• quote 32
  • а 670
  • А 96
  • абентаер 9
  • абентаера 1
  • абентаере 6
  • абентаерима 2
  • абентаером 1
  • абентајре 1
  • абентајрер 2
  • абентерство 1
  • Аблезовале 1
  • Абонирата 1
  • аванџира 1
  • аванџирати 1
  • авлија 2
  • авлије 1
  • авлији 3
  • авлију 7
  • Аврам 1
  • ад 1
  • адажио 1
  • адвокат 2
  • адвоката 1
  • адвокати 2
  • адвокатима 3
  • адрес 2
  • адреса 1
  • Адреса 2
  • адреси 1
  • адресират 1
  • адресирато 1
  • адресу 1
  • аз 1
  • азбуки 1
  • Аја 1
  • Ајд 3
  • ајд 4
  • Ајдемо 1
  • ајдмо 2
  • Ајдмо 3
  • ајзеншимл 1
  • ајнмал 1
  • Ајте 1
  • ајферзихтик 1
  • ајферзухт 1
  • ајферзухта 1
  • академије 1
  • академичан 1
  • ако 155
  • Ако 61
  • акомпањирати 1
  • акт 3
  • акта 1
  • актере 1
  • актом 1
  • акурат 1
  • акцепт 1
  • акциденција 2
  • акције 2
  • Ал 151
  • ал 457
  • Ала 2
  • алавастер 1
  • алагеру 1
  • алатура 3
  • алатурама 1
  • алатуре 6
  • алатуром 1
  • алатуру 3
  • али 13
  • Али 5
  • алијанцију 1
  • Алфонз 2
  • Алфонза 1
  • амо 3
  • Аморова 1
  • Аморови 1
  • Аморовом 1
  • анаван 1
  • анархија 1
  • ангажира 1
  • анђелско 1
  • анђелу 1
  • анђео 2
  • ано 1
  • анонце 5
  • анонци 1
  • анонцима 1
  • анонцу 2
  • антипатију 2
  • ану 1
  • апетит 3
  • апетита 4
  • апетитом 1
  • апотекаре 1
  • Араберке 1
  • аресту 1
  • аристократ 1
  • аристократична 1
  • аристократично 1
  • аритметику 1
  • аришта 2
  • ариште 4
  • архиву 1
  • аршитанац 1
  • асамбле 1
  • асаси 2
  • асесор 3
  • асесорства 1
  • асесорство 2
  • аспида 1
  • Астал 1
  • астал 18
  • астала 1
  • асталом 6
  • асталу 5
  • атестате 5
  • атестати 1
  • атили 1
  • атресирати 1
  • атресом 1
  • ауктора 2
  • аукторитет 1
  • Аурелија 3
  • ауслендерски 1
  • аусштафирунг 2
  • аусштафирунга 1
  • ауфировати 1
  • ауфирујем 2
  • ауштафирати 1
  • афектирају 1
  • Африки 1
  • Африку 1
  • Ах 2
  • ах 3
  • Б 11
  • Баби 4
  • Бабика 16
  • Бабике 3
  • Бабики 5
  • Бабиком 3
  • Бабику 5
  • бабица 7
  • бабицама 1
  • бабице 2
  • бабици 1
  • бабицом 1
  • бавила 2
  • бавили 1
  • бавим 3
  • бавимо 1
  • бавио 3
  • бавити 6
  • бавићу 1
  • багажијом 2
  • Багажију 1
  • багателе 2
  • багателишу 1
  • багателу 2
  • багре 1
  • бадава 19
  • Бадава 6
  • бајаги 12
  • бакал 2
  • Бакали 1
  • бакалу 1
  • баканче 1
  • баканчош 1
  • бакара 1
  • бакарни 1
  • баке 2
  • бал 5
  • балном 1
  • балови 2
  • банбадава 2
  • банда 1
  • Банда 2
  • банде 1
  • бандом 1
  • банду 3
  • банке 2
  • банкијер 1
  • банкротирали 1
  • банкротирао 1
  • банкротирати 2
  • банкротом 1
  • бар 24
  • Бар 6
  • барбири 1
  • барем 4
  • баријера 1
  • барјактар 1
  • барон 1
  • барона 3
  • бароне 1
  • баронски 2
  • баронско 1
  • басамака 1
  • Бастајгасе 1
  • батина 2
  • батине 2
  • баханалије 1
  • баца 9
  • бацају 2
  • бацала 2
  • бацали 1
  • бацам 1
  • бацао 1
  • баци 7
  • бацивши 2
  • бацила 3
  • бацили 2
  • Бацим 1
  • бацим 5
  • бацимо 1
  • Бацимо 1
  • бацио 8
  • Бациш 1
  • бачен 1
  • баш 135
  • Баш 26
  • Башић 8
  • Башића 2
  • Башићем 1
  • Башићу 2
  • Башта 1
  • башта 3
  • баште 3
  • башти 7
  • баштован 1
  • башту 7
  • башћом 1
  • башчама 1
  • беамтер 2
  • беамтера 1
  • беамтери 1
  • беамтером 2
  • беамтерством 1
  • бега 1
  • бегају 2
  • бегала 1
  • бегали 1
  • бегам 1
  • бегао 3
  • беда 3
  • беде 3
  • беди 1
  • беду 1
  • беж 1
  • Без 3
  • без 83
  • безазлен 2
  • безобразлук 2
  • безобразлука 1
  • бекељи 1
  • Бела 1
  • бела 5
  • белагерунгу 1
  • белај 2
  • белаја 4
  • Беле 1
  • беле 6
  • бели 5
  • белим 1
  • бело 1
  • белог 1
  • Белој 4
  • белу 1
  • Белу 4
  • бео 3
  • берба 1
  • бербер 2
  • бербери 1
  • Берберин 1
  • берберин 4
  • берберина 2
  • берберину 1
  • берберског 1
  • берберском 1
  • берићета 1
  • бермет 1
  • бесан 3
  • бесни 2
  • бесног 1
  • бесомучна 1
  • беспосличара 1
  • бећарски 1
  • Беча 1
  • бечке 1
  • Бечке 1
  • бечки 1
  • Бечкиње 1
  • Бечу 4
  • бешталунг 1
  • би 457
  • Би 7
  • библиотеку 1
  • бива 3
  • бивали 1
  • бивало 2
  • бивао 1
  • бивати 1
  • бивши 1
  • бијемо 1
  • Бил 1
  • била 144
  • Била 6
  • билдунга 3
  • Биле 1
  • биле 17
  • билета 1
  • Билета 1
  • билетама 1
  • билете 4
  • Били 7
  • били 71
  • билијара 2
  • било 194
  • Било 21
  • Био 23
  • био 340
  • бира 1
  • бирали 1
  • бирам 2
  • бирати 1
  • Биро 1
  • бирташ 1
  • бирташицу 1
  • бирцауз 6
  • бирцауза 1
  • бирцаузе 1
  • бирцаузу 1
  • бисер 1
  • бисмо 10
  • бисте 12
  • бистре 1
  • бистро 2
  • бистрог 1
  • бита 1
  • битангом 1
  • бити 181
  • битка 1
  • битке 1
  • биће 9
  • бићеду 1
  • бићемо 1
  • бићете 1
  • бићеш 1
  • бифтек 2
  • бифтека 1
  • блага 2
  • благо 3
  • Благо 4
  • благодаран 3
  • благодаре 1
  • благодари 3
  • благодарити 1
  • благодарност 1
  • благодетељки 1
  • благодетељку 1
  • благонаклоности 2
  • благополучију 1
  • благородан 2
  • Благородна 1
  • Благородни 1
  • благородним 1
  • благородно 1
  • благородног 1
  • благородном 2
  • благосиља 1
  • блазиран 1
  • бламирао 1
  • блата 1
  • блато 3
  • блатом 1
  • блед 2
  • бледа 1
  • Бледа 1
  • бледе 1
  • бледо 1
  • бледоћа 1
  • бледоће 1
  • ближе 11
  • ближег 1
  • ближњи 1
  • близу 12
  • Близу 2
  • блихт 1
  • блонда 1
  • блондина 1
  • блуднице 1
  • блуз 1
  • блузу 1
  • блуменмахерка 1
  • блуменшпрахе 1
  • боб 1
  • бог 14
  • Бог 4
  • Бога 1
  • бога 5
  • богажије 1
  • Богаљ 1
  • богаљеви 2
  • богами 1
  • Богат 1
  • богат 17
  • богата 11
  • богаташ 2
  • богаташа 1
  • богате 2
  • богати 7
  • богатији 1
  • богато 6
  • богатог 3
  • богатога 1
  • Богатога 1
  • богатом 1
  • богатства 3
  • богатство 8
  • богатству 1
  • богату 5
  • богда 1
  • богзна 25
  • Богзна 4
  • богиње 1
  • богињом 1
  • богињу 1
  • Богме 6
  • богослова 1
  • богослови 1
  • богословију 3
  • Богу 1
  • богу 15
  • бож 2
  • боже 1
  • Боже 5
  • божествену 1
  • божије 1
  • божији 1
  • бој 1
  • боја 1
  • бојажљив 1
  • бојала 2
  • бојао 2
  • боје 3
  • боји 8
  • бојим 6
  • бојте 1
  • бока 2
  • бокови 1
  • бола 2
  • боле 4
  • болео 1
  • болесна 6
  • болесним 2
  • болесници 1
  • Болесно 1
  • болесног 1
  • Болест 1
  • болест 2
  • болестан 1
  • болести 7
  • болестна 1
  • болети 2
  • болешљив 3
  • болешљиви 1
  • болештинама 1
  • болту 1
  • болује 1
  • болују 1
  • боља 5
  • Боље 1
  • боље 42
  • бољег 2
  • бољи 5
  • бољим 2
  • бољма 4
  • бољу 13
  • бонвиван 1
  • бонтон 1
  • бонтона 1
  • борба 2
  • борбе 1
  • борбу 1
  • борења 1
  • бори 2
  • борим 3
  • борио 1
  • борите 1
  • борити 3
  • босоног 1
  • бости 1
  • бр 18
  • брада 1
  • бради 1
  • браду 3
  • бразлете 1
  • брајко 2
  • Брако 1
  • Бранденбургер 1
  • бранденбургер 8
  • бранденбургера 1
  • бранденбургере 1
  • бранденбургери 2
  • Бранденбургери 4
  • бранденбургерима 2
  • бранденбургерку 1
  • Бранденбургером 1
  • бранденбургерски 1
  • бранденбургства 1
  • брандербургер 1
  • бране 2
  • брани 5
  • браним 7
  • Бранио 1
  • бранио 7
  • бранити 1
  • Бранићу 1
  • Бранка 157
  • Бранко 475
  • Бранков 11
  • Бранкова 7
  • Бранкове 4
  • Бранкови 2
  • Бранковог 3
  • Бранковој 7
  • Бранковом 3
  • Бранкову 3
  • Бранком 29
  • Бранку 110
  • брат 9
  • брата 7
  • Брате 1
  • брате 11
  • Братија 1
  • братија 6
  • братију 4
  • братом 1
  • братски 2
  • брату 1
  • браћа 2
  • браће 2
  • Браћо 1
  • браћо 3
  • браћу 4
  • Брачић 1
  • брачни 1
  • брачном 2
  • брдо 2
  • Бре 1
  • брег 1
  • брега 1
  • брегова 1
  • брже 1
  • брзи 1
  • брзо 17
  • брзу 1
  • брига 5
  • бриге 9
  • бригеша 2
  • Бриго 1
  • бригу 3
  • брије 1
  • бријем 1
  • брине 2
  • бринета 1
  • брини 3
  • бринуо 2
  • бринути 2
  • брисати 1
  • брк 2
  • бркат 1
  • бркове 9
  • Бркови 1
  • бркови 3
  • брком 1
  • бркомаз 1
  • број 1
  • Број 1
  • бројати 1
  • бројем 1
  • броји 2
  • броју 2
  • брудер 1
  • Брудер 1
  • брудери 1
  • бу 1
  • буба 1
  • бубамару 1
  • бубица 1
  • бубрег 2
  • Буд 1
  • буд 3
  • будан 1
  • буде 54
  • будем 15
  • будемо 1
  • Будемо 1
  • будете 7
  • будеш 3
  • будзашта 1
  • будзашто 2
  • Буди 2
  • буди 6
  • будимо 1
  • будите 6
  • будити 1
  • будне 3
  • буду 6
  • будућа 2
  • будуће 1
  • будући 4
  • будућност 4
  • будућности 1
  • будућу 1
  • Буђелар 1
  • буђелар 4
  • буђелара 1
  • букет 2
  • букета 1
  • буктињом 1
  • буктирао 1
  • буну 1
  • бурама 1
  • бургер 1
  • буре 2
  • бурно 1
  • бурном 1
  • бурну 1
  • бутелија 1
  • бутелију 2
  • бухалтер 1
  • буцова 1
  • буџом 1
  • буши 1
  • В 24
  • вагону 1
  • вадио 1
  • важан 2
  • важи 2
  • важио 1
  • важне 1
  • важни 1
  • важније 1
  • важно 2
  • ваздан 3
  • ваздух 2
  • вакације 1
  • вакацију 1
  • вал 1
  • вала 1
  • вали 1
  • ваљ 1
  • ваља 4
  • ваљаду 1
  • ваљан 7
  • ваљане 1
  • ваљани 2
  • ваљано 4
  • ваљаног 2
  • ваљаној 1
  • ваљану 1
  • Ваљда 2
  • ваљда 21
  • вам 24
  • Вам 79
  • Вама 3
  • Вами 31
  • вами 4
  • вампири 1
  • вар 1
  • варају 1
  • Варају 1
  • варакам 1
  • варале 1
  • варали 2
  • варанција 1
  • варате 1
  • варати 1
  • Вараш 1
  • варјачу 1
  • вармеђа 1
  • вармеђска 1
  • вармеђу 1
  • варнице 1
  • варош 14
  • варошанка 2
  • варошанску 1
  • вароши 49
  • варошице 1
  • варошици 5
  • варошицу 4
  • варошка 1
  • варошке 1
  • варошки 3
  • Вас 100
  • вас 23
  • васпитавати 1
  • васпитање 1
  • вата 1
  • ватао 1
  • ватати 1
  • вати 3
  • ватили 1
  • ватим 1
  • ватио 2
  • ватити 3
  • ватра 1
  • ватре 3
  • ватрено 2
  • ватру 5
  • ваћа 1
  • ваћамо 2
  • ваћаш 1
  • вахтмајстера 1
  • вахтмајстором 1
  • ваш 1
  • Ваш 7
  • Ваша 3
  • Вашар 1
  • вашар 2
  • вашара 1
  • вашарском 1
  • вашару 1
  • ваше 1
  • Ваше 28
  • Вашег 4
  • Вашега 1
  • вашем 1
  • Вашем 4
  • Ваши 3
  • Вашим 3
  • вашку 1
  • Вашој 2
  • Вашом 1
  • вашу 1
  • Вашу 8
  • Вегецијуса 1
  • ведрије 1
  • ведрији 1
  • везан 1
  • везла 1
  • века 2
  • веки 1
  • вексле 1
  • веку 2
  • веле 1
  • Вели 1
  • вели 22
  • Велика 1
  • велика 28
  • великаш 1
  • великаши 1
  • велике 24
  • велики 45
  • великим 4
  • велико 13
  • великоварошански 1
  • Великог 1
  • великог 3
  • великој 9
  • великом 11
  • велику 19
  • велим 5
  • Велимир 8
  • Велимира 1
  • велињим 1
  • величанствено 1
  • велиш 1
  • венац 1
  • венаца 1
  • вене 1
  • венем 1
  • Венере 1
  • Венуо 1
  • венути 2
  • венцом 1
  • венчавамо 1
  • венчаду 1
  • венчамо 1
  • Венчамо 1
  • венчања 6
  • венчање 4
  • венчаћу 1
  • вера 3
  • веран 3
  • Вербскоманду 1
  • вербунгоша 1
  • вербунгоши 1
  • Вербунгоши 1
  • вересије 1
  • вересију 2
  • веркштат 1
  • Верна 1
  • верна 2
  • верне 1
  • верности 2
  • веровала 4
  • веровали 1
  • веровао 12
  • веровати 8
  • вертепа 1
  • веру 1
  • верује 11
  • верујем 4
  • верујеш 2
  • верујте 2
  • Верујте 3
  • верују 2
  • весела 4
  • веселе 4
  • весели 4
  • веселија 3
  • веселије 1
  • веселији 1
  • веселијим 1
  • веселију 1
  • веселили 1
  • веселимо 1
  • веселисмо 1
  • веселити 2
  • веселиш 1
  • Весело 1
  • весело 10
  • веселог 2
  • веселу 1
  • весеља 2
  • Весеље 1
  • весеље 5
  • весељу 4
  • весео 2
  • Весић 5
  • Весића 2
  • Весићу 2
  • вест 2
  • вестра 1
  • ветар 1
  • ветрени 1
  • ветром 1
  • већ 419
  • Већ 55
  • већа 2
  • веће 14
  • већег 8
  • већем 4
  • Већи 1
  • већи 7
  • већим 3
  • већима 1
  • већма 30
  • већом 3
  • већу 11
  • вече 21
  • вечера 12
  • Вечера 4
  • вечеравао 1
  • вечерај 1
  • вечерам 1
  • вечерамо 4
  • вечерао 2
  • вечерати 5
  • вечераш 1
  • Вечере 1
  • вечере 9
  • вечери 4
  • вечером 3
  • вечеру 22
  • веш 1
  • Вешерка 1
  • вешерка 3
  • вешеркама 1
  • Вешерке 1
  • вешерке 3
  • вешерки 1
  • вешта 3
  • вешто 2
  • ви 14
  • Ви 96
  • Вива 2
  • Вид 1
  • вид 5
  • вида 2
  • виде 13
  • Видела 2
  • видела 3
  • видели 5
  • видео 4
  • видети 8
  • видеће 1
  • видећеш 1
  • видећи 8
  • Види 11
  • види 71
  • Видила 1
  • видила 4
  • видиле 2
  • Видили 1
  • видили 9
  • Видило 1
  • видило 7
  • Видим 10
  • видим 42
  • Видимо 1
  • видимо 21
  • Видио 6
  • видио 65
  • Видите 4
  • видите 7
  • видити 36
  • видићемо 1
  • Видићемо 2
  • видићу 1
  • Видиш 10
  • видиш 30
  • видла 1
  • видле 1
  • видли 4
  • видло 3
  • видно 1
  • Виду 1
  • виђа 1
  • виђења 1
  • виђењу 1
  • вижљаста 1
  • визави 1
  • визитама 1
  • визитацији 1
  • визитацију 1
  • визити 1
  • визитира 2
  • визитирамо 1
  • визитирати 1
  • визитлу 1
  • визитну 1
  • визиту 17
  • вијају 1
  • вијати 2
  • викала 1
  • викати 1
  • вике 1
  • виклер 1
  • викну 1
  • вилајета 2
  • вилицама 1
  • вилице 1
  • вина 16
  • Вино 2
  • вино 9
  • вином 2
  • винске 2
  • вину 1
  • виолет 1
  • вире 3
  • вири 1
  • виршафтерку 1
  • виршофтерка 1
  • виршофтерком 1
  • виршофтерку 1
  • висела 1
  • виси 3
  • висину 1
  • висок 1
  • високе 1
  • високо 1
  • Високоблагородије 1
  • високовоспитована 1
  • високопочитајњејша 1
  • Високородије 1
  • Високородни 1
  • високородну 1
  • високоумног 1
  • високоучена 1
  • високоучене 2
  • високоучено 1
  • вистпартији 1
  • Витак 1
  • виц 2
  • вица 1
  • вице 4
  • вицеве 2
  • вицеви 3
  • вицегазда 1
  • вицедомаћица 1
  • вицем 2
  • виценотар 1
  • виценотарош 1
  • виценотароша 1
  • вицепринципал 1
  • Вицесудац 1
  • вицефишкал 1
  • вицишпан 1
  • вицишпана 1
  • вицловали 1
  • вицове 3
  • вицу 1
  • виче 4
  • Вичем 1
  • вичем 3
  • вичемо 1
  • вичи 1
  • вичу 6
  • више 135
  • Више 2
  • вишој 1
  • вкус 1
  • вкуса 2
  • влада 1
  • Владали 1
  • владамо 1
  • владању 1
  • владати 2
  • власти 2
  • властима 1
  • внимателним 1
  • вода 4
  • воде 6
  • водене 2
  • воденицу 2
  • води 17
  • Води 2
  • водили 5
  • водило 5
  • водим 2
  • Водимо 1
  • водио 2
  • водите 1
  • водити 8
  • водом 1
  • воду 6
  • воза 1
  • возвишавали 1
  • воздух 1
  • возе 2
  • вози 1
  • Возимо 1
  • возимо 3
  • возио 2
  • возити 2
  • војник 1
  • воле 16
  • воледу 1
  • Волела 1
  • волела 11
  • волеле 1
  • Волели 1
  • волели 4
  • Волем 1
  • волем 16
  • волемо 1
  • волео 21
  • Волео 3
  • волете 3
  • волети 2
  • волеће 1
  • Волеш 1
  • волеш 2
  • волијем 2
  • Волим 1
  • волио 1
  • волнује 1
  • волова 1
  • волу 1
  • воља 8
  • воље 25
  • вољи 15
  • вољу 14
  • воска 1
  • воспитавати 1
  • воспитан 1
  • воспитана 2
  • Воспитана 2
  • воспитане 4
  • воспитани 1
  • воспитаније 1
  • воспитанији 1
  • воспитаног 1
  • воспитану 1
  • воспитања 4
  • воспитање 1
  • воспитању 1
  • воспитати 1
  • вотизирали 1
  • вотизирања 1
  • вотум 1
  • воћа 1
  • вр 3
  • Враг 1
  • враг 7
  • вране 1
  • врапци 1
  • врат 10
  • Врата 1
  • врата 17
  • врате 1
  • Врате 1
  • врати 27
  • Врати 3
  • вратила 4
  • вратили 1
  • вратим 8
  • Вратимо 4
  • вратимо 6
  • вратио 6
  • вратити 5
  • вратиће 1
  • вратићемо 1
  • вратише 1
  • вратом 1
  • врату 3
  • враћа 2
  • враћамо 2
  • враћао 1
  • врачале 2
  • врачаре 1
  • врашки 3
  • врбујем 1
  • врбују 2
  • вребају 1
  • вребам 1
  • вребача 1
  • вреди 6
  • Вредно 1
  • вредно 6
  • вредности 3
  • вређај 1
  • вређали 1
  • вређам 1
  • вређати 3
  • вређаш 1
  • врелој 1
  • врелу 1
  • Време 4
  • време 79
  • Времена 1
  • времена 29
  • временом 4
  • времену 4
  • врети 1
  • врзе 3
  • врзле 1
  • врзли 1
  • врзу 3
  • врили 1
  • Врло 11
  • врло 96
  • врсти 1
  • врућина 1
  • врућице 1
  • вторник 1
  • вукао 3
  • вукла 3
  • вукласта 1
  • вукли 2
  • вукло 1
  • вулкан 2
  • вући 3
  • вухерерима 1
  • вухерером 1
  • вуци 2
  • вуче 6
  • Вучем 1
  • вучем 2
  • г 26
  • Г 8
  • га 489
  • гавалер 6
  • гавалера 1
  • гавалере 1
  • гавалери 1
  • гавалерски 2
  • гавалерство 1
  • гавалир 2
  • Гадне 1
  • гадно 1
  • газда 4
  • газдарица 3
  • газдарице 1
  • газдарицом 1
  • газдаричина 1
  • газдашаг 1
  • газде 1
  • газдом 1
  • газити 1
  • Гајић 41
  • Гајића 11
  • Гајићеве 1
  • Гајићевог 1
  • Гајићем 5
  • Гајићу 4
  • галант 4
  • галантном 1
  • галантом 2
  • галерију 1
  • галером 1
  • гарав 1
  • гарава 1
  • гараве 2
  • гардероб 2
  • гардмосије 2
  • гаркасто 1
  • гарнирано 1
  • гаћаста 1
  • гацао 1
  • гвожђа 1
  • гвожђе 1
  • где 4
  • гдегод 1
  • гдекојег 1
  • гдекоји 1
  • гдекојој 1
  • Гди 4
  • гди 72
  • гдигод 5
  • гдикоја 1
  • Гдикоје 1
  • Гдикоји 1
  • гђа 1
  • гђи 1
  • гебилдет 1
  • гемајн 2
  • генерација 1
  • гибнута 1
  • гиксер 1
  • гиксере 1
  • гилта 1
  • гимнастику 1
  • гине 1
  • гинем 1
  • гитар 1
  • глава 10
  • главе 21
  • глави 19
  • главицу 1
  • главна 2
  • главне 1
  • главни 1
  • главној 1
  • главобоље 1
  • главом 6
  • главу 17
  • глад 2
  • гладан 5
  • глади 2
  • гладиле 1
  • гладити 2
  • гладуј 2
  • Глас 1
  • глас 9
  • гласа 3
  • гласила 2
  • гласиле 1
  • гласило 1
  • гласове 1
  • гласом 4
  • гласу 6
  • гле 1
  • Гле 2
  • гледа 4
  • гледај 2
  • гледајте 1
  • Гледају 1
  • гледају 9
  • гледала 8
  • гледале 3
  • Гледали 1
  • гледали 4
  • Гледам 1
  • гледам 2
  • гледамо 2
  • гледао 7
  • гледати 12
  • гледе 2
  • Гледи 1
  • гледи 34
  • гледим 18
  • гледимо 1
  • гледиш 5
  • гледне 1
  • гледнула 1
  • глиди 1
  • гложити 1
  • гове 1
  • говеђину 2
  • Говело 1
  • говео 1
  • говети 1
  • говоре 15
  • Говори 1
  • говори 41
  • говорила 2
  • говориле 2
  • говорили 4
  • говорило 1
  • Говорим 1
  • говорим 7
  • говоримо 1
  • Говорио 1
  • говорио 17
  • говорите 3
  • говорити 18
  • говориш 3
  • гогама 1
  • год 53
  • ГОДИНА 1
  • година 87
  • годинама 2
  • године 47
  • години 2
  • годину 10
  • годишње 3
  • годишњег 4
  • годишњи 2
  • гођ 2
  • голим 1
  • гологлав 1
  • голуб 1
  • голуба 2
  • голубе 1
  • голубови 1
  • Голубовић 2
  • голубом 1
  • Голубом 1
  • гоља 1
  • гоље 1
  • гомбама 1
  • гомила 1
  • гоне 5
  • гони 1
  • гонила 1
  • гонио 1
  • гонити 8
  • гоњен 1
  • гора 1
  • горак 1
  • горд 2
  • гордељиви 1
  • гордиле 1
  • гордо 1
  • горе 26
  • гореће 1
  • горим 1
  • горко 1
  • горње 3
  • горњем 1
  • Горњи 1
  • горчину 1
  • Госа 1
  • госа 2
  • госпе 1
  • Госпице 1
  • господа 4
  • Господар 4
  • господар 9
  • господара 6
  • господарма 1
  • Господарова 1
  • господарове 1
  • господарска 1
  • господарској 1
  • Господару 1
  • господару 2
  • господе 5
  • Господин 15
  • господин 43
  • господина 12
  • Господина 2
  • господине 17
  • Господине 6
  • господином 3
  • господину 1
  • господо 2
  • господом 2
  • господска 2
  • господске 1
  • господски 7
  • господско 1
  • господског 1
  • господском 1
  • господску 2
  • господства 1
  • господство 1
  • господу 3
  • Госпођа 49
  • госпођа 82
  • госпођама 2
  • Госпође 3
  • госпође 30
  • госпођи 18
  • Госпођи 2
  • госпођином 1
  • Госпођо 1
  • госпођом 18
  • Госпођу 2
  • госпођу 27
  • госпожа 2
  • госпоже 1
  • госпожи 2
  • госпожу 1
  • госпоја 1
  • госпоју 1
  • гост 1
  • Гост 1
  • госта 5
  • госте 22
  • гости 13
  • гостију 7
  • гостима 4
  • гостионица 1
  • гостионице 1
  • гостионици 3
  • гостионицу 5
  • гостољубив 2
  • гостољубива 2
  • гостољубиви 2
  • гостољубивим 1
  • гостољубиву 1
  • гостољубије 2
  • гостољубље 1
  • гостом 1
  • готов 33
  • готова 12
  • готове 2
  • готови 9
  • готово 11
  • готовог 1
  • готовом 1
  • гошћа 2
  • грабити 1
  • граду 1
  • грађанско 1
  • грамзити 1
  • Гранде 1
  • гранде 2
  • гране 1
  • границу 3
  • Гратулирам 1
  • гратулирати 1
  • грацији 1
  • грацијом 1
  • грацију 1
  • грде 1
  • грди 1
  • грдили 1
  • грдио 1
  • гре 1
  • гребало 1
  • грехове 1
  • грешници 1
  • Гривић 66
  • Гривића 30
  • Гривићев 3
  • Гривићева 4
  • Гривићеве 4
  • Гривићеви 8
  • Гривићевим 1
  • Гривићевима 2
  • Гривићевог 1
  • Гривићевој 9
  • Гривићевом 1
  • Гривићеву 3
  • Гривићем 5
  • Гривићка 89
  • Гривићке 10
  • Гривићки 12
  • Гривићкине 1
  • Гривићкиним 1
  • Гривићкино 2
  • Гривићком 2
  • Гривићку 11
  • Гривићу 9
  • гриву 1
  • грижу 1
  • грла 1
  • грлати 1
  • грле 1
  • грли 1
  • грлили 1
  • грлим 1
  • грлио 1
  • грлити 1
  • грљењу 1
  • гро 1
  • гроб 1
  • гроба 3
  • гробље 2
  • гробницу 2
  • грозница 1
  • гром 1
  • Гром 1
  • гросхендлер 1
  • гросхендлерка 1
  • гроф 3
  • грофа 1
  • Грофица 3
  • грофица 7
  • грофице 2
  • грофицом 2
  • грофицу 2
  • грофичина 1
  • грофичиним 1
  • грофове 1
  • грофовској 1
  • грофски 1
  • грохотом 1
  • грошић 8
  • грошића 4
  • грошићи 1
  • груб 1
  • грубе 2
  • груне 1
  • грци 1
  • Грци 1
  • грчкој 1
  • губи 1
  • губим 2
  • губити 2
  • губићеш 1
  • гувернанта 1
  • гудура 1
  • гуле 1
  • гуљаш 2
  • гурај 1
  • гурају 1
  • гурман 1
  • гурнем 1
  • Гурнем 1
  • гуску 1
  • гуслама 1
  • густ 2
  • густа 1
  • густе 1
  • густину 1
  • густира 1
  • густирам 1
  • густирамо 1
  • гутам 1
  • гушећи 1
  • гуштер 1
  • гуштера 1
  • гуштери 1
  • Д 1
  • да 2583
  • Да 70
  • давала 3
  • давале 1
  • давао 7
  • давати 4
  • давнашње 1
  • давнашњи 2
  • Давно 1
  • давно 12
  • даде 3
  • дадиља 3
  • даду 12
  • Дај 3
  • дај 6
  • даје 14
  • Даје 2
  • дајем 6
  • дајеш 2
  • Дајте 2
  • дајте 6
  • дају 5
  • дакле 20
  • Дакле 24
  • Дала 1
  • дала 19
  • далека 13
  • далеке 2
  • Далеко 1
  • далеко 22
  • Дали 1
  • дали 11
  • дало 5
  • Даља 1
  • Даље 4
  • даље 69
  • даљег 2
  • даљи 1
  • даљој 3
  • даљу 1
  • дам 19
  • Дам 5
  • дама 28
  • Дама 5
  • Дамама 1
  • дамама 5
  • даме 23
  • Даме 4
  • дами 3
  • Дамо 1
  • дамо 6
  • дамом 5
  • даму 9
  • Дамшиф 1
  • дамшиф 2
  • дамшифа 2
  • дамшифу 5
  • дан 136
  • Дан 7
  • дана 74
  • данас 32
  • Данас 6
  • данашње 1
  • Данашњи 2
  • данашњи 4
  • дане 4
  • дани 6
  • Даница 1
  • Дању 1
  • дању 4
  • Дао 1
  • дао 29
  • дар 4
  • даре 1
  • даром 1
  • дару 1
  • дат 1
  • дата 2
  • дати 19
  • дато 1
  • датом 2
  • дату 1
  • датума 1
  • даће 3
  • Даћу 1
  • даш 2
  • Два 4
  • два 61
  • двадесет 16
  • Двадесет 2
  • Дваест 1
  • дваест 12
  • дванаест 12
  • Двапут 1
  • двапут 9
  • Две 2
  • две 57
  • двема 1
  • двеста 2
  • движимо 1
  • дводневне 1
  • двоја 1
  • двоје 7
  • Двојица 1
  • двојица 6
  • двојице 1
  • двојицу 1
  • дволичан 2
  • дволична 1
  • дволичност 1
  • двору 1
  • двоструко 1
  • дебела 3
  • дебеле 1
  • дебели 1
  • дебео 2
  • дебили 1
  • деведесетог 1
  • девер 1
  • девет 5
  • Деветнаеста 1
  • девету 1
  • девовање 1
  • девојака 3
  • девојка 33
  • Девојке 5
  • девојке 7
  • девојки 3
  • девојком 5
  • девојку 17
  • девојци 1
  • девојчица 2
  • девојчицу 1
  • дегод 2
  • деградират 1
  • деградирати 1
  • Дед 3
  • деда 3
  • дедама 1
  • деде 1
  • Дежи 1
  • дежурном 1
  • декан 2
  • декану 3
  • декредит 1
  • декрет 1
  • дела 2
  • дели 1
  • делија 1
  • деликатној 1
  • деликатном 1
  • делили 1
  • делинској 1
  • делити 4
  • дело 1
  • деложирао 1
  • делом 1
  • делу 1
  • демон 3
  • демони 1
  • демонске 1
  • денди 1
  • денем 1
  • денунцијацију 1
  • денунцирати 1
  • ДЕО 2
  • депо 1
  • деран 4
  • дерана 2
  • дерао 2
  • дерати 3
  • дере 1
  • дерем 1
  • дерешу 2
  • Десет 1
  • десет 30
  • десетак 2
  • десети 1
  • десеторица 1
  • десеторо 2
  • Деси 1
  • десило 1
  • десио 1
  • десити 1
  • Десић 72
  • Десића 11
  • Десићева 1
  • Десићево 1
  • Десићеву 2
  • Десићем 12
  • Десићу 17
  • десна 2
  • десне 3
  • десно 5
  • Дете 2
  • дете 39
