |
S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ли |
чила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење међ |
а ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нес |
или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје |
репоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возв |
и.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег то |
оведати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто |
ићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу |
па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку |
прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословље |
почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љу |
ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у ди |
мо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор п |
p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако прип |
<p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му б |
фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку |
леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има фе |
ћ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се |
пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред |
што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{ |
му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисат |
тиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе пра |
пуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} До |
познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рука |
, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића збо |
жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они |
уним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у |
<p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{ |
ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне |
онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете |
све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</ |
о опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође |
о на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је о |
целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепет |
о сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпо |
ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја ник |
У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био |
ате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању са |
ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; с |
јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равнопр |
нска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ |
лакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповед |
и, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слоб |
гзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам |
удма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале св |
ме; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим к |
.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>» |
ч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младоже |
а жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гл |
, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она |
ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па |
а силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала |
у паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, |
вољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши |
дбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штав |
од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио |
главније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</ |
ће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља ко |
а онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливи |
ра да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта т |
језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант пок |
текао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више пр |
атити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је ду |
{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићк |
нем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласи |
ote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи |
им се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, ка |
оже да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну |
и опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет |
заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки тре |
и.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; н |
шће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први |
г вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни раз |
ена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једна |
ки астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад |
црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да |
та, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред |
е очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то к |
међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени г |
коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о |
мигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи |
о вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер |
могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми про |
Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} |
а!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има |
нде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због т |
о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се |
ва је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ |
казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш |
не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{ |
S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> |
би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ |
на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, |
нооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гле |
че капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, |
ас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дат |
баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, |
из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент п |
ратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} |
рело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па |
и је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједан |
све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је |
е то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада п |
.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим |
К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече. |
па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није да |
м учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом |
ок длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро |
не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, сам |
[је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу |
да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па с |
сти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интер |
последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је б |
луба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крил |
е до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао |
ско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговори |
т’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, |
панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећени |
ривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, < |
аро.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бу |
за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набија |
лоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И |
валере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S |
се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па |
од њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једи |
сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, |
> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни та |
} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридес |
а гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, |
би сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да |
наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; |
м Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом ра |
одњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се |
кт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Тр |
могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{ |
еног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже д |
епо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} П |
.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што |
м гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и |
дану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узет |
гуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за баг |
црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан нал |
ом мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, не |
це лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, |
ро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону |
тала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, чести |
потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранк |
т имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познава |
теља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо на |
гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ниш |
постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, бе |
музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све п |
ек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње ј |
нула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с |
Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</ |
игу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{ |
ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p |
тишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим тру |
ран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за какв |
е на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ов |
м кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Ва |
смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Иг |
говора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га |
стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и сл |
онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако |
ога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај |
обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире. |
ој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво одне |
а фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} |
поведао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуг |
ише говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда:</p> |
гу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, |
какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, |
као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и |
Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, к |
ом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о ме |
На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда |
а симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом |
рашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исп |
стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Су |
а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} |
<p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора. |
је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за |
и проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне н |
ашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} С |
по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ бранд |
Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отреска |
ранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву |
рију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим |
и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није изне |
м на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> |
клоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сује |
ме!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{ |
а примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако |
а издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му |
небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за к |
{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да с |
и онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша |
јлепше место, код једног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што см |
па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се |
ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога им |
м!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и ра |
али и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузе |
срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам види |
упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, ок |
{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко с |
Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, он |
и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; |
{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да с |
гурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам |
жим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам |
мен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опе |
ије већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и по |
оња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> |
му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Б |
ко проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type="chapter |
молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у |
каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, тр |
ити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја |
а хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, |
ине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p> |
Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити о |
р, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n |
е, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљ |
.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је пр |
е била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дуг |
о и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је бабица?« |
опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} |
реба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преин |
код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бо |
своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ оп |
енула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда при |
ароду крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живи |
очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чин |
n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ак |
м са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да |
па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</ |
ка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. |
редаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде оп |
ас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама ми |
} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилиј |
да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем |
вљао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план пр |
метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S |
оче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она поче |
рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавил |
е, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га назив |
18630_C1.7"> <head>VII</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође једа |
о важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Н |
шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити |
уштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, |
нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку |
чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другог |
о ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, а |
илостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива п |
оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је |
о његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз |
рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p |
и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{ |
једанпут дође маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на мар |
један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овда |
анко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде су |
p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.« |
сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну |
музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта |
ји код процеса, контракта, тестамената, регрутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, р |
цауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад верб |
се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га |
и здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао с |
наш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику брад |
о то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда |
и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у св |
и.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад оп |
љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је |
ру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метн |
ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комод |
чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али |
ржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове про |
, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да |
јаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су |
убомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, |
> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало |
е сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> < |
>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} |
без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за ње |
> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p> |
ерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично |
био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свак |
тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, усту |
д сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један |
папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку |
ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант |
амишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу |
шт’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи |
о још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о с |
е.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор м |
уге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све ш |
имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били |
го, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имал |
днако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само |
школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ |
су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има ко |
аспитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помал |
ији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} |
зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње |
и, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као |
кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздр |
е Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у б |
нић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима |
која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато оп |
, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима |
од њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им |
n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно |
на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> |
трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може к |
тео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам би |
који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим |
.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она |
Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једв |
каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: |
прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глав |
на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велими |
ве, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Ка |
д њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не изда |
новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер |
ставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њи |
е удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су |
мира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју |
каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са |
ао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут м |
Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме |
отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им к |
обу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба в |
ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим |
оцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се см |
говима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно |
у и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, |
Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут |
отив другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, |
ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, |
шио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете ук |
професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем н |
ски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми шт |
ншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ |
тра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад ве |
т.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовк |
а ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим м |
рави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком у |
твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спо |
и.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} |
ра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S |
принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе не |
говори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} |
нда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми с |
ед принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вече |
је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и |
а кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију стра |
та јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што |
ype="notes"> <note xml:id="SRP18630_N1">Резом, газдарицом.</note> <note xml:id="SRP18630_N2">По |
м имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и |
е у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; |
и да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у |
нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Нап |
идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; |
и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пре |
ило лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју |
да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> |
логе, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени |
а то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражи |
неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око |
а испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене |
њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покр |
ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспи |
кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му ј |
а као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опе |
Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљан |
ово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па см |
етаваше; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p |
ојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео. |
метног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно п |
Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} |
бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер |
ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</ |
и се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве |
ад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бе |
и су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, ко |
ор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, та |
’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особи |
дам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извад |
евојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девој |
ајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрве |
и пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред |
> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Сам |
пала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод п |
м Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди с |
, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је |
ер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранк |
у проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом |
и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту |
о живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити |
продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Зна |
, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад зб |
виту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте м |
ад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о де |
не руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p |
милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људ |
а да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Т |
аду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејават |
н неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет |
твар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном |
и јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика |
о ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба |
ерлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цве |
" /> <p>»Опростите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја |
е био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пр |
не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја |
моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, п |
је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан нег |
.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«< |
Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико В |
го мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота |
не присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао |
ам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она |
.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић |
te> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је т |
{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> |
ита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко ба |
ости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика |
ини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наск |
га коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} Доз |
а да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали с |
да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо |
о, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} |
онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ то |
ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу |
цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти |
и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце |
азговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо д |
ем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите заповедат |
а се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија |
га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па |
а,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад |
ба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ |
е.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео! |
ите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије пости |
од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти |
те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ мо |
јтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтов |
нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта дон |
о год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хо |
век до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} |
ава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант. |
Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скон |
ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Ни |
је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли о |
ер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот |
, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друшт |
а бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се |
ом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и с |
љен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан |
ку, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио ј |
вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје |
у попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и |
и сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то ду |
таве, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него н |
а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо др |
м, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S |
ти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за |
до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко ду |
ћи, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру |
ржао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све н |
нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у |
и, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ |
да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су о |
одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао |
у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жен |
/p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</ |
Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао |
ија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па |
ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му |
реши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску ст |
ор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићк |
радалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; |
није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго |
ом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми с |
е на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. |
знајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и превар |
ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увр |
едостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; т |
Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можд |
времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма вол |
страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наш |
уже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за р |
Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.< |
Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p |
г је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике |
.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Ј |
е задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер г |
сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта |
о гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у ред |
готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ т |
жно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, з |
међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, |
ого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} |
} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је |
лио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што са |
поручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се о |
је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу |
иним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујут |
а јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, |
што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати отк |
о што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне |
ола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у |
допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко |
тало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте зн |
чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко |
ра; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ј |
/p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. м |
е поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу наса |
<p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика |
одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви |
неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, п |
марку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с |
се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Из |
; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, п |
и шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад с |
мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може м |
оведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Б |
у и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић у |
а да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а по |
у била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} О |
подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међу |
н Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</ |
<p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, д |
»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан |
одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, биће |
ш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на |
а заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси |
а ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} С |
је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка ко |
де ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се |
публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао |
.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ј |
имо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откак |
су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не инт |
Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинс |
акови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо к |
вде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води. |
рећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не з |
сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да са |
е ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p> |
обудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате |
а он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преуз |
дајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ј |
ама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме т |
о нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господ |
о ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на » |
тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} А |
не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чик |
ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и |
ом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже |
«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по В |
ву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А |
ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па о |
ој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам |
ћ и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нис |
оветки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?« |
<p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писа |
цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он |
а их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бит |
само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> <p>»Милостива, извол |
обар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео |
анџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у ок |
дговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се н |
коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо |
питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима |
м Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неи |
а ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију о |
знавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није |
вени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је |
, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило |
дмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо? |
pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполе |
ем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, |
учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао виш |
утујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у |
остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитељ |
аком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, |
ју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни з |
један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомисл |
, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак |
е то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор ј |
по нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло д |
} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на про |
отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> < |
шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да |
помену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се |
екао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>» |
а, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S |
а.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим |
мала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам по |
јем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад |
</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него от |
но писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>” |
— одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на |
даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сум |
не, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је |
p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био |
стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговар |
да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из г |
оба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, за |
Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим |
бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати? |
шефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао |
и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ов |
је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко ј |
е може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству н |
иког не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«< |
јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се |
в и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> |
увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друг |
је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг н |
од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј нав |
во и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио |
сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ шт |
изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад |
енхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се |
дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, паме |
господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год с |
сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} |
то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљуће |
кад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; који их није изближе познавао, ре |
исли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} |
и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замо |
еш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ |
је добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ак |
, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И |
<pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, |
она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном де |
на без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да с |
л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, |
кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико ниј |
пре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живе |
дени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш. |
то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господа |
реме, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био јед |
quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бр |
овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавд |
тим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће стра |
а дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а |
ти; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита |
се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Д |
ј док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо |
т три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, пор |
о.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо |
е, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако |
ар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па за |
и обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадова |
хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава па |
Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а |
је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут. |
им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало |
{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу? |
тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим с |
, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које з |
ће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло до |
ни шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокуп |
нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге р |
јцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу ски |
д дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} |
ерује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж |
т седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека н |
ираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја |
ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на пр |
p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му св |
рили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то д |
од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«< |
.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гај |
учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не зна |
ојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе |
ни се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић |
је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Ч |
осле ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с на |
ћу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., о |
<p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и |
S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предам |
и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седне |
г права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо слож |
то јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек нос |
ужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — п |
ав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим |
зим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они п |
т, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, |
т дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од |
ла бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и |
, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та |
недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма ка |
аш из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови п |
арате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ј |
аписати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однес |
ећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</ |
та сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја та |
у у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили д |
а танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам |
га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се |
, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, к |
рашно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изо |
је доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја |
сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики и |
ар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, еробер |
у кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на |
другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елемент |
лостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чу |
блака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама |
ујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад |
ранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, з |
у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се в |
ађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за |
слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, ка |
ично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је |
вићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац |
живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга |
ао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, |
осле говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње |
} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} |
потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери о |
коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и им |
ом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n |
о сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} |
ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнае |
а скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрли |
логобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> < |
ч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг д |
м.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки |
ала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако |
план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не |
е гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилиј |
плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} |
ао снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церека |
још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и не |
ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да ку |
и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљив |
ткуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег бог |
Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а |
.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чуј |
; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног с |
а, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да |
ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Са |
у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати ра |
ма њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види |
не, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била ј |
ако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако |
смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да доб |
ог сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} |
ш у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама м |
а!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} И |
S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем н |
ао рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју р |
бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове |
дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име над |
ој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности препре |
ућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам |
оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам иск |
, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек |
Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на н |
<pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност п |
ели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут |
сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би |
није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, |
то и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да |
и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, та |
”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред помен |
S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе |
, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, |
а Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Ко |
ки чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није д |
озар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је доби |
и се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак ма |
о нека особита господа претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека н |
само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му |
.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има ј |
к започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви трој |
наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива |
и у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препар |
Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син |
не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{ |
S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледа |
анимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа пре |
рајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам |
на, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, |
округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фр |
румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско в |
они.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очу |
једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како с |
ј све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно д |
стати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао |
ја? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти с |
} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ |
у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ к |
гледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, к |
S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младо |
у?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} |
елило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се |
па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњива |
ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а ме |
о несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он на |
но, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако ко |
цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто с |
жавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторов |
тном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему по |
пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, |
у.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и |
л’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, што |
по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не |
једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред спо |
ћке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из ч |
је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан |
кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Запове |
робије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»А |
ришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у т |
"32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па пос |
тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је |
то нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда св |
ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="2 |
променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође |
јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То ј |
н у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, м |
изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао |
ста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, |
те пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још мо |
често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допушта |
е, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све т |
им над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па |
пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Баци |
ш лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле. |
це, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} |
шно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тр |
бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>» |
и.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ |
.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, |
ио опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>И |
о лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква нес |
дати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да |
м!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с |
ача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>С |
Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натраш |
а то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене |
оже на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над |
цвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт н |
реба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму |
ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обри |
ти.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришк |
на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо к |
ла.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата х |
ко поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не бр |
мије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресира |
ихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја са |
Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у |
Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти сре |
еданпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, св |
ло сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, мак |
г, непрактичног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад |
д видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p |
јег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је |
брадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми она |
смо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као неп |
b n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, каза |
едну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад |
S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, п |
па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега |
о ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић |
и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око ба |
аде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела |
десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <d |
е, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш сино |
околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} |
он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за |
се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у с |
дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га проч |
је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој |
смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу гор |
смима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишл |
т дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мат |
е.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро |
о је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, |
какве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте млад |
ганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p> |
ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити к |
} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да р |
то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може |
словима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је н |
је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу сту |
казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предоб |
зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{ |
мора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора у |
ане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она |
је, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послу |
тане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлаз |
Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола. |
нфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на |
оворе, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, оп |
свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обож |
е би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао. |
провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а |
о чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полица |
околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«< |
нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред Бран |
био; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако ст |
"168" /> <p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор п |
дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој оп |
пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас леп |
сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година |
.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>» |
уби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан п |
азговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бран |
и да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут к |
не на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт ст |
а«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми до |
више било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од њ |
нда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сес |
ако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи је |
?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</ |
«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом. |
служна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази н |
те ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанств |
оће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« |
{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут! |
} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао |
огу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом на |
Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, |
нути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија ј |
аст млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика м |
је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као |
ругластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај |
траг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па он |
који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у |
је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није |
Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајл |
, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, кан |
ији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Забо |
одска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар |
кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да с |
Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика |
смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати |
год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ |
да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p |
сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко во |
и како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не |
кнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле |
ава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред в |
аљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлази |
алог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, сам |
а је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од |
оспођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све |
, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам мора |
могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се. |
е.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S |
шла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није мог |
е обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десиће |
лићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да ј |
; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са гос |
е је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја п |
унић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за |
рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем п |
лио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати |
не тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи |
ма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема а |
30_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </bac |
па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од |
ога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити. |
послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао д |
у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја нап |
довољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забав |
ет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам |
ђа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> < |
куд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је |
л’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим |
S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} |
домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад д |
отов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку д |
спођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхе |
урмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их и |
нако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим д |
ођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, |
воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо им |
р кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« |
Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јел |
} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки » |
га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафали |
тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јест |
е сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да с |
неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим |
ти, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити |
> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема |
смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{ |
елка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} |
у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у |
спођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а |
одим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем |
.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многај |
не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила. |
му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, |
сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме |
кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рун |
итеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако из |
ла, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди н |
доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета? |
л’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Ул |
то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и |
сић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Је |
лка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получ |
овора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више н |
седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене ве |
«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула |
о задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту с |
же да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и |
нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну |
роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује |
о се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још н |
ом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па с |
мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре сл |
адила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су |
у, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајца |
како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после |
тру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледа |
а, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена. |
г сродника, честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дат |
ољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била |
нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са |
»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ к |
копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су јед |
би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба |
дан човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија |
ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote |
не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} |
, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Ал |
д радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се |
зме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} |
{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа до |
у нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} В |
S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини пла |
заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке г |
принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, б |
, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{ |
{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — |
једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, пр |
ног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је два |
S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задов |
за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем |
ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формал |
ече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»З |
ан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину |
бе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с |
цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{ |
, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му би |
сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина |
дуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог |
’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чик |
, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је |
вир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си |
е, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравиц |
лији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу г |
ислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаж |
т да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бран |
дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикључ |
јом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служи |
ове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други о |
Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнак |
е, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чис |
о сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног |
но ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што м |
идим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</ |
> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сиј |
<p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у др |
а које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јер |
вине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене по |
Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија баца |
.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста |
е, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући п |
дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но ка |
нде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића |
смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да |
као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му н |
му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље |
сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог г |
на опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако |
шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{ |
анина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти |
онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опе |
на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му |
<p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад с |
а да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи |
по ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} А |
ру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послужива |
о стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Бра |
p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што јо |
, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} |
накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> |
а ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бран |
је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој жи |
мо ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Ауре |
боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, ко |
ала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија |
кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам |
, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак. |
ако ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у |
дравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалети |
ом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје |
календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне по |
, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико |
би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва |
>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је Је |
> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало го |
ође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је |
држали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа |
еља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</ |
амо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге |
нколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше |
т’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отв |
ваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред д |
е одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нис |
у фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићево |
дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} |
Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, п |
атера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има м |
/p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их |
оји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп |
се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју |
Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо. |
познали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам |
/p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, |
, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бран |
ољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} |
држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план пог |
отивно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више ни |
изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо док |
е крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од |
нимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пр |
ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог |
а, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, |
ста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таб |
љада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>На |
смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, д |
као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има |
а не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли |
а једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енгл |
оту, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака о |
ју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио |
ко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S |
био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па |
ће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} |
чије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русва |
</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је от |
они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити |
иста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном глав |
изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Р |
Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опе |
Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то д |
е, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ |
аки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала. |
у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она поч |
квог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за ба |
се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, |
текао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, |
лити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко ниј |
ква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од |
егова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми |
</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу во |
ем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло ран |
и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује д |
господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи |
} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још |
узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n= |
као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би о |
у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сут |
е само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега п |
кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобра |
у већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми д |
мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} |
а, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они с |
S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не из |
{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде |
бину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће м |
оју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{ |
су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене би |
се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер |
ова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово св |
} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па |
едно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да с |
да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају |
</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десић |
свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Б |
тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не |
ваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фрушт |
ристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало дову |
т, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Каже |
господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да зна |
»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде им |
упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили |
о Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно |
чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим |
момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан м |
ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер |
те, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се |
јатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S |
шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем |
ин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред |
ене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми иде |
кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова |
> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, |
служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, он |
њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам |
м друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежн |
Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш |
p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није |
е он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ зав |
е да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу |
пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошић |
о, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајат |
гађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што м |
неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, нећ |
«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто |
чемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, до |
азлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме |
фа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и ник |
, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се |
се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S |
сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, |
ругом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће о |
одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра к |
богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку |
ља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} М |
веда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, < |
{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава |
и супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Св |
та ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се са |
ало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служи |
њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, |
е би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} |
инципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљу |
После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се |
»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упозна |
ка.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је ис |
ра смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву. |
никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се |
ва!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас |
ан, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А |
м видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени т |
времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног ли |
осан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> |
и га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ћ |
данпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођ |
} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њ |
аже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је |
и да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима зај |
је било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загре |
сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет го |
о!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад чове |
квог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу ва |
е и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш |
аму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од |
о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она с |
ољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет |
на познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам с |
о да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да |
леко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко |
радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чик |
нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога |
Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} |
реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Ч |
пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да г |
рену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са с |
музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мал |
а Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи мо |
ло с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на |
ити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> |
добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући |
све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има |
сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити |
авиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу ј |
али тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p |
и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Ниј |
и.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ |
огу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја |
у и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборав |
а јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} |
ико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нам |
гову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бран |
.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма маш |
ди.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> < |
ати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то на |
оћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ос |
гуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прам |
ока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело шт |
се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје ко |
} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га |
ти, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не |
<p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већ |
каже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи |
} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас |
се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с на |
То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; з |
но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="15 |
ко дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме |
о чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; п |
е.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S |
ако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је |
ером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми пр |
мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова. |
ика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало |
је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким св |
већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна р |
сати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бра |
рћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда ко |
ј се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража има |
чи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио |
воје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.< |
звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{ |
у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} |
чинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше |
ати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш |
те, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас до |
мо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим |
је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> |
оложење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и |
равила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Хан |
а последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући |
сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој |
.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{ |
шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити |
о: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{ |
мо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало бо |
а фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру |
за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па |
.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готово |
жем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да |
тике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> < |
> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпуто |
ти, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурн |
зна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате |
ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ |
а, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла ни |
? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако |
малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал |
г’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треб |
па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о то |
>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та г |
S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, |
{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{ |
а би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да има |
о дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До дв |
упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити |
а прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође |
{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спусти |
уд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, |
ја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толик |
о јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се |
ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки |
ситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, |
ајскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав ј |
аучила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па ј |
о је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на паме |
<p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу ос |
, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват б |
е ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је |
отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и |
свим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не |
проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрас |
ли.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S |
д млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и |
ије тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана |
о ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила |
питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се как |
могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал |
<head>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранко |
а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А |
ему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред зало |
ажио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} |
поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко |
друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбур |
е укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут ма |
о други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако |
жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Х |
ати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Ј |
има.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преок |
ат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе |
ом.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ |
шно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста |
новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас о |
рили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ов |
бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу. |
женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па |
олаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ |
квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он и |
Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада |
и да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бра |
Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и тело |
а њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола н |
н, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био |
од своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајли |
="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ нови |
код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође ка |
докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што |
м шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пи |
па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја |
ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу |
а је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше |
м узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} |
е отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему н |
слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњ |
се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да с |
S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попуш |
од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од |
. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у со |
пет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека |
<p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало п |
а као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим |
мет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напо |
ам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасв |
а и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад јед |
тиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити |
јатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изв |
е не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ |
се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало |
познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ м |
није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па |
630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђа |
’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у че |
Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} |
у створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш |
и.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентае |
и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кр |
ебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљ |
ити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке |
и.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге |
{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка с |
<p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ |
Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко |
ђи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, б |
уцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар ј |
вимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, |
ићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За јед |
то јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она |
p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе |
ако ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> < |
{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати |
прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све ве |
и.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то |
илитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде св |
вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мо |
себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још |
о окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p |
Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже д |
о, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због |
мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас нов |
ље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које |
; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S |
једно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицат |
рајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересант |
в?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако |
своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводи |
си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и у |
мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; упр |
<hi>Јелка Свилокосић, рождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Шт |
ли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим ж |
м фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године п |
нтролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране.«</p> <pb n="115" /> <p>Комплиментирамо с |
тставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p |
репоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па о |
ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} З |
; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено |
га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више |
седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца |
врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо п |
родом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Н |
осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од ч |
Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо |
очели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун би |
гда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, |
саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тр |
је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исциф |
сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили см |
то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да |
p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су |
наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Би |
о долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварит |
е.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисл |
очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па ум |
’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да |
} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с |
познао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио |
и.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима |
.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> < |
»А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена какв |
ћу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту« |
ала, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу так |
д ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура м |
у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и |
ком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Ру |
на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не раз |
ељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и |
што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Је |
иснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо |
Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више ов |
ванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу |
ризна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђ |
ам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај |
и била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и с |
екулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, |
добити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанп |
ем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми |
стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} П |
дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као зе |
0.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претставити.{S} Тајнос |
то нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не ј |
има изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, |
ике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги |
дале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећ |
едаред све престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте |
осити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као јед |
ут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Уч |
ве финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу |
Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с |
д Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то пре |
ића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам |
>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окре |
есића, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, ј |
ајвећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било шт |
S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бра |
илују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни |
о све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиља |
између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комот |
слетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па |
p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Са |
е, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, го |
и својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на |
сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — уз |
пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на в |
p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обрече |
што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но |
аш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако |
ка на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказа |
поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са |
инио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је |
нем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још до |
и.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p |
го се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За |
ветом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, ни |
би у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно |
и.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па |
сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="2 |
Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале ина |
свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ |
p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плач |
одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га |
ољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; |
чност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и |
ући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други кварт |
ши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, ко |
{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро. |
о шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и не |
познали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, со |
лу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уст |
оследњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог |
а је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, прим |
ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали. |
сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на |
већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече |
могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>» |
лиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би т |
ецу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} |
а госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рун |
товати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{ |
да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна п |
Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код ку |
/p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима |
рат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, |
ем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој |
једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе ко |
Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росни |
на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, т |
себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да |
зи се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> < |
елили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном |
оји све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим |
о је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао |
оравити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствар |
ао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве ци |
о опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по ба |
е често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не у |
’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи |
д му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете доби |
<p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица н |
анко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и раст |
већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код кућ |
Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да |
ен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око р |
портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало |
д није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се |
ати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и п |
непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, п |
} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће п |
лија, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са |
саровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар |
о ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један др |
азали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пал |
нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда ш |
ј сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да |
{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафинират |
д јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво о |
оћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који |
поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само |
стина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће сво |
е.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао |
је до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} |
лезнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104 |
неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлуч |
Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста |
га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље др |
ућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифра |
варао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој |
ше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од њего |
о је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати н |
азгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао. |
зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу у |
а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не ид |
сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може |
па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са н |
огаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бра |
ато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше испов |
легенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му |
увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кав |
равити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да |
је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам д |
кав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније |
у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му поглед |
па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, |
крено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито |
дњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим |
на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо |
к.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{ |
тор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бра |
мо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота. |
И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о |
па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао |
еду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допа |
о да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, |
етница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му ка |
дне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, |
акав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно преп |
мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, к |
она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је нагово |
овићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните |
дам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упозн |
ати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, |
готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растај |
сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу |
p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да м |
но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојиц |
он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем |
смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва у |
, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца вес |
ки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јури |
тник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће да |
е долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспо |
а ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пр |
ам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, |
знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили |
кали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после |
изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, ј |
о ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како |
га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесн |
черу и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, м |
зом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, к |
путовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на паме |
ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао и |
е јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Нем |
ета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да |
{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитир |
уре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити |
ње било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам |
ато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди |
детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано нак |
проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; к |
богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па |
мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ |
</p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} О |
с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема с |
е са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и |
one unit="subSection" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је в |
ли су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капита |
брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и |
поведала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њи |
бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно |
о!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дан |
е.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има н |
младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Он |
било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермин |
оведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> насамо разговарао, и једнако |
егови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети |
у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> |
ју времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са |
е задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг |
Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива |
>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и |
о неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, |
носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и најве |
!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код м |
</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате |
еправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио |
па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју |
ундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да и |
то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био |
црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију с |
те чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« |
о, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини |
истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код н |
ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте |
а бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојч |
гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дам |
положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’лад |
е; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у неде |
и Ливији са фотографисаним портретама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претстав |
то.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпон |
судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које с |
<p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</ |
ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и час |
и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознат |
т удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни господи |
и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити мож |
ућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан чов |
радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p |
е се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани љ |
т’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учи |
на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање |
, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} |
и.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад |
ој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има неш |
а Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, |
ви »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике п |
фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се н |
ржала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи так |
т, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не |
ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је |
<p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</p> <p |
о печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње |
е у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по |
ље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па |
ивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је |
ри нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са забележеним миразом.{ |
па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље н |
ени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгаби |
аши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све |
ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друг |
шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате |
знавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извад |
шкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јо |
и.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам |
4" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и |
ранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пр |
ом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина м |
ји свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, |
едеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли за |
е стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми ј |
доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора |
а код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гриви |
ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно |
само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег |
овори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему |
је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и |
тигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погле |
и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Њего |
Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздиса |
еметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је |
и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, п |
а се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаро |
зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} |
л’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику јо |
као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријате |
д видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све с |
шно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели |
е дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко до |
а тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на |
ере, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима |
зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зо |
тор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам о |
> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су |
купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко |
лим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фуше |
</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ |
је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се ли |
исам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се |
аш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од |
ред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ |
е, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазит |
о сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и н |
овек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом не |
и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div type="ch |
Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица |
а на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> |
ћу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му |
инама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зат |
се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотаро |
био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у в |
ј срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на |
а; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по сво |
р је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} |
збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, |
, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p> |
годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да |
је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељст |
имало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако |
ако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</ |
лаве избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S |
Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншп |
и се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шну |
да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, |
не.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> |
није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је |
е до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се |
пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му |
велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад см |
л’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био к |
’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>» |
гатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>» |
таере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, |
<p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте вр |
но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је |
с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па т |
једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела |
> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала |
цу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.< |
ћи, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не в |
јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентр |
до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој жи |
оцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто |
женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ха |
тозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији сто |
ам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па |
и вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази нед |
ко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама забављао.</p> <p>Но кура |
ејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао вели |
, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би д |
ка, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, у |
путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да |
заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападач |
а све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> |
м!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га |
Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад |
S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста вр |
јемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Је |
ности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псе |
<p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је л |
дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од к |
танемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с је |
јаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} |
сиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити? |
ичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право |
, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтив |
инићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш. |
олико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хуса |
о Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпун |
к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, |
о, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је |
и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, д |
се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем |
верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, |
ве од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је |
есић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> <p>»Дак |
ер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чи |
S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве |
помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринут |
аздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар |
интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме |
на.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к |
ти и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јак |
{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је и |
својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће |
пругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира |
а старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губ |
ма, солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим |
нутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познани |
м, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кол |
ри ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бр |
ти мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај је |
унићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико ј |
поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо ка |
чива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{S} Он зап |
и давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва |
ко си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било |
шкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не |
не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учини |
ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби п |
лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} |
а дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, д |
а га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да о |
> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту |
.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуд |
и хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми |
особита господа претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са |
ћи иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S |
и у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чу |
раја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из дале |
То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се д |
ђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{ |
ошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрај |
агради.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осуј |
јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазит |
аде људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пр |
што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} |
оспођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо |
е друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве п |
по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију |
к човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Б |
и к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га од |
издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам |
а и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.< |
јим магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосн |
ћ је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на |
а сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрл |
разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бу |
ео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор. |
интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро |
, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, |
сти ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да ч |
ичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно |
ебало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S |
о, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45 |
морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То т |
’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} |
} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде з |
обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два т |
јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; за |
авно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код о |
ом ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло |
љамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза |
дним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупље |
о-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, река |
страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег |
оведао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад пр |
ат, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ ха |
е били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обо |
ледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћ |
тичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио |
се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је |
добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, |
ачело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизи |
се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новац |
у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпекто |
е осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> < |
смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди |
оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек |
туј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе |
еотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић н |
т’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу ано |
измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта б |
} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну г |
оброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко ј |
јка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Ли |
а све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо |
све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледи |
кле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он др |
та да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измисл |
и чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгле |
емојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да мо |
па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве |
амердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи |
м се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; |
ако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сва |
ли; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S |
дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стр |
да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта |
мо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком д |
дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље д |
сто гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидб |
{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примит |
на носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Б |
«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} |
чи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што |
’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише за |
почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, |
и неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговара |
ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’? |
оји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро |
ом свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мал |
: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може би |
пштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, |
смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо |
продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушајте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у |
<p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се |
ад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на п |
амо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, |
ић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој |
па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула |
ије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по |
гаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима н |
м један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богослови |
а је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у оп |
мо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{ |
фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p |
еш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад среда |
а друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фали |
> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; |
ено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о ти |
то чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</ |
мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: |
шаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко с |
киног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Че |
средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па о |
<p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те |
уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете ко |
мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради |
{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ д |
ез почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел |
е ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћ |
и’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимоније. |
је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад |
нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отвори |
абуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соб |
е.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љ |
ћ, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква с |
лику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p |
/p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, забо |
мају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <div ty |
е иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бра |
о девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, кака |
војим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела |
им мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«. |
а је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му мло |
p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам |
а висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупа |
до, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спом |
естим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код |
па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунго |
и!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па катк |
адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Мо |
се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Ру |
ажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> |
една страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако |
у.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико |
почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па м |
сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је |
{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, |
ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари а |
ло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљано |
а није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам позн |
ад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ниш |
етозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред н |
а им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; |
да коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p |
а може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Мо |
ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестат |
срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; види |
рнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта |
амо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дед |
и је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстав |
постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разг |
бургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, |
дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прст |
ет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није д |
промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; во |
је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гриви |
а поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Је |
сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, а |
казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани |
ош ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермерд |
звол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фр |
момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више де |
маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо о |
ост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је |
Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</ |
} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато не |
се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је |
до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и |
торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт |
Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нем |
матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилик |
цом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну |
арави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у |
ашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита |
е. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало |
иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb |
варам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се |
а нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћ |
<p>Сад извучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирам |
да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну госпо |
Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма |
тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити |
ај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу! |
после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и |
и не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, |
видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица ка |
а ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. |
вака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да |
у се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не |
рати.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађар |
иња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ |
гога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам |
Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је в |
<p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преп |
је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб. |
нудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за |
је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гава |
ћ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па |
«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слуш |
, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ иск |
ао што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обршт |
ма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донд |
већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођ |
канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су |
често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повр |
> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо с |
пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш на |
еговим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија |
ло друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S |
моћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{ |
кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се ф |
оред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао |
пио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, |
треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Збогом, милос |
огли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с друго |
рат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узм |
о; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосн |
то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, н |
бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, |
о такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учти |
е морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног см |
у.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му |
акар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га глади |
м у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена |
да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224 |
зити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићк |
ад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их |
ног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па пота |
.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, г |
и се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздра |
.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} С |
еће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се м |
очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type |
ну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ |
сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива св |
ста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је доб |
о, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p |
у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у |
е и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа н |
/p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме |
«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Зн |
поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират |
ђу јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ к |
о у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, д |
је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те |
ем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S |
ма снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{ |
раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немо |
} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на |
ас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту ос |
огзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуг |
ди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ |
је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг |
носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>» |
то сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч н |
е засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ поф |
> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући |
ати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сиг |
овора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К |
допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у |
е ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S |
димо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало |
има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »ч |
Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и п |
и.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> |
дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} |
м по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ |
е то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривић |
, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла |
Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: д |
пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока |
скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помисл |
а је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својо |
остаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубав |
се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од |
pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и ка |
еће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће с |
инципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна ве |
а свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p |
’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете л |
ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила |
Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако ну |
и, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне з |
волео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан |
паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми љу |
, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву мла |
уло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и |
шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је д |
ракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком |
руги који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега |
е онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ства |
био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпе |
животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмогла |
квог великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне го |
љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову к |
м био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Л |
плашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и |
S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш |
умигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени |
шер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.« |
а девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" |
ри’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати |
д астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруж |
куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изја |
вде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> |
врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, д |
лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док је |
ам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад команди |
} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати. |
е временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, |
р сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошт |
”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу |
насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању но |
идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>» |
n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до |
ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песко |
вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јован |
го ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, ј |
S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, ј |
есто у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, к |
Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем |
ије хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} |
ако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Б |
другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, си |
тересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види госпо |
ити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година про |
и, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који че |
а.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшир |
ића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао |
е мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је |
две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му д |
е мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Р |
{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, а |
.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само о |
е и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја |
а на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си пров |
S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Ни |
ре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца о |
ћ.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> |
краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за п |
та, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си так |
му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди м |
уну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се |
ико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди |
Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад |
мао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, |
јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мр |
ивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је |
p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну вели |
ашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> |
То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писар |
еш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост |
ца.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође. |
поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем |
у идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, з |
удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија |
.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њо |
бјавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има |
ут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Нај |
амет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље |
и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> |
ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су |
подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за |
ома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она |
, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ват |
па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју те |
да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас |
икад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је |
о, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, ве |
текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, до |
јег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљи |
ад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — т |
руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варо |
је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чи |
а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Каж |
к.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан |
уд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на |
га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није |
а речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим ба |
е л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S |
ога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театр |
у довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, ј |
мара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам п |
тпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у н |
Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> < |
исмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>В |
ићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гри |
се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре поч |
Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају |
јаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бран |
дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Ми |
ћ из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор |
јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији чо |
ћ морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на стра |
е три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су |
вршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, н |
а нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је |
очне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја |
S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо о |
мојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта м |
и мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем тол |
се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p |
јка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда |
.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гри |
а постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, |
желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p> |
мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, шт |
да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем. |
а свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Препо |
убљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она |
ј је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном |
колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда о |
аква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели |
Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно |
д сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја н |
} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића |
ао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«< |
Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не |
Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његов |
епа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То |
бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта |
> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ер |
»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Јелка! </h |
војом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш |
већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мо |
увао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»Пос |
милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би- |
куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја о |
алу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженит |
о?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вече |
се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, ка |
пођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд |
едан другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је б |
д бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> |
’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође нек |
сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све |
разлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и |
звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у ј |
олико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро |
се на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био |
чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата р |
јим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није |
јом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до ш |
а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но |
.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о |
да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p |
Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« |
а идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од в |
за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранк |
видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се т |
то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> тре |
<p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим |
богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, ми |
а.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, нова |
’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да |
она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их забор |
рце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посав |
и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног труда м |
туру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} |
/p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се |
ије ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па |
датак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја мо |
ше да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамен |
без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокац |
видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписат |
пут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У |
а раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гај |
зашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште |
док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо |
беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо нај |
но врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се |
части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но |
а, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени. |
јасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна н |
.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни |
ре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»С |
идимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но |
37" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав |
д наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p> |
ађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ј |
<p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>» |
на Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећ |
акресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђаци |
ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је |
тор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам |
ађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врз |
твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, п |
ле силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, |
ам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се |
емо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и |
јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити |
помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p> |
не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја |
устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред к |
трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао н |
прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте м |
века, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити мо |
кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јес |
ма такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни кр |
а му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} |
приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па |
овића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гри |
мо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, |
о с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо |
својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Х |
и, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, мома |
била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, ка |
д је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{ |
разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, |
аки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученик |
су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се о |
шта интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему |
ао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Дес |
Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна несре |
даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но ни |
већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и гр |
/p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ |
асвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} |
је, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже д |
опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није |
о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито |
/p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим проти |
чем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>» |
а цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p |
ем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпут |
нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мисл |
.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{ |
се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задов |
уруна разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себ |
:id="SRP18630_C1.2"> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} С |
:id="SRP18630_C2.4"> <head>IV</head> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> |
<hi>твоја Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао |
; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бран |
аиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше |
ио је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није б |
а, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад |
ја маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарај |
о би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио. |
ро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи д |
торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Мариј |
најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сус |
ике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само бр |
ема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} |
о чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повиш |
он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће |
ке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће |
друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се с |
(је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко |
ића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу |
хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} |
но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.</p> <p>»Милостива, уко |
велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним м |
тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се |
па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо ка |
на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег |
ини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао. |
толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре п |
ић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ дод |
ећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца с |
м времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати исписане листове.{S} Било и |
олу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет |
м!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Каж |
ини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са м |
Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ће |
ао бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости |
ла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од о |
сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S |
д ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што |
пет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем |
редитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визи |
тересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мисл |
прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време |
словљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се из |
певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} До |
ет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у пр |
да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од |
жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се о |
заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо |
S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онд |
м да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео гу |
оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са |
добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: |
ти, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, |
онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ |
није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта |
ра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко ш |
и у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао д |
сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је |
о на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика ко |
</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко л |
> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном л |
аш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, |
вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Је |
Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика рад |
друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> |
би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у о |
Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на |
!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терн |
»Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим |
човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — |
p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па |
.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њ |
ку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој же |
вици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он |
о, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш |
л’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се вид |
и и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар млади |
олубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук н |
унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, |
и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква |
ачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ |
.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, н |
спође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Сам |
ко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ће |
о у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја ов |
азити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не мож |
е и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам |
на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан |
дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, у |
ћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би |
не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ ст |
i>„Сладчајша Јелка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар ред |
арином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводил |
>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако |
т?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар |
ад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на и |
петком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе |
о се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три |
па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> |
чи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек |
ротив њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче |
не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ |
м се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој испов |
од куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И |
до дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је св |
идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене ка |
је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64 |
ам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би вол |
о је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промен |
као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом |
, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло |
и.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже раз |
ина, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p |
то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продуж |
је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозн |
е преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више в |
, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и дец |
би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} |
орим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило б |
ника коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличн |
сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дуг |
јима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, шт |
а Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачинитељ</p> </div> <pb n |
олностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,. |
била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло мл |
же јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој |
штафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне |
рептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због то |
деал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко вр |
ије изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ |
је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прам |
они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у бе |
илази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја |
и се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој пред |
.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то так |
спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати |
како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и бог |
нта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} М |
јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућст |
шу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами уви |
вао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је т |
оказати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> |
ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре т |
т.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је |
бразу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S |
у, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је |
су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистер |
} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Грив |
и су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни пе |
е на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} |
и и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, |
} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим да |
а женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну |
Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} |
ично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} |
до примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско. |
S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсац |
галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> |
а треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неколико д |
</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам |
ошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда |
ћма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине |
једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к |
оја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ по |
е флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто ф |
ити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд |
нда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликов |
дим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> |
, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бра |
p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; |
дма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г |
тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанк |
страшим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позит |
јум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хо |
Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби |
влију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко дв |
/p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су п |
?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{ |
/> <p>Комплиментирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало |
авно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и |
оказала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем |
’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама ме |
у да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао с |
ам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пи |
> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она |
кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике дов |
доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!« |
Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, |
ог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, |
а ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Г |
м се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранден |
о ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> < |
се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а |
састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код к |
д би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не |
и јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, |
ва, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачн |
ана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве |
па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су дол |
танем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад |
се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим |
{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут х |
..{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам д |
да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S |
«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси |
отово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би во |
а смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима |
разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог приј |
казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за |
отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате |
менути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете и |
Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> |
расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко ј |
ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ дру |
е мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури |
м дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог |
а као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на пр |
верио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чис |
ики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, |
у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену. |
Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову д |
еди.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је |
срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “< |
век хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уж |
рикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, а |
одио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S |
ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је свако |
{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само д |
кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је |
Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не док |
Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни |
е пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} |
<p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула с |
ти шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ј |
псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо им |
} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јо |
нио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и поква |
дио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку провод |
дашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро зап |
шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени |
.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за м |
на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Р |
S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно |
" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла |
овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ о |
ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</ |
и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви |
то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ник |
ла, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне |
икад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми |
а покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, зн |
управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев п |
живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер |
а, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала |
<p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр |
већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Марки |
срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учи |
тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се врати |
> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Б |
</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гди |
вим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе при |
у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Х |
е да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су |
ш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе јед |
а мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђ |
рити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем саста |
а не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би |
опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики |
? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу |
очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и |
ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој |
црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавал |
го које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„ |
ату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полго |
од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста |
често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у неч |
руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом |
спожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика |
онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да п |
е од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову водени |
и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом прили |
ер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, сам |
држало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се |
свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим |
и год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на с |
и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, с |
ам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</ |
/p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговара |
>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила |
а своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На |
.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити. |
уштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па ода |
треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу |
кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд с |
ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p |
луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале |
м с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Дес |
једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ н |
бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> |
{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам |
ло збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у кан |
сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао с |
шно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} |
ао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпект |
.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не гу |
згледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу |
ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, |
а комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, |
човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сре |
је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да и |
, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n |
Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к |
у.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>» |
оје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос |
а би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један ст |
од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну |
ак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу |
сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није би |
ајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, |
има.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске ч |
Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, |
ти, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја д |
умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао |
јгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се |
та са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђе |
ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Доб |
’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S |
сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције р |
јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар |
е увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам к |
ек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да с |
{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо к |
{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оже |
ледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинит |
опим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујт |
ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној д |
има да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио са |
е смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисл |
емљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> |
ад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје |
мена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац би |
е сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми ј |
илостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било |
није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут з |
а: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће |
ош, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи |
ни друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћ |
можив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, |
се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам |
<p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро б |
»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{ |
и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p |
и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твој |
ј, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас < |
»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вр |
спођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А ш |
дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То |
</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мо |
ривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је |
да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> |
о време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на |
е: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот про |
руги повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву |
нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођ |
<pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ |
арк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован |
ругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако |
мо код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан |
матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себ |
ола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим ш |
писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је кл |
билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што |
сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне |
ам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не мо |
а ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву ве |
{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да |
весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, |
<p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутов |
не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу |
и био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по дв |
>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћ |
е све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији |
наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио с |
} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p |
у у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпођ |
ам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад |
џера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко ид |
мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни д |
моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности |
суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже |
/p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.« |
па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добр |
га имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и |
зети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, бо |
ост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њо |
све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут пре |
сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Л |
дио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте пр |
ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, |
знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а н |
Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{ |
а, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања ни |
е, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер ни |
> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да ј |
"38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида |
е једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па д |
> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора |
ке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, |
да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек х |
да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све |
p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S |
ом ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, от |
с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, а |
ца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б |
p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би |
а твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош |
{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и |
кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недељ |
тавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада |
елику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам |
имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има мл |
ве ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер |
а?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме |
/p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ |
неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није |
ш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, в |
S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S |
« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} |
н се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, |
ко Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро ка |
ат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гриви |
и’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо о |
ко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад |
старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјасн |
у Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Маш |
сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра |
ко се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранк |
и.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу с |
већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео св |
се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, |
за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да б |
јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке |
мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <div type="chapt |
њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Н |
аки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике ком |
p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мн |
»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., |
ави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} |
чи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити |
танем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић ф |
ек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се |
а добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми једа |
свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маск |
х кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ п |
е већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не б |
си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> |
им јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и |
и су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се ман |
натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, по |
Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко. |
ала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци ниса |
и, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; |
ер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој усл |
воје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујевер |
еко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једн |
што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида |
афалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква би |
S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној варо |
је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он |
није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет н |
илан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој |
м ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, с |
p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> < |
д куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш |
д’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља има |
а краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти |
з да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам |
Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на |
по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и по |
а 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам ј |
па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате |
ба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја |
муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник |
колико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из |
диш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су |
ику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бр |
чич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. |
а ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се ожени |
е доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, |
ста стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нуме |
</p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{ |
адим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда сил |
вашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но те |
оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја ми |
не, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте |
ви, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам |
у знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно го |
љем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лау |
S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} |
Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа |
.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле |
апоче’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увр |
!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код кућ |
рте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не |
ам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми н |
држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко ста |
овек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се н |
— јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то |
а кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сес |