  • детета 8
  • детету 3
  • детињска 1
  • детињске 1
  • детињску 1
  • детињства 5
  • детињство 2
  • детињством 1
  • детињству 5
  • деца 14
  • Деца 2
  • децама 5
  • деце 13
  • Деце 2
  • деци 1
  • децо 1
  • децом 1
  • децу 9
  • дечино 1
  • дечица 1
  • дечицу 1
  • дешперат 2
  • дешперата 2
  • дешператан 1
  • дешператно 2
  • дешперирам 2
  • дешперирамо 1
  • дешперирао 2
  • ди 37
  • Ди 5
  • диван 2
  • дивану 3
  • дивизијом 1
  • дивит 1
  • дивљак 1
  • Дивљак 1
  • дивљака 1
  • дивљаком 1
  • дивљач 1
  • дивљачине 1
  • дивље 1
  • дивљег 2
  • дивотном 2
  • дигне 1
  • дигнем 3
  • Дигнемо 1
  • дигну 2
  • дигнула 1
  • дигнути 1
  • дигод 2
  • диже 1
  • дизати 2
  • дизга 1
  • дизге 1
  • дизги 1
  • дизгом 1
  • дијамант 1
  • дијамантски 2
  • дијурном 1
  • дијурну 1
  • дикоја 1
  • дикоје 3
  • дикојим 1
  • диктира 1
  • диктирам 1
  • диктирати 1
  • диктум 1
  • дику 1
  • дилује 1
  • дилују 1
  • диму 1
  • диплома 1
  • диплому 2
  • дира 2
  • дирнула 1
  • дирнуло 2
  • дирнуо 1
  • дисати 1
  • дичи 1
  • дишгустирати 1
  • дише 1
  • дишем 1
  • дишпензације 2
  • дишпензацију 1
  • дишпозицији 2
  • дишпутамо 1
  • дјело 1
  • длаке 2
  • длан 6
  • до 152
  • До 6
  • доба 30
  • Добар 2
  • добар 32
  • добара 1
  • добивала 2
  • добија 7
  • добијам 2
  • добијао 3
  • добије 16
  • Добије 3
  • Добијем 2
  • добијем 7
  • добијеш 1
  • добију 1
  • Добила 1
  • добила 6
  • добили 2
  • Добио 1
  • добио 19
  • добитак 1
  • добити 22
  • добиће 3
  • добићеду 1
  • добићемо 1
  • Добра 2
  • добра 30
  • добре 17
  • Добри 2
  • добри 7
  • добрим 3
  • Добро 12
  • добро 195
  • Доброг 1
  • доброг 21
  • добродетељ 1
  • доброј 3
  • добром 6
  • доброте 2
  • Добру 1
  • добру 12
  • добу 1
  • довде 1
  • Доведе 1
  • доведе 5
  • доведем 2
  • Доведемо 1
  • доведете 1
  • доведи 1
  • доведите 1
  • Доведосмо 1
  • довезе 1
  • довео 5
  • довести 1
  • довешћемо 1
  • довешћу 1
  • доводи 2
  • довољан 1
  • довољна 2
  • довољно 3
  • доврши 1
  • довршили 1
  • довршио 2
  • довукао 1
  • довући 1
  • довучемо 1
  • догађаја 1
  • догађаје 1
  • догађајима 1
  • догађале 1
  • догађало 2
  • догнао 1
  • договори 1
  • договорили 1
  • договору 1
  • догод 1
  • догоди 1
  • догодила 1
  • догодило 2
  • догодити 1
  • Дода 2
  • дода 6
  • додавала 1
  • додавати 1
  • додаје 1
  • додајем 1
  • Додам 1
  • додам 3
  • додао 1
  • додатком 2
  • додија 1
  • додирнуо 1
  • Додуше 1
  • додуше 3
  • дође 120
  • Дође 38
  • дођем 25
  • Дођем 6
  • дођемо 14
  • Дођемо 15
  • дођете 3
  • дођеш 3
  • дођи 1
  • дођите 1
  • Дођосмо 1
  • Дођоше 1
  • дођоше 2
  • Дођу 1
  • дођу 14
  • доживио 1
  • доживити 1
  • дозвао 1
  • дозвати 1
  • дозволење 2
  • дозволи 2
  • Дозволи 2
  • дозволите 1
  • Дозволите 1
  • дозвољен 1
  • дозвољено 2
  • дозива 1
  • дозна 1
  • дознало 2
  • дознам 1
  • дознамо 1
  • дознао 1
  • дозове 1
  • Дозовем 1
  • дозову 1
  • доиста 16
  • Доиста 2
  • дојкињу 1
  • Док 13
  • док 79
  • докаже 1
  • докажем 2
  • доказати 1
  • доказују 1
  • Докле 3
  • докле 5
  • доконали 1
  • доктор 2
  • докторе 2
  • Доктори 1
  • доктори 3
  • докторима 1
  • докторише 1
  • Докторише 1
  • доктором 1
  • докуче 1
  • докучила 1
  • докучили 3
  • докучим 4
  • докучио 4
  • докучити 4
  • дола 1
  • долазак 1
  • долазе 18
  • Долазе 2
  • долази 14
  • долазила 1
  • долазили 9
  • долазим 1
  • долазимо 1
  • долазио 6
  • долазите 2
  • долазити 5
  • долазиш 1
  • долазно 1
  • долап 2
  • долапу 1
  • доле 25
  • долете 1
  • долину 1
  • Долње 1
  • дољне 1
  • домаме 1
  • домамити 1
  • домаћа 1
  • домаће 1
  • домаћег 1
  • домаћима 1
  • домаћин 13
  • Домаћин 4
  • домаћина 2
  • домаћинове 1
  • домаћинским 1
  • домаћину 2
  • домаћица 1
  • Домаћица 2
  • домаћици 2
  • доминацио 1
  • Донде 3
  • донде 30
  • Донекле 1
  • Донели 1
  • донели 4
  • донео 7
  • донесе 19
  • Донесе 2
  • донесем 2
  • Донесемо 1
  • донесу 2
  • Донесу 2
  • донети 8
  • Доникле 1
  • доникле 9
  • доносе 3
  • доноси 1
  • доносила 1
  • доносили 2
  • Допада 3
  • допада 31
  • допадају 5
  • допадала 3
  • допадале 1
  • допадало 6
  • допадам 1
  • допадамо 1
  • допадате 1
  • допадати 1
  • Допадне 1
  • допадне 7
  • допаднем 1
  • Допаднемо 1
  • допадну 1
  • допала 9
  • допало 2
  • допао 3
  • допасти 5
  • допрате 1
  • допрати 1
  • допратио 1
  • Допратио 1
  • Допусти 2
  • допусти 4
  • допустила 2
  • допустили 1
  • допустио 1
  • допустите 3
  • допустити 2
  • допушта 1
  • допуштати 1
  • допушћа 1
  • Досад 1
  • досад 11
  • досада 3
  • досадан 4
  • досадашњи 1
  • досадашњој 1
  • досадашњу 1
  • досади 4
  • Досадило 1
  • досадило 4
  • досадни 1
  • досађивали 1
  • доселили 1
  • досетљив 3
  • доскочити 2
  • доспемо 1
  • доспео 1
  • дост 8
  • Доста 15
  • доста 88
  • достави 1
  • достајало 1
  • достигнемо 1
  • достигнути 1
  • достојан 4
  • достојна 1
  • достојно 1
  • дотерале 1
  • дотерам 1
  • дотерао 2
  • дотерати 3
  • дотерује 1
  • дотерујем 1
  • Дотична 1
  • дотрчи 2
  • Доћи 2
  • доћи 52
  • доходак 1
  • доцкан 1
  • доцне 4
  • доцније 4
  • доцнијем 1
  • дочека 8
  • дочекају 1
  • дочекала 2
  • дочекали 4
  • Дочекам 1
  • дочекамо 1
  • дочекао 6
  • дочекати 8
  • дочекаше 2
  • дочекивала 1
  • дочекивању 1
  • дочепа 3
  • дочепати 1
  • дош 1
  • Дошао 1
  • дошао 40
  • дошла 21
  • дошле 1
  • дошли 13
  • Дошли 2
  • Дошло 1
  • дошло 7
  • дошо 1
  • драг 1
  • драге 3
  • Драги 1
  • Драго 20
  • драго 6
  • драговољно 5
  • дрва 1
  • дрвета 2
  • дреку 1
  • дремајући 1
  • држ 4
  • држала 7
  • држале 1
  • држали 9
  • држало 1
  • држање 2
  • држању 1
  • држао 15
  • Држао 2
  • држати 11
  • Држе 1
  • држе 8
  • држећи 2
  • Држи 1
  • држи 22
  • Држим 1
  • држим 11
  • држите 2
  • дркће 1
  • дрмати 1
  • дротаре 1
  • дроту 1
  • друг 7
  • Друга 2
  • друга 27
  • другарица 1
  • другарице 1
  • другарици 2
  • Друге 1
  • друге 37
  • ДРУГИ 1
  • Други 5
  • други 91
  • другим 15
  • другима 6
  • другипут 1
  • Друго 1
  • друго 70
  • другова 8
  • друговали 1
  • другове 2
  • другови 7
  • друговима 2
  • другог 29
  • другога 8
  • другој 12
  • другом 28
  • другоме 1
  • другу 29
  • друже 1
  • дружевном 1
  • дружи 3
  • Дружина 1
  • дружини 1
  • дружио 2
  • дружити 1
  • Друкчије 1
  • друкчије 9
  • друкчији 1
  • друштва 11
  • друштвама 3
  • друштвима 1
  • Друштво 1
  • друштво 21
  • друштву 23
  • дубље 13
  • дубљи 1
  • дубљини 1
  • дубока 1
  • дубоке 1
  • дубоким 1
  • дубоко 3
  • дуван 1
  • дувана 1
  • дуванкесу 1
  • дувар 1
  • дуг 7
  • дуга 1
  • Дуга 1
  • дугачак 2
  • дугачким 2
  • дугачко 2
  • дугачку 2
  • дугме 2
  • дугменцета 1
  • дугмета 1
  • дугметима 1
  • Дуго 1
  • дуго 49
  • дугове 2
  • дугог 5
  • дугуљаст 2
  • дудова 1
  • дужан 4
  • дуже 12
  • дужег 1
  • дужем 1
  • дужни 3
  • дужник 2
  • дужници 1
  • дужност 2
  • дужности 1
  • дуката 3
  • дукатима 1
  • Думић 2
  • Дунаву 1
  • дупловане 1
  • дуплованим 1
  • дупловану 1
  • дуранзлија 1
  • дућан 4
  • дућанма 1
  • дућану 1
  • дух 1
  • духа 4
  • духу 1
  • душа 7
  • душе 3
  • душевна 1
  • душевне 1
  • душевни 1
  • душевном 1
  • души 1
  • душмана 1
  • душмане 1
  • душом 3
  • душу 3
  • Ђаво 1
  • ђаво 10
  • ђавола 4
  • ђаволасте 2
  • ђаволи 1
  • ђаволите 1
  • ђак 15
  • Ђак 2
  • ђака 23
  • ђаке 5
  • ђаком 3
  • ђаци 22
  • Ђаци 6
  • ђацима 4
  • ђачка 1
  • ђачке 1
  • ђачки 2
  • ђачког 3
  • ђачком 4
  • ђачку 1
  • ђеду 1
  • ђенерал 1
  • Ђеографију 1
  • ђипе 1
  • ђипи 1
  • ђон 1
  • ђонови 1
  • ђоном 1
  • ђубрету 1
  • ђувегије 1
  • Е 64
  • Еве 2
  • Ево 14
  • ево 7
  • егзамен 4
  • егзамене 2
  • егзаменирао 1
  • егзамену 1
  • егзаминира 1
  • егзаминирати 1
  • егзеквент 1
  • егзекуција 4
  • егзекуцијама 1
  • егзекуције 2
  • егзекуцији 1
  • екипаж 1
  • екипирани 1
  • економа 1
  • економија 1
  • економије 1
  • економији 1
  • економију 4
  • економске 1
  • ексекуције 1
  • ексера 1
  • ексерма 1
  • експедира 1
  • експедирати 1
  • екстра 8
  • ексцежџије 1
  • ексцес 1
  • ексцесивни 1
  • ектичаве 1
  • елегантан 3
  • елегантна 1
  • елегантно 1
  • електризирао 1
  • електризираш 1
  • елементу 1
  • Емил 3
  • Енглез 4
  • Енглеза 2
  • Енглези 1
  • енглендер 1
  • Енглендер 1
  • енглеска 2
  • енглески 4
  • Енглескиња 1
  • Енглескиње 1
  • енглеском 1
  • ено 1
  • ентфировати 1
  • ентфирујете 1
  • Ердевик 1
  • ероберунг 6
  • ероберунге 5
  • есенција 1
  • ескузацији 1
  • еспап 1
  • еспапа 1
  • еспапом 1
  • етикеције 5
  • етикецији 1
  • етикецијом 3
  • етикецију 2
  • Ето 26
  • ето 28
  • ехо 1
  • жагор 1
  • жале 2
  • жали 1
  • жалили 2
  • жалим 2
  • жалио 3
  • жалити 1
  • жалосна 1
  • жалосне 2
  • жалосно 8
  • жалосну 1
  • жалост 2
  • жалостан 1
  • жалости 8
  • жалошћу 2
  • Жан 2
  • Жао 10
  • жао 40
  • ждралови 2
  • жедан 4
  • жедна 1
  • жеднио 1
  • железнице 2
  • железници 1
  • железницу 1
  • желела 1
  • желећи 1
  • жели 9
  • желила 1
  • желило 1
  • желим 7
  • желимо 2
  • желио 7
  • желите 3
  • желити 1
  • жеља 2
  • жељама 1
  • жељи 2
  • жељом 1
  • Жена 1
  • жена 15
  • жене 12
  • женерозан 1
  • жени 10
  • Женидба 1
  • женидба 2
  • женидбе 12
  • женидби 8
  • женидбу 7
  • женијална 1
  • женили 1
  • женим 2
  • женимо 1
  • женио 4
  • женира 3
  • женирају 2
  • женирала 1
  • женирало 2
  • женирамо 1
  • женирања 2
  • женирао 1
  • женирати 3
  • женити 5
  • жениш 1
  • женом 3
  • Женска 1
  • женска 24
  • Женске 2
  • женске 29
  • женски 15
  • женским 1
  • женскима 6
  • женско 1
  • женског 2
  • женском 4
  • женску 5
  • жену 22
  • жертвовала 1
  • жертвовати 1
  • жертвоваћу 1
  • жертвуј 1
  • жестоким 1
  • жестоко 1
  • жив 2
  • Живе 1
  • живе 7
  • живели 1
  • Живели 1
  • живео 1
  • живети 1
  • живи 13
  • живила 6
  • живили 4
  • Живили 5
  • Живим 1
  • живим 10
  • живимо 1
  • живине 1
  • живио 20
  • Живио 5
  • живити 37
  • живиће 2
  • Живићеш 1
  • живиш 3
  • живо 2
  • живог 1
  • живост 1
  • Живот 2
  • живот 43
  • ЖИВОТА 1
  • живота 34
  • животарио 1
  • животом 2
  • животу 27
  • живоћу 1
  • живу 1
  • живца 1
  • жита 1
  • житије 4
  • жмуре 1
  • жмурка 1
  • жмурке 2
  • жртва 3
  • жртве 1
  • жртвовала 2
  • жртвовао 2
  • жртву 3
  • журба 1
  • журе 2
  • жустри 1
  • жут 5
  • жута 2
  • жуте 2
  • жути 1
  • жутом 1
  • За 30
  • за 620
  • забаве 2
  • забавио 1
  • забавља 1
  • забављају 2
  • забављали 1
  • забављамо 1
  • забављао 3
  • забављати 1
  • забаву 1
  • забадава 2
  • забасали 1
  • забашури 5
  • забашурим 1
  • забашурио 1
  • забележени 1
  • забележеним 1
  • забележи 1
  • забележим 1
  • Забележим 1
  • забога 1
  • забодем 1
  • забодену 1
  • заболе 1
  • заболели 1
  • заборави 2
  • Заборавила 1
  • заборавила 3
  • заборавили 3
  • заборавило 1
  • заборавим 1
  • Заборавио 1
  • заборавио 5
  • заборавити 6
  • заборавно 2
  • забрањивала 1
  • Забринули 1
  • забринут 2
  • забринута 1
  • забуне 1
  • Забуни 1
  • забуни 4
  • забунила 2
  • забунили 1
  • забуним 1
  • забунио 2
  • забунителни 1
  • забунити 1
  • забуну 2
  • забуњивају 1
  • забуњивао 1
  • заваде 1
  • завара 1
  • заведе 1
  • Заведе 1
  • заведем 1
  • завео 1
  • заверио 1
  • завесу 2
  • Завиде 1
  • завиде 5
  • завидели 1
  • завидење 1
  • завидети 1
  • завидим 1
  • завидио 2
  • завидљиви 1
  • завирнем 1
  • зависе 1
  • зависи 4
  • зависио 1
  • зависном 1
  • Завист 1
  • завист 2
  • зависти 1
  • заволе 2
  • заволео 1
  • заволети 1
  • завршена 1
  • завукао 1
  • завукли 1
  • заглаве 1
  • заглибила 1
  • заглибио 1
  • заглибише 1
  • заглибљује 1
  • загњурити 1
  • загорело 1
  • заграда 2
  • загради 2
  • загрејао 1
  • загризе 1
  • загрли 3
  • загрлио 1
  • загрми 1
  • загушеним 1
  • зада 3
  • задата 1
  • задатак 4
  • задатку 2
  • задату 1
  • заденем 1
  • задену 1
  • заденуо 1
  • задиркивате 1
  • задиркивати 1
  • задиркује 2
  • задобивене 1
  • задобије 3
  • задобијем 1
  • задобила 2
  • задобио 1
  • задобити 5
  • задовољавате 1
  • задовољан 25
  • задовољим 1
  • задовољио 1
  • задовољна 10
  • задовољне 1
  • задовољни 7
  • задовољно 4
  • задовољство 6
  • задовољством 2
  • задовољству 2
  • задоцни 1
  • задоцнили 2
  • задоцнио 3
  • задоцнити 1
  • задоцнићеш 1
  • задоцну 1
  • задремају 1
  • задремам 1
  • задржава 6
  • Задржавају 1
  • задржавају 2
  • задржавала 1
  • задржавали 1
  • задржавао 1
  • Задржали 1
  • задржао 4
  • задржати 4
  • задрже 1
  • Задржи 1
  • задржи 7
  • задржим 2
  • задржите 2
  • задрузи 1
  • задубим 1
  • задувао 2
  • задужи 1
  • задужио 2
  • зажелио 1
  • зазирем 1
  • Заиђем 1
  • заиђемо 1
  • заискала 1
  • заиста 3
  • Заиста 3
  • заиште 1
  • Заиштем 1
  • зајазила 1
  • зајам 5
  • заједно 24
  • зајемо 1
  • зајмом 1
  • закажемо 1
  • заклела 1
  • заклетве 1
  • заклети 1
  • заклетом 1
  • заклињем 2
  • заклон 1
  • заклону 1
  • закључи 1
  • Закључим 1
  • закоље 1
  • закониту 1
  • закону 2
  • закопан 2
  • закопано 2
  • закопчам 1
  • закопчан 1
  • закрпио 1
  • закунемо 1
  • залагали 1
  • залагање 1
  • залагати 1
  • залажи 1
  • залепили 1
  • залепило 1
  • залепљено 1
  • залогај 1
  • залоге 3
  • залогу 1
  • заложимо 1
  • заложити 1
  • залудио 2
  • залуђен 2
  • заљубе 1
  • заљуби 2
  • заљубим 1
  • заљубио 4
  • заљубити 1
  • заљубљен 5
  • заљубљена 3
  • заљуљкавао 1
  • замењивати 1
  • замерам 1
  • замерао 1
  • замере 1
  • замери 1
  • замерила 1
  • замерим 1
  • замерио 1
  • замерити 6
  • заметали 1
  • замисли 1
  • замишљен 8
  • замишљена 1
  • замоли 9
  • замолила 1
  • замолили 1
  • замолим 3
  • Замолим 6
  • замолимо 1
  • замолиш 1
  • замуте 1
  • занавек 2
  • занат 3
  • заната 1
  • занатлија 1
  • занату 1
  • занаџије 1
  • занела 1
  • занемари 1
  • занимала 1
  • занимамо 1
  • занимане 1
  • занимања 1
  • занимање 1
  • занимате 1
  • заодило 1
  • заокупе 1
  • Заокупе 1
  • заокупи 1
  • заокупили 1
  • заокупим 2
  • запалење 1
  • запали 2
  • запалиле 1
  • запалити 2
  • запаљење 1
  • запаљујем 1
  • запамтим 1
  • запара 1
  • запарен 1
  • запекао 1
  • запети 2
  • запиње 1
  • записана 1
  • записао 1
  • запита 16
  • Запита 4
  • запитам 2
  • Запитам 4
  • запиташ 2
  • запиткивала 1
  • запиткивали 1
  • запиткивао 1
  • запиткивати 3
  • запиткује 3
  • заплаче 1
  • заплаши 1
  • заплео 1
  • заплести 1
  • заплетена 1
  • заплетене 1
  • заплеће 3
  • заповеда 3
  • Заповедајмо 1
  • заповедајте 1
  • заповедала 1
  • заповедали 1
  • заповедању 1
  • заповедао 1
  • заповедате 1
  • Заповедати 1
  • заповедати 3
  • заповеди 5
  • заповедим 1
  • заповести 2
  • запојаше 1
  • започе 5
  • започела 2
  • започели 1
  • започети 3
  • започињала 1
  • започињати 1
  • започињем 1
  • започне 9
  • започнем 5
  • започнемо 1
  • запрашку 1
  • запретио 1
  • запретити 1
  • запрећује 1
  • Запроси 1
  • запроси 3
  • запросио 1
  • запросити 1
  • запушио 1
  • зар 18
  • Зар 21
  • зарадова 1
  • зарадовала 1
  • Зарадовао 1
  • зарадовао 4
  • Зарадоваше 1
  • зарадује 1
  • зарадују 2
  • зарекао 2
  • заробила 1
  • заробимо 1
  • заробљено 1
  • зарумени 2
  • Заручница 1
  • заручницу 2
  • засад 10
  • Засад 2
  • засада 1
  • засветле 1
  • засветлише 1
  • засвира 1
  • заседнемо 1
  • засја 1
  • заслуга 1
  • заслуге 1
  • заслуже 1
  • заслужени 1
  • заслужену 1
  • заслуживао 2
  • заслужила 1
  • заслужио 4
  • заслужити 2
  • заспа 1
  • заспао 2
  • заспати 2
  • заспим 4
  • заспимо 1
  • застидим 1
  • застидио 1
  • застиђени 1
  • заступите 1
  • затаји 1
  • затворе 3
  • затворен 3
  • затворена 1
  • затворени 1
  • затворено 2
  • затворим 1
  • Затворим 1
  • затвориш 1
  • затвором 1
  • затезали 1
  • затезао 1
  • затекао 1
  • затим 1
  • Затим 1
  • Зато 23
  • зато 66
  • заточенију 1
  • затракивати 1
  • заћутасмо 1
  • заузели 1
  • заузет 2
  • заузета 2
  • заузимам 1
  • заузме 1
  • Заузме 1
  • заузмемо 1
  • заузму 1
  • зауставе 1
  • Зауставим 1
  • зауставља 1
  • зафале 1
  • зафали 3
  • зафалим 2
  • Зафалим 3
  • зафалимо 1
  • зафалити 3
  • заходу 1
  • Зачне 1
  • зачуди 3
  • зачудила 1
  • зачудили 1
  • Зачудим 1
  • зачудимо 1
  • Зачудио 1
  • зачудио 2
  • зачудо 1
  • зачуђена 1
  • зашили 1
  • зашпицени 1
  • зашпоровати 1
  • зашпорује 1
  • Зашт 2
  • зашт 6
  • заштедети 1
  • Зашто 3
  • зашто 34
  • збабуњан 1
  • збаци 1
  • збило 3
  • Због 1
  • због 52
  • збогом 11
  • Збогом 24
  • збуне 1
  • збуни 1
  • збунио 1
  • збуњен 1
  • збуњује 1
  • Звала 1
  • звала 7
  • звали 8
  • звало 1
  • званија 6
  • званије 8
  • званију 2
  • Звао 1
  • звао 10
  • звати 2
  • звезда 1
  • звекеће 1
  • звеки 1
  • звер 2
  • звече 1
  • звон 1
  • звонару 2
  • звонења 1
  • Звони 1
  • звоним 1
  • Звоним 1
  • Звонимо 1
  • звонити 2
  • згорег 2
  • Зготови 1
  • зграда 1
  • зданија 1
  • зданије 1
  • здепасту 1
  • здрав 9
  • здрава 4
  • здраве 3
  • Здрави 1
  • здрави 7
  • Здравковић 27
  • Здравковића 4
  • Здравковићем 5
  • Здравковићу 2
  • здравља 2
  • здравље 7
  • здрављу 1
  • Здраво 1
  • здраво 12
  • здравог 2
  • здраге 1
  • Здраге 1
  • зевати 1
  • зејтини 1
  • зелене 1
  • зеленко 2
  • зеленој 1
  • земаља 1
  • земичку 2
  • земља 2
  • земљак 2
  • земљаци 3
  • Земље 1
  • земље 5
  • земљедржац 7
  • земљедршца 1
  • земљи 1
  • земљу 3
  • земски 1
  • зет 2
  • зефир 1
  • зид 1
  • зидају 1
  • зидам 1
  • зидану 1
  • Зидање 1
  • зиду 1
  • Зими 1
  • зими 5
  • зимни 1
  • зимно 1
  • зимњи 1
  • зину 1
  • зјело 4
  • зла 1
  • златан 1
  • злато 1
  • златом 1
  • зле 2
  • зли 1
  • зло 27
  • злоба 2
  • злобе 2
  • злоби 1
  • злог 1
  • злодјеја 1
  • злоупотреблеља 1
  • злоупотреблења 1
  • злоупотреблење 1
  • злу 1
  • змија 1
  • змије 3
  • змијске 1
  • Зна 5
  • зна 85
  • Знаду 1
  • знаду 6
  • знај 1
  • знају 2
  • знајући 2
  • Знак 1
  • знак 7
  • знака 1
  • знала 10
  • знале 1
  • знали 13
  • Знали 2
  • знало 1
  • Знам 21
  • знам 94
  • знаменити 1
  • знаменитости 1
  • Знамо 3
  • знамо 7
  • знање 5
  • Знао 11
  • знао 50
  • знате 19
  • Знате 26
  • знати 11
  • знатне 1
  • знатни 1
  • знатном 1
  • знаће 1
  • знаци 1
  • значе 2
  • значи 8
  • Знаш 16
  • знаш 30
  • зове 26
  • Зове 3
  • зовем 2
  • зовете 2
  • зови 1
  • Зови 1
  • зову 10
  • зора 1
  • зоре 2
  • Зоричић 11
  • Зоричића 4
  • Зоричићу 4
  • зору 2
  • зубе 6
  • зуби 4
  • зубобоље 1
  • зуји 1
  • И 138
  • и 2535
  • иа 7
  • иберашовало 1
  • иберашујем 1
  • ивер 1
  • ига 1
  • игда 1
  • Игра 1
  • игра 8
  • играј 2
  • Играју 1
  • играју 3
  • играјућој 1
  • играли 1
  • играло 1
  • играм 1
  • играмо 3
  • игранке 1
  • играња 1
  • Играо 2
  • играо 3
  • играте 1
  • играти 7
  • игре 3
  • игри 2
  • игру 1
  • Ида 18
  • Иде 4
  • иде 70
  • идеал 6
  • идеала 1
  • идеју 1
  • идем 43
  • Идем 7
  • идемо 35
  • Идемо 7
  • идете 2
  • идеш 3
  • Иди 1
  • иди 3
  • Идин 2
  • Идина 1
  • Идине 2
  • Идино 2
  • Идином 1
  • Идину 1
  • идите 1
  • Идом 2
  • иду 16
  • Иду 9
  • идуће 1
  • Идући 1
  • идући 2
  • ижице 2
  • ИЗ 1
  • Из 15
  • из 187
  • изађе 2
  • изађемо 1
  • изађу 1
  • изазове 1
  • изашла 1
  • избави 3
  • избавио 1
  • избавитељ 1
  • избавитељем 1
  • избацим 1
  • избацити 1
  • избачена 1
  • избегава 1
  • избегавају 1
  • избегавали 1
  • избере 1
  • избирају 1
  • избити 2
  • изближе 1
  • избор 1
  • избрано 1
  • избрисан 1
  • избрисати 2
  • избришемо 1
  • избројени 1
  • извади 6
  • извадим 5
  • извадимо 2
  • извадио 3
  • Извадите 1
  • извадити 2
  • Изван 1
  • изван 12
  • изванредне 3
  • изванредни 1
  • изванредним 2
  • изванредно 2
  • изведу 1
  • извести 1
  • известија 1
  • известије 1
  • Известим 1
  • известити 1
  • извидио 1
  • извизитира 1
  • извизитирају 1
  • извија 1
  • извикан 2
  • извикана 2
  • извикао 1
  • извикују 1
  • извини 1
  • извиним 2
  • извинимо 1
  • Извините 2
  • извините 3
  • извинићу 1
  • Извињава 1
  • извињава 4
  • Извињавају 1
  • Извињавам 2
  • извињавам 4
  • извињавати 1
  • извирују 1
  • извичу 1
  • изводи 1
  • изводити 2
  • извојевао 1
  • Извол 6
  • извол 7
  • изволела 1
  • изволите 7
  • Изволте 3
  • извор 1
  • изврћале 1
  • изврће 1
  • изврћем 1
  • изврши 3
  • извршително 1
  • извршитељ 1
  • извршитељи 1
  • извршити 1
  • извукао 3
  • извукла 2
  • Извуче 1
  • извуче 3
  • извучем 2
  • извучемо 1
  • изглед 11
  • Изглед 2
  • Изгледа 2
  • изгледа 30
  • Изгледају 1
  • изгледају 3
  • изгледала 10
  • изгледале 1
  • изгледали 3
  • изгледало 2
  • изгледам 6
  • изгледамо 1
  • Изгледао 1
  • изгледао 11
  • изгледате 2
  • изгледаш 1
  • изгледи 2
  • изгледом 1
  • изгледу 2
  • изглеђивао 1
  • изглође 1
  • изговорила 1
  • изговорио 2
  • изгорен 2
  • изгореће 1
  • изгрле 1
  • Изгубе 1
  • изгуби 5
  • изгубила 2
  • изгубили 1
  • изгубим 1
  • изгубимо 2
  • изгубио 5
  • изгубити 2
  • изда 2
  • издавали 1
  • издавао 2
  • издавати 3
  • издаје 2
  • издајица 2
  • издајице 1
  • издајство 1
  • издају 1
  • издалека 8
  • Издам 1
  • издам 2
  • издати 3
  • издејствовати 1
  • издерани 1
  • издераним 1
  • издирати 2
  • издире 1
  • издржава 1
  • издржавао 2
  • издржавати 1
  • издржавши 1
  • издржати 4
  • издржим 1
  • издрта 1
  • изеду 1
  • изели 1
  • изем 1
  • изео 1
  • изигра 4
  • изигравали 1
  • изиграмо 1
  • изиграо 1
  • изиђе 26
  • изиђем 1
  • Изиђем 3
  • изиђемо 3
  • Изиђемо 3
  • изиђу 3
  • изискати 1
  • изискивана 1
  • изискивао 1
  • изискивати 1
  • изискује 1
  • изискују 1
  • изићи 10
  • изишао 5
  • изишла 1
  • изишли 4
  • изишло 1
  • изиште 1
  • Изјаве 1
  • изјави 8
  • изјавивши 1
  • изјавила 1
  • изјавим 4
  • изјавимо 2
  • изјављује 2
  • изјављујем 2
  • изјављујете 1
  • изјасни 1
  • изјаснити 1
  • изјашњава 1
  • излагали 1
  • излажем 1
  • излазак 1
  • излазе 2
  • излази 3
  • излазиле 1
  • излазио 1
  • излазити 1
  • излечити 1
  • излив 1
  • изливом 1
  • излије 2
  • излила 1
  • излио 1
  • излишно 1
  • излишног 1
  • изложити 3
  • изљубе 1
  • изљубивши 1
  • изљубили 1
  • изљубим 2
  • изљубимо 1
  • измамити 1
  • изманеврира 1
  • изманеврирао 1
  • измаширао 1
  • измедецираног 1
  • измеђ 1
  • Између 2
  • између 7
  • измешано 1
  • измигољи 1
  • измисли 1
  • измислили 1
  • Измислим 1
  • измислим 2
  • измислио 2
  • измислити 3
  • измиче 1
  • измичем 1
  • измишљава 1
  • измишљавати 1
  • Измоли 1
  • изневеравате 1
  • изневеримо 1
  • изнели 2
  • изнемогао 1
  • изненада 3
  • изненадан 1
  • изненадну 1
  • изнео 1
  • изнесе 1
  • Изнесе 1
  • износе 1
  • износи 1
  • изнутра 1
  • изобилију 1
  • изображена 1
  • изображени 1
  • изобразио 1
  • изове 1
  • изостане 1
  • изостанем 3
  • изостао 2
  • изостати 1
  • изражавам 1
  • Изражај 1
  • изражај 2
  • изражаја 2
  • изражаје 1
  • изрази 2
  • изразим 2
  • израчунао 1
  • изредан 1
  • изредно 1
  • изређао 1
  • изређати 1
  • изрезано 1
  • изрекао 2
  • изрекла 1
  • изрече 2
  • изрешетати 1
  • изроди 2
  • изродило 1
  • Изродило 1
  • изударали 1
  • изуст 2
  • Изучио 1
  • изучити 1
  • ии 1
  • ија 4
  • ијавлење 1
  • икад 2
  • икакве 3
  • иконе 1
  • ил 158
  • Ил 7
  • или 25
  • илиџе 1
  • им 77
  • има 162
  • Има 32
  • имаде 3
  • Имаду 1
  • имаду 8
  • имај 1
  • имајте 2
  • имају 12
  • Имала 1
  • имала 25
  • имале 2
  • имали 26
  • Имали 5
  • имало 1
  • имам 59
  • Имам 7
  • Имамо 1
  • имамо 6
  • имања 8
  • Имање 1
  • имање 11
  • имањем 1
  • имању 1
  • Имао 15
  • имао 90
  • имате 12
  • Имате 3
  • имати 19
  • имаћемо 2
  • имаш 10
  • Имаш 2
  • Име 1
  • име 18
  • имена 6
  • имендана 2
  • именом 4
  • именујем 1
  • имућан 3
  • имућна 1
  • имућни 2
  • инат 2
  • ината 1
  • инате 1
  • инатили 1
  • Иначе 1
  • иначе 15
  • инвитира 1
  • Инвитира 1
  • инвитирали 1
  • инкогнито 11
  • инпертинент 1
  • инсектног 1
  • инсталирати 1
  • институт 1
  • института 1
  • интабулира 3
  • интабулирати 2
  • интабулирато 1
  • интелигентног 1
  • Интерес 1
  • интерес 6
  • интереса 4
  • Интересант 1
  • интересант 8
  • интересантан 3
  • интересантне 1
  • интересантно 6
  • интересатор 4
  • интересаторка 1
  • интересаторске 1
  • интересе 3
  • интереси 1
  • Интересира 1
  • интересира 7
  • интересирају 2
  • интересирали 1
  • интересирало 1
  • интересирам 1
  • интересовало 2
  • интересом 2
  • интересу 1
  • интим 3
  • интрига 1
  • интриганка 2
  • интриганти 1
  • интриге 1
  • инџинирство 1
  • иншпектор 18
  • Иншпектор 2
  • иншпектора 5
  • иншпекторату 1
  • иншпектором 1
  • иншпектору 5
  • инштитут 2
  • инштитутма 1
  • инштитуту 2
  • иоле 1
  • ипак 5
  • искаже 3
  • искажу 1
  • исказати 4
  • исказујем 1
  • исказују 1
  • искала 1
  • Искали 1
  • искао 2
  • искати 4
  • искијати 1
  • Искомплементирасмо 1
  • искона 1
  • ископала 2
  • искоренити 1
  • искорењавају 1
  • искрен 1
  • искрена 2
  • искрени 2
  • искреним 1
  • искрено 18
  • Искрено 2
  • искреног 1
  • искреност 1
  • искрености 1
  • искресати 1
  • искреше 1
  • искршен 1
  • искупи 1
  • искупити 1
  • Искусим 1
  • искусио 1
  • искусити 1
  • ислужени 1
  • ислужи 1
  • исмевала 1
  • исмејава 1
  • исмејавати 1
  • исмеје 1
  • испавани 1
  • испавао 1
  • испада 2
  • испаде 1
  • испадне 8
  • испало 8
  • испасти 2
  • испећи 3
  • испече 1
  • испечемо 1
  • испечен 1
  • испијамо 1
  • испије 1
  • испијемо 1
  • исписане 1
  • испит 1
  • Испитала 1
  • испитам 4
  • испитати 1
  • испити 1
  • испитивао 1
  • испитивати 1
  • исплазио 1
  • испланирам 1
  • испланирамо 1
  • испланирао 1
  • исплатим 1
  • исплатити 5
  • исплаћено 1
  • исплаћује 1
  • исплести 1
  • испливам 1
  • испливати 1
  • исповедам 3
  • исповедати 1
  • исповеди 2
  • исповедим 3
  • исповедимо 1
  • исповедио 2
  • исповедите 1
  • исповедити 3
  • испод 10
  • исправиш 1
  • испрактицирала 2
  • испрактицирана 1
  • испрактицирао 1
  • испребијане 1
  • испред 1
  • испрекрштано 1
  • испрескачем 1
  • испрешивала 1
  • Исприповедали 1
  • исприповедам 1
  • исприповедао 2
  • исприповедати 1
  • исприповеди 1
  • испуни 2
  • испуњене 1
  • испустити 1
  • Иста 1
  • иста 14
  • исте 4
  • истерати 1
  • истериваш 1
  • истеруј 1
  • истеченију 1
  • истечењу 1
  • исти 14
  • Исти 2
  • истим 1
  • истина 31
  • Истина 6
  • истине 3
  • исто 52
  • истоветни 1
  • истог 3
  • истој 8
  • истом 6
  • историја 1
  • истраги 1
  • истраже 1
  • истраживала 1
  • истраживао 1
  • истргао 1
  • истрошили 1
  • истрошио 1
  • Истрчи 1
  • истрчи 3
  • исту 3
  • истукао 1
  • истумачио 1
  • иступе 1
  • иступити 1
  • исуперират 1
  • исцепају 1
  • исцифран 2
  • исцрпио 1
  • исцрпљене 1
  • Италији 1
  • ићи 54
  • их 63
  • ичега 1
  • ичије 1
  • Ишао 2
  • ишао 25
  • ишла 8
  • Ишли 1
  • ишли 9
  • ишло 9
  • ишпан 2
  • ишпана 1
  • ишпаница 1
  • ишпаном 1
  • иштанцију 1
  • Иште 3
  • иште 6
  • иштем 1
  • Иштем 1
  • иштемо 1
  • Иштемо 1
  • иштете 1
  • Ишту 2
  • ишту 3
  • ишчезао 1
  • ишчезли 1
  • ишчезне 1
  • ишчезнути 1
  • ишчекива 1
  • ишчекивала 1
  • Ишчекивали 1
  • ишчупао 1
  • Ј 16
  • Ја 305
  • ја 572
  • јабуку 1
  • јави 10
  • Јавиле 1
  • јавило 1
  • Јавим 1
  • јавим 5
  • јавимо 3
  • јавио 1
  • јавиће 1
  • јавља 2
  • јављају 3
  • јављале 1
  • јављате 1
  • јављено 1
  • јавно 2
  • јавности 1
  • јагње 2
  • јагњећу 1
  • јада 1
  • јади 1
  • јадикује 2
  • јаду 1
  • јаја 1
  • јајетом 1
  • јак 1
  • јака 1
  • јаке 4
  • јаки 1
  • јаким 1
  • Јако 1
  • јако 60
  • Јаков 1
  • јаког 3
  • јаку 3
  • јаму 1
  • јамчи 1
  • Јао 1
  • јапунџета 3
  • јапунџету 1
  • јаребице 2
  • јарма 1
  • јарост 2
  • јаруга 1
  • јастук 1
  • јастуци 1
  • јастуцима 1
  • јаче 4
  • јачег 1
  • јачим 2
  • јаше 1
  • Је 23
  • је 2881
  • једа 2
  • један 146
  • Један 27
  • једанаест 8
  • Једанпут 11
  • једанпут 56
  • једаред 16
  • Једаред 2
  • Једва 15
  • једва 32
  • Једе 2
  • једе 9
  • једем 5
  • једемо 2
  • једеш 2
  • једи 2
  • једило 2
  • једим 4
  • Једини 1
  • јединита 1
  • јединица 1
  • јединицама 1
  • једио 1
  • Једио 1
  • једити 1
  • једна 59
  • Једна 9
  • једнаки 2
  • Једнако 3
  • једнако 65
  • Једне 2
  • једне 20
  • Једни 3
  • једни 7
  • једним 11
  • једнима 1
  • Једно 6
  • једно 73
  • једног 55
  • једнога 3
  • једној 19
  • једном 45
  • Једном 5
  • једномисленице 1
  • једну 72
  • једу 3
  • јездити 1
  • језеро 1
  • језик 7
  • језика 1
  • језикобоље 1
  • језиком 3
  • језику 3
  • језичића 1
  • језуите 1
  • језуитски 1
  • Јектеније 1
  • јектике 3
  • јектичаве 1
  • јектичавог 1
  • јел 1
  • Јел 3
  • Јела 1
  • јела 10
  • Јеле 1
  • јели 2
  • Јелка 85
  • Јелке 10
  • Јелки 16
  • Јелкине 1
  • Јелкино 2
  • Јелкину 1
  • Јелком 16
  • Јелку 13
  • јело 4
  • јелом 1
  • јелу 2
  • јео 2
  • јер 311
  • Јер 4
  • јербо 5
  • јесам 5
  • Јесам 5
  • јеси 11
  • Јеси 4
  • јесмо 1
  • Јесмо 1
  • Јест 10
  • јест 3
  • јесте 10
  • Јесте 16
  • јестество 1
  • Јести 1
  • јести 11
  • јесу 6
  • јетко 1
  • јефтику 1
  • јефтин 1
  • јефтина 2
  • јефтине 1
  • јефтино 1
  • јефтину 1
  • јеца 1
  • јецала 1
  • јецање 1
  • јецању 1
  • јо 3
  • Јова 1
  • Јован 1
  • Јованка 4
  • Јованки 1
  • Јове 2
  • Јозефа 1
  • јој 255
  • Јосиф 2
  • Јохана 2
  • још 177
  • Још 26
  • Јошт 10
  • јошт 110
  • ју 49
  • југендштрајх 3
  • јукс 5
  • јукса 1
  • јуксове 1
  • јуксом 1
  • Јула 8
  • Јуле 1
  • Јулија 1
  • јулијалес 1
  • Јулијус 1
  • Јулка 2
  • Јулом 2
  • јунак 1
  • јуначка 1
  • јурат 10
  • Јурат 2
  • јурата 2
  • јурате 2
  • јурати 1
  • јуратима 2
  • јуратма 1
  • јуратом 1
  • јуратску 1
  • Јуре 1
  • јури 3
  • јуримо 1
  • јурио 1
  • јуриста 3
  • јуристански 1
  • јуристе 3
  • јутра 1
  • јутро 2
  • Јуф 1
  • јуфка 1
  • јуче 5
  • јучерашња 1
  • јучерашњи 1
  • к 116
  • К 18
  • кабину 3
  • каванама 1
  • кавга 1
  • кавгаџија 1
  • кавге 2
  • кавги 1
  • Кавказ 1
  • Кавказу 1
  • Кад 196
  • кад 405
  • када 19
  • Када 9
  • кадар 3
  • кадгод 3
  • каде 1
  • кади 1
  • кадикад 1
  • кадифе 2
  • кадра 2
  • каже 144
  • Каже 30
  • Кажем 39
  • кажем 71
  • Кажемо 4
  • кажемо 6
  • кажете 1
  • кажеш 2
  • Кажи 3
  • кажи 7
  • Кажите 2
  • кажите 6
  • Кажу 10
  • кажу 17
  • Казала 1
  • казала 10
  • казале 1
  • Казали 1
  • казали 8
  • Казао 1
  • казао 25
  • казати 36
  • казаћемо 1
  • казаћу 2
  • казаше 1
  • казивао 1
  • казује 2
  • кајати 2
  • Кајзербад 1
  • кајмаком 1
  • Какав 6
  • какав 64
  • каква 22
  • Каква 7
  • какве 31
  • Какве 4
  • какви 14
  • Какви 2
  • каквим 6
  • Какво 1
  • какво 14
  • Каквог 1
  • каквог 27
  • каквој 12
  • Каквом 1
  • каквом 15
  • какву 27
  • како 306
  • Како 42
  • каков 5
  • какова 5
  • какове 4
  • какови 2
  • каковим 2
  • каково 3
  • каковој 2
  • какову 8
  • какогод 1
  • какук 1
  • калабалука 1
  • календар 1
  • калфа 3
  • калфе 3
  • калфић 1
  • калфом 1
  • калфу 1
  • камарата 2
  • камарати 1
  • Камарати 1
  • камен 1
  • камена 1
  • камење 1
  • камердинер 2
  • камердинера 2
  • камердинери 1
  • камердинером 3
  • камо 2
  • Камо 4
  • камоли 1
  • канапе 1
  • канапету 2
  • канапу 1
  • Канда 3
  • канда 58
  • канцеларије 1
  • канцеларији 1
  • канцеларију 5
  • канцелариска 1
  • канцелиста 1
  • канцелисту 2
  • Као 12
  • као 355
  • каогод 1
  • капа 3
  • капару 1
  • капе 2
  • капижона 1
  • Капија 1
  • капија 2
  • капије 1
  • капији 2
  • капијом 2
  • капију 2
  • капитал 2
  • капитала 2
  • капиталом 1
  • Капица 1
  • капица 3
  • Каплар 1
  • каплар 2
  • каплара 1
  • каплари 1
  • капларом 1
  • каплару 1
  • капља 3
  • каприца 3
  • капу 1
  • капут 13
  • капута 4
  • капуте 2
  • капутима 1
  • капутићу 1
  • капутом 1
  • капуту 1
  • карактер 2
  • карактера 3
  • карактери 1
  • Карловачки 1
  • карта 2
  • картају 1
  • картам 1
  • картања 1
  • картао 1
  • картаре 1
  • Картаре 1
  • картати 1
  • карташ 2
  • карташи 1
  • карте 2
  • каруца 2
  • каруцама 1
  • касеперцептора 1
  • касу 6
  • катана 1
  • катастрофа 2
  • категоријама 1
  • категорије 1
  • категорији 1
  • Катерину 1
  • Каткад 10
  • каткад 18
  • катшто 1
  • кафа 3
  • кафанама 1
  • кафане 1
  • кафани 6
  • кафану 6
  • кафе 5
  • кафеџију 1
  • кафеџином 1
  • кафом 1
  • кафу 4
  • кашљеш 1
  • каштељ 1
  • каштељу 2
  • каштиге 3
  • каштиговао 2
  • каштиговати 1
  • каштигује 1
  • кваре 2
  • квари 2
  • кварим 1
  • квариш 1
  • квартир 29
  • квартира 1
  • квартиру 4
  • квекер 4
  • квекера 1
  • квите 1
  • квиту 1
  • кези 1
  • келнер 3
  • Келнер 3
  • келнера 2
  • кесице 1
  • кец 1
  • кеца 1
  • кида 1
  • кидати 1
  • кикотање 1
  • кикотати 1
  • киксере 1
  • ким 15
  • киоск 1
  • кипирамо 1
  • кирурга 1
  • кисело 2
  • кифле 2
  • кифлу 1
  • кицош 3
  • кицоштво 1
  • киша 2
  • кише 1
  • клавир 3
  • клавиру 2
  • кладе 1
  • клајдершток 2
  • клали 1
  • клања 2
  • клас 1
  • класа 1
  • класама 2
  • класе 5
  • класификацији 1
  • класу 1
  • Клаузевица 1
  • клеветали 1
  • клеветник 1
  • клевеће 1
  • клекао 2
  • клекнем 2
  • клечао 3
  • клечећи 1
  • Клиента 1
  • клиенти 1
  • клизати 1
  • климу 1
  • Клипан 1
  • клонем 1
  • клонула 1
  • клонути 1
  • клопка 1
  • клупе 1
  • клупу 1
  • кључаницом 1
  • кључаницу 2
  • кључеве 1
  • кључем 1
  • кмет 5
  • Кмет 9
  • кмета 6
  • Кметов 1
  • кмету 4
  • Книгеа 1
  • књига 4
  • књигама 2
  • књиге 2
  • књигу 3
  • књижурине 1
  • ко 84
  • Ко 9
  • ковач 1
  • ковача 1
  • коврчи 1
  • ког 14
  • Кога 1
  • кога 27
  • когод 4
  • код 257
  • Код 37
  • кожа 1
  • коже 4
  • кожни 1
  • кожу 2
  • Која 1
  • која 78
  • Које 3
  • које 74
  • којег 4
  • којега 2
  • којекакве 2
  • којекакви 3
  • којекаквим 3
  • којекако 1
  • којекуд 4
  • којекуда 1
  • којем 5
  • којешта 13
  • који 227
  • Који 8
  • којим 5
  • којима 16
  • којој 10
  • Којом 1
  • којом 4
  • коју 25
  • кокет 2
  • кокета 7
  • кокете 1
  • кокетерије 1
  • кокетира 1
  • кокетирају 1
  • кокетирала 1
  • кокетирам 1
  • кокетирати 2
  • кола 45
  • Кола 5
  • колајну 1
  • колач 1
  • колача 3
  • колаче 1
  • колачем 1
  • колега 2
  • колеге 3
  • колена 1
  • колера 1
  • коли 9
  • колије 1
  • колика 1
  • колики 1
  • Колико 15
  • колико 48
  • колима 1
  • колко 1
  • коловођа 1
  • колом 1
  • колосеком 1
  • колосеку 1
  • колски 1
  • колским 1
  • колском 1
  • колу 1
  • коље 1
  • кољем 1
  • кољу 1
  • Кољу 1
  • ком 9
  • командант 6
  • команде 1
  • командира 2
  • командом 1
  • комарце 1
  • Коме 1
  • коме 23
  • комедија 3
  • комедије 1
  • комедију 1
  • комендија 1
  • комендијаша 1
  • комендије 1
  • комешају 1
  • комисно 1
  • комодитет 2
  • коморати 1
  • комотизирамо 1
  • комотни 2
  • комотнија 1
  • комотније 1
  • комотно 3
  • комотњејше 1
  • комоције 1
  • Комоције 1
  • комоцију 1
  • компанија 2
  • компасу 1
  • компетира 1
  • комплимената 2
  • комплимент 2
  • комплимента 1
  • комплименте 4
  • Комплименти 1
  • комплименти 2
  • Комплиментирамо 1
  • комплиментом 1
  • композитор 1
  • компонира 1
  • компонирао 1
  • компонирати 1
  • компота 1
  • компромитирани 1
  • компромитирао 1
  • комунизам 1
  • комшија 2
  • комшије 3
  • комшијин 1
  • комшилук 1
  • комшилуку 1
  • комшинице 1
  • комшиска 1
  • конак 2
  • конверсација 1
  • конверсацији 1
  • конверсацију 1
  • кондиција 2
  • кондицијама 1
  • Кондиције 1
  • кондиције 7
  • кондицијом 3
  • кондицију 2
  • кондуктера 1
  • конзилијум 1
  • конкуренција 1
  • конкуренцију 1
  • конкурз 2
  • конкурса 1
  • конте 1
  • контракта 1
  • контрастно 1
  • контрафа 1
  • контролирамо 1
  • контролор 1
  • конту 2
  • конференцију 2
  • конфузији 1
  • конфузију 1
  • конфузне 1
  • конца 2
  • конце 1
  • концепт 1
  • концерт 1
  • концес 1
  • концу 1
  • коњ 1
  • коња 2
  • коње 6
  • коњи 1
  • Коњи 1
  • коњску 2
  • коњу 3
  • копају 1
  • копам 2
  • копка 1
  • копкало 1
  • коприву 1
  • корак 1
  • корака 1
  • кораке 2
  • коракљаји 1
  • коракнуо 1
  • кораком 1
  • кораку 1
  • корача 2
  • корачам 1
  • корачати 2
  • корбачем 1
  • корди 1
  • кордован 1
  • кордованске 1
  • корешподенцији 1
  • корешпонденције 1
  • корешпонденцији 1
  • корешпондирати 1
  • корист 5
  • користи 1
  • корова 1
  • корхељ 1
  • корхељи 1
  • коса 7
  • Косе 1
  • косе 3
  • коси 1
  • коснула 4
  • коснуле 1
  • коснуло 1
  • кост 6
  • косу 9
  • котарицом 1
  • кохови 1
  • Кочијаш 1
  • кочијаш 5
  • кочијаша 1
  • кочијашом 1
  • кошар 6
  • кошареве 1
  • кошареви 1
  • кошаром 1
  • кошару 2
  • кошка 2
  • кошкају 1
  • кошкали 4
  • кошкати 1
  • кошта 3
  • коштало 3
  • коштац 1
  • кошуље 2
  • кошуљу 2
  • краву 1
  • краде 2
  • крадом 7
  • крај 20
  • краја 12
  • Крајем 1
  • крајњи 2
  • крају 3
  • крајцара 2
  • крајцаре 5
  • крајцару 10
  • Крајцгасе 3
  • краљице 1
  • красна 2
  • Красна 2
  • красне 1
  • красни 5
  • Красно 2
  • красно 3
  • красној 1
  • красноречив 1
  • красну 2
  • красота 1
  • красти 1
  • кратак 2
  • Кратко 1
  • кратко 9
  • кратког 1
  • кратку 1
  • краће 1
  • крв 6
  • крваве 1
  • крвни 1
  • кревељи 1
  • Кревет 2
  • кревет 6
  • креветма 1
  • кревету 3
  • кредит 1
  • Кредита 1
  • кредита 3
  • кредитор 2
  • кредитора 2
  • кредиторе 2
  • Кредитори 2
  • кредитори 7
  • кредиту 3
  • кредом 1
  • кремен 1
  • крене 1
  • кренем 1
  • Кренемо 3
  • кренемо 6
  • крену 2
  • кренула 1
  • кренути 2
  • Креолке 1
  • кретао 1
  • креће 1
  • крећу 2
  • кречање 1
  • крештаво 1
  • крив 7
  • криве 1
  • криви 1
  • кривије 1
  • Кривичић 1
  • Кривичића 1
  • Кривичићем 1
  • кривоноге 1
  • кривце 1
  • крије 1
  • крила 1
  • крили 3
  • крилима 1
  • крило 1
  • криминал 4
  • криминалан 1
  • критизирали 1
  • критичан 1
  • кришпин 2
  • кров 1
  • крогну 1
  • Кроз 2
  • кроз 27
  • кројачки 1
  • кроју 1
  • крошто 2
  • крпарили 1
  • крст 2
  • крста 1
  • Крстио 1
  • круг 1
  • кругу 2
  • крупан 2
  • крут 1
  • крутог 1
  • Крштена 1
  • крштено 2
  • Ксенофон 1
  • Ксенофонта 1
  • кћер 14
  • кћери 12
  • кћи 9
  • кубурили 1
  • кува 5
  • кувају 1
  • кувам 1
  • куван 1
  • куване 1
  • кувања 1
  • куварицу 1
  • Куварка 1
  • куварка 4
  • куварке 1
  • куваркином 1
  • куварку 5
  • куд 30
  • Куд 6
  • Куда 2
  • куда 23
  • кудгод 2
  • куде 1
  • куди 1
  • кудити 1
  • кузен 2
  • кузина 1
  • кузине 1
  • кузини 2
  • кује 1
  • Кује 1
  • кујна 1
  • кујне 4
  • кујни 1
  • кујном 1
  • кујнски 2
  • кујну 5
  • кујњи 4
  • кујњски 1
  • кујњу 3
  • кујони 1
  • кука 1
  • кукавице 1
  • кукурикали 1
  • кум 5
  • кума 4
  • кумовати 1
  • кумује 1
  • кумују 1
  • кундшафтсамт 1
  • кундшафтцамт 2
  • кундшафтцамта 2
  • кунста 2
  • кунстове 1
  • кунстом 1
  • купам 1
  • купи 2
  • Купидоном 1
  • купимо 1
  • Купио 1
  • купио 2
  • купити 4
  • куповала 2
  • куповали 2
  • куповао 1
  • купуј 1
  • купује 1
  • купус 2
  • кур 2
  • куража 3
  • куражиш 1
  • куражно 1
  • куратор 4
  • куратора 1
  • куратором 1
  • курентима 1
  • курентирају 1
  • курентирати 1
  • курз 6
  • курзиста 1
  • курир 1
  • курисати 1
  • Курја 1
  • курјачки 1
  • курмахер 7
  • курмахера 3
  • курмахерај 4
  • курмахераја 4
  • курмахераје 2
  • курмахери 1
  • курмахером 1
  • курс 1
  • курталисао 1
  • курталисати 2
  • курталишем 1
  • кусај 1
  • кутија 1
  • кутију 1
  • кутици 1
  • кућа 25
  • Кућа 5
  • кућама 4
  • куће 109
  • кућевна 3
  • кућевне 5
  • кућевни 1
  • кућевног 1
  • кућевној 1
  • кући 99
  • кућица 1
  • кућом 4
  • кућу 53
  • куца 4
  • куцају 1
  • куцало 1
  • куцати 1
  • куцкам 1
  • куцне 1
  • Куцнем 1
  • куцнемо 1
  • кшефт 2
  • кшефтова 1
  • кшефтове 2
  • кшефтовима 1
  • кшефтом 1
  • кшефту 1
  • кшефтујем 1
  • л 108
  • ла 4
  • лабуд 1
  • лавови 1
  • лавор 1
  • лаган 1
  • лаганим 1
  • лагати 1
  • лагирате 1
  • ладан 1
  • ладила 1
  • ладнети 1
  • ладни 3
  • ладнија 1
  • ладније 1
  • ладнији 1
  • ладнију 1
  • ладним 1
  • ладно 1
  • ладнокрвно 1
  • ладноћом 1
  • ладноћу 1
  • лађа 1
  • лађе 1
  • лађи 4
  • лађу 4
  • лажем 1
  • лак 2
  • лакат 2
  • лаки 1
  • лаким 1
  • лако 32
  • Лако 4
  • лаког 1
  • лаком 2
  • лакрдији 1
  • лакше 6
  • лакшим 1
  • Ламор 2
  • Ламора 3
  • ланац 2
  • ландштрајхера 1
  • лане 1
  • ланцу 1
  • ларма 2
  • Лармајући 1
  • лармам 1
  • ларму 2
  • ласка 5
  • ласкаво 2
  • ласкају 1
  • ласкала 1
  • ласкали 1
  • ласкало 1
  • ласкам 2
  • ласкање 1
  • Ласкао 1
  • ласкателније 1
  • ласкатељ 2
  • ласкати 1
  • ласкаш 1
  • ласте 1
  • Ласте 1
  • латинска 1
  • латинске 2
  • латински 2
  • латинску 2
  • лаћман 1
  • Лаура 32
  • Лауре 11
  • Лаури 5
  • Лаурина 2
  • Лауриног 1
  • Лаурином 2
  • Лауром 1
  • Лауру 13
  • леба 4
  • лебац 2
  • лебди 3
  • лебдим 1
  • лебдио 1
  • лебова 1
  • лебом 2
  • леве 2
  • лево 6
  • левче 1
  • легању 1
  • легао 2
  • легне 1
  • Легнем 1
  • легнем 4
  • легнемо 5
  • лед 2
  • ледера 1
  • леђа 8
  • леђи 6
  • леђима 1
  • леђма 2
  • лежала 2
  • лежао 1
  • лежати 1
  • леже 1
  • лежеће 1
  • лежи 8
  • лежим 1
  • лежите 1
  • лези 4
  • лекару 1
  • лекција 1
  • лекције 1
  • лекцију 8
  • лено 1
  • Леп 2
  • леп 20
  • Лепа 4
  • лепа 44
  • лепе 13
  • Лепи 1
  • лепи 3
  • лепим 3
  • Лепо 4
  • лепо 62
  • лепог 2
  • лепом 2
  • лепота 1
  • Лепота 1
  • лепоте 5
  • лепоту 3
  • лептир 1
  • лептире 1
  • Лепу 1
  • лепу 14
  • Лепушкасто 1
  • лепша 1
  • лепше 4
  • лепшег 1
  • лепши 3
  • Лети 1
  • лети 4
  • летиле 1
  • летим 1
  • летио 1
  • летња 1
  • летњи 1
  • лећама 1
  • лећи 2
  • лечили 1
  • ли 120
  • либе 1
  • либерија 1
  • либеријашом 1
  • либерији 5
  • либерију 7
  • либзбриф 5
  • либзбрифима 1
  • либсбрифе 1
  • Ливија 26
  • Ливије 9
  • Ливији 13
  • Ливијом 2
  • Ливију 6
  • Лиза 1
  • Лизи 3
  • Лизику 1
  • Лизин 1
  • Лизу 1
  • лије 1
  • лију 1
  • лик 3
  • ликера 1
  • линије 1
  • линији 1
  • лисац 1
  • Лисица 1
  • лисицу 1
  • лист 5
  • листи 1
  • листова 1
  • листове 2
  • листу 1
  • литија 1
  • лица 12
  • лице 22
  • Лице 3
  • лицем 3
  • Лицемерије 1
  • Лицинијуса 1
  • лицитација 1
  • лицкала 1
  • лицу 7
  • Лично 1
  • лично 2
  • личног 1
  • личност 3
  • лишћа 1
  • лов 1
  • ловац 1
  • логора 1
  • Лозовић 3
  • Лозовићу 1
  • лоју 2
  • локај 2
  • локаја 2
  • локајем 1
  • локаји 1
  • локајску 1
  • ломан 1
  • ломе 1
  • ломио 1
  • лопов 2
  • лопова 2
  • лоповом 2
  • лопотања 1
  • лошији 2
  • лубеница 1
  • луд 10
  • луде 1
  • луди 2
  • лудим 1
  • лудо 4
  • лудов 1
  • лудова 1
  • лудовао 1
  • лудови 1
  • лудог 1
  • лудом 1
  • лудорија 1
  • лудорије 1
  • лудорији 1
  • лудује 7
  • лудујем 1
  • лудујеш 1
  • лука 2
  • лукав 3
  • лукави 1
  • лукавим 1
  • лукавства 1
  • луксуз 1
  • луксузу 1
  • луксуозне 1
  • Луксус 1
  • луксус 2
  • луле 1
  • лулу 1
  • лумпа 2
  • лумперај 1
  • лумпови 1
  • лунгенциндунга 1
  • лупа 8
  • лупање 1
  • лупао 3
  • лупне 1
  • лупњава 1
  • лустери 1
  • лустрајзе 7
  • Лутера 1
  • лутеранске 1
  • лутка 1
  • лутрији 1
  • луфта 1
  • луфтирати 1
  • Луцифер 2
  • луцкаст 1
  • луцкастог 1
  • љ 1
  • љета 5
  • љубав 43
  • љубави 33
  • љубазан 1
  • љубазна 1
  • љубазне 3
  • љубазно 5
  • љубак 1
  • љубве 1
  • љубведостојна 2
  • љубведостојне 2
  • љубведостојним 1
  • љубведостојно 1
  • љубведостојном 1
  • љубе 2
  • љубезан 1
  • љубезна 1
  • Љубезна 1
  • љубезни 2
  • Љубезни 2
  • љубезно 7
  • љубезног 1
  • љубезну 1
  • љубезњејше 1
  • љубећег 1
  • љуби 2
  • љубили 1
  • Љубим 2
  • љубим 6
  • љубио 1
  • љубите 1
  • љубити 4
  • љубљен 2
  • љубљење 1
  • љубов 4
  • љубови 2
  • Љубомир 5
  • Љубомиром 1
  • љубопитљиви 1
  • љубопитно 1
  • љубопитност 1
  • љубопитство 2
  • људе 14
  • Људи 4
  • људи 55
  • људима 2
  • људма 11
  • људско 1
  • људство 1
  • љуља 1
  • љупкија 1
  • љупко 1
  • љут 5
  • љути 1
  • љутили 1
  • љутим 2
  • љутина 1
  • љутито 2
  • љуто 1
  • љутог 1
  • љући 1
  • љуште 1
  • М 19
  • Ма 4
  • ма 73
  • Магдалина 1
  • Магдалине 1
  • магнетизам 1
  • магнетизирао 1
  • магнетизмус 1
  • магнетизмуса 1
  • магновење 4
  • магновењма 1
  • магновењу 2
  • мадаме 1
  • Мађарице 1
  • мађарско 1
  • маже 2
  • мазлука 1
  • мазур 1
  • маја 1
  • мајалес 4
  • мајбаума 1
  • мајка 1
  • мајке 1
  • мајстерштук 2
  • мајстор 3
  • мајстори 2
  • мајсторштук 1
  • мају 1
  • Макар 1
  • макар 9
  • макне 2
  • маков 1
  • макоја 1
  • максиму 2
  • Мал 4
  • мал 6
  • Мала 1
  • мала 8
  • малају 1
  • малаксати 1
  • мале 8
  • малена 1
  • малер 5
  • малеру 1
  • мали 20
  • малим 3
  • малко 2
  • мало 215
  • Мало 24
  • малог 5
  • малога 1
  • малој 7
  • малом 1
  • Малочас 9
  • малу 7
  • мама 1
  • мамица 1
  • мамице 3
  • мамуза 2
  • мамузама 2
  • Мамузе 1
  • мамура 1
  • мане 6
  • маневар 1
  • манем 1
  • манемо 2
  • манете 1
  • манеш 1
  • мани 4
  • Мани 6
  • манијер 1
  • манимо 4
  • манипулација 1
  • манир 2
  • манири 1
  • Манири 1
  • манути 1
  • мануше 1
  • манџестера 1
  • мања 3
  • мање 13
  • мањи 4
  • мањим 1
  • мањкати 1
  • мапу 1
  • марама 1
  • марамама 1
  • мараме 1
  • мараму 2
  • марва 2
  • марве 1
  • марву 1
  • мари 2
  • Марија 32
  • Марије 10
  • Марији 4
  • Маријом 3
  • Марију 9
  • марило 1
  • марим 1
  • марио 1
  • марите 1
  • маркирате 1
  • Маркирато 1
  • Марковића 1
  • марш 1
  • маршбефел 1
  • маршруту 1
  • маске 1
  • маски 1
  • маску 2
  • масло 2
  • масна 1
  • масној 1
  • мастило 1
  • Матер 1
  • матер 12
  • матера 1
  • матерама 3
  • матере 12
  • матери 6
  • материјалиста 1
  • материјални 1
  • матером 4
  • Мати 17
  • мати 33
  • матор 4
  • матора 1
  • маторе 1
  • маторији 2
  • Матору 1
  • маћи 3
  • маћију 1
  • мачак 2
  • Мачковић 30
  • Мачковића 12
  • Мачковићева 1
  • Мачковићеве 1
  • Мачковићеву 1
  • Мачковићем 1
  • Мачковићу 4
  • мачку 1
  • машамода 1
  • машамоде 1
  • машамоди 1
  • машамодски 1
  • маше 1
  • маширати 1
  • Машић 5
  • машу 1
  • ме 329
  • меану 1
  • мегдан 1
  • мегдану 1
  • мед 1
  • меденим 1
  • медецинера 1
  • медецинером 1
  • медицина 1
  • медицинара 1
  • медицинер 1
  • међ 2
  • међу 50
  • Међу 6
  • међусобну 1
  • међутим 2
  • Међутим 7
  • мекан 1
  • мекане 1
  • мекано 1
  • меканог 1
  • мекушан 1
  • мекушци 1
  • меланколизира 1
  • меланколија 1
  • меланколичне 2
  • мелема 1
  • мелшпајз 3
  • меље 1
  • менажерија 1
  • мене 234
  • Мене 3
  • мени 110
  • Мени 21
  • мењају 2
  • мењале 1
  • мера 1
  • мере 1
  • мери 7
  • мерила 1
  • мериле 1