био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то |
ст, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало |
} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме |
p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, ј |
дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомоти |
оже једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго |
Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па |
амнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капу |
исам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стр |
да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S |
глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље |
мах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p |
госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на п |
донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Зна |
S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, тре |
нио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је |
и. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мисл |
ава истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девој |
наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ва |
м оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, |
>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ |
ан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта |
есто у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви |
ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли |
, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт |
ју?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нип |
могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међ |
сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам ма |
промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад уве |
ивота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, |
анко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p |
а руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем |
ам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта све |
Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам |
се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то м |
би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим м |
днија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећ |
S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S |
вњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би |
?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам измеђ |
нда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да |
.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колик |
ам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засвет |
о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чис |
преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали |
оже тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријате |
жби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво воле |
беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго но |
<p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ |
алца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита з |
{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као ка |
па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпи |
, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То ст |
тио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати преб |
теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа |
његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом ти |
фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим шт |
м од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> |
знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилик |
!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам |
фрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни до |
смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца |
оследњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу ј |
ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, п |
лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колен |
ње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати |
на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ |
упати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ |
се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим |
ром ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам |
лике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу влад |
други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прил |
о лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што |
а гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако н |
а највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збил |
је?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табан |
и.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине |
изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што |
да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и о |
p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па |
ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, |
ткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све |
S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику |
аљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да |
мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p> |
рашан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да ч |
ућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Гос |
о што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на |
о сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије |
те и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској |
ет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то засл |
о коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао |
ат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{ |
ек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се на |
<p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то и |
тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантази |
а је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ прис |
галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом пост |
картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није м |
hi> </p> </quote> <pb n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у |
и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{ |
"SRP18630_C2.10"> <head>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} |
S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напиш |
тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца |
, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим |
па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срц |
/p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољ |
одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ва |
о је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође |
наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ј |
жем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да |
p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се |
ивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, ви |
к били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојк |
може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ |
ћи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква |
рочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да |
аја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи |
/p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Ка |
набдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} К |
а куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго вр |
кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Дес |
о, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да с |
види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код |
твоја Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Б |
ад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треб |
каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини |
оглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се боји |
нко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{ |
ем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Им |
је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове |
се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити |
е.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, м |
исати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је д |
де задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају |
елити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} |
, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге н |
етали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и м |
Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из |
видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао |
p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највећ |
ентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с |
ни се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на ме |
и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад п |
азбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао |
7" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мами |
се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S |
ви дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То |
пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му к |
шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву по |
орам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка |
није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се д |
о.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{ |
гер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало п |
отирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши о |
о је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p> |
упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему |
ље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговара |
<p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{ |
> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у је |
— као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сма |
увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онак |
Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздр |
ас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није ист |
е, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увреди |
Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носил |
идем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да с |
та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у с |
пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав |
на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, |
ешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаки |
{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекој |
напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} |
не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно |
вет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вр |
иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} П |
о доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као ш |
аник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позв |
а у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре. |
дежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из |
знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двој |
а их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоћ |
обром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{ |
колико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А |
е.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајл |
душе, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са |
а; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слу |
{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био |
ермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже |
се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт м |
ду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас при |
ати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у |
је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разне |
жива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} |
е све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раском |
лад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S |
ако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет но |
ет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од а |
икаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Он |
м готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S |
ликој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отворен |
{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрада |
су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је неш |
Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог |
је.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу за |
Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је ова |
кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код |
нска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} |
шт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да |
стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваља |
е, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфт |
аопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је јед |
ка је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којо |
огађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно м |
к не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за ру |
а будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Ва |
од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 |
нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о |
одина с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од дваде |
{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није |
јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута ко |
м.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, |
и, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше |
а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} |
цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{ |
био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад м |
{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послуж |
ер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но |
ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле |
а, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то св |
шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто до |
жде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план з |
његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још |
сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирург |
срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, |
.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребац |
тио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за |
шим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру |
како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди ј |
састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос мора |
да ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време. |
в, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да |
вуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајт |
алијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко |
нако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, д |
n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, |
јволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог д |
а је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми |
у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како |
.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до г |
ао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} |
Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њо |
ером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није |
јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претер |
а сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је |
пет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је |
ред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш |
сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је бил |
адгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, каж |
ам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћ |
каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико кура |
детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да |
вао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега на |
} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из шк |
крадемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је кр |
сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил |
код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја в |
ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унут |
ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам к |
S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да |
Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S |
жно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, М |
да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је с |
смо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а д |
во је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, |
<p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} В |
т.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани у |
сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на ј |
ментирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен са |
оме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав |
млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то у |
м се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па |
а растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада |
даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, |
сим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да х |
{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у |
, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут |
Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручк |
говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном |
фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана п |
децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћ |
ла, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то |
аника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити н |
могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Б |
, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и нап |
ткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам |
што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом |
ет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове б |
ад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Мил |
о да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир у |
p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{ |
увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; |
, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота с |
о онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста |
ко исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; |
пио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док |
о.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек |
} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са једи |
0.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нис |
у ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па з |
Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал |
се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио. |
сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, |
!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика |
Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а |
женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати |
нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић |
е вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски |
ћ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вр |
познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се. |
.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајц |
ина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде б |
S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пу |
{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба чов |
био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам |
ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити. |
, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па с |
ично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређ |
реме не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да пос |
<p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милост |
реса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо т |
ивити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак ј |
о, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Б |
ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него к |
, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, ј |
ојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није |
во, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио с |
куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку |
шти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је |
чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштук |
есте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустил |
ској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензали |
до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на |
и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим да |
се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што доб |
{S} Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше сво |
јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} З |
анчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи |
па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; шт |
масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p> |
зили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ с |
ј се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа |
одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне |
дије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p |
да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао |
е са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, |
ам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшеф |
} Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чи |
то ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-дол |
{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, |
Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред |
неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он с |
какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Јо |
бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се |
е разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам б |
ажим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио |
гледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уп |
итарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларо |
у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била |
е познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ |
ле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{ |
тку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шешир |
Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи |
«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} |
ом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, |
е сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, д |
е Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо ма |
ском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха нис |
оче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави к |
и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш ш |
м се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, |
да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његовог жив |
ло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми |
от онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство. |
цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како с |
окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{ |
оброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се |
им се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а ова |
љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела |
у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како |
а начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у б |
а сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи с |
говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто |
р нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но о |
јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па |
Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, нал |
угима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге |
ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста фор |
о од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио |
сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са |
и такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по баш |
те, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар |
оснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, |
мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвал |
ли.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} П |
ом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{ |
ом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом цер |
} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили |
ем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад |
в тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио с |
«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могл |
ад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но п |
премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу с |
Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ је |
ури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и |
е прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко ј |
блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да |
авимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију вазд |
своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> |
бро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно о |
_C1.9"> <head>IX</head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја иде |
Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код |
право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни једа |
ажио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуд |
шта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n="185" /> <p>Инт |
ове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мен |
} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, д |
дала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе с |
мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се |
скима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс |
м био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о том |
а ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином |
ц — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{ |
, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почиту |
увар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нис |
пектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да са |
седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велик |
покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш |
се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за је |
b n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мил |
а.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може. |
пије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави |
ам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ |
су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његов |
о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да |
а’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам |
м Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је гот |
на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који с |
ћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па ј |
дио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус |
о су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам река |
ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»К |
ну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па са |
ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дођ |
без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем с |
м Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је мора |
ама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како ј |
; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S |
о месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја |
аш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад н |
, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због |
ен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наум |
њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да про |
јстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка |
пет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја има |
ве три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако и |
— баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се |
Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели с |
женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужн |
то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду забор |
од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље |
јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослет |
?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко |
дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а |
ровео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити? |
бема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Ч |
дувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на промен |
ургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље. |
ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам |
ћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану |
о мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.< |
<p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, |
на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била ј |
ајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам к |
ђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у |
знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим д |
и се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одвед |
стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда н |
е се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова |
ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам ко |
сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бр |
аље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запи |
ако могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то |
доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> < |
д дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не слу |
ила, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће дале |
сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим |
> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи |
познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Каже |
текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести |
је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг је |
женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан |
је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сест |
мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако |
тињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није |
а ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немир |
сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов |
ам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а са |
<p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p |
он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> |
Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће м |
а мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најр |
есам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере |
о, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао шт |
и, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет |
дине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, |
S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из капри |
леднула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и |
и!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си |
че Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> |
S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb |
же на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у |
могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по ма |
жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут п |
није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S |
ва иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није с |
ао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је |
ам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, |
изме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се |
ли филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, нај |
ца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ев |
па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба обл |
Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућ |
ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу |
добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чи |
баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу в |
и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећа |
само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па св |
младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао с |
и, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут |
пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштв |
грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, |
свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ ма |
ширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим и |
олико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има до |
агателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па у |
ости остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S |
а и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто пр |
ас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад |
> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам |
е од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом |
кин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Ми |
осла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговор |
и ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене оста |
рив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет п |
се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапр |
постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер |
ја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, п |
/p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи |
а је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека |
ропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на |
ки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пушта |
ајвећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву |
ђе неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад к |
n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату? |
уфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито. |
у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, во |
пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ |
је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друшт |
равицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим |
екла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што с |
ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три |
жао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мен |
у лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, т |
казујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{ |
то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка? |
е родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан н |
оги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чара |
би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су |
а владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му с |
очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} |
да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} |
не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом |
дно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни м |
р прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам |
S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па как |
Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви |
да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилиц |
ели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом |
шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити |
ећ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало |
те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао |
ту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, |
а грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега |
Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити по |
и што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве пр |
Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздра |
лдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" |
p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушал |
таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: шт |
за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да |
д јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заоку |
био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се ож |
уге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти |
мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је |
и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде фори |
сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло и |
рати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква |
двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{ |
га и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор |
страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ов |
ало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Б |
а остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу ос |
пет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друг |
а видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, |
ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било. |
а’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, |
њати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету ж |
ривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта гово |
ст је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на |
ујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у в |
>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким |
човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чисто |
другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} |
а прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у |
} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више |
учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг д |
</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</ |
ли »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>» |
p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недељ |
авде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S |
ер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чист |
S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам |
оје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћ |
ан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па |
наш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пр |
ло.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ |
Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: |
увај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година пода |
вио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забу |
ног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми с |
} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши ста |
заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког |
д куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад и |
а сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотаро |
<p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишле |
аци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве |
нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима б |
ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као |
стите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Пес |
ислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да |
<p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седет |
Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се |
, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати. |
Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа |
том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити. |
а сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Ј |
ићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{ |
ва судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} |
оље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари? |
Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чу |
сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљуб |
омију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учин |
а, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} И |
м клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали м |
се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш |
Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете доби |
м.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} |
ти се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — п |
редитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не дол |
ек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p> |
/p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Т |
сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често |
ољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај |
е још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p |
чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, |
имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће б |
е и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> кл |
елка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем. |
аже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам и |
о је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако |
овори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од |
у се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела по |
о као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са д |
чким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој дос |
ти кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош |
да? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио в |
оспођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време. |
: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинс |
не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и са |
?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате ов |
оспођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ |
ам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак к |
ам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким госп |
ске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; |
огзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли |
је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и |
</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почел |
коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана д |
ао ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када са |
ћу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} О |
и Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> <div type="chapter" x |
собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ок |
не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен п |
суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта м |
а и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их з |
а и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то ис |
ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се |
, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} |
другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у |
налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу |
госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца |
да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми прили |
је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније |
доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цен |
данпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} |
зети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени |
зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем |
/> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма |
S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари |
е од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са сво |
а у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њ |
ом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и ужив |
њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S |
ом заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ ј |
А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи |
дим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од |
у.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од |
т’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви |
ити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у к |
ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај |
том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има особи |
зове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо пров |
афроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнети |
садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прси |
ође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу |
све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> |
да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ |
едеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но |
онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S |
а?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се |
из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да |
} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарас |
се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се н |
ем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се са |
ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика |
ас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју припов |
и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је |
} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо злат |
простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се |
мо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло ј |
као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе н |
познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светко |
седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бис |
<p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не б |
и — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није св |
би, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шет |
’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за м |
ожавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главо |
велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млог |
Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави |
и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} |
кучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо д |
} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједар |
>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо |
ажи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз |
/p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко |
душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, |
људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и с |
сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља |
ко боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, |
а ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двад |
разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко |
добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Л |
ећ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад |
каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, та |
кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Ма |
да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем и |
S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показал |
p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако са |
а одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се ишт |
она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се на |
; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како |
и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све |
сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина |
ише него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако |
инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> |
евне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све |
м у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати. |
анка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искр |
а прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама |
мо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарим |
е очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>П |
го нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бран |
био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг |
.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати |
ко шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учт |
м-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Да |
све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер уп |
лостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици |
на ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже д |
благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало |
сподин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће |
н верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер ј |
нге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> |
из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука |
да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај т |
ацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, мож |
ао ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; |
свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само |
нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.< |
сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опе |
је, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се до |
састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад |
та: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, памета |
спође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма |
{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет на |
е свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту д |
S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се |
ки трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ха |
хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио |
м дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Ку |
ко се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је о |
не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне |
«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми |
ирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајс |
ијатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, |
е већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка |
сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођ |
осле, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим |
аки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед д |
сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које к |
обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту |
} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у |
жац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго |
п, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то |
остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није б |
} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан |
јне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не |
се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може с |
а га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента. |
} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су |
у детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну |
ш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не в |
ву кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се н |
шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} |
сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Са |
био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја |
доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа |
клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио |
ома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад |
у Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами ка |
а Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју |
ћ, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло води |
итирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо ску |
S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} |
ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика нећ |
а је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, д |
S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске с |
ти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао |
сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту с |
ер ни филистер, него обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата мор |
ој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бр |
талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стра |
сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шого |
ити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатур |
нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она |
лико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једв |
д фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био |
се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ |
наје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео |
практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика. |
ића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгуби |
на.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће |
<p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да у |
<p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту с |
код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, |
радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледа |
о, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан п |
Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канц |
зица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.< |
ало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је |
идио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја |
и је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, ј |
је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пре |
и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи. |
Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг |
може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чу |
варали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма |
осто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја с |
ако?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Од |
вој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били н |
ровео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу ис |
ред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривиће |
ка</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више при |
а љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш б |
да и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет |
своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се сре |
наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер к |
а памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Оти |
јем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долаз |
насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан |
нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у |
вљала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој |
смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо |
у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи |
у будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} |
ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>З |
ста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам б |
ста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденб |
м у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учи |
е нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p |
осили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је |
ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ |
анда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузам |
богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«< |
да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" /> < |
да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар об |
даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Заш |
јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда по |
инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносил |
а онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма бат |
а нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она |
авна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато ли |
, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ сме |
дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љуб |
рења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај м |
мру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добита |
акав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не |
раш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, |
ал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да с |
ла!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда |
— па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по мо |
еколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело |
у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, |
S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја од |
сну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа и |
а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнут |
ени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ |
ина стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао о |
и.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пу |
на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила посл |
ије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{ |
због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану а |
о верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S |
би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би мог |
ељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост |
з института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, |
лиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дак |
е.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би |
нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те бо |
стати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је |
занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био |
сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ |
јвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем |
дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде споко |
, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{ |
није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо |
лона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светоза |
<p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја |
талисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} |
ке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу |
.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили |
вим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него |
ољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све н |
зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом |
вића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису |
ни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би с |
ова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за нај |
ом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем |
м, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натр |
е, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бе |
; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом го |
ати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет |
<p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала тол |
ко кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтерај |
да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буд |
лакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по к |
а са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар |
стира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бис |
анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на те |
оћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, |
го одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у |
главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што |
а мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — о |
јем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на в |
а.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам |
ан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, мог |
ћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapter" xml |
</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво |
ре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за |
ојим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, п |
на не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на |
на, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ |
о тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су |
у да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Види |
одар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</ |
о дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} О |
ље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да |
гију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлук |
не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе ни |
о што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал |
Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит ко |
о што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна |
тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизан |
е дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштиту |
а нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан |
ражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти |
зговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, |
о дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ |
ривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко |
а неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао |
само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућа |
тио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара кувар |
ћ.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Бл |
знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, |
а девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателн |
гзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изи |
<p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на час |
и Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго! |
ити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и |
и, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том |
бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} |
ро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> |
се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим с |
о смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, |
у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и |
ед Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу |
писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући |
није досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступ |
анда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, |
амо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма |
е то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој |
Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад |
оказивали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав |
ајмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за т |
лићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас н |
о мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал |
потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако п |
о, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богат |
м мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица |
и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није по |
лостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за ж |
код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Има |
ам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су |
: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао ј |
онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; а |
ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам |
е, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао |
Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако д |
је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узет |
опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор укл |
а.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Н |
’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук нек |
ику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, к |
ад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи к |
p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт |
ажнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растал |
би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онд |
, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све ч |
>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт |
">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест |
је незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Н |
!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две |
т пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, |
смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: |
«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зел |
p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно |
.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} |
т година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у |
д треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може |
и.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми |
у преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На ш |
а супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се |
ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»А |
животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S |
дом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу |
јзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам од |
нче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима |
аплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> < |
због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Х |
ног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком зв |
добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Ми |
јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице пок |
елом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само д |
ћи, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва траж |
загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим |
ост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" |
ад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док г |
{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не |
мда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће |
змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — |
/p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били |
S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен |
мре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо |
идиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидо |
рате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико |
је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, |
и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како |
дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Гро |
ло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надеж |
а, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је н |
екар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богато |
увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић м |
репоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и |
саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај пла |
а, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то го |
ињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb |
огу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно |
ујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за |
мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} М |
ткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веро |
S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш и |
n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки |
алови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што ч |
, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ј |
талоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код |
ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треб |
/p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ д |
ено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ла |
ић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и |
Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигне |
већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S |
господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки |
л’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи |
ја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама |
, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На п |
<p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писм |
кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако гала |
л’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је |
ила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поме |
з дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвов |
настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први |
{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала не |
ко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико д |
то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини |
ит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{ |
његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бра |
етерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато |
је име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је ве |
и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удат |
едан, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој с |
м решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то |
ну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре преста |
ао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћ |
силе:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{ |
акве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан. |
е онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповеда |
зговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ха |
у од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} |
ва учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко је |
могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те |
л’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од |
, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да |
иза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам по |
м ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек |
илане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... |
ао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опе |
, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтов |
у зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овам |
с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена |
ке.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Нап |
ој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На |
а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар |
е руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, к |
авити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло |
аспитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете |
ме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ |
је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песк |
те сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг |
је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један до |
изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мн |
Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</ |
а вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се са |
тарији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу |
орио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и |
нде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек мој |
пет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрада |
буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим нач |
> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фам |
газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у ч |
ранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је т |
м био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим г |
о Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему д |
то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; са |
Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није бил |
ор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођ |
у ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{ |
нити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не врати |
д 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, те |
</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми ј |
ош неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више |
, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни ле |
ања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Х |
ебало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћем |
е тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а мл |
алити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да м |
ично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико годи |
одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не |
ити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, |
нглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је поје |
рављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека поч |
с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо |
колико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Б |
својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим пост |
увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су му што се |
раће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом |
нади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један |
ајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устру |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру. |
се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ са |
осле заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје житије к |
па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот доса |
њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, о |
.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати |
аци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{ |
ни адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па |
ла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни на |
да ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако |
нуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би м |
мо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко |
вори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} |
како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће поту |
ео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S |
са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као |
сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} |
да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у кварт |
азивао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики инт |
су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који с |
и су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и |
и чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао. |
и, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокоп |
куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се буди |
је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га за |
чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати. |
се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једн |
твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот посл |
ита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} |
ј сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пусти |
не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповед |
Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже |
им се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства з |
нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог пе |
{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, |
на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.< |
па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, б |
е да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите |
ћи, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зор |
возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега д |
десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу. |
био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што дру |
{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му с |
помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато |
ет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве |
оспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код |
гова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар |
тру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру |
радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, |
извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Је |
гнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија |
јера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овам |
{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуг |
га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Ид |
ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нем |
прости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа < |
ред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су |
види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали вр |
смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да |
никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде |
оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напи |
она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој |
, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те |
једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да и |
м занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај |
у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У с |
оворити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до ш |
жити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му |
е, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у |
ишта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, оста |
анџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не мич |
адан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као о |
попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; н |
о је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка. |
и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалим |
већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже п |
ем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш |
јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се ск |
ко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди. |
> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, п |
е подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозар |
ет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је |
0" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се |
е било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узн |
а је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} |
уком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред |
ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветов |
шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе н |
се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад с |
ћ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="23 |
p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељст |
нковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим п |
наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и д |
ле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, |
рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме ј |
а пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија с |
пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној ко |
ет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ств |
>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак |
<p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачинитељ</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div typ |
ри на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад мо |
ости: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам д |
ди, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази. |
} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу д |
је мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати д |
и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: |
правитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су |
} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из |
ућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Јед |
тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, до |
пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио |
обијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољ |
ени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плач |
у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S |
оспођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> |
а доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли зап |
дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте вел |
би дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном |
о, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен |
овек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, |
ут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па ј |
ујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом по |
му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве |
прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, |
ни једна својој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, |
/p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите |
живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и п |
кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пр |
о.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и |
дине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, ко |
мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насм |
се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако ду |
— шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фи |
дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је г |
л’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све т |
аки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наш |
ју.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укоч |
о хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли |
улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> |
ћа и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ |
један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту бил |
моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале |
био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па ј |
вовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га |
м да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Ем |
од је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p |
акове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да вид |
црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу |
амолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може |
вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг оби |
у у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, суди |
пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бра |
} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S |
рви пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко л |
је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакв |
ити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим |
му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је о |
од да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, |
ранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја н |
ђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бр |
е показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет |
А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како |
школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од мо |
а гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да прине |
следње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо |
, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао |
до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг |
мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре. |
у се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лоши |
о у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био м |
ји ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт |
уке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Дв |
а био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, б |
у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја са |
оге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико |
ли, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бран |
трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зи |
јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шп |
ти, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта |
е своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било д |
но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p |
обл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако |
к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је бил |
е.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре т |
госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па о |
е то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам |
, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сл |
аду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да з |
еће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p |
Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и |
доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то прис |
Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске |
бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти на |
иру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију госпо |
p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се |
па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго на |
иромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла |
тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда |
е до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долаз |
се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она м |
мим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <p |
и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је в |
даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну ст |
ш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за |
а до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да |
а с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем му |
а ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци |
и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То |
осле се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткре |
ом се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</ |
уо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо |
гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи |
} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођ |
ознати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш |
м ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дар |
ћу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Дес |
ба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се |
нио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на стран |
у је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одле |
имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лиш |
ао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане к |
знавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по с |
нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p |
али, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор |
се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека с |
више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом бел |
мо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n= |
хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће |
питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери |
зенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је го |
им се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с |
инти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене п |
имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац |
већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, |
и коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} |
> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; |
едесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину |
ски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како ску |
е замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није зам |
S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мен |
били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је примио ка |
све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отр |
једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, |
ам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не г |
са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупло |
који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, |
т разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао. |
н је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био про |
та, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце |
пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то св |
етозар одговара са страхопочитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафа |
није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — ф |
о Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи ста |
то богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплати |
т, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваља |
матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу уп |
p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за |
то смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то |
такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ |
ош мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задр |
међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме о |
изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма проти |
све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шета |
ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је би |
, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему |
Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, уз |
ају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лиц |
обито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки ка |
а Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику |
рам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допад |
рама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог са |
је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, |
оју цел може докучити, употребљавала је свакојака средства.</p> <p>»Великог талента женска, сла |
е оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.« |
те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb |
p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака |
«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, к |
еметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види |
толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ т |
ељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се сам |
} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка |
ге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки ј |
квог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ љу |
ож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се |
ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како |
и, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми |
} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измам |
нао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам |
{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим |
о сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала |
е улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њ |
о.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако про |
сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су н |
кушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, под |
избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти с |
ранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>С |
ванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толик |
ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међ |
хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је л |
шај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само |
н ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши |
ирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаур |
једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо |
огао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим |
е, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, |
г доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у нај |
бити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бр |
и.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} К |
елика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко |
тересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, |
разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад оп |
ад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако |
ачини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрп |
ато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески мини |
ицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, |
само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била |
а неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвр |
ке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да м |
p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаник |
зиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад |
још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафир |
а, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће н |
венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало |
— »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно |
рексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало |
ује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки |
сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати мог |
цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две |
и.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад вр |
мо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S |
{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, |
ш с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, има |
ћ?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је рас |
друзи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим |
други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да ни |
а ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером |
братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, пре |
, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро сл |
је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плаву |
p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштет |
енаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само ј |
се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовиц |
њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> |
нића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођ |
ечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да св |
л’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, |
овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је |
че.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију |
вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В |
аг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и |
је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се |
таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, т |
осле ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бра |
ће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада |
ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, |
како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла |
вету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма |
ам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, |
свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се |
ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом. |
а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на |
каквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без |
ја плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одгова |
и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да |
не пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан |
говор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо ч |
г солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раста |
укав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место с |
ћ позове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо |
} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида.{S} Овакове женске, би |
не.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном г |
ај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Грив |
ан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста з |
на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је |
S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S |
а седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бр |
«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и |
зао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све пр |
тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: |
S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ |
ј пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, прек |
е чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му до |
етку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам |
<pb n="150" /> <p>»Немојте, господине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорит |
де далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> |
овори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а |
ад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасм |
напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго |
ајбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; који их није избли |
м.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо |
ве по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једа |
оји млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Т |
ослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ |
ије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико с |
д си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта |
ра и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостив |
ако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо ј |
ј слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отп |
ође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, |
ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’ |
Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју с |
у и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје |
ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад |
држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и |
рсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви см |
човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне јед |
да јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и |
е год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура |
е изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писа |
удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Н |
{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Ба |
си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си б |
а, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да м |
илостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надал |
ме, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант. |
е био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Д |
шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, |
пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, |
е, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с кој |
лоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте |
ка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако |
ма морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као п |
велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред |
плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра |
ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су ист |
оравио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ј |
Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он н |
ић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их |
ако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос |
и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} |
>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; ист |
за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш |
и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши |
, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у |
{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десић |
.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} |
атио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p> |
кове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, |
иска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите с |
дравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни |
а и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се доп |
ризна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде |
ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p |
куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи |
S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, уса |
«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелко |
е масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, а |
у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац н |
која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за |
о, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар к |
, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама |
да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се |
енти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете мислити, више м |
е капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја с |
ао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда н |
тигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је |
S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није |
S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бран |
сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те мл |
о свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута шко |
слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби ше |
смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са с |
било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало запла |
гер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пун |
но изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} |
аједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> |
у говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није |
о поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чу |
иђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} |
аце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што |
ведим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас |
шар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да |
мо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} |
оги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће зн |
о од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она по |
оричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричић |
а је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, п |
S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судб |
воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се |
кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далек |
ође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} |
ти, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула б |
ише има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму ј |
могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неко |
горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем. |
лети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он |
, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се |
ри.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S |
ко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови |
буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење |
ико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се |
само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретни |
ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје |
’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазн |
ку би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то |
и су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и расп |
себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> |
же му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} |
.</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је |
дала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јак |
нко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита ста |
утници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не по |
70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде изб |
бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке |
ружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Д |
е девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Је |
аднија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p |
="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, в |
да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p |
о толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се |
нцерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, |
говарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви |
, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим |
идим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да |
долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зори |
т;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт |
рбери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадово |
ранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког до |
ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја од |
јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо |
Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно ви |
али.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то как |
мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, н |
дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали |
S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па |
.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим |
велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је |
у нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допадн |
жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо |
дају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изнев |
аровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p |
о као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу |
је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петр |
мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та коли |
па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мал |
вић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла |
ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, |
: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем |
ије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, |
је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био |
у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Руни |
ва да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и пос |
положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ |
о сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S |
с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, д |
амо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал |
.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, с |
пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко доша |
краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакв |
родајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко уч |
ко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око в |
штук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, печ |
но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у |
а се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богат |
ћем страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке |
«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је |
ине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} |
р против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста |
одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја во |
тиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не |
јка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред |
, сентенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци с |
жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На |
p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у ка |
ника остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p |
довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати |
да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да пр |
а открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало пома |
јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко |
доче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особ |
евао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то св |
да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки |
же: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и |
ој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Б |
{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати ску |
сти, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи д |
веду га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није науче |
стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика |
так, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијац |
ком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксен |
а мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</ |
оведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопшт |
нато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, |
и, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече |
е муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад кр |
теља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> |
почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити |
пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А друго |
вређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не |
ном заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса |
очио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> < |
ко ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови |
угове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије |
е девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше в |
украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; |
м добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type="cha |
та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет раден |
евојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, |
овима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем и |
стајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже р |
ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је |
има нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски |
дашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо |
ебе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се |
вичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека |
кчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако |
ко у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У м |
е око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и |
дин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мн |
ло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја за |
грације.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сас |
ку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је мо |
Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са г |
ветозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпр |
’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то |
личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме |
аплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром |
о сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаро |
сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и ра |
витеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам |
остивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изман |
да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам |
век у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког |
та запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женск |
ена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се |
ам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он с |
мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је ку |
па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код т |
ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзих |
душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред |
ла шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква шт |
да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрај |
ви земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, |
та ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чи |
ело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи |
жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ з |
треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на веч |
овала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна време |
а ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му |
само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила |
да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је ч |
свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разн |
.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година? |
нко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, |
танете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но са |
ауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка |
ем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особи |
јглавнијим магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што |
ра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби |
ер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јо |
све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема |
у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто |
ек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну |
Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, |
а, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му |
су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, |
ајпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу |
тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и ш |
атељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко н |
.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не в |
е више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато |
какова фамилија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш пр |
чезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> |
Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у вр |
проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после п |
е није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја н |
ики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>» |
из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да |
дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет |
а, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље |
ла ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ |
на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутоват |
каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам |
и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, рад |
говољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву |
нако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда д |
/p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране з |
Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту мл |
тази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Ка |
n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више т |
просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но |
ели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферле |
ок је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази. |
ке.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Је |
на.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам |
се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да нећ |
ни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута с |
ивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он иш |
ати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у ку |
«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, ко |
итнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер так |
да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, мо |
/p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим |
ова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још јед |
е ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На |
јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, |
мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, к |
ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«< |
а те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало пома |
њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господин |
Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да м |
Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се |
фе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна гр |
оље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њен |
е каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ г |
шњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума |
ље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару. |
и тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, |
скао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, |
ио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и цере |
ромена приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му пла |
де, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми нова |
ла је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати је |
врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље |
ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије прав |
} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви |
а да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојк |
>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти |
љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођ |
Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на |
дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој бли |
и дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; |
зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га на |
с изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер што су та двојица |
.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој ва |
о код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је |
ако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је |
ћ.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{ |
а, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите |
лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта |
S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам |
је радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске вол |
вића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко пр |
аку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер |
ако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци. |
ебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала |
бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало пома |
, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не |
м увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и са |
да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удад |
зом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једн |
ојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> < |
ака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на |
, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="1 |
, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај |
ље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин |
<p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n="15 |
да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> |
детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, н |
ој која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће уч |
донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајс |
оју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p |
па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам д |
у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смеј |
о хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цва |
је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очиј |
ени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што с |
сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један друг |
одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што |
онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга |
није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, ш |
на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна |
али ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула |
асти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јо |
о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповед |
кеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном » |
почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене |
во ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад |
и пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво |
де?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, |
ја повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опр |
емо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начин |
ћем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима уп |
же да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком р |
ћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалт |
рење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на |
> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако |
, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне |
твара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, |
{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика праш |
је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим |
те се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не преб |
м инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо оно |
после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошим |
га хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, |
човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто |
ати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад |
говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та |
/p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И |
.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p |
и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет доб |
Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Пета |
hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијав |
у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан маг |
су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> промене мо |
бра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> < |
о како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео д |
</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро би |
те одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мисл |
аја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко |
уре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако и |
затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други |
слима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p> |
дај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим |
је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> |
стати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ с |
анкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој варо |
ранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> |
дем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би ник |
а, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»До |
овек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбу |
ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у |
ш нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако ма |
постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја |
но страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, ниј |
а о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робов |
, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока н |
кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто |
да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покров |
прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} |
ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, матери |
као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} |
ати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трош |
ори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти |
нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат |
нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да |
лој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; |
а.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијац |
опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с |
поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} |
арац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонит |
који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ва |
имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} |
ад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево |
жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма какво |
Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, инт |
л’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ до |
ћ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу зна |
се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S |
р мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{ |
што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију |
се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, о |
/> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало де |
ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан |
поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p> |
Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништ |
је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Саста |
церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже ус |
потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку |
ије сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њ |
м.</note> <note xml:id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и |
е, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, ј |
и, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетк |
тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из |
p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био зад |
{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин соа |
’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви |
ни’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, |
ују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит |
{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушиј |
даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му |
код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толик |
то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма |
а овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер с |
еђаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен |
То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} |
преден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад |
ћки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да каже |
тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, |
p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно до |
ослао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту |
p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да |
Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема и |
>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад |
скрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи приви |
досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме че |
бао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се м |
акнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дођ |
ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да |
сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам т |
ам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; |
<p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, так |
оре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, |
друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, кака |
ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак б |
ба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја и |
се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да б |
не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право им |
год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благо |
<p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванре |
равог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда са |
е од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да |
век.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам диго |
д не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше. |
теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти каже |
овела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Т |
к.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не зна |
омплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим |
<p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га |
лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне ве |
јаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке |
им, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Л |
{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје |
је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} К |
остане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> |
ао што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељ |
/p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега т |
је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном |
само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми |
век ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и мл |
и привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Па |
смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко ни |
госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај! |
’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и |
.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе. |
н праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по какв |
ули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> |
њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног д |
и се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сва |
ећ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљиви коњи кола су најед |
зјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онд |
на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му |
д је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан ј |
збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Хан |
се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хте |
ти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Нара |
му само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита ј |
ћно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас роди |
рени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од по |
а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је до |
Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћ |
<p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра |
>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сас |
адржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење н |
све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; з |
иминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учин |
да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Свет |
один каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочитанијем на свако питање. |
од уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да мор |
ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале ш |
ам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер |
у ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Та |
<pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором. |
>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама г |
пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо н |
с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милости |
на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, и |
p> <p> <hi>покорњејши</hi> </p> <p> <hi>Светозар Цифрић</hi> </p> <p> <hi>медицинер.”</hi> </p> |
Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном ле |
руги, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубо |
господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Дру |
један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Св |
о у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њим |
ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори оби |
му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сут |
ћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> < |
p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфат |
било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умр |
трица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p |
гима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, |
ело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ по |
од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је из |
и не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Ливија се |
е нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан. |
ије га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А м |
либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће |
солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим леп |
едно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад се ни |
би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад |
му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверењ |
от на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жа |
у; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко ј |
аку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се |
као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клон |
ирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, |
диш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у |
фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За јед |
готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не исту |
даје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им так |
а тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта |
е држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је |
ти.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не за |
тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div typ |
о је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако |
лостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако |
син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженит |
ер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да о |
м девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p |
би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не |
абица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Руди |
свим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни |
е година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ с |
а памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколи |
е, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, п |
?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имад |
то сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се |
ске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад |
се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љу |
ошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет п |
, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карт |
ирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ |
имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети, која није ружна |
јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> пром |
ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако |
акве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост |
је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њ |
ваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква |
нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је уд |
на је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче |
и ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Види |
свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да ва |
мо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад |
плеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је бил |
</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина |
над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јек |
ње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свира |
ија држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју п |
} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., с |
дем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињс |
ер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Б |
м од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић |
Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к с |
а његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош. |
ом.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати натарошем, ишпаном и тако даљ |
кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ п |
д Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљ |
ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби с |
идли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све |
ед куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи у |
p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се све |
ш био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код |
о сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку |
по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре |
је <pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна ка |
S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбољ |
оведао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год |
гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се н |
и са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета |
ела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе на |
пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима и |
и ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на |
ла.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би д |
је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из о |
еднемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етике |
да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изг |
е се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при св |
ош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућан |
ти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог ка |
е ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови кол |
све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се н |
оји од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокак |
ћи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав |
} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердер |
да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S |
Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бр |
ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из ко |
> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на с |
умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље |
ад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувст |
се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стома |
плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код |
/p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим д |
тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет по |
па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбур |
па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи |
онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не |
један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа |
анем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{ |
смејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње |
али силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће п |
ет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, не |
, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од о |
ма љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бра |
{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к |
.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, |
>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом |
го, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p> |
штоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда ко |
ишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се |
и, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да |
е ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, |
одуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, п |
сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што и |
а шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпа |
каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми гов |
почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта г |
ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је би |
о наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се |
и.«</p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ |
иони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управите |
све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би мога |
на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранк |
донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Ова |
адоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не ди |
ами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а о |
екуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи мо |
јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе |
бита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим к |
ем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на |
ри«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог с |
е преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као ов |
ј дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и |
о, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за |
жили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико |
— Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке о |
их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону |
он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но в |
чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђош |
и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилиј |
враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи |
</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} |
ти, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада гос |
воју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу д |
Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку |
л’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо |
допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрај |
ан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> |
позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, |
и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, ча |
већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљд |
и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми ј |
коумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзе |
т које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је би |
страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста |
>»Изволте сести.«</p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су бил |
у и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противосл |
слови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за ово |
колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни |
анко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гд |
гаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у о |
госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из |
ће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> |
ми не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ож |
финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од |
испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кува |
тну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црв |
о и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидаш |
двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари |
р је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке ш |
већ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао |
видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изг |
тра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сиро |
пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад |
Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећм |
p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, мо |
дравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замо |
сле да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањ |
сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор |
анство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, са |
па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кош |
ам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Д |
ранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је з |
т за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам |
ше пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног |
сио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу |
.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, ве |
> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам суп |
Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Из |
поведи.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би м |
киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку позн |
ћем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, в |
а ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од свога |
</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она |
Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>За |
била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извук |
називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао |
еки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кол |
аника с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја |
о је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Ма |
то, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма |
поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, |
сно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, |
де, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ |
<p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима зн |
ово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш. |
ло свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, |
има треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на се |
.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он с |
ко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од |
Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му н |
сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фаша |
ка једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кућ |
остионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зим |
ђа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ |
а прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да |
и и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} |
весту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па оп |
у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: б |
Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да с |
Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек |
већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочеп |
ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом |
сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ нек |
у међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па |
дма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело |
После тога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у |
традан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је |
Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најс |
имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, |
шанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лет |
те црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Ка |
ју, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини е |
смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Усе |
ило, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога о |
у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике н |
ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања |
било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није |
Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано |
ри и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, н |
е учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао |
ругог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити |
га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам |
та.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист у |
шњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу |
о у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љуба |
ривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је о |
о је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он |
ом приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, о |
д себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни |
је било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде остави |
огне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулират |
њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чи |
није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који н |
к, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p |
скузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се н |
рају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{ |
и и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који |
ећ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кр |
инут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покаја |
висти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га о |
женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има ј |
једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивал |
церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђ |
а можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Са |
ознавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у н |
да је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо |
гаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, |
је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, м |
реди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сва |
љати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаес |
Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ств |
S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово |
оће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас ра |
, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути |
с четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио. |
S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бра |
њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари п |
је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{ |
ун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко ниј |
вати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отс |
пет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујм |
о који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у |
е дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; |
забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој пл |
о не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде |
је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико |
било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, |
S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики ј |
што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, |
Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па т |
сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију |
а свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор |
мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, ка |
би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер |
.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била |
т.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелиг |
ина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим пог |
тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигу |
астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата |
p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.< |
неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу ст |
нда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио |
лоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешк |
учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је |
емо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S |
дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право |
аника увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа |
сигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ |
вака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не |
њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, |
како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у сво |
оведа, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одла |
да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па |
анџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора |
ће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се |
ги у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Рез |
неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода |
бље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; доп |
S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има дост |
исам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја с |
и.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} |
е <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на ов |
године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се |
да је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, |
зговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у д |
ш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с ку |
} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћи |
на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у ср |
<p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем |
ају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета р |
аника код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, |
у, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госп |
, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам том |
и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хер |
ова фамилија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; |
финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} |
Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини нев |
ead>I</head> <p>Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при |
каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} Т |
е драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здрав |
»Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«. |
ве ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им км |
мера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати |
седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у |
је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, |
} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала добре служб |
а Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра ј |
г, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може жен |
нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак. |
е ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствар |
же како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p |
Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S |
у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Р |
ведати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па диз |
<p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, друг |
астанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; |
познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} |
Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као страну господу, док се с |
држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог |
па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетк |
чи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не мо |
} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, |
и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дан |
<p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је |
/p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи |
одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, |
првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p> |
<head>I</head> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се |
о квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но ка |
што фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; н |
саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су |
з околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фот |
дану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када са |
} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задо |
вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и с |
едва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, |
до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О |
S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} |
ве уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p |
ифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није мога |
{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром исплани |
сле нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се ов |
за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до уш |
еправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p> |
ио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може |
те се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, |
о у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка |
ромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то |
у је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће |
а, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са тел |
и је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један друго |
нице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" / |
ао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је |
и, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после би |
губи Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер |
S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана с |
ко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред |
а се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То |
да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро |
рна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фра |
ћ у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, |
таре пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{ |
а.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{S} Он започе |
раницу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препреч |
.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да |
ранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, |
учак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се |
ој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципало |
смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде в |
рош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе навршити, које |
моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли |
ко копка док не покаже... у тајности... својој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрај |
нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} |
љевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар до |
ћ је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једв |
е у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једн |
им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на п |
и.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у |
ма мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг |
о око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњ |
мо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се ни |
м по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду |
јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на стран |
друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим |
уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Лив |
лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велик |
није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па |
ри да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и |
о, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољств |
да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре |
се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом |
д се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с но |
Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће о |
таш који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко |
мо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је не |
обита господа претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са нај |
ти строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у |
му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписи |
разио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Довед |
, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све до |
аједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто примети |
Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он |
али су призренија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што |
еђу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финанси |
атер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда в |
отив они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака сре |
инио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а З |
S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није |
који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала |
укав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Ниј |
жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству |
Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ с |
адовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад |
ути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он |
окаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну |
ринти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно п |
вољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гро |
ет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умр |
међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су |
Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да |
е натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе |
и остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушајте!</p> |
ј наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, |
м његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се до |
лостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог ниј |
Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и о |
у јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино |
а сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић и |
да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, кој |
замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профити |
аче, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију мој |
двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p |
јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велим |
ије у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; нова |
латкоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се |
љато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од кој |
знат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо |
мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је при |
вог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност изли |
а, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задов |
тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и имен |
ође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрад |
у женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Једа |
е својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију |
тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђ |
симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети |
је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и ка |
} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у |
живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем |
ебе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p |
та.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни |
еста.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и не |
е су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто |
Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут вели |
се, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Ова |
ош остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један |
</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гр |
лаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и |
е госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што п |
ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <quote |
<p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ п |
им на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женс |
се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасв |
велики господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг п |
сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш |
а.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Баби |
ије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је при |
једно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене |
латко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била глав |
волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{ |
у почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му да |
ика, честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какв |
бав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тр |
су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дозн |
та точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида |
изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} Посл |
осле ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па |
ле, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за |
и му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у |
и не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручи |
вати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И |
а Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на м |
> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим |
вршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} К |
не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценот |
добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и обично изгледали мат |
ри ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богос |
сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да |
а се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Б |
{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канце |
амо да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замо |
е то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба посл |
: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташи |
са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ј |
нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад су но |
Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па н |
д тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав да |
p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске шко |
ице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали |
шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај |
то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио с |
ан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ |
<p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је |
сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па |
анка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у пр |
к.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранк |
и своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један ов |
.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{ |
ли у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забел |
стара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бриг |
вић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, свак |
се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Им |
дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар |
то!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко к |
злија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола см |
и и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели |
они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да он |
села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселиј |
не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је ж |
а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути как |
сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја пр |
о четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} |
а да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста |
/p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни н |
м шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака ни |
на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и |
на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко ве |
ће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас |
де допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад |
и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она |
исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p> |
нанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га |
а видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после мо |
ном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће |
дио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ ј |
војим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а ва |
у радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, бил |
у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после мира |
има је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети, која ниј |
’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су м |
з, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад |
и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сло |
»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’о |
ту.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гар |
чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{ |
е мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то т |
му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од |
p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижи |
знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, |
адати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, п |
да свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n="18 |
, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Та |
онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо с |
ом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пић |
е, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна по |
.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свак |
ти?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам |
ком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он ув |
анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек |
опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и м |
нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> |
Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} |
мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} |
и нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало |
збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{ |
су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да |
ора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата па |
дма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају. |
је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш |
</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте |
} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флег |
то је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се |
лостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не |
спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим с |
село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити! |
> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико |
а бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p |
ам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигд |
епши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушким |
а истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедр |
ћ није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао так |
ов стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} |
, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло д |
ати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женс |
<p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је т |
ла брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз |
ер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет |
и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S |
је мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако пр |
S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало |
оје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не |
ене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, оде |
само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године дана |
о сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а |
?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао |
његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за |
а се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} |
одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега до |
не соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}0 |
питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти |
а идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам |
о?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; |
сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако |
право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не м |
сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом < |
довала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли |
ивије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је вид |
аво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} |
На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} До |
{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p |
олела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуд |
ошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад ч |
о у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав п |
мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим |
зити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намер |
нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши |
је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам с |
жђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шт |
де, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу |
или, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бра |
е су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па мож |
а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоу |
су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај б |
који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} |
улом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи |
овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја ка |
знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партиј |
ће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, н |
е, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, оп |
е сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог |
је му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, |
е већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" |
изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забавља |
треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после |
убила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало д |
ира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, кој |
њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Довед |
њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је т |
гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако к |
ође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезо |
човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па ка |
ну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако прет |
о фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би |
војој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико ме |
нко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према |
казао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други |
Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страхови |
е боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та ко |
{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни |
госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под |
Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у |
каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу |
олико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је |
же се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуч |
осле како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то к |
ко мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешт |
д том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква |
Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} |
и Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код кућ |
Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и г |
Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал ниј |
жа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам пит |
ише, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, |
је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао д |
ио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ са |
рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све н |
стати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пи |
д Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да |
{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократич |
ку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и п |
као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизи |
ори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у |
кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ |
амолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но |
а се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је б |
и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њен |
чео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јак |
" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треб |
је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оже |
слим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба наз |
{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о |
верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено моје п |
им?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још |
анка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пре |
ти, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити с |
ање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава |
к истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића бац |
иницама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свак |
платим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме јед |
нације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком |
је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па |
зар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да |
могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао |
ољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ |
а, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата |
вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>М |
схтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом д |
че; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, а |
аше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Каже |
После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чи |
аред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{ |
о заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозар |
ђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоре |
сао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што ј |
а ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да |
ави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, мо |
сеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, |
е на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као ш |
<pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће |
</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету |
како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику |
му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p |
упамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би |
зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> < |
<p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и конд |
глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није н |
во, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја |
ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно |
ти могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве ж |
кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа боле |
реиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} |
сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте |
од Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{ |