  • мерим 1
  • меримо 1
  • мерити 1
  • мериш 1
  • мерова 1
  • мером 2
  • меру 1
  • месец 6
  • месеца 9
  • месеци 9
  • Месечина 1
  • месечна 1
  • месо 1
  • места 19
  • мести 1
  • местима 2
  • место 28
  • месту 17
  • метао 2
  • метафизике 1
  • метафизики 1
  • мете 1
  • Мете 1
  • метем 2
  • метла 1
  • метне 5
  • метнем 3
  • метнемо 1
  • метнуо 5
  • метнути 3
  • метнуће 1
  • меће 1
  • мећем 1
  • меша 1
  • мешају 1
  • мешали 1
  • мешао 1
  • мешати 1
  • Ми 50
  • ми 625
  • миг 1
  • мигоље 1
  • мизантропи 1
  • мизерабл 1
  • мила 3
  • Милан 20
  • МИЛАНА 1
  • Милана 3
  • Милане 25
  • миле 2
  • милећи 1
  • Милеуснић 1
  • Милеуснићка 5
  • Милеуснићке 1
  • Милеуснићки 1
  • Милеуснићком 1
  • Милеуснићку 1
  • мили 3
  • милије 3
  • милион 2
  • милиони 1
  • милитарне 2
  • Мило 3
  • мило 38
  • Милорд 1
  • милост 4
  • милости 1
  • милостив 1
  • Милостива 22
  • милостива 67
  • Милостиве 1
  • милостиве 13
  • милостиви 1
  • милостивој 10
  • милостивом 4
  • милостиву 11
  • миља 2
  • миље 3
  • мимогред 1
  • мимоиђе 1
  • Миндеркец 2
  • Миндеркеца 1
  • минијатурпортре 1
  • министар 1
  • минут 1
  • минута 4
  • мир 1
  • Мир 1
  • мира 11
  • мираз 2
  • мираза 1
  • миразом 1
  • миран 2
  • мире 1
  • мирисаве 1
  • мирисале 1
  • мирне 2
  • мирније 1
  • мирно 2
  • Мирног 1
  • миром 1
  • миру 9
  • мирују 1
  • мисао 3
  • мисле 10
  • Мислела 1
  • мислела 4
  • мислели 1
  • Мислели 1
  • Мислео 1
  • мислећи 2
  • Мисли 1
  • мисли 36
  • Мислила 2
  • мислила 4
  • Мислили 2
  • мислили 5
  • Мислим 10
  • мислим 38
  • мислима 3
  • мислимо 1
  • Мислимо 1
  • мислио 37
  • Мислио 9
  • мислите 7
  • мислити 14
  • Мислиш 1
  • мислиш 12
  • Мисло 1
  • митологију 1
  • мицао 1
  • мицати 1
  • миче 3
  • мичем 1
  • мичу 1
  • Мишкић 16
  • Мишкића 6
  • Мишкићева 2
  • Мишкићеве 1
  • Мишкићу 5
  • мишлење 1
  • Млад 1
  • млад 27
  • млада 27
  • младе 6
  • младешчићи 1
  • Млади 2
  • млади 5
  • младим 5
  • младима 2
  • младић 8
  • младићске 1
  • младо 1
  • младог 4
  • младожењу 3
  • младом 1
  • Младост 1
  • младост 6
  • младости 3
  • Младу 1
  • младу 7
  • млађа 1
  • млађе 7
  • млађи 6
  • млађима 2
  • млађу 1
  • млеко 3
  • млечан 1
  • млога 2
  • млоге 16
  • млоги 19
  • Млоги 7
  • млогим 2
  • млогима 6
  • Млого 1
  • млого 91
  • млогобројни 1
  • млогоме 2
  • мм 2
  • Многаја 1
  • многаја 4
  • многи 1
  • Многи 1
  • много 2
  • мном 59
  • мњенија 1
  • мњеније 1
  • мњењу 1
  • мо 7
  • мобилије 1
  • Мог 1
  • мог 19
  • мога 20
  • Могао 3
  • могао 98
  • могла 26
  • могле 1
  • Могли 1
  • могли 17
  • могло 15
  • могоше 1
  • могу 119
  • Могу 4
  • могућан 2
  • могуће 9
  • могућност 1
  • могућству 1
  • мода 4
  • модар 1
  • моде 1
  • моделу 1
  • модерн 1
  • Мож 1
  • можда 8
  • може 180
  • Може 6
  • Можемо 1
  • можемо 12
  • можете 6
  • Можете 7
  • можеш 19
  • мозак 3
  • мозга 2
  • Мој 20
  • мој 78
  • моја 33
  • Моја 8
  • Моје 6
  • моје 65
  • Моји 1
  • моји 20
  • мојим 24
  • мојих 1
  • мојој 14
  • мојом 3
  • мојореном 1
  • Мојсија 1
  • моју 31
  • молбом 2
  • молбу 1
  • моле 4
  • молећи 1
  • моли 24
  • Моли 3
  • молила 1
  • Молим 24
  • молим 38
  • молимо 1
  • молио 4
  • молитве 1
  • молити 2
  • молићу 2
  • Молићу 7
  • молују 2
  • Мом 1
  • мом 20
  • момак 7
  • момака 1
  • моме 3
  • момка 1
  • момцима 1
  • Мора 6
  • мора 70
  • морају 2
  • морала 9
  • морале 1
  • морали 11
  • Морали 2
  • морало 4
  • Морам 13
  • морам 55
  • морамо 18
  • Морамо 4
  • морао 48
  • Морао 5
  • морате 2
  • морати 1
  • мораће 1
  • Мораш 1
  • мораш 4
  • море 4
  • мори 2
  • моринг 2
  • моринга 1
  • моринговати 1
  • морнар 1
  • Мору 1
  • Морфеја 1
  • мотао 1
  • мотасао 1
  • мотати 1
  • мотику 1
  • мотри 2
  • мотрио 1
  • моту 1
  • моћи 4
  • моћног 1
  • мраку 2
  • мрачно 1
  • мржња 1
  • мрзак 1
  • мрзе 1
  • мрзели 4
  • мрзело 5
  • мрзео 2
  • мрзи 12
  • Мрзи 2
  • мрзила 1
  • мрзиле 1
  • мрзило 4
  • мрзим 5
  • мрзио 1
  • мрзите 2
  • мрзити 3
  • мрзиш 1
  • Мркајлов 1
  • мртав 1
  • мртва 1
  • мртвацу 1
  • мртвачког 1
  • мртвог 1
  • мршав 1
  • мршаве 1
  • му 412
  • мува 2
  • муве 1
  • мудрији 1
  • мудро 1
  • мудровање 1
  • Муж 1
  • муж 18
  • мужа 16
  • мужевљеве 1
  • мужевљевог 1
  • мужевљеву 1
  • мужем 6
  • мужом 1
  • мужу 4
  • музе 1
  • музеј 1
  • музика 4
  • музикант 2
  • музике 2
  • музики 1
  • музиком 1
  • мука 2
  • мукенфенгер 2
  • муком 2
  • мундира 1
  • муња 1
  • муње 1
  • мустра 1
  • мустре 1
  • мустровао 1
  • мути 1
  • мутна 1
  • муцају 1
  • мученије 1
  • мученик 2
  • мучи 5
  • мучила 1
  • мучило 1
  • мучио 3
  • мучити 6
  • мучно 4
  • мушка 1
  • мушке 2
  • мушки 9
  • мушкима 3
  • мушко 1
  • мушком 1
  • муштерије 2
  • н 2
  • Н 22
  • на 1076
  • На 60
  • набавити 1
  • набављати 2
  • набија 1
  • набијај 1
  • набијен 1
  • набијене 1
  • наближе 1
  • наблизу 2
  • набљудавати 1
  • набоксирао 1
  • набрзо 2
  • набубрени 2
  • наваждењу 1
  • навале 2
  • навали 3
  • навалише 2
  • наваљује 3
  • наваљују 3
  • наведе 2
  • наведем 1
  • Наведемо 1
  • навек 1
  • навело 1
  • навести 2
  • навикла 1
  • навикне 1
  • навршити 1
  • навукла 1
  • навуку 1
  • навући 3
  • навуче 1
  • нага 1
  • нагађају 1
  • нагађам 1
  • нагађати 2
  • нагао 1
  • нагла 1
  • наглади 1
  • нагледати 1
  • нагло 3
  • нагне 1
  • нагну 1
  • нагнуо 1
  • нагнут 1
  • Наговара 1
  • наговарати 1
  • наговешћује 1
  • наговорила 1
  • наговорим 1
  • Наговорим 2
  • награди 1
  • награду 1
  • награђује 1
  • над 8
  • нада 2
  • надала 2
  • надалеко 1
  • надали 2
  • надам 3
  • Надам 3
  • Надао 1
  • надао 8
  • надати 1
  • надвисе 1
  • надвиси 1
  • надгледи 1
  • надгледим 1
  • надглеђује 1
  • наде 1
  • надежда 4
  • надежде 7
  • надежди 4
  • надеждим 1
  • надеждом 1
  • надежду 5
  • надесно 2
  • надмашио 1
  • надмећу 2
  • надничар 1
  • надничаре 1
  • надокнади 1
  • надом 1
  • нађе 10
  • Нађем 3
  • нађем 4
  • нађо 1
  • Нађу 1
  • нађу 3
  • нажалост 1
  • наждеру 1
  • назвати 4
  • наздрави 3
  • наздравили 1
  • Наздравим 1
  • наздравио 3
  • наздравица 1
  • наздравице 5
  • наздравици 1
  • наздравицом 1
  • наздравицу 2
  • наздравља 3
  • наздрављају 1
  • наздравље 1
  • називао 2
  • називљу 1
  • назначено 1
  • назначим 2
  • назначити 1
  • наиђе 1
  • Наиђе 1
  • наиђем 2
  • наиђемо 1
  • Наиђемо 1
  • наилази 1
  • наилазила 1
  • наилазимо 1
  • наићи 4
  • наишао 3
  • наишла 1
  • најблагороднија 1
  • најближа 2
  • најбоље 22
  • Најбоље 3
  • најбољи 8
  • најбољма 2
  • најважнији 1
  • најваљанији 1
  • Највећа 1
  • највећа 5
  • највеће 2
  • највећем 3
  • Највећи 1
  • највећи 2
  • највећим 2
  • највећма 8
  • највећој 2
  • највећом 4
  • највећу 7
  • највише 8
  • најволе 1
  • најволео 1
  • најволијем 1
  • најглавније 2
  • најглавнијим 1
  • најгоре 5
  • наједанпут 24
  • Наједанпут 9
  • Наједаред 3
  • наједаред 8
  • најести 1
  • најзадовољније 1
  • најинтересантније 1
  • Најинтересантније 1
  • најкокетније 1
  • најлакше 1
  • најлепша 2
  • најлепше 3
  • најлепшем 1
  • најлепши 3
  • најмање 17
  • Најмаркплацу 1
  • најмлађи 1
  • најне 1
  • најнижој 1
  • најноблију 1
  • најнужније 1
  • најопаснији 1
  • најпаметнији 1
  • најпре 32
  • Најпре 9
  • Најрадије 1
  • најскупље 1
  • најсрећнија 1
  • најсрећнији 2
  • најстарија 1
  • најстаријег 1
  • најстарији 1
  • најстарију 1
  • најстрожије 1
  • најшармантнији 1
  • накаљао 1
  • накапљавао 1
  • наквашени 1
  • наклоност 14
  • наклоности 15
  • наклоношћу 1
  • наклоњен 2
  • наклоњена 4
  • накнади 1
  • накокетирала 1
  • накострешена 1
  • накратко 4
  • накресан 1
  • накрст 1
  • Накуповао 1
  • накупујем 1
  • налаже 1
  • Налазе 1
  • налазе 3
  • налази 2
  • налазила 1
  • налазили 1
  • налазило 1
  • налазим 1
  • налазимо 1
  • налазио 2
  • налазиш 1
  • налако 2
  • налево 1
  • налицкао 1
  • наличи 1
  • наличио 1
  • налогу 1
  • наломљени 1
  • нам 86
  • нама 5
  • намаже 1
  • Намазао 1
  • намаме 1
  • намами 1
  • намамити 1
  • намера 3
  • намерама 2
  • намеран 1
  • намере 5
  • намерење 3
  • намеру 3
  • Наместим 1
  • наместио 2
  • наместити 1
  • намет 1
  • наметали 1
  • наметљивије 1
  • наметнуо 1
  • наметнути 1
  • намећао 1
  • намећем 1
  • намешта 2
  • намештен 1
  • намештено 2
  • намешћати 3
  • Нами 1
  • нами 54
  • намигне 5
  • намигну 1
  • намирисао 1
  • намислио 1
  • намлео 1
  • намолим 1
  • намолимо 1
  • намрштен 3
  • нанесе 1
  • наново 8
  • наопако 2
  • нападача 1
  • нападаче 1
  • нападне 1
  • нападну 2
  • Напала 1
  • напала 2
  • напамет 2
  • напасти 1
  • напија 1
  • напијем 2
  • напипа 2
  • напипала 1
  • написано 1
  • написао 3
  • написати 3
  • напити 1
  • Напише 1
  • напише 5
  • напишем 5
  • напишемо 1
  • наплаћен 1
  • наплаћује 1
  • Наполеон 1
  • Наполеона 1
  • Наполеони 1
  • Напоље 1
  • напоље 27
  • напољу 1
  • Напољу 1
  • напоменем 2
  • напопадну 1
  • напослетку 12
  • Напослетку 9
  • напразно 1
  • Напред 2
  • напред 22
  • напредовати 1
  • напредује 1
  • напрезање 1
  • напротив 3
  • напунио 1
  • напустиш 1
  • напуштала 1
  • нарав 12
  • нарави 6
  • Наравна 1
  • Наравно 1
  • наравно 5
  • наразговарали 1
  • Наранџић 34
  • НАРАНЏИЋА 1
  • Наранџића 5
  • наранџићки 1
  • Наранџићу 2
  • нараштај 2
  • наредбу 1
  • нареди 1
  • наредио 1
  • наредити 1
  • наређује 1
  • народ 3
  • народа 1
  • народна 1
  • народом 1
  • народу 1
  • нарочито 1
  • наручио 1
  • наруџбини 1
  • Нас 2
  • нас 204
  • насамо 9
  • насекирао 1
  • насите 1
  • наситио 1
  • наситно 1
  • наскоро 5
  • наслагани 1
  • наследе 1
  • наследила 1
  • наследио 3
  • наследити 1
  • наследник 2
  • наследница 1
  • наслонила 1
  • наслушала 1
  • насљеди 1
  • насљедије 2
  • насљедника 1
  • насмеја 1
  • насмејала 2
  • насмејао 2
  • насмејати 1
  • насмеје 7
  • насмејем 1
  • Насмеши 1
  • насмеши 4
  • насмешила 1
  • насмешим 1
  • Насмешим 1
  • насмешио 1
  • насмешити 1
  • насртљив 1
  • настала 1
  • Настане 1
  • Настану 1
  • настао 2
  • настати 1
  • натакао 1
  • натарош 1
  • натарошем 2
  • натарошом 2
  • натароштво 1
  • натерује 1
  • натраг 32
  • натрапамо 1
  • натрашке 3
  • натрашки 1
  • натуралног 1
  • натури 1
  • наћи 32
  • наука 3
  • наукама 1
  • науке 5
  • Наумим 2
  • наумио 1
  • науци 1
  • науче 1
  • научен 2
  • научена 2
  • Научи 1
  • научи 5
  • Научила 1
  • научила 4
  • научили 2
  • научило 1
  • Научио 1
  • научио 5
  • научити 1
  • нафарбала 1
  • нафришко 1
  • находите 1
  • начело 1
  • начин 7
  • начина 1
  • начине 1
  • Начине 1
  • начини 10
  • начинила 1
  • начиним 1
  • Начиним 1
  • начинимо 1
  • Начинимо 1
  • начинио 12
  • Начинио 3
  • начинити 7
  • начином 1
  • начину 1
  • начињена 1
  • начињено 1
  • начисто 4
  • начуо 1
  • начути 2
  • Наш 2
  • наш 24
  • наша 13
  • нашао 16
  • наше 15
  • нашег 11
  • нашем 9
  • наши 8
  • нашим 1
  • нашла 4
  • нашле 1
  • нашли 6
  • нашло 1
  • Нашло 1
  • нашој 6
  • нашом 2
  • нашто 2
  • нашу 11
  • Не 67
  • не 954
  • неба 1
  • небеса 1
  • неблагодаран 1
  • небо 4
  • небрижљиво 1
  • неваљали 1
  • неваљалог 1
  • неваљао 1
  • неверна 2
  • неверност 2
  • невесела 1
  • невесело 1
  • невесео 3
  • невесту 3
  • невешт 7
  • невешта 2
  • невешти 2
  • невин 1
  • невина 1
  • невине 1
  • Невино 1
  • невино 3
  • невиног 2
  • невиности 2
  • невољан 1
  • невоље 3
  • невољи 3
  • нег 81
  • негда 4
  • негдашња 1
  • негдашње 2
  • негдашњи 2
  • негдашњу 1
  • негди 1
  • неги 1
  • неглиже 1
  • него 48
  • Него 8
  • неговати 1
  • негодовали 1
  • недавно 4
  • недалеко 1
  • недеља 6
  • недеље 26
  • недељу 12
  • нежењен 1
  • нежне 1
  • нежно 2
  • нежног 1
  • нежност 1
  • незаборављен 1
  • незаборављена 1
  • незаборављени 1
  • независан 4
  • независна 1
  • независно 1
  • независности 1
  • незадовољан 6
  • незадовољна 1
  • незадовољни 1
  • незване 1
  • незгода 2
  • незгоде 4
  • незгоду 1
  • Незнања 1
  • незнатни 1
  • незрео 1
  • неизвесношћу 1
  • неизвестности 1
  • неисказана 1
  • неисказано 3
  • неиспаване 1
  • нек 29
  • Нек 3
  • нека 31
  • Нека 5
  • Некада 1
  • некадашњег 1
  • некаквог 1
  • некако 1
  • неке 12
  • Неки 1
  • неки 36
  • неким 10
  • некима 1
  • неко 21
  • Неког 1
  • неког 5
  • некога 1
  • некој 1
  • Неколико 1
  • неколико 47
  • неком 8
  • неку 11
  • некуд 10
  • некуда 1
  • Нема 10
  • нема 119
  • немаду 1
  • немај 1
  • Немај 1
  • немајте 1
  • Немајте 1
  • немају 6
  • Немам 1
  • немам 13
  • немамо 1
  • немате 2
  • немаш 6
  • немилосрдни 1
  • немилост 1
  • немир 1
  • немиран 2
  • немирно 1
  • немирног 1
  • Немој 7
  • немој 8
  • немојмо 3
  • немојте 17
  • Немојте 5
  • Ненад 1
  • ненамешћен 1
  • ненаситима 1
  • необично 1
  • необуздана 1
  • неожењен 2
  • неописано 2
  • непознанство 1
  • непознат 2
  • непознати 3
  • непознатима 1
  • непознатом 1
  • непокварена 2
  • непоколебим 1
  • непостижна 1
  • непостојан 1
  • непостојано 1
  • неправду 1
  • неправедно 1
  • непрактичног 1
  • непрекидном 1
  • непријатељ 1
  • непријатеља 7
  • непријатеље 1
  • Непријатељи 1
  • непријатељи 7
  • непријатно 1
  • неприликом 1
  • неприлику 1
  • неравним 1
  • нерадо 1
  • неразвијен 1
  • нервозан 1
  • нереду 1
  • несвест 1
  • несигурну 1
  • несложни 1
  • несносан 1
  • несносна 1
  • несносни 1
  • несносно 1
  • несретна 2
  • несретни 1
  • несретник 2
  • несретно 3
  • несретном 1
  • несрећа 2
  • несрећан 4
  • несрећна 3
  • несрећне 1
  • несрећнима 1
  • несрећно 1
  • несрећу 1
  • нестаде 5
  • нестају 1
  • нестале 1
  • Нестало 1
  • нестало 2
  • Нестане 2
  • нестане 5
  • нестану 2
  • нестао 1
  • нестати 1
  • нестаће 1
  • несташан 2
  • нестрпељив 3
  • нестрпљив 1
  • несуђеници 1
  • неће 123
  • нећеду 4
  • нећемо 15
  • нећете 8
  • Нећеш 1
  • нећеш 12
  • Нећу 11
  • нећу 54
  • неугодност 1
  • неуредно 1
  • неуспешног 1
  • Неустрашим 1
  • неутралан 1
  • нехотице 1
  • нечем 4
  • нечовечно 1
  • нечувено 1
  • нешта 1
  • Нешто 3
  • нешто 70
  • Ни 15
  • ни 304
  • нигде 4
  • нигди 8
  • ниже 1
  • нижим 2
  • нижима 1
  • низ 3
  • низак 1
  • нија 1
  • нијао 1
  • није 430
  • Није 56
  • ниједна 1
  • никад 68
  • Никад 8
  • Никакав 1
  • никакав 3
  • никакве 8
  • никаквог 4
  • никаквој 1
  • Никакву 1
  • никакву 2
  • никако 3
  • никакова 1
  • никакове 1
  • никим 1
  • нико 33
  • Нико 5
  • никог 15
  • никога 3
  • Ником 1
  • ником 14
  • никоме 3
  • никуд 7
  • никуда 1
  • нимало 2
  • нимфе 2
  • Нини 1
  • нипошто 10
  • Нипошто 5
  • Нисам 13
  • нисам 147
  • ниси 15
  • ниска 1
  • ниског 1
  • нисмо 28
  • Нисмо 5
  • нисте 11
  • Нису 2
  • нису 66
  • Нит 2
  • нит 37
  • ните 1
  • Нити 1
  • нити 18
  • ничега 2
  • ничем 1
  • ничему 2
  • Ништ 3
  • ништ 87
  • ништа 72
  • Ништа 9
  • Но 173
  • но 197
  • Нобл 1
  • нобл 17
  • ноблес 1
  • ноблесу 1
  • ноблијег 1
  • ноблијем 1
  • Нов 2
  • нов 4
  • нова 4
  • новајлија 1
  • новајлије 1
  • новац 17
  • Новац 2
  • Новаца 3
  • новаца 46
  • нове 12
  • нови 4
  • новинама 2
  • новине 18
  • ново 12
  • новог 4
  • новодошавшем 1
  • новом 1
  • Новом 1
  • Новца 1
  • новце 10
  • новцем 2
  • новци 4
  • новцу 1
  • нога 1
  • ногама 2
  • Ноге 1
  • ноге 6
  • ногом 3
  • ногу 3
  • ножем 2
  • нози 1
  • нос 9
  • носе 2
  • Носи 2
  • носи 20
  • носила 2
  • носиле 1
  • Носили 2
  • носили 5
  • Носим 1
  • носим 3
  • Носио 1
  • носио 20
  • Носите 1
  • носити 8
  • носу 1
  • Нотарош 3
  • нотарош 5
  • нотароше 1
  • нотароши 11
  • Нотароши 2
  • нотарошима 1
  • нотарошка 2
  • ноту 1
  • ноћ 12
  • ноћи 5
  • Ноћу 1
  • ноћу 7
  • ношен 1
  • ношиву 1
  • Нр 2
  • Нуде 2
  • нуде 3
  • Нуди 1
  • нуди 4
  • нудили 3
  • нудим 1
  • нудио 1
  • нудити 1
  • нужда 1
  • нужде 2
  • нужди 4
  • нуждно 2
  • нужду 1
  • нужна 1
  • нужно 6
  • нуз 2
  • нумере 1
  • нумером 2
  • нумеру 2
  • нуо 1
  • нур 1
  • нута 1
  • нути 2
  • нуткати 1
  • нуто 1
  • ње 47
  • њега 111
  • Њега 2
  • његов 18
  • његова 17
  • Његова 5
  • Његове 1
  • његове 10
  • његови 17
  • Његови 5
  • његовим 6
  • његово 13
  • Његово 2
  • његовог 5
  • Његовој 1
  • његовој 4
  • његовом 11
  • његову 6
  • Њему 5
  • њему 68
  • њен 8
  • њена 8
  • Њене 1
  • њене 16
  • њени 4
  • њеним 9
  • њено 11
  • њеног 9
  • њеној 4
  • њеном 5
  • њену 9
  • њи 105
  • њиву 1
  • њим 71
  • њима 78
  • њиме 7
  • њина 1
  • њиови 1
  • њих 1
  • њој 40
  • Њој 5
  • њојзи 1
  • њом 50
  • њоме 4
  • Њу 2
  • њу 42
  • о 211
  • О 48
  • оба 2
  • обавезане 1
  • обадва 2
  • обадве 4
  • обадвема 1
  • обадвојицу 1
  • обарају 1
  • обвеже 1
  • обвежи 1
  • обвезала 1
  • обвезана 1
  • обвезани 1
  • обвезао 1
  • обвезати 1
  • обвезује 1
  • обдан 2
  • Обе 2
  • обе 5
  • обема 1
  • оберлајтнант 1
  • обеси 1
  • Обећа 1
  • обећа 3
  • обећавам 1
  • обећала 2
  • обећам 3
  • обећану 1
  • обећања 1
  • обећање 1
  • обећањем 1
  • обећао 1
  • обешен 2
  • обешена 1
  • обешењак 1
  • обзирати 1
  • обиђе 1
  • обија 1
  • обијају 1
  • обијали 1
  • обијати 1
  • обичај 3
  • обичаја 2
  • обичајима 1
  • обичају 3
  • обичан 3
  • обичне 4
  • обични 3
  • обичним 1
  • обично 15
  • Обично 3
  • обичног 1
  • обишли 1
  • објави 1
  • објавила 1
  • објатијама 1
  • облака 1
  • обласног 1
  • облацима 1
  • облаче 1
  • облачи 2
  • Облачно 1
  • облеће 1
  • облигација 1
  • облигације 2
  • облигацију 1
  • облизивао 1
  • облику 1
  • обнадеждите 2
  • обнезнанила 1
  • обновимо 1
  • обогате 1
  • обогати 1
  • обогатио 1
  • обогатити 3
  • обожавају 1
  • обожавали 1
  • обожавао 1
  • обожатељ 2
  • обожатељма 1
  • обоје 2
  • Обоје 3
  • обоји 1
  • обојицу 1
  • оборе 1
  • обрадовао 2
  • Образ 1
  • образ 11
  • образа 3
  • образе 1
  • образи 1
  • образу 4
  • обратиће 1
  • обраћао 1
  • обрвама 1
  • обрве 4
  • обрекао 8
  • обрекле 1
  • Обрекле 1
  • обрекли 2
  • обреку 1
  • обрећи 1
  • Обрече 1
  • обрече 6
  • Обречем 2
  • обречем 4
  • обреченог 1
  • обречете 1
  • обристеру 1
  • обрицали 1
  • обриче 2
  • обричем 1
  • обрише 1
  • Обрштар 1
  • обрштер 3
  • обрштера 2
  • обрштеров 1
  • обрштеровог 1
  • обрштеру 1
  • обузеле 2
  • обузео 1
  • обукао 2
  • обукла 2
  • Обукли 1
  • обуку 1
  • обухвати 1
  • обучавати 1
  • обуче 3
  • Обучем 2
  • обучем 3
  • обучемо 1
  • Обучемо 1
  • обучен 2
  • обучена 5
  • обучени 2
  • ов 2
  • ова 13
  • Овај 19
  • овај 34
  • овакав 3
  • оваква 2
  • овакви 1
  • оваквим 1
  • Оваке 1
  • оваки 1
  • Овако 2
  • овако 24
  • овакова 1
  • Овакове 1
  • оваковим 1
  • оваковима 1
  • оваковом 1
  • оваког 2
  • оваком 1
  • оваку 2
  • Овамо 1
  • овамо 44
  • оваца 1
  • овдашњи 5
  • Овде 6
  • овде 92
  • ове 27
  • Ове 4
  • Ови 13
  • ови 19
  • овим 4
  • Овима 1
  • овима 4
  • овит 1
  • Ово 20
  • ово 36
  • Овог 1
  • овог 12
  • овога 2
  • овој 3
  • овоје 1
  • овом 13
  • Овом 3
  • ову 10
  • Ову 2
  • овуда 1
  • овчији 1
  • огледала 1
  • огледало 2
  • огледалу 2
  • Огледамо 1
  • Оглеђујем 1
  • оговара 2
  • оговарају 8
  • оговарали 6
  • оговарам 1
  • оговарати 1
  • огорчи 1
  • огране 1
  • ограничено 1
  • ограничити 1
  • огуглао 1
  • Од 29
  • од 467
  • ода 2
  • одавде 11
  • одавна 9
  • одавно 1
  • одазвало 1
  • Оданде 1
  • оданде 17
  • оданост 2
  • одбавимо 1
  • одбијати 1
  • одбије 2
  • одбијем 1
  • одбијен 2
  • одбију 1
  • одбити 3
  • одважан 1
  • одважим 1
  • Одважим 1
  • одважио 1
  • одвале 1
  • Одведе 1
  • одведе 3
  • одведем 2
  • Одведу 1
  • одведу 2
  • одвезе 1
  • одвели 1
  • одвести 2
  • одвећ 7
  • одвешћу 1
  • одвратити 1
  • одврне 1
  • одвуку 1
  • одвући 2
  • одговара 10
  • одговарају 1
  • Одговарају 1
  • одговарала 1
  • одговарало 1
  • одговарам 1
  • Одговарамо 1
  • одговарао 2
  • одговарате 1
  • одговарати 3
  • одговараш 1
  • одговор 4
  • одговора 3
  • одговоре 2
  • одговори 18
  • Одговори 4
  • одговорила 1
  • одговорили 1
  • одговорим 2
  • одговорима 1
  • одговорио 3
  • одговорити 4
  • одговорност 1
  • одговором 1
  • одгојиле 1
  • одгоре 1
  • Оде 4
  • оде 42
  • одевао 1
  • одевени 1
  • оделу 1
  • одем 21
  • Одем 6
  • одемо 6
  • Одемо 6
  • оденемо 1
  • одерати 1
  • одеш 1
  • Оди 1
  • одите 1
  • одједаред 1
  • одједном 1
  • одког 1
  • одлазак 1
  • одлазе 1
  • одлази 2
  • одлазим 4
  • одлазио 5
  • одлазите 1
  • одлазити 10
  • одлакша 1
  • одлети 1
  • одликоване 1
  • одличије 1
  • одлично 1
  • одличну 1
  • одлучен 1
  • Одма 16
  • одма 169
  • одмакни 1
  • одмарај 1
  • одмарам 1
  • одмарамо 1
  • одмарао 1
  • Одмах 2
  • одмекшају 1
  • одмекшаног 1
  • одмерио 1
  • одмор 2
  • одморе 1
  • одморим 1
  • Одморим 1
  • одморимо 4
  • одморисмо 1
  • одморити 3
  • одморићу 1
  • однекуд 3
  • однела 1
  • однели 2
  • однео 3
  • однесе 4
  • однесемо 1
  • однети 3
  • одношење 2
  • одношењу 1
  • одо 2
  • одобравао 3
  • одобри 1
  • одобрим 1
  • одобрио 1
  • одовуд 2
  • одоле 1
  • одомаћили 1
  • Одосмо 1
  • одоше 1
  • одранила 1
  • одранили 1
  • одранити 1
  • одрањена 2
  • одрањивати 1
  • одрасла 2
  • одрасли 1
  • одрећи 1
  • одрече 2
  • одрешен 1
  • одржали 3
  • одржало 1
  • одржао 2
  • одржати 3
  • одржи 1
  • одржим 1
  • одржиш 1
  • одриче 1
  • Оду 1
  • оду 9
  • одустајем 1
  • одустане 1
  • одустати 1
  • одучиле 1
  • одучио 1
  • одушевљење 1
  • ожени 1
  • оженили 2
  • оженим 2
  • Оженио 1
  • оженио 13
  • ожените 1
  • оженити 9
  • оженише 1
  • ожењен 5
  • ожењени 1
  • ожењеном 1
  • оживљавало 1
  • озбиљан 4
  • озбиљније 2
  • озбиљнији 1
  • озбиљно 5
  • оздрави 1
  • оздравила 3
  • оздравити 1
  • ока 2
  • окалајисани 1
  • окамени 1
  • окамењен 1
  • окане 1
  • окладио 1
  • оклева 2
  • оклевања 3
  • оклевање 1
  • оклеваш 2
  • оклеветавају 1
  • оклепаном 1
  • оклоцан 1
  • оклоцано 1
  • око 40
  • оковати 1
  • окови 1
  • околина 1
  • околине 2
  • околини 10
  • околину 1
  • околна 1
  • околним 1
  • околност 5
  • околности 2
  • околностима 2
  • Около 1
  • около 25
  • окрене 2
  • окренем 2
  • окренемо 1
  • окренеш 1
  • окрену 3
  • окренула 1
  • окренуо 3
  • окренута 1
  • окренути 2
  • окретала 1
  • окрете 1
  • окретне 1
  • окреће 3
  • окрећу 2
  • окречен 1
  • округао 1
  • округластог 1
  • округли 1
  • окружавали 1
  • окружију 1
  • окрутна 1
  • окрутном 1
  • октобру 1
  • оку 1
  • окупљени 1
  • окуражио 1
  • олакша 1
  • Олга 3
  • олињане 1
  • олова 1
  • омален 1
  • оматорио 3
  • оматориш 1
  • омекша 1
  • омрзне 1
  • омрзнуо 1
  • омрзнути 1
  • Он 126
  • он 251
  • Она 124
  • она 200
  • Онај 3
  • онај 36
  • онакав 3
  • онаква 1
  • онакве 1
  • онакви 1
  • онаквим 1
  • онаким 1
  • онако 55
  • онаког 1
  • онаку 1
  • Онамо 1
  • онамо 62
  • онда 195
  • Онда 20
  • ондашњи 1
  • Онде 5
  • онде 59
  • оне 24
  • Оне 8
  • онеме 1
  • Они 23
  • они 59
  • оним 3
  • Оно 6
  • оно 68
  • оног 14
  • онога 2
  • оној 5
  • онолико 2
  • оном 10
  • ономад 1
  • ономе 1
  • ону 2
  • онуд 2
  • онуда 1
  • Опа 1
  • опадач 1
  • опазе 1
  • Опази 1
  • опази 2
  • опазила 1
  • опазили 2
  • опазим 2
  • опазимо 1
  • Опазимо 1
  • Опако 1
  • опаљени 1
  • опарила 1
  • опарио 1
  • опасан 1
  • опасна 1
  • опасне 2
  • опасније 1
  • опасно 2
  • опасног 1
  • опасност 1
  • опасности 3
  • опевали 1
  • опевао 1
  • оператери 1
  • операцију 1
  • оперем 1
  • оперу 1
  • Опет 21
  • опет 431
  • описанија 1
  • описати 1
  • описује 1
  • опишем 1
  • опкладио 1
  • опкладити 1
  • опкладу 1
  • опкољен 1
  • оплакивале 1
  • опомене 3
  • Опоменем 2
  • опоменем 3
  • Опомени 1
  • опомену 1
  • опоменуо 1
  • опоменута 1
  • опоменути 1
  • Опоменућете 1
  • опомињају 1
  • опомињао 1
  • опомињати 1
  • опомиње 2
  • опомињем 5
  • опомињеш 1
  • Опомињеш 1
  • опомињу 1
  • опоравила 1
  • опоравим 1
  • опоравио 1
  • оправдава 1
  • Оправили 1
  • оправили 2
  • оправљам 1
  • опрашим 1
  • опрашимо 1
  • опрашио 1
  • опрашите 1
  • опрашити 1
  • опраштају 1
  • опраштам 2
  • Опраштам 2
  • опраштати 1
  • определено 1
  • определењу 1
  • определи 2
  • определити 1
  • опредељен 1
  • опрезан 1
  • опрезу 1
  • опремим 1
  • опремимо 1
  • Опремимо 1
  • опросте 2
  • опрости 11
  • опростивши 1
  • опростили 3
  • опростим 8
  • Опростимо 2
  • опростимо 6
  • опростио 2
  • опростисмо 1
  • опростите 7
  • Опростите 9
  • опроштај 1
  • опроштење 3
  • опрошћен 1
  • опсену 1
  • опскакивао 1
  • опстати 1
  • опходити 1
  • општи 1
  • општу 1
  • ори 1
  • Орлић 12
  • Орлића 4
  • Орлићев 1
  • Орлићем 1
  • орман 2
  • ормана 1
  • оросивши 1
  • оросим 1
  • орудије 1
  • Осам 1
  • осам 13
  • осамнаест 2
  • осведоче 1
  • освета 1
  • освете 6
  • освети 1
  • осветио 1
  • осветити 2
  • осветљена 1
  • освету 1
  • Осврнем 1
  • освртао 1
  • осврће 1
  • осврћу 2
  • осврћући 1
  • осетила 1
  • осетили 1
  • осећа 2
  • осећам 3
  • осећамо 1
  • осећања 1
  • осећао 1
  • осећати 1
  • осигура 2
  • осилити 1
  • осим 28
  • Осим 4
  • осиромашили 1
  • оскудевало 1
  • оскудевао 1
  • оскудици 1
  • Ослањам 1
  • ослањам 2
  • Ослањате 1
  • ослободе 1
  • ослободи 4
  • ослободила 1
  • ослободим 1
  • ослободио 3
  • ослободити 1
  • ослобођење 1
  • ослови 4
  • ословила 1
  • ословим 2
  • ословимо 1
  • ословио 1
  • ословити 1
  • ослоним 1
  • ослоните 1
  • ослониш 1
  • осмој 1
  • особита 4
  • особите 2
  • особити 11
  • Особито 15
  • особито 46
  • особитог 1
  • особиту 2
  • осолити 5
  • оставе 2
  • остави 11
  • оставила 2
  • оставили 2
  • Оставим 1
  • оставим 4
  • Оставимо 4
  • оставимо 9
  • оставио 5
  • оставите 1
  • оставити 11
  • оставља 1
  • остављам 1
  • остављен 1
  • Остаде 1
  • остаде 7
  • остадосмо 1
  • Остаје 1
  • остаје 6
  • остајем 4
  • остају 1
  • Остала 2
  • остала 7
  • остале 2
  • остали 14
  • осталима 1
  • Остало 1
  • остало 5
  • осталом 1
  • осталу 2
  • Остане 1
  • остане 21
  • останем 8
  • останемо 4
  • останете 1
  • остану 3
  • Остао 1
  • остао 7
  • остарим 1
  • остасмо 1
  • остати 23
  • остаће 1
  • остаћеду 1
  • остраг 3
  • осуђен 1
  • осујети 1
  • осујећене 2
  • осушио 1
  • ота 1
  • отаре 1
  • отац 31
  • Отац 6
  • отачаством 1
  • отаџбину 1
  • отвара 1
  • отварај 1
  • отварају 2
  • отварајући 1
  • отварале 1
  • отворе 4
  • отворен 3
  • отворена 5
  • отворени 1
  • отвореније 1
  • отворенијег 1
  • отвореним 1
  • отвореног 3
  • отвори 10
  • отворила 1
  • Отворим 1
  • отворим 3
  • Отворимо 1
  • отворио 1
  • отворите 2
  • отворити 4
  • отели 1
  • отерао 2
  • отерати 1
  • отиде 1
  • Отиде 2
  • отидем 2
  • Отидем 3
  • Отидите 1
  • Отилија 10
  • Отилије 2
  • Отилији 2
  • Отилијом 3
  • Отилију 1
  • отима 1
  • отимале 1
  • отимати 2
  • отисну 1
  • отиснути 1
  • отићи 6
  • отишао 24
  • отишла 5
  • отишли 4
  • откад 3
  • откаже 3
  • отказали 1
  • отказати 4
  • отказује 1
  • откако 11
  • Откако 5
  • откине 1
  • откинемо 2
  • откинула 1
  • откинули 1
  • откинуо 2
  • откинути 2
  • отклоните 1
  • отклонити 1
  • откривена 1
  • открила 1
  • открио 1
  • открити 1
  • откуд 17
  • Откуд 6
  • Откуда 1
  • откуда 3
  • отме 1
  • отмен 1
  • отменим 1
  • отменог 4
  • отмеш 1
  • отму 2
  • отпадио 2
  • отписати 1
  • отпише 2
  • отпиши 1
  • отпоздравља 1
  • отпоручим 1
  • отправљамо 1
  • отпрати 2
  • отпратим 1
  • отпусти 2
  • отпустио 1
  • отпутовала 1
  • отпутовали 1
  • отпутовао 3
  • отпутовати 5
  • отпутујем 3
  • отпутујемо 4
  • отпуштени 1
  • отрго 1
  • отрескао 2
  • отресла 1
  • отров 1
  • отровним 1
  • отрти 1
  • отрчавало 1
  • Отрчавши 1
  • отрчала 1
  • отсад 13
  • Отсад 3
  • отсада 2
  • отсвирамо 1
  • отсели 1
  • отступимо 2
  • отсуствију 1
  • отсуству 3
  • отуд 1
  • Отуда 1
  • отуђујемо 1
  • отцепе 1
  • оћемо 1
  • официне 1
  • официни 1
  • официну 5
  • официри 1
  • официром 3
  • оца 11
  • оцеви 1
  • оцем 3
  • оцепи 1
  • оцило 1
  • оцрнио 1
  • оцрнити 1
  • оцу 3
  • очарава 1
  • очарали 1
  • очевидне 1
  • очеву 1
  • очекивати 1
  • очекује 1
  • Очекујући 1
  • Очи 3
  • очи 65
  • очиглед 1
  • очију 10
  • очима 23
  • очиног 1
  • очиној 1
  • очупале 1
  • ошинуо 1
  • оштар 1
  • оштетио 1
  • оштре 1
  • оштрије 1
  • оштрим 1
  • оштроумија 1
  • оштроумља 1
  • П 14
  • па 1203
  • Па 138
  • пада 5
  • падају 1
  • падала 1
  • падао 1
  • падати 1
  • Паде 1
  • паде 5
  • падне 14
  • Падне 7
  • паднеш 1
  • Падоше 1
  • пажњу 1
  • пази 7
  • пазили 1
  • пазим 3
  • Пазио 1
  • пазио 3
  • пазити 5
  • пак 25
  • пакао 2
  • пакет 1
  • пакете 1
  • пакосни 1
  • пакосно 1
  • пакрачки 1
  • пакуј 2
  • пакује 1
  • Пала 1
  • пала 3
  • палати 1
  • палац 1
  • Пале 1
  • пали 3
  • палица 1
  • палицом 1
  • пало 11
  • Пало 2
  • памет 30
  • паметан 6
  • памети 6
  • паметна 1
  • паметне 1
  • паметнија 1
  • паметније 3
  • паметнији 1
  • Паметно 1
  • паметно 4
  • паметног 2
  • паметну 1
  • пангалози 1
  • пандури 2
  • панталона 2
  • панталонама 1
  • панталоне 2
  • Пантеон 1
  • пантљике 1
  • пао 3
  • паор 2
  • паора 2
  • Паори 1
  • паори 2
  • паорка 1
  • паоркиња 1
  • паорма 1
  • паорске 1
  • паорски 1
  • паорским 1
  • паору 1
  • папагај 1
  • папир 1
  • папира 1
  • папиру 1
  • папрена 1
  • папрено 1
  • паприку 1
  • пар 3
  • пара 6
  • параграф 1
  • параде 2
  • паради 2
  • парадно 1
  • паразол 1
  • паралел 1
  • пардона 1
  • паре 1
  • Париза 1
  • Паризер 1
  • Паризером 1
  • Паризу 1
  • Париско 1
  • парк 1
  • парницом 1
  • партаја 2
  • партајама 1
  • партаје 1
  • партају 1
  • партија 9
  • партијама 1
  • партије 3
  • партију 3
  • пару 2
  • парфемирате 1
  • парче 7
  • пасажери 1
  • пасија 1
  • Пасија 3
  • пасира 1
  • пасирало 1
  • пасирати 1
  • пасовао 1
  • пасош 2
  • пасти 4
  • патка 1
  • патке 1
  • патосу 1
  • патронташ 1
  • паузе 1
  • пауку 1
  • Паулина 10
  • Паулинине 1
  • Паулином 1
  • Паулину 2
  • Паунчич 1
  • паучину 2
  • пацу 1
  • пачије 1
  • пачији 1
  • пашће 1
  • пашу 1
  • пе 6
  • пева 9
  • певај 1
  • певају 2
  • певало 2
  • певам 1
  • певамо 1
  • певања 3
  • певање 5
  • певањем 1
  • певању 1
  • певати 2
  • певац 1
  • певачи 1
  • певци 1
  • педаљ 1
  • педант 1
  • педес 1
  • педесет 7
  • пединтер 2
  • пекар 3
  • пекара 1
  • пекарске 1
  • пеки 1
  • Пекла 1
  • пекла 2
  • пекло 2
  • пензионирати 1
  • пенџер 14
  • пенџера 7
  • пенџере 1
  • пенџером 1
  • пенџеру 7
  • пер 7
  • Пера 1
  • пере 1
  • переџија 1
  • перјаницама 1
  • Перо 1
  • перо 6
  • перорезник 1
  • персона 2
  • персонал 1
  • персоналарест 2
  • персоналареста 1
  • персоналарестом 1
  • персоне 4
  • перу 2
  • перцената 1
  • Перцептор 1
  • перцептор 7
  • перцептора 2
  • перчин 1
  • Песковић 6
  • песма 1
  • песме 2
  • песму 1
  • песницом 2
  • пет 40
  • Петар 17
  • пете 3
  • петицу 1
  • Петковић 9
  • Петковића 1
  • Петковићу 1
  • петлови 1
  • петнаест 4
  • петорице 1
  • петоро 1
  • Петра 2
  • Петре 1
  • Петровој 1
  • Петром 3
  • пету 2
  • пећи 2
  • пецварила 1
  • пецкају 1
  • пецкање 2
  • пецкати 3
  • печатлења 1
  • пече 4
  • печен 1
  • печени 1
  • печења 1
  • печење 1
  • пешачити 1
  • пешке 1
  • пешкир 2
  • Пеште 2
  • Пешти 5
  • Пешто 1
  • Пешту 6
  • пи 3
  • пива 4
  • пиваре 1
  • пивари 1
  • пивару 8
  • Пиво 1
  • пиво 2
  • пијанице 1
  • пијаницу 1
  • пијаце 2
  • пијаци 1
  • пијацу 3
  • пије 14
  • пијем 1
  • Пијемо 2
  • пијемо 3
  • Пијеш 1
  • пију 8
  • пикантним 1
  • пила 2
  • пиле 2
  • пили 2
  • пилића 2
  • пилићи 1
  • пило 1
  • пиље 1
  • пиљио 1
  • пипати 1
  • пиринач 1
  • писали 1
  • Писали 1
  • писама 4
  • писано 1
  • писао 11
  • Писар 2
  • писар 5
  • писара 2
  • писарево 1
  • писари 2
  • Писаровић 31
  • Писаровића 3
  • Писаровићеве 1
  • Писаровићем 4
  • Писаровићу 3
  • писару 1
  • писати 6
  • пискарао 1
  • писку 1
  • писма 19
  • писманце 1
  • писмена 2
  • писмима 1
  • Писмо 1
  • писмо 56
  • писмоноша 1
  • писму 3
  • писне 1
  • писнути 1
  • Пита 14
  • пита 27
  • Питај 1
  • питај 2
  • Питајте 1
  • питају 2
  • Питају 3
  • Питала 1
  • питали 2
  • питам 17
  • Питам 22
  • питамо 2
  • Питамо 4
  • питања 1
  • питање 6
  • питањима 1
  • питању 1
  • Питао 1
  • питао 4
  • питате 1
  • питати 7
  • Питаћеш 1
  • питаш 2
  • пите 4
  • пити 4
  • питоме 1
  • пића 1
  • Пиће 1
  • пиће 3
  • пићем 1
  • пићу 1
  • Пићу 1
  • пише 10
  • Пише 2
  • пишем 4
  • пишете 1
  • пиштоља 1
  • пишу 3
  • плав 1
  • плава 1
  • плаветне 2
  • плаветни 1
  • плаветној 1
  • плавоока 1
  • плавооке 1
  • плаву 1
  • плакала 4
  • плакале 2
  • плакали 2
  • плакао 1
  • плакати 4
  • пламену 2
  • пламењаче 1
  • план 18
  • пландује 1
  • планинама 1
  • планира 2
  • Планирамо 1
  • планове 4
  • плану 1
  • Плате 1
  • плате 4
  • плати 7
  • платила 1
  • Платим 1
  • платим 2
  • платимо 1
  • платити 4
  • плату 6
  • плаћа 5
  • плаћала 1
  • плаћао 1
  • плаћати 2
  • плаће 1
  • плаћу 3
  • плач 4
  • плаче 19
  • плачу 3
  • плашити 1
  • плашљив 1
  • плашљиви 1
  • плеве 1
  • племена 2
  • племенит 1
  • пленпаради 1
  • плеснив 1
  • плех 1
  • плива 2
  • пливала 1
  • пливао 1
  • пливате 1
  • пловака 1
  • плод 2
  • плундре 2
  • Плутарха 3
  • пљескају 1
  • пљескања 1
  • пљескао 1
  • пљувати 1
  • по 228
  • По 9
  • побегао 1
  • побегла 2
  • побегне 4
  • победи 1
  • победити 1
  • побеђен 1
  • побеснети 1
  • побесни 1
  • побећи 3
  • побојао 1
  • побра 1
  • побратима 1
  • побрине 2
  • побринуо 1
  • побро 1
  • поведе 1
  • поведемо 1
  • повелики 1
  • поверења 4
  • поверење 8
  • поверим 1
  • поверио 2
  • поверити 3
  • поверићу 1
  • поверљиво 1
  • поверовао 1
  • повешће 1
  • повикао 1
  • повикасмо 1
  • повикаше 1
  • Повиче 1
  • повиче 8
  • повичем 1
  • повичу 5
  • повишег 2
  • повлачи 1
  • повода 1
  • поврати 1
  • повратимо 1
  • повратку 1
  • повреди 1
  • повукао 1
  • повукла 1
  • повући 3
  • повуче 1
  • повучем 1
  • погађају 1
  • Погађају 1
  • Погађамо 1
  • погазити 1
  • погачице 1
  • поглади 1
  • Поглед 1
  • поглед 22
  • погледа 3
  • погледај 1
  • Погледај 1
  • погледајте 1
  • погледала 2
  • погледао 1
  • погледати 1
  • погледе 2
  • Погледи 1
  • погледи 6
  • погледим 2
  • погледимо 1
  • погледиш 1
  • погледу 2
  • погодбу 1
  • погоде 1
  • погоди 1
  • погодили 4
  • погодимо 1
  • Погодио 1
  • погодио 3
  • погодити 1
  • погреб 1
  • погреши 1
  • погрешка 1
  • Под 1
  • под 25
  • подаграше 1
  • подагре 3
  • подагри 1
  • подагру 1
  • подај 1
  • подал 1
  • подашан 1
  • подворење 3
  • подвргне 1
  • подебео 1
  • поделили 1
  • поделити 2
  • подеран 1
  • подере 1
  • подерем 1
  • подићи 1
  • подлегао 1
  • подлегли 1
  • подложнији 1
  • подлост 1
  • подмладио 1
  • подмукли 1
  • подна 1
  • подне 27
  • поднети 3
  • подобни 1
  • подобре 1
  • подоста 2
  • подрањивало 1
  • подруму 1
  • подугачак 1
  • подуго 1
  • подуже 5
  • подужи 2
  • подужим 1
  • подупире 1
  • пође 9
  • Пођем 2
  • пођем 3
  • пођеш 2
  • поезије 1
  • пожар 1
  • пожертвовао 1
  • пожртвовање 1
  • позатварати 1
  • позван 1
  • позват 1
  • Позват 1
  • позвати 2
  • поздрава 1
  • поздраве 2
  • поздрави 1
  • Поздрави 1
  • поздравила 2
  • Поздравили 1
  • поздравили 5
  • поздравим 1
  • Поздравимо 1
  • поздравимо 2
  • поздравио 1
  • поздравити 2
  • поздравља 1
  • поздрављају 2
  • поздрављали 1
  • поздрављамо 2
  • позив 1
  • Позив 1
  • позиву 1
  • позитури 1
  • позитуру 2
  • позиције 2
  • позицији 1
  • позледила 1
  • позлело 1
  • позли 1
  • позлило 2
  • позна 4
  • Познавала 1
  • познавала 4
  • познавали 7
  • познавао 13
  • Познавао 5
  • познавати 3
  • Познаје 1
  • познаје 15
  • Познајем 5
  • познајем 7
  • познајемо 2
  • Познајете 1
  • познајете 5
  • познајеш 4
  • Познају 1
  • познају 2
  • познала 7
  • познале 1
  • познали 2
  • познало 2
  • познам 3
  • познаник 3
  • познаника 2
  • познаница 1
  • познанице 1
  • познаници 1
  • познанства 7
  • познанство 6
  • познанством 1
  • познанству 1
  • Познао 4
  • познао 9
  • познат 15
  • позната 4
  • Познате 1
  • познате 6
  • познати 16
  • познатији 1
  • познатим 1
  • познато 6
  • познатог 2
  • познатом 1
  • Познаћеш 1
  • позове 4
  • Позовем 2
  • Позовемо 1
  • позову 1
  • појави 2
  • појавио 1
  • појављивале 1
  • појављују 1
  • појао 1
  • поједе 1
  • поједини 1
  • појединце 2
  • појезија 1
  • појезије 2
  • појела 1
  • појеле 1
  • појели 1
  • Појео 1
  • појетично 1
  • Покавџили 1
  • Покаже 1
  • покаже 17
  • покажем 3
  • покажемо 2
  • покажете 1
  • покажу 1
  • показала 3
  • показали 1
  • Показали 1
  • показаном 1
  • показао 10
  • показати 7
  • показивала 3
  • показивали 2
  • показивао 1
  • показивати 2
  • показује 16
  • показујем 1
  • показују 10
  • покаја 1
  • покајане 1
  • покајао 3
  • покајати 2
  • покајаћеш 1
  • покаје 1
  • покваре 2
  • покварен 1
  • покварена 1
  • поквари 4
  • покварио 2
  • покварити 2
  • поклања 1
  • поклањате 1
  • поклон 3
  • поклони 6
  • поклонила 5
  • поклонили 2
  • Поклоним 1
  • поклоним 4
  • поклонити 1
  • поклоњен 1
  • покоја 1
  • покојег 1
  • покоји 1
  • покојна 2
  • покојни 2
  • покојног 2
  • покојном 2
  • покојну 1
  • покоју 3
  • покорни 1
  • покорњејши 1
  • Покрај 1
  • покрај 2
  • покрао 1
  • покрасти 1
  • покрива 4
  • покривене 1
  • покрије 3
  • покрила 1
  • покрити 2
  • покровитељ 2
  • покровитеља 1
  • покровитељица 1
  • покуњена 1
  • покупи 1
  • покућства 1
  • покућство 1
  • Покућство 1
  • Покуцамо 1
  • Покуша 1
  • покушавао 1
  • покушати 3
  • пол 4
  • пола 6
  • полажу 1
  • полазе 1
  • полази 1
  • полазим 1
  • полазити 1
  • полак 1
  • полако 2
  • поласку 1
  • полгодишњу 1
  • Полегамо 1
  • ползу 1
  • политике 3
  • политику 1
  • Полицај 1
  • полицаја 1
  • полицајблат 1
  • полицајблатом 1
  • полицајблату 1
  • полицајно 1
  • половина 1
  • половини 1
  • половином 1
  • Половину 1
  • половину 6
  • положај 1
  • положе 2
  • положена 1
  • положење 2
  • положењу 1
  • положи 3
  • положила 1
  • положимо 1
  • положио 3
  • положисмо 1
  • полом 2
  • полу 9
  • полудети 1
  • полуди 2
  • полупати 1
  • полупоглед 1
  • полупуно 1
  • полутанке 1
  • получила 1
  • поља 1
  • поље 2
  • пољска 1
  • Пољске 1
  • пољу 6
  • пољуби 6
  • пољубила 1
  • Пољубим 1
  • пољубим 2
  • пољубимо 2
  • Пољубимо 2
  • пољубио 1
  • помагало 2
  • помагао 1
  • помаде 1
  • Помаже 1
  • помаже 12
  • помажемо 3
  • помалије 1
  • помало 19
  • помами 1
  • помамиле 1
  • помамили 1
  • поматори 1
  • Помен 1
  • поменута 1
  • поменуте 1
  • поменути 1
  • поменутим 1
  • помешали 1
  • помешамо 1
  • помешан 1
  • помире 3
  • помири 1
  • помирили 1
  • помисли 1
  • помислила 1
  • помислили 1
  • помислим 1
  • помислио 1
  • Помислите 1
  • помислити 2
  • помислиш 1
  • помогао 2
  • помогла 2
  • помогли 1
  • помогне 5
  • помогнем 1
  • помогнемо 1
  • помогну 2
  • помогнуто 1
  • поможено 1
  • помози 1
  • помоћ 4
  • Помоћи 1
  • помоћи 4
  • помоћника 1
  • помоћници 1
  • помру 1
  • понајвише 13
  • Понајвише 2
  • понамешћали 1
  • понамешћамо 1
  • понашати 1
  • понашаше 1
  • понеки 1
  • понео 1
  • понесем 2
  • понижава 1
  • понизан 1
  • понизни 1
  • понизност 1
  • понизношћу 1
  • понос 1
  • поноћи 6
  • понуде 1
  • понуди 13
  • Понуди 2
  • Понудим 1
  • понудим 2
  • понудио 1
  • Понудио 1
  • понудити 1
  • понудише 1
  • понуду 2
  • поњатија 2
  • поњатије 1
  • поп 2
  • попа 2
  • попео 1
  • попије 1
  • попијемо 2
  • попију 1
  • попила 2
  • попили 1
  • попио 1
  • Попипам 1
  • попити 1
  • попишем 1
  • поплаше 1
  • Поплаше 1
  • поплашена 1
  • поплаши 1
  • поплашио 1
  • попом 2
  • поправимо 1
  • поправити 1
  • поправљати 1
  • попродајем 1
  • попусти 1
  • попустити 2
  • попустљивог 1
  • попушта 2
  • попушћао 1
  • поразговоримо 1
  • Поред 4
  • поред 80
  • поремећеним 1
  • пород 2
  • порода 2
  • породица 1
  • породице 1
  • пороке 1
  • портре 10
  • портрегалерију 1
  • портрета 2
  • портретама 1
  • портретирати 1
  • портретом 1
  • порука 1
  • поручамо 1
  • поручи 4
  • поручили 1
  • Поручим 1
  • поручим 3
  • поручио 3
  • поручити 1
  • поручићу 1
  • поручује 1
  • поручујте 1
  • поручују 2
  • порцију 3
  • посаветовати 2
  • Посао 1
  • посао 7
  • Посвади 1
  • посвадим 1
  • посвлачимо 1
  • поседамо 1
  • посејани 1
  • посети 5
  • посетили 1
  • посетим 4
  • посетимо 1
  • посетио 1
  • посетите 2
  • посетити 8
  • посету 1
  • посећавају 1
  • посећавао 1
  • посећива 1
  • посјети 1
  • посла 29
  • послала 2
  • послали 1
  • послао 2
  • посластице 2
  • послати 5
  • после 129
  • После 50
  • последице 1
  • Последње 1
  • последње 7
  • последњег 1
  • последњем 1
  • Последњи 1
  • последњи 12
  • последњим 1
  • последњој 2
  • последњу 1
  • послетку 2
  • послови 1
  • пословима 1
  • послом 2
  • послу 5
  • послуживао 1
  • послуживати 3
  • послужујем 1
  • послуша 2
  • послушан 2
  • послушати 2
  • пост 1
  • постаде 9
  • постадо 1
  • постадоше 1
  • постала 3
  • постале 1
  • постали 3
  • постало 1
  • постане 9
  • постанем 7
  • постанемо 4
  • постанете 1
  • постану 2
  • Постао 1
  • постао 17
  • постарију 1
  • постати 18
  • постељи 1
  • постигнем 1
  • постигнути 2
  • постирамо 1
  • постићи 2
  • постојан 1
  • постојана 1
  • постојано 1
  • постојим 1
  • постојимо 1
  • пострадала 1
  • поступа 1
  • поступамо 1
  • поступању 1
  • поступао 1
  • поступати 4
  • потајна 1
  • потајни 1
  • потајно 7
  • потајну 1
  • потапше 1
  • потварали 1
  • потврди 1
  • потврдила 1
  • потврђује 1
  • потврђујем 1
  • потегнем 1
  • потежи 1
  • потера 1
  • потеру 1
  • поткивати 1
  • поткове 1
  • поткожи 1
  • поткопали 1
  • поткрепим 1
  • поткрепити 1
  • поткрепљавала 1
  • поткрепљује 1
  • поткрешемо 1
  • потомство 1
  • потомству 1
  • потомцима 1
  • потпалиле 1
  • потпирили 1
  • потписа 2
  • потписивао 1
  • потписом 1
  • потпомагали 1
  • потпомагао 2
  • потпомагати 1
  • потпомаже 1
  • потпомоћи 1
  • потпун 1
  • потпуне 1
  • потпуни 1
  • потпуно 6
  • потпуну 3
  • потражи 1
  • Потражим 1
  • потражим 3
  • потражимо 2
  • потражио 1
  • потражити 6
  • потргли 1
  • потребе 1
  • потребитог 1
  • потребу 1
  • потрошили 2
  • потрошим 1
  • потрошио 1
  • потрошити 1
  • потсеку 1
  • потсмејавати 1
  • потсмејач 1
  • потсмешљиви 1
  • потсмешљиво 2
  • потсорте 1
  • потужити 2
  • потукли 1
  • потфатимо 1
  • потчињени 1
  • поћи 5
  • поудаваше 1
  • поуздан 2
  • поузданог 1
  • поузданом 1
  • поуздањем 1
  • поуздати 2
  • пофале 1
  • пофали 2
  • пофалила 2
  • пофалио 2
  • похвалу 1
  • походимо 1
  • походити 1
  • поцрвени 1
  • поцрвенила 1
  • поцрнео 2
  • поцрнио 2
  • поч 1
  • почаст 1
  • почашћен 1
  • поче 24
  • Поче 3
  • Почела 3
  • почела 6
  • почеле 1
  • Почели 4
  • почели 6
  • почело 2
  • почео 27
  • Почео 5
  • почесто 1
  • почети 1
  • почетка 7
  • почетком 1
  • почетку 8
  • почеше 10
  • почива 2
  • почивају 1
  • почившег 1
  • починемо 1
  • почиње 2
  • почињући 1
  • Почитајема 1
  • почитању 1
  • почитовао 1
  • почитуј 1
  • почитују 1
  • почне 27
  • Почне 6
  • почнем 15
  • Почнем 9
  • почнемо 4
  • почнимо 1
  • Почну 5
  • почну 7
  • пошалити 1
  • пошаље 1
  • пошао 3
  • Пошла 1
  • пошла 12
  • пошли 2
  • Пошље 1
  • пошље 9
  • Пошљем 1
  • пошљем 3
  • пошљемо 1
  • Пошљемо 1
  • пошљу 1
  • поште 1
  • поштеди 2
  • поштедите 1
  • поштен 2
  • поштене 1
  • поштеним 1
  • поштено 2
  • поштеног 1
  • поштења 1
  • поштењем 1
  • поштењу 1
  • пошти 1
  • поштоноша 1
  • пошту 3
  • поштује 1
  • поштујем 4
  • пра 3
  • права 14
  • правац 3
  • правдају 1
  • правди 1
  • правду 1
  • праве 16
  • праведно 1
  • Прави 1
  • прави 32
  • правила 1
  • правиле 1
  • правили 2
  • Правим 1
  • правим 9
  • правимо 1
  • правио 6
  • правите 1
  • правити 12
  • право 25
  • Право 4
  • правом 3
  • праву 3
  • правца 1
  • правцем 1
  • правцу 1
  • праг 2
  • прагове 2
  • прадеда 1
  • празна 2
  • празнике 1
  • празнину 1
  • празно 3
  • практиканта 1
  • практику 1
  • практикус 1
  • практицира 1
  • практицирали 1
  • практичан 3
  • практична 2
  • практичне 1
  • прама 54
  • прамајке 1
  • праом 1
  • прасе 1
  • прате 1
  • Прате 1
  • прати 4
  • пратила 1
  • пратим 1
  • пратио 1
  • пратити 2
  • пратиће 1
  • прашан 1
  • прашимо 2
  • прашина 2
  • прашионице 1
  • прашта 1
  • Прва 2
  • прва 9
  • прве 7
  • првенство 1
  • ПРВИ 1
  • први 30
  • Први 5
  • првим 1
  • првина 1
  • Прво 1
  • прво 12
  • првог 5
  • првога 1
  • првој 2
  • првом 12
  • прву 5
  • пре 71
  • Пре 8
  • Пребаци 1
  • пребаци 2
  • пребацивали 1
  • пребацивао 1
  • пребацивати 2
  • пребацио 2
  • пребацује 4
  • пребацујем 1
  • пребацују 1
  • преболео 1
  • преваре 2
  • преварен 2
  • преварила 1
  • преварили 4
  • преварио 5
  • преварити 2
  • преварићеш 1
  • преватим 1
  • превелику 1
  • превија 2
  • преврну 1
  • преврће 1
  • превући 1
  • прегледи 1
  • Пред 3
  • пред 65
  • преда 7
  • предавала 1
  • предавши 1
  • предаду 1
  • предаје 2
  • предајем 1
  • предала 1
  • предам 3
  • предамо 1
  • предано 1
  • предати 2
  • предаћу 1
  • предвари 1
  • предварим 1
  • предвече 1
  • предвидио 1
  • предвозвештавале 1
  • ПРЕДГОВОР 1
  • предел 1
  • предела 1
  • предику 1
  • предлог 1
  • предложи 1
  • предмет 1
  • предмету 1
  • предњачио 1
  • предњу 1
  • предобар 1
  • предомислим 1
  • предузео 1
  • предузмем 1
  • предузмеш 1
  • Предузми 1
  • предусрела 1
  • предусретава 1
  • предусретаваше 1
  • предусретне 1
  • пређашњем 1
  • пређашњи 1
  • Пређе 1
  • пређе 12
  • Пређем 2
  • пређем 5
  • прежалио 1
  • преживео 1
  • преживила 1
  • преживљен 1
  • преживљена 1
  • презати 1
  • презент 3
  • презенте 3
  • презиме 1
  • презименом 1
  • презирала 2
  • презрети 1
  • преиначим 1
  • преиначио 1
  • прејави 1
  • прејавиле 1
  • прејавити 1
  • прекардаше 1
  • прекардашила 1
  • прекардашио 1
  • прекинем 2
  • прекинуло 1
  • прекјуче 2
  • преклиње 2
  • Преклони 1
  • преклопе 1
  • Преко 2
  • преко 38
  • прекопута 1
  • Прекосутра 2
  • прекосутра 4
  • прекратила 1
  • прекратити 1
  • прекрстивши 1
  • прекрстили 1
  • Прексутра 2
  • прексутра 7
  • прексутрашњој 1
  • прекужити 1
  • прелази 1
  • прелазити 1
  • преливају 1
  • прелила 1
  • преломити 2
  • према 1
  • премаши 1
  • Премда 16
  • премда 23
  • преметали 1