p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија |
ству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже |
еповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и |
ароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио |
ом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика |
</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хо |
Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и |
пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бра |
орили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог р |
ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.« |
вовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, |
мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини |
шна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био д |
који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је св |
ко, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него |
можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па |
»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па |
танем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бра |
а је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би л |
ем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући |
сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо |
а ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она |
ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Ј |
све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У су |
не до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ног |
случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ћ |
оћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, у |
, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади? |
и јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по |
{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаров |
="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље |
ога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млог |
ги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари |
нти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срц |
местио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари х |
рчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очигле |
не зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је нов |
Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест годи |
незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упо |
а.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нуж |
е к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Ч |
јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p> |
, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш т |
ла, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене |
ојединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и |
{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу |
дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, д |
ограму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се |
ручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће на |
решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате. |
томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је о |
принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} |
Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Он |
32" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека |
ка га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилиј |
а вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене |
другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.« |
кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом |
о вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, о |
ринти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извуче |
ће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} |
="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим |
осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет |
да на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Мора |
давна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја са |
он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и о |
о није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и |
ат човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Че |
рош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествен |
а до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Ова |
та је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колег |
ао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт |
о је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n |
је нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које з |
наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} |
p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита |
дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Ј |
зјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он ј |
; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одв |
Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: |
’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»И |
аже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То ч |
ро ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога |
ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо че |
вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</ |
исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ |
пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то ур |
оказујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од пр |
ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва доч |
дним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p |
оји из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професо |
ет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито |
p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и |
се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су о |
идио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; |
, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је м |
а млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на мле |
та.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, |
ешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, |
а идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мал |
или гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} О |
и.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не |
ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше ср |
амнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком |
се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време |
и шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго на |
/p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> < |
узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог из |
није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми |
ци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорс |
тологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте |
ажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случа |
треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба |
остива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб б |
апослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то |
ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на одан |
да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један уми |
Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ нек |
о имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, н |
ла.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и |
еложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатиј |
добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и |
баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} |
акнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани |
и што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посе |
опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручуј |
закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здра |
ило мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n |
странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно |
</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, |
ко сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господи |
те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и |
особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповед |
пође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро пр |
им, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе п |
p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да |
аканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њи |
есту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Туто |
} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{ |
аши, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам |
аву одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са |
кар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се с |
Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхал |
лером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име |
р јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вар |
ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занима |
сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне |
је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам |
Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том просло |
} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почет |
каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пре |
{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Бербер |
Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може |
моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало |
а могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за с |
огледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло |
згледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл |
знао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бит |
.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар т |
а и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слу |
сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго |
{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему па |
бе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас |
.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоност |
о дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путује |
се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степен |
орити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мир |
оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав |
</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се ве |
ити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бра |
посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, а |
дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Пис |
ер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби |
и.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега |
о приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде она |
завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити |
мо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни |
је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> |
рунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> < |
е жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и |
том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два з |
у да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну нед |
сам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни |
хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Ј |
какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било |
нам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мен |
воримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писа |
Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заје |
немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог раз |
ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S |
та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и |
имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало |
сподин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили |
постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје пис |
авна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио |
зу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао б |
ст и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами |
вршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, |
јцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па п |
за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери. |
о вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S |
и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на |
е весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устан |
и’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола |
прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој ку |
то се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој |
ру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} |
та ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Ју |
окаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић с |
глибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики |
обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође вр |
/p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека прив |
ек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу тво |
в толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба |
{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је |
удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од |
отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Б |
ролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му |
међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши суза |
а света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била |
смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нам |
штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео ле |
и окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трај |
олазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, |
p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор |
гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то д |
> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} |
у седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бој |
Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши |
евати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се в |
ћ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој на |
, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад са |
а потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Је |
оњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати |
ма три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> < |
се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, п |
е куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриг |
!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран ч |
ићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све гото |
ајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш ф |
а њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим. |
и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па |
гу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде |
олем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да н |
прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема |
јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџб |
у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју м |
оваца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је њ |
тике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и |
падам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; ка |
.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавиц |
им задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуг |
рану зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити о |
{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек. |
ло.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по с |
два дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и |
му писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Да |
ут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен кап |
, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задат |
зекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Ба |
л’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили б |
и Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим дос |
инер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отп |
писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам че |
се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изић |
ад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улаз |
подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучераш |
за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић с |
онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упакова |
е био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Грив |
елезницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пас |
си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, |
и: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помог |
а ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са |
ше времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све |
ознаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} П |
абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам нач |
л’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени б |
ко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капу |
, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варј |
p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стра |
Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја са |
ао с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је сврш |
згледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не з |
ости задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си |
р те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљу |
.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устане |
{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковиће |
и и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што |
окојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па |
ито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио |
ар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је сни |
Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми ј |
сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бр |
Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупић |
ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутр |
="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си |
да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја с |
не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нуж |
{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег |
ој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} Д |
ла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; |
се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да |
и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> |
јки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет |
па зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свак |
нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к |
у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо |
, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар нема |
ј се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све т |
ати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</ |
било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари |
ма видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем тра |
се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је |
Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се |
.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: » |
, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} |
а је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, сев |
шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како |
осподин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас осло |
и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно п |
м доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јел |
</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</ |
прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је |
ма мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива |
ци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред ме |
а, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, дв |
ија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је философирал |
своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпи |
рати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала |
аест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадова |
била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из |
у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све бел |
пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ |
лаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хо |
о?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је |
олује.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канд |
уд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издрж |
па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либе |
као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење |
а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наг |
срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се н |
чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он уси |
те, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е |
к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они |
.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослет |
>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио |
не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овам |
е сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна. |
</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у |
S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сам |
, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од |
о би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме ср |
укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док |
у.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала |
езу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у с |
и; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлаза |
пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпу |
сте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њо |
ла је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из а |
о замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође јед |
ара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекн |
ље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва |
положен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићс |
ло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; |
ачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене н |
у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} |
те од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како |
куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претс |
матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, је |
како снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако ка |
с образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца |
каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S |
и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру |
{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају |
ад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не |
новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је |
а, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогл |
рштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за шту |
егоријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр |
Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се свак |
бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми сед |
већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже |
вету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ |
не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, |
дај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, да |
/p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице |
.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, д |
та.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да |
, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живи |
на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се из |
аје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла |
иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже |
је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже друг |
ођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом |
е одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се про |
ледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја о |
не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обе |
шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она пла |
одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити |
да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на т |
да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, н |
а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро ј |
илостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p> |
ла што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневат |
рави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мен |
анко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је |
отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма как |
е у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер та |
склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто фори |
т јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић |
ане пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора |
е добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гл |
промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом |
е около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура пока |
лазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим |
{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво в |
и бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запитку |
урат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира |
ада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што |
утрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми |
»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само пе |
S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. |
44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојак |
ет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школ |
« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начини |
на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био н |
ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па |
гледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> уп |
д ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чу |
наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер |
ног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје |
да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако и |
ледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јав |
не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, на |
ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S |
p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говор |
зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школск |
па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не |
исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересан |
мена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе |
т, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели |
не било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом |
стићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко врем |
што саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешт |
на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, |
ић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђ |
н — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у го |
био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал |
ад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуб |
абика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја |
Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић |
еви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ |
} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажем |
ручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још д |
лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бран |
о, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му у |
е, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био |
е к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а |
Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо |
Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На ср |
ати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку д |
пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би н |
је.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлиц |
ним се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем кел |
авим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ |
та човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном |
ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, за |
е већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па з |
ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> |
; примите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гос |
о било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзн |
што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка п |
евче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двад |
се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се |
.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алија |
м духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да |
па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да мож |
о Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечер |
му возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бра |
на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у вел |
.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасв |
ачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље б |
ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако о |
его људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} |
ве готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ рас |
просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада до |
има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем |
н имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> < |
S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Упр |
па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ с |
а к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забу |
е обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би треба |
а пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мно |
нко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} П |
јзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чин |
т окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, б |
о би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд |
Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају |
од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику м |
о одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} |
, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; з |
исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један |
нако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> |
е све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из башт |
ек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће ни |
/p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type |
Извадите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, |
дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} |
амо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} С |
{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем ко |
какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има |
им!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по |
блу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и |
и ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био |
е смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запет |
велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји к |
тсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S |
људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} |
} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{ |
Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једв |
, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је с |
> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му д |
е ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо |
по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само у |
у се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.< |
а, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку |
ивићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханик |
лела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> |
досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</ |
</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде. |
најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродн |
под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад најед |
то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{ |
ан је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцн |
ар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклон |
>Наједанпут дође маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на |
у — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари |
а се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђа |
де, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт дво |
умен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе ли |
ојекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опе |
н човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је |
праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се над |
, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији ш |
нути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозвол |
скам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живи |
у је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, |
оје он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим пут |
се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малоч |
то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођ |
Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити |
ако да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни изда |
бра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето |
само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу н |
опасније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је |
добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у п |
е имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се |
ва.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу |
у познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у |
јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb n="1 |
вићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страхо |
мине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога |
не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спусти |
кет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи до |
не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ св |
, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбу |
не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} |
нко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за пос |
био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим. |
знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каж |
само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} |
јатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онд |
бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећава |
уо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <p |
погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза |
анко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи |
ад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они т |
и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује. |
зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> |
ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Са |
добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се см |
љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то |
знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу с |
научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се с |
ора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца |
неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу ј |
положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане. |
о сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво |
ом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гр |
/p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала |
рима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им в |
ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је најве |
ћи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} |
бав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама |
поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«< |
ту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу |
ете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n |
чно и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и |
а са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи |
ита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже д |
ели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, он |
, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и м |
се показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваш |
ој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па |
и бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга |
аветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће |
испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, п |
очетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, са |
била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого п |
м га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лау |
ером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, поче |
ривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка |
разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад |
.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рад |
јаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн |
смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао сво |
> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш ш |
њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други |
виче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на аста |
богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом ди |
године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу |
све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и она |
о разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио ј |
Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ј |
бе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко н |
ом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се |
непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} |
па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на п |
сира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио б |
њу и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и |
до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} |
коло једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта д |
екај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па прод |
p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног |
о зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Ш |
ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи |
се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они гра |
до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срц |
иру, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</ |
гу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познаје |
p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио. |
p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком |
че, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је |
ве лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Ка |
ље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; који их није изближе п |
ам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па м |
нако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ћ |
слиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Грив |
то нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема |
шао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам. |
1" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ с |
т начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он |
плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S |
у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па |
је.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер |
е све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и |
ло по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони |
огату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, |
еданпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се расп |
ам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} |
} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бран |
пфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани |
да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весел |
д на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И |
се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p> |
лна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код |
ј не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за бе |
тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет фо |
.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, |
Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, |
е живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде. |
О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у |
одина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас б |
у и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} К |
ош то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још о |
овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потреб |
мајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је зана |
оже умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога |
На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до с |
љаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у ја |
аника зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Х |
заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан |
S} Због какве изванредне околности може се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} |
ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, |
ступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханик |
то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и за |
твама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ ко |
.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и св |
срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p> |
у људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале |
лији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у ч |
ма у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда |
илике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p> |
.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и с |
због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек вел |
од куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p |
е по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па и |
идимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставим |
Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вел |
ало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те пос |
пало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри при |
чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну ре |
едан другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, |
ци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погл |
} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад зам |
се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да |
; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да |
као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у пети |
у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему го |
е, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а п |
свади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђа |
косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег ти |
па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост |
предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здр |
Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми |
дно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Мор |
ами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућ |
квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у др |
у јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после го |
ру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се |
з кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу |
акија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене |
ти, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринут |
Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скре |
познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем саста |
Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја гот |
ксцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И то |
дао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рач |
јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n=" |
ви катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у пром |
ну.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако |
мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но |
ле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту т |
па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно против др |
не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо |
вља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покв |
имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, |
помиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone unit="subSec |
о ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане |
ао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су о |
знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале н |
дну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум че |
истоти права природа човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокв |
а сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господ |
, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо |
некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изглед |
е у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p |
да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплаш |
одине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да |
«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге |
кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добр |
Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и |
аме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако крат |
е само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти |
е, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, г |
богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је т |
="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је |
кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све |
женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је траја |
лости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен |
о неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико |
Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Ж |
ју, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, |
овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га |
оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас |
.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај не |
вимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне коша |
дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја н |
дуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и напис |
е украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, |
акве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлега |
о се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био са |
прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може |
В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнућ |
то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на доса |
це, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} |
еће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од |
могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако прав |
и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатог |
е и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно |
> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић |
ећ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем. |
д не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни |
ити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са т |
да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их к |
онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ ф |
аскање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не |
рајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле |
једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут запов |
и своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпу |
мо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку |
е куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, |
задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснул |
се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се |
.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна |
ње међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у при |
е, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ до |
љство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} |
у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам |
уке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рун |
ардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па |
о Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то |
Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к |
т последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ оп |
Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференц |
ија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} |
естре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство |
ичић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас |
игра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки љу |
Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца |
првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је о |
пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа ин |
пала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, |
иниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ |
м оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад пред |
форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S |
а Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милости |
е већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показу |
искивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је теб |
ам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут п |
р чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији. |
етковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p |
ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико нећ |
брог друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе |
квог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Ос |
м, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>» |
лови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо леп |
су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устан |
па’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но из |
ути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на со |
те од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је мла |
ље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостив |
то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докуч |
Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187 |
ти, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете |
да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посе |
д дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа чита |
држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се |
чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да |
е да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико мес |
поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удал |
мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме ни |
од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене вел |
јза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Баб |
е од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мам |
ла готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} О |
тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајте |
есело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као |
што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.« |
ције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и до |
е недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло д |
љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставим |
сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Грив |
анпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: |
ити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу не |
века пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако доб |
е, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Ве |
ртретом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Друг |
е.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу |
d="SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </d |
рећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се |
и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 б |
па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S |
ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милости |
еколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мув |
ан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и о |
оведи, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да |
е прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо. |
га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје |
, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не д |
у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Дес |
и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала |
ође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не оп |
она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се |
а њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру попр |
е одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне би |
ав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се ж |
унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости |
људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засв |
n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једн |
а.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" |
који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни |
а!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Херми |
дан овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред |
пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој вароши |
што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упиш |
стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао |
гране сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да |
емо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у |
у, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се игра |
Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо |
е да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовал |
а Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а |
/p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да |
јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама |
} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} |
окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — |
не.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, |
} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{ |
е само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу п |
фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је по |
{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у заја |
волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао неш |
<p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад в |
што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, |
е у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо |
!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу |
ревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кр |
Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мат |
о се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Х |
почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве |
го бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једн |
а пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женид |
, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то до |
сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па |
оја сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да |
канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли |
оворио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разго |
узвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да |
им, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде |
а првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право и |
н добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да |
се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је |
и за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да бу |
ликаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била гос |
лапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка |
а се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хе |
ојом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код же |
.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од |
, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но к |
руштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, је |
тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и т |
>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и го |
удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у |
те да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам |
а млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о то |
ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па п |
Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем н |
ену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, |
окоса Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад цел |
еби дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто |
че ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке годи |
јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{ |
ну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеусн |
»Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} |
да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше крен |
венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике с |
, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто по |
да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаво |
и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздра |
сплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију |
јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав мане |
даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетк |
и домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја |
—- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је |
донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метн |
адовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине ме |
ко?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на |
ећ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се |
чеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша |
пут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати |
е вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ вароши |
ељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари са |
без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму |
л’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ н |
{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једн |
демо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранк |
лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искре |
лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; |
ма мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами ник |
ваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног израж |
портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф |
на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и јед |
афинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићк |
еди на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га п |
Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле |
/p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црни |
деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната чо |
предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта сме |
о покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут |
бимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у |
ила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка. |
ка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није |
у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један ве |
ило је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’лад |
ка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански нос |
унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</ |
наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натур |
ина, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, ј |
ак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бра |
а формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео |
ј покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гл |
дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском ду |
зиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако |
, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко |
ео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши а |
а Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не |
Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан |
ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма ка |
друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, к |
нао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњ |
анику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и д |
шла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни г |
На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла. |
p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Б |
е сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд н |
д у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива бож |
ам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Та |
а плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, п |
су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за б |
снији <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаури |
за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, пој |
</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са |
вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био |
је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити стро |
а на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се врати |
сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа п |
во су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најп |
никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се |
ише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа про |
ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за нов |
ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, н |
и слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случај |
сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само д |
у је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ни |
друму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан |
е људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га м |
скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, |
у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаро |
е се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка ср |
емо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, по |
да се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га ј |
који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се |
правитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ |
«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«< |
срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и ма |
питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да |
изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди ст |
зне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па оде |
ашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и |
е већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се |
сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја |
се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од т |
квог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је го |
а се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p> |
н старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 годи |
ли »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зо |
мало поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се ч |
<p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би би |
држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашен |
зити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет |
ти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ са |
/> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се с |
{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, |
а му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{ |
ранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S |
је, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, |
школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо соб |
знесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода. |
едеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не зн |
ме губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч? |
спа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на некол |
оју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано |
а, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!« |
ујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицка |
ати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо |
ки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба мл |
<hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који |
мљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p |
’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше коке |
унић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио |
одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам |
алер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била ф |
била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ остав |
пити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, |
е могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, |
комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Ре |
у ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању |
су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот |
»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту |
мо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на др |
а!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</ |
човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу |
не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упуст |
мре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао са |
сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу |
се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред св |
ад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине как |
вој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у ко |
него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{ |
помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам |
орим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људм |
тку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је о |
, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га н |
<p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S |
, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Ср |
ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и |
енске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега |
је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S |
ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирот |
купљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан |
да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, |
да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао |
Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p> |
а лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их |
о пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате |
једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад н |
а рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мат |
и кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, |
»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му |
к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјани |
е један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже д |
ученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> < |
бе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се |
богом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што |
Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем |
, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми |
ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> |
рљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</ |
спрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но м |
је у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо др |
има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’? |
да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једн |
евино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила |
има сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бра |
о рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> воле |
ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опе |
јем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један сл |
шт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго ос |
{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се |
Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та т |
ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> |
рође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала О |
говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си |
ересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пук |
ни распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још |
!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је |
ти, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре |
ио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} |
ванија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, |
кажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти љ |
вају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се ни |
.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижља |
угу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили |
си се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да |
ађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на п |
и егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <p |
милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, из |
не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да с |
ра бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући. |
камердинером.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар |
е.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви ме |
н баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју п |
ад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао |
свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ б |
је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да бу |
равом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задов |
ривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ ј |
га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па |
па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, ко |
говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад је |
} Наједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић |
ди кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако |
извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколи |
, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, именд |
ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се ук |
о се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре на |
иближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла- |
е, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени пока |
но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте ник |
а, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо н |
има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, |
у опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог п |
оним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C1. |
ад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као |
ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да г |
игнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирн |
ечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад изла |
а купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а ве |
о сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију на |
био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се |
Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио са |
ета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита т |
акав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу жен |
’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>» |
»Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Поч |
а да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други ка |
на, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женск |
у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да ру |
у увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су ја |
обре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта |
деш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Е |
авом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу це |
зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Пров |
све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> |
аћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћед |
здарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, а |
на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«< |
каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} |
е маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</ |
е, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, |
и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји д |
годетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но |
и гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме |
а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћ |
коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме |
је ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим с |
кај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића |
начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало |
исам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нем |
о са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић о |
о више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огл |
м Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоће |
умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све ко |
одворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве с |
то запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какв |
у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један да |
а њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи |
знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој им |
неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одм |
Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара |
ранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и |
воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се |
стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи ш |
ад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити |
ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га |
а бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</ |
ћем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па |
о се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: |
настику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму ви |
орали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић та |
њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити |
ко Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад са |
.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то н |
Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца |
о, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у то |
дији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помисл |
т.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, |
, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; м |
. љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами |
ије било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, п |
} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам мо |
ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов |
.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта |
и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима |
ве без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што п |
какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свет |
ам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се |
p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати он |
а дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Нар |
рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја |
ам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да |
е.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подн |
а ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — к |
слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почн |
се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама |
отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на п |
ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува |
Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће |
капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, |
Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По |
S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p |
{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је н |
{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу |
верије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: |
ако једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« |
да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помага |
ред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од |
саси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам |
мање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Б |
противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако |
Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече |
0 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе анонце од |
ад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у |
не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Тр |
ан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ о |
ро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар |
а мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле |
е већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинск |
овићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да на |
јем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, |
тире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранк |
S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p |
иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног |
ни познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Нар |
ђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад |
згледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из с |
} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој |
екао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао том |
де се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које |
ао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био до |
спођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад |
с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и од |
добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга |
Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо |
док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па см |
е чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П. |
те?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостив |
ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био |
авесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" |
ртир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријате |
ати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S |
ла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и |
м готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да |
гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да с |
ро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита |
уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна же |
поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, н |
н, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле |
Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жа |
Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, а |
ти, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет |
о озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто д |
} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да |
се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, |
а ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>» |
да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је о |
е научена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, |
је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> |
велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова |
ошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива с |
морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја тека |
да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну част |
ој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p |
Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, ј |
бика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хо |
кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура п |
p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} С |
усти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а он |
буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она |
уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестр |
>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт гот |
ла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштује |
авде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, |
етнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису та |
.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, рад |
ити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>» |
неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је |
, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> < |
удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавај |
држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на |
јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа ч |
е су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар |
на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у |
опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, |
ита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама |
ећ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого |
обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дван |
Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше стар |
симу, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе ле |
ати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> < |
детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми |
} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су |
} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} М |
вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо до |
, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи. |
па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као н |
а, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала |
ако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго |
и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалил |
игурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, |
шње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па све |
ућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и |
нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет |
p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S |
са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, |
новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене |
</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p |
а да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и бела |
ирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која |
ићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо |
умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n="130" |
> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала |
а?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то к |
њем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не зн |
ити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Че |
{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже |
и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје |
е у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; |
уда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} По |
} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики |
в, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова |
ер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кр |
ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у креди |
као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p |
} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће вид |
л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно |
само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »п |
оброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бир |
да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у ј |
пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Б |
обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с |
можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} |
о друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} О |
е на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ет |
чити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал |
Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> |
ремена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан |
ку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профи |
м Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је |
латуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме улов |
сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} И |
, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се пот |
а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим |
иволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала. |
ао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је чове |
у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p> |
<p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су проме |
а ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита м |
утора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер |
тати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, |
м са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по т |
не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у |
ти, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не о |
.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја |
цкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад |
»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.« |
а нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па |
баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој буке |
а зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поште |
да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, може |
ама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, кој |
а срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо и |
Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз |
Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билиј |
легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p> |
ре, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, д |
ти, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао |
’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ оп |
е егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није |
емо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се |
сић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево |
њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш н |
м, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумиг |
бра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бу |
деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам мо |
надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије |
који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме |
е баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам |
Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими |
ећ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и |
а говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек оп |
имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исп |
p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће са |
људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би м |
ер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то при |
д сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер о |
једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да |
естој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од |
а сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептај |
pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим с |
ем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па |
о!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да |
иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једв |
ћ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало |
ли, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«< |
није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Ј |
о наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две |
никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код |
тера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао |
оље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и |
ок је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} А |
твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, мол |
ј чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног и |
у, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} А |
ам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове |
да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за се |
пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као |
од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано |
м имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је бил |
ирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам би |
го сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упуст |
е завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћ |
о дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диж |
у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бранк |
се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети |
, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, |
ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафал |
ло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јав |
све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфу |
ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{ |
ор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам би |
видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви |
а јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се |
госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</ |
мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тог |
ирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници |
, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку о |
Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба |
рима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} |
Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мо |
шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугме |
ји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на ко |
ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најб |
могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо |
та, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мо |
едну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не |
ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, |
ранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>» |
то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и |
ка све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност |
ости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам о |
а закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, кој |
о сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста |
лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане |
еки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конфе |
114" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} |
огу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом при |
екинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све |
зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, д |
стима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку |
д сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више подн |
!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, |
у прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним к |
два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силу |
о, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити |
и.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене |
о што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са друго |
— то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио варош |
есто онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак каког |
аци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се |
у и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока ви |
о рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншп |
имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!« |
ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест |
лагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фр |
ицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад с |
м.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи над |
е су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатн |
абика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да |
ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко врем |
а мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S |
господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом |
ље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да с |
на, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} |
<head>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од с |
мо мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико мо |
три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било с |
дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати |
и.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај |
е.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми |
и. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S |
ла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нем |
нати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; |
чније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци |
иком?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није т |
м тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} З |
неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забод |
оспођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранк |
м се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин |
estone unit="subSection" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она ј |
препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем |
47" /> промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, г |
Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у све |
ика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> |
два чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићев |
> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да с |
могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ни |
м се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да са |
утем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Ч |
снићком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она |
предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна |
творите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворит |
ати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, |
ви Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад са |
женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек |
> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка |
е, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред ј |
м све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сук |
ви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p |
зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без |
но што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фан |
ства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врл |
фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није |
ори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од |
политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} |
аков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име ј |
n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{ |
Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика се |
и да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, сла |
крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут |
ко.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчи |
<p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињ |
и могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} |
pb n="207" /> <p>Десић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега ни |
стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој кап |
е нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај с |
ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p |
о; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да |
читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки м |
од вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још |
ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без свак |
по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу д |
амо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисал |
е добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измис |
су били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} |
у, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и госто |
го време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} |
стива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у |
и; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим |
<p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе |
њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и оде |
ође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође |
рала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чист |
/head> <p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он |
<p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове кра |
друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Грив |
остиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра би |
малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам |
о из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на м |
но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао |
Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да |
ead> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак и |
оја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити |
нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} |
ретерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, |
спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, |
, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код љ |
ако се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., |
да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу н |
нко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу леже |
аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ п |
ој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто |
е допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} |
S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> |
едно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div |
и’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у |
о да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако |
, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мат |
кивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад |
м позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу |
<p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се |
кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{ |
анџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим |
и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад |
великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p> |
нирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру как |
Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељ |
еном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам |
еран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајиће |
крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, п |
ћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје |
додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер м |
а познанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да д |
честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме оп |
поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се ч |
на Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> |
све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пуст |
стајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам би |
а с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се н |
сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, |
е био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео |
>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S |
ика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу |
аре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве |
даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета ег |
Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности т |
би чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Баци |
ела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им пр |
ки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста |
вица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ст |
>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите сре |
овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у н |
ећма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о |
н-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, к |
ћ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести. |
ују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n="51" /> |
и, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане вели |
сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, дра |
ав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није |
ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац |
добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} |
S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није |
то потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бра |
је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је ве |
трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет |
огатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђ |
и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом |
ије волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао и |
да се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио б |
, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фр |
па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада се |
ио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама забавља |
о није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног о |
ремда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији |
е иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{ |
Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла |
нка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре вољ |
но«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> < |
брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Траж |
ине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се |
аларест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, |
«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још н |
немо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођ |
.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим |
одају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме |
другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтца |
углао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав. |
ли нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на п |
све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци |
а руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; оби |
Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки д |
јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о |
је сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формунде |
на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити |
обегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и ожени |
ичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви забо |
о онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљи |
н је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фр |
заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с |
ванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами ег |
венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко п |
и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад |
је било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за висо |
рајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о |
није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинт |
се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и |
су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне пози |
ар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу го |
а са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он та |
кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, |
Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу |
Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа |
ле подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том |
ју дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми та |
ару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је јед |
је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су |
ведао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} |
тити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, би |
и који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама |
а ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лиц |
ићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, кој |
{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Ка |
није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ |
тку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дођ |
шли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећ |
дим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет на |
премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од |
ао поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> н |
етне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а нада |
лостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене. |
само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi>Mad |
еће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се |
чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> |
о, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити. |
аже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог ме |
е истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја прат |
па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло т |
а да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана |
одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код пр |
то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бр |
жиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женс |
Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је |
га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу о |
То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору п |
ави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, |
људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у |
истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Иде |
ла и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаћ |
и сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда с |
учај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се ув |
аклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколи |
} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој дове |
же доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзил |
} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«< |
нтереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећ |
е ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она на |
{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице |
већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После о |
напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја |
аура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није м |
е пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запуш |
ке, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дрота |
ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И |
а ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ни |
лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особит |
> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да |
сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у |
мешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао ј |
е о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{ |
мет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ |
Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све |
еда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је о |
а ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p |
једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио |
дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то |
Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија |
л’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види |
к, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја |
Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путуј |
а Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата |
ткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави г |
очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распит |
т што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њ |
смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из |
Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па |
батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не б |
ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се |
а се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем пита |
p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, |
најпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»А |
Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто |
ведати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу |
им, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам |
или? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистеро |
ве то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као |
говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој |
о бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он цел |
моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S |
о ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковиће |
то сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја са |
сош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца |
г такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи |
за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ род |
зија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са |
да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} |
еста зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но |
м у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је |
сталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S |
} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураш |
ти.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} |
ио сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из ш |
опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако |
ет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p> |
г рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити |
Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опе |
скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у |
ој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као ко |
ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је |
сирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Ч |
ви, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S |
квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.< |
иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако прол |
се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати |
сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да |
S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од |
че лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кред |
јацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све |
оји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје во |
мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како |
сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Херм |
ам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак |
за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно |
надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са м |
о сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави. |
ас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с |
густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли |
ува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} |
ој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збу |
гарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њ |
де, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако |
ло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојк |
{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неу |
им љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми препов |
а њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни |
<p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко ј |
ед мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па |
од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ |
</p> </quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку |
њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубез |
обро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три |
свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у те |
анко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, |
рече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, та |
а нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ б |
вио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај |
ма у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине |
, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то д |
погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит |
поље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда им |
ен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и |
.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наи |
ће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> < |
научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један оста |
опасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па з |
лого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две мл |
чекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има кра |
вале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збаб |
ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Изв |
чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мил |
и, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично |
ави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ љ |
ари размишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговара |
ићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ла |
себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па |
} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајца |
је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, |
p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мал |
ами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чи |
ом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошк |
е реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да б |
<p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу уп |
Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} |
пет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интер |
смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се |
у се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку |
</head> <p>Из дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комед |
буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{ |
дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него |
Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} |
акве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш м |
«</p> <pb n="115" /> <p>Комплиментирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке зем |
нком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега |
г да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки в |
мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из гл |
> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода |
човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био он |
у реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер |
усти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговар |
е за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{ |
оћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> |
Швајцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на п |
аткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа |
а је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви |
е међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало. |
че леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу зало |
.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад на |
/p> <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ру |
мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли |
ције, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли д |
е била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви |
Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми шт |
је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинит |
ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбо |
а.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек |
ку банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колег |
теку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</ |
познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Ис |
ећ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} |
још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} |
носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај. |
нко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све ег |
вна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из |
а кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати. |
тву реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо |
. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се ра |
не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу дес |
дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но |
им да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ |
колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по |
им анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на |
е Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо про |
мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам са |
а приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отц |
е изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Су |
ет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да припове |
«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина пров |
p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није |
ономију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </body> <back> <div type=" |
јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на п |
{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама гр |
ио, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни |
и.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пу |
Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом |
ти.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о |
а пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>» |
лане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније. |
p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код кућ |
икеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се |
на куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допад |
мимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обука |
ћ отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на |
кту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и м |
да.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа вел |
кле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, |
ела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p |
сао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Т |
ком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам д |
буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказа |
м Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па |
ну грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="2 |
лого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда |
ико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом оби |
пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Б |
ађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти |
даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојес |
на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисм |
емо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изглед |
срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> |
у ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 |
е женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпо |
би преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote |
и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку |
и, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да на |
трану ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пр |
емо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста |
м.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад |
доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика |
багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са те |
S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан б |
а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не б |
ла је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале |
да.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екип |
</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад |
и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај |
ицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске кра |
дма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабер |
{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Ка |
, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицед |
<p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за т |
Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искренос |
ло по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да тр |
, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију |
p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити |
нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговар |
шт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен н |
фтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; р |
ћи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S |
на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се шт |
о неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После пон |
Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет |
ч, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, ко |
делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ |
рну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p> |
рамо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми см |
p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом. |
p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је |
тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је ш |
ле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; са |
еће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се с |
преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу н |
тију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити |
bSection" /> <p>Међутим, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу |
недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанк |
ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} |
смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} У |
с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић дана |
чи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чик |
нцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допр |
разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко гла |
у празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мун |
Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што |
е разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> |
»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо |
ад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други ра |
</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са |
онтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упоз |
тати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S |
м и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се до |
тољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у в |
рви и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хте |
свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајал |
говарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за не |
>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Д |
аде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нис |
лабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На с |
е могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији |
све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хер |
ку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва |
ође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не |
ругог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешес |
а нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Н |
им Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантни |
Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но мо |
сић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Де |
и.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се т |
господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се ка |
ништа противусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће проти |
{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, ч |
цију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру |
никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасви |
, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{ |
ростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамш |
ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје ср |
више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима |
нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па |
ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену п |
мела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тр |
о хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредит |
о ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} |
све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате |
друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш |
рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву |
мердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио |
ас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре |
лека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, |
устим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> |
отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то б |
л човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дам |
ни једна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био ранде |
сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи |
аст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости |
а то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, |
јало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се |
проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> насамо разговарао, и једна |
па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.< |
ије било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланин |
не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, м |
аш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, |
ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето В |
бентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, сл |
.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам |
{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе |
гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ств |
’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S |
новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајм |
није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није ни |
, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га чо |
, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у |
би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сир |
е се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико |
p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове |
; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са го |
се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је ка |
се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики ч |
а преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак л |
шу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} |
гоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{ |
ивију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено |
у лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо |
ћна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје ст |
но ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунг |
ислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери |
ша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од |
гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прек |
ста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бит |
мо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набав |
, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда ј |
ало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се од |
н је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у |
нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар |
То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би д |
овести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, |
ра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом |
алој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам |
; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког чов |
} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презр |
ео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задов |
или.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то |
се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало |
ве је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да |
{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који |
А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан |
тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја са |
ла; никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су оби |
тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на пе |
р мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата |
саровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да мог |
.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год ви |
.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме |
јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти. |
ила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} За |
ти, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину ко |
Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић |
м је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић |
м, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Мак |
тупе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може б |
ши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.« |
Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја кр |
мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и она |
Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктор |
а вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име |
што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење зад |
S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к ц |
’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спо |
би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не |
ђе две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу |
и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се |
оје у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</ |
вори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у |
рзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу |
S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зида |
.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је |
е грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна |
е обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се |
дант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола пре |
се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на З |
Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим |
и, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја дик |
мали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна жен |
ви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</ |
д си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рун |
па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајфер |
нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, |
да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чин |
мо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S |
нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да |
еће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, |
емају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј |
срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на в |
е музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за |
т одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., к |
доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на |
би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то д |
а.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и |
, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво б |
пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја не |
еселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке исп |
т.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Једа |
свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Б |
.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао н |
и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, |
ад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија |
тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{ |
роменљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи п |
вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онак |
егово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће |
ники из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је в |
ј девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прослов |
љна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема. |
траги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан |
творен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачк |
з гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ниш |
као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни д |
ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је |
, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около ј |
астуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира |
млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико |
— да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> < |
екар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па |
е крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па г |
не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, |
имам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да в |
ић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у д |
азљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, д |
госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту |
добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите с |
е нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу соб |
сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учини |
о: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Хан |
нџић своје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му |
у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамил |
.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се. |
једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к |
их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На |
> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам |
оријум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама |
ам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се |
има да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године |
е веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} |
м и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут руку |
није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде нат |
аси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не мог |
и да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова |
Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од |
n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, б |
; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} |
доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједар |
ђа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ |
ки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само саст |
пет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добр |
огодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаче |
S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор има |
свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вам |
то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа ш |
састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње в |
међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванре |
страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умил |
о им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту оста |
сти, који друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p |
го добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бра |
малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« |
астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ |
ло, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад |
ине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p |
ника је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда ко |
но поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко |
ом Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; доп |
есан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам |
атељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не мож |
т ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ |
м, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Веруј |
ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослов |
ог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол |
ијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} |
о капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упа |
њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а му |
л’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало |
ди, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</ |
да би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета д |
смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у в |
да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и |
поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу |
не га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је п |
и.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да са |
ад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јес |
не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће |
анак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, п |
са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо |
ља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље |
ев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допа |
о буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напо |
S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги |
ос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда |
уцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, му |
није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од |
еру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Ка |
им игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на кварт |
да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и не |
е.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ м |
ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од р |
’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад |
о и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>» |
еда.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S |
ка свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; зна |
ћ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и она |
ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да с |
S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут |
е запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта |
Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако |
рао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ |
о, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта |
две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ |
му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опрашта |
му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамт |
ико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће |
идела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће |
како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна с |
каку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књиг |
ео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, |
значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе н |
Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо м |
што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам к |
што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њ |
д човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да проби |
је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p |
ику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и ов |
Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасв |
м о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми |
<p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За нек |
и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пр |
>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да |
овек увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, |
ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове. |
дећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то зна |
овић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упи |
остима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је ве |
{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" / |
ишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем |
у нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S |
р био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути |
онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара б |
е и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмет |
маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје ст |
и шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Нем |
а Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпр |
је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и исти |
али филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражи |
ијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на с |
иле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било ме |
ко сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опе |
сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> < |
оље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићки |
се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је |
исам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала пр |
у околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам прот |
о било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су п |
Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији б |
дан издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним со |
грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли св |
маћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити биле |
ако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вам |
<p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: п |
се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разго |
ају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву |
у нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радуј |
, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од мо |
и и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под п |
т је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу |
коме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и < |
опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми о |
<p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили |
ривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допа |
, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учт |
а какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поно |
е млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, |
ругог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успореч |
а наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тог |
ика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе |
»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Х |
л’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке же |
госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, ув |
против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, д |
ти.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док |
и, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато д |
ијем животу солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се кат |
није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> бог |
ту њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родо |
аме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало |
илија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многај |
господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста |
на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде к |
> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чик |
у коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћ |
је крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви про |
т са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се |
и за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо с |
је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерациј |
ашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи ка |
и нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> < |
и до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врат |
} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмет |
ривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} |
се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не б |
ре, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} |
S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и |
ећ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми п |
путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно |
рупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да |
ти се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре |
т толико.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд |
а.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, о |
лки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим д |
{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељ |
бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Б |
рлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у |
не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} |
ранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бра |
јем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим бог |
мина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да ј |
а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носит |
вити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} |
ичем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Де |
атим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и |
ом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом |
Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, мл |
ко треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, |
коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Ве |
рцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се |
ма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер |
м Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што с |
>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Баб |
ре хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростим |
дела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве |
е ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S |
ити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дошли |
кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из |
свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се с |
да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати |
м да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с на |
ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна |
ра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се |
ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима пут |
} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»З |
себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас н |
аника већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С бре |
сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава |
уги сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнем |
p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер |
његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Б |
фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам |
гог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахерај |
да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави ср |
оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на в |
ођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но му |
убићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди |
те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окрен |
пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да |
ад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу т |
још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је пр |
се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо. |
или.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма |
он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p |
<p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да |
м ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p |
вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је |
шло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали |
т.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите. |
и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, ко |
свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако |
оје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар |
чања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били. |
о глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу |
намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је |
а Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S |
/p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде |
никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг |
у од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} |
ично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочита |
а рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог го |
S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да види |
да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, је |
а имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне |
то имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} Н |
ивене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му об |
добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком в |
бра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тест |
вио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све пла |
вити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке игр |
, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеј |
ем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да н |
им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског |
је да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати |
’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове |
ти, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако |
узикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики до |
г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један |
анашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женс |
м кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведо |
унија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сра |
и; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и млади |
адовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, п |
реко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта к |
ај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: сав |
и.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви |
самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и |
.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће с |
рофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде ни |
ако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је до |
жали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоу |
тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; рад |
откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{ |
имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који м |
Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{ |
добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хт |
о је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све пред |
ила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има сву |
прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Про |
енотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а |
парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалим |
век, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти приход |
р је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је тв |
какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље |
овекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет до |
од пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; |
шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њ |
но једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га |
, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели |
огзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p |
и од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»С |
ки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал |
а се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фа |
109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па |
да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, из |
о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратил |
чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} |
о гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љу |
д су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три годин |
је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} |
од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне стр |
ни послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</hi> </ |
шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на ме |
ела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канд |
добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ деве |
свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи |
дан другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем |
ега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујин |
нут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривић |
нда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па уз |
га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{ |
зентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Луте |
тива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> |
ма Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас |
с сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p |
што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-со |
{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, т |
и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ п |
оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут п |
видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа дого |
пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам |
кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану |
пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па |
/p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Отку |
еко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} |
еле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде |
богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две го |
Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само саж |
ло бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који |
о, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кошареви. |
да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад т |
, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе« |
p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад ов |
»доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у ка |
овек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми ј |
диле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском |
дала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео |
а.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт |
не.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред |
.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну |
то треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима |
је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим м |
е.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њ |
онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него |
једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из каф |
ова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој |
одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> |
и.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је иш |
што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса |
да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази |
га, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам г |
година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, мод |
} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и |
обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој |
} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га она |
ени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај госп |
аспитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале |
другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи |
еднемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт |
и куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{ |
анком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним млади |
упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана д |
имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико мо |
је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић |
е лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутр |
фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> |
ро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, и |
тем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутр |
ан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић о |
ве поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави |
долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гл |
Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир ј |
есто су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писарови |
краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми |
а смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слобод |
нај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо |
<p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на |
85" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стр |
та више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около три |
Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, ве |
у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још |
ри, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је т |
, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико им |
рсона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један г |
е, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, |
коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина |
ам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кућ |
реме те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и |
} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено м |
па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, |
ало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около пед |
} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још |
а са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је б |
</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, леп |
само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у |
есић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло |
ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као |
мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи з |
ко свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а |
ије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста |
и ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глид |
бучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, |
S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако |
о узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; оп |
па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она ње |
напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очи |
поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, |
један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила има |
ђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози |
S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а М |
кле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чи |
и шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједа |
ио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа зе |
и на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распити |
и; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div t |
и публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, п |
стајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгл |
ишт’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам не |
мештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, |
и се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Де |
</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба дод |
амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем |
p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ |
ије.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, је |
је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бр |
д у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо |
шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шу |
код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S |
преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво вес |
бере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се |
о селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас |
<p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро |
и.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад |
се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{ |
волте сести.«</p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били по |
ред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Пита |
да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у |
/> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад ов |
ан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка |
исаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{ |
скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо д |
а руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Б |
S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.< |
; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, |
матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пе |
е учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и |
школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расе |
у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виц |
овима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се |
ромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам от |
а три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црн |
хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капита |
то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и |
живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је с |
вати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S |
Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа |
цу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за о |
то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио |
уже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом п |
од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове |
p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије |
секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад |
тина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас |
а.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом |
отови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселим |
мо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од |
делити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су |
C2.10"> <head>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим са |
е нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам н |
кле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C |
} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И |
} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво |
.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</ |
хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, до |
зове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и |
ше, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску ста |
нко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb |
опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана. |
е стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија ј |
о, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p> |
сте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље ид |
немо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем у |
мо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Вре |
сам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар ј |
о Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад до |
<p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папи |
рце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо |
еко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; |
о се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, |
18630_C2.5"> <head>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас леп |
Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућ |
те мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла |
дила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, загр |
еправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?! |
пију.</p> <pb n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да В |
урмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама је |
а.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p |
г састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" /> |
би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у мал |
<p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је па |
бим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џаве |
интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тра |
се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам ра |
било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бр |
овору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су |
d="SRP18630_C2.2"> <head>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био г |
ат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештен |
се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатог |
дни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек с |
, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране сед |
ки живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће |
се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на какв |
а различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кр |
постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седам |
е био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С д |
једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћ |
у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, |
аде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варош |
ној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала |
n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Пер |
Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није |
међу сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно |
трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер |
и, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо |
учка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она и |
видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p> |
а се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједар |
кономија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једн |
и одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одра |
повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви с |
шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећ |
</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја с |
есић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шуш |
отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спом |
вић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу поз |
е стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако ш |
{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, ч |
илом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није |
{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љуб |
стра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са м |
је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Грив |
, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} |
ли.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију он |
ном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се уд |
на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако ста |
а, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле же |
за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула о |
на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи |
адве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око баци |
ају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим |
прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање |
каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, |
аће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под ту |
ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сам |
о је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 |
b n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се д |
ом бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако |
жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S |
није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, |
ију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда |
су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал о |
и лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао |
мо ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш |
кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да б |
е није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Ма |
мену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене нак |
крадем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад |
радом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Ч |
нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са б |
а њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде |
’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет |
шалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не мож |
у и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он |
ви бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не |
срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте |
н Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, |
мај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и |
ко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу п |
»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију |
> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} |
, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу |
ажили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, оп |
е недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли |
мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да че |
мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме |
>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином оп |
о ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе |
та ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p |
т’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? |
ека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала ника |
ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се |
<p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојк |
о је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоћ |
ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због к |
ле, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног д |
не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован човек; |
’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом по |
ого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко |
мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па |
/> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била |
, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен теме |
, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, |
амо печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па |
и онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онд |
ило.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом д |
i> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је |
новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти т |
ео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S |
<p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио |
ити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на |
, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писа |
г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам так |
е.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> |
ио; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја н |
ш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, |
ече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ т |
ртрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пит |
год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се ун |
осла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми |
тник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето така |
а!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим т |
<p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола н |
азговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морал |
n="186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p |
удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објави |
сант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска |
као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело р |
де бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«< |
ега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други д |
моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор |
зобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жа |
гови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>Пос |
се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија |
си л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан |
о разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, |
се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој прав |
и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са го |
азе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за |
алисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном приј |
човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ра |
приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорств |
S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти. |
тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад |
узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда п |
ећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здр |
м, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам |
задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми |
Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто до |
е срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно |
.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га ниса |
т’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек |
te> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме н |
> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио |
у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиро |
и тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а |
овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p> |
разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, ка |
ам.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет |
мој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што с |
и, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно |
ку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} |
у.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Ј |
ажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лау |
она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; |
ору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} К |
заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чит |
а колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за доб |
ти; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне м |
би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама приро |
i>„Слатки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким |
види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је |
малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбо |
рајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, није била ружна, а |
ика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један |
шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве |
па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри |
ко прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но |
оће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја глед |
истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку у |
> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, |
боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па та |
а и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто |
си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p |
г држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не |
ше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} |
чиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богос |
друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам ка |
/p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref |
се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и |
«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш |
болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} |
ед.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>» |
на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглес |
штук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би |
о си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се |
ас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није доб |
Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја с |
надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја |
Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имај |
и!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут |
абашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да |
<p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима |
е какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу |
њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> < |
огом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више |
’ писама разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли д |
Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другип |
та хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, ј |
че разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја |
о напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>» |
била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла |
p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, т |
така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те |
збрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је |
м помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, ви |