  • преметати 1
  • преметну 1
  • преметнуо 2
  • премећања 1
  • премећати 2
  • премеће 2
  • Премећем 1
  • Премешћа 1
  • премишљао 1
  • пренебрегао 2
  • пренебрегли 1
  • пренебрегне 1
  • пренебрегнуо 1
  • пренебрегнуте 1
  • преноћимо 1
  • преоблачио 1
  • преокрене 1
  • преокренула 1
  • преотела 1
  • преотме 1
  • препаранда 1
  • препарандију 1
  • препарира 1
  • преписана 1
  • преписују 1
  • препливати 2
  • Преповеда 2
  • преповеда 8
  • Преповедају 1
  • преповедали 1
  • Преповедамо 1
  • преповедао 3
  • преповедати 5
  • преповеди 3
  • преповедим 1
  • преповедићу 1
  • препоруку 3
  • препоручи 3
  • препоручивати 1
  • препоручила 1
  • Препоручим 1
  • препоручим 4
  • Препоручимо 1
  • препоручио 1
  • препоручителне 1
  • препоручити 5
  • Препоручиш 1
  • препоручује 1
  • препоручујем 1
  • препоручујемо 1
  • преправи 4
  • преправио 2
  • преправиш 1
  • преправља 2
  • преправљају 1
  • Преправљамо 1
  • преправљао 1
  • преправна 2
  • преправно 1
  • препреден 2
  • препредени 1
  • препреке 1
  • препречи 1
  • препречивала 1
  • препречио 1
  • пресвучене 1
  • пресекли 1
  • пресеку 1
  • пресели 1
  • пресећи 1
  • пресече 1
  • прескочи 1
  • преслушали 1
  • преслушати 1
  • преспавамо 1
  • престаде 2
  • престају 1
  • престало 1
  • престане 4
  • престати 1
  • пресуђујеш 1
  • претвара 3
  • претворила 1
  • претворили 1
  • претворим 1
  • претворио 3
  • претворите 1
  • прете 1
  • претегне 1
  • претеран 2
  • претерана 2
  • претерани 1
  • претерано 5
  • претеривао 1
  • прети 1
  • претила 1
  • претио 1
  • претпријатије 1
  • претрпи 3
  • претрпио 1
  • претрпити 1
  • претрпиш 1
  • претсказивао 1
  • Претстави 1
  • претстави 4
  • претставили 1
  • претставимо 2
  • претставио 1
  • претставити 5
  • претставља 1
  • претстављала 1
  • претстављамо 1
  • претстављао 1
  • претстављати 2
  • претстављени 1
  • претстати 1
  • прећи 3
  • прећутали 1
  • прећутати 1
  • Преузвишеност 3
  • преузвишености 1
  • Преузвишености 1
  • прешапћем 1
  • прешла 1
  • прешли 1
  • при 19
  • При 4
  • приближава 3
  • приближавати 1
  • приближили 1
  • приближиш 1
  • приватије 1
  • приватијер 1
  • приватна 1
  • приватно 2
  • привео 1
  • привикнуо 1
  • привилегирате 1
  • приволи 1
  • привремена 1
  • привуче 1
  • придобити 1
  • Придружи 1
  • приђемо 1
  • призна 3
  • признаје 1
  • признателан 1
  • признати 2
  • призренија 1
  • призреније 1
  • призренију 1
  • пријаве 1
  • Пријави 1
  • пријави 2
  • пријавио 1
  • пријавити 1
  • пријало 1
  • пријатан 3
  • пријатељ 15
  • пријатеља 24
  • пријатеље 5
  • пријатељем 5
  • пријатељи 16
  • пријатељица 2
  • пријатељице 1
  • пријатељици 1
  • пријатељско 2
  • пријатељском 1
  • пријатељство 7
  • пријатељству 6
  • пријатељу 4
  • пријатно 1
  • пријатном 2
  • пријатност 1
  • пријатности 1
  • пријатну 1
  • приклони 3
  • прикљученијама 1
  • прилика 4
  • прилике 5
  • приликом 15
  • прилику 6
  • прилици 8
  • приличио 2
  • Прилична 1
  • прилична 3
  • прилични 1
  • прилично 13
  • приличну 3
  • приљубила 1
  • прима 6
  • примадона 1
  • примадоном 1
  • примају 3
  • примале 1
  • примали 1
  • примам 4
  • примами 1
  • примамљиво 1
  • примао 1
  • примати 1
  • Приме 1
  • приме 5
  • примедбом 1
  • пример 5
  • Примети 1
  • примети 5
  • приметила 3
  • приметили 1
  • приметим 2
  • приметио 11
  • приметити 2
  • приметиће 1
  • примећава 2
  • примећавам 3
  • Прими 1
  • прими 13
  • примила 6
  • примиле 1
  • примили 1
  • примим 1
  • примимо 2
  • примио 3
  • Примиста 1
  • примисти 1
  • примисту 1
  • примите 5
  • примити 8
  • примљен 4
  • примљена 1
  • примљене 1
  • примљени 2
  • принесе 1
  • принудио 1
  • принудити 2
  • принципал 8
  • принципала 8
  • принципалову 1
  • принципалом 2
  • принципалу 2
  • припитомити 1
  • Приповеда 2
  • приповеда 8
  • приповедај 3
  • приповедају 1
  • Приповедају 1
  • приповедала 1
  • приповедам 3
  • приповедања 1
  • приповедање 1
  • приповедањем 1
  • приповедао 11
  • приповедати 9
  • приповеди 2
  • приповедим 1
  • приповедио 1
  • приповедити 1
  • приповетки 1
  • приповетку 2
  • приправан 1
  • приправим 1
  • приправљам 1
  • приправљеном 1
  • приправна 1
  • Природа 1
  • природа 3
  • природе 1
  • природности 1
  • природу 1
  • присвојио 1
  • присна 1
  • присне 1
  • присни 2
  • пристаје 5
  • пристајемо 1
  • пристане 3
  • пристаниште 2
  • пристао 3
  • пристати 2
  • пристоји 1
  • Приступимо 1
  • присуство 1
  • притискао 1
  • притисне 1
  • притиснувши 1
  • приузрокова 1
  • прифатили 1
  • прихода 8
  • причања 1
  • пркос 2
  • пркосно 1
  • проба 1
  • Пробавимо 1
  • пробали 1
  • пробам 1
  • пробамо 1
  • пробао 1
  • Пробао 1
  • пробати 3
  • пробије 1
  • пробиле 1
  • пробира 1
  • пробитачније 1
  • пробу 2
  • пробуди 1
  • пробудили 1
  • пробудим 2
  • Пробудио 1
  • пробуразиће 1
  • провали 1
  • провалити 1
  • проведе 3
  • проведем 1
  • проведемо 1
  • проведеш 1
  • проведосмо 1
  • проведу 2
  • провезли 1
  • провела 2
  • Провели 1
  • провели 7
  • Провео 1
  • провео 14
  • провеселили 1
  • провеселимо 1
  • провеселити 1
  • провести 5
  • провианта 1
  • провиди 2
  • провидио 1
  • провидљива 2
  • провијанта 1
  • проводаџија 2
  • проводаџиница 1
  • проводи 1
  • проводили 10
  • проводило 1
  • проводим 6
  • проводимо 1
  • проводио 8
  • проводити 10
  • проводиш 1
  • проводно 1
  • провозала 1
  • прогласили 1
  • прогледали 1
  • прогнан 1
  • прогнаније 1
  • проговори 1
  • програму 7
  • Прода 1
  • продавали 1
  • продавање 1
  • продавао 1
  • продавати 2
  • продаду 1
  • Продаду 1
  • продај 1
  • продаји 1
  • продају 1
  • продали 1
  • продамо 3
  • продао 1
  • продати 3
  • продерати 2
  • продере 1
  • продуже 2
  • продужи 2
  • продужим 1
  • продужимо 2
  • продужити 4
  • продужује 1
  • прође 14
  • Прође 4
  • прођем 1
  • Прођем 1
  • прођемо 1
  • прођосмо 1
  • прођу 3
  • прождрљивим 1
  • произвести 2
  • произникле 1
  • проклијати 1
  • прокопше 1
  • Пролазе 2
  • пролазе 5
  • пролазећег 1
  • Пролази 1
  • пролази 4
  • пролазили 1
  • пролазило 2
  • пролазим 1
  • пролазио 3
  • пролазите 1
  • пролазити 2
  • пролетаре 1
  • пролећно 1
  • пролила 1
  • промашили 1
  • промена 2
  • променади 4
  • променаду 1
  • промене 4
  • промени 1
  • променљив 1
  • променљиве 1
  • променуло 1
  • променуо 1
  • прометнуо 1
  • промисли 1
  • Промисли 1
  • промислила 1
  • промислити 2
  • промишлење 2
  • промишљење 1
  • промолила 1
  • промукнута 1
  • проникне 1
  • пропада 1
  • пропадне 4
  • пропаднем 1
  • пропадну 1
  • пропадо 1
  • пропала 1
  • пропало 1
  • пропао 1
  • пропаст 1
  • пропасти 2
  • пропорција 2
  • пропорције 2
  • пропусти 2
  • пропустити 1
  • пропутешествујем 1
  • пропутујем 1
  • проразговарасмо 1
  • пророковала 1
  • пророковали 1
  • пророчествовали 1
  • просвета 1
  • просе 3
  • проси 2
  • просијаку 1
  • просила 1
  • просили 2
  • просим 2
  • просио 1
  • Просио 2
  • просипати 1
  • просити 1
  • Просити 2
  • Просићу 1
  • просјака 1
  • просјаку 1
  • прослови 11
  • прословим 2
  • прословио 4
  • прословите 1
  • прословити 1
  • прословљену 1
  • проспавам 1
  • проспавамо 2
  • прост 4
  • проста 1
  • просте 1
  • прости 2
  • простијем 1
  • простим 1
  • Просто 1
  • просто 6
  • простодушијем 1
  • простодушију 1
  • простота 1
  • протеже 1
  • протерани 1
  • протестирао 1
  • Против 1
  • против 24
  • противан 2
  • противна 1
  • противне 1
  • противни 1
  • противно 5
  • противном 1
  • противослови 1
  • противсловила 1
  • противу 4
  • противусловити 4
  • протикул 1
  • протокол 1
  • протокола 1
  • протоколи 1
  • Проћи 1
  • проћи 8
  • проучио 3
  • проучиш 1
  • Професор 4
  • професор 6
  • професора 1
  • Професори 1
  • професори 3
  • професору 1
  • профит 1
  • профитира 1
  • профитирала 1
  • профитирао 1
  • профитирати 1
  • профућкао 1
  • прохуја 1
  • прохујао 1
  • прохујаше 1
  • процес 3
  • процеса 2
  • процесима 1
  • процесу 2
  • прочита 3
  • прочитају 1
  • прочитала 1
  • Прочитам 1
  • прочитао 3
  • прочитате 1
  • прочује 1
  • прочујем 1
  • прошалимо 1
  • Прошао 1
  • прошао 11
  • Прошасте 1
  • Прошетамо 1
  • прошетао 1
  • прошла 5
  • прошле 2
  • прошли 2
  • прошло 4
  • прошлом 1
  • прошлости 1
  • прошлошћу 1
  • прси 3
  • прсију 3
  • прсима 2
  • прст 2
  • прста 3
  • прсте 7
  • Прстен 1
  • прстен 9
  • Прстеновати 1
  • прстење 1
  • прсти 1
  • прстима 2
  • прстом 1
  • прсту 1
  • пртљаг 1
  • пружен 1
  • пруженом 1
  • пружену 1
  • пружи 1
  • Пружи 1
  • пружим 2
  • пруслук 3
  • псе 2
  • псетанце 1
  • псето 2
  • псећијем 1
  • психологе 1
  • психологију 1
  • псован 1
  • псовати 1
  • псовку 1
  • Псује 1
  • псује 2
  • псујем 1
  • публикум 1
  • публикуму 1
  • публицирају 1
  • пужа 1
  • пузем 1
  • пукете 1
  • пукла 1
  • пукли 1
  • пукло 4
  • пукне 1
  • пул 1
  • Пун 1
  • пун 6
  • Пуна 1
  • пуна 10
  • пуне 3
  • пуни 2
  • пунија 1
  • пунило 1
  • пуним 3
  • пуницом 1
  • пункт 1
  • пункта 1
  • Пуно 1
  • пуно 7
  • пуној 1
  • пуном 1
  • пунонадеждан 1
  • пуну 2
  • пупољак 2
  • пургаторијум 2
  • пургер 2
  • пургера 1
  • пургери 1
  • пургермајстер 1
  • пургермајстера 1
  • пургерске 1
  • пургерским 1
  • пургерско 1
  • пургерство 1
  • пурцл 1
  • пурцла 1
  • пусте 1
  • Пусти 1
  • пусти 5
  • Пустим 1
  • пустимо 3
  • пустиња 1
  • пустињи 1
  • пустио 3
  • пустити 4
  • пустом 1
  • пут 76
  • пута 12
  • путеви 1
  • путем 7
  • путешествујем 1
  • путешествујући 1
  • пути 12
  • путнике 1
  • путнику 1
  • путници 1
  • путницима 1
  • путног 1
  • путовали 3
  • путовати 6
  • путу 19
  • путује 1
  • путујем 1
  • Путујем 1
  • Путујемо 2
  • путујемо 4
  • путују 2
  • пуче 2
  • пуше 2
  • пуши 1
  • пушила 1
  • пушим 1
  • пушио 1
  • пушта 4
  • пуштала 1
  • пуштам 1
  • пуштао 1
  • пуштати 1
  • пушташ 1
  • пушћа 2
  • пушћају 2
  • пчела 1
  • пшорхерт 1
  • р 2
  • рабош 1
  • раван 2
  • равни 1
  • равним 1
  • равнодушан 2
  • равнодушно 1
  • равноправност 2
  • рага 1
  • раге 1
  • Рад 3
  • рад 38
  • рада 12
  • раде 7
  • радена 3
  • радене 3
  • радени 1
  • ради 42
  • радије 1
  • радила 1
  • радиле 1
  • радили 2
  • радило 1
  • радим 6
  • радимо 2
  • радио 9
  • радите 2
  • радити 9
  • радо 37
  • радовала 1
  • радовали 2
  • радовао 5
  • радовати 1
  • радосно 3
  • радосну 1
  • радост 6
  • радостан 5
  • радости 12
  • радостно 1
  • радошћу 1
  • радује 3
  • радујем 4
  • радују 4
  • ражали 1
  • ражестила 1
  • ражљућен 3
  • ражњу 2
  • разабере 1
  • разабирати 1
  • разбацујем 1
  • разбачен 1
  • разбере 1
  • разберемо 1
  • разбија 1
  • разбијем 1
  • разбијена 1
  • разбију 1
  • разбила 1
  • разбићу 1
  • разболе 5
  • разболем 1
  • разболео 1
  • разборита 1
  • разборити 1
  • разборито 1
  • разборитог 1
  • разваде 1
  • разваљена 1
  • разваљену 1
  • разведе 2
  • разведемо 1
  • разведри 1
  • разведрим 1
  • развенча 1
  • развеселим 2
  • развести 1
  • развија 1
  • развије 1
  • развијен 1
  • развила 1
  • развитак 1
  • развукао 1
  • Разгласи 2
  • разгласио 3
  • разглеђује 1
  • разглеђујем 1
  • разговара 7
  • разговарај 1
  • разговарајмо 1
  • разговарајте 1
  • разговарају 7
  • разговарали 5
  • Разговарам 1
  • разговарам 3
  • разговарамо 12
  • Разговарамо 3
  • Разговарао 1
  • разговарао 10
  • разговарасмо 4
  • разговарати 19
  • Разговор 1
  • разговор 34
  • разговора 17
  • разговоре 1
  • разговоримо 1
  • разговору 10
  • разгоре 1
  • разгорела 1
  • разгореће 1
  • разделе 1
  • раздељени 1
  • раздерао 1
  • Разиђемо 1
  • разиђоше 1
  • разилазимо 1
  • разилазити 1
  • разишло 1
  • разјари 1
  • разјаснити 1
  • разлагању 1
  • разлика 1
  • разлике 5
  • разликовати 1
  • разлику 1
  • разликује 1
  • различите 4
  • разљути 2
  • разљутило 1
  • Разљутим 1
  • разљутим 2
  • разљутио 2
  • разљућен 1
  • размажен 1
  • размишлење 1
  • размишљати 2
  • разна 1
  • разне 3
  • разнеле 1
  • разнео 1
  • Разнесе 1
  • разнесене 1
  • разнешена 1
  • разни 1
  • разним 1
  • разног 2
  • разном 2
  • разређивати 1
  • разрезану 1
  • разрогаченим 1
  • разузурио 1
  • разуме 1
  • разумела 2
  • разумели 1
  • Разумем 1
  • разумем 3
  • разумемо 1
  • разумео 2
  • разумети 1
  • разумеш 1
  • Разумеш 1
  • рај 1
  • рајбхелцлу 1
  • рајпхелцле 1
  • рајтераја 1
  • рају 1
  • рака 6
  • Раке 1
  • раке 7
  • ракија 1
  • раме 2
  • рамена 4
  • раменима 1
  • раму 1
  • рана 1
  • ранг 5
  • ранга 3
  • рангу 4
  • рандеву 2
  • ране 2
  • раније 2
  • ранили 1
  • ранио 3
  • ранити 1
  • рано 7
  • рану 1
  • рањен 2
  • рањеницу 3
  • расејала 1
  • раскалашан 1
  • раскалашнији 1
  • раскинута 1
  • раскомотимо 1
  • раскомотисмо 1
  • раскомотите 2
  • раскошни 1
  • Раскошни 1
  • раскршћа 1
  • раскршћу 1
  • расла 1
  • расло 1
  • распарао 1
  • распитао 1
  • Распитао 1
  • Распитивају 1
  • распитивала 1
  • распитивам 1
  • Распитивамо 1
  • распитивати 1
  • распиткује 1
  • Распитује 1
  • распитује 2
  • распитују 1
  • распознаду 1
  • распознати 1
  • расположен 2
  • расположења 1
  • расположење 1
  • расположењу 2
  • распростире 1
  • распршти 1
  • распуде 1
  • распучила 1
  • расрди 1
  • расрдила 1
  • раста 1
  • растави 1
  • раставимо 1
  • растависмо 1
  • раставити 1
  • растајем 1
  • растајеш 1
  • растала 1
  • растале 1
  • растали 1
  • растанак 1
  • Растанемо 1
  • растанку 2
  • растану 2
  • растао 1
  • растасмо 1
  • растати 1
  • расте 1
  • растекао 1
  • растерам 1
  • расут 3
  • расцветан 1
  • ратно 1
  • Рафаел 1
  • рафинерије 1
  • рафинират 3
  • рафинирата 2
  • рафинирати 1
  • рафиниратија 1
  • раца 1
  • рацима 5
  • рацу 1
  • рачун 6
  • рачуна 1
  • рачунати 1
  • рачуном 1
  • раширим 1
  • раштркани 1
  • рашчешљам 1
  • рашчистити 1
  • рвем 1
  • рђав 1
  • рђава 1
  • револуцију 1
  • регементе 1
  • регимента 1
  • регименти 1
  • региментском 1
  • реглама 1
  • реграције 1
  • регрут 1
  • регрутација 1
  • Регрути 1
  • регруту 1
  • регула 1
  • регулирао 1
  • регулу 2
  • ред 14
  • реда 5
  • редак 1
  • реди 2
  • редовно 1
  • редовну 1
  • редом 2
  • реду 21
  • ређа 1
  • Реза 8
  • резанаца 3
  • резанци 1
  • Резе 2
  • резерван 1
  • Рези 5
  • резигнације 1
  • резигнацијом 1
  • резигнацију 1
  • резигнира 1
  • Резика 3
  • Резике 2
  • Резиком 1
  • Резина 1
  • Резину 1
  • Резо 1
  • Резом 6
  • Резон 1
  • резон 3
  • резона 3
  • Резу 4
  • рекао 29
  • рекла 1
  • рекли 2
  • рекне 6
  • рекнем 9
  • рекнете 2
  • реко 4
  • реметити 1
  • репа 1
  • реплика 1
  • Реплика 1
  • реплики 1
  • репорт 2
  • рескира 1
  • Рескирам 1
  • рескирао 3
  • рескирати 1
  • рескираш 1
  • Ресковић 2
  • рестант 1
  • рестом 1
  • Ретка 1
  • ретка 5
  • ретке 1
  • Ретки 1
  • ретко 22
  • Ретко 3
  • реткост 2
  • рећи 16
  • реуматизам 1
  • рецепис 1
  • реците 1
  • рецитирао 1
  • Реч 1
  • реч 35
  • Рече 1
  • рече 48
  • речем 3
  • речено 1
  • реченом 1
  • речи 39
  • речима 1
  • речма 10
  • речце 6
  • реше 1
  • решето 1
  • реши 14
  • решила 1
  • решим 1
  • решимо 2
  • решио 4
  • решпект 1
  • решпекта 1
  • решпектирали 1
  • риба 2
  • рибама 1
  • рибе 10
  • рибом 3
  • рибу 4
  • рис 1
  • рисови 1
  • ритер 1
  • риф 2
  • рифа 1
  • рифом 1
  • Рихтиг 1
  • роб 4
  • робијаш 1
  • робијаши 1
  • робови 1
  • род 5
  • рода 3
  • роди 1
  • родило 1
  • родиног 1
  • родио 2
  • родитеља 5
  • родитељи 3
  • родитељима 1
  • родити 1
  • родова 4
  • родове 2
  • Родови 2
  • родови 6
  • родом 2
  • роду 1
  • рођен 4
  • рођена 4
  • рођено 1
  • рођеног 1
  • рођену 4
  • рођења 2
  • рођењу 1
  • рождена 1
  • роза 2
  • рока 1
  • роле 3
  • ролу 3
  • романа 1
  • роне 1
  • роси 1
  • росним 1
  • роспрадле 1
  • Рудић 10
  • Рудића 1
  • Рудићу 1
  • ружан 3
  • ружица 1
  • ружични 1
  • ружна 4
  • ружне 1
  • ружно 1
  • рузмарином 1
  • рујина 2
  • рука 6
  • рукавица 1
  • рукавице 5
  • рукама 3
  • руке 44
  • руководити 2
  • руком 18
  • рукопису 1
  • руку 47
  • рукује 1
  • рукујемо 1
  • Рукују 1
  • румен 5
  • румена 1
  • румене 1
  • румени 1
  • рундум 1
  • Рунић 41
  • Рунића 9
  • Рунићеви 2
  • Рунићевима 1
  • Рунићевом 1
  • Рунићка 19
  • Рунићке 1
  • Рунићку 3
  • Рунићу 3
  • Рупићка 1
  • рупицу 1
  • рупу 1
  • русвај 1
  • русваја 1
  • руфету 1
  • руци 10
  • руча 2
  • ручак 31
  • Ручак 4
  • ручали 1
  • ручало 1
  • ручам 1
  • ручамо 5
  • ручао 2
  • ручати 3
  • ручаш 2
  • Ручка 1
  • ручка 21
  • ручком 2
  • ручку 5
  • рушим 1
  • С 15
  • с 336
  • Са 18
  • са 445
  • сабља 1
  • сабљом 1
  • Сав 3
  • сав 6
  • савест 1
  • Савест 1
  • савести 1
  • савет 1
  • савета 1
  • саветник 2
  • саветовати 2
  • савету 1
  • Саветује 1
  • саветујемо 2
  • савија 2
  • сагибнут 1
  • сагнуо 1
  • Сад 236
  • сад 333
  • сада 18
  • Сада 3
  • садашња 1
  • садашње 1
  • садашњег 1
  • садашњем 2
  • садашњи 3
  • садашњим 1
  • Саду 1
  • сажалева 1
  • сажалевају 1
  • сажалевати 1
  • сажалења 1
  • сажалење 4
  • сажалим 1
  • сажаљевају 1
  • сажаљевали 1
  • сажаљевао 1
  • сажаљевати 1
  • сажаљује 3
  • Сажаљујем 1
  • сазнао 1
  • саизволи 1
  • саизволим 1
  • сакрива 2
  • сакривају 1
  • сакривали 1
  • сакривати 2
  • сакривен 1
  • сакривене 1
  • сакрити 1
  • салашу 1
  • салон 3
  • салона 1
  • салоне 1
  • салонски 1
  • салону 3
  • сам 1057
  • Сам 2
  • Сама 1
  • сама 20
  • саме 8
  • Сами 1
  • сами 28
  • самим 3
  • само 263
  • Само 35
  • самог 5
  • саможив 2
  • саможиви 1
  • самој 1
  • самом 3
  • самрти 1
  • самртној 1
  • саму 3
  • сан 8
  • Сандук 1
  • сандука 1
  • сандуку 1
  • санова 1
  • санфт 1
  • сањала 1
  • саобраштај 1
  • саопшти 1
  • Саопшти 1
  • саопштила 1
  • Саопштим 2
  • саопштим 5
  • саопштити 1
  • сапун 1
  • сапуни 1
  • сапутници 2
  • саре 1
  • Сасвим 5
  • сасвим 77
  • састава 2
  • састави 1
  • састадоше 1
  • састајао 1
  • састајати 1
  • Састајати 1
  • састају 1
  • Састанем 1
  • састанем 2
  • Састанемо 1
  • састанемо 2
  • састанку 1
  • Састану 1
  • састану 2
  • састао 1
  • састати 9
  • састојао 1
  • састоји 1
  • сат 19
  • сата 22
  • сати 33
  • сатисфакција 2
  • сатисфакцију 1
  • саученика 1
  • сачинитељ 1
  • Сачинитељ 1
  • сачињавају 1
  • сачињавали 1
  • сачува 2
  • сачувај 6
  • сачувана 1
  • св 1
  • Сва 2
  • сва 6
  • свагда 2
  • свадба 1
  • свака 14
  • Свака 3
  • сваке 6
  • Сваки 18
  • сваки 71
  • свакидашњег 2
  • свакидашњи 2
  • свакидашњу 2
  • сваким 3
  • Свако 2
  • свако 7
  • сваког 14
  • свакој 5
  • свакојака 1
  • свакојаки 6
  • свакојако 2
  • сваком 24
  • свакоме 1
  • сваку 11
  • сване 1
  • сват 3
  • сватила 1
  • сватова 1
  • сватове 3
  • Сватови 1
  • сватови 4
  • свачег 1
  • свачем 1
  • свачему 6
  • свачим 1
  • свашта 24
  • све 404
  • Све 45
  • свег 5
  • свега 13
  • сведока 2
  • свеза 1
  • свезати 1
  • свезивати 1
  • свеједно 4
  • свем 5
  • Свема 1
  • свему 12
  • Свет 1
  • свет 48
  • света 8
  • светац 2
  • светињу 1
  • светковине 2
  • светковину 1
  • светле 2
  • светлије 1
  • светлиле 1
  • светлише 1
  • светлог 1
  • светлости 1
  • Светозар 21
  • Светозара 8
  • Светозаров 1
  • Светозаровим 1
  • Светозаром 3
  • светој 1
  • светом 9
  • светске 3
  • светски 2
  • светском 1
  • свету 33
  • Свећа 1
  • свећа 3
  • свеци 2
  • свечаној 1
  • свечаност 1
  • свечи 1
  • свештеника 3
  • свештеником 1
  • Сви 36
  • сви 73
  • свију 16
  • свилене 3
  • свилени 2
  • свиленима 1
  • свиленог 1
  • свиленој 1
  • свили 1
  • Свилокоса 1
  • свилокоса 4
  • Свилокосић 1
  • Свилокосићем 1
  • свим 5
  • Свима 2
  • свима 8
  • свиње 1
  • свира 4
  • свирај 1
  • свирају 8
  • свирала 3
  • свирале 1
  • свирало 1
  • свирам 1
  • свирати 1
  • свирка 1
  • сво 4
  • свог 30
  • свога 7
  • свој 32
  • своја 3
  • своје 64
  • своји 14
  • својим 24
  • својима 1
  • својој 20
  • својом 11
  • својства 2
  • своју 46
  • свом 22
  • своме 3
  • сврне 1
  • сврнеш 1
  • сврну 1
  • сврнути 2
  • сврше 1
  • свршена 1
  • Свршена 1
  • свршени 4
  • свршено 2
  • сврши 4
  • свршили 2
  • свршим 3
  • Свршимо 1
  • свршио 7
  • Свршисмо 1
  • свршише 1
  • сву 6
  • Свуд 4
  • свуд 41
  • свуда 5
  • Свукли 1
  • свуци 1
  • свуче 2
  • свучем 1
  • се 2612
  • себе 43
  • себи 34
  • себичан 1
  • себични 1
  • себичност 1
  • севају 1
  • седа 3
  • седам 5
  • седамнаест 1
  • седамнаестој 1
  • седе 6
  • седела 4
  • седели 1
  • седење 1
  • седети 2
  • Седи 1
  • седи 35
  • седила 4
  • седиле 1
  • Седиле 1
  • Седили 2
  • седили 3
  • седим 4
  • седимо 1
  • Седимо 1
  • Седио 1
  • седио 9
  • Седите 1
  • седла 1
  • Седма 1
  • седме 1
  • седмој 1
  • Седне 1
  • седне 13
  • Седнем 2
  • седнем 6
  • седнемо 12
  • Седнемо 7
  • Седнимо 1
  • седну 1
  • Седну 1
  • сека 9
  • секант 1
  • секатура 1
  • секе 1
  • секи 1
  • секира 2
  • секирали 1
  • секом 1
  • секу 1
  • села 10
  • сели 1
  • Сели 1
  • селима 1
  • село 17
  • селом 1
  • селу 13
  • сељака 1
  • сељанке 2
  • сена 1
  • сензал 1
  • сензала 1
  • сензалима 1
  • сензарију 1
  • сеном 1
  • сентенцијама 1
  • сео 1
  • сеоски 2
  • сеоског 2
  • сепетком 1
  • Сербенгасе 1
  • сербијанки 1
  • сервус 1
  • серенаду 1
  • сермије 1
  • сесије 1
  • сестара 1
  • сести 9
  • сестра 11
  • Сестра 2
  • сестрама 1
  • Сестре 1
  • сестре 7
  • сестром 2
  • сестру 4
  • сете 1
  • сети 1
  • сетио 1
  • сећи 2
  • сече 1
  • си 166
  • сигуран 3
  • сигурне 1
  • сигурно 17
  • Сигурно 5
  • сигурног 1
  • сигурну 1
  • сиђе 3
  • сиђем 1
  • Сиђемо 1
  • сиђемо 2
  • сиђосмо 1
  • Сиђу 1
  • сијасет 17
  • сијасета 1
  • сикћу 2
  • сила 1
  • силама 2
  • силан 2
  • силе 1
  • силне 1
  • силно 1
  • силовали 1
  • силом 13
  • силу 2
  • силују 1
  • симандлом 1
  • симиџиница 1
  • симпатизира 1
  • симпатија 2
  • симпатије 1
  • симпатију 1
  • син 9
  • сина 5
  • Сине 1
  • синко 1
  • Синко 1
  • синова 1
  • синови 1
  • Синовица 2
  • синовица 3
  • синовици 1
  • синовицу 1
  • синоћ 3
  • синоћни 1
  • сипљиво 1
  • сиром 2
  • сирома 21
  • Сирома 7
  • Сиромака 1
  • сиромака 4
  • сиромашне 2
  • сиромашни 1
  • сиромашним 1
  • сиромашно 2
  • сиромашног 2
  • сирота 12
  • Сирота 5
  • сироте 3
  • сиротиње 1
  • сиротињи 2
  • сиротињу 1
  • сиротица 1
  • сиротицу 1
  • сиротој 1
  • сиротом 1
  • сироту 6
  • сирочади 1
  • сироче 6
  • сисају 1
  • сит 1
  • ситан 1
  • ситна 1
  • ситнарија 1
  • ситнарије 3
  • ситне 4
  • ситнеж 1
  • ситни 4
  • ситнице 1
  • ситно 1
  • ситну 1
  • сито 1
  • сићи 1
  • сишао 1
  • скакале 1
  • скапавају 1
  • скаче 1
  • скачу 1
  • скида 2
  • Скидајте 1
  • скидали 1
  • скидамо 1
  • скине 1
  • скинем 1
  • скину 1
  • скинуо 1
  • скинути 2
  • скита 1
  • склони 3
  • склонито 1
  • склоњен 3
  • склопим 1
  • склопио 1
  • сковала 1
  • скончају 1
  • скончао 1
  • скопчана 1
  • скорим 5
  • скоро 16
  • скочи 1
  • скочити 1
  • скочиће 1
  • скрасити 1
  • скрешемо 1
  • скрити 1
  • скроје 1
  • скројена 1
  • скувају 1
  • скувам 1
  • скувао 1
  • скуп 1
  • скупа 4
  • Скупе 1
  • скупе 6
  • скупили 3
  • скупимо 1
  • скупише 1
  • скупља 1
  • скупљала 1
  • скупљати 1
  • скупље 3
  • скупљен 1
  • скупљеним 1
  • скупо 2
  • скупој 1
  • скупоћи 1