ан дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пр |
говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ к |
во; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бра |
је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула |
у да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ |
<p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Ст |
</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје инте |
аже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да шт |
Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p> |
јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само не |
еш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад јед |
е: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« |
е л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две |
опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш |
ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти каж |
о »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој ва |
тке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли |
ом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с |
«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко |
јпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најп |
е?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве куз |
л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па д |
и знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји љу |
умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> |
видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се к |
да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ уби |
вом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато |
ану гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед |
} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још не |
оверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је о |
спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p |
Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако |
/p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> |
уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Та |
а ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{ |
и је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« |
убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се |
но и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицир |
пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му |
»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро |
и овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџи |
ако сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p |
м, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан пост |
Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опе |
се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код м |
ко су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n=" |
се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Д |
мо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S |
, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је |
а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа. |
ићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се. |
219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене |
ива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} С |
е на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мил |
p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В |
оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо |
станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Зн |
ајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо |
Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе |
Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} |
ти, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ник |
ђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка |
а у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас ве |
ија; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне |
једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p |
елику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро провод |
фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плат |
.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде |
друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш н |
ити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се т |
намо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ниш |
атови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у |
иш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утери |
И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, п |
{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, л |
<p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде дост |
{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи |
што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књига |
анко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљ |
ој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К |
постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да |
дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест ла |
т латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</ |
процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог |
ијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је барон |
еђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас мо |
Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.</p> <pb n="15 |
знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на п |
остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код |
Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он |
мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без |
анку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напосле |
неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови |
, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Б |
ешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бран |
ма погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се |
мо ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се |
удим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госп |
т, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког |
све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: » |
мао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке и |
аве и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и миса |
е руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би |
ла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’л |
{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам |
лем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки д |
.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако о |
ке на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у ру |
ата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну на |
S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је |
видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А |
ажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} |
} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био |
, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита |
о, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и |
фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако |
ља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ |
раше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ј |
ре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се |
<p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг |
, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S |
милије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; ника |
оље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p |
ја се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст п |
а на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</ |
ла; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да глед |
е дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сиро |
римети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог г |
обро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек« |
офулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богат |
ћу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све м |
да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну |
е обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у |
Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и |
Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест година и већ у |
дан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој |
напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам |
о да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фа |
равио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} |
ли сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповед |
но сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам |
ом разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женир |
</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; |
нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једа |
есто додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфат |
ишт’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу |
у обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па |
а у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли г |
је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p |
Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да |
дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n |
сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чи |
д му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад б |
а леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је јед |
па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> |
ао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Ст |
ма деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави |
рао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, |
о претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, на |
ве у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва |
{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања ниса |
вића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; ње |
ло, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушће |
одаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син п |
жемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сиром |
да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по |
не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испракти |
илане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n |
како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио |
е шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фа |
пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује. |
антски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{ |
етнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђ |
рата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекули |
а гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја м |
ућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па д |
се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тер |
ко пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ |
век, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија дава |
цежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукл |
ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро д |
ло је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и про |
на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особ |
удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, |
поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињс |
н Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са |
, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да |
а целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при |
S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светко |
су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечи |
Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитат |
је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ |
ко ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако |
е код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јо |
но, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим пар |
може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако и |
сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу в |
су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резик |
енуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из с |
шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад |
бринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко |
родне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино вели |
је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна. |
ет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафиру |
ма и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, м |
реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, о |
ма није могао школе навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је с |
су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине |
ко један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескира |
ски’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао т |
чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико не |
једно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и ј |
је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ |
имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити |
јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и |
послетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, ко |
а допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Т |
мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бра |
а каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.« |
казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то |
ици интересантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута |
а је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика ј |
докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете вид |
а болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пун |
родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу |
уру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би би |
ку.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадр |
а, тестамената, регрутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су кро |
»Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете |
дан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет |
ина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господин |
се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p> |
к.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегмат |
потекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се нов |
а за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се |
има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест мл |
ика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ |
и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертеп |
ринесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Хан |
још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чик |
p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми |
е па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плав |
о идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и он |
брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице |
вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост |
} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак |
ем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој |
препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како |
прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер ба |
ај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га ј |
уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их |
у и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато тр |
ве већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба |
ра, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши н |
но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удо |
одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бран |
адржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочиј |
; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к |
шт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде |
е фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да т |
илије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разго |
еданпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> |
адла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице |
} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не |
сар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но |
ивића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа ог |
попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа |
морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони. |
S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с мо |
роста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па п |
’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта |
сар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, |
не.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нис |
мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, |
о, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком |
уге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за |
пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогом |
чен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, је |
јина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каж |
носила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлази |
ет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет |
у не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство. |
<pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ с |
!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу |
улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то вре |
твари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој бла |
уо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> < |
тану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам |
е, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето |
и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је з |
ед свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала з |
»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p> |
о.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до |
аже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јел |
зговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто н |
рац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n= |
То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај |
м! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Де |
</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код |
м да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од |
ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из |
гне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} С |
плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p> |
чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпарт |
добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што ви |
му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чек |
ћка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понаш |
е Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито ка |
фали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им |
{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из |
био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди |
мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо |
прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно |
мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући |
а«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који к |
е могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут |
лимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} |
нка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако м |
је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволас |
задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартен |
обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} О |
труфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо |
Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту вид |
торник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне |
возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко |
филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили |
и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ |
е с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту |
па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како |
сподар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S |
ами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} |
и доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, з |
ло више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> < |
како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и |
дужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било вид |
ктичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је пре |
S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рек |
ивићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, |
д нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241" |
{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колик |
варошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро |
аво ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад р |
дагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотер |
опада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — |
уру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста |
о и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредн |
е узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш |
Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Х |
и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ ч |
свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћ |
емичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петор |
а мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после ч |
S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ та |
коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара |
ећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили |
S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, |
људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се |
нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на пам |
В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p |
евојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио |
ма.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се |
Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве леп |
њство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је и |
о дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, м |
.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем ми |
, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{ |
.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} К |
нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко с |
илостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то |
да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А кол |
ред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и карта |
p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај и |
тира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се |
сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, |
разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови не |
све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги |
њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега чо |
еће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је |
поведању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубу |
решли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду |
а <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После д |
акше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, овамо |
нску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ва |
.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Ј |
тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај у |
у. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат так |
; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, |
вати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ |
це уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је |
— тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свир |
ренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас |
а сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да ј |
од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У |
сам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко |
и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу ни |
и од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни |
ћа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> бр |
њен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир |
већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ |
ојим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан |
Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо |
о и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју уз |
ружи сад последње.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Јелка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да |
у писмо диктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у с |
то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за доб |
благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњ |
нтаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начист |
у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам поша |
Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ниш |
соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 |
а ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да и |
но другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно ме |
а капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруш |
з.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли м |
суз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у какво |
амо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шал |
о би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам на |
ни, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим |
ји ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка с |
он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} |
вутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; |
<p>Отворим писмо.</p> <quote> <p> <hi>„Слатки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим |
редњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ ко |
кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле л |
и, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала дос |
како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом ко |
> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то |
дма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« |
задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{ |
едства.</p> <p>»Великог талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист з |
е Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опас |
} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско у |
{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлег |
као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ она |
противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и |
ауке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповеда |
са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад ј |
бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси |
оже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{ |
сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја н |
едварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи |
но било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка |
е сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете нај |
ести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p> |
ила је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био он |
је.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка |
губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранк |
морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачк |
кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен |
не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, |
о сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће |
S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, |
шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чини |
ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад би |
> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљ |
о с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго п |
Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата |
... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим |
замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвише |
да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml:lang="la">pro Archia poëta</foreign> |
а’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но сми |
овели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па |
<p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шт |
па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се бо |
смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на к |
вог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Б |
«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику? |
> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут у |
вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по |
натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} |
редаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од бела |
а га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на стр |
ла.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења муч |
S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} |
и.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Мило |
ациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље |
и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> |
што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог г |
опако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био ј |
етни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и |
треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту |
а на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Д |
м писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Доч |
ти; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим н |
ла тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко |
е управитељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао |
други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да ј |
а човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам |
је преповедати: како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи |
о сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми |
пази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас |
p>Одем Ливији.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се ја |
Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p> |
нцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву |
е, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја |
би, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p> |
те л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с |
мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали |
ам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не з |
аји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на |
фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S |
а не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао г |
натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђа |
сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто каж |
ћ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене |
.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, лок |
гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретк |
и ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је |
оћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару |
/> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зн |
џић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец |
код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А к |
мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и |
ра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта |
година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави |
ам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако |
старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Н |
е господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разуме |
а велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла |
»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стоја |
ећ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{ |
блето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика |
су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом п |
па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље |
а: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши вој |
ики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, |
а, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави |
о, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> |
орње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер |
заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> < |
за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам |
и брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико с |
на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови |
тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тог |
никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који |
де десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора |
живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помо |
оност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико |
ра се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на |
једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S |
н женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интаб |
а ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, п |
авише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; |
стаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближ |
едну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Брков |
а један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у ис |
па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увеч |
јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним |
да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако |
ем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узме |
лити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Ч |
доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и |
воју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушајте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићев |
ка хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам забор |
би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он |
обри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, |
p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш ми |
p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га |
ора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који с |
што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«< |
је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год више гово |
шта обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да пр |
седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{ |
а су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуциј |
живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бе |
том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, мол |
одошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мен |
чка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко нез |
меша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљин |
куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се |
е могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па го |
о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу |
ба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред та |
о; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{ |
идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени |
јело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, д |
<p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићев |
допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами је |
p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед н |
не пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, |
иш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, т |
.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада |
овић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете одн |
орена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад а |
тнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.</p> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мал |
е.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за |
рекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па ј |
оре, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како |
а иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како |
ом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, |
едњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог во |
ранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да мило |
воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест да |
еницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да с |
} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете с |
дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест годин |
} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета |
су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} |
да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности |
ку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже свој |
очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p |
ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма к |
несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију. |
сретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом д |
оји се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разгова |
Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Ш |
дно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав про |
оје се страховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се он |
дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер увер |
други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се |
ати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији о |
ина удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, дру |
дио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бра |
ска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубени |
ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се о |
ију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу |
м умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се зам |
ло смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић |
е и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја |
мо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије пока |
ом преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Са |
и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{ |
она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <p |
hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се вид |
су нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг до |
те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, |
верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{ |
г је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све |
и и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма |
акопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које с |
лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} |
Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: » |
} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку |
па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле |
ан велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гриви |
л’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учин |
преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто |
вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по |
уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с |
бро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет доб |
аљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би о |
} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да н |
{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је |
лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма |
палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у |
белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни |
Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час |
на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чана |
је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он ка |
о добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, |
а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изос |
у од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми ј |
а му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на је |
ине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу |
на све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, ко |
с овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> |
демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад |
ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он л |
кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад и |
може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта |
е шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и |
ела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравиц |
азио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију ви |
се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се |
.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда напа |
ртир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други |
городном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мил |
чувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега т |
н или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не см |
што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом |
да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} |
је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја б |
јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хуса |
да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега ч |
моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S |
се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до |
па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на |
о живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и в |
p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, |
улирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао са |
лостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ науч |
ију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања с |
остао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се час |
у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Шт |
ет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Креве |
Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их |
сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Н |
жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ о |
ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па |
.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику по |
.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди с |
од своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замоли |
другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми |
} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, к |
чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вел |
м ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда |
и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успе |
мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по р |
о.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, к |
а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, как |
а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показуј |
неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд |
игура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић |
евојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Препове |
вија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ра |
ди бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је |
на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер |
то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, ре |
речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Ма |
и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није |
та лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад |
есто.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе па |
, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко ј |
пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издај |
цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје ко |
ита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо ј |
и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овд |
’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље. |
и ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбур |
.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми ш |
се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господи |
авао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће гла |
све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</ |
оред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још |
ашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, по |
инио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} |
Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На јед |
ке и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то пр |
те курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без д |
ла; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој н |
себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, нек |
те, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узми |
м достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ ми |
роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бран |
, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а |
је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би |
ка врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се |
S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас |
већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка ч |
Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако |
но доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Б |
д други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, |
="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се |
а се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел до |
ад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претс |
а што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на г |
сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу п |
оте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, о |
ће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник. |
авају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ стр |
рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} |
подски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан |
илистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div |
би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, х |
са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} В |
етњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба уста |
{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искр |
елка формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер |
Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га н |
врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротира |
а мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време д |
S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу шта |
ацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. плат |
ину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислит |
о.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом |
авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, |
у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Деси |
ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препору |
.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог |
дирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није |
откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" / |
p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измис |
<p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унут |
су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде |
ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разг |
ок га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној с |
ла и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов |
мо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, ка |
ом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, |
тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог |
онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зар |
ак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бра |
и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљ |
ан сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p |
{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бр |
p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо |
аведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће |
е бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердек |
трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћем |
На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и |
говарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је |
је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> < |
могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не |
је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су с |
д, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког |
нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После |
а ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђен |
</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се |
ао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</ |
о после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код само |
ку гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} М |
доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p> |
ка започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Пи |
.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и |
разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом |
државала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић |
је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву |
згуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фат |
Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас к |
прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостион |
а пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари разми |
му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни вер |
плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби |
а; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201 |
ј му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му |
ени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се од |
.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> |
а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да |
мо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо по |
ота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, |
откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p |
ареве давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном |
рости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда |
а у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо |
га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко н |
иви, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допад |
у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближ |
журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као |
p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, с |
потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера |
ико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почел |
ем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала |
— а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем м |
овић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начин |
воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што |
} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и мој |
и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећ |
ићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга с |
у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу п |
она нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Врат |
рати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{ |
у бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> |
} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, |
м твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{ |
нио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да |
стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камол |
изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, м |
p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим ко |
лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахе |
гађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма д |
ате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда |
раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови. |
пођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уст |
је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да |
дале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ет |
ти, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто |
Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изи |
и, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, ок |
авидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S |
/> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста |
е је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му |
Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било м |
е ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као |
{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне. |
и од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер |
мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче |
славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу на |
ић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко је |
о.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ва |
одина.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала |
ције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и прода |
ти неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није |
ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у ку |
је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је |
братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поде |
S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар |
противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почн |
брате Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурам |
увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да |
у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се |
е.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад |
уће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем |
његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његов |
но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на |
кли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на к |
о.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад |
ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која фор |
роши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ |
е су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, к |
Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз |
сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минут |
но, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кон |
само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе |
илостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посет |
јла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак |
="subSection" /> <p>Међутим, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у |
{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, др |
е, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, |
да се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, мо |
ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре се |
ам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све ре |
да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце |
или смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{ |
Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бран |
код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад он |
возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — |
те.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило шт |
подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама н |
milestone unit="subSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи кр |
RP18630_C1.4"> <head>IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сок |
{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролир |
n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најп |
тиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметн |
унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Р |
да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку. |
ај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стр |
да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до се |
нике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бра |
ајпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S |
а се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} |
мо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угош |
е бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало р |
ранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређе |
} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код |
дили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић |
и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перце |
стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је по |
звол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац... |
а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Уст |
писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</ |
сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље |
, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по речено |
за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S |
мо очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља |
будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише |
цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице |
авити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана дос |
, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо |
н каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Пи |
ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ј |
кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигациј |
Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се |
вно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко |
p> <pb n="185" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам |
акову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и |
е ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био |
ече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао |
ања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље вен |
одуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали. |
<p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да лег |
гло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промен |
остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ |
ју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом |
то колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанп |
м мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике р |
гу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо друг |
ју.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секир |
аш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се |
постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пу |
извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда |
у сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким с |
гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ |
и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам |
једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета |
Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар |
овити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако тра |
мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправ |
инила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; м |
<p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам |
едант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља п |
стите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је ма |
више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом. |
ио у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа тр |
разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је з |
во тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђац |
S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не |
> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{ |
p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранк |
мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>П |
Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка |
ику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајић |
S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} |
оправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позиту |
есемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, ко |
ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S |
акле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, са |
ад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} М |
{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што |
којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, п |
да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казал |
били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је |
.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, к |
ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и |
рску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућ |
па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко |
е, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта |
воје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне |
ли не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први бож |
дна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и |
Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S |
стиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледал |
већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде |
ош се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> |
иди Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају |
а руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, је |
имо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, |
оспођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, м |
смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дак |
твори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној го |
ате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Ни |
о жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, |
орао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој |
ћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је и |
хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи п |
косутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим |
али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура |
рда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Мож |
тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и |
јна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то |
.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, |
у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у |
већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S |
едају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је с |
оји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На сре |
<p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у А |
Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну за |
врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му |
ут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за ди |
ћи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се ку |
саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраш |
био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни |
хтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским к |
е шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам |
.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} |
Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Х |
е ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S |
е.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су |
је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на |
а славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га з |
о раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се |
есет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало ж |
шњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и де |
е знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фа |
’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из у |
вог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до с |
о.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ |
и се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је |
се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда |
е страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја |
око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, |
т нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Г |
одере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко им |
дим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја леж |
а, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више |
ије допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу ве |
више они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у |
ма, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори |
ну човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица гов |
зело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав ве |
кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, |
з главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} |
нко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори слави |
сутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педе |
је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асам |
товала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето |
је имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад с |
доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, ј |
те ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што |
ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опе |
Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми |
!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натур |
</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се до |
аулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо |
диш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, |
река се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим |
си таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари ква |
Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо с |
и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина п |
обу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је насл |
ством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби |
један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Пит |
на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпу |
ун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и ма |
кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал |
љају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу сил |
квог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, са |
џићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздравиц |
ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој |
ита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој д |
/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} |
им.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без дру |
и се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити |
а.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас пан |
у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећа |
, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, сп |
и нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{ |
сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не свр |
аједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта |
а сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бра |
знајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бр |
ећма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем |
се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито |
вакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би бо |
ћ, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Ч |
ор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији |
ок си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав |
пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут |
ао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође |
од Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем |
ишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} |
ислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута се |
га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка сед |
еданпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео с |
ла да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове |
управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> |
ро познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, |
речиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то так |
ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока |
разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сат |
и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на |
и је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, с |
сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против друго |
, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре |
била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се не |
на доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људ |
?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио |
ежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не мо |
ранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди |
етар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он не |
м, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић и |
осте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поз |
неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за |
в, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намере |
еправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> <p> |
дова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство к |
чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо п |
тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио |
је требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!< |
Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госп |
дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у |
Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p |
и сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Н |
писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p |
пет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи свет |
е се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људ |
едну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p> |
ем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Г |
идио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне |
је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало |
ника.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разгово |
се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} |
> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милости |
изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић |
</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се |
несе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати. |
а, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађе |
данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је |
рими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је |
еме спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан пон |
ива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми с |
соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој |
.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка но |
аследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контраф |
пала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а м |
одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је там |
p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} |
чи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи |
и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика ос |
орфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли б |
а онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика. |
ађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фара |
се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен б |
лужи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа г |
за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{ |
да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави. |
изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја вра |
{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капи |
у за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у рук |
дној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{ |
И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут |
у поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официн |
му милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао |
, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да |
а њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{ |
а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у |
а је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандл |
p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p> </div> <div |
чене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{ |
да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање |
шт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за |
али.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и |
ву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кр |
е ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учи |
није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио |
е класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и |
нати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могл |
мо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао |
о и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не |
дина било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{ |
м, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p> |
нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми |
ни јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замо |
за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног |
е и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по |
ели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему |
малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} |
проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кунд |
као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{ |
нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седн |
сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ру |
S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бра |
увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ креди |
е на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује |
веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви |
качићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и ко |
орамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а он |
ника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешк |
а.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имал |
на звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; |
будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да |
ом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико |
же да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} Премешћа с |
рали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера нач |
сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробуд |
је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није б |
па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако х |
д«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</ |
са солгабировима, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотар |
била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и |
дачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, са |
адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и ма |
уће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, на |
и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још поз |
ог мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређ |
има се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме т |
ресант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда |
ирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, к |
пште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало ра |
ам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и |
смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и де |
ви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у оч |
или су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку |
— Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те |
у заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште ка |
ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг |
.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на проме |
за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се з |
сно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која пов |
би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје |
свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише из |
кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко д |
сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на д |
е великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне |
олико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новац |
{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, п |
Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели |
; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се |
м каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ |
лики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца |
оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, п |
} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како |
е — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са |
один Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ниш |
ло интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доб |
га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на кварт |
»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</ |
инина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже о |
пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав |
ођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке |
су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у в |
г сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ |
p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли |
на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у |
р!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан в |
т, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; |
амо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како- |
по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди |
слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и до |
ански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега б |
тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гри |
ва ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здр |
ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онд |
код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треб |
њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Пр |
ко јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не |
па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, |
> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 |
ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцн |
рао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да |
ина, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи |
усарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим |
стану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Миле |
бито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој |
гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ |
>»Господин Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те |
; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми д |
је за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек |
си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.« |
од Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb |
и; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је так |
да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само буд |
је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Н |
је одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. |
а је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она |
ао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро |
говарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, |
’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве |
ест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода д |
сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да |
ћ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фа |
њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију |
њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни |
ме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе |
бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, |
важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубе |
небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица не |
онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају те и к |
и да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије накл |
лом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на па |
пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разве |
е удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па |
а.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носит |
е жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју |
ло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов |
т је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године |
та.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; мака |
покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} |
домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У |
елку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са не |
ознаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако |
к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p |
ад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, |
м Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на ком |
«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три |
и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач |
ј лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин |
ажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет |
а овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да ј |
е сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, п |
кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, |
о, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се д |
ан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које ј |
а.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружав |
споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу п |
на, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својим |
овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одгово |
н и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске |
е уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматр |
и.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали к |
ану, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, к |
ересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто им |
е бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p |
осте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоно |
је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, п |
е зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p |
чне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас ко |
Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Б |
»Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Ч |
ајмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: » |
!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Мил |
ике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Мила |
и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што |
ћ!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто з |
Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки се |
у и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а |
!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, |
како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово |
ни.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам ње |
> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о |
д Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S |
је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не з |
<p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се т |
није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У |
тео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се т |
мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да В |
спође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} Т |
врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Н |
ог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S |
ра се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бран |
ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, сло |
ко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: |
> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало п |
че.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо |
гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у з |
о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора исп |
а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи |
речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако шт |
говарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} |
њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на стран |
акву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима д |
здераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и цер |
иди, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ |
највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме |
ни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад |
сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је |
идимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био |
девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па |
ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену пра |
нка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} |
ије на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девој |
лим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> промене мога живота.{S} Опомен |
ер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш на |
р су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, |
е, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најм |
се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је ч |
за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, |
p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, |
ог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми |
ико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајл |
е узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p |
ог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну о |
колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је напи |
сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам |
ло педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими |
«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, бу |
да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хте |
токол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа |
сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Ка |
читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Уч |
чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем прими |
ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад |
расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпа |
же докучити, употребљавала је свакојака средства.</p> <p>»Великог талента женска, слаткоречива, |
е већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро |
ла вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из |
а си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић |
са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шт |
} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’ |
у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М |
к, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно. |
осну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири н |
ао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало |
«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га н |
ни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, |
е изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то |
да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би |
на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег т |
аже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене з |
аш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рун |
а за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео |
ао човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{ |
о на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи с |
?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па |
Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да и |
врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом ден |
<p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> |
ости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико? |
учи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из |
</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова |
.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, |
р ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p |
одине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не позна |
Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић |
т’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на к |
неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код |
аранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сија |
дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч |
покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фант |
ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb |
год близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам |
еди? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«< |
ра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p |
</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бра |
<p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он |
лија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли |
гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпож |
е.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо насле |
ћи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да б |
кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као оби |
но Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати |
пред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну зару |
да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бран |
чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казат |
ивити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S |
испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док |
у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} |
дан дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од дет |
ачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно |
S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, мо |
лужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време м |
нда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Так |
а је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} |
рно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену |
видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једна |
, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу |
тим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу |
уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за |
иест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p |
нирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у ста |
више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма коли |
е уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, нем |
ти:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Ид |
и, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети |
начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јурист |
Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан поста |
и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами |
еђење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ пре |
нао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого етикец |
</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити |
да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само ј |
велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S |
љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помал |
век прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се |
суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој па |
лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља |
тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: |
адатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, |
., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш д |
јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на |
на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му |
честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан |
} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милости |
а бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге в |
нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је т |
жде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава ради |
слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувоп |
Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код в |
, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа осо |
наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} |
антно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} |
ене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки |
Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме и |
едим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим. |
ћка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мис |
дине, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсме |
} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре |
меши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећ |
{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га |
ло после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из |
у Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им в |
p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са к |
господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> |
оручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкић |
обом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се |
ошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како! |
еце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« у |
и, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb |
дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса п |
они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о т |
која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Ва |
> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства |
одна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p |
ју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S |
је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p |
е га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, |
, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај ср |
у, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар баш г |
то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је ве |
/p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо |
рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који по руфету свом није |
авао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у |
играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићево |
ра госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чев |
ла.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом с |
да раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би река |
вост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n= |
<p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколи |
ој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као шт |
заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо она |
S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да |
окрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и |
је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду |
криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задо |
мо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не |
њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца |
је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу ср |
ујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у во |
нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне |
из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирце |
пет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти |
ртре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, ј |
огом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, сам |
њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође |
њавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друк |
ала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друг |
Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био |
ут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна |
ба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, |
л’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> < |
оност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди |
ине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, |
деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако вер |
е различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, рад |
} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њ |
ла место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма какв |
а је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло |
у провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} |
воје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.< |
ј на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га огов |
удноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно б |
благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствител |
вет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго м |
ом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако |
аћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика |
ам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на ук |
красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једн |
ми у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> <p> <hi>покорњејши</hi> </p> <p> <h |
’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело при |
је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} |
му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, р |
ца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, з |
споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у го |
сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S |
је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не |
ре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бран |
е вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад тек |
ти само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам ј |
Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, к |
види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожа |
{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо |
ли.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо н |
це имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем |
тиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теб |
тао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb |
ла та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзл |
пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад |
о су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пусти |
вете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ у |
ки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је пл |
ит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јес |
дим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веров |
арија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пла |
д сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје |
’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли какв |
исама разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да ш |
као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице гарк |
е са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним |
ашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте |
, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је о |
се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} |
због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{ |
нити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и |
никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се |
едаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се ув |
занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{ |
2" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола гото |
и њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љуб |
ма и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети ск |
</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фами |
ује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Ј |
ти.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освет |
ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Х |
се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тог |
е могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S |
и на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чисто |
ва то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породи |
ели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет ш |
гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допас |
! </hi> </p> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, |
сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умир |
жња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој д |
и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па накл |
ку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године |
метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, |
мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут п |
же.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми ср |
е срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма |
ија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Б |
дног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова |
а, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве к |
но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена на |
ота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једн |
је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно |
р пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра из |
им за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бран |
ствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал |
ад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, зд |
нако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се ра |
ранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге во |
е истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње |
окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са вел |
бро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p |
сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} О |
ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две |
лка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> < |
} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу |
поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по сав |
ас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ов |
мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, |
} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на |
а мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега д |
ад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим |
спођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам |
е.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лу |
а се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p |
лабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но пов |
му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет |
»Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са |
у сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер |
дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p> |
да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам |
сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и |
пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љуб |
што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе с |
Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, |
и смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изг |
опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавиш |
ој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни споми |
ини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у |
нка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију. |
џер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, |
амрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на |
љи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну |
о изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="2 |
у кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор рад |
стојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, ж |
енира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> |
амо да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: |
милијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки д |
те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и |
био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да зна |
јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S |
врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео |
дне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Н |
е Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо пи |
вор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ли |
га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позл |
осподара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, |
ђе ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ |
на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и јед |
корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, |
, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нек |
е забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого п |
овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто фор |
твореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали |
то ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, |
у једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приме |
н на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ру |
.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на |
Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каково |
ром.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела про |
кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпо |
ад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не |
амо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види |
b n="50" /> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запит |
кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима п |
</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, па |
вић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и савету |
шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још |
и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не зн |
м, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко с |
она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то |
и мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна |
бро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да |
би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим ка |
>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визи |
а њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, |
>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блат |
Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле |
лаве преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера пре |
руга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали с |
ена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се |
ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би |
гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче |
меру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и ч |
ера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковић |
ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене бац |
.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: х |
о зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазит |
ице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми сам |
акав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у |
уо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се. |
века, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговара |
љеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и |
кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невес |
едан је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више о |
о руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи |
>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да ф |
чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S |
лу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати же |
је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госп |
шку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Ње |
едемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да |
} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, |
ошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ниш |
што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло у |
ети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан |
остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Ту |
фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и доп |
ам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} |
<p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста |
се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не |
о сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} |
не и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гри |
женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, п |
е.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годиш |
аручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од |
и партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«< |
лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро |
, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једа |
за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се о |
пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — зва |
е и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај |
овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па ку |
ајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, |
ек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад |
n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи с |
<p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> < |
да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пу |
свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати ј |
речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога ма |
ако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратор |
и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а но |
како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{ |
почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ раж |
дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у |
стивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам |
{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> <div type="ch |
су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, не |
на чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.< |
едан Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} |
ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати с |
на.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ пре |
вни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње љу |
вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер. |
Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај |
кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он |
види се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба с |
и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{ |
у загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет |
>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особи |
да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чи |
тмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар по |
им на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>» |
да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њег |
ић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и м |
Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аус |
њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу |
а богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада |
вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чик |
противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, |
ашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посл |
ени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер |
ет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо |
ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад ис |
ушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није |
S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, ка |
Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бран |
лио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам |
други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, |
.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого етикеције; уђемо сви |
се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом д |
а о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте |
ућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и го |
извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебре |
n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>» |
ако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са јед |
поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује му се |
а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми о |
илујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, В |
вим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми са |
и компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја |
презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика |
есту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} |
живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јуло |
као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је |
p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p |
Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чу |
поредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S |
ује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај |
толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао |
сле приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом припо |
помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајс |
јњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко п |
нетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па |
лидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо |
нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном ш |
нде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити |
ље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд м |
највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замоли |
велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерв |
>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стар |
треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропо |
још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Ис |
нила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам |
био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љ |
тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска п |
аменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго које |
о да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога во |
’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо |
насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна це |
ној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог п |
оравно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> |
н не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо |
тет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, к |
ојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Вел |
ије коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и |
а добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обу |
лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, доче |
, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље. |
ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особ |
е.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} |
образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо п |
азе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију; образ бео |
ад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало |
ао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, |
ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су м |
ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: |
ићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам |
ама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо |
квој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> </p> <p> < |
сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате л |
и.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у с |
наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту ник |
лагонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок инт |
а је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам |
сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице |
не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешета |
ерунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка с |
ријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ |
нако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Бог |
другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то ви |
напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, ми |
тера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро роди |
еку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног труда могао |
код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов |
е била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо |
ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, |
фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бран |
нка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и |
засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо п |
{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и |
’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На |
<p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљуби |
а две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la">consi |
.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајра |
проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и а |
ка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако делика |
брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити мо |
то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш з |
ња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја в |
мо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље |
.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпо |
нко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад. |
који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпице |
а то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе |
да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин на |
} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу |
м баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној друг |
рсоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Д |
путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају. |
повали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам |
слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type |
S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би |
ке ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога провод |
S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; в |
ваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, п |
сије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл |
шко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић |
а.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим ш |
сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пре |
ље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да ј |
кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и |
то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам |
<p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријате |
се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, |
а зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов? |
на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек ј |
а страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио м |
могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћ |
сности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало прове |
азговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ мил |
У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада кувар |
ане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим |
е натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобође |
ажити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што ка |
код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и неприја |
сутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпати |
поменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола бр |
на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, ос |
в рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кол |
.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{ |
а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ |
и дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником к |
ом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, н |
ли.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављуј |
д овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан |
го чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и муд |
у Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изос |
ако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у |
их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет год |
римила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на |
о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година! |
, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, св |
бе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добр |
нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не |
донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да на |
Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако |
ва, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и |
агороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</ |
.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p> |
мем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам |
е ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан св |
да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте х |
187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био |
p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, |
женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за к |
риметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити може |
нтирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе прав |
Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> |
<p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гри |
бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће |
познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручава |
Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не до |
а Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам |
} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју д |
то се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две р |
</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се |
уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{ |
сетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пр |
ет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шета |
е фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведо |
ити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ |
ослу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, |
га отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Б |
све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па |
елења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем сел |
е мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче с |
јлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штет |
ао што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из најве |
p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф |
»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди ј |
мон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ств |
знајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, ба |
»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На сл |
исам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лу |
ији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго пов |
илици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Нар |
е, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милости |
и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, нег |
очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на |
га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n |
се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, |
ку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби.«< |
, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака |
и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха |
сам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госп |
е.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не |
и с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p |
шла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све |
p>»Јесте.«</p> <pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«< |
<p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> |
је.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она |
на како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p |
то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усо |
ин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да пока |
јетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у |
добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју сре |
нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што |
дера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га к |
ш синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био са |
.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n= |
н Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да |
Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S |
а ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сход |
за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за |
мећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да |
вде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да |
ам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фа |
ић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрен |
м дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим из |
се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма |
<pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>» |
то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен |
, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он н |
као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте в |
<p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> |
?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је год |
рси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</ |
ћану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар |
начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступ |
иромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпут |
ведати: како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи превари |
сутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да |
сто хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не да |
оворила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна |
њивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој свој |
ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} |
.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста шт |
гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог |
алост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се |
нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми |
} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како |
традан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, |
мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> он |
дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не трај |
Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред |
о смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очек |
лека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ он |
тну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме. |
ој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да |
{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} |
, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, наде |
/p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</ |
К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас |
свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па |
>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђе |
ем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но оти |
ева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, није чита |
отивне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако о |
есић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} В |
угом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други |
оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изне |
ца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у |
ш <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су в |
а каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она |
по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S |
да је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говор |
у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и |
ка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, |
сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су |
а трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, виче |
</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће |
во је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгу |
е ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Л |
пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све м |
ти.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био |
м с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} |
} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ |
поведи ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, |
стати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог време |
{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S |
мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n=" |
је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда н |
стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог |
евојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S |
узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ |
говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико |
цбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао |
ани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три год |
ити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас |
ја није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки др |
S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, |
Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше но |
} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> |
ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И П |
едну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гу |
о лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, п |
њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти |
о склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кше |
ислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то б |
они се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Дру |
о је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И жел |
и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда с |
Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, из |
ог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, а |
ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женск |
/p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми |
ић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше п |
е једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се |
бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{ |
гледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не в |
Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Је |
ића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што |
ан <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па ко |
раст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је |
е пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик |
зити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан |
Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — |
те да... наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </ |
а свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати |
а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, |
их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ |
цају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, |
нај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први |
ле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће |
и, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ |
о не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отва |
олела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим |
да.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш см |
оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годин |
пом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: пок |
у.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та |
оже се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па мак |
>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти |
а за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покр |
дну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ј |
а је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се |
рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши за |
је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«< |
е јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»А |
ини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија |
удна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао |
ља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад |
о што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, |
од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене |
е, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што с |
ве да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мен |
рогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ј |
ру.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо о |
о смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тог |
а у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било он |
ио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, св |
школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па |
е, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, сам |
ане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка ок |
вашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводи |
белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но не |
е исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њ |
седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је |
вали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за |
на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручит |
е.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њен |
Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ мло |
; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе не |
познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и |
е са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на н |
дат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме х |
одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S |
ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако с |
амо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Пе |
бсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било |
арактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из о |
.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми с |
ћу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на соколови |
, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће |
>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> |
’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати |
говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотреблења чинио |
ма у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове |
н је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ пр |
.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу |
и.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи |
мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, |
трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита как |
!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад там |
тиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну |
.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} |
што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пи |
амо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{ |
ма неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-о |
и?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земље |
енгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а м |
у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко |
. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли |
оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> |
Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на |
ва пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, |
ијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега г |
руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се |
} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у л |
а ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, |
ознаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ такав упл |
о ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И |
е да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посет |
иш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се д |
вао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо |
ло: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Г |
и, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал |
и рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем |
еком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате с |
мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми бла |
њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо |
!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве нак |
ој станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па |
м хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотиз |
S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био г |
и отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан |
Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непри |
ећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њи |
Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли |
.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневерим |
оности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила н |
атсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узе |
е среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме з |
за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се ч |
агородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакл |
една вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије |
решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео |
познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме |
век савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук би |
етлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти |
ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам |
ати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом. |
.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране.«</p> <pb n="115" /> <p>Комплиментирамо се.</p> |
,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p> <pb n |
ујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он оде.< |
у, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме н |
Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што |
ем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је са |
бра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се с |
и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова пис |
ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман |
а танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам |
да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклон |
асности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да |
, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове |
ра.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да |
месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} |
d> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да ј |
гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег с |
> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још |
ој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним астал |
ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали |
а нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то је био господа |
право већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам р |
смо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га |
жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко тр |
ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — |
тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учини |
о сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити. |
} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш дан |
и живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где см |
мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она |
ву кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ ниј |
е напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p |
ранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате |
пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива д |
вно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити сре |
то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о ме |
<p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све п |
да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стан |
еје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шум |
сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да |
.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на |
рпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се ког |
срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бра |
а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чу |
е је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет |
Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао |
питане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; з |
и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду |
ре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</ |
налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред |
на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?« |
ако опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође |
ађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милос |
ј тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p |
на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако |
оће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код |
</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале |
колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и о |
је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мал |
ачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ст |
ав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; |
е каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{ |
се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка |
ривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић по |
је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу д |
нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p |
га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за |
јави као своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо |
као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек ла |
ек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете |
почне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако |
ек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек нај |
дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} К |
на плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељско |
је сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, је |
ајгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је |
.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Моли |
ерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S |
ике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ |
ама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све |
надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити парад |
е поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од |
S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будућ |
у, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звона |
е обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да |
почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам |
све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи |
, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је он |
к, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће б |
је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гр |
реповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; |
претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, |
ако је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бач |
а не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивало је јо |
иког мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако В |
потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно против друго |
све саме честите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само |
е малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да до |
ен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Вис |
подин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да |
нам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу би |
> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упо |
шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров |
уше жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела с |
о, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе ра |
му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, |
м ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек не |
} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без |
послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не р |
ознам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Отку |
патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, пович |
ција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако |
/p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«< |
вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а о |
ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прсте |
а, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они |
ле.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испреб |
>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани |
смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо стр |
</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут вид |
сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а он |
ма, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из б |
тицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинериј |
докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел |
»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p> |
а свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја са |
док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Ве |
срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, кој |
како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ ни |
а мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала |
а.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и ј |
е, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају |
ише кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну |
могнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плач |
>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за с |
нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим с |
отов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} |
ам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бран |
к сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим м |
} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав т |
е међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ к |
дали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фи |
уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пе |
ло.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом |
а радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p |
чити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и док |
истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он км |
с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„ |
е приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страс |
историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онак |
оси шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугача |
е оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} |
гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене н |
еду здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве свој |
, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наш |
те своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко к |
баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо |
вим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па о |
аки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како ј |
нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не но |
Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у к |
ћства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је п |
та, па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и |
а се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побе |
рбунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти |
} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да ни |
ићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом |
бија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто тр |
/p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S |
аље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде н |
унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сам |
са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске реч |
’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ |
службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу |
е овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали с |
и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> < |
на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисм |
ко је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу |
ве женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе |
ко ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S |
м кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно |
ве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лиц |
ри алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да |
Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све за |
и, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који в |
ешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је п |
рба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> < |
су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њ |
на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мисл |
не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на стран |
врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранк |
и вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампир |
рдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им са |
ошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господар |
ли су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ с |
, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем. |
у три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Арабе |
дељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да |
, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но оп |
и их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« ве |
амерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се |
м тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бран |
изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем |
д код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко са |
зна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен |
о.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли |
те фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кла |
</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што |
гу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, к |
атима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентим |
обар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је |
ка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но ко |
чно мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, |
гне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакива |
нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одго |
на, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слав |
а крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не оп |
пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали к |
> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јо |
ко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му д |
} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута |
и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мод |
у за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови цел |
Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака |
</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} |
и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде |
ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, а |
ли маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје |
какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су ску |
аћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу |
проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> < |
сиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је |
све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу та |
дужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао бл |
да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом нап |
се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S |
ине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло |
} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па у |
ли...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар до |
ка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису |
але су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су |
ислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ мо |
сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су пот |
себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није д |
бијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су |
.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које |
уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} |
езадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непр |
да да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њ |
и.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек |
су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, д |
тала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и |
/> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло у |
а са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: на |
аздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом |
рили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи н |
су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{ |
и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} |
пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече бе |
је је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и и |
т.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати. |
већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се |
ћи ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S |
ути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чаш |
н нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, |
ирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пил |
ривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо доч |
е, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. |
д иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранк |
све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали |
љан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се |
Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фа |
ако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p |
се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за к |
дили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам при |
не и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештин |
, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детет |
звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тр |
етити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} О |
ли, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић |
мер у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Х |
унцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све н |
нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Препове |
било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама |
м каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне. |
робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен н |
, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, |
рже се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере |
ван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад и |
енути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мисл |
ами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скуп |
ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад пла |
пајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш л |
оката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете |
, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, |
а дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну |
Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у |
стану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па |
се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ |
ешпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а о |
ове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је ви |
би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ |
S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!« |
друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдеве |
јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надежд |
се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, не |
ећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који |
артаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борб |
и.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што |
показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све т |
ратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, |
вориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било |
итан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за м |
внијим магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жал |
{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врл |
оваца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} |
ћама, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, д |
покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> |
, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ и |
Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па |
{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има |
ао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мн |
ла сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p |
Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но |
</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p |
ем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навук |
Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стот |
од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено |
о себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен жив |
ако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити |
ковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ |
као да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, мож |
напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чеви |
ор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још л |
му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене |
све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда те |
вио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако |
и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што ј |
бо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, |
о виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ |
а, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — |
млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} |
и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену к |
амама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима и |
та нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала |
и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="chapter" |
а нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала |
езнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} А |
} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо |
имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гај |
доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да с |
жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је |
ко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићк |
но красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку |
обито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију у |
друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године |
едну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</ |
жалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> |
нглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и |
ану, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, та |
ветозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинск |
ажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за |
Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Са |
неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам п |
у сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало |
да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га |
циндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали |
уру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из да |
недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао |
гао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ в |
њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фа |
гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да н |
мрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан |
и.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} |
>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповеди |
је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино |
а друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, о |
обом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да |
ондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ |
е да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да им |
ма жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за |
рећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад |
ранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он |
а вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је |
оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље |
нићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење. |
и, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својо |
о?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ |
pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како с |
ао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год виш |
тију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад |
мо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију |
S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; |
услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже о |
а столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак те |
ан није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фали |
и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} О |
силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропа |
еше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говор |
је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љу |
неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао би |
ко ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни једа |
е допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењен |
су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — |
ити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене бол |
о ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да н |
угова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир |
би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млог |
ваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женски |
небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами с |
отерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургатор |
евешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласи |
му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадав |
јатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, |
Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} |
је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију види |
а докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, |
једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, |
к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе |
итај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за |
аквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица кој |
у дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио |
ив свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико |
људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отвор |
је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гле |
ом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекц |
ољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p |
и’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали |
ећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срц |
вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да |
ранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, |
у природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна |
ивила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се |
ако је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је |
дим годинама мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане извика |
к из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са |
p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били с |
вој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић |
имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познај |
опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени |
у, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су ко |
{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашниј |
у се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од |
чају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у шк |
један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним |
ругим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно |
ли ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендиј |
акве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише |
првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивал |
обичају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао до |
овршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практици |
ве друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поре |
им ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: к |
редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а бр |
есић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму |
нути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је преста |
међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пише |
диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је |
га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли |
, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају |
и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја |
вим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао |
сантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су |
но са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта |
моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бр |
је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ст |
} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра у |
оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађ |
ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мој |
не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две- |
, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, т |
.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједн |
В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале |
рилични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у |
лазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџе |
ва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести бил |
екали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’ |
стајати.{S} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћед |
одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити б |
у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је |
плетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су наш |
од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошк |
ка на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифри |
нио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправ |
онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с |
остимо.{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророков |
три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да |
та којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, за кој |
ићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и |
Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали |
ију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну |
опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ својства, па га нис |
кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљу |
ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један |
т сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, |
с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне |
ао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то м |
При свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад |
олесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са |
на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штави |
} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па |
, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су |
и су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што |
ем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогор |
намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је за |
p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част |
.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ниш |
черу или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами |
.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је доша |
ако се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо ра |
радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо |
а се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шет |
од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не |
вост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор т |
кају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, п |
ти од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се поп |
ит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n= |
је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћ |
22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише |
сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци |
ође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, |
е да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги |
се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, руж |
ивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собо |
ре није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги |
рловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и обично |
а и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да изди |
ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву ден |
ранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је |
убив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани у |
ресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети |
у кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио |
међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко |
ћево присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Ру |
артају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што так |
д су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и ра |
вали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све сол |
лад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од |
ајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камер |
к су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде. |
који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са заб |
о ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је |
асу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни |
ови присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је |
и хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више |
други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било |
ет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог |
ди који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећ |
нили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они по |
ме не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам за |
данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су |
кост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у најве |
на, коме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се |
тру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>М |
тлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора |
у био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није |
дујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> |
денбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у г |
в, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађ |
S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад за |
S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после ку |
код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека |
Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има |
} Они су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господс |
зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута |
ужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу ј |
авно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.< |
и успех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого кој |
и знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио |
сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога |
сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Ниј |
сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архив |
постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је велик |
би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и |
па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не б |
ио, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра оп |
{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће |
саровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стр |
регрутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето |
ати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се баци |
Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, |
о за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су |
е зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, |
ћка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живо |
и беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да в |
зли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онам |
бије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’р |
исокоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако м |
/p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су жив |
аест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је |
ам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати |
етко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне. |
простим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме |
{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{ |
десет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље пр |
маћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи |
нтног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бра |
У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} |
S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је и |
звијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље |
е Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати око |
лого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвиш |
а Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се д |
су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштв |
се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« |
S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестал |
иди, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком |
ада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, |
су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, |
вора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по п |
м је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положе |
и, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја |
и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио ш |
се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код |
з другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успо |
им из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него |
ођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, забо |
днеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за висок |
О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им ш |
фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им циг |
ђу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше |
цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у н |
лазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па ви |
њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим за |
авити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано |
еће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђениц |
мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт ни |
дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања толико време п |
традан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика ход |
нку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па посл |
а су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; |
била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре |
p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам с |
та до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Т |
<p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p |
л’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра ј |
ила вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење |
их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На |
могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања |
; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке |
ад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је |
и, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, |
е; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, |
же му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да |
о лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би |
непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш |
но против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра |
коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили |
њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој |
стати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, д |
а.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, м |
дство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би |
а сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живо |
у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиро |
р, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за мла |
вали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} |
е службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је уз |
села мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо свако |
укли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зат |
е знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам в |
це узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина |
Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле |
оцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се |
ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> |
мо људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан |
во.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестај |
и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић |
скоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p |
грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, |
шати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућев |
ислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије по |
ављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавно |
каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{ |
ори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму ко |
ијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клев |
n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма |
ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако |
едају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо |
p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежење |
је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране |
г човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, с |
ио тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене |
Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским |
аже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку ни |
ле рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и |
свету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и р |
Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуг |
есељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више н |
шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетиз |
се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само бо |
о, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; |
{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце о |
ок се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> |
е то интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, |
ати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има |
су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ |
иру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити |
из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него |
а.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има же |
волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић к |
{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани |
што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’ |
је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам дос |
дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране |
а даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се м |
Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века |
сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Са |
Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Мно |
и, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} До |
пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" / |
у.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу |
је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се |
дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с |
могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој |
рај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се х |
е; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити |
ћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да |
као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал |
онења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па |
и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем живот |
је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом |
ша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад |
дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши |
Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} |
ајважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се рас |
и троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нес |
Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад до |
Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња до |
се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад са |
и уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави н |
и није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да |
а узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су |
за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> |
{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, б |
шуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравко |
мао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код кућ |
ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. прете |
у дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он т |
, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила |
ужитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипу |
а од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене |
, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њи |
1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профи |
и око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S |
ти.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је вели |
јало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, река |
<p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који |
ајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има мл |
p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»О |
осподин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, с |
очне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој |
сти пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако до |
л’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука |
д сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражи |
првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем др |
г његовог пријатеља на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен |
{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан и |
моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам б |
тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} |
интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имат |
стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
тају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујаз |
и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати |
i>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слобо |
ћете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прам |
које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранк |
а сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је те |
е, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, |
ад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није |
рати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторију |
па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Доведе своју |
било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју су |
то и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опо |
д искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сам |
Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> < |
чини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим с |
у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи. |
ћ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да |
да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећ |
нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{ |
зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{ |
расмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у |
тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика по |
ма посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако позн |
ато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солд |
ан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да |
/hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као не |
твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ид |
<p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здрав |
Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао |
у, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту т |
практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судо |
бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, дод |
Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи |
штали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе |
све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постал |
угом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ |
о, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим и |
раштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићк |
све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранк |
он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће |
о жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам св |
ти.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре п |
животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је |
ићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, кој |
иснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја |
на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут |
ој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојт |
шом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благо |
.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, |
и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси |
ао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} П |
ам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као |
ојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у м |
и зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у |
се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудева |
на начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из соб |
у дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; |
, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срце |
овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лу |
живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде м |
да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у |
криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велик |
се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, |
је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања |
а Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ |
адовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекин |
не речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти |
, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200. |
нку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешем |
је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се раз |
у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетит |
и било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранк |
комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарк |
>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не б |
колини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем |
да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало го |
им потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од ку |
па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја? |
мите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S |
д хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сва |
, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да |
видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у |
уту.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђем |
какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанск |
лого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко |
зна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је м |
роменаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две |
мо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја н |
уке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке |
едне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време |
усти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, ос |
т дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се та |
лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</ |
од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хер |
џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом бил |
ини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разго |
супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се |
емо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори каж |
а добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} М |
вартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му |
кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као |
и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«< |
.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препоручителне |
аго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из.. |
ала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлеп |
>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да расте |
линине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да |
они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Ле |
и мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би |
оспода претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом у |
да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то ме |
моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа |
ад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи бо |
бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може |
м озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истин |
и бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угле |
друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.« |
ет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка у |
лушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане |
p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама о |
} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер |
о гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да |
пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, по |
: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође бер |
ве тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две ми |
шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо |
Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у за |
јцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу |
залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био нај |
о је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лиз |
н: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по |
} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично сте |
а Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S |
сан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног к |
удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} |
ог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} П |
о.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном |
до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто ко |
о како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоће |
имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој дома |
га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад оп |
му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло пам |
требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само с |
једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и |
ер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна |
дле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: |
е јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси по |
/p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па |
правим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест |
е јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мр |
м, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десић |
иним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам |
ада је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дођ |
страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијал |
нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас |
и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, д |
и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после б |
ајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <di |
ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јел |
} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још |
ло триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годиш |
одне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} О |
с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напо |
обити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бр |
ли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начи |
оглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о це |
каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо им |
тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су |
ли одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шета |
е извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија ј |
ог сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а |
не госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88 |
то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одла |
боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек завис |
аспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика н |
и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седел |
и.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла |
p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је ме |
о.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, |
рдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први |
у, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Д |
} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познава |
ача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује г |
г времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја |
н долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је |
, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} П |
Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се п |
иције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магно |
адовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам јед |
.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почит |
е тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </di |
p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети сво |
прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека с |
{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет ве |
е без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, к |
’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатст |
d="SRP18630_C2.8"> <head>VIII</head> <p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу |
id="SRP18630_C2.7"> <head>VII</head> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафа |
ити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и п |
тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прек |
се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метну |
и за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обу |
ч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ д |
је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ н |
ком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S |
} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> |
у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чи |
сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Ба |
њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пр |
летку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{ |
мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој п |
овица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штац |
традан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама |
прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се с |
ати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да с |
је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочека |
Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да ј |
о.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су |
их.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред до |
ет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} |
Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фиршт |
док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> < |
има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја не |
те домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као |
околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређа |
ју.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, п |
набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реци |
ан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има дост |
мо би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет х |
асмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« р |
{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па при |
отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро |
n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мен |
нска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> |
за, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно |
а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ |
.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасв |
врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и д |
нити за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} |
о што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што пр |
четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на |
довица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре |
да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фото |
и на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па за |
нем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, ми |
.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, |
Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући |
ражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које |
њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</ |
/quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од дети |
и све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, |
; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Кр |
ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, |
не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту |
ије са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље |
оброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сат |
} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту с |
p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исп |
епо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све ист |
Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то |
Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу |
у да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} |
рзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та воле |
т жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви |
ти.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је |
таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор |
и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка |
успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком |
<p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — |
певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико |
е није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу |
pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек. |
лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} |
<p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није јед |
ио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јо |
ор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади не |
230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени д |
ио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ј |
нути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, |
ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда дру |
ам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Зна |
били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој ф |
еврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, |
овек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет н |
дуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро р |
ра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешт |
еровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је поч |
посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини |
, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно |
, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је |
с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абента |
продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у |
година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог има |
о интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, он |
провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се |
е Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене н |
а у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, б |
врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми п |
нком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој |
ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је |
ене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, В |
нка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .< |
»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити |
већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти ме |
звините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика |
м кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповед |
алног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та |
ати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — |
осле зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја јед |
опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извади |
е нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p |
а сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара, |
пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства |
е верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да бо |
је доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом |
и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују |
’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо зај |
вом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, ј |
/> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног в |
принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужд |
к, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам и |
време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, св |
и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми |
а пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциљ |
— триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не мож |
страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се |
има у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде |
бог чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар |
му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји |
p> </quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку ка |
сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} |
еднако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н |
Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да с |
удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, мило |
фицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} П |
Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе |
обро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је |
има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претер |
ом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који |
оји је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је ст |
<p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда |
е мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такв |
ели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А ш |
и нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учи |
па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јав |
нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помо |
је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљив |
Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност бољ |
и се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранк |
’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му нак |
вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уред |
S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо уп |
ве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сено |
} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко |
етној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p> |
иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо |
ер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбриф |
дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више |
о, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, |
азговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранков |
’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе ја |
ујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један стар |
те коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измеша |
} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем |
{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, |
ђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још д |
, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и |
вим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је |
или су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим |
једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна ху |
<pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић. |
еле часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромаш |
и!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — ре |
са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханик |
од куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом |
ла сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан |
саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко |
што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} |
ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Де |
га судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити |
д за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхе |
ра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође |
и тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} |
само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књи |
, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојк |
а ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с |
што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће |
Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фи |
в.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем |
ика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено |
вићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић с |
ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Н |
, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бран |
о.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и с |
није толико све то интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи |
мин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је мл |
раке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>» |
с то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадн |
мо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n=" |
аједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} |
нио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кућ |
еме било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ |
о, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било ост |
редели и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком |
а ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан. |
га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по |
и је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и у |
н не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд на |
сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се от |
намо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранк |
лкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта |
ио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једн |
јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима с |
ој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет сто |
, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се ра |
ријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њ |
за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој го |
вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу |
слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја |
а им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре. |
па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, т |
p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p |
афираним портретом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудавати.“</hi> </p> </quo |
ћу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p |
то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој другарици, ова опет... у тајности... |
ости... својој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од |
го којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми и |
себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко ов |
сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим |
новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која |
и сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро ср |
добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поу |
ао сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прав |
аравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу нег |
је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; ст |
, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бра |
био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика |
{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благо |
не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама ње |
.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мањ |
ма; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и з |
ава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да |
ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ |
в, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који о |
ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим |
ини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је би |
и.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест м |
живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мен |
реса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Он |
иљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она |
ком умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе на |
и.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са моји |
а очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатк |
ш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло мла |
о сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи б |
/p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каж |
ма људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Г |
а.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био? |
да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си |
мант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, |
што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој окол |
а за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не м |
по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опрост |
е, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наић |
ајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо |
леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоћ |
</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа |
медецинером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране |
затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бр |
тер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам о |
је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а |
азљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, дои |
видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде |
асад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити |
бвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Оче |
.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора лас |
ем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увес |
ечења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње ек |
ели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на |
{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и неср |
ојима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог имања нема даду д |
рви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но ка |
оши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код н |
од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко. |
ки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p> |
која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опх |
ом угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет до |
једно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не у |
што одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и |
се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја |
сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година |
ила кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама |
она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд |
>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг ка |
му, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго |
д боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не м |
ј неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и кара |
матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато |
атраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ств |
велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да м |
: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пр |
p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на св |
роз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провија |
нко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком ве |
ј Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угр |
остива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ једа |
с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге ре |
леда човек, препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут |
ном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p> |
ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} |
им церекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> |
ад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ б |
пу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је с |
као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} |
и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и н |
p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из шк |
је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже к |
нако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће |
о због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан |
љао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате |
, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S |
лка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла |
са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} |
ене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам |
м се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фа |
млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Дост |
не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није т |
олети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна |
ина, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги |
Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и ба |
нзалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} З |
у кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један дру |
белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу |
се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, |
ре зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страда |
јао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пи |
муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је |
ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} С |
ви ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су ште |
ило је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је |
, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан в |
но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и |
је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја ба |
д недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p> |
тета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на |
са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, је |
ка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Ст |
може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су |
отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је ика |
а, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна веш |
е отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обуче |
— рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.« |
штва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам |
даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а |
пут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здра |
фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не вол |
у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуш |
е и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам |
окле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људ |
зен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> |
говара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке шт |
ође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у |
мда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ |
то може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у неде |
о кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним астал |
го каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам. |
ну у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је |
ите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S |
/p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинск |
немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку |
дан Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо |
у се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, |
и су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала |
ли, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена отка |
весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане но |
и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Гос |
багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бр |
« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу ј |
па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад најед |
ива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по |
почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало |
м не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало |
а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енг |
зирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене во |
ан од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који |
ог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа |
ад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физоно |
ји има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је |
бито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, |
и отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је з |
иди се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ |
ам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ с |
а, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу |
о личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратим |
стера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово уси |
p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарба |
казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са реч |
о горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} М |
каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хте |
октори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкро |
онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу н |
ођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Свето |
изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уно |
ише места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мир |
а има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Г |
О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{ |
ела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb |
тилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у |
путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ов |
дма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас |
на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфати |
на ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ниш |
ље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и там |
чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност |
чи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као |
више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, |
друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку не |
има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, |
и.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} |
а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ |
н опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер а |
а познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у ср |
се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и |
<p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам |
нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, |
, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но |
која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрел |
а мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се |
а одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада уд |
се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од |
ажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ |
акве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да |
лески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на |
огатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новац |
рце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте |
ај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао |
<p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који |
ти.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ с |
буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказат |
шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживањ |
{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам мо |
е овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та |
и то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским |
’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је по |
жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, поче |
а провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па |
рају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p |
од ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, |
по дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду ок |
д њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро |
то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека |
емили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <p |
ојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога инт |
S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео с |
то кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Д |
ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, |
те, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, |
ђе берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је с |
знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бр |
Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, |
, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. |
ите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота |
ог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} |
на доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још к |
м ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет про |
акта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив н |
ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ |
ема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њим |
хија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чуди |
етка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.< |
елка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад |
е могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац м |
би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој |
и, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко |
има онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље |
је пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би |
ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, |
јаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као п |
ед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака |
рослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да ј |
ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила |
ику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци |
Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који ј |
ривићка је женијална интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог тален |
Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш поро |
мтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, |
достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволе |
е те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти из |
исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>» |
p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресеч |
ерава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да про |
гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ре |
једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека ка |
на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> |
го пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начи |
е да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма |
дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> |
чи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење ув |
јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бра |
ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{ |
та му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и с |
осподине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p |
те сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио.. |
се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ мора |
с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пе |
ма, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака |
о је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу |
аћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</ |
рексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву |
на би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену доби |
ина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без њ |
»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад |
о да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S |
е кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лу |
донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Је |
Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити |
себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у велико |
се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та |
а расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао |
се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} |
м оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како см |
огу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији сол |
судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Зад |
претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тог |
мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом до |
ели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на |
ти; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре мо |
<p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нар |
{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу |
ешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Ка |
што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није ч |
е с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу ов |
не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натеруј |
твори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко не |
дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{ |
... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како |
зност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака н |
ао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{ |
промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само |
л’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинут |
ратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, |
, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.< |
ћи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, |
ва нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мој |
свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ |
покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја у |
помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мисли |
у од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан |
госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шт |
ли су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не |
«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како |
гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је би |
о му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шма |
о, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у ру |
, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> < |
дала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, шт |
оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недељ |
иком, могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се |
, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфе |
вао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међу |
нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новце |
, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај |
гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак с |
баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} |
вореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разг |
, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је |
није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да |
асвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије ви |
S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом т |
е Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пит |
Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да никад так |
берлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерх |
> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек |
ржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигир |
ао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам бо |
њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам једа |
ту?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћ |
>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p> |
а њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се |
нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p |
знала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не |
олазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p |
турама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«< |
Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне поч |
и и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја |
у. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ |
то данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводи |
тов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Пр |
уди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћет |
га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици ов |
дити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ |
182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске |
ам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као ти |
ом у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се гов |
обром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуц |
енити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла врем |
па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га де |
ити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p |
иши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. |
; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} |
не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне про |
да проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а о |
примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задо |
коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n= |
угог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш са |
за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, н |
вао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала б |
азим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој на |
доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршита |
ити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како м |
аку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не инт |
хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, |
ића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поч |
је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нис |
Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до |
ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта л |
сли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мисли |
о.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и от |
се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кош |
на опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p |
а.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унут |
пошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пе |
> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, |
’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p |
тна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се |
клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим |
.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а м |
елију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате вароши. |
ауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, с |
>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, г |
а.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш доб |
врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; р |
рат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Хани |
ри недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> |
о свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада ж |
Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику |
не!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светс |
Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мисл |
о, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гр |
сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћ |
вориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задата |
а с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго |
упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, н |
ајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу по |
р испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може б |
кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованк |
јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да ви |
м играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам зн |
о, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа |
тко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ |
али, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су по |
друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред с |
оме чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увеч |
S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбурге |
не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живи |
а и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите ув |
ку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист ко |
!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се бољ |
</p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како д |
и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, |
Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата |
сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Тре |
т понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у к |
вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у право |
вести мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред |
но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ ак |
«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и д |
а је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутр |
да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка |
ске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, |
у звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно |
ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> |
ивот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђ |
ство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треб |
је могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика п |
о: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијат |
рег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, |
а, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме з |
а дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива |
Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко к |
унца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Ф |
логи други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши так |
ти и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој наде |
, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, |
што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се ра |
> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу |
а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао са |
ифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред |
у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госп |
и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ ј |
ве сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се ве |
вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе с |
ити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Ка |
ги’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, на |
у добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p |
хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, д |
да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од вел |
учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Врат |
дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо с |
ла богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо |
обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако |
у те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p |
не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио |
да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако см |
лу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но |
рећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам |
остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гле |
ом у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одгов |
ћ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам |
и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па |
ким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна при |
ти’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друг |
ти интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И к |
е једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу и |
р би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако |
ићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи |
чковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачк |
о хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — |
дљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{ |
да и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле к |
би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка |
р и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је чит |
добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад |
и се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам к |
с што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S |
ла воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо |
ди се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо |
им право имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одм |
како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не мог |
живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет ж |
њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш |
уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Са |
ут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то |
однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И д |
гађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе бо |
домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу го |
— рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по |
атично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <d |
емена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприл |
ико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима с |
бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> |
мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да и |
е.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, |
арбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Ос |
</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о М |
срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су |
а, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% и |
рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се |
двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са |
ика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није |
а му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту т |
а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две |
вог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са |
о по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, |
е очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест д |
мо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики |
ске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бра |
ући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гута |
ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као г |
тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајл |
доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга та |
рао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био |
л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се |
дунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она ни |
замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, поде |
оност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
вог пријатеља на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Н |
’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у приз |
а док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} |
ити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у |
ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилија |
врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд |
ељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати в |
у срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо уп |
/p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтра |
рло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{ |
лужим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она |
мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши с |
а играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Мар |
а Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, |
} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислит |
’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од ј |
воју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има д |
ти, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</ |
је свакојака средства.</p> <p>»Великог талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске |
роизвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек |
Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез |
е дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац. |
онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамил |
прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити |
ао они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово |
, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на че |
таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, да |
елика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени |
адесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па н |
том.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И |
дио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} |
ицину, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек ј |
наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> |
славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало тр |
ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромаш |
е боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, кад |
.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М |
ћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити. |
коло једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у такво |
потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита заш |
да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра ме |
једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се |
а боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени |
ђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у |
>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је |
а се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу« |
акшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... |
ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар т |
{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у је |
ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене |
за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била з |
м.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекај |
е није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због то |
сада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што ј |
пио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни са |
е ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фал |
о изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газда |
озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати |
ресант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола с |
, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски |
вићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што |
и.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест |
најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} |
Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака |
због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би мило |
.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Ма |
а сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао |
.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себ |
ми морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа. |
.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, |
ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, а |
фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму се |
страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и с |
Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћ |
с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да |
л’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још ни |
р је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка |
еран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је мло |
} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други |
се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки |
се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> |
дина стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 |
исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се ниј |
пала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{ |
друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад |
поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле |
мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ |
живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђа |
вљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, |
гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} |
ном се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како |
ити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да ј |
м му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред |
Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да |
разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо |
Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> < |
азвеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се звани |
о од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш л |
пођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпе |
ићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што |
пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Амор |
а му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и |
им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним тоном |
да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више |
неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На |
бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нис |
" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два |
Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати |
молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо |
и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, је |
Остаје милион пути...</hi> </p> <p> <hi>твоја Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су |
за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насме |
другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: |
бар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тог |
то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми сам |
а добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опом |
оје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато ос |
вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; он |
па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{ |
уди на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта |
ио рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p> |
бе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би |
махераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</ |
се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њ |
андлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике |
говараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том |
м у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се сме |
гу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заб |
рујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си |
Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што |
ку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Би |
донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те |
кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код |
та ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p> |
«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бац |
љу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не м |
с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства д |
за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најм |
и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, п |
А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не уве |
њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p> |
та да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и |
то тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти |
мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Какв |
иве као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} |
док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се |
м приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} |
авиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај св |
ектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику н |
а глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћ |
аво да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео с |
ју — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене ув |
удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луц |
и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} |
нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> |
и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да |
; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јо |
дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пр |
руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} |
ушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прег |
о и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} |
а то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му |
е нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и |
омак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} |
нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је |
{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми св |
би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо те |
’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страд |
авања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћа |
краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да |
вештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} М |
и и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуг |
цару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам ма |
} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам |
p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само шт |
, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испо |
> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога т |
илостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао с |
да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што с |
ине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и на |
p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо |
</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»По |
, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут |
лазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим мести |
којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> |
е марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бака |
убе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високо |
ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што |
дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на |
дном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На друг |
абица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж п |
су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то |
да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Ла |
p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведн |
оји су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродете |
ешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове п |
ред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, |
»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је |
домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ н |
о сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да |
} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јо |
p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} О |
таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се |
ече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па |
омотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се |
јни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако |
а, по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида.{S} Овакове женске, биле о |
покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко врем |
, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S |
о чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика |
ико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; |
.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, |
и: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се |
биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја |
сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за |
у исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја |
негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав |
ад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда |
: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш нап |
он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p |
<pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, ј |
зна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме |
ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио |
ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало |
епу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Каже |
и.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео |
и најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже |
во пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце им |
и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат |
, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у варош |
пет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»В |
е баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и о |
ад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што |
дин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.</p> <pb n= |
си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини |
луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> |
е о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад мо |
ван ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем |
ог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком |
ћем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам |
н!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ |
е Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> < |
им, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} |
би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све |
{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»П |
S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, |
лого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене ш |
н, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женира |
искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се |
мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вин |
је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато |
p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко |
ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало |
а чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њ |
ало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо |
а; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије |
и о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бра |
ође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао с |
то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једв |
да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступи |
да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља |
то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»К |
, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, |
к, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p |
<p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан |
е Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> |
луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, |
замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за |
и’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућс |
одаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма ко |
љубезни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да |
и се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо |
алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им |
S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснем |
етнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо |
посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, серву |
зда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и |
овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p> |
емо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{ |
ро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао |
азати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте |
видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} |
{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то н |
па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је |
даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> < |
баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човек |
, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абен |
о је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место оп |
ти на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам |
не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да |
пет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у |
ени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они |
ави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> |
безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је |
аво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притиска |
ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај |
/p> <pb n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{ |
и за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« |
едајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа н |
се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ј |
ободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p |
ма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити |
е Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му |
је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако с |
кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што ј |
нирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то |
и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из ба |
, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас. |
јбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Св |
ра је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Л |
на.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</ |
ити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} |
дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге |
вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав |
не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S |
, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као шт |
ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је |
де спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> < |
— најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</ |
сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p |
слим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, не |
који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарај |
и био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем пр |
’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко |
је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер |
у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> < |
му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ |
е увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гд |
дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли и |
о зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву |
пре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,« |
је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> < |
а би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био к |
сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја им |
сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, ел |
Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толик |
и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од теб |
о види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Б |
аш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби св |
вљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига |
је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из |
енидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ при |
и.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су |
а живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић в |
же: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој с |
тврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега б |
аље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} |
нде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад |
пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и најве |
> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву |
.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму |
ојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало |
к живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p |
Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек |
сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Т |
ви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А |
пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не |
е се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се |
дрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после жен |
се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам |
срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје мил |
ириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати мог |
ише учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи. |
ог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако |
та је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те р |
ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ |
личан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече |
/> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш з |
у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка. |
уги, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«< |
ко болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, з |
што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по |
кати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; д |
S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за |
на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те |
а месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли од |
ењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се |
.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је т |
ке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интере |
женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака м |
па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног прол |
p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир |
ам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрд |
ма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати |
а форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и п |
ти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како |
јати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да |
ајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу |
н, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да |
м изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезан |
} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Р |
место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{ |
ко женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умло |
собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и |
дне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да по |
велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек во |
на очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p |
ма са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принц |
та си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га |
ила за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међу |
ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би |
<p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да б |
да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останет |
умео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не бу |
едусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој |
p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда с |
Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неи |
у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по ва |
у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове м |
село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне |
се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика |
ће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето |
журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и им |
наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} |
p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему м |
а коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таково |
ма мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?« |
што и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти как |
је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је с |
а, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, |
започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У |
валера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир б |
ту <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чи |
цкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Иде |
знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од ж |
м грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен н |
е, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на |
два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мис |
и почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, н |
мог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два гроши |
изике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дође |
ни се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме с |
л’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ н |
а, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, п |
да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на обра |
ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми |
да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{ |
па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’ос |
скао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао ко |
нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће вр |
свим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ заус |
у изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p |
ле је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила |
{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу он |
а — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.< |
зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, не |
к од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n= |
у, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љуби |
ије то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори |
уче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; |
Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола |
вадесет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</ |
рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер |
је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничен |
ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку |
еларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су каз |
ли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би |
ав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ не |
алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета б |
ead> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у |
сла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ |
ко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, |
и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам в |
и и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} |
ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш |
јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад |
ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па |
кочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно |
ранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од В |
утру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране з |
> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У |
е ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн |
задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зор |
говора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, н |
божатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала |
м.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео ј |
рзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој г |
амо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" / |
рвог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш |
м.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?! |
ним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас |
сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз јед |
волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Г |
ко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шл |
а ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од ст |
опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш |
раштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам ом |
му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ |
трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од |
онели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој |
о код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да |
ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми б |
магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то |
окаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200 |
тавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуља |
д отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико и |
пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити? |
<p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако л |
сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ н |
.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој ла |
ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ће |
је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а |
само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} |
шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па |
е, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да |
онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се |
<p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, |
е мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на стр |
м и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачк |
ги руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све |
же ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће |
то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, је |
ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до нек |
S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вре |
четку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, |
ада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n |
а је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад |
веди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, |
, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од ка |
а шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за трич |
е могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мно |
а зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак |
теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а т |
ти, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки ми |
а је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу во |
ароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{ |
кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућ |
добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а ку |
чинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронт |
Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чи |
и.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт ј |
срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек |
мешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала то |
и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад све истражи |
руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад ј |
његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p |
тук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, раду |
лони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са |
предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом пр |
је; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати |
о комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу г |
нко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки |
па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како ј |
е, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде |
стати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; |
ограму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад с |
и.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сам |
нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији него друг |
же?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светс |
редним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу дет |
у човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура |
упа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека |
тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он с |
друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.« |
ви темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је виш |
нда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Он |
д ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Л |
авио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стр |
д ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајк |
нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си срц |
амо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед |
ориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја би |
Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја игра |
дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише |
о.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школов |
b n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет д |
арао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се |
отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да зна |
а зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да |
, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S |
о, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора |
шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, п |
} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле |
оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће ве |
.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђ |
грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад |
озар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим |
е, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се |
слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> |
<p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана по |
их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаров |
него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталише |
ли.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко ј |
ету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, |
S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир |
точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло см |
>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>» |
ао женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више |
ба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере. |
у новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо |
о ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да у |
човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је |
а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жа |
ђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, регрутација, народу крв сисају.{S} Они су |
по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати |
p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не |
уке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће |
ћа задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не |
исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре |
ма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} Н |
се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло |
десет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, |
је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесе |
о други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко |
д које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела ба |
е, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особ |
оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести н |
сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповеди |
хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} |
ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, госп |
, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она доби |
.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ |
срећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим дру |
опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>» |
очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јо |
се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће д |
таменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу |
днако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све |
и по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације н |
у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, добр |
} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солда |
азнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијас |
кстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па ш |
бље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама п |
} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па |
{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да |
његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би |
еме је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере н |
и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задово |
не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ м |
шир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда |
{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о |
S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе |
нку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити |
би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: о |
пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: |
у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако |
рилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђел |
да се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали |
рок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред |
Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} |
«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја |
с и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се |
олео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам |
кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, |
<p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type="c |
д подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама т |
отомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често |
Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то |
бичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Та |
ву ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору |
зира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други |
м и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p |
емо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта |
амигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p> |
па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољуб |
тварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била |
се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и вид |
м видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Н |
"241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја ни |
а.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђе |
»видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} О |
ако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео с |
а има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер |
и је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опа |
ор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једн |
и врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и а |
виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ п |
шао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га н |
и све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по |
, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јак |
да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асе |
г.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке устан |
ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бра |
ебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удел |
о чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче |
а ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако |
ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе у |
quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер м |
ote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залуд |
рити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем к |
ш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за с |
о.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су |
а то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} А |
а си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, |
ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> |
т.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су т |
курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло. |
!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стран |
ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, |
овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који проп |
а су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су |
од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, |
играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па св |
»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго шт |
вати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и сре |
?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, |
е ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш. |
вој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте |
о посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде |
ј средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ |
па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогном |
дио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ак |
hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту |
гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу у |
а ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> |
вари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало |
едим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане |
ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам ј |
битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <p |
џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{ |
електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме |
и; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају. |
Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p |
ванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак |
ише можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот м |
и се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени |
само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и |
клеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, |
/> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да с |
узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ са |
иш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један |
јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго пис |
си ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па |
рима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде |
а кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, |
дате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p |
ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немо |
а га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад |
ће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може |
би као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице г |
па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није те |
Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тин |
дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ |
вао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S |
и курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала |
} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентај |
е да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали дост |
егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску |
а?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велик |
рама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што ј |
иш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те |
сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако гов |
е, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе |
у је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, |
е л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>» |
се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} |
распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ј |
че и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, с |
е преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па |
ан сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуг |
ни, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао с |
S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је |
терес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p> |
паж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину матери |
учи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«. |
ра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па |
адава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и |
и су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си и |
ан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> |
ју.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} |
скима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чи |
л’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, д |
ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, ка |
огу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, п |
ту?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а бога |
у Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ п |
.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те до |
е добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма |
i> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} С |
на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен п |
Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како |
ћи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, |
н, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене |
и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као рет |
ами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> |
и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи |
> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста. |
кви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том гово |
ајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде. |
д овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Б |
господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало |
гове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бит |
радовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је |
то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни з |
ичић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Так |
луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у ка |
и, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — |
а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{ |
је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене д |
, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти б |
била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити? |
је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како м |
и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава тр |
ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер он |
је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко са |
?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.« |
тиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не сам |
ди, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шт |
г тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Баб |
тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе |
Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се ни |
} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је су |
као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} За |
и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам ј |
ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичај |
аше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: |
оведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p |
ре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два |
го отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш |
м, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тен |
S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити не |
ећ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мисли |
ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>» |
бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, |
путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти |
је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удес |
рунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису |
ла да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мал |
ивићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} З |
ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би |
би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то н |
ранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам стра |
су појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао |
е, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А за |
е она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, ка |
паднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S |
нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} О |
опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу парт |
<p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за |
S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, |
бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> |
леза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам |
ати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам |
о и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.« |
дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану прија |
оре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ кора |
тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко |
’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две го |
е му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној |
спадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то ни |
лим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, |
атлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те забо |
</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ |
сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај |
p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, са |
p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си |
нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја б |
у Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта ч |
ужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са |
ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави д |
ујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} |
ћу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, |
после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изглед |
чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, н |
да и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} С |
ди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери с |
деш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад |
Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам уве |
л’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о друг |
квог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са |
> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комп |
добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан ју |
уго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог |
за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву |
p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«< |
знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми с |
мао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ с |
главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу |
ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} П |
оста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим! |
ти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«< |
сам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе кака |
плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како |
газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно |
сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан |
напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} |
ак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Да |
</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си ов |
извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што |
чко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, |
њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу каза |
проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забав |
рио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће д |
м само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се н |
ује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес. |
или, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео н |
е, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је |
ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> < |
теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били |
к, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p |
остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том г |
просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија |
седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} |
млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те ка |
>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три нед |
азити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад |
им друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Ова |
а тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта |
о бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за но |
и, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди |
ке, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је т |
је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те |
поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ б |
руштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особ |
«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, |
д г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође |
прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам б |
кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту |
ви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>» |
к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и |
а на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, |
о тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и стар |
трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, |
? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена ду |
кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузм |
сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада |
томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да |
о кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> |
га напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођ |
порције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само мој |
се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, сл |
ар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет друг |
су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, е |
говору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S |
ст.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си невер |
кад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика |
том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мис |
} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за |
л’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она на |
ињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером он |
не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама пр |
Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девој |
т с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{ |
и на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се |
<hi>„Слатки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толи |
ела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим виш |
једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, са |
асет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опе |
жу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па |
о се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио! |
зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 год |
и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој |
ишта доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме п |
профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но ни |
Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{ |
ћеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по |
мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли |
иште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, |
од куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића |
и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S |
</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p> |
пет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива п |
сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди и |
надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љуб |
сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја с |
а, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао бил |
фанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече |
> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и |
ти.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није |
вој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бра |
е нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо |
да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} |
да шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb |
} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и |
супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све |
би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Н |
е да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је о |
же свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, |
ом плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми прип |
а није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало с |
ти, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранк |
— Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако м |
па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буд |
ода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозг |
окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> |
.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гр |
фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године пош |
зети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} И |
Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису |
а да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет |
Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p |
наду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач п |
ди имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого |
колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао жив |
очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите |
дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче |
та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} |
из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све |
тељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни д |
р кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми |
већом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високо |
hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске ти |
р да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле но |
«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет во |
дговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. и |
ити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лаги |
њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуш |
е усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалењ |
акове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан |
тљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад н |
оред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у др |
енхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла. |
Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управи |
не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, |
верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да |
к не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини с |
дин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препоручителне фисиономије, тако д |
ј га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек |
шта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које |
је била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S |
дмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам |
њен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у |
опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљи |
први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код к |
само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ли |
Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо |
нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма |
а се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Св |
њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој |
тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, |
Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг |
не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{ |
како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда т |
на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p |
држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познава |
Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам ч |
а, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане пр |
е великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дру |
о, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, ко |
шерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен ј |
p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз |
p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишч |
неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} |
целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гај |
:lang="la">consilium abeundi</foreign>, то толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали |
је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преп |
ба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај |
што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби добр |
је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер |
не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо д |
знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> < |
на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара. |
вити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително о |
лада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не |
т да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Пе |
си ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њен |
о њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене жен |
а ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, |
само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досад |
ног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме изд |
ог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде |
> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер |
угачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићк |
бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Мо |
у вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са |
рђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нес |
руго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> < |
наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене о |
е, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који |
вара се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо |
азумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца |
ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кре |
{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школова |
м страним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Свето |
е, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" |
ећ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколик |
{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом жи |
ана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја в |
p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Др |
о?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај ст |
поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу и |
не догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје извести |
.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега до |
господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаер |
већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гр |
ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови |
ај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад |
«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имат |
био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама. |
је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се ни |
, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопи |
, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</ |
а морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и |
о.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> |
у.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што |
начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара |
лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би з |
один Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао |
а крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десе |
л’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју шк |
Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувс |
стина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, п |
готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо ост |
а, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... свој |
т, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневерав |
рам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозо |
<p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си чес |
ну: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наиш |
му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока! |
ивић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићк |
ербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> |
богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам |
е и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> < |
ко наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од наше |
<p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И |
вне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима у |
<p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ |
лостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова |
терале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Позна |
на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање да |
и ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} |
уге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу ка |
Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ |
ни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде друго |
се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то ни |
свим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љу |
да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не про |
сподин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћ |
и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ. |
ажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нис |
онашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде ку |
а мислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије |
радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> |
о свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} |
рећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни т |
ла нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми с |
ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по по |
ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга |
здрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у ја |
камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истро |
ој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} |
ока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису |
какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити |
S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливи |
О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, |
за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично к |
дати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само прип |
цању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је |
цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као |
ре, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшт |
Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако о |
звишености управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад им |
данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разгов |
и, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење пра |
Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га |
ати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен |
покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглиб |
од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим |
њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође с |
особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од |
у за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солид |
на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасе |
ајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друш |
бу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака м |
еки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи! |
тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му н |
не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за же |
и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруг |
само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то и |
е се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посет |
ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом ун |
а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог т |
ами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да |
у.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; вр |
ошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у теа |
когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претв |
му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем г |
ве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стра |
говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму |
} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} |
смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра |
а, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја |
данпут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, капла |
ако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди ж |
, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим |
алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако к |
аћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Ц |
<pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ |
.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико |
ате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупкв |
е, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може ужи |
е, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити |
, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе тр |
у не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад |
емо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} По |
, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p |
и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови к |
здалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљи |
.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Је |
ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> < |
две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института |
спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«< |
е тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> |
ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Нар |
азе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} А |
ј поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бран |
о и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекну |
проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоско |
p> <pb n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам каже |
има, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Шт |
чега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико |
а, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, |
ма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти |
о.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p |
им Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто |
и’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, |
ра се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то ко |
кана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поч |
јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, |
да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој б |
и.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад |
е се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару ха |
меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Га |
отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперир |
гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем го |
ам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и |
селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш два |
и моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава та |
ините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред |
; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ з |
била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ |
Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, ј |
обити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати. |
еко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Так |
алило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити. |
е видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофиц |
и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правда |
мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је го |
, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, |
антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фани |
е рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизму |
его за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпекто |
добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју б |
има човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и |
име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име има |
унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и ув |
ићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче |
кушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, |
да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напо |
, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му |
оље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога заса |
фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у сл |
има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам т |
Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, п |
-а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</ |
Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: по |
не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па |
је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му си |
а будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приват |
и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати б |
ошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог |
Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет к |
какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хте |
т, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части |
шљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине |
а Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на |
само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после де |
, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га к |
е разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шко |
е мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама |
на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврд |
даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без |
шу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера |
не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставит |
ст и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Грив |
ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја |
оквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и |
на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његов |
не Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и от |
еправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће исплива |
ација канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да дај |
е зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, |
ти почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: |
аду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет |
у, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било |
Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са |
и да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на ко |
еба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом |
побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном р |
немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p |
да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове |
ће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ |
да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Он |
асположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дођ |
ли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на |
ило никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема |
о што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазил |
па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; |
ма’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да ба |
и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парн |
мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад |
врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у |
знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, |
исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но шт |
мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог ве |
Madame de Sevigné</hi></foreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је |
на, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о |
е; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже |
је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је т |
скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готов |
и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само |
ашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је мор |
ир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом |
да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану ко |
и.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног д |
и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и |
видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће |
е кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала?«</ |
о га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет чове |
с ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати |
о и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и |
ћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није |
та, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> |
даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом п |
твом, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу |
анике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пош |
да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; |
е и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један |
адату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог |
’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислит |
пре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то скло |
једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако |
и.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с |
мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Он |
сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музик |
</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић от |
</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере б |
још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Ва |
нтајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гри |
рати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па |
ињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>» |
шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не мо |
а гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само |
хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе |
чин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он |
вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Уч |
{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми ост |
есићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати |
му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт ни |
иди и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога |
и се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, з |
То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже |
би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не инте |
, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је |
ква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Ко |
Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје |
у нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече д |
ивићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; |
ао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гриви |
га, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробур |
није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, |
м се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад |
.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Мил |
ама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да |
али ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том с |
ати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Зн |
о као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне прија |
бљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено с |
фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сро |
з ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему т |
м изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни |
ам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да |
декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се |
се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасв |
лио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одоб |
зле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длак |
ote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињст |
м.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, |
ог вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се |
ерује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзн |
авила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, |
а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је тро |
о време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки |
кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог |
а страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је |
била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, ко |
отрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим |
оје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p> |
»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су |
ићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у |
незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни позд |
остива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, |
ва, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, б |
ако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, д |
т толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у п |
лико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устр |
шан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, п |
а се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, сми |
се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињ |
то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Ср |
огао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не |
ектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, мило |
’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Так |
рију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус |
, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: |
чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, |
алеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>» |
ободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуште |
трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад д |
видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па ра |
кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегал |
с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког ку |
на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се нео |
и га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изд |
па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио |
трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} |
све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да |
преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече ле |
новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство |
> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је бор |
а’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем |
крити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало с |
се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито |
га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, |
»Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крош |
а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да не |
и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пр |
заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p |
и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n |
и већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо пре |
свим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровиће |
ља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам пре |
ешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумад |
емљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђац |
г имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне со |
свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пр |
егове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се к |
сипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но ско |
> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоци |
рије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове |
е све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло |
судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред |
знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> |
опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ |
радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, |
на приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{ |
нели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер што су та двојица дош |
р он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исп |
ранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} |
о Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> <p>» |
може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургер |
је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна б |
о се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је л |
извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне г |
кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супр |
да, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љуб |
ед шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгаби |
ићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је д |
другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четвориц |
да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је св |
Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на ферд |
сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се |
да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ак |
кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> < |
куд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја мо |
има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшиј |
смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собо |
јвећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} |
метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, к |
шем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то |
а смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика ка |
отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде |
а говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потра |
а нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пус |
Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај д |
реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да |
Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би |
а мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да |
а раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће |
што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец С |
/p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па с |
} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гај |
а радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта |
ед свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш |
ика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познај |
два смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опрост |
о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат ра |
Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — уп |
ве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Д |
она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све |
о у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. ко |
ио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командан |
аведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим с |
да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило |
бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»М |
а нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо с |
, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом |
већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме је |
могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћ |
г господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па |
>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па та |
ро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет см |
у годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогат |
очело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам зна |
је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но ву |
м стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља б |
собито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад ј |
оћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас |
P18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном х |
де још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао |
сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспит |
узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу |
какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да |
’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су само |
се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: к |
у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у |
ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки |
њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу так |
ена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност |
оме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја |
е нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори |
одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је |
је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека нагове |
ан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж |
нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не |
евојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одр |
мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта |
дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотр |
ју, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил |
те, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нис |
одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но |
могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женс |
Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и бо |
Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} |
ш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривиће |
е и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта др |
аучена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да |
и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће п |
езина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — |
е су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуња |
рофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна же |
ћ своје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опе |
н, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту. |
би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, са |
оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мор |
ца?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж пошт |
та трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б |
ика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p> |
, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да |
е насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она баби |
звитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, м |
да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо |
де са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд |
неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, |
S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да г |
м један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, |
се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми ј |
е, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам |
то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да пи |
пет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче |
им тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу ј |
у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему ј |
ебе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на д |
Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишње |
лостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је |
/p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали |
за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу д |
рентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p |
талу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозва |
фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш |
бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате варо |
а је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се |
ажити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изј |
ва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, |
емо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што ни |
сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сирот |
да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно д |
реба после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била вели |
тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb |
»пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је |
} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, не |
дељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да з |
и’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} |
чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна са |
авао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година ста |
о Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам |
ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку |
, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија жив |
ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказу |
, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан ни |
иром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану |
ати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе |
цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то |
>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са |
обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се од |
а.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати к |
ећем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бран |
Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој не |
ем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одм |
њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то |
и.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бра |
ад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад с |
панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја ж |
је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није |
ати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и ч |
<p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је |
е зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њо |
«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S |
т себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало |
милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан з |
тије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, тре |
који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти |
ако је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како |
’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше |
амарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, бо |
»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу |
лиже.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div> <div type |
, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она остав |
.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свег |
лом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n |
-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољ |
опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, |
.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају |
оће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да ј |
.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да о |
оникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а |
о.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам та |
од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу к |
>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S |
<p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја |
мо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то ј |
} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт з |
на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <fore |
ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но |
е то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p |
ане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} |
{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши са |
у, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови |
се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће |
буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога ш |
ати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одма |
само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није бил |
у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допа |
мо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу |
амо да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови з |
миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћ |
види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мучен |
ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта |
вем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div typ |
че да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто |
да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророк |
ек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта бу |
је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n= |
га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</ |
ти, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га |
д као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из о |
тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите |
оже побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува. |
тају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да пита |
ојој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> < |
не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби жив |
искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и |
м, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не ур |
м онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а |
што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав ве |
Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у |
о.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елеганта |
200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Деси |
принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> |
ила добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт п |
ез ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее. |
есићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако б |
емда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене |
инером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У пара |
ћу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ли |
претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да |
никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли |
.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај |
писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од |
еплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље ов |
икој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје |
ека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> њего |
па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права с |
нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако д |
му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за |
м пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи |
вашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} |
.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узај |
S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, п |
е све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, |
/p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n= |
који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама. |
даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти |
ти, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</ |
дно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци |
ћу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју н |
а шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>Посл |
Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге плано |
>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела |
што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсв |
м, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, |
р је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је |
енти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. |
ј интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, |
/p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су |
ле, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милости |
ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски |
ам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Мор |
и кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене |
гом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом м |
Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку ви |
о Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па |
да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер |
ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо |
ма читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики |
, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па |
ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p |
им фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут |
сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да |
оче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити. |
да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам гус |
ција; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, |
посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гри |
ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забри |
че циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице |
а то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <div type="chapter" |
хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида осло |
посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има |
оспођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју к |
је брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бра |
сподине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра« |
е к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за жен |
ори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ доша |
и да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том прим |
ао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били |
’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то |
а то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, ниј |
и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекј |
дар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпан |
м мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, |
pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан сл |
у, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у |
огућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’о |
дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто? |
како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; рет |
д пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је ду |
а хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</ |
ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се |
и речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хт |
ене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, н |
?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да |
а о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине д |
исма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу |
рама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачко |
S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што см |
годовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар |
и њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима |
год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду дек |
бити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нек |
..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио |
...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> < |
се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог прво |
а мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио |
прица до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза та |
, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} |
,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.« |
, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И ме |
ија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед ско |
етром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срам |
во питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћ |
ли!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орл |
{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом |
мет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане |
отиву своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, к |
аже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} |
ане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га |
> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Др |
се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и |
м прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он |
т и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> < |
места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div t |
официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди г |
е сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па к |
о он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек |
ке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Мила |
гови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S |
терхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами н |
ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг |
</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што им |
било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио д |
!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их |
бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као ш |
.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњ |
м простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо |
То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију п |
зволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зо |
ћка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом |
клоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{ |
итаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опе |
м гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео |
«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, |
> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је т |
</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>» |
Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином ма |
ју се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан |
сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том |
етно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло прим |
S} Запитам једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </ |
ти.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја |
<p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и |
ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет |
ено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има |
нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу |
Cyrl">диктум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Нар |
била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, ко |
оја да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини бога |
а је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S |
оже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије |
ло таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да б |
азговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете |
воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће м |
добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо |
јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто год |
у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема! |
’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не и |
зликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност |
би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да т |
бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онак |
кога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву с |
’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад |
па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца |
да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла |
наш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не веру |
га има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: |
«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић неж |
оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће |
на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените с |
ебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић за |
како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека доша |
!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> |
кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више |
ео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: |
»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Он |
.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; |
ти може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, мог |
Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклони |
кварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ћ |
м речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти ка |
смо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумоват |
сти стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове |
у мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја |
толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па |
т удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре |
је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамил |
и, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јел |
обра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што д |
.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињ |
»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није з |
м донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога зв |
у; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја са |
е, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје коле |
дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две |
е тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана ч |
гу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ |
»Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солд |
о ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p> |
није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} |
ало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управ |
ривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо |
е смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да до |
ајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} М |
ку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали |
ка који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су з |
М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам с |
{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показу |
S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, |
да отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане |
ан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одм |
оје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитав |
а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они |
м у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају |
е?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем В |
зије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допус |
ио баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти |
готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ниш |
ше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше граб |
да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управ |
уним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам |
<p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко |
.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то |
није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па |
/p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задово |
разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако |
м.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" |