  • скупоценије 1
  • скупу 1
  • слаб 2
  • слаба 5
  • слабије 1
  • слабијег 1
  • слабији 1
  • слабим 1
  • Слабо 2
  • слабо 8
  • слабог 1
  • слабост 7
  • слабости 5
  • слабу 1
  • слава 2
  • славан 5
  • слави 1
  • славину 1
  • славна 2
  • славне 1
  • славни 2
  • славно 1
  • славнога 1
  • славу 2
  • слагали 3
  • слагао 1
  • слагати 1
  • сладак 1
  • сладост 1
  • Сладчајша 2
  • слађе 1
  • слаже 1
  • слажем 2
  • слажемо 2
  • слажу 2
  • сламњача 1
  • слане 1
  • сланина 1
  • сланину 1
  • слатке 1
  • Слатки 2
  • слатки 3
  • слаткижи 1
  • слаткиша 1
  • слатко 5
  • слаткоречива 1
  • следовала 1
  • следује 1
  • слепимично 1
  • слепљена 1
  • слизао 1
  • слобода 1
  • слободан 5
  • слободна 2
  • слободни 1
  • слободнија 3
  • слободније 1
  • слободно 3
  • слободном 1
  • Слободњак 1
  • слободњачки 1
  • Слободу 1
  • слободу 4
  • слова 1
  • слово 1
  • слоги 1
  • сложи 1
  • сложимо 1
  • Сложимо 1
  • сложити 2
  • сложиш 1
  • сложни 1
  • Сложни 1
  • сломити 1
  • Слуга 1
  • слуга 6
  • слугама 1
  • Слуге 1
  • слуге 2
  • слуги 3
  • слугу 3
  • службе 2
  • Службеница 3
  • служби 5
  • службом 1
  • службу 10
  • Служи 1
  • служи 11
  • служим 1
  • Служим 1
  • служио 2
  • служитеље 1
  • служити 5
  • слути 1
  • случај 3
  • случајеви 1
  • случајем 3
  • случајно 1
  • случају 1
  • случи 1
  • случило 1
  • слуша 4
  • Слушај 4
  • Слушајте 1
  • слушајте 2
  • слушала 6
  • слушали 1
  • слушам 3
  • Слушао 2
  • слушао 8
  • слушати 5
  • слушкиња 7
  • слушкињама 1
  • слушкиње 3
  • слушкињом 1
  • слушкињу 5
  • сљедуј 1
  • сматрали 1
  • сматрам 1
  • сме 11
  • смеду 3
  • смеђа 3
  • смеј 5
  • смеја 3
  • смејала 2
  • смејале 1
  • смејања 1
  • смејао 3
  • смејати 8
  • смеје 14
  • смејем 2
  • смејемо 2
  • смеју 8
  • смела 1
  • Смем 1
  • смем 14
  • смео 8
  • смерна 1
  • Сместимо 1
  • сметам 1
  • Смете 1
  • смети 1
  • смехом 1
  • смешан 4
  • смеше 4
  • смешење 1
  • смешењем 1
  • смешеће 1
  • смешећи 4
  • смеши 12
  • смешио 1
  • смешити 2
  • смешљиво 1
  • смешни 1
  • смешно 3
  • Смилује 1
  • смилујем 1
  • Смилујте 1
  • смилујте 2
  • смири 1
  • смирио 1
  • смириш 1
  • Смисао 1
  • смисао 2
  • смисла 1
  • смисли 1
  • смислили 1
  • смислим 3
  • смислити 1
  • смислу 2
  • смишљати 1
  • смо 261
  • смрзнутог 1
  • смркнуло 1
  • смрти 6
  • смртно 1
  • смуђа 1
  • смутан 5
  • смутио 1
  • смутна 1
  • смутни 1
  • смутно 1
  • смутњи 1
  • смућавало 1
  • смућен 1
  • сна 2
  • снабдевени 2
  • снабдео 1
  • снаге 1
  • снагу 2
  • снажан 1
  • сневала 1
  • Сневам 1
  • сневању 1
  • Сневао 1
  • сневао 2
  • сневати 2
  • снег 1
  • снегу 1
  • снивао 1
  • Снивао 1
  • снисходителан 1
  • сносе 1
  • сносити 2
  • сну 3
  • со 1
  • соаре 7
  • соареа 3
  • соарее 1
  • соба 6
  • собама 1
  • Собе 1
  • собе 7
  • соби 22
  • собом 14
  • собу 46
  • созданија 1
  • соја 1
  • Сока 2
  • сокак 8
  • сокака 4
  • сокаком 2
  • сокаку 19
  • сокаци 5
  • сокаче 1
  • сокачић 2
  • сокачићу 1
  • соколовим 1
  • солгабиров 3
  • солгабировима 1
  • солдат 3
  • солдата 1
  • солдате 2
  • солдатима 2
  • солдатом 1
  • солдатске 1
  • солдачки 1
  • солидан 4
  • солидитет 1
  • солидитетом 1
  • Солидна 1
  • солидна 2
  • солидни 1
  • Солидним 1
  • солидно 3
  • солидног 1
  • солидном 1
  • сом 1
  • Сомбор 1
  • сопственим 1
  • сорте 8
  • сорти 1
  • спа 4
  • спава 4
  • спавај 1
  • спавају 1
  • спавајућим 1
  • спавали 1
  • спавам 2
  • спавамо 1
  • спавања 2
  • спавао 2
  • спавати 10
  • спадати 1
  • спадне 1
  • спаија 5
  • спаије 1
  • спаилук 1
  • спала 1
  • спалити 1
  • спао 1
  • спасе 1
  • спасеније 2
  • спасителна 1
  • сплеткама 1
  • сплеткарија 1
  • сплеткаши 1
  • сплетке 5
  • спојимо 1
  • спокојна 1
  • спокојнија 1
  • спољашном 1
  • спољашности 1
  • Спомен 1
  • спомен 14
  • спомена 4
  • спомене 3
  • Споменем 1
  • Спомени 1
  • споменик 2
  • споменом 1
  • спомену 3
  • споменули 1
  • споменуо 3
  • споменути 3
  • спомињала 2
  • спомињали 1
  • спомињао 2
  • спомињати 6
  • спомиње 6
  • спомињи 1
  • спопаде 1
  • споразумели 1
  • споразумљењу 1
  • способна 1
  • спрам 1
  • спремају 1
  • спремати 1
  • спреме 1
  • спреми 1
  • спремили 1
  • Спремим 1
  • спремимо 1
  • спусти 2
  • спустила 2
  • спустим 1
  • спуштене 1
  • спушћају 1
  • спушћеном 1
  • ср 1
  • сравнење 1
  • Сравни 1
  • сравнити 1
  • Сравњивај 1
  • сравњивам 1
  • Сравњивам 2
  • срамота 1
  • срамоти 1
  • срди 1
  • Срди 1
  • срдим 1
  • срдити 1
  • срдито 1
  • сребра 3
  • сребрн 2
  • сребрним 1
  • сребром 1
  • сребру 1
  • сред 1
  • средан 1
  • среди 1
  • средње 1
  • средњег 1
  • средњој 1
  • средства 3
  • средствима 1
  • средство 1
  • среду 1
  • срело 1
  • сретан 2
  • сретна 2
  • сретне 1
  • сретни 1
  • сретнији 1
  • сретнима 1
  • Сретно 1
  • сретно 5
  • сретној 1
  • Срећа 1
  • срећа 17
  • срећан 19
  • Срећан 4
  • среће 9
  • срећи 4
  • Срећна 1
  • срећна 2
  • срећни 1
  • срећним 1
  • срећнима 1
  • Срећно 1
  • срећно 3
  • срећну 1
  • срећо 1
  • срећу 27
  • срне 1
  • сроди 2
  • сродна 2
  • сродне 1
  • сродни 1
  • сродник 1
  • сродника 6
  • сродница 2
  • сродници 1
  • сродницу 1
  • сродно 1
  • српски 1
  • срушим 1
  • срушити 2
  • срца 39
  • Срце 1
  • срце 50
  • срцем 7
  • срцу 24
  • стави 1
  • ставимо 1
  • Ставио 1
  • стаде 2
  • стадо 1
  • стази 1
  • стајала 1
  • стајали 2
  • стајало 2
  • стајао 3
  • стајати 1
  • стаје 2
  • стајем 1
  • стакла 1
  • стакло 1
  • стала 2
  • сталан 2
  • сталеж 1
  • сталежу 2
  • стали 1
  • стално 1
  • стало 9
  • стане 9
  • станем 4
  • станемо 3
  • Станемо 5
  • станете 1
  • стани 1
  • станила 1
  • станим 1
  • станимо 1
  • Станимо 1
  • станици 1
  • стану 1
  • стања 1
  • стање 2
  • стању 12
  • стао 3
  • стар 9
  • стара 16
  • старати 1
  • старац 8
  • старе 9
  • стари 28
  • Стари 3
  • старија 3
  • старије 1
  • старијег 2
  • старији 8
  • старијим 2
  • старију 2
  • старим 5
  • старо 8
  • старог 5
  • стародревни 1
  • старом 6
  • стару 6
  • старци 1
  • старцима 1
  • Стас 1
  • стаса 2
  • стати 6
  • ствар 33
  • ствари 43
  • стварима 4
  • стварма 2
  • створен 1
  • створења 1
  • створење 1
  • сте 82
  • стегну 1
  • стекао 3
  • стекла 2
  • стекли 1
  • стењање 1
  • степену 2
  • стечем 1
  • стеченог 1
  • стигао 2
  • Стигли 1
  • стигли 5
  • стигне 1
  • Стигне 1
  • Стигнем 1
  • стигнем 2
  • Стигнемо 3
  • стигнемо 5
  • стигнеш 1
  • стигну 1
  • стигосмо 1
  • стидио 2
  • стидити 1
  • стидљив 2
  • стидљивости 1
  • стипендије 1
  • стискује 1
  • стисне 3
  • стиснем 1
  • Стиснемо 1
  • стиснуо 1
  • стиснутим 2
  • стићи 2
  • стихове 2
  • стихови 1
  • Сто 1
  • сто 18
  • стојали 1
  • стоје 11
  • стојећи 1
  • Стоји 1
  • стоји 27
  • стојим 2
  • стојимо 2
  • столица 1
  • столице 1
  • столици 3
  • столицу 2
  • стомак 1
  • стомака 1
  • стопама 1
  • стопе 1
  • стотина 3
  • стотине 3
  • Стра 1
  • стра 3
  • страда 1
  • Страдају 1
  • страдајућег 1
  • страдала 1
  • страдалника 1
  • страдалничко 1
  • страдање 1
  • страдао 2
  • страдати 4
  • стражарити 1
  • стражи 1
  • стражњи 1
  • стражу 1
  • стран 5
  • страна 10
  • странама 2
  • стране 44
  • страни 6
  • страним 1
  • страној 1
  • страном 1
  • странпутице 1
  • страну 52
  • страовито 1
  • страсно 1
  • страст 8
  • страсти 5
  • страстима 1
  • страховита 2
  • страховитим 1
  • страховито 1
  • Страховито 1
  • страхопочитанијем 2
  • страшан 2
  • страшна 2
  • страшне 2
  • страшни 1
  • страшно 12
  • Страшно 7
  • страшћу 1
  • стрела 1
  • стрелом 1
  • стреља 2
  • стрељају 1
  • стрељати 1
  • стрељаше 1
  • стрепе 1
  • стрица 2
  • стрмоглавим 1
  • стрмоглавити 2
  • строг 1
  • Строг 2
  • строги 1
  • строго 1
  • Строжајше 1
  • строфи 1
  • стрпати 1
  • стрплења 1
  • стрпљења 2
  • струк 1
  • струке 1
  • струки 1
  • ступе 1
  • ступи 2
  • ступим 2
  • ступио 3
  • ступиш 1
  • су 571
  • суботу 2
  • сув 2
  • сува 1
  • сувише 6
  • сувопаран 2
  • суда 1
  • судац 3
  • Судба 1
  • судба 13
  • судбе 2
  • судби 4
  • судбином 1
  • судбом 1
  • судбу 9
  • суде 1
  • суди 1
  • Судијама 1
  • судијама 2
  • судим 1
  • судиш 2
  • судница 1
  • судова 2
  • судове 1
  • судови 1
  • суђеници 1
  • суђено 1
  • суза 1
  • сузама 1
  • сузе 7
  • сузне 1
  • сузним 1
  • сузом 2
  • сузу 2
  • сујеверије 2
  • сујета 1
  • сујетан 2
  • сујети 1
  • сујетни 2
  • сујетног 1
  • сујету 1
  • сукњу 2
  • сукоб 1
  • сулуцкаст 1
  • сумнително 1
  • сумња 1
  • сумњам 2
  • сумњао 1
  • сумње 7
  • суму 4
  • сунца 3
  • сунце 4
  • супа 4
  • супе 1
  • суперарбитрират 1
  • супруг 7
  • супруга 7
  • супруге 2
  • супругом 1
  • супругу 6
  • суптилне 1
  • супу 2
  • сургунисан 1
  • сусрет 1
  • сусретне 1
  • сутра 48
  • Сутра 5
  • сутрадан 15
  • Сутрадан 26
  • сутрашњи 1
  • сутрусна 1
  • суца 2
  • суце 1
  • суцем 1
  • суци 3
  • сходно 2
  • сходну 2
  • сцени 1
  • т 1
  • та 42
  • Та 46
  • табака 1
  • табанима 1
  • таблето 1
  • таблица 1
  • таблу 1
  • таван 1
  • тавана 1
  • Тад 1
  • тад 2
  • тада 1
  • Тај 15
  • тај 63
  • тајим 1
  • тајна 2
  • тајнама 1
  • тајне 7
  • тајни 1
  • тајно 1
  • тајној 1
  • тајност 1
  • Тајност 1
  • тајности 3
  • тајну 5
  • Така 1
  • така 2
  • Такав 1
  • такав 11
  • таква 5
  • Такве 3
  • такве 5
  • Такви 1
  • такви 4
  • таквог 7
  • таквој 3
  • таквом 3
  • такву 8
  • таке 3
  • таки 2
  • таким 2
  • такне 1
  • Тако 125
  • тако 307
  • Такова 1
  • такова 2
  • такове 11
  • Такови 1
  • такови 12
  • таковима 2
  • таковој 2
  • таковом 1
  • такову 6
  • таког 2
  • такође 1
  • такођер 7
  • такој 2
  • таком 3
  • такт 1
  • такта 1
  • такту 1
  • таку 3
  • талента 5
  • талентирана 1
  • таленту 1
  • талијанске 1
  • Талијанској 1
  • талир 1
  • Таман 1
  • таман 2
  • тамбура 1
  • тамбураши 1
  • тамбуре 1
  • тамбуру 1
  • тамне 1
  • тамо 22
  • танак 5
  • тандлмарк 1
  • тандлмарка 2
  • тандлмарку 1
  • танка 3
  • танко 1
  • танкој 1
  • тањира 1
  • тањири 1
  • таст 1
  • тастом 1
  • Татомир 6
  • Татомира 2
  • Татомиром 4
  • таузендкинстлер 1
  • таузенткинстлер 1
  • тацли 1
  • твог 4
  • твога 2
  • твој 7
  • твоја 8
  • Твоје 1
  • твоје 15
  • твоји 4
  • твојим 1
  • твојој 3
  • твоју 7
  • твом 4
  • Твори 1
  • Тврд 1
  • тврд 2
  • тврда 1
  • тврди 1
  • тврдоглав 2
  • тврдоће 1
  • тврду 1
  • Те 12
  • те 140
  • театар 1
  • театер 3
  • театра 2
  • театру 2
  • Тебе 2
  • тебе 36
  • Теби 1
  • теби 23
  • тежак 1
  • теже 4
  • тежи 2
  • тежим 1
  • тежио 1
  • тежња 2
  • теја 3
  • тек 118
  • Тек 17
  • тека 1
  • Текар 1
  • текар 13
  • тела 1
  • телбизење 1
  • телеграфише 1
  • телесни 1
  • телесном 1
  • тело 1
  • телом 4
  • темељ 4
  • темељан 1
  • темељом 1
  • теми 1
  • тенане 1
  • тенцер 2
  • теове 1
  • тера 9
  • терај 1
  • терају 1
  • терала 1
  • терали 1
  • терам 2
  • терамо 1
  • терању 1
  • терати 1
  • терет 1
  • термин 4
  • термина 1
  • термине 2
  • терно 2
  • тесне 1
  • тестамената 1
  • тестамент 1
  • тестаменти 1
  • тестаменту 1
  • тестаног 1
  • тестимоније 2
  • тестимонији 1
  • тестимонију 2
  • Тетак 1
  • тете 1
  • тетком 1
  • тећи 1
  • течају 1
  • тече 1
  • Теши 1
  • теши 3
  • тешим 4
  • тешимо 1
  • тешио 1
  • тешити 1
  • тешка 2
  • тешке 1
  • тешким 1
  • тешко 34
  • тешкој 2
  • тешком 2
  • тешку 1
  • тешње 1
  • ти 240
  • Ти 32
  • тилангле 1
  • тим 45
  • тима 4
  • тимару 1
  • тинту 1
  • тирани 1
  • титра 1
  • титуле 1
  • Титулира 1
  • титулирам 1
  • титулирати 2
  • титулу 1
  • тифла 1
  • тифус 1
  • тихим 1
  • тихо 8
  • тихог 1
  • тицало 1
  • тицати 1
  • тиче 20
  • тишина 1
  • тишини 1
  • тиштали 1
  • тишти 1
  • То 120
  • то 685
  • тоалетирамо 1
  • тоалетирање 1
  • тобом 18
  • тог 19
  • Тога 2
  • тога 84
  • тој 16
  • Тојест 1
  • тојест 19
  • толике 2
  • толики 4
  • толиким 2
  • Толико 2
  • толико 41
  • толику 1
  • том 59
  • Томе 2
  • томе 40
  • тон 2
  • тоном 5
  • топанке 1
  • топи 1
  • топлим 1
  • топло 1
  • топлој 1
  • торбом 3
  • торбу 5
  • торжествено 1
  • торњаш 1
  • торте 1
  • тоциља 1
  • точки 1
  • точна 1
  • точно 1
  • траг 1
  • трага 2
  • трагове 1
  • траже 8
  • тражи 17
  • Тражи 2
  • тражила 3
  • тражили 2
  • тражим 13
  • Тражим 2
  • тражимо 1
  • тражио 11
  • тражити 9
  • тражиш 1
  • трајала 2
  • трајало 10
  • трајао 1
  • трајати 6
  • траје 4
  • тракта 1
  • тракте 1
  • трактер 3
  • трактеру 1
  • тракту 1
  • трапу 2
  • трбу 1
  • трбушати 1
  • трганчићима 1
  • тргне 1
  • трговац 2
  • трговачки 1
  • трговини 1
  • трговину 2
  • трговцем 1
  • трговци 1
  • тргуј 1
  • тре 1
  • Треба 6
  • треба 81
  • требају 2
  • требала 1
  • Требало 1
  • требало 12
  • требати 1
  • требаш 1
  • требовала 1
  • требујући 1
  • трепавица 1
  • трепавицама 1
  • трепавице 1
  • трептајућим 1
  • тресла 1
  • тресу 2
  • трећа 6
  • треће 6
  • трећег 2
  • трећега 1
  • трећем 3
  • трећи 14
  • Трећи 2
  • трећој 3
  • трећу 3
  • трефи 1
  • трефило 1
  • трже 1
  • три 71
  • ТРИДЕСЕТ 1
  • тридесет 12
  • триест 7
  • тријумфу 1
  • тринаест 1
  • трингелд 1
  • трипут 7
  • триста 1
  • триумфирао 1
  • трице 1
  • тричави 1
  • тричарија 1
  • трку 1
  • трла 1
  • троје 8
  • тројица 3
  • тројице 1
  • тројицу 1
  • тролетница 1
  • тронут 2
  • тронута 1
  • тронути 1
  • трошак 1
  • Трошак 1
  • троши 2
  • трошила 1
  • трошим 1
  • трошити 2
  • трошка 3
  • трошкове 1
  • Трошкови 1
  • трошкови 2
  • трошку 1
  • трпела 1
  • трпео 3
  • трпети 1
  • трпи 2
  • трпио 1
  • трпити 3
  • трубадур 1
  • трубадура 1
  • труд 1
  • труда 7
  • трудио 1
  • трудити 1
  • трудићу 1
  • трудом 1
  • труду 1
  • труп 1
  • трупу 1
  • трчале 1
  • трчао 2
  • трчати 1
  • Трчи 1
  • трчи 2
  • трчим 1
  • трчиш 1
  • ту 150
  • Ту 83
  • туга 1
  • тугу 1
  • туђ 1
  • туђа 1
  • туђе 6
  • туђим 1
  • туђинску 1
  • туђу 1
  • тужбе 2
  • Туже 1
  • туже 2
  • тужећи 1
  • тужи 7
  • Тужила 1
  • Тужили 1
  • тужио 3
  • тужити 6
  • тужићу 1
  • тукао 1
  • тукле 1
  • тукли 1
  • туку 3
  • тумара 1
  • тумарају 1
  • тумарајући 1
  • тумараш 1
  • тумачим 1
  • тури 1
  • турим 1
  • тутор 13
  • Тутор 3
  • тутора 8
  • туторовог 1
  • туторство 1
  • тутору 1
  • тући 1
  • тушира 4
  • ћајијама 1
  • ћајије 1
  • ће 318
  • ћебе 2
  • ћеду 11
  • ћелав 1
  • ћемо 85
  • ћерка 1
  • ћете 16
  • ћефу 1
  • ћеш 24
  • ћифта 2
  • ћифтама 2
  • ћифте 5
  • ћифту 1
  • ћошак 1
  • ћошка 1
  • ћошкова 1
  • ћошку 5
  • ћу 122
  • ћуди 5
  • Ћутала 1
  • ћутање 1
  • ћути 12
  • ћутим 1
  • у 1351
  • У 99
  • убезекнула 2
  • убезекнуо 1
  • убија 1
  • убијали 1
  • убију 2
  • убио 3
  • убити 3
  • ублажи 1
  • ублажила 1
  • ублажујем 1
  • убо 1
  • убрзао 1
  • убрисала 1
  • убрисано 1
  • уважава 1
  • уважавају 1
  • уважавате 1
  • уважења 1
  • уважење 1
  • уважењем 1
  • уважити 1
  • увалим 1
  • уваљује 1
  • увати 2
  • уведе 3
  • уведу 1
  • Уведу 2
  • Увек 5
  • увек 70
  • увелико 3
  • уверава 1
  • уверавао 1
  • увере 1
  • Уверен 1
  • уверен 5
  • уверена 1
  • уверени 5
  • уверење 1
  • уверењем 1
  • уверењу 1
  • увери 2
  • уверим 1
  • уверио 4
  • уверити 2
  • увеселења 1
  • увеселење 3
  • увести 1
  • Увече 2
  • увече 8
  • увидели 1
  • увидила 1
  • увидио 1
  • увидите 1
  • увидити 1
  • увио 1
  • увлачити 1
  • уво 2
  • увреде 1
  • увреди 1
  • увредим 2
  • увредио 5
  • увређен 4
  • увређена 2
  • увређене 1
  • увређени 1
  • увуку 1
  • увући 1
  • увуче 1
  • угађа 2
  • угаси 2
  • угаситија 1
  • угасито 1
  • угашен 1
  • углађене 1
  • угледала 1
  • угледан 3
  • угледна 1
  • угнути 1
  • угнутим 1
  • угњетене 1
  • Уговоре 1
  • уговоре 2
  • Уговорено 1
  • уговорили 1
  • уговорим 1
  • угодан 1
  • угостила 1
  • угоститеља 1
  • угостити 1
  • угошћењу 1
  • угрејали 1
  • угрејао 1
  • уда 4
  • удавати 3
  • удадбе 2
  • удадби 3
  • удадбом 1
  • удадбу 6
  • удаје 2
  • удају 2
  • удала 7
  • удале 1
  • удалење 1
  • удали 2
  • удалим 1
  • удалимо 1
  • удаљен 1
  • удаљени 1
  • удам 1
  • удао 1
  • удара 3
  • ударала 1
  • ударам 1
  • ударао 1
  • удари 3
  • ударили 1
  • ударим 2
  • ударио 4
  • ударцем 2
  • удата 6
  • удате 1
  • удати 5
  • удворица 1
  • удели 1
  • уделити 1
  • удељују 1
  • удесио 1
  • удешено 1
  • удовац 9
  • удовица 17
  • Удовица 2
  • удовице 2
  • удовицу 1
  • удовољим 1
  • удовољити 1
  • удовољством 1
  • удостојили 1
  • удри 5
  • уђе 18
  • Уђе 5
  • Уђем 2
  • уђем 6
  • уђемо 10
  • Уђемо 9
  • уђеш 3
  • Уђу 1
  • уђу 4
  • ужи 1
  • ужива 6
  • уживај 1
  • уживали 2
  • уживам 4
  • уживање 4
  • уживати 6
  • ужине 1
  • ужину 2
  • ужурба 1
  • уз 5
  • узајми 1
  • узајмим 1
  • Узајмим 2
  • узајмимо 1
  • узајмити 1
  • узајмљивали 1
  • узајмљивао 3
  • узајмљују 1
  • узано 1
  • узаном 1
  • узбави 1
  • узбрдо 1
  • узбуди 2
  • узбудила 1
  • узбудити 1
  • узбунила 1
  • узвисила 1
  • узвисиш 1
  • узвишени 1
  • узвишено 1
  • Узвишености 1
  • узда 5
  • уздане 2
  • уздизала 1
  • уздисаје 1
  • уздисајем 1
  • уздисајом 1
  • уздисати 1
  • уздише 1
  • уздопада 1
  • уздржава 1
  • уздржавала 1
  • уздржавале 1
  • уздржати 1
  • Узела 1
  • узела 4
  • узело 1
  • узео 22
  • узета 1
  • узети 31
  • узживимо 1
  • узима 7
  • узимају 2
  • узимам 4
  • узимамо 1
  • Узме 1
  • узме 16
  • узмеду 1
  • узмем 13
  • Узмем 3
  • узмемо 4
  • узмеш 1
  • узми 1
  • Узми 3
  • узмите 1
  • Узмите 1
  • Узму 1
  • узму 2
  • узмувао 1
  • узнемирава 1
  • узнемиравају 1
  • узнемиравала 1
  • узнемирила 1
  • узрок 10
  • узрока 4
  • ујазвила 1
  • ујака 1
  • ује 3
  • уједају 1
  • уједаред 2
  • уједно 3
  • ујутру 28
  • укебала 1
  • уклања 1
  • уклони 5
  • уклоним 1
  • уклонио 1
  • уклопе 1
  • Уколико 1
  • уколико 4
  • укопа 1
  • укопава 1
  • укопали 1
  • укопу 3
  • укоренила 1
  • укочен 1
  • укочено 1
  • укочим 1
  • укочио 1
  • украдем 1
  • украдемо 1
  • украо 2
  • украсила 1
  • украсти 1
  • украшена 1
  • укрућен 1
  • улагивали 1
  • улагивао 1
  • улазак 1
  • улазе 1
  • улази 2
  • улазимо 1
  • улазио 1
  • улазити 1
  • улива 1
  • уливам 1
  • улизан 1
  • улизица 3
  • уловити 2
  • ултиматум 1
  • Улучим 1
  • ума 1
  • умањавати 1
  • уме 4
  • умели 1
  • умео 5
  • умерени 1
  • уметнути 2
  • умеш 1
  • Умеша 1
  • умеша 3
  • умивала 1
  • умилан 1
  • умиле 1
  • умилим 1
  • умилити 1
  • умилним 2
  • умилно 3
  • умиљавао 1
  • умиљат 3
  • умиљата 5
  • умиљате 2
  • умиљато 5
  • умиљатост 1
  • умиљатости 1
  • умирали 1
  • умири 1
  • умирила 1
  • умирило 1
  • умирити 1
  • умирућа 1
  • умложавају 1
  • умор 1
  • уморимо 3
  • уморићеш 1
  • уморни 1
  • умота 1
  • Умре 1
  • умре 12
  • умрем 2
  • умрети 4
  • Умрла 1
  • умрла 9
  • умрли 1
  • умро 10
  • умру 1
  • умшлоге 1
  • унаоколо 1
  • унапред 3
  • Унесе 1
  • универзитет 1
  • универсалан 1
  • уносила 1
  • унтауглих 1
  • унтерофицир 1
  • унтерофицира 1
  • унтерофицире 1
  • унтерофицири 1
  • унтерхалтовала 2
  • унтерхалтовали 1
  • унтерхалтовати 4
  • унтерхалтујемо 1
  • унтерхалтујете 1
  • унтерхалтујеш 1
  • унтерхалтунг 1
  • унтерхалтунга 2
  • унук 2
  • унука 1
  • унутра 30
  • унутри 3
  • уопште 2
  • упадне 3
  • упаднем 4
  • упаковала 1
  • упаковано 1
  • упаковану 1
  • упамтио 1
  • упарађена 1
  • упија 1
  • уписан 1
  • уписао 1
  • уписати 1
  • упитати 1
  • упише 3
  • упишемо 4
  • уплакану 1
  • уплашила 1
  • Уплашим 1
  • уплашио 2
  • уплесниве 1
  • уплеснивити 1
  • уплив 1
  • упозна 2
  • упознаду 1
  • упознају 1
  • упознали 4
  • Упознам 2
  • упознам 4
  • Упознамо 1
  • упознамо 4
  • упознао 3
  • упознати 4
  • упознаш 1
  • упознаше 1
  • упола 2
  • упоредити 1
  • употреби 1
  • употребили 1
  • употребим 1
  • употребио 1
  • употребити 2
  • употребљавала 1
  • употребљавати 1
  • управитељ 12
  • Управитељ 3
  • управитеља 8
  • управитељској 1
  • Управитељства 2
  • управитељство 1
  • управитељу 1
  • управља 1
  • управљам 1
  • управо 22
  • Управо 3
  • упрегне 2
  • упрегнути 1
  • упропасти 1
  • упропастила 1
  • упропастити 1
  • упропашћен 1
  • упропашћују 1
  • упусте 1
  • Упусти 1
  • упустим 1
  • упустио 2
  • упустити 3
  • упуте 1
  • упути 1
  • упутим 2
  • упутимо 2
  • упутити 2
  • упутићеду 1
  • упутства 1
  • упуштао 1
  • упуштати 2
  • упушћа 1
  • упушћати 2
  • уреди 6
  • уредила 1
  • уредим 3
  • уредимо 3
  • уредио 1
  • уредити 2
  • уредна 1
  • уредно 2
  • уређено 1
  • уређење 1
  • уређује 1
  • урлауб 1
  • урођена 1
  • усамљен 2
  • усеве 1
  • уселимо 1
  • Уселимо 1
  • усилила 1
  • усиљава 2
  • усиљавање 1
  • усиљавао 3
  • усиљено 1
  • усиљеном 1
  • усићио 1
  • условијем 1
  • условљем 1
  • услуге 1
  • услуги 1
  • услугу 3
  • услужна 1
  • услужни 1
  • услужним 1
  • уснама 1
  • усница 1
  • усопшила 1
  • усопших 1
  • успава 1
  • успе 1
  • успео 2
  • успети 1
  • успех 1
  • успеха 3
  • успеху 1
  • успитају 1
  • успишем 1
  • успоречиш 1
  • успоречкали 1
  • усрдију 1
  • усрдно 1
  • усрећи 2
  • усрећите 1
  • усрећити 1
  • уста 12
  • устајте 1
  • устала 1
  • устали 1
  • устане 11
  • Устанем 1
  • устанем 11
  • Устанемо 1
  • устанемо 2
  • установити 1
  • устану 2
  • устао 2
  • устати 2
  • устеже 1
  • устезати 2
  • усти 1
  • устима 1
  • устраје 4
  • устреба 2
  • устручава 1
  • устручавала 1
  • устручавали 2
  • устручавао 1
  • устужи 1
  • уступам 2
  • уступи 2
  • уступио 1
  • усудио 1
  • усхићава 1
  • усхтеду 1
  • Уталожим 1
  • уталожити 1
  • утамањују 1
  • утворама 1
  • утекао 3
  • утерали 1
  • утерива 1
  • утећи 1
  • утеха 1
  • утеху 1
  • утешен 1
  • утеши 1
  • утешим 1
  • утешио 1
  • утешителне 1
  • утешити 1
  • утиша 1
  • утишају 1
  • утишам 1
  • Утолико 1
  • утолико 9
  • утопио 1
  • утрчи 1
  • утубила 1
  • ући 2
  • ућутасмо 1
  • ућути 1
  • уфате 1
  • уфати 3
  • уфатим 1
  • уфатио 1
  • учасници 1
  • участвовао 1
  • участвује 2
  • участија 1
  • участије 2
  • уче 2
  • учене 2
  • учени 1
  • учену 1
  • учествује 1
  • учећи 1
  • учи 7
  • училе 1
  • учили 2
  • учим 3
  • учимо 1
  • учине 1
  • учини 13
  • учинила 6
  • учиниле 1
  • учинили 5
  • Учинило 1
  • Учиним 1
  • учиним 11
  • учинимо 2
  • Учинио 1
  • учинио 14
  • учините 1
  • учинити 22
  • учиниш 1
  • Учио 2
  • учио 8
  • учитељ 14
  • Учитељ 3
  • учитеља 5
  • учитеље 1
  • учитељу 1
  • Учитељу 1
  • учити 7
  • учтив 2
  • учтива 3
  • учтивјејше 1
  • Учтиво 1
  • учтиво 3
  • учтивост 1
  • учтивости 1
  • учтивошћу 1
  • ушао 2
  • ушепртљио 1
  • уши 7
  • ушију 5
  • ушла 1
  • ушли 2
  • уштрб 1
  • ф 11
  • Ф 2
  • фабула 1
  • фад 2
  • фазана 1
  • фазане 1
  • Фајн 4
  • фајн 5
  • фактум 1
  • Фала 10
  • фала 8
  • фале 4
  • Фали 1
  • фали 24
  • фалила 2
  • фалили 3
  • фалило 5
  • фалим 1
  • фалио 5
  • фалити 5
  • фалична 1
  • фамилија 14
  • Фамилија 2
  • фамилијаризира 1
  • фамилијаризират 1
  • фамилијаритет 1
  • фамилијарне 1
  • фамилијарни 2
  • фамилијарним 1
  • фамилијарној 1
  • фамилије 8
  • фамилији 4
  • фамилијом 1
  • фамилију 4
  • Фани 6
  • Фаника 3
  • Фанике 1
  • Фаники 2
  • Фаникином 1
  • Фаником 1
  • Фанику 5
  • фантазија 5
  • фантазије 6