вот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај |
кву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не |
који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај ју |
S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смр |
ном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам |
компањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни |
о из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ст |
радала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се |
ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, и |
за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; д |
и <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури м |
, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Вид |
Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, вер |
у и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло. |
адан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од неде |
оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је |
беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме ни |
е њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам х |
нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер инач |
еш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам с |
испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајл |
S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере |
премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио |
, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави? |
новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но |
позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ј |
ри, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по сво |
се.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, |
с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други чове |
зели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се б |
} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови |
да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> < |
на форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам |
рите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом з |
е чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иш |
итељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ј |
е да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се нат |
о прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јо |
ћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се и |
форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан ј |
ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста |
мо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас |
ле су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп а |
лада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам ка |
прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису им |
Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и |
ли, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити. |
гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она |
тки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословит |
саторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло |
распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и д |
у, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи |
грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" |
о учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад |
м банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да види |
раве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави |
онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{ |
»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теж |
тац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђен |
зајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут |
м пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам |
ебра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, д |
а?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> |
8630_N3" /> на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не |
’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под |
а је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} |
: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак |
Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не |
амо добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«< |
ипал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, др |
Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили |
утра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако д |
Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго ко |
бим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надн |
удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дат |
одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертв |
даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизе |
Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу |
ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</ |
о.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чи |
ру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави |
какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата |
това.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до пис |
а станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи о |
ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого ет |
л’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури по |
а каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући |
аничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У |
, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Ме |
а кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад ви |
а отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се чита |
м званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор |
о се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаро |
ји је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи |
ају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну |
нгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него об |
удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па |
добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да бу |
ковоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се прв |
љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бр |
од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите |
амилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће до |
пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ |
сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n |
чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</ |
Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме |
то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворил |
не и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Ма |
те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње ни |
?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Г |
оји је делом своје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> у |
стимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока |
њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен |
само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако |
а нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само ка |
евеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама г |
»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је б |
и могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто |
} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури п |
ислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је |
да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да |
не сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и в |
> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцај |
Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} |
муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А |
ђемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај |
укао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад на |
а«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим госпо |
ова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и |
једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уваж |
туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишља |
јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати м |
у му девојку наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је о |
и, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p |
Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p |
одужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комед |
S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три |
ијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност |
вишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао |
утор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој |
пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер што су та |
болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="211" /> |
ар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли |
и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве н |
ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка пот |
и?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше |
Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло |
освета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиро |
у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном реч |
ешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу ф |
јем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све |
ресије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живе |
ко мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било |
о на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Ка |
ао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.< |
био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам м |
огли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, пр |
{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учит |
је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провес |
ng="la">consilium abeundi</foreign>, то толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у д |
ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор |
> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толико.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу слож |
д овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим пра |
едија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши п |
је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се пр |
лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од об |
педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби |
S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли |
аке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући |
реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је |
говара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, по |
ојој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S |
у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> |
о паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним шт |
мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију свој |
опао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим ј |
мао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; з |
игди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на да |
ио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћ |
нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако пр |
и смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад |
ође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се |
сано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје |
пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као |
м рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све препове |
о наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би с |
нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако ство |
одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у |
После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоћ |
,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разгов |
то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, |
ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том |
ене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за |
добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати |
Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати |
је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велик |
ћу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допа |
, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад ч |
а су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам |
лијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П. |
Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p |
га манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините |
немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Дес |
> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их к |
љубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докуч |
тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, т |
S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може |
за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове чест |
сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то ист |
могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене |
ићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Г |
жу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, |
а, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«< |
у ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично с |
и један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од |
своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закон |
/p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да вид |
лу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовал |
алиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави |
д се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«< |
рио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом |
пријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи примет |
ује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угода |
које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог |
Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купит |
се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она св |
све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, п |
о је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на |
рајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе |
а се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чист |
е је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу |
у туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бра |
хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S |
е манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуств |
на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због |
Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, |
твар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без |
ат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко би |
>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да насл |
лц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми к |
вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још ни |
ице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему |
уди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш |
То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у ј |
е испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из глав |
отица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било |
кивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао дру |
ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био |
{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је за |
о; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p |
овека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се вр |
грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одуст |
Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај по |
имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хт |
ам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Д |
н видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранк |
</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гри |
јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персон |
ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ли |
м начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком к |
аво кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати |
дин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и м |
да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} |
када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводи |
ил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљав |
о скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминал |
јим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мисл |
оји неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријате |
е мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми |
о се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с к |
ко, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} |
и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не д |
ранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да |
рунг толико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори си |
сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — |
лона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави де |
/> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све |
Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, |
и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими |
вио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је го |
ад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у је |
} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо |
това, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростим |
ко ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} |
</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе |
г добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна с |
е мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизг |
емо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колач |
ст’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и ка |
е толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта луду |
а ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад |
е славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан ч |
{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо полож |
спођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и |
жем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Т |
е своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бир |
она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је |
поведио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S |
ник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и на |
у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук |
ди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја н |
и, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изг |
у и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру |
Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спра |
па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на |
па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без с |
увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и |
да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компон |
лад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти |
, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем |
ражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се |
но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну |
?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта |
Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ |
Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме |
су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!« |
ти и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}00 |
ено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумад |
p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу |
е цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће с |
е госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена |
кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нес |
е задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо з |
даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да з |
> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти пре |
ате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, ку |
о стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне ма |
клони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она |
а профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}00 |
, избегавали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је |
ковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткр |
змем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{ |
ичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S |
S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> |
p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, о |
па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] |
а.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да |
Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну |
ро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Мила |
ранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који би на абентаере |
и шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти п |
су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не мог |
па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у |
ргере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене |
енидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам д |
далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије. |
его да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у |
као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво д |
ска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро |
ранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сир |
био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су |
доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања |
о увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је чес |
какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао б |
>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку у |
што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наила |
ану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду н |
м још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам ср |
ма један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} |
досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од друг |
тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{ |
За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо с |
се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри нев |
, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је мора |
и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа ка |
је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против |
олицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђа |
S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то н |
и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан по |
обро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцира |
1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно изда |
дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и про |
опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло |
и; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика |
давна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постој |
м одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво пр |
<p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са наш |
сим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; |
оводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
кво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да иде |
се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о |
ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Ли |
зати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времен |
седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи он |
иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с |
М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако |
> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та |
ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље |
нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш у |
опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па р |
ог пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећ |
асној господарској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за |
поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него и |
а главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када |
дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорт |
у кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе |
тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу |
звор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако |
савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасв |
а правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ић |
} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на |
дају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фра |
а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" / |
да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц |
ед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што пр |
има остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се м |
осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колик |
слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пос |
’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође |
а у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бас |
удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па |
ам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, чи |
пита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p |
игну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани |
е не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједн |
тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак жи |
богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестам |
боље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се ож |
е и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље |
су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, |
пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на |
овек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упо |
сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж |
аорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи гос |
ислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, с |
о се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сл |
и се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то ко |
правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То ве |
је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волет |
убави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им из |
тине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жа |
је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која |
<p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплим |
ад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с р |
ко јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{ |
њска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Н |
данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак г |
иш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш |
сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити хоће за |
ог новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да |
} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако |
е.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} П |
д Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од с |
помињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је мој |
а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба |
Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опо |
ну као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па |
{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се ч |
иван Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази |
а, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно |
у се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на ли |
ам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентае |
ти је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова |
бсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади ше |
оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је |
ност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либз |
p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел |
јшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном госп |
рени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг ув |
таје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба |
ећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече |
мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стиго |
човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого у |
ј води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер з |
права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код свију с |
ме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, дол |
а живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису |
и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> |
лески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, к |
амо фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не у |
ошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фр |
оста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.< |
о и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави |
ео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој н |
већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два |
ка, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут би |
а би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Ке |
сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а н |
ако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то н |
ма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постат |
} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а |
од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитов |
ече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу |
а покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да испове |
и.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио |
поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} |
м, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде ра |
.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова шко |
’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: к |
им, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може |
ранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све с |
у свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу д |
ном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Г |
лостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бр |
ио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а |
ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким ка |
оји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена |
{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која |
изерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти маш |
и како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи ни |
ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту им |
и бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb |
пнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, ма |
ра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пр |
и.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ н |
истове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова |
а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од прин |
у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, |
изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуств |
била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ пис |
жи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја б |
тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо |
е филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под |
ареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексер |
најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду |
тор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да зако |
ће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако |
уке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> < |
у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., |
е добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет фо |
е Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију |
к се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед |
харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Зн |
е пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и о |
ла да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и нек |
— бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, пит |
д сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не |
језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, госп |
ајгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургатори |
тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да до |
шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократич |
е људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно в |
лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево ло |
оће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се б |
низни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђ |
ам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n="1 |
} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано б |
пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрос |
епа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изва |
други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ св |
ци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атестате; једног приме, др |
бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не |
ајне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на |
оје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на дру |
телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, |
хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође о |
</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околн |
ра први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Пет |
. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не |
ан се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сор |
мо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кр |
Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли |
један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се |
касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, |
ого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад |
{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим |
{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако |
били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опе |
му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господск |
вић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и н |
више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а |
недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све |
ој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне поста |
е био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Са |
p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да ви |
} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се пос |
танем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Ч |
а Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар |
е живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче |
сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само |
бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује |
са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не |
јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам |
е у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново. |
ати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бр |
а на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том с |
ад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље |
ти филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од |
јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски н |
дити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb |
ли.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, доб |
ао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црни |
рцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ов |
ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо. |
ума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, |
та на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то |
променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се |
илете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једн |
сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се |
остио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове |
} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, јед |
тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче он |
а, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће |
</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти |
Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде п |
} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., |
S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S |
ком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, |
асија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су х |
ш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — кра |
се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лагани |
, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са |
а имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице |
штитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе к |
и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо |
оба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — |
ен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако |
е била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница трес |
м пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" |
каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати |
оле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривић |
ети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак |
то започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Јед |
да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша на |
џија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју |
овим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, др |
ави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана |
> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље |
а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из др |
ћама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростит |
у.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S |
ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад уј |
жем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писм |
ним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ |
негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разгова |
S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{ |
добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљу |
, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам кр |
у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке д |
а надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црн |
ш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без |
у ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па т |
е мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се нап |
есме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатност |
Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена. |
мо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега |
а легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја бра |
таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екс |
ења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако |
остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умр |
8630_C2.3"> <head>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић |
ове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају |
и врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, |
сима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> човек од |
уче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупљ |
и 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до триде |
је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да ра |
маш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадес |
о четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} |
говор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као |
<p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишњ |
о дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ |
једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ каз |
сет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте |
P18630_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n |
е ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’р |
оже бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ при |
а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једн |
ивота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибн |
тој кући седио је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање госп |
ила је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто до |
ан господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест |
м, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се руча |
а почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, |
регнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с |
нко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку р |
које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл. |
шпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је ут |
поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији |
љубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим п |
се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у |
ао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар |
интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, |
гре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да и |
естит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџи |
т грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{ |
ане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кр |
а.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је |
а кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојо |
штука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из |
оричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, п |
пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма |
p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити |
ито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около трие |
че Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Н |
никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: п |
ије остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — имен |
амо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у |
ити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од р |
бу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцеп |
тив петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још |
.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас о |
три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком |
портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало |
римити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ то |
а на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мара |
д њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети |
а ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, |
едитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} До |
ћ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу с |
она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после ч |
а Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису |
да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} |
окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни |
у нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет |
p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>» |
пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из с |
уго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао |
се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју стран |
вај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и |
није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила |
би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три |
е, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секан |
ати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачк |
о се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог приј |
д смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, по |
исбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за м |
елдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јури |
е томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више |
Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако |
реко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се и |
позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ по |
у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да |
лети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро п |
ло трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа уз |
вирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као п |
p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, |
ли, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само |
арха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја |
р преломити.{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве н |
мао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је ве |
којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да |
{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; с |
дно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је заб |
ића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут чо |
учим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Је |
ило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно не |
којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех |
на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстер |
игоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе ск |
бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравко |
ш да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том |
, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете каз |
пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један пр |
обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у |
да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у |
ама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била зво |
ика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и |
ило.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам ве |
едио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја са |
кратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помо |
Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} |
собито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} |
уску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан до |
су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој ин |
да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хај |
стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је ж |
е у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном ме |
"73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је пра |
{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да |
н капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје |
ицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћа |
а до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на руч |
ка, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{ |
ајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> < |
није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви |
а ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како |
ен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; по |
<pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, |
у цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не ф |
шта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту н |
гурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане |
S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} П |
ало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дан |
ти, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, м |
видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа |
о ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо |
опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот |
а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознам |
ђемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор о |
{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми |
ађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду |
амо, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном |
ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генера |
аш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се к |
’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се |
Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један п |
} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо дон |
илостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферл |
е као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када |
ко би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи |
<p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ |
амо к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутр |
ио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Де |
нде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S |
о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи |
јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, ш |
стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет годин |
апочела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе п |
де какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и |
ћица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частил |
и ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p |
рати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се в |
време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку |
Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љ |
Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, |
p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћ |
.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код к |
трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опрости |
; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{ |
јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја н |
нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S |
војој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га да |
колине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госп |
после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми |
уз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу д |
има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једно |
миром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју тргов |
иђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуг |
ин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је им |
пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{ |
опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је мили |
ла дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ха |
војим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а ме |
а.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко |
и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акц |
огао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповед |
нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> <div type="chapter |
} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту м |
сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је |
са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићев |
рати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, м |
енуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне сл |
минал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно при |
{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад |
{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: |
ет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је кра |
Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свр |
брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пр |
, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо |
н је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> |
, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{ |
а.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпо |
ећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири |
м отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној |
аје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се |
око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и с |
опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе со |
олити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плунд |
ами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки |
S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња |
евићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. |
очеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали с |
су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екст |
ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз д |
чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и ув |
ам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек с |
S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ б |
а, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и б |
руги гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај парта |
о ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други |
оспођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{ |
а два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам с |
аткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост |
памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а о |
ш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему |
на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер |
едне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо ун |
мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опаз |
лико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам |
пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком би |
ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да ба |
мо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелк |
арија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одг |
па све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас |
аже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А |
{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ћ |
да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцен |
је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} |
ди суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам |
{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с |
ља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинил |
тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не |
гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су гот |
да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад |
апут толико.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} К |
Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за прав |
јићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишки |
Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138 |
лим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам |
Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није сву |
н, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само |
на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка |
Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} М |
орити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да |
ла се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, |
бра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, |
ио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к |
време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је |
м и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се чо |
мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у |
ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет |
јгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакац |
и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а има |
нам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити |
раш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не |
ако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један в |
осна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она ж |
p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико сво |
{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту |
обро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледн |
ог изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцау |
Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустр |
Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само |
бучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опр |
</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n= |
е тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћа |
да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ |
м »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код п |
д да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд упр |
да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искре |
!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било |
то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, |
мена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина |
Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључи |
о год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Сам |
или смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милост |
>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим з |
од суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шт |
>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; |
две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ |
поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком |
а нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ |
ржи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не пот |
Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту. |
фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти |
суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира |
да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остан |
, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и |
Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу |
ушевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он |
ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу |
мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} |
</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранк |
... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</ |
рошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срц |
путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да с |
жем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а |
на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега |
е скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедањ |
м, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Па |
баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској к |
опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мој |
се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ |
е десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{ |
као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива комп |
.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S |
p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} |
био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одг |
ет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испије |
еће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и |
части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.< |
правитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{ |
игурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за ж |
ање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати ду |
не и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу |
и.{S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са |
, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} З |
еље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S |
ије да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јур |
о питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је |
е година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да |
глед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједн |
вија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад и |
читеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два у |
ро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд ст |
као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер ј |
. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости |
да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се. |
е Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто |
па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се |
свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један др |
чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим |
ранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга |
хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви п |
напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења |
ем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својо |
удите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} З |
ко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, п |
ити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Хан |
узики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дет |
е богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени |
лија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не до |
ам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Свак |
се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у како |
пет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p> |
декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у |
ао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је ж |
ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p |
набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га |
у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изг |
вовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверо |
то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека |
али Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепот |
ље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу |
емаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; |
.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако |
зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће св |
> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого п |
ј дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да |
лест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p |
што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остат |
жати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на све |
лео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш д |
долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо р |
а опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се ски |
ке.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у и |
опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Ј |
је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да ви |
во однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њ |
ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирил |
а за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је би |
даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се |
и шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам проф |
е, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад |
ује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па |
авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница |
ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави |
ознавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Хан |
јини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко чет |
и си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; |
исмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с |
ило као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркшта |
добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мара |
S} Наједанпут постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не |
около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S |
, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да |
тније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што |
од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је т |
ом да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изр |
Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на |
, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је доби |
свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав н |
као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био нек |
тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко |
да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају |
ваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се |
седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, м |
м као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако раз |
варало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно |
и смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што ј |
ам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је доку |
ло по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је |
ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но |
себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n= |
е нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има |
му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ х |
о, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је и |
ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био твр |
даваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је отац на са |
мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром м |
а своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињан |
тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женск |
то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чека |
ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Је |
} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма |
ет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држ |
уди, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осв |
егови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав с |
бије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће |
да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана ник |
о, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран. |
е може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — |
<p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> |
ц Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело |
уо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам |
адржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све. |
да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим |
а неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово ј |
дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, бо |
ију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш |
шић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је |
арадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па ка |
а идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бран |
а му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ |
} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код г |
а, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био пр |
ост своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја ч |
едан ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уваже |
каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико |
ћ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не |
»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, ка |
ог изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор |
је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико р |
да сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учи |
S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; тр |
оде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врат |
е, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб |
оје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога ста |
ошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па |
а каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и |
ојој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је би |
S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ нећ |
ер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се у |
јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао |
и.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ов |
зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика |
колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и |
ише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намер |
л.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p> |
навали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође |
ишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад р |
икако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поруч |
е начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема с |
јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} |
стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>С |
то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме |
росим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће |
у, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ |
а се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она б |
ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бран |
ану, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, |
му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако |
ме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p |
а ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта |
/p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов |
ам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког |
отрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Д |
у код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку |
ако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом наде |
елој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљ |
ка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере н |
Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг наг |
су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не забор |
разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашт |
шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су зб |
е сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И го |
на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јули |
Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милос |
се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене |
о шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а |
стра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине |
је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут не |
е је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На |
есић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, ут |
довати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Так |
г обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура посл |
ако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију доб |
сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и бољ |
} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, |
ео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да с |
тру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Так |
па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па |
л, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више н |
на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — |
код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио д |
тазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ |
у порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и дои |
изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ од |
еднемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада |
шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје |
дине од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ |
свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све с |
н од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> |
на само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранк |
ари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га ј |
, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не го |
од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не |
d>VII</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат гос |
аквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно |
<p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»М |
жније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па д |
соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бит |
тирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је неку |
илује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећут |
а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после на |
к.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте ле |
сли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје |
мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем |
је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, каже |
S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели |
ати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је |
у тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да |
има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал |
.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће |
рајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говорим |
ио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнем |
па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и |
ура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари госпо |
кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S |
њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је |
оринти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{ |
забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка ш |
ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ |
о отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасв |
ка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Хан |
ла јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веро |
ати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на |
а ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чек |
раст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би с |
утра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од |
сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна вр |
а нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер |
екнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ће |
ма у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да до |
ајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на с |
мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, о |
шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су |
јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја ј |
сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад кој |
су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често |
ом пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, |
т данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</ |
н мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ |
и нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и |
за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити ра |
рест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соа |
ица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и |
а узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Мо |
о ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже пона |
дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да |
тати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ посл |
; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, |
ко.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не пл |
се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји |
а сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамили |
не Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио. |
одити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p |
пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку |
крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, у |
е свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу |
смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати |
<p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је и |
а знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи |
зићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абе |
ишта зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за ш |
то пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ је |
е казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је |
века срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} |
погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску |
/p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код |
идио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио |
е весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се |
о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добиј |
ад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са накло |
и да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене |
ане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} |
каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мо |
рин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ |
говор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Грив |
ом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и мо |
на тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на |
развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко |
ошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му |
ика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабик |
ал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
вот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p |
сле ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам |
на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле |
ем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ј |
ао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадес |
S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Ор |
аре пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му |
ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштв |
Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те ком |
умић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то |
ом опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мис |
пратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си ве |
од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као кури |
заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас н |
ше, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ли |
да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ау |
ави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Је |
к’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони |
ами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођ |
p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не зна |
је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научи |
оже да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А |
помену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша |
ај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати |
и, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла ј |
раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити |
ач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика |
абулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, |
адао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил |
фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту ма |
са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђе |
што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је б |
ндиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и |
штем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето чо |
дну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој ст |
нђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако им |
вет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођ |
старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb |
, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прст |
нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу |
де какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ поса |
а и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом ша |
ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој п |
две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врл |
е лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да г |
, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад та |
како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, |
обар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали |
Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су |
остива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ ниј |
е мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо в |
твеним силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су с |
знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навест |
као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити |
остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Оп |
по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не ч |
еба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја |
де на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи брк |
м, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? |
а неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се ту |
дговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да |
нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам |
из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, п |
а иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо |
тити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам нај |
душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95 |
ло.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајл |
му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт и |
воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал |
извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао |
била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S |
знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</ |
Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка |
азговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{ |
у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај |
па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога вол |
еме пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта |
а онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана |
p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} |
ду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оста |
>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type="chapter" xm |
а јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Г |
огао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили леп |
једанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће каза |
Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без м |
о се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пу |
лим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; ви |
а, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло |
к и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило с |
покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизв |
Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да |
е бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу |
човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако |
p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог пр |
могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо дост |
орам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви |
и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја још |
} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам |
ди, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик. |
се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о д |
а.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која |
де у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Ус |
ад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што |
} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли д |
им.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу |
аква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p |
се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и |
опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новин |
анку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирст |
преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне |
проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> |
Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо |
ртре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обреч |
; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо јед |
{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге вољ |
рно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо мој |
еварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд |
о.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идем |
и ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p |
се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој |
портретом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Д |
се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док |
раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не м |
онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића ко |
ем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце |
о с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо |
нате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији |
«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га |
ма ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету |
ам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да |
е ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио са |
амњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} |
ј!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на кој |
цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу |
са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{ |
морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет |
хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, |
дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред п |
S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенч |
ранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут |
S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, |
а?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не |
де Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се |
асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени р |
и квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога т |
лили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се |
и:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну гос |
ет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ |
они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није |
м се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> |
у јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од |
већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, мож |
о.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића. |
е о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена оста |
жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што |
брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћем |
е; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да с |
p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред изми |
кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри |
купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да и |
изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хај |
смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није зго |
н посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав |
т кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, шт |
ати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Ха |
ика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: ов |
м још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем с |
рпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомо |
p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?« |
м нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољн |
и наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим |
p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’ |
од хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с |
кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ ф |
до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на |
сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да |
ад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} |
ајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морам |
тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па са |
, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави как |
ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде ра |
и, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> |
Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко |
ма сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не |
Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, |
и себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему |
едати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нем |
еш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па посл |
па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми д |
, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> |
аку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се |
n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као |
унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па |
Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотн |
заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уст |
де Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S |
еменом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а ка |
ут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на ку |
{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места д |
S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p |
ти, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад |
нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћ |
отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писа |
узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па |
колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може |
богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све |
S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно ме |
кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се |
то се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду схо |
е; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра ода |
ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зов |
сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> |
олази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је о |
о и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удо |
е вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити са |
сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је и |
ере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, |
у.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца |
омандира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="4 |
о удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити |
жемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет т |
ан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да пр |
а се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги од |
”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер |
ави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутр |
дма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина |
о места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак |
ле вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми не |
е.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p> |
поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ д |
с већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер |
сте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но |
ретворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све |
атер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гриви |
м јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати |
/p> <pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јес |
о инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно о |
{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на В |
и ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Ва |
а.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он |
тор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо ка |
треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и |
е слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао д |
и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав е |
p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене |
тра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том чов |
а шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе зна |
’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та |
се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је ве |
не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и |
<p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p> |
<p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ с |
времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово ил |
повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача« |
.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не ви |
па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт |
алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек та |
че пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; |
т?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим п |
>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и |
ј ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места тв |
S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.« |
Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је |
а туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од |
пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само |
S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твој |
тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав |
Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Ма |
само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви д |
кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и |
те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у велик |
еднако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе без пот |
нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а ма |
у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми ниј |
у издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу |
лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису |
е цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се |
се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријате |
ају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, м |
споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју в |
анденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, |
фани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу тр |
> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, кру |
гери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера мол |
шку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака |
антеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече |
ео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и |
у добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелис |
ем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко |
ао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто но |
и.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стис |
н, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја са |
голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што |
ут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, не |
и.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама теш |
смо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је про |
живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{ |
ндшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се цело |
ћи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је |
м учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозвол |
мају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слаж |
тео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг п |
ним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њено |
акао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио. |
са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} По |
обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по |
сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да |
вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а |
је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све |
е ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је б |
пођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођ |
је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да |
је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће |
к петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо она |
т заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми |
ити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати |
устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; ова |
ра разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру остав |
ође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удови |
’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носи |
може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови |
м да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу |
у!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ |
> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само дев |
ико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако |
вно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена |
«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.« |
p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, |
ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу |
бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> < |
Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задо |
орим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да |
S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће б |
и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p> |
Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p> |
ари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, ка |
им.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и |
шт’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми |
како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер до |
Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме сам |
атији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{ |
ам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, се |
спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он с |
у замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чист |
утра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>» |
Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опро |
сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ сауче |
<p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каж |
да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу с |
ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њ |
бојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем |
S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна не |
хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тут |
л’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но |
да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>С |
нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седи |
боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он траж |
н постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре |
већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да |
сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и |
и.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ од |
дуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то зб |
е сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути. |
то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите |
човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за |
ти, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — |
аљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каж |
ре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љуб |
буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан |
навао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бр |
к узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо |
опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпођ |
ора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику уп |
нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем ч |
аље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићки |
«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду де |
најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем н |
у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако |
S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да |
а Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управит |
за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} |
ад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казат |
о срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће |
у жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S |
трошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} |
већма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, |
есец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ друг |
ој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је до |
рам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p |
кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна |
буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а он |
Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина шт |
епо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколи |
се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га |
решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером |
<p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем |
старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опрос |
љно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни к |
Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек о |
мо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време про |
предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде ка |
</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, из |
је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко |
са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Пред |
ити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S |
Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«< |
се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад д |
оверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што к |
} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра д |
већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад ч |
м се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити |
исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдај |
љи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује. |
не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту ње |
писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абента |
итлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се |
{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју |
ле се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема пу |
S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато |
сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао |
азљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па мло |
што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако м |
то на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; он |
вући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ |
ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу |
сплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми ј |
о, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, |
, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима јед |
чне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и по |
/> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо она |
ле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам ме |
а нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом |
ли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија |
т’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, ску |
{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га н |
ј квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пр |
велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} З |
визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај |
и смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави |
у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним |
} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у |
на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили |
лија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ и |
ојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и те |
па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта и |
срећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном |
здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накр |
тор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад |
вог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" / |
{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} П |
акви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S |
живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не |
<p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седн |
нам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ру |
занаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од |
д су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају, |
ћка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Гос |
оши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара |
аљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} |
ећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ с |
руге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат лом |
дава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета доп |
врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће ви |
ојој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасе |
мо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки т |
ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли ов |
ка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те |
— заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест годи |
по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите |
30_C1.3"> <head>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не |
купе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се |
пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом пр |
емен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити чове |
ке.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: |
на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешт |
о дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срц |
S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена сваш |
<p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и п |
и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро пр |
а си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд |
отребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не |
мем какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду п |
моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и мло |
је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео храните |
таде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милос |
ди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо |
на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио са |
ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то |
добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако |
е, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи |
елика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене |
е срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи. |
.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>С |
е године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад |
на Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачинитељ</p> </div> <pb n="2" / |
лу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише |
и Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S |
и на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим |
маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, с |
.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамт |
душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић још |
пише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној и |
осно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гд |
и како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особи |
а шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није п |
љи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ |
фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите увере |
о, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој другарици, ова опет... у тајности. |
јности... својој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако |
мо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., |
уку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свак |
то.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, |
Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> |
о сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На |
је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топ |
ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и |
е тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, |
9" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго ш |
зак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркир |
им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају |
жим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најниж |
о, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — |
мињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> |
шку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав |
лици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{ |
о.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнар |
и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, |
школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад ку |
о сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине |
ојим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла у |
један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будем |
школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад гов |
ођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами |
, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За |
кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код з |
а све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже ка |
а судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свил |
т.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, |
е фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму |
ати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забе |
мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачк |
први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њег |
сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дођ |
једанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бр |
ћ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у м |
Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје |
женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ м |
више, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по бал |
им, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој |
а, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гин |
} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе т |
о плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ н |
ећ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише дед |
амо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелк |
меше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео све |
штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Но |
да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више знач |
су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте |
е јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бра |
дио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене неви |
о, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа та |
муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајућ |
е се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, |
ену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима |
ине могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нис |
и онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; б |
у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на |
о сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето м |
квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна |
та морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгоре |
а о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам |
богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да |
дитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе |
аког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог |
ов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И |
свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би |
ам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако иш |
ји од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака |
лепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине би |
ога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим сл |
тила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ств |
као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим кав |
не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и к |
е уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим стран |
ти.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољ |
ском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајц |
, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу проба |
.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да мо |
у десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом |
глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми |
у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћем |
ачим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за кра |
могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за т |
ијатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канап |
, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио с |
штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у кој |
а није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но у |
не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бр |
Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договор |
ћ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> |
е солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари |
но идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је |
а реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не |
ле њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена |
а је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Ч |
а, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у |
њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и |
Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{ |
је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} |
к.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и пра |
провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на луст |
p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо прима |
лње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће |
Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч река |
сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> < |
си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас јо |
и приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, |
није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опе |
о, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак |
се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори |
ри, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ |
о, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили |
} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је |
милије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деве |
ме, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и св |
месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да |
мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ки |
ршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је с |
једанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим! |
{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је |
већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руц |
јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет |
ом нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам |
па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, д |
ио је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су приз |
/> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове че |
сећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијур |
ла, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био ка |
командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном |
урке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није св |
и између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушк |
еже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се |
узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} |
.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш |
у на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву госп |
у је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} |
</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да |
ђа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>» |
олап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи |
а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ |
p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпи |
бини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</hi> |
ти.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Доб |
о сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то и |
, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може с |
а се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете са |
ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче |
ећма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провиан |
и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна |
неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт |
мити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фри |
м, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо |
и писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</ |
е готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А |
је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељиц |
тељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпек |
года прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав с |
мук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> |
а лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио |
који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче |
p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад вр |
који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и |
>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target |
у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разб |
на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати |
ед Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопис |
итао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по с |
Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онд |
сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имал |
казати задовољно, најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ н |
рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. |
собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда н |
не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> |
још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог |
му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; он |
ан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, те |
де.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.« |
бије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо с |
канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу |
је.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одош |
.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се д |
сови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, бр |
мећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи |
то, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот н |
е већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" |
/p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је па |
S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали |
а радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, |
га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па |
ругова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се |
добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру |
нако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет |
тставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретк |
> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу |
у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји |
ишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и |
у са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље |
инути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао |
ечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо |
напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S |
ро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас к |
</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито |
осле два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време |
.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, ј |
к на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад с |
адежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не |
" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст |
нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од на |
сам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p> |
} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна к |
, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, |
као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговар |
највише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал. |
носно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опе |
не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд ид |
што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде пра |
стао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио в |
како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг сас |
примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Ма |
а мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био ма |
је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Л |
е могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на ме |
ане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Хани |
ало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазн |
омажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, |
ано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се реши |
же?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је на |
било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и м |
е; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само је |
ир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо ра |
па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени у |
и би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</ |
са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућ |
бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном прили |
поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но |
е мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши |
ко што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>» |
о ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу |
дан ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољ |
али су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} |
Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуд |
осмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ј |
а, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>К |
е већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница |
еда као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: к |
ој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну вел |
нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву стари |
о је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Прави |
о с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, в |
мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окруж |
пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> < |
>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не б |
ло десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" / |
p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад |
кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи пол |
ити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шт |
ку, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побе |
један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбиј |
беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нист |
/> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у ј |
па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме |
ати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У поче |
видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред та |
двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико го |
, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу |
трошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, |
ше вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па |
је читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} |
} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићк |
рма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој |
те јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Вел |
дем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја по |
школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та т |
заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука |
спедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S |
лон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још |
дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ раз |
намо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му |
Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, к |
о.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишље |
па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчиј |
дао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} По |
ест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> |
да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да св |
нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> |
ужи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсе |
е жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кр |
Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упак |
дам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> |
ко велики господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг |
руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја |
кинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи ма |
з каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати ку |
ћ чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим ве |
бну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Грив |
и су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имал |
огзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и пом |
{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинић |
и; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устр |
ња, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.« |
оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славн |
у да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> < |
Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачков |
тили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се с |
ефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гл |
не.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" / |
сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опе |
јала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата |
, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село |
о слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се о |
зије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без п |
в поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по с |
на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ т |
би какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га з |
е он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већ |
"la">pro Archia poëta</foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко |
ак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад |
код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да |
у.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду н |
сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и |
м је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и приј |
ир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо |
у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p |
и су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се је |
а неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић крене |
моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код м |
ца, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, а |
дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио са |
служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S |
ке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, |
обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} |
сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{ |
b n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бра |
оде, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави |
је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удов |
права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма |
не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг |
е дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По со |
{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добр |
енити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Грив |
е имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети, која није руж |
нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па |
опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо |
n="168" /> <p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор |
а однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама |
.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S |
Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика |
лико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не |
су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наз |
ане Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у |
Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гости |
у, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато |
ше мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато укра |
: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две а |
им се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут |
се, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстери |
ко ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан р |
третирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кће |
е добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет |
г њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, сл |
ећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео ј |
љине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство |
први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благоп |
смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и |
још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о цело |
јлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши |
о удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} Мариј |
ем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се пр |
Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он |
{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се п |
а мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бо |
хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{ |
у га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора по |
пу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.< |
ови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то |
да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко с |
враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајић |
ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим |
кић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је |
е опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата |
едње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је |
тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица б |
вић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад |
е, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било лич |
провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да до |
е и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} |
пљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо |
лим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић |
ли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ |
није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; но |
од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, д |
н се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако |
траховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и ск |
и’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко |
не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном м |
важење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. инш |
кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здрав |
паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као кап |
да за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалек |
S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, |
може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{ |
чно с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како |
у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па |
} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који по руф |
ним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, М |
милија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не |
номије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адреси |
гледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и дру |
ектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не њего |
па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе |
онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак |
е мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити |
госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас п |
ранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мо |
о почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док им |
осле казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам |
мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бра |
ном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, |
да из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, |
ж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој |
дговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже м |
вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџи |
моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем |
го давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два кв |
код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа |
S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и |
Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Св |
епоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је ку |
вић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, к |
ут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па б |
ју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Оста |
<pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соб |
ше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог при |
ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се ка |
госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} |
плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} |
ивићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је |
аки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником |
би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Мол |
но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погаз |
Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу о |
pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком зајед |
супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, дец |
а једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор из |
је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> < |
дан богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној варо |
ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Види |
<p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру |
у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био |
сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повућ |
и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није бил |
аво овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац |
има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео у |
се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав |
S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да |
то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче изби |
у је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонар |
већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на ме |
нко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p |
истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S |
а, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p |
тац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, |
карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вр |
хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити |
самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој |
фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу |
понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао о |
, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, з |
ошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барби |
и, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> пр |
д пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас л |
смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво |
тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани |
засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пази |
е’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Так |
> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је |
ам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стар |
а онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћ |
итор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маториј |
ка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкал |
ла Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасе |
ко великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа. |
> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му |
јте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео |
и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер какв |
о кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, |
’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако |
м друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одго |
година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо |
с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у ва |
спице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми с |
ј трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може |
ђа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а н |
премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на |
S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{ |
ила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Ба |
а.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд од |
иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једар |
се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> |
’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима ни |
ест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S |
звукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињ |
из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{ |
ка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разго |
мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај |
обуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је нам |
ло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно и |
ом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и |
док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мрша |
ад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод |
слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње с |
но опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: д |
а, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> |
оје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио |
великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у н |
осто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутм |
се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о |
у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде |
а, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је |
ка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заи |
ам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом |
ако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћ |
прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разговор.{S} Маш |
ј није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, п |
p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, |
и мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалит |
ами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одл |
а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико годин |
{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код |
ме овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одго |
тен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светс |
е отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, иш |
дубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џа |
кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мисли |
ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури |
ије ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао |
анпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онд |
, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су |
е било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како |
не са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се |
лу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као |
ан морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; |
тивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. < |
вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато ша |
еданпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} |
е од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријат |
ам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана |
равила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек |
ање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово в |
ће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једн |
м видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Ве |
Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче де |
« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборав |
ти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су последи |
се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш |
ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада де |
без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа ч |
рав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје наме |
кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва че |
бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне |
S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица |
ло Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} |
пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доник |
, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ћ |
о и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, |
ива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био. |
је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат |
тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам она |
ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни нај |
кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; а |
Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је |
да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет ку |
и срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу |
рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, |
ешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} Т |
ћка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика ж |
д пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанп |
мају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пр |
Због какве изванредне околности може се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Кр |
кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели д |
или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се от |
ћи.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три |
ш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ осл |
ећ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, |
се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прек |
тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете ри |
кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике |
около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, |
и други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да |
в абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женски |
жем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува ка |
чно, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаес |
о сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам испове |
е, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва д |
248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} |
ате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад на |
ликом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Дес |
тога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи г |
се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би н |
ије јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очим |
уку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично |
ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет најед |
да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места |
и опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она накло |
ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да |
<p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{ |
тиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ће |
е</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, |
ећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p |
преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> < |
Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не |
по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба |
.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смел |
спавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу наше |
убивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у варо |
се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подр |
е тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} И |
реварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед |
е изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} |
је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да ј |
нко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од ве |
љи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може н |
ног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж в |
S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам р |
да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтеро |
ко година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно н |
ле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја ве |
олиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за ха |
судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство |
.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично |
давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго мест |
чини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишк |
фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал |
вори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка |
реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, |
износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ н |
, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако |
ајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па |
а чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо |
S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После тр |
и’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па |
кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више к |
т к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не п |
са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Би |
ило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољс |
бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу |
, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, отк |
S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка |
е што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те- |
е сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што |
срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђос |
писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег распол |
о млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, п |
ељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину |
о шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме |
амо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову |
он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође |
рство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Т |
стије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је п |
<p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био з |
на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиром |
и.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин с |
ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се |
ти код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, |
а’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нис |
добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и ис |
варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна |
лић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је р |
n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гл |
о интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши т |
, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ ма |
<p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо |
даред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком п |
граничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>» |
рца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам гото |
>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није |
ote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, |
аци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће с |
јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; |
какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш са |
о тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завиди |
аура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са |
јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Ка |
пија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика с |
ећ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил |
сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја |
су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући дола |
о тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужд |
ити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестр |
па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, коли |
>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’ |
такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо |
не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнит |
ва.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p |
вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим по |
Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нам |
ст свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањира |
кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку ше |
ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно з |
<p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кро |
није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа |
право ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад |
ребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ла |
уд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двап |
ир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а |
ава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, ко |
му.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и |
ромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто. |
, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима чо |
има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чик |
оспођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од ка |
а.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Гл |
нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ |
ро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко |
нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, д |
м том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди на |
заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мен |
тарош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе навршити, кој |
имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се |
онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку бор |
репоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари |
старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одева |
увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском по |
: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам |
ви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на диван |
м пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изу |
ако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу г |
и.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и |
на деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо. |
ир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, |
и перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако |
ам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а |
здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наз |
троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклон |
} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо |
нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml |
о!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је |
дби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пе |
ед нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу пре |
а Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим го |
</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки ку |
р.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p |
мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међут |
Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, |
ијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хо |
без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много |
ника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру |
»Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он поче |
сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као н |
година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p |
ста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца же |
шњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у |
<p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја од |
Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да |
мо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. |
живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је |
»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S |
»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до |
хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам |
обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови |
, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу |
зговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало |
екали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу с |
е ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти |
је, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код кућ |
и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapt |
о без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за |
емо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, |
м, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пр |
сма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо |
у јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се |
ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа |
боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем |
ве своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по зак |
мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажал |
умује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и муш |
ворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он |
стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ |
S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уко |
име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у б |
Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Пит |
ма мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим |
једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је |
днети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, |
ђу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је л |
{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., |
њен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима с |
о сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господи |
то да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није х |
зговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино |
напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, упра |
деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{ |
какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младос |
?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. |
намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро по |
нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости |
пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати натар |
ј соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда |
ени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић нава |
ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је бр |
знанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, |
омолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унут |
мо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, |
, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излаз |
орим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад |
S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој т |
.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Са |
Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим ства |
им и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</ |
е превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек |
ка писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по се |
миљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од к |
ску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Је |
једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз |
тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја |
, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлеге |
да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Д |
ад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то с |
ишт’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја |
жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфати |
} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо |
приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка |
е дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам |
еса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Мин |
S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама крета |
р, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село |
/p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посл |
{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно у |
ео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гриви |
дно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе. |
млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће |
ој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ препис |
; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака |
уцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан |
трашан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође |
девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји комор |
адан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим |
жем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном ја |
е се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами |
ас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на |
наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« |
им је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{ |
а око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти. |
ка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} |
Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне |
чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите с |
н јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујем |
сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође такв |
ала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће го |
ао што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрал |
задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам |
емо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је кримин |
оће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су б |
стерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} |
кад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио |
свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шп |
е нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и |
А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и |
ао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на |
ју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућ |
етозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
итао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дођ |
м мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке |
већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми |
рима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} |
рига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам |
већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам |
куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!« |
унићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За ј |
ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па к |
ао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{ |
К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да вид |
анко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовал |
устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и |
драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на |
S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се |
тао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам |
форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} О |
а пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној варош |
држати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{ |
{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били |
ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слуша |
S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> |
о како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад посл |
кну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суп |
.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да в |
сом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Ср |
ан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило |
м да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем |
тру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћ |
долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пли |
истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} |
а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рун |
ледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине |
ћем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је б |
му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћ |
,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — ка |
<pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали |
за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алат |
лико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рески |
се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> |
етку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елег |
, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ света |
ош који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачи |
, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> < |
и се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам |
адање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај ш |
ела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад |
а фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на ферде |
одо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овам |
Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пр |
тац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај гото |
p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад ве |
телија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га дв |
та с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} И |
Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к |
.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу с |
ти и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на |
се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет |
осле се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема |
се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div typ |
, ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quo |
ажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у |
, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти с |
амо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почес |
обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} О |
head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилоко |
ст на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово д |
ољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцел |
оспођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Је |
како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} К |
ма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зн |
Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије |
о куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел |
ћка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешт |
дило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће |
бама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јако |
фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек |
неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светоза |
рану да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она |
већма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Херми |
идби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обве |
оспођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} |
мана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, мол |
ој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног |
друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад |
во било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} |
} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио |
раг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни р |
ему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално пол |
жао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигур |
алеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија |
учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изнена |
асмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду пре |
.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има |
ајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се т |
о.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи. |
мућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије |
да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та ј |
г се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном пр |
пет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стар |
сам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподен |
о.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се |
две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на |
ју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, п |
вар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може |
као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, |
на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрив |
ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, |
ша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса |
авковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо |
други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} |
з усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фури |
човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, |
познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка ле |
</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени с |
, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио са |
ки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ са |
а су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се до |
био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, |
село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд |
и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио та |
е Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Г |
дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и ж |
едва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међ |
} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њо |
анко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са |
му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга б |
виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који ј |
играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{ |
су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држат |
е да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан ква |
сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекну |
</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла- |
Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и |
’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не |
лого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми |
Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и ме |
ему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да |
крепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео де |
вар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта |
т, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш |
е таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, |
ија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се чи |
анко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић о |
пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, сам |
тари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође марш |
човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одгова |
Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школ |
у лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет. |
штован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мој |
ни, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро |
} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{ |
е ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за но |
у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе о |
тао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад |
{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим н |
ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и |
н јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} |
пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био ко |
новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад б |
све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада |
смо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онд |
ма мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је п |
целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвов |
и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очим |
<p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао |
код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђе |
="125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколи |
почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка |
апалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љуба |
емена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он јед |
е са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда |
кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас? |
ћ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао д |
адовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{ |
гов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} |
изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} |
="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермин |
јни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Карт |
спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет |
и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је |
тар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо |
велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност |
спођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, |
дан леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као |
рема оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, |
заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уј |
е од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку и |
ој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Он |
ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и |
дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако |
ете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јура |
ем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и изврши |
евојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мал |
атски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам и |
> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају теб |
атимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала |
унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се |
ри квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у стар |
о.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да по |
хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да доне |
а реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе к |
миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са |
ед вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтин |
обити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S |
смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика |
опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с |
p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље |
нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S |
S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна жен |
ред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Уп |
, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: |
ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C2 |
ао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет |
RP18630_C2.5"> <head>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас л |
али јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па |
ошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде |
д веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајт |
Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} |
ad>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фин |
о, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} |
.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо је |
се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или запов |
Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта |
очно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар ур |
дне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p |
ити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том |
ће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} По |
/> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> < |
д хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> |
анде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе је |
говарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра |
ране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као ш |
Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим прев |
.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, сме |
кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ |
ртир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче ш |
чере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо |
знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} |
сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду до |
тов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Са |
ју оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да м |
и могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко |
е давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном ниј |
иву стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се |
ки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а |
630_C1.4"> <head>IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку |
разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фа |
pb n="185" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с де |
отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му |
говарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>» |
Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} |
p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим к |
ковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује које |
Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти |
су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженил |
да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S |
о је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се |
братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, |
осподару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био са |
у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, |
ешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад? |
о, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је |
о да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љуб |
е — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{ |
то никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гд |
свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност из |
родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је б |
квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је н |
’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће |
рата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богат |
смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велик |
а се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедб |
па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били зад |
омоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио! |
ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то |
на би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{ |
е л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад |
нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женск |
јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{ |
ло онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и |
а страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, |
ва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па мло |
д не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиш |
а, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку |
мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови раз |
ш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и им |
угом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, |
рали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављ |
треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, |
лостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, |
а у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа |
сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њо |
а места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ нова |
ољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан |
о писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:< |
су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави плам |
апишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{ |
разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бр |
{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте н |
па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега |
ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи с |
ио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуб |
оже ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је |
ретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је т |
опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи св |
ите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што |
била, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић го |
>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутр |
и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, |
рпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’х |
сиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого ко |
дмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то траја |
нда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. |
} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља. |
слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била гл |
и, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} П |
ио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена. |
затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо комп |
у.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, |
ољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јач |
исмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Свето |
нџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не |
нко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још до |
а како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.< |
0_C1.5"> <head>V</head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посет |
теља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу |
њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна уч |
а је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плав |
лим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на к |
ића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у дес |
умарајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд ј |
ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на |
Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, п |
ранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и |
е.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија |
ворио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Нов |
м гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком доп |
опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} Н |
анпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.« |
се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, н |
војим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је ми |
да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућств |
није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су |
остионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; је |
д њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми |
се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја |
ити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; |
до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div |
ј ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој |
о друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је позна |
један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми |
Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмем |
овори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранк |
и волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити |
утрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још м |
тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="173" |
т добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени до |
су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове |
{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се п |
ати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Ви |
ке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} |
зговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви |
и нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и |
нзарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам |
легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њи |
ко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена прим |
рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије |
мо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи ч |
у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад |
и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио ј |
ћ у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се |
з да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховити |
о; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим д |
ци, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, |
сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> < |
м сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек |
девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћ |
n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја |
ло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се дон |
а, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, к |
донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и че |
облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што с |
бав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} |
-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се В |
иди да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут |
едне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт |
ота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми |
уде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има љ |
и пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они |
/> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има |
злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није те |
спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <d |
једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, |
м што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавал |
0_C2.6"> <head>VI</head> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати. |
сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од |
ео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад т |
, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбург |
.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракт |
намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на рук |
S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, |
ра и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} |
у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице. |
е допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далек |
риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</ |
ика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштв |
шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету |
{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер |
стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте |
с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с |
Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241 |
Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па |
у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас |
ујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам |
анила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично |
грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које |
е учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако |
неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на |
лава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми троји |
се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стра |
<p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда с |
ра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам |
о и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, кој |
<p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене б |
да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни ј |
страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ћ |
ти.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити |
кајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p |
опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> < |
у се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи |
и’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранк |
мештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задов |
мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не мо |
у знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} |
жете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има пос |
до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако |
му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам |
а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста |
, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђа |
гаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав |
ета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није н |
ерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам |
ло на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је |
, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S |
p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, |
е_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претставље |
ан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре |
Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми с |
</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ј |
мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, |
ужби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контрол |
чере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другариц |
канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме с |
<head>XII</head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Ни |
едити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите |
а о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шм |
узини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш з |
у, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ он |
ма је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била |
ком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тут |
ћ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције у |
они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео |
ст у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Б |
за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слатк |
ња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; с |
ј живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди |
по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да |
ите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сма |
вом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S |
равило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло ка |
S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па је |
Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> <p> <hi>покорњејши</hi> </p> <p> |
pe="liminal"> <head>ПРЕДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, |
:id="SRP18630_C2.2"> <head>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био |
id="SRP18630_C1.3"> <head>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту |
:id="SRP18630_C1.6"> <head>VI</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да |
бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио с |
азије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двест |
сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим протива |
се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Кра |
пусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама |
већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да |
епа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи |
ацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жед |
м готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у д |
отри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, |
Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља |
Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито |
} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На |
ренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачинитељ</p> </di |
ове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да |
лују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађал |
је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет с |
амо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писа |
и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга |
} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неки |
{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка из |
ко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пре |
«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконт |
који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задру |
непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи прим |
Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Коли |
е не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем о |
/p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Девет |
»А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, |
ше.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</ |
у не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они |
во писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; |
чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи |
ила моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрг |
на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад |
долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки тр |
опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим |
анио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>П |
ју и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> |
у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какв |
да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} |
г суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«< |
атију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на |
о, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права |
Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p |
, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загр |
ићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место |
увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој |
да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је |
, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита под |
овек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у |
итам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Вид |
стота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се мож |
порције?«</p> <p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која би могла код |
случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} И |
могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, |
итана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са нек |
и, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију |
говора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурно |
ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој не |
се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира |
да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није |
ико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, |
тово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немој |
Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{ |
перем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту са |
азда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по об |
Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затв |
и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} |
ало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{ |
и и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су пон |
ек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од друг |
њале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са тр |
ја су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало инт |
По његовом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Гово |
Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два син |
е ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеве |
це, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља ко |
потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" |
истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном |
ћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу |
екао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, |
рошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се |
пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити |
и је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а |
се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку |
ди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; |
овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бит |
та, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапа |
против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин ј |
дњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће пос |
шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте |
и еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу |
а сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта до |
у да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио са |
моћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} |
а читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није |
већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} |
шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво |
ријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унте |
и, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се |
га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад |
а.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку |
кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити |
клоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ |
кла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам |
мате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него |
а да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и туже |
се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које ни |
ене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Њ |
и, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ј |
говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не рад |
да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фра |
им обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бран |
у крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће |
ву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам |
о смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље |
да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу пл |
им да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} К |
еба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, |
хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја па |
си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бри |
или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Свет |
био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмогл |
једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; |
веселење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... оп |
ан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{ |
.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га он |
метали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био ж |
но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, а |
S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, з |
м ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ |
наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофо |
асмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица |
, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p> |
љно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић мо |
, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се с |
нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни д |
тац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је |
лике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка д |
фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице с |
ују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од |
у вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не |
ом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали, |
рење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што кура |
и дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била л |
рмундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, н |
, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам |
а другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сиг |
Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да зат |
моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић |
и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познај |
гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из кој |
, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди |
" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толи |
и се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то погле |
пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што зап |
ви задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М |
арош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} |
ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ ме |
а и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствова |
, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, |
у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на њего |
, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну |
ти; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне |
једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите |
Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који |
ди: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно пи |
к што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранк |
атељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гр |
о флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} |
г господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим |
ио, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајде |
мо шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек |
епи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само |
м унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики |
о што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено ка |
, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S |
.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске |
атом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са див |
иџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, тргов |
и’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{ |
озовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом |
, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код |
S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} |
ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лиц |
соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан |
никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="8 |
хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени ма |
има говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизе |
спех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешт |
.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једн |
једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао |
о се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с |
ић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, |
овек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сас |
такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад им |
ачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била мо |
т свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакл |
духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бр |
и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не сме |
зити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађе |
Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем |
е не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ го |
азлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право |
Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред |
најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у |
каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сок |
смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко |
милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и тека |
у да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју |
ба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако |
о да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразо |
и моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на з |
ити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не бо |
> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и |
оупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p |
би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Ма |
аквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ха |
ква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе |
да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, поч |
љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као И |
а се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прош |
ледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да |
вачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?« |
би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода |
не.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља.{S} |
е натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{ |
ривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће |
Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да с |
ео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па лана |
безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, река |
се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од |
е шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од триде |
хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање ж |
Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} |
анко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>Посл |
тра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже |
нас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у |
његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дође |
чем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, |
шт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{ |
м ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p> |
и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и |
и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све на |
да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте |
птора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} К |
још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од |
арију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сад |
> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је |
, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето оп |
ер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без д |
и не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> |
засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет |
де, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко |
тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако |
банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у |
{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка траж |
разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње |
ако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно |
адити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па |
нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе |
ла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пођ |
адбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Ника |
оја не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не мар |
к, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, шт |
ај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо |
Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више уга |
ека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу неприја |
одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она |
кјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре не |
воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могл |
је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Баб |
ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала |
елка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а он |
атити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је ме |
је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад |
Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са кару |
умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини |
акођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права п |
Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су |
ђе више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S |
ознати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у ср |
спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, д |
ганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један |
тала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш н |
ијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у посл |
Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{ |
да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извините м |
амта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно |
чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, |
анату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ |
о се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, |
S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мо |
па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у |
једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се с |
> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком п |
дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После |
p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема |
једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате ф |
дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{ |
је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он ј |
у.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере |
су се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, |
овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу |
квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Ту |
, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, |
и бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакац |
чије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који |
{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду |
се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визит |
извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог чо |
о Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера |
у не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?! |
мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије |
ротивсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ ниј |
умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, |
а доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што са |
шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шп |
ом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се |
едном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако пос |
и, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у посл |
и мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их |
ђе ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; поч |
великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а |
ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Н |
p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ ум |
е близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удо |
којаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но п |
т најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој |
ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начин |
и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом раз |
родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S |
о је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драг |
стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се |
и.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине м |
S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан крен |
ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} |
ртија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p> |
мишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује |
пруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет р |
осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћ |
затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачков |
олико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала |
јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па с |
он да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из |
ла је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилок |
на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да |
емо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p |
p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</ |
е је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег п |
а, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика |
да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест го |
и толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и |
сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жен |
ако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, ост |
о до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вин |
чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубоп |
довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ва |
радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас д |
а пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем п |
а празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; |
а драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, преглед |
опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг |
же долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Госпо |
ир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Р |
б не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки |
и боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно к |
кратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ј |
дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разг |
већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Т |
готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезно |
ли, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, |
т’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искорен |
кове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво н |
се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш |
>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} До |
ју, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, |
ати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улаза |
луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не мо |
ње у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, |
бики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p |
једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по |
предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је ср |
оспођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет |
ир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог време |
гоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ак |
b n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли |
е, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет у |
нели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри |
тво, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда |
Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам |
ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ |
ају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић. |
нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Ист |
{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте |
зује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда |
познати, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина мла |
.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на д |
смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо |
м, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад |
{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви запо |
у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{ |
Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на аста |
однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то |
"> <head>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{ |
госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Гос |
варасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто жур |
ватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека вид |
ако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Је |
да нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или |
ећ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Ком |
овић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика |
кад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље служи, милостива?{S} Нисам |
о; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине |
лушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судо |
е свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбур |
па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање |
променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — |
, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разгов |
лађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јо |
ајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостив |
ру.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се |
>IV</head> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, |
се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги друг |
ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбу |
; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Ч |
снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешт |
он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им |
право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»П |
ривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне с |
учено лице показивали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овака |
нтан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад с |
задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="1 |
ијатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим |
а прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло ми |
р с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, бић |
м се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостим |
само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти |
тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде ј |
мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је |
ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није к |
вија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, |
ићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут сто |
а уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није |
сам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, |
ожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није |
твори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда |
разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је |
.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} |
нко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} |
заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језич |
љуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{ |
иним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав |
унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па д |
т, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погре |
јбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине |
ите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта |
S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је |
скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, ш |
о како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је т |
о је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су вид |
ле могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондициј |
ов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухер |
Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и |
има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни |
ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година |
штату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачи |
би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло п |
и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S |
она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивал |
штво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, |
те и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела |
Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а гос |
фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, |
века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветр |
ди који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у соб |
рироде, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му |
је био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за се |
е добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслуж |
приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија та |
но гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Т |
г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</ |
од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад ниј |
а доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао |
пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{ |
неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по |
фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа. |
: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти с |
ам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно |
; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић |
а!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад с |
аки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, ч |
ад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још |
овичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да |
ту збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је и је |
{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чик |
највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити ка |
овом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«< |
оји’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang=" |
аш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{ |
е му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не |
.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постој |
г и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа пока |
за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, д |
и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао ј |
ћан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те х |
<p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Да |
ла сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и ст |
{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.< |
м да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бит |
уре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Баши |
дбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену |
спођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за зл |
ка гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те ник |
{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја |
{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би ско |
анко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сва |
а чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, |
ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она п |
<p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконт |
’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S |
чину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам б |
ају жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Л |
ај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> |
и си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш да |
а, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све |
ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана по |
Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао свак |
S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми п |
е!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, са |
банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао |
а, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме |
еда за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње |
едног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њ |
њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ гос |
људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма |
Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па |
ква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, бо |
јум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама ту |
јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим |
ари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела окол |
а, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли дол |
јем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој |
оћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Ва |
— опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која |
есни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте |
м заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У |
је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честит |
њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким сл |
ала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се |
ивот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</ |
оду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете кори |
баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад иде |
абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удо |
ad> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Б |
е темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>» |
су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад чове |
ле, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије прав |
Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он ов |
вам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} О |
S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли как |
на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} За |
есте; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве сла |
ај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећ |
времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ |
за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} |
аку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>И |
баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо |
четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам д |
лићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта тре |
имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> < |
ика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо |
и би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја |
по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу |
нпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му г |
ку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, |
сића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само цр |
м.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако ј |
могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћ |
Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Госпо |
ика, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој при |
узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента |
довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио прин |
ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат њег |
<pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да |
во у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као ас |
може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала. |
еца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мо |
да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери поч |
> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће |
и.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, |
ам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се суп |
еремонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири пр |
} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="5 |
па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па м |
Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој трго |
шла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја бо |
слити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капиц |
дим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао |
ције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и роби |
им гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом! |
једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен госпо |
дим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, |
станем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки г |
је дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „ |
ј, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да са |
дељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу. |
док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи бил |
е до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за |
одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалост |
ега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није п |
друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета нар |
шао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами |
ота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други |
живање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали ин |
/p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље. |
г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту инш |
и’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет годи |
’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост |
а цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам |
се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; |
оћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку. |
тра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} |
.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к ме |
{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила |
елезници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога |
ом.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугач |
није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без кашт |
мио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било бе |
м, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, |
и: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадово |
<pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Обла |
ажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посети |
, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се |
он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показу |
ло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они |
је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват |
мо ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако за |
еописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим |
не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> |
цији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема к |
се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, |
а утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и |
, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високород |
погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није |
и сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака |
дравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам к |
ђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у а |
дравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и |
љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе ч |
одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потр |
одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, |
ију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал |
господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по фор |
ла ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим |
дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, в |
о.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико з |
учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце к |
е хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затво |
хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{ |
ред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се |
икад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, |
од куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам |
ика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, му |
ве чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште у |
да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спа |
био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} И |
Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, ха |
г пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хај |
о сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{ |
ак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он |
ме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{ |
напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вр |
.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем |
су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји друго |
о се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду прим |
ад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милост |
са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику |
{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој |
мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео |
лим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад |
о.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S |
оспођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« |
ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> |
ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено моје пријатељс |
е мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао |
ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутели |
немо други разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу позн |
м новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер |
енског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} |
{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђ |
срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да |
их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми |
ег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n=" |
подара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наслед |
упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога к |
азболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка пла |
Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је в |
оренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не |
зала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами т |
један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва |
т нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шн |
већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то примет |
док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам |
о нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ |
елом своје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам с |
у и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бран |
Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и п |
рота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гај |
нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио |
ељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен |
има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се |
иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који |
ше, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној к |
соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, |
е сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»К |
се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић |
увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четвр |
када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p> </div> <div type="chapter" xm |
линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуд |
м, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</ |
поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S |
и, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао. |
ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од ни |
ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, |
<p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је |
кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда про |
м весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек ту |
да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију. |
<p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> |
Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на |
стионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} |
ај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, п |
тавите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови до |
женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; велика |
лого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, |
ахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста |
" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су |
p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш |
ашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем пот |
ве ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред |
сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад. |
смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границ |
ти, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«< |
овица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми |
мо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, |
д је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још с |
ца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су |
ријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она |
због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па пос |
једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »На |
познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка пр |
из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професор з |
м већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Он |
казао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само ка |
по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} |
нам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце ул |
новник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Грив |
по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене |
ло.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са сво |
о бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није м |
Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S |
гурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мо |
врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам |
ито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја мор |
ла.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> < |
најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у |
дна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајл |
девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Срав |
ен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зу |
е држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопит |
је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га го |
н човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам зн |
аков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, |
репавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам сме |
Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да |
иљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, |
n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кад |
водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p> |
ислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, |
наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, |
немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног |
н.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прил |
.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рождена Пау |
од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци |
се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га |
и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет у |
спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, |
емо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа |
во; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S |
и се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{ |
ру шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па прод |
зашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи о |
кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне с |
лер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблаго |
кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебди |
, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне |
ивиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако пла |
отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем |
убрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан нас |
една грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и |
а’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опе |
ана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњ |
једанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранк |
младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују н |
занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време |
<p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види д |
добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у и |
мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам |
Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће б |
а сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p |
мље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жал |
етку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољ |
но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; |
от проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по |
било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене по |
а умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој |
био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал |
?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»М |
ом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости |
латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала |
лога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, ка |
м, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у |
љив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, какв |
, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишка |
ват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја |
м Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљев |
же све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа |
господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после |
ију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најста |
е бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шет |
{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако |
ао дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човек |
ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам |
ћ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се кол |
рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не |
ест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и |
о је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије |
ија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата о |
е стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару д |
умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но к |
еднако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек |
на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, н |
далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за бољ |
и, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши п |
мљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањ |
о млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није |
а сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да иде |
е госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се |
ги дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту |
} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Н |
ан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се д |
им изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људи |
’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Ко |
тане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију ка |
започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>» |
црпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ шт |
овић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«< |
јића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, д |
Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чи |
вамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је |
е полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам |
ропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и |
и цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S |
поравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како |
мили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођ |
о пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми ње |
једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дот |
а’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо |
ас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику ј |
олази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин |
— извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађе |
о се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука |
ље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви с |
«</p> <p>»Господине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра |
?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље служи, мило |
p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа з |
кве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други |
је ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био |
ас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусар |
вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новод |
бимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем |
о сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам |
Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’н |
њи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од ре |
<p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу |
ђа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин |
елу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплимен |
стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па |
же бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мисл |
и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S |
воје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да |
неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сија |
ешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо то |
није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти с |
мшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с да |
о, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом п |
ругом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три |
>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор |
нко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ |
дало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко заба |
та се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, |
52" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја |
ј да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет бил |
не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да |
тим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал |
нде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ зд |
Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који ника |
те, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после уко |
па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала |
ка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрај |
, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави ј |
задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после |
и, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две |
огао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати |
доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да с |
инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p |
т је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира сво |
да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милостива, дајте штогод |
/> <p>»Милостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена |
љати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан јед |
и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и З |
а дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а он |
плашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писм |
} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет н |
седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се |
утим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да ј |
у и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш |
јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су |
им свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чин |
нпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршт |
е што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже |
Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична. |
дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да |
азговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p |
с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро |
е мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, с |
} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање |
о више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>С |
је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од ње |
госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ к |
мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди |
јдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер |
S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна ку |
ифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на д |
анимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до сп |
оло педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци |
в; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу как |
ри.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски |
ј, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, |
/> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарал |
ошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. |
упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да т |
твом, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</ |
у, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, |
ма.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда |
ећ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Ле |
пет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог позна |
.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} |
ства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> < |
такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, |
јим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја |
у унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p |
Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презе |
ара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривић |
абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p> |
ку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да н |
стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака средства.</p> <p>»Великог та |
срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — |
’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управ |
били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, ве |
је хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре |
бије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се |
управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за пра |
шпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелари |
орао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Упр |
во о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа н |
на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће у |
га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек та |
ира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријате |
ора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у к |
ам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да м |
ти да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што гово |
рите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га |
ико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поп |
е боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о инш |
ло?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ же |
токоли.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га |
дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана |
ер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећ |
репоруку дође код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће |
ти портрегалерију његове преузвишености управитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још |
Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли |
оварасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли до |
.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир прили |
лике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, |
, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцел |
век мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се |
ора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде развитак Бра |
утра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онд |
.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да |
ни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њ |
</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Из |
роводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и |
<p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре |
проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S |
ред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он |
гери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбур |
ђе, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си ста |
да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, у |
да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигн |
тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} |
ли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па |
n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству |
{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипира |
ајбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас |
.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се |
пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра м |
ли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а |
/p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас уч |
и врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпож |
о свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо |
ати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господи |
p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Б |
о учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокац |
јпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и ве |
дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, |
јном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гле |
у егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а н |
.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код ку |
м ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја |
нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отворенијег духа, |
скажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ о |
ну.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, |
год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гл |
зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био ос |
гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам д |
вија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек |
рилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он са |
канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити. |
једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте |
т, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу. |
; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексут |
и ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу, |
<p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кућ |
дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко до |
ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу |
алазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивш |
наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав про |
ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш |
,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оста |
тавимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћо |
у.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две |
ао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> < |
идио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомен |
азумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље |
доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изглед |
ош, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ пр |
у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и ми |
срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и с |
риправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо |
ко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Оде |
и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шт |
Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S |
/p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да |
хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним |
еље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la">consilium abeu |
ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Довед |
39" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би |
е био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену |
ца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао |
Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему т |
е памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били |
Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми ост |
.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали |
је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> |
ди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На |
еправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац |
.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави |
ности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а |
и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће |
ега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се да |
на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад раз |
} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, |
је се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође |
ам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајући |
а показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на |
Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb |
Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковиће |
не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb n="105" |
велика промена приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а ду |
на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речм |
апочне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па |
ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бриге |
ољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, д |
ежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав у |
рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизв |
свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ |
сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом би |
браз осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју |
нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, |
, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене.. |
>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити. |
зи.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве |
амо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умил |
љаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да п |
на.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На треће |
у несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>» |
, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог |
, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове ка |
е у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се |
ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор. |
својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околнос |
ило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особ |
државао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни |
немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговара |
S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он |
{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ј |
ао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он |
а их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног |
, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па |
мо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се |
ивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; који |
код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Су |
одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; |
тања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало |
у девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род |
њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево и |
јлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} О |
ди на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Хан |
и.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу |
џета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато |
Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево о |
>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разгова |
S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто |
лиже разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле с |
мећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо |
оркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку к |
теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пуш |
и и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то ви |
Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој тво |
год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха |
али.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин с |
још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је |
дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и |
а то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђ |
Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда |
ићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухв |
ди на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, |
радан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ н |
есело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане с |
аша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест леб |
па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, она |
нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер |
им је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и по |
ако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ |
готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: |
целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још н |
рофесор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без бе |
творити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера |
сплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, г |
колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, |
чити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, п |
.8"> <head>VIII</head> <p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту |
ашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то пи |
>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Оде |
јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом кв |
’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржав |
у борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му ви |
и«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} |
о какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, н |
р залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал |
интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове др |
два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: |
ургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ |
ала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.< |
ви се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржава |
ковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић ка |
д ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио са |
предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онам |
у: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, оч |
година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се |
} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак ж |
лио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особи |
че Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зар |
ри недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче изв |
ије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како |
ашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом |
Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> < |
и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигира |
знавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p |
било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и мало не |
шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свак |
то сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; |
више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о еконо |
се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, |
p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њено |
аже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријат |
е примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био конц |
пу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки на |
пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити |
жим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упо |
амо да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и п |
{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, с |
} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ |
нисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ |
и да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«< |
вао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То |
моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са по |
ци два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад |
ашту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш |
подин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам |
="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} |
невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све |
, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цр |
даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој |
добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишки |
ће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да |
и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа |
плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам мога |
ве мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и гос |
авила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је |
ити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чек |
ругога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити |
!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу |
то имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет ви |
л’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би в |
ло?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет ме |
е ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити |
свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да че |
кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за ме |
та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, |
>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То |
одина, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у |
<p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало |
о; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спа |
бдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваз |
у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докуч |
Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начин |
еко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{ |
анцес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, |
и, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па просло |
рт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} В |
вно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, |
S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже |
је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говори |
ићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Б |
м рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био н |
воју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и |
авоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу |
мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изрод |
м срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невино |
идила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили. |
{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело восп |
солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Свак |
не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиоло |
<p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p> |
рити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, с |
и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S |
рмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p> |
науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} О |
као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми |
ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а |
у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, |
о престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му каж |
едни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они ника |
ти; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад н |
им, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов. |
овској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирај |
је било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богосл |
нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запре |
максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидб |
тинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће |
</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако |
{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у |
Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па |
уго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ћ |
виш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и |
да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејат |
а, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} |
ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> |
{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам |
дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није за |
удбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову |
мети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је о |
ју колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха о |
смеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то |
најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} |
{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду |
а је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бр |
рка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог позна |
ика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја |
авити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи инте |
брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити |
ка није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела |
које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету с |
то су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једн |
> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не |
у реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко мол |
е ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> |
туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« |
уће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе осл |
ледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Та |
ма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје аб |
о на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, б |
ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div |
ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпенз |
утрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испит |
а, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љ |
ве душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па он |
и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора |
ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она ј |
о да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није м |
ивији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Вр |
омитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>С |
бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могл |
тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на |
ранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морам |
авнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет п |
жи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја с |
рала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар с |
/p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна р |
пођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презе |
{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути |
S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па та |
диш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n="249" /> <p>»Какав инштитут, какве ш |
блатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, |
ди, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја |
, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: не |
разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само д |
и ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најм |
и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за |
је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се |
ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е |
и тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone |
жност држао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> |
зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка |
да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} |
е иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, |
{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радит |
дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив |
ла, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку |
и осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Т |
си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гл |
не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет |
ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од |
и живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а |
м шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад за |
са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд ид |
дморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен ци |
е бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће ј |
»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> < |
рао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се д |
ек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за жи |
па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гри |
у није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ дру |
S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу |
давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао с |
и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа д |
ућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда |
ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам |
само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви |
питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: кака |
га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био |
S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шт |
џић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми |
а је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика |
небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седн |
че стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је пл |
Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми с |
{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да |
ошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је гот |
/p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха чов |
а који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; св |
пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, бо |
чера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље |
ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{ |
ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визит |
руштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као ко |
гда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалост |
еца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе у |
’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомств |
ав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{ |
да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули |
и нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао |
} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, чит |
ш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо |
могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуж |
а дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо |
} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у |
е једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест годи |
ст дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ посл |
али, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то |
вољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су нез |
ознато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; по |
а кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p |
јући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре пла |
гледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није мог |
али.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам |
а гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, вре |
т интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти м |
а бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, |
онде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визи |
обу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па ис |
тежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, |
о, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се ка |
Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас |
а лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно приј |
лка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасв |
је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранк |
згледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре д |
авили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу позна |
сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко пол |
њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила |
она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики госпо |
се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар |
има говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, је |
онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и но |
реба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал |
а зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву. |
еља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад |
говарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штав |
је истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела покази |
а јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики раз |
бучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера см |
нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта |
ићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велик |
а.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био п |
јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, |
ко је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до дв |
нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми |
ло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, |
трдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — |
овица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци ма |
графична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од |
5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге не |
то соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прил |
, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебел |
0.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категор |
_C2.5"> <head>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо доч |
а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима б |
аш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан |
<p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па с |
ши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бра |
т продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ к |
ав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мат |
кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо ба |
м косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је ве |
је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> |
«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«< |
те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</ |
о и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш. |
пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} |
узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера |
говарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли |
.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«< |
рим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>» |
ије љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју |
глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит |
S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полак |
и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађ |
сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> |
аранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Гос |
ак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, го |
="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведриј |
ољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за |
>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; |
био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на |
едањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му с |
се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дер |
родни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, моли |
з дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростил |
иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се ј |
,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фа |
само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљен |
неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} |
Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} |
ојом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као ш |
ко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{ |
е.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како ј |
у мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’ |
а други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и |
ћ, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S |
она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај м |
ус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, |
нцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>А |
> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, у |
д би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком ј |
а Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне до |
јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас п |
а кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не ларм |
ва, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведо |
све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>К |
ану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливиј |
елике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће н |
срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, с |
риличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S |
сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила |
ође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре |
Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад |
из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, за |
пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ |
рати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити |
обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, |
ати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно с |
0; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна |
и.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош н |
ичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко на |
угу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од р |
вао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је с |
стиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што д |
вао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{ |
имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но брат |
та им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} |
ко су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуф |
друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: |
и своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићк |
ргства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нис |
ће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Д |
за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам п |
дала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, д |
, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, |
га и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам конд |
му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже на |
не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не са |
на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, |
ија, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{ |
место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Је |
родника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у |
’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и |
у ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> |
велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и |
и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, |
до што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и |
ла му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бра |
метне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са својим и |
ро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} |
дати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у живо |
Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћам |
ли родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фами |
ad> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга |
е луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати има |
се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко |
.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо |
титута, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрај |
не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курта |
не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бр |
дврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој |
т, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на го |
p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по |
особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том од |
S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.« |
»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермај |
ећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате с |
ко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Б |
мо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>» |
бро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну |
али су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је б |
авао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге |
.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, препоручим се, а |
ић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као |
ворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве ф |
о си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S |
повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат |
да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био дос |
јом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се за |
том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло доб |
већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије |
морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p |
.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо о |
на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни |
л’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао |
све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{ |
н је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет изм |
спођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После |
нити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве |
ћ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ гото |
ва и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Ше |
ику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не з |
илијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигд |
кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, нап |
и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми ј |
пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упозн |
мати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почн |
мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо |
а узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја |
отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но |
фер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем |
лук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p |
добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и |
} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је ја |
и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може |
ном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој шк |
ачинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, |
ити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је би |
есић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абен |
{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета |
њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а |
.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један с |
ча; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ћ |
вета на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је |
ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> |
иверзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве ост |
испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једанпут окречен, п |
м се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жу |
Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па |
ио више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам |
јатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p> |
а да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће прир |
оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{ |
S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Ка |
двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем |
Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас н |
ве... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весе |
ље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а с |
другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пу |
смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је уви |
ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} На |
бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, но |
до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један но |
смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Ен |
{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни |
ије ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди за |
пет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Да |
е било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све |
а профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је са |
марк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег |
ине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жу |
ки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Тат |
есто штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ј |
} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не |
епши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писарови |
се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Б |
а љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја са |
ифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог |
и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају. |
у.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта ње |
младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бран |
?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најб |
же и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} |
о с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ћ |
в.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја |
да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, ј |
ко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опе |
кви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госп |
у начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показат |
јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужит |
неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што |
ери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почел |
S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, к |
д и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ уч |
ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, |
’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као сироч |
де визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онд |
ка., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се мор |
и, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би |
у, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма |
ступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је |
е у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смеш |
ви бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису ин |
, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само издајица нисам б |
зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провел |
од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрав |
ранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног |
о у једном друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но |
<p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегав |
ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклеп |
ли, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало жи |
нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке год |
<p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Так |
о више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{ |
да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, |
ти желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад бо |
ти.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту тре |
ије кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} |
у кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Ч |
ви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ст |
Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети |
доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, |
p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна го |
у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с |
, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да |
ина, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} |
ао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је |
им термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи |
и онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Вита |
Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> |
вом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се н |
тер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одм |
з далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њ |
удио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад |
па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: » |
провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико н |
а пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга |
м хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а |
оје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицега |
је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми ј |
ог, тихог изгледа човек, препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим |
су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{ |
анцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурат |
} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналар |
n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> |
урат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О т |
сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па н |
S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити |
е, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ |
добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фиш |
ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Б |
Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процес |
све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим со |
ог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо |
, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, дои |
вицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако |
мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем |
а башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шм |
онем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма |
>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</p> <p>»Д |
е она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него љу |
р; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостиониц |
сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> |
вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини се чита |
, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Пита |
ви, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гр |
е приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ств |
ти да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље |
мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула др |
бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човек |
о дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, |
пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао с |
пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он и |
еби заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет г |
ца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; |
че ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја и |
о фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе |
херером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то врем |
фали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само |
м од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате |
, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал |
рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити |
преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради пи |
а, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и н |
ије од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати |
итам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, леп |
нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови г |
е.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писар |
пим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу |
лони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт з |
Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја д |
и никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, |
на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру |
и.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе оп |
.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за |
сте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се В |
каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дам |
рате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> |
доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је пого |
јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код |
, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да |
исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам њего |
Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство |
а на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити |
ет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећ |
ро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме јед |
у нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је из |
милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започ |
к слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркират |
њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена на |
руго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве пода |
Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово |
у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; |
ем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То |
плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уз |
по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што |
суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам реш |
е, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут |
сан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{ |
а протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљ |
з варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пу |
а су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, ма |
а, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пр |
аг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђ |
>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ ц |
.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокач |
су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична порт |
рими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезан |
S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претставити.{S} Тајност ћ |
ла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло |
нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са забележеним миразом.{S} |
м фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се |
ад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човек |
делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ј |
и из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће д |
по!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинил |
ве у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплим |
и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка б |
<p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плаво |
о су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дро |
па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка буке |
наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У о |
твороручно.{S} После тога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пуст |
нској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер ут |
да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фр |
јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџе |
акој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљан |
же бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Бо |
{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви с |
ићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увр |
ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад |
вићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и гос |
Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики |
за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да |
о је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S |
{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} |
ођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их |
па.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Обр |
»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног |
одужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљ |
рајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде п |
ић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој |
ј изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освр |
и смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија |
бл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветно |
какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фа |
>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад |
<pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је |
ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не мо |
: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њ |
Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татом |
на, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љу |
не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако на |
огом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру. |
гледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су |
а свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале с |
ађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »м |
, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па |
{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло б |
уди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта |
ића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни |
ајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем |
ло подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо на |
</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче |
Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{ |
јете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам ј |
ма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, |
м оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p |
па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам поде |
господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад ни |
д како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и с |
да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам В |
род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се гос |
о рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас ка |
изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једно |
у ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђ |
себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу мл |
еме, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им чов |
та запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па |
епо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам |
осао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би |
а, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, г |
о господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, н |
клоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ств |
д госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти |
.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не луд |
> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, |
умигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као |
м?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фа |
ли мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да |
рати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом |
ра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, |
, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју доби |
p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њ |
е било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Пис |
и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а он |
арици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавн |
рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb |
. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с |
руги су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем п |
<p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, |
поду, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, з |
n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« |
а би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаи |
ар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> < |
.{S} Упознам се лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два- |
ге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам |
ет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се п |
и.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам. |
} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ва |
овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почитајема фрајлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим |
> <hi> „Благородна и високопочитајњејша фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При првом погледу срце ми |
туре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је |
р.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«< |
Јованки окренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека вр |
ек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{ |
м, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, |
ко наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S |
ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгоји |
оће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и ф |
у ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надеж |
а и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, |
и у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} |
у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити м |
’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а |
Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспит |
кар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљ |
лостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> < |
у био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ пи |
једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> |
анда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу ра |
о.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... |
лија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двој |
е, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} М |
вуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако |
есић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може. |
т година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} |
избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign |
отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мно |
волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао са |
ала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојно |
пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију п |
слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, |
ви’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се мог |
ог францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово |
оведате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа инте |
ла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у |
нем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S |
на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, |
анко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му оп |
њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну |
вде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад |
м руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: |
м све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам г |
а баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марв |
, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, |
ешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то |
им.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута пој |
у и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила ј |
ао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари ше |
ну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређу |
с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет пи |
ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па м |
већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} К |
ино, љупко, пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се н |
дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то |
и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне |
од главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад кр |
им.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Ш |
а нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>К |
ков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p |
утрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и |
.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујем |
је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима |
еданпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег прав |
вала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш |
писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције.</p |
ћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у изде |
дне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, |
иву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и |
све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за |
шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отп |
о што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубав |
оводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из г |
бите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам |
е би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика о |
а женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како с |
ати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Ва |
м, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«< |
он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говор |
се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> |
и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« |
о љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; ни |
да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез |
ов камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Ко |
се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чи |
ан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ ка |
казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ет |
екнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ река |
Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да г |
би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«< |
је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околи |
а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен |
мо Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола в |
р од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на |
о исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати |
му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, кра |
мо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл |
вити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако с |
есан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е |
и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били с |
на откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у дру |
ори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; мо |
м густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« |
е рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми |
Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} |
ла.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} |
мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме м |
већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за |
је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у » |
посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј |
новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је |
; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек |
ин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати. |
ите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кућ |
> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситн |
сели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шал |
не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако |
бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p |
е.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Са |
.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за |
Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дођ |
шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а |
> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођ |
Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику а |
а смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше ста |
а сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад |
p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p> |
кој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата |
емаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, з |
>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p |
.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад |
не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хо |
као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито |
ов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а |
’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од |
и ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до л |
ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре |
гледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>И |
вај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од |
p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњат |
унг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, |
у од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} |
вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати |
њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други пович |
.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} |
том, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенст |
/> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опе |
м био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не ши |
="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошл |
шпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што о |
нута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој фо |
е сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; |
што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до |
еселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је. |
Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, |
редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исце |
је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебр |
то ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, п |
{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но |
ба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На |
а је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порц |
Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад |
ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све н |
е знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићк |
у треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на го |
лад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам он |
} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и |
отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито |
Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свилен |
човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад |
а да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p |
поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав танд |
идиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег р |
женити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Дев |
ет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три нед |
нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> |
етко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>» |
бучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та прос |
женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опе |
снуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гриви |
а кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане пор |
p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши |
који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Бил |
ли, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад |
о какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S |
ље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам |
д се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно ос |
Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су |
ајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Осо |
најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> |
венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — реч |
млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица |
{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати |
не, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Вид |
Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} |
удно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, п |
под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је на |
ла.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па |
ривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му |
љивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет веруј |
вића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је вес |
пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне |
вић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И о |
па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић |
ео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко |
м дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{ |
већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнак |
они му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни |
ете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки ус |
већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, гото |
ли Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и в |
p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну ме |
оведао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је |
урија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуш |
<pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Сав |
’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али б |
им у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, д |
ра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. види |
ко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: |
, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с |
њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код |
усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да |
о да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим о |
сле заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато мор |
, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{ |
<p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам |
е су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта |
мене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како |
одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двој |
обила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она свој |
.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра |
Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим од |
пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знал |
мо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је т |
слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва |
и повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> |
ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, |
и: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гр |
.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је |
е ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не з |
убље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, |
после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изгле |
а окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега са |
се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за |
ивићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ св |
веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема |
право кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек |
све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три |
још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго |
се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити не |
ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју ру |
мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, |
адају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. < |
је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у |
акривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} |
ошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећ |
једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, о |
к лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па ј |
акво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствов |
ти имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи |
»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно |
па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта |
хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.« |
ду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, о |
с дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гри |
S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гр |
И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, |
ад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накоке |
шанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делин |
упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се чов |
да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам |
свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић |
ин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није нада |
е верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се сти |
људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још |
ачковић се неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво гово |
Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку |
} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја |
ло заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у рук |
ко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира |
м да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — |
ати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле |
је чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се |
, а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ |
ај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но |
бре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравил |
у у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкруп |
а, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велик |
веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили! |
ислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и б |
радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Хан |
дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>» |
ју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем ос |
је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" |
очекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госп |
па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Го |
бро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека ј |
>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: » |
Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, |
отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати |
а у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи |
ромашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривић |
маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој |
ве белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гри |
пет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње о |
у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно ви |
ст у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и пос |
е; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то с |
ујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се |
де ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> насамо разговарао, и једнако га |
ике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо к |
ок нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже |
ле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се са |
љан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без њ |
то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не м |
} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен шт |
дити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљав |
ама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за дру |
ву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> |
поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањ |
} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не |
никиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то |
Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изг |
еч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре доне |
Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам |
је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом |
вићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи |
већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143 |
њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна осве |
ом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће |
се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лиц |
с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{ |
, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда |
> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала |
м.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам |
већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S |
а сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, |
чи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљанији’ де |
ић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абента |
је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн чове |
а, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и |
Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама пок |
ако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два пр |
има био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили |
и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па ј |
можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакл |
инита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, пит |
учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно траж |
се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој жени |
илени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, за |
же Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињс |
о, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невино |
намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог прија |
к онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове н |
ија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </quot |
живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантео |
еду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и јед |
едан велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару пос |
тена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се |
ика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му |
о месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић |
е, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при ча |
S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе над |
ора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јо |
Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — |
{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и са |
о лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бр |
е да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све п |
ретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код же |
јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад |
апали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко д |
иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече |
њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соа |
по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у ру |
па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на г |
} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то х |
су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га увед |
у се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на |
гра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S |
/p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје п |
је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у |
опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити |
амени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и |
оје због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондук |
p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.« |
јдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг |
ве бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Д |
буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капут |
кав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се ум |
у од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог ко |
/p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње |
може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја ов |
у намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпо |
а Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S |
сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»З |
а фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} |
боравили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима |
о да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити |
ребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би да |
.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му |
годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда и |
му девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толи |
о воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега дес |
заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А |
имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друг |
је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стран |
да у време после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио! |
долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотар |
начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни |
нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А |
ане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То |
.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па |
Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесе |
а запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} |
%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</ |
хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} |
е ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10% |
е би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем |
хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали |
ризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерам |
хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју |
буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на |
} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви го |
јавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а |
едирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} |
н ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још им |
мао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n |
е отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер ј |
то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе |
ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, н |
али, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка с |
м у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар |
е и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду |
г нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били |
’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења мло |
/p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало с |
те.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко? |
један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и |
е из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S |
ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова |
одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радо |
ет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи |
брог познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови |
шији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, који има ’ладнију крв |
уње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, |
новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупи |
пе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се ш |
/p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, ни |
свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати |
да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га |
до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ п |
«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>К |
Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се м |
гнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>С |
ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти |
морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а |
а кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ |
125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико |
никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{ |
по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајућ |
ком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека мелан |
одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу на |
кочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и до |
на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој н |
помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само с |
су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фр |
е брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благод |
казује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам мој |
и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће |
и и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад |
а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад |
Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ сврши |
Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, |
елика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удови |
ке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у к |
<p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дањ |
ве; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју |
очела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића |
ем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу т |
се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради |
кати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе |
подине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... |
ега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ б |
{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода |
Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је в |
е у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да |
и се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; је |
> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добр |
ровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој пози |
се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у сад |
ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш леж |
ео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен |
се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам п |
’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па д |
Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим сред |
запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сиро |
ибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив |
а нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам т |
, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па т |
ни се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S |
исам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у најве |
о младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи |
Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ м |
право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} |
да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S |
књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p |
ена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоћ |
је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и прија |
гди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то |
и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами го |
ражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, |
у у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први |
ема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео |
осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати. |
ектором разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, н |
бро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на |
а починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> |
ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, |
зује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике |
<p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима |
манипулација канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мор |
ца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се |
аран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају к |
о што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="2 |
апитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb |
вде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ов |
} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</ |
и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирц |
се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити |
Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; |
вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обрати |
се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са |
.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут крене |
а, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу |
је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S |
Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чре |
то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, на |
S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он |
знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достој |
болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од к |
низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао |
Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде о |
формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна |
а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си |
ом развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти |
иног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титули |
разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Н |
бе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су о |
<p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног |
и морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не мо |
им сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> < |
а миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и |
тал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а |
тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде |
а је.«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа в |
ете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с то |
о за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја |
о и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кол |
е онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће |
</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије |
родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један |
S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са |
ад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто зна |
волење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са |
ас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на |
ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо |
братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} |
о само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без |
сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</ |
у да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао |
обати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче |
да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваш |
ом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан |
ајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, |
е Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је вели |
нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад |
а срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш |
ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«< |
имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о |
господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене о |
м, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу |
анџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта. |
испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, с |
ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} |
ан.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак |
и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само а |
сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно |
е особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, |
/p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја |
и у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</ |
га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако н |
{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна. |
Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«< |
су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро жив |
ст у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </q |
независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код ј |
} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубив |
нка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?« |
показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, са |
ело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклон |
заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учи |
аство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против |
елика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S |
видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, дв |
ко себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, |
сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар мог |
из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и |
идим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу заба |
онома; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланира |
жеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи! |
г приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један с |
} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шал |
е, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољн |
вори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} |
Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човеча |
истократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p> |
p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постиг |
в, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да |
чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«< |
да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у окол |
му моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Хан |
опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам |
се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа прот |
дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ра |
по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о |
тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју |
.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни по |
/p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хо |
ајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре |
е ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда |
каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још ма |
фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикин |
Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ н |
јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без |
а, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да ужив |
е, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</ |
рено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да см |
о огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p |
главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт |
ка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Де |
нталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живи |
и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да |
лнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у с |
е сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће д |
ого с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац |
на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, |
оњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бр |
{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разгова |
е вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад г |
’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер ин |
Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гони |
еднако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} |
допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Прол |
.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да |
који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, |
бе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, п |
реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, |
ек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> |
се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особи |
> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, зна |
да, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бр |
радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Дес |
, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не позн |
ајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млог |
аклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће |
ична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на паме |
<p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на зем |
авност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се |
ећ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који оп |
о Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се на |
скали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпо |
клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} О |
/p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је би |
вковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цен |
жем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је иша |
преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим за |
обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се н |
ју, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пре |
сту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не |
зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем му |
ића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочеки |
штење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да |
фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Па |
и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цел |
рекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила |
адне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакл |
удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као |
ме узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш з |
млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала н |
није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје |
либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S |
е све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.< |
који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је |
тозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица |
а забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима |
<p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смеш |
свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То |
анко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па ниј |
у, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} |
ајмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем к |
сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима б |
скао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати вера |
идљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он |
{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му п |
итао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ и |
нидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> |
уда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал |
че.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад |
ао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што раз |
на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: п |
м одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па н |
обар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да |
м, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је мој |
ј кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније |
{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет ниса |
ивота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре |
нко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га св |
а госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ј |
је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматори |
е уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста врем |
и, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је |
ати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпек |
је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егзекуци |
мо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док |
Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду |
ву чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да |
да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у т |
а поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хт |
се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, |
је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског ш |
{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Л |
себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донд |
са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати |
тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме зад |
иликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком д |
једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбург |
</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацив |
не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и п |
ерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} К |
} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад |
ло, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, п |
.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је к |
вим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на ха |
тао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред мл |
стила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме |
, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама с |
Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек |
атор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.« |
се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија |
Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако ј |
во.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се п |
рај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то |
ре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад д |
а чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и д |
тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад би |
е, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рун |
p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из с |
тант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не |
штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и |
да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шого |
а ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатк |
ана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се ве |
мо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да |
сподарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="4 |
ао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да |
исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда т |
/> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Н |
ћемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао |
/p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је |
ло.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су |
шицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас не |
д ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од ју |
а је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се |
иче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је |
усарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети |
д изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду доне |
не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем она |
, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на к |
ако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отвар |
и пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и |
скоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао |
о пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Позна |
неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бра |
ему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам н |
рчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па на |
и кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Миш |
бијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест г |
о екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели д |
шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се как |
даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине |
еснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} |
само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па |
паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу |
ер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ ниса |
ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на |
е цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који |
ати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што зас |
, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да ј |
на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опе |
Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било др |
ко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоц |
це.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију |
кивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После под |
Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Грив |
се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Н |
што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варо |
ви демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске ру |
Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда |
ћем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже д |
Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлиц |
’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, |
т нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љуб |
нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је па |
како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су |
оласте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, са |
фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па |
ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p |
а, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Мариј |
лоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, б |
а’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, с |
ребало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Х |
идио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на и |
оји сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то ко |
ш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не мог |
ку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до мес |
богатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само |
и.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па |
разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n=" |
љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па |
нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Хани |
»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страш |
ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за |
есте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Ра |
{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви |
ни’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака средства. |
мо: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та це |
орали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чини |
том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је н |
и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, проб |
S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе |
бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} |
нку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет к |
допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S |
ј и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће оти |
«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«< |
авља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и дево |
живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између |
тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има кр |
га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; |
ако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> |
го претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по с |
е, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»С |
невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разб |
докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја |
<p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће |
в ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један |
пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се он |
авир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихо |
«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем |
на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод тр |
д куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, |
ам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у |
, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Херм |
ало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, ш |
лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало по |
бав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну част његовог бла |
ији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему |
и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру пр |
је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ос |
и потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као |
на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, препоручим |
ај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто и |
ад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и н |
ожда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем |
прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна с |
огзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За п |
анко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбуј |
лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио ст |
даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Пе |
а што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, |
.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, |
е сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се |
е из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела ј |
а!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ак |
оли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо |
о онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три |
а све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује |
плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> |
се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачков |
дитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзел |
вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је |
м изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од ка |
Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он |
и јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсре |
ићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправ |
и са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може жив |
на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема |
.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у |
никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекард |
лаго теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти |
н, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи мес |
о.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранк |
чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па |
е провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> < |
казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бран |
човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не |
ве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Но |
ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нем |
тан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} |
ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалто |
/p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја |
ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; |
ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према он |
стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као коман |
вакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове спле |
ка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml:lang=" |
Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господ |
ши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко к |
»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком |
дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског пос |
ла.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је по |
дин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа с |
p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду |
лио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње потк |
м на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасви |
коро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{ |
сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и |
у привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, з |
играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молуј |
о ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав |
луга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљ |
ивића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у |
а памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} |
ео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допада |
наш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} |
ратски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, |
ан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у рук |
n="132" /> још отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би |
на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се |
лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њи |
ља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу с |
а наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек |
се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу во |
ило.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чека |
ра.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологла |
га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што го |
ило нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну |
апојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко прот |
гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом |
’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под конд |
ај.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом. |
јати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Кува |
ко добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је з |
у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал. |
о, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад |
Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда |
дем један пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музи |
но село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{ |
ако се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми л |
сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам к |
а, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим |
ан, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} |
оју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се |
а види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога м |
чном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико прија |
ткако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па |
се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си п |
велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се прибл |
ин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p |
ло и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам |
о је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио как |
{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S |
смо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и |
ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, п |
амо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да л |
рића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажир |
а; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, |
ету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро позн |
гова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{ |
i>покорњејши</hi> </p> <p> <hi>Светозар Цифрић</hi> </p> <p> <hi>медицинер.”</hi> </p> </quote> |
не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са |
ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у |
м куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није |
и — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; |
<pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње |
} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml:lang="la">pro Archia poë |
дио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била |
енбургства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па |
шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па |
т, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се |
ли црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} Пр |
о доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се у |
ота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски |
.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што м |
нице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају |
у опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, д |
ј већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бра |
Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год |
Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као ус |
шао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, пор |
цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми заф |
докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зов |
олила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра |
; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде |
p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене бој |
ма« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситн |
цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, |
ео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем |
сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми |
и је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не |
канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод |
црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљу |
асно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану г |
ељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве |
ви подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљи |
бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младеш |
браз округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцве |
кову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена ви |
а прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или |
се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут у |
о блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек пра |
, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једанпут о |
т, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се пок |
а.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Минде |
ве хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на г |
и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} З |
то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе в |
S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као шт |
ознавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него |
Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофа |
Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу за |
у руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љу |
, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад п |
е хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње св |
а шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зе |
елка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпо |
чера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и ш |
е с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј |
бургере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око |
у дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узано |
обила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћер |
нај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што |
е продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} |
фла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} Т |
очели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам ј |
иче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој |
ом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам ј |
ни ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкла |
ло.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести |
у либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд п |
рај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад з |
е знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две ку |
: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који |
ућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми в |
брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој бр |
ком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p> |
р је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се |
горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да |
а уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био |
Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу |
но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окрене |
ви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; |
уго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> гово |
но се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« |
а и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам |
ка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, |
р.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је |
жи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда от |
о међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију госпођи Рез |
оба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на |
јима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, б |
ника Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хани |
ог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли т |
ем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог из |
ећ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитост |
јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ |
то су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је |
тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг д |
с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић? |
а, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S |
ом.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред |
у више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека д |
амо до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање |
а се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а |
помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и |
најеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} |
целог живота пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка |
е сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме од |
д ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком |
или.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема |
сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе л |
ну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривић |
код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на |
Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је |
повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Б |
било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација т |
еба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после на |
коље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравко |
p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не мог |
а собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет све |
{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све |
ест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нис |
дило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> <pb n="154" |
ликим људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи |
вни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече |
е нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад |
варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштв |
ти и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим уд |
p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не |
се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да ј |
ако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он |
смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу |
иже бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и |
или; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се |
будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си |
ет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; са |
једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке |
и понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ мо |
оле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да |
ауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге |
»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> |
упоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару гос |
ки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{ |
вићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.< |
отрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе |
ир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа |
ућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и |
ешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; о |
запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије ни |
ви.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу |
увања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је рум |
5" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима |
{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разум |
ачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалев |
и се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банк |
пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се упи |
опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ н |
је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за |
руго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад б |
кића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а |
н да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити |
аб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је |
вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb |
ко развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале |
оности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не мож |
такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па |
а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен |
то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад |
»пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чик |
а кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{ |
им дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар д |
ши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има ад |
сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном |
е:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам т |
о сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводит |
рбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњу |
Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишки |
је.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не вид |
анка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко ј |
ге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са |
може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ п |
отице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која |
о смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабик |
унић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, и |
ђе Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни |
/p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом мест |
опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а ф |
све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично |
рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пр |
матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бран |
{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком по |
="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни |
одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p |
и к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да |
ма, и правио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да |
</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш |
дем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здра |
нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у |
откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p |
ло сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад |
ају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одје |
м пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одгова |
ија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их |
д има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу ов |
.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је м |
ову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; ве |
ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жесток |
ама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{ |
смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> |
Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико доша |
дравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бр |
у и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама М |
тно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко |
одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то |
на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође јед |
зом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пре |
е већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето |
ко разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принц |
аду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао |
опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједа |
што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му |
није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво н |
м гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Деси |
м читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању п |
по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једн |
{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> |
шћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к о |
<pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у ј |
благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, тре |
се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ |
га читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па ус |
е о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потр |
е знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам доша |
пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо ос |
} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика |
ажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} |
Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</ |
ећ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну ве |
ко пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ |
а.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: јед |
нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши с |
.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n=" |
н!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни кр |
рим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, |
нда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочит |
остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су |
стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу |
и.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћу |
шкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p |
Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео |
ујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Зб |
тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати |
за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од |
живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокос |
одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> < |
о Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемири |
ати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је |
оније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а |
, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра |
на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме ма |
елку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као |
/> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст ч |
њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми с |
Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколи |
S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада |
ико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила |
ба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> |
мо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранк |
у; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о |
а једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> |
латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упозн |
кавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо |
пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи ма |
а ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћуј |
лије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведе |
писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> |
да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослон |
г имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж виз |
пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би |
нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p> <pb n="226" /> <p>Св |
само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и па |
»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао |
, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: |
која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се пр |
ли и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p> |
какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се |
ио је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} |
ог реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је |
аники уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држа |
Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами с |
рим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузи |
и човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатн |
поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо г |
још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо провели, |
> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче. |
с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате позна |
мру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који по руфету свом није био у стањ |
ка је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као р |
у.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Ф |
се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоно |
ам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>» |
отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p |
аквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети |
ек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољ |
о премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Св |
могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{ |
о Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу т |
своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му |
не <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и б |
Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> насамо разговарао, и |
могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког |
ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није било |
ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S |
тко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се |
бити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром рез |
официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сва |
да сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и |
у каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад г |
дговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећ |
S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође |
све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно |
ао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим |
ке, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама |
нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је |
а нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма |
павао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шк |
20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља |
лого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, је |
ти ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести |
, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповед |
прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су до |
им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па |
номији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав чо |
алој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест годин |
аф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да |
бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не ка |
нда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужни |
фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут прусл |
Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Б |
у је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па |
абашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико |
куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је |
ње.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећ |
је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је |
х је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чик |
C1.1"> <head>I</head> <p>Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њим |
ило, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не |
рошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром усп |
убила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на |
есео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица с |
ега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Ру |
— лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — фрајла Јохана |
су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за |
и, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, |
во пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на ве |
друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне о |
, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају |
} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази! |
} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко |
ање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт |
није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} |
последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни м |
једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на т |
га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у |
о ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану |
не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан |
па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, |
о смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер |
једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено |
човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« |
<p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но кака |
вила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек на |
угу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара порт |
т година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро |
амо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају че |
Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и |
сом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има ш |
годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф. |
нти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег п |
Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом п |
.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прек |
{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> |
тали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад ј |
а дама около дваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, бла |
, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био руж |
и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе |
више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Ф |
малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф њег |
шкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо |
вој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене. |
ајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="173" /> |
S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Н |
нао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла. |
м јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но па |
творена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте так |
} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па |
ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на |
зано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним за |
о још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би |
о сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја ни |
ао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданд |
у, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку. |
на постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко о |
о се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима је на |
штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са |
мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја сте |
било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам ве |
зги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био с |
искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводи |
а била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ |
јекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем |
Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да бо |
ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ |
е, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S |
кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је |
млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управитељ |
њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се |
од куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да нећ |
вати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ош |
ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да |
сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> |
о!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет |
азговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се |
не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па н |
урман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар |
с: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он |
путовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намер |
} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са к |
подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те |
.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се из |
о шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола го |
— рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило |
ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо. |
ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајл |
Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођ |
Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, |
устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер |
е ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb |
ваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као |
оспође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио |
ко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу |
жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да |
е, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо ос |
} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви |
е <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седн |
мо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори вра |
убе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да |
нем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин р |
младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећије |
ђу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ј |
е од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као ст |
глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S |
Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поруч |
ешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Деси |
јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика с |
нам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо г |
} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо |
> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта |
ј нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, |
преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо |
вио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда виш |
дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, ј |
’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Мало |
о у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво |
у, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав х |
сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учин |
ић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо ка |
егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он |
о и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се пон |
мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писар |
све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два да |
реме, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што |
ам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мисл |
а да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Ве |
.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} |
неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешт |
адују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и каж |
Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх |
прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S |
хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз |
ир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма |
госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје |
је живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} С |
иш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си |
ло повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Н |
на кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} |
рајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ с |
/> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било |
звињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем. |
тали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> |
, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати |
ка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Ј |
и.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде |
мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад г |
е, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо |
с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика са |
{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и |
ошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се |
о.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја |
о очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Сврши |
»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја |
м.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћ |
близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика п |
мо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеус |
и себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешт |
е у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био п |
дно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка |
ужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врл |
ику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже |
. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге |
<p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, ш |
дведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{ |
покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је |
ила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S |
готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само с |
година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он окл |
и.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из младости и |
а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, к |
ими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују. |
рама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, |
дно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад из |
ијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зов |
ћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав из |
} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све |
један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, а |
е са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин Нар |
че Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> |
{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па пре |
и су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> |
о масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће |
лнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да |
јића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} |
и, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га |
Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло |
а оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржа |
шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћем |
човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разгова |
било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, з |
о из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шал |
ати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики |
/p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове н |
кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан |
е.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако ник |
и њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интереси |
’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које с |
млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам д |
<p>»Маркирато лице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем |
шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда д |
и; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> |
вет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео |
p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити |
Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и |
м знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду |
рке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио |
жавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презат |
остољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречањ |
остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослет |
кса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми. |
ређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами. |
а испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложн |
кавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног мест |
на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гр |
стао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо ј |
’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{ |
p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка в |
тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ј |
b n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна др |
ац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију пр |
ата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па |
оја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, |
Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој |
си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит |
и је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гле |
пут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p> |
по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном |
га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Ја |
е овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад изв |
о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка би |
.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ |
ка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам |
у.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Је |
’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њ |
ридружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганск |
но смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту |
на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, |
>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари |
опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све з |
пет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; с |
«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сест |
аци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канд |
само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне ус |
им бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да |
ровели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му д |
икеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, |
/p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како |
и.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зл |
ам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми см |
S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показа |
ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је |
ак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмува |
p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна |
то се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је |
се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да |
Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> |
роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чит |
а ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим |
могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда сво |
оласте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; |
.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће |
н, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И |
разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за |
бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од |
де.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у |
} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас |
Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се с |
госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас |
Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.< |
ади, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било ну |
ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде |
ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи |
итам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузни |
днемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ |
у пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом по |
вио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводи |
ане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто |
»Збогом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја |
{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све |
ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ј |
ој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали су Чик |
седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако |
ћеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за п |
адог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што |
S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест воло |
да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; |
p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> < |
м свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било |
стане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шуш |
, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ |
pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика г |
трпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па те |
м да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају |
ти да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог ч |
ристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у |
врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, |
да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало ра |
о, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира |
дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине шт |
quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једна |
задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу |
орим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да остав |
а нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па ин |
аздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мил |
раној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрат |
га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чик |
еје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чи |
намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао би |
ла сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> <pb n="160" /> |
ро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава |
шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" |
то, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обуче |
изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још д |
Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика |
ик.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не |
а после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само |
н поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по ле |
.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, међути |
> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадо |
Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су |
м одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слаб |
утујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам |
већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као |
у Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми ј |
есић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седн |
чно.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, |
а нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како ј |
па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили еро |
еба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста! |
нем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз м |
вде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p> |
Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весе |
тајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p |
кренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} |
шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; т |
о сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{ |
е, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје веш |
> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра. |
.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим р |
ислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнс |
подин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало см |
се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе пра |
живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами пр |
то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете |
вутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Ј |
о добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интер |
>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо у |
азиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасви |
војој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на др |
оведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како |
S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешт |
мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још м |
p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су ме |
.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерск |
ог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div type="chapt |
ма.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато о |
је дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуг |
ива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и |
>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите |
елике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она милостив |
</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што са |
јлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика |
ам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изиш |
ики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближав |
ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не мож |
и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{ |
ојица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ |
/p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо ве |
Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство |
стио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, сам |
Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало м |
а ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведе |
било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз ку |
оста?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити б |
енска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супр |
<p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн стара |
ази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад |
лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмлад |
и, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер |
ајвећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пру |
е, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да н |
ао што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињава |
7"> <head>VII</head> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, са |
сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{ |
и свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђав |
сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p> |
n="207" /> <p>Десић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није |
/p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара ко |
оловину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколи |
вила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханик |
млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког |
авим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливи |
в и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, |
ћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам ј |
кад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све |
и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, |
и људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друг |
бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не |
{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он н |
већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу т |
сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то с |
а ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадес |
} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</ |
вом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеври |
оги ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} П |
.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па рег |
од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу |
сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши |
ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака |
м да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда |
знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели бли |
нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но |
уде, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу |
гзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n |
Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му |
уци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира да |
, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекањ |
читељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> |
какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако једанпут опазим наблиз |
е узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој |
еста, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и нек |
даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} К |
е спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то |
афали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; д |
највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неопис |
инципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> кр |
оле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две с |
о, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ |
да««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опр |
пет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} |
напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић |
на није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но |
надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он |
вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити има |
S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек гос |
осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим прек |
.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је |
који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим |
мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гр |
’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, |
<p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на астал |
енскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те |
еку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце |
јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</ |
ам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад с |
све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме |
сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па |
овољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет т |
увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Кој |
оме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижи |
и?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женск |
} Мачковић је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен |
У почетку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака н |
о онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам |
т ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S |
и дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез |
роштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја |
е, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су |
све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве рук |
уке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p |
ау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служб |
тарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} |
екне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} |
1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, поб |
поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ј |
тињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријат |
оту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, кој |
а, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против |
ти гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем |
оље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако |
слила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па |
ује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онд |
е.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} |
какве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одг |
алити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је |
бургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим |
и саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после у |
о су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год |
сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се сме |
шкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и с |
т — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} |
{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је чо |
лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће |
рић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син н |
био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као |
гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишље |
мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање |
ати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све б |
вом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S |
ву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} П |
у таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипа |
се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да оста |
пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само |
дершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до го |
додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нара |
ека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотниј |
д сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но |
онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју со |
на шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то јед |
рашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као |
ило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитор |
вића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопш |
што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му д |
бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чи |
изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, неви |
а да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луф |
од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини |
шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опоми |
и, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого |
а пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме п |
де узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за |
д му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол |
правдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне |
мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом |
отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрос |
ао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И о |
кварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам о |
ену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, без да с |
ја.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипа |
ду те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} |
удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} Марија |
аје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека ста |
ad> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерн |
смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо |
дем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi |
оји с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма позна |
то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с м |
ј велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он |
днесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, |
пет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим |
ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, п |
м дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и ка |
,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на |
тикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати му.{S |
е нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све |
а се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбаче |
едно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче |
о код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне с |
па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш |
толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна о |
мо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и в |
Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџер |
ај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да |
> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења |
и какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему |
с.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ |
аједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у ш |
ви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} |
а си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?« |
га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем ј |
ају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атестате; једног приме, другог одб |
S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} |
ам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започн |
аквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по нар |
.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је |
и, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обич |
млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама |
првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</hi> </p> |
слао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p |
на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мери |
те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то |
оз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благород |
бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопочита |
лаван енглески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дан |
па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ак |
нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода го |
сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна |
</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна м |
н Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на |
сао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно |
треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покриј |
време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје м |
новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" /> |
човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галанто |
тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на |
’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај с |
све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и |
»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у |
дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред |
унаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове. |
лонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти јед |
ет година је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу сн |
га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задо |
— рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> |
аницу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман <p |
кавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за |
раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је бил |
треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису так |
то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче |
, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија |
да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а |
што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, а |
у да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напра |
егова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препоручителне фисиономије, тако да ко га је прв |
дити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је са |
дан по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S |
вима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не |
аца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку |
н учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо. |
а Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> |
о манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам н |
на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам о |
И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за |
} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на |
па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и н |
о исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства зб |
дем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чи |
шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:< |
велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем |
дућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне м |
ш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p |
ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди |
/p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар дру |
иче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не |
ласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручниц |
казати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; мога |
.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође |
је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штав |
с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алату |
премати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је |
опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Б |
е бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на п |
, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на пу |
вићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао |
тење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му д |
рујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи |
су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, |
ибзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је ист |
била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле |
здрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> |
у, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагње |
главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занат |
«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ов |
познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољ |
зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>»Јес |
ајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало |
ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам |
а красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и л |
боравили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактично |
<p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} |
анко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике з |
мо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат б |
то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и ни |
ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванр |
ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га вол |
никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус |
иста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко н |
ке знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао |
оред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрн |
је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читат |
мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени ј |
звол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; ра |
од вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као |
у кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дај |
} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигур |
е цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ |
поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћ |
ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога |
оспођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Ва |
јпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут |
ран човек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, |
тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стека |
у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вија |
је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Г |
по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија до |
очела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добр |
је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранк |
н.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиг |
ко сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истин |
из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Зна |
о кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам ка |
је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевно |
а би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>» |
о то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мисл |
н.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете |
о те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости |
ша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показу |
ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговара |
као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има биб |
ти ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њи |
а напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} |
ст донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље в |
вет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на ужи |
, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за су |
а први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</ |
у из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ д |
бро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу н |
за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ств |
p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком измеђ |
у, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић |
ане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће вер |
теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као и |
говору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја о |
идити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну |
ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ |
е био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Б |
ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију над |
тавио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госп |
те има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, |
ћемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p |
а оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., при |
?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p |
в није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, т |
им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта |
дбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком |
’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми о |
ив тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, д |
и.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S |
кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ |
а човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам |
би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткиват |
ељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у с |
сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил |
е даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама о |
вић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, |
о што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће |
, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{ |
сам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао св |
би младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро н |
не му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије пр |
био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конв |
у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се чов |
а оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није до |
/> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако |
и шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђак |
куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама |
нко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њ |
мо за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта |
живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по |
о куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка. |
стива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлеге |
ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грам |
пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} |
ако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је о |
олео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам прот |
за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му ј |
редитори једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке н |
и, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам |
кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе н |
тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за |
пишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Мало |
дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се пома |
} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Р |
.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што |
у, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити |
Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да |
ао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, о |
е да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад б |
л’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>» |
а дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету |
сто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену мат |
ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може |
изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор би |
це, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују |
и нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} |
буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај |
амо шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њен |
аду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може |
, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и |
ија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се |
ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш д |
ако би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, ко |
званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p |
ју, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друг |
се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> |
знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадн |
задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем |
о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштан |
велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочитанијем на св |
ала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <quote> <p> <hi>„Слат |
Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути. |
а то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био нај |
метно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што же |
је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не |
е показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држал |
вати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n="249" /> <p>»Какав инштит |
о што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је |
та, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим |
ам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је проти |
, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велик |
говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, сам |
иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« |
зело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој |
исте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам д |
ао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је из |
о показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женским полом јо |
ом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој |
} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, фи |
дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му |
еби стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало ви |
S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју кра |
могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била вар |
је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> < |
, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p> |
та може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу |
нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо до |
да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми с |
ста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и |
</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, д |
ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек |
је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да са |
цик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке па |
<p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу г |
и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бр |
са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, јез |
бећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} |
мо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</ |
мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвал |
ервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p |
увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две д |
о непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{ |
записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n |
њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек |
мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’ |
л’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав |
ом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што са |
.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јо |
ранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на |
и!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, о |
ако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те |
и’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да |
се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} |
господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код |
поведа, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је п |
вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки припов |
ећ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ |
па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је |
подара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, в |
Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага |
син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други к |
већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да ј |
, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту |
ра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <p |
е скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <q |
, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо |
дим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па |
е, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па см |
мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, |
има био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају |
наш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, |
цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај вр |
гледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Вр |
они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знат |
ан да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то бе |
женио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>» |
а и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом |
и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим с |
у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, |
уњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе изб |
мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практ |
му винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а |
ијатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као как |
је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; |
она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S |
анка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је св |
ечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију м |
и таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ |
<p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе |
ина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, |
како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је м |
.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на т |
ођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил |
особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је вид |
е продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил |
{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га с |
је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако |
сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није |
мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ |
ари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, |
>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу |
{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допа |
ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад ј |
живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нуж |
стно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S |
Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом |
да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знат |
} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реш |
бице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што о |
ћ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, |
ђе под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жен |
ко стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од |
{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би |
па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћ |
и су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино и |
>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Вр |
; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допа |
Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио |
рије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку ве |
ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пр |
да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре |
ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков гла |
ошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онам |
корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек ш |
нај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој |
ти.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво |
устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ћ |
олико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у перс |
вковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу н |
и се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, п |
мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: |
у и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу |
куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чин |
} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ |
и су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим |
ас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} |
би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим |
/p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећ |
уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ |
пре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико |
тињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се |
е наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и |
како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може прави |
<p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="111" /> <pb n |
мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ чет |
д пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо руч |
смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи с |
да, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ о |
/> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, |
, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о |
Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу и |
>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«< |
ам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео |
остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, |
живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео. |
зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика би |
ају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, |
, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито к |
’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за |
да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили |
ер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне т |
што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више ме |
гато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се мо |
сподине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чул |
у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкал |
едао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као |
{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира свој |
ко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого др |
Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим ста |
али, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и |
аром начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим |
ам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?«</p> |
.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гриви |
о је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>К |
верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве |
ч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да |
а?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа |
ло до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пе |
а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{ |
одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио |
ад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.« |
p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруг |
а Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и ма |
евој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховит |
мака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог добр |
иш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Сам |
ра?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати |
звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> |
о.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест н |
јао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, је |
алеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације се |
ћа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чек |
гнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет та |
му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже д |
еде такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Иди |
змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бра |
ет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да |
а данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ће |
ћ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође це |
и’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бра |
д ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђ |
нити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Про |
повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ход |
фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет в |
ће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни т |
н оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер |
оба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} |
асположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Б |
ер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што им |
адати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споме |
опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што |
{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у кварти |
етити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли |
што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се ожени |
та интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућ |
ио сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, |
н одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражи |
и, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, |
ва.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја |
и твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде |
ки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити |
Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S |
ш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам |
овек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благ |
о да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»К |
доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и |
се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривиће |
л’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада вис |
вићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се |
е са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или неср |
, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није |
т!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задо |
у Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се о |
</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и прес |
баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од |
о сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{ |
ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се |
е и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женија |
.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан чо |
шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуљ |
ад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с баг |
а.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} |
ричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у соб |
женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер |
ру, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку ми |
з дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш |
фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо |
нт!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{ |
знамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од |
у.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, |
курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушки |
сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — изв |
е госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још дру |
бије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко к |
и.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и |
то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна го |
.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже |
дном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S |
требе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; |
он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њи |
е Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема |
/p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, |
ти.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном прилико |
што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гр |
мо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја |
{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен |
о терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаков |
из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а |
Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не |
тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди |
ка је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; |
лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село д |
јати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Н |
кодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о |
ад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. |
.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ нап |
ј се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајић |
цима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Б |
аћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем |
ма нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика |
S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. пр |
реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код |
оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} Посл |
ам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} До |
Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Г |
} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изја |
на извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грош |
колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одго |
већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ до |
у ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S |
нт и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо |
у, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривић |
; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав ј |
е може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, нек |
м у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу |
та да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши к |
овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо |
р мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве |
оју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави с |
што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не |
са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопст |
три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ва |
ов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »д |
морити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је пр |
де.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га доч |
ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући |
женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви пович |
служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима св |
ћ, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била |
анирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош |
ћем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о ко |
та, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> |
услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало |
кар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за кал |
6" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати |
јпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ |
пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто |
зговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, |
а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико |
ој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић ле |
то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као ба |
е било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!< |
мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба о |
не, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан о |
!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, п |
то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S |
лософирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да б |
за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око |
изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} К |
ди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је п |
кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> |
равите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>» |
ла, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија п |
ену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљ |
дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођ |
И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће |
у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} За |
квим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја |
две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, |
ће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова пров |
шта спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу и |
и, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући и фам |
уга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад ј |
Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фра |
о одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у |
ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он |
у ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранк |
је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се |
ћ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену |
исам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb |
, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу |
да свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стар |
слите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам пре |
је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишен |
ма падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> < |
љење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље |
мо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чу |
ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, |
} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада |
нко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође |
рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад о |
но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, |
по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, је |
јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић. |
шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{ |
куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угас |
а такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понај |
руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље |
лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредито |
де било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у |
а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али парале |
е чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша |
од прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за |
о је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у в |
ем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам |
оћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер |
е.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, ка |
есеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да с |
Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, |
мо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </di |
да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за |
исмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултимату |
ка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S |
осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђа |
Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који с |
у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер је |
у, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егза |
љује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се |
сеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефто |
росе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.< |
ален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи |
етао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на |
Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из |
споде код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, |
репливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} С |
оста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђач |
по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ов |
њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеск |
се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb |
зда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом |
/p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управи |
кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило |
а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драгов |
а је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провоза |
прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сирот |
и Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забеле |
м кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом |
шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што |
, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, п |
ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молит |
кта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти |
е, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам |
у: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом пок |
у заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ |
еди.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло сму |
ти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један да |
банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, ц |
ти, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да к |
и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном ж |
о је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једно |
да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе ниј |
нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после |
уштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и гос |
о напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићк |
ест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завид |
зницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасаже |
.10"> <head>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Са |
мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на |
ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са некол |
ећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, пок |
тане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за |
ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко л |
нципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру тро |
ика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовоља |
а знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, ка |
ек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је |
длази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису |
{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се р |
изират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Ба |
а што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити |
овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гле |
каквог Швајцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Оде |
могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар б |
, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир |
а ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајл |
реса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећава |
није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{ |
е; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>» |
.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио |
су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напосл |
сам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о |
{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узет |
друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали |
о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмал |
бу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам |
па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Ј |
опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ће |
пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S |
иду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} О |
S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, |
вом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па |
«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} До |
витељства иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам о |
га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић |
{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не мо |
м, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, а |
љи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носи |
гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем д |
рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати. |
ке госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме дав |
ела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те ј |
а белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал |
Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђ |
отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да |
апутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме ни |
мо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком по |
ратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> |
е задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на |
ко је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тог |
а.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се уд |
лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја |
{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штуме |
утанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко |
нда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} |
а тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су с |
мшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија ма |
нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам |
црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, |
а носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устручавао, није |
оја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, |
еликом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у наш |
ка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересато |
анашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогати |
м.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и п |
ао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени д |
неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се |
то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разја |
ем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам јо |
е се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но |
олском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{ |
шао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало |
код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{ |
ткаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај |
ге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у |
а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пи |
и он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад |
ма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} |
сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на |
сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не мог |
ике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста |
по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око б |
римо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо по |
Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ет |
абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима про |
е одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, дос |
д онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па |
ди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако |
ије ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: |
Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, ч |
моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђа |
беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Н |
оши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац |
</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког ш |
ад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад |
за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао |
теља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је |
ле подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту тр |
и имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао н |
глед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопу |
ву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишл |
<p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су |
Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школ |
овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна |
охуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{ |
и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док н |
о школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n=" |
, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} М |
; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати ас |
тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по б |
оји у својим младим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, које због бранденбу |
обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуц |
у ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака ра |
у људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред |
госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, з |
ола, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говор |
и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак б |
десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> |
урба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим |
страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избира |
изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Он |
пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст |
езнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, |
и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који |
ко смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Б |
е за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам |
Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, |
S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која с |
ћ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете мло |
а идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три |
p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му дост |
кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, |
бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ |
ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} |
} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} У |
!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је дос |
и у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ |
сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — |
а; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће |
тука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, |
/> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што |
, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и сврш |
између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињ |
о: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо |
a">pro Archia poëta</foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко п |
да опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак т |
и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је им |
се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Ј |
игеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне о |
ег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ о |
ас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:l |
« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је би |
, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} |
колико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар. |
, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам |
у оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми |
р јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; |
ка велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} |
па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пас |
едан-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми с |
и ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам |
> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика |
година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да сврши |
Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о че |
егртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} |
авати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет мо |
ви ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, оп |
ет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикоб |
животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полаз |
ње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и |
мам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би |
није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момци |
та на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} В |
огу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, ужи |
ош доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побој |
видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Ка |
кама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије ми |
узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет таб |
лагодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове да |
о бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзн |
ињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте с |
ли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S |
комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан с |
гао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прим |
м, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може о |
у децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су |
о љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Ваш |
тозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад |
едном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши в |
ад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; |
него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао |
/p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, |
000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будућ |
су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па јо |
{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема |
само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би мога |
в као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а ц |
, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што н |
штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господ |
, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} |
преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у к |
ваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а л |
р имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам с |
ца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Та |
у.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, |
е, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет |
штен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n= |
какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{ |
је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филист |
да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игр |
е да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по |
а сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. и |
<p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим |
Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добр |
учи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасви |
е у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ак |
верио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, |
н, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић |
олази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!« |
ут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S |
и, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> |
већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што |
ма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта |
је могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће |
тео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзам |
S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па |
рти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па как |
, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта |
екер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно |
љиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, |
један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раск |
ину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико к |
Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се |
драв, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накрес |
мама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже с |
са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S |
?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добије |
што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа |
мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам в |
то ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, |
ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са м |
купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти |
ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док |
ам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за псих |
ећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном уч |
S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, |
штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да |
је, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Т |
Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је б |
ете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p> |
ту курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља |
е Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</ |
Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги дру |
у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С мој |
ка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} |
</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> <p> <h |
</p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је м |
ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{ |
у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; |
авимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже |
ране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да н |
е новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ |
гледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја уст |
ати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била ј |
е, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хуса |
неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог |
па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог |
бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но |
кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титу |
к потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на стран |
[то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се. |
ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем сам |
од куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} |
ивот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у исто |
Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући |
нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; |
ити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може чове |
им.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву иде |
емојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господ |
о јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозоф |
кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ |
у!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне пева |
<p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути |
сти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о то |
почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, з |
/p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; уч |
14" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сује |
друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема |
се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фар |
д твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бр |
им преповеди његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег с |
ручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш! |
млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном р |
увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ј |
ривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да |
нер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак п |
је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми м |
лске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, п |
о јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми н |
d> <p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план |
сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да с |
сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су где |
вољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фа |
мо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p> |
итира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе |
опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ с |
е мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљу |
ло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p |
лучила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нуди |
ђемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави |
нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемер |
} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> |
тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</ |
/p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} |
човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим ства |
ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овд |
ш имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа |
.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао |
јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бра |
сподин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто |
се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примет |
нио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана мо |
били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.< |
у се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да |
да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам |
р побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Ка |
ђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једн |
ести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов |
ам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим |
зио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био |
д човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје с |
да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпаухо |
мину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> |
е зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком |
{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, те |
тива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отиш |
а Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, на |
женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управ |
шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — |
д не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спав |
</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb |
/p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, |
ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p |
би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом |
тоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, г |
/p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино |
ла; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде |
{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} |
ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он |
Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам |
ај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав |
ј дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што |
јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити? |
више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Инте |
p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани |
у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Минд |
рдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито |
т’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал |
шић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> |
равити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <p |
рство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, |
и већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Ниј |
бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у св |
чинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ |
та сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... х |
ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, |
веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасо |
>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде |
анко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог |
оре-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи |
тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако |
опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како |
ли.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад |
нети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетит |
тра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велик |
ка цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зн |
како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натраш |
шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко рад |
ене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, оп |
к Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је т |
и сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} |
му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на т |
а јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само з |
ада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да |
г срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, о |
У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира |
о из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и |
свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им ко |
пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спа |
ш казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p |
ој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она |
>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, з |
да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери |
о наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувиш |
е нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она ј |
антно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад с |
заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} |
ки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када |
ју, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љу |
ити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити |
иповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, |
; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео је |
е; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} |
доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ ј |
хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди |
и човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може? |
ему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на ко |
, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао са |
дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет |
Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па |
?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> |
ић.</p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал |
»То верујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због т |
сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећет |
љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам |
S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> |
сност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и бор |
о задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Д |
еме, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже |
бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, |
учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ |
дно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе |
штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Ст |
ам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам ф |
Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише |
.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем |
у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су |
акле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после |
вашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су |
дног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересанта |
.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке акад |
сти о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика д |
Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала |
ем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{ |
омшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} |
сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста би |
су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо |
такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дој |
и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене |
озове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој п |
кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у п |
пријатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном |
о као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код |
лостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се сми |
{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако сви |
<p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са н |
Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и м |
/> промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад |
Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајца |
авати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил |
био и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам |
<p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт ну |
се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дош |
<p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што |
се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињен |
друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и о |
нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све ист |
{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се |
ши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се са |
остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами |
ми, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S |
, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише |
оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је он |
свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео д |
ног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, |
га живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненасити |
} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице |
бимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милос |
љ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван |
стали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши прав |
Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра |
о се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми |
ерберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и |
ј после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће |
S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док |
кају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чек |
разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, |
арош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично |
е изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати. |
у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»С |
у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашује |
аш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске |
може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме |
ео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само |
ес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Так |
> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овака |
«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранк |
купу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.< |
ен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чу |
у због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислит |
, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, и |
сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну |
а је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни |
нда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би |
ђем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је по |
ло чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то |
на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту с |
.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина |
заминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам о |
а још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У ду |
ете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све ч |
е подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и т |
ема фрајлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранит |
па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у р |
риликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« |
лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бра |
ије ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју |
оменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, |
сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавит |
м дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде |
дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љ |
глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањ |
срећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар |
ед дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на паме |
о, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збого |
летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — |
овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бр |
та рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, а |
>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа вр |
е прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а он |
доцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад |
свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не |
армеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу бит |
немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта |
у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ |
е некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да |
као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао |
ка прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може о |
имир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим |
сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бра |
ма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} |
ћ са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет ни |
ије се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ при |
ство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, |
а мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право каже |
од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} С |
анко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја |
Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Б |
данпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија сед |
<pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, |
мо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визити |
иминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
и живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити |
е после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде |
имо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године б |
доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и |
не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у |
ло.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром раз |
а бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има ј |
да десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како прек |
ер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигн |
а смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, |
што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме |
сад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Каж |
и и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га |
{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита н |
нем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта |
магало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек |
е Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Х |
а, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом прил |
увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на |
смејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е |
гога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био |
ранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, |
добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало |
и план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дуга |
ечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, |
лад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, ка |
заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,« |
остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем |
сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; |
ами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити |
т знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли дв |
на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко |
ст грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу т |
да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паор |
Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти |
а фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха! |
угој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Е |
{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} |
а, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гле |
а год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам ста |
шт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казал |
аквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема мест |
је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш д |
сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене |
берунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се н |
« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те т |
<p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка з |
д се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад ко |
ред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као г |
ео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n="97" /> |
помене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од сво |
{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога пи |
ћеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све њег |
; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго |
омисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се с |
а врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} |
S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој варо |
, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да с |
које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је дов |
е предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из б |
амо једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је |
колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал |
b n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене |
вине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не уј |
p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милостива, |
и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и |
ко му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није б |
јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао са |
ле два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време п |
уо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, |
чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним тоном Бран |
вићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад п |
ко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, |
на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> |
то за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа |
S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбо |
ико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ј |
енемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; |
смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки |
други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S |
сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала б |
ији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p |
удили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на |
аже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да |
а је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бран |
је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Мариј |
о лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Пита |
ст хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе љ |
смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ |
шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао |
оводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп со |
та мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да |
аше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако см |
само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакр |
че из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере у |
о непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казал |
кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и бо |
обро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео б |
и су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима р |
.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако |
онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ |
је ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти |
ле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, |
кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам |
шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то ниг |
сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за чо |
pb n="249" /> <p>»Какав инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јеса |
а био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био |
им баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је ни |
имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, буд |
м, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с |
ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ |
је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Зн |
животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но пред |
авиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ |
увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’иј |
ала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Хани |
ла; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао |
оведам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и ко |
ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови |
и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранк |
абављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан. |
} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, е |
е подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како |
Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па |
} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, п |
>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова бербери |
а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види |
рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} М |
и могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, |
да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко |
за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго |
салан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку |
рима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад |
напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још см |
нку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се |
највише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је |
хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: им |
човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић |
е умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гла |
вим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило |
зили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читат |
но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мисл |
а чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као |
је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није |
згоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и |
пусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увесе |
исте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> |
, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S |
озвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој |
ој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећ |
мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за ка |
Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из пер |
д жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима |
о, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n=" |
»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> |
утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остат |
сао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог п |
но опет задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом п |
ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштен |
али.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом |
ро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службе |
и су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу |
ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бра |
?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакл |
ку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особ |
сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> |
угачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам припов |
о његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, |
ична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет |
нам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, |
Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем д |
наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препору |
Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, |
ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавај |
ише новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} У |
ака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла |
ву освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је |
S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, ш |
лушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету д |
дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилу |
кад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од |
p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми |
е Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Б |
мена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам |
уго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфуш |
а држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на |
</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећни |
адо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорит |
буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од ра |
е, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави го |
ори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусло |
лазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особи |
лер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође. |
т ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} |
ца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ |
премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је |
међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећат |
о — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Ниј |
?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још |
утра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би г |
ивићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена сло |
једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредоват |
p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quo |
јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окр |
и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но ме |
у, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} У |
p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на |
милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч |
, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га |
и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да ис |
мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варо |
м казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам |
е исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што тре |
цу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ |
са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ ф |
ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу |
о.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га мо |
} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да |
ије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду нек |
»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бра |
ти.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачк |
ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако |
рљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не |
p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити |
S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p |
а кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била оп |
кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Неста |
већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани н |
вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на с |
традан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће д |
боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за некол |
} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаг |
а си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би |
а Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, |
бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бр |
е јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити. |
м мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметниј |
полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа |
?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} З |
роши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић с |
задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење оп |
то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај в |
ар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка з |
и, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдач |
/p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују |
це.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гро |
ном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност ј |
кту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју рук |
а!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више |
тарог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, |
n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали |
ко сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао |
није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наиш |
д очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом ти |
а млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам |
њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта |
шили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не |
увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од |
варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспав |
венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, |
бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то |
ићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не пр |
ођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима |
о је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, к |
опитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о |
таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здр |
станемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у де |
екао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Оч |
<pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време |
шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но |
равитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад с |
и?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви п |
би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, |
аво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку |
добити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко |
њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> <p>» |
ељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ |
.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио |
ки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, |
авести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироч |
жа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Г |
’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу |
{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до пос |
<p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко |
него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" / |
а волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жрт |
ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и п |
«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодар |
искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учите |
жаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранк |
S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем кора |
чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, м |
а га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом |
чела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели вели |
ранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа |
остива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми |
крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске годи |
а се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранк |
приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гаји |
и се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он |
у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта ј |
и досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«< |
естество неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у |
ко?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb |
о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да ви |
бав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене |
моровом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, н |
} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџин |
хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима. |
се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњ |
сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, |
љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допал |
b n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а д |
еши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем. |
ујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, св |
ма исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милос |
беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ |
ло, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић |
иле стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћ |
сић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> |
днем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка |
черу.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када |
ов кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; |
рети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради ка |
воним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донд |
о наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, је |
ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш |
вићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на тан |
ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова |
p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Б |
.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>» |
hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... |
пођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, |
твар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била |
Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед |
мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густир |
Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један др |
торио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је д |
пити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме |
како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, ж |
е једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам |
и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко |
ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што |
ји код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абен |
а је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Па |
ко јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа |
напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чин |
ће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа |
мо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не о |
о овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сноси |
ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он |
она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} |
уће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S |
брог срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађ |
г господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванци |
и су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог у |
ио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па |
све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти о |
у нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је |
цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и |
што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, п |
обро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостив |
ачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће н |
> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба д |
Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том |
е ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка |
</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно |
Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у ре |
на Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били |
срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} |
; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а |
там шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магн |
а баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем |
м нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати. |
е овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је |
или.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете |
страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> < |
надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ј |
Господине!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, преста |
носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље б |
.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ |
ајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој пр |
гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>П |
а другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо |
исказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуни |
у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</ |
познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама |
се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види |
сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, ни |
бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч ј |
па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва т |
мо вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је ста |
чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас |
ересаторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старо |
у га слушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више рас |
} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило вид |
ј је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> |
ад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и |
ењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</ |
већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, ко |
ре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши |
ругој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{ |
ецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ |
старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> < |
нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се о |
ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претр |
д њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнул |
млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професо |
ђу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет иск |
сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен чове |
; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњив |
је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младо |
азговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти |
човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p |
окажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> |
обиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато ман |
човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај |
{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она слу |
а ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава труди |
дно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад |
Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонв |
највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да с |
је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко |
и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> < |
да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’.. |
есрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с мој |
ити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се сам |
Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам ис |
очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам из |
најдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је упр |
ивић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно |
же разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка. |
p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту ос |
и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији |
#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој куп |
је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је |
не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви за |
си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време. |
ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} М |
да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу |
.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до р |
чима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад |
а мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал |
онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспав |
редиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, о |
О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и у |
S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Г |
ефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вер |
ба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена. |
си поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој по |
д куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друк |
ше, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са |
о ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Наст |
само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи |
однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити |
е, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њ |
сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу ст |
ро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмах |
само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то |
јвећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а |
два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тро |
а нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасен |
<p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бит |
а Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће |
бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какв |
јим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића по |
т, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> |
им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вар |
о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма р |
било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је |
отивусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни |
»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што |
, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се д |
/p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непост |
то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S |
ије никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на др |
Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, |
слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу про |
није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} До |
слити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а о |
је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Б |
> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио |
.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не |
рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за |
оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пр |
а га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се |
на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу |
ећ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не |
ићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} |
S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> |
бављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши |
д билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n=" |
, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То ј |
здравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке на |
млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а си |
ако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ха |
Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора |
p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс сл |
тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву |
у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па |
Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже |
је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребит |
оји таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће |
о особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, к |
кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и |
p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ ср |
ићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ м |
ду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет з |
в је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад с |
нија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двој |
»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле |
ко верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити пост |
и друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани с |
уше.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено ср |
ајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези |
Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурн |
к, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«< |
а наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва доч |
.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџе |
ранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала |
ред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао |
д ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако н |
нтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, прем |
о; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е |
ио сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} |
би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="19 |
>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може п |
атурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, п |
дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} |
се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, |
је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, |
ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде |
<pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гри |
ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам вр |
и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним ас |
један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постан |
у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратскон |
Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено. |
еби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један пед |
а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; с |
</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим ста |
ед врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и ов |
нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почиту |
удство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, |
бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи |
им?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам с |
се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе с |
смејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Баби |
и бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разг |
, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себ |
>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена |
ојном дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасви |
едну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S |
на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p |
оји се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се сруши |
један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јура |
особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истин |
ио, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, |
S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{ |
у, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, |
ито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом све |
могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хо |
овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о т |
гер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опе |
ћу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић има |
има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста време |
да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у неп |
редно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести |
ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је же |
ве нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</ |
воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Кап |
е и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се јо |
ања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато оп |
ио човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић |
м колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>» |
е да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хо |
ћа, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам |
овеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест |
ешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица |
, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једно |
и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p> |
било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умре |
ка је женијална интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, в |
ао, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек до |
право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што |
већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику прет |
јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову |
несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и о |
ну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живо |
ући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате |
ца ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Дост |
опадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не мо |
{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео |
о је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зл |
вши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у |
«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не бра |
о провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантази |
г, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћ |
се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; |
сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с |
.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, |
имо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ |
у давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све н |
да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико в |
и је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ пар |
елила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бра |
под којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо с |
на ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то и |
па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p |
о су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доно |
тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, |
{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се мож |
а не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?« |
тео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« к |
јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би б |
Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке |
Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџ |
д овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још са |
и ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним та |
помињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у све |
<p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење при |
се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане |
ко да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад |
професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Ј |
им што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој |
и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало да |
истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај |
.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим |
да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ј |
ило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог велик |
е борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилуј |
ове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к |
и је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нот |
/p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p |
еш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје |
Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој св |
У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као |
рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се м |
о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта |
о били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? |
ирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту |
та падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, |
— има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио |
, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не см |
о све то интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изигр |
е да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} |
страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у |
рала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког |
мнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се баци |
намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема |
> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био |
ки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>» |
што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за му |
воји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све |
т, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био |
неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ј |
жите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> |
<p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселиј |
ш, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> |
вим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби р |
а започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је |
воју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, ка |
е се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, ка |
и.{S} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га п |
како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда |
</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="111" /> < |
о билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за |
, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте |
у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госп |
лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио |
е узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу з |
едва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити |
ано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио |
/p> <pb n="243" /> <p>»Милостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене н |
сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ј |
па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толико.«</p> <pb n="239" /> <p> |
>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се |
е у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и п |
чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан |
пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, |
ио практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, |
е до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од |
и’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрас |
н се досад једнако са неким изванредним штудијама забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој р |
.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а |
ју.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитир |
телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S |
ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди |
штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} |
о равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, |
ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опе |
виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге |
аве скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> |
оглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори ка |
вилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир |
акрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са сви |
вали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е |
а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним даром није нико у очи п |
едну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у |
стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало по |
нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом то |
шт’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисл |
ли ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким |
оди га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде |
итирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, јед |
е.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћем |
Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо |
, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један |
остива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као |
е сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племе |
ам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обз |
љине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Б |
оникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Ни |
ог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два месе |
но мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Ниј |
на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат |
тву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су |
чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И |
се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и с |
/p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:< |
<p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, бо |
био, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас |
.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га |
о је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добр |
е.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотаро |
јке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу |
не мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама с |
помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он |
од богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компо |
те, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> <pb n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да |
.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде ма |
</p> <p> <hi>твоја Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се |
а.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и |
е најстрожије набљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>” |
на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш |
...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у б |
смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад п |
твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га проч |
/hi> </p> <p> <hi>Лаура Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, |
i> </p> <p> <hi>медицинер.”</hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш зем |
</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни глав |
</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Пау |
!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се гл |
.</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по на |
и одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ва |
мо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни брате Милане!</hi> </p> <p> <hi |
ицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Јелка! </hi> </p> <p> <hi>„Са |
{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Мо |
Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</hi> </p> <p> <hi>Опро |
сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди |
аном човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <quote> <p> <hi>„Слатки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си |
напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет |
/quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, |
p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш су |
речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот |
ло старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презир |
p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си |
ранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почитајема фрајлице!</hi> </p> <p> <hi> |
нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопочитајњејша фрајли |
стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овак |