  • фантаста 1
  • фантасте 1
  • фантастом 1
  • Фараон 1
  • фарба 4
  • фарбају 1
  • фарбале 1
  • фарбања 1
  • фарбањем 1
  • фарбе 1
  • фарбла 1
  • фарбом 2
  • фасовања 1
  • фата 1
  • фатали 1
  • фатати 1
  • фатермердер 1
  • фатермердера 1
  • фатермердерма 2
  • фаха 1
  • фацирајући 1
  • фашанге 1
  • фаше 2
  • фела 2
  • фелдвебла 1
  • феле 1
  • фелер 1
  • фергисмајнихт 1
  • фердек 2
  • фердеку 3
  • ферлегенхајт 5
  • ферфушован 1
  • фехтшул 1
  • феш 1
  • фиглар 1
  • фигле 1
  • фигура 3
  • фигури 1
  • фигуру 1
  • физиогномику 1
  • физиологе 1
  • физономију 1
  • фијакер 1
  • Фијакера 1
  • фијакеру 1
  • фијаско 1
  • филистер 3
  • филистере 2
  • филистери 3
  • филистерима 1
  • филистером 1
  • филистерске 1
  • филозовија 1
  • филозофији 1
  • филозофију 1
  • филозофираш 1
  • философирала 1
  • фина 2
  • Фина 2
  • финансијалне 1
  • финансијално 1
  • финансије 1
  • финанције 1
  • финанцрешпицијента 1
  • Фине 1
  • Фини 1
  • фини 3
  • фино 1
  • фину 1
  • фиранга 1
  • Фиранга 1
  • фирангу 1
  • фиранта 1
  • фиршт 1
  • фирштове 1
  • фисиономије 1
  • фићфириће 1
  • Фишкал 1
  • фишкал 5
  • фишкала 3
  • фишкале 1
  • фишкали 1
  • фишкалом 2
  • Фишпајха 1
  • фишпан 1
  • Фишпауховица 1
  • Фишпауховице 1
  • Фишпауховицом 1
  • Фишпауховицу 3
  • флаше 2
  • флегматична 1
  • флегматично 2
  • флегме 1
  • флегму 1
  • фор 1
  • форинта 2
  • форинти 27
  • форинту 1
  • форма 1
  • формалан 1
  • формално 1
  • форме 1
  • форми 5
  • формом 2
  • форму 5
  • формунд 1
  • формундер 3
  • Формундер 3
  • формундера 1
  • форштату 1
  • фотографије 1
  • фотографирани 1
  • фотографираним 1
  • фотографисан 1
  • фотографисаним 1
  • фотографична 1
  • фрајла 57
  • Фрајла 6
  • фрајлама 3
  • фрајлашке 1
  • фрајле 12
  • Фрајле 3
  • фрајли 5
  • фрајлини 1
  • Фрајлица 1
  • фрајлица 4
  • фрајлицама 1
  • Фрајлице 3
  • фрајлице 7
  • фрајлицу 3
  • фрајлом 3
  • фрајлу 6
  • фрак 1
  • фрака 1
  • фраку 1
  • францеза 1
  • францес 1
  • француски 3
  • француском 1
  • француску 1
  • фрау 4
  • фризерка 1
  • фризирату 1
  • фризуре 1
  • фришак 1
  • фришка 1
  • Фришко 1
  • фришко 3
  • фришког 1
  • фришку 1
  • фрол 1
  • фртаљ 1
  • фртаљчиће 1
  • фруштук 10
  • Фруштука 1
  • фруштука 2
  • фруштуковали 1
  • фруштуком 1
  • фруштукујемо 1
  • Фруштукујемо 1
  • фумигирала 1
  • фумигирање 1
  • фумигирати 1
  • фунту 1
  • фурија 1
  • фуруна 1
  • фуруну 2
  • футирам 1
  • фушер 1
  • фушерски 1
  • Ха 10
  • ха 8
  • хабе 1
  • Хајд 16
  • хајд 9
  • хајде 1
  • Хајде 1
  • Хајдмо 2
  • хајдмо 6
  • Хајратсконтракт 1
  • хајратсконтракт 2
  • хајратсконтракта 1
  • Хајте 1
  • хака 1
  • халбсајтел 1
  • халбсајтла 1
  • хале 1
  • халов 1
  • хаљина 10
  • Хаљина 2
  • хаљинама 6
  • хаљине 20
  • хаљини 2
  • хаљиници 1
  • хаљину 3
  • хандгелта 1
  • Хандле 2
  • хандлов 2
  • хандлове 1
  • хандлови 2
  • хандлуј 1
  • Ханика 86
  • Ханике 10
  • Ханики 13
  • Ханикин 1
  • Ханикина 1
  • Ханикино 1
  • Ханикиног 1
  • Ханикиној 1
  • Хаником 9
  • Ханику 28
  • харамиске 1
  • хармоније 1
  • хасне 2
  • хасни 2
  • хасну 4
  • хатар 2
  • хаузмајстеру 1
  • хаузмајстора 1
  • хаупквартир 1
  • хаусмајстерима 1
  • хаусмајстеру 1
  • хаусмајстора 1
  • хаусхера 1
  • хемороиде 1
  • Хер 2
  • Хермина 15
  • Хермине 3
  • Хермини 4
  • Херминин 1
  • Херминина 2
  • Херминини 1
  • Хермину 5
  • херцклопфен 1
  • хец 1
  • хиљада 10
  • хиљаде 5
  • хиљаду 1
  • хиљадугодишњег 1
  • Хинеско 1
  • хипотеке 1
  • хипотеку 4
  • хируркски 1
  • хита 1
  • хитам 1
  • хити 1
  • хитно 1
  • хитости 1
  • хитрости 1
  • Хм 1
  • ход 1
  • Ход 1
  • хода 4
  • ходај 1
  • ходам 1
  • ходао 1
  • ходати 1
  • ходио 1
  • ходу 1
  • хозентрогери 1
  • холбе 1
  • холби 2
  • холосаног 1
  • холујини 1
  • Хопфгартен 1
  • Хопфенгартену 2
  • хору 1
  • хотел 4
  • хотелом 1
  • хотелу 4
  • хотео 1
  • Хоће 9
  • хоће 91
  • Хоћеду 1
  • хоћеду 3
  • Хоћемо 6
  • хоћемо 8
  • хоћете 3
  • хоћеш 14
  • Хоћеш 5
  • Хоћу 16
  • хоћу 34
  • хранитељ 2
  • хрђава 3
  • хрђави 4
  • хрђаво 6
  • хрђавог 1
  • хрђаву 1
  • хрче 1
  • хтела 13
  • хтеле 1
  • Хтели 1
  • хтели 13
  • Хтео 1
  • хтео 58
  • хтети 1
  • хукну 1
  • хуља 1
  • хунцвутарија 2
  • хунцвутарије 1
  • хунцвутарији 1
  • хусар 7
  • хусара 3
  • хусаре 6
  • Хусари 1
  • хусари 4
  • хусарима 2
  • хусарске 1
  • хусарски 2
  • хусарску 1
  • хусару 1
  • хуче 1
  • Ц 1
  • цакћати 1
  • цапнштрајх 1
  • цара 1
  • цванцик 9
  • цванцика 2
  • цвет 3
  • цвета 4
  • цвећа 2
  • цвећем 1
  • цвиле 1
  • цвили 1
  • цедуља 1
  • цедуљу 3
  • Цезара 1
  • цеј 1
  • Цел 1
  • цел 14
  • Цела 1
  • цела 7
  • целе 2
  • цели 8
  • целим 1
  • Цело 1
  • цело 5
  • Целог 1
  • целог 3
  • целој 11
  • целом 3
  • целу 7
  • цељ 1
  • цензуру 1
  • цента 5
  • цео 26
  • Цео 5
  • церека 4
  • церекају 2
  • церекала 1
  • церекањем 1
  • церемоније 2
  • церемонијом 1
  • цивилизације 1
  • цивилима 1
  • цивилне 1
  • цивилу 1
  • Цигане 1
  • цигани 1
  • Цигани 8
  • Циганима 1
  • Циганкама 1
  • циганска 1
  • циганско 1
  • циганску 2
  • цигара 1
  • цигаре 1
  • цигару 2
  • цил 2
  • цили 2
  • цилу 1
  • циљ 2
  • ципеле 1
  • ципелицама 1
  • Циропедију 1
  • цирцејске 1
  • цитирам 1
  • цифрати 2
  • Цифрић 7
  • Цифрића 2
  • Цифрићу 1
  • Цицероновог 1
  • цичој 1
  • цол 1
  • црв 2
  • црва 2
  • црве 1
  • црвен 1
  • црвени 1
  • црви 3
  • црепа 1
  • цркве 2
  • цркву 4
  • цркнут 1
  • цркнути 2
  • црн 1
  • црна 3
  • црне 5
  • црним 3
  • црнином 1
  • црнкаста 1
  • Црном 1
  • црном 3
  • црномањасте 3
  • црноокој 1
  • црнооку 1
  • црте 3
  • цукерпокер 1
  • цукерпокера 1
  • чаја 1
  • Чак 1
  • чак 3
  • чакшире 4
  • чам 1
  • чанак 2
  • чанчић 1
  • чарапе 1
  • чардаш 1
  • чарду 1
  • чаршав 1
  • Час 1
  • час 19
  • Часа 1
  • часа 4
  • часе 1
  • часно 1
  • част 7
  • часте 1
  • части 6
  • частили 1
  • частило 1
  • частимо 2
  • частити 2
  • чаша 2
  • чашама 1
  • чаше 4
  • чаши 4
  • чашице 1
  • чашу 8
  • чварци 1
  • Чевићка 8
  • Чевићкино 1
  • Чевићкиног 1
  • Чевићком 1
  • Чевићку 1
  • чега 9
  • чежња 2
  • чежњу 1
  • чезне 3
  • чезнем 3
  • чезну 1
  • чезнуле 1
  • чезнуо 1
  • чезнући 1
  • чека 17
  • чекај 2
  • Чекај 3
  • Чекајте 1
  • чекају 9
  • чекала 2
  • чекали 3
  • чекам 17
  • Чекам 4
  • Чекамо 2
  • чекамо 9
  • чекање 1
  • чекао 5
  • чекати 7
  • чело 6
  • челу 1
  • Чељад 1
  • чељади 1
  • чељуст 1
  • чем 2
  • чему 10
  • чест 5
  • честе 1
  • чести 3
  • Честит 1
  • честит 3
  • честите 2
  • честити 1
  • честитим 1
  • честитог 3
  • честиту 1
  • често 44
  • Често 5
  • четворица 2
  • четвороручно 1
  • четврта 1
  • четвртак 2
  • четврте 1
  • Четврти 2
  • четврти 3
  • четири 11
  • четка 1
  • четкицу 1
  • четку 1
  • четници 1
  • четрдесет 4
  • четрест 6
  • четрнаест 4
  • четрнаестој 1
  • чешаљ 1
  • чешће 9
  • чибука 1
  • Чивута 1
  • Чивути 1
  • чивутској 1
  • чивутском 1
  • чизмама 1
  • чизме 5
  • Чија 1
  • чији 2
  • чију 1
  • Чика 206
  • чика 9
  • чике 1
  • Чике 9
  • чики 1
  • Чики 21
  • Чикин 4
  • Чикино 2
  • Чикиног 1
  • чико 1
  • Чико 24
  • чиком 1
  • Чиком 12
  • Чику 22
  • чику 3
  • чим 5
  • чина 1
  • чине 4
  • чини 36
  • чинила 3
  • чиниле 1
  • чинили 3
  • чинило 1
  • Чинило 1
  • чиним 8
  • чинимо 1
  • чинио 10
  • чините 2
  • чинити 15
  • чиниш 2
  • чиновник 1
  • чиновнике 1
  • чиоду 1
  • чисменка 2
  • чист 3
  • чиста 2
  • чисте 6
  • чисти 1
  • чистим 1
  • чистио 1
  • чистите 1
  • Чисто 1
  • чисто 16
  • чистог 1
  • чистога 1
  • чистој 1
  • чистом 1
  • чистота 1
  • чистоти 1
  • чисту 2
  • чита 11
  • Читав 1
  • читав 8
  • читава 1
  • читаве 1
  • читаво 2
  • читавој 1
  • читаву 1
  • читај 1
  • читају 2
  • читам 9
  • читамо 3
  • читање 1
  • Читао 1
  • читао 6
  • читати 4
  • читаш 2
  • чишћењу 1
  • чланака 1
  • човек 150
  • Човек 2
  • човека 27
  • човеком 6
  • човекомрсци 1
  • човеку 8
  • човечанског 1
  • човечаство 4
  • човечаству 2
  • човече 1
  • човеческа 1
  • чоје 1
  • Чрез 1
  • чрез 5
  • чува 5
  • чувајте 1
  • чувају 1
  • чувам 1
  • чувар 1
  • чувати 3
  • чуваш 1
  • чувења 1
  • чувства 2
  • чувствителан 1
  • чувствително 2
  • чувствовања 1
  • чувствује 2
  • чуда 1
  • чудан 5
  • чуде 5
  • чудеса 3
  • Чуди 1
  • чуди 7
  • чудиле 1
  • Чудили 1
  • чудили 2
  • Чудим 2
  • чудим 5
  • чудимо 1
  • Чудио 1
  • чудио 8
  • чудити 3
  • чудна 1
  • Чудна 1
  • чудне 1
  • Чудно 2
  • чудно 4
  • Чудноват 1
  • чудном 1
  • чудну 1
  • Чудо 1
  • чудо 7
  • чуду 2
  • чује 15
  • Чује 4
  • чујем 11
  • Чујем 5
  • Чујемо 2
  • чујемо 3
  • Чујеш 1
  • чујеш 2
  • чујмо 1
  • Чују 1
  • чују 6
  • Чула 3
  • чула 7
  • Чули 4
  • чули 6
  • чуло 2
  • Чуо 11
  • чуо 28
  • чуства 5
  • чуство 2
  • чуствовања 1
  • чути 8
  • чутура 1
  • чутуре 1
  • Чутуру 1
  • џавељају 1
  • џаку 1
  • џандрљива 2
  • џентлмен 2
  • џентлменски 1
  • џеп 6
  • џепа 7
  • џепу 11
  • џигерици 1
  • Ш 12
  • шајна 4
  • шакама 2
  • шаке 2
  • шаку 1
  • шала 9
  • шале 14
  • шали 6
  • шалили 1
  • шалим 2
  • шалимо 3
  • шалио 1
  • шалите 1
  • шалити 5
  • шалиш 1
  • шалом 2
  • шалу 5
  • шаље 1
  • шаљив 2
  • шаљиве 1
  • шаљиво 1
  • шаљивог 1
  • шампањера 1
  • шампион 1
  • шантајући 1
  • шанца 1
  • шапнем 1
  • шаптајући 1
  • шапутале 1
  • шапутање 1
  • шапутати 1
  • шарана 1
  • шаренији 1
  • шареног 1
  • шармант 4
  • шасекоте 1
  • шатра 1
  • шатре 2
  • Швајцера 1
  • Шегрт 1
  • шегрт 2
  • шегрта 1
  • шегртлук 3
  • шегртлука 2
  • шегрту 1
  • шедама 1
  • шедатор 2
  • шедатора 1
  • шеде 1
  • шепртљи 1
  • шесет 5
  • шеснаест 1
  • шест 15
  • шесте 1
  • шесто 1
  • шета 8
  • шетајућег 1
  • шетајући 1
  • шетала 1
  • шетам 12
  • Шетам 3
  • Шетамо 2
  • шетамо 4
  • шетао 4
  • шетате 1
  • шетати 4
  • шетњи 2
  • шетњу 4
  • шеће 1
  • шеф 2
  • шефа 1
  • шешир 15
  • шешира 4
  • шешире 4
  • шеширма 1
  • шеширом 1
  • шеширу 4
  • шибате 1
  • шибаш 1
  • шије 1
  • шилтом 1
  • шиљао 1
  • Шиљао 1
  • шиље 1
  • шиљу 1
  • шири 1
  • широк 1
  • шишам 1
  • шкандал 2
  • шкизирам 1
  • шкоди 2
  • шкодило 3
  • шкодити 4
  • Школа 1
  • школа 9
  • школама 2
  • школе 15
  • школи 15
  • школовања 1
  • школовање 1
  • школовати 1
  • школска 1
  • школске 3
  • школском 1
  • школу 30
  • шкрипу 1
  • шкрофла 1
  • шкрофле 1
  • шкрофулозне 2
  • шкрофулозног 1
  • шкрупулозна 1
  • шланг 3
  • шлафрок 1
  • шлафроку 1
  • шлог 3
  • шлога 1
  • шлоговат 1
  • шлос 1
  • шмајхлер 1
  • шмајхловати 1
  • шмајхлујем 2
  • Шмалц 3
  • Шмалца 1
  • шмахтенд 2
  • шмук 1
  • шмука 1
  • шмуциг 3
  • шнајдер 2
  • Шнајдер 2
  • шнајдера 4
  • шнајдерски 2
  • шнајдеру 1
  • шнуфао 1
  • шогор 1
  • Шогор 1
  • шогора 3
  • шогоре 1
  • Шогоре 1
  • шогорица 1
  • шогором 3
  • шољу 1
  • шпајз 1
  • шпајза 2
  • шпартански 1
  • шпархерта 1
  • шпархерти 1
  • шпацирај 1
  • шпекулацију 1
  • шпекулира 1
  • шпекулирати 1
  • шпенцер 1
  • шпенцлу 1
  • шпизбургера 1
  • шпизбургере 1
  • шпилере 1
  • шпиловати 1
  • шпилују 1
  • шпиритуса 1
  • шписбургер 3
  • шписбургерски 1
  • шпитаљу 1
  • шпицбуба 1
  • шпицбуби 1
  • шпицеве 1
  • Шпицер 6
  • шпици 1
  • шпицпуб 2
  • шпоркасу 1
  • шпрахмајстер 1
  • шта 272
  • Шта 58
  • штаб 1
  • штабом 1
  • Штавише 3
  • штавише 9
  • штајнрајх 1
  • штајф 1
  • шталу 1
  • штамбух 3
  • штамбухе 1
  • штапсканцеларији 1
  • штатуа 1
  • штафирунг 1
  • штафирунга 2
  • Штација 1
  • штације 6
  • штацији 1
  • штацију 6
  • штедљив 1
  • штета 4
  • Штета 4
  • штету 6
  • штикле 1
  • штиклова 1
  • штиклове 1
  • штипендија 1
  • штипендије 2
  • Што 19
  • што 547
  • штогод 3
  • штоку 1
  • штоно 1
  • штоф 1
  • штрапаца 1
  • штриклу 1
  • штруфнама 1
  • штруфне 1
  • штудијама 1
  • штудије 1
  • штудира 1
  • штудирам 1
  • штуку 1
  • штумадла 2
  • штумадле 1
  • штумадлу 3
  • штумедле 1
  • штуцају 1
  • шуга 1
  • шукундеде 1
  • шуми 1
  • шумице 1
  • шумицу 1
  • шуму 2
  • шунка 1
  • шунке 3
  • шурују 1
  • шусовит 1
  • шустер 1
  • шустера 3
  • шустеру 1
  • шушка 2
  • шушне 5
  • шушнем 1
  • шушнула 1
  • шушнуо 2
  • шуште 1
  • шчепа 1
  • шчепају 1
88262 matches
е породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога му 
тане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао  
Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около  
њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{ 
емо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да 
у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш д 
узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад 
 више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму 
>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p>  
им устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика г 
а развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да пр 
г, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају о 
толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па ми 
а је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и го 
мо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати,  
{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S}  
Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно с 
ромишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с мој 
ће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па с 
у прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за к 
ко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући мо 
 не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га 
ремда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог 
 сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на 
ајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у н 
а је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писм 
Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно  
 држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залаг 
једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија  
; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и  
им братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на а 
, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мо 
ема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда  
 залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због 
 ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што ј 
ала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> 
 како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранк 
 није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је 
будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, 
а није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p>  
 могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у св 
Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Как 
Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени обр 
е, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она п 
ри.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »мног 
а је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало зад 
к с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђаво 
рат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, п 
ба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љути 
.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У  
теље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године,  
мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на к 
ред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтц 
шић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа 
е школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца ра 
се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи 
иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцела 
асне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам  
мо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си 
ну’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и  
 ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу с 
старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам мога 
оналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданд 
ам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p 
 госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада с 
 стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите увер 
 какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за  
м другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад 
рона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: к 
 ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све 
а јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, ми 
у.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са  
та одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се  
} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — прет 
за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад е 
му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без  
ато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла 
да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> < 
в«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и  
 па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Он 
имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег приход 
та ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао,  
уком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја с 
о дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фрушту 
 нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигациј 
му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био 
м разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда 
 узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n=" 
њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке л 
им, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја 
ућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а за 
а друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ј 
онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо 
тка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p>  
ди носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и 
ес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не д 
 дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Руч 
остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p 
може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре све 
зике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме ру 
ерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на  
> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала ф 
 прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примим 
ела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у н 
је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи  
сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава  
ру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи  
та познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради,  
мер, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће б 
о.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те  
ерујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор 
 <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гри 
«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у 
ш доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се ут 
 и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Ј 
 више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот 
пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину 
е би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма и 
 своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на  
ви, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што с 
вац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало до 
је за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну вел 
само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа 
ацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират;  
се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо к 
, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није  
 недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; по 
што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо шт 
 човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим 
з далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно б 
{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо,  
анем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, а 
и.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада мор 
.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава  
намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад  
дре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква 
о имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице 
дише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са 
 госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора 
збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који ј 
{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка 
омало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући 
м с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним 
 Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и  
и из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнем 
пртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати,  
ије било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да с 
ове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради св 
ражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам  
га фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерен 
и не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладил 
 би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба 
и, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’  
’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако с 
 ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја  
хвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био памета 
у заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност  
о је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она  
 како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако ист 
тафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што  
баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо н 
чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако п 
S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми 
кције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро  
а Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала  
ћ, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је 
м.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао 
ки да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није в 
 запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко пр 
 Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетн 
ровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не брани 
ино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као 
л; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Ј 
S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка 
 да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми 
и.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отар 
 <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну  
рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У гос 
ц у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће в 
чи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, 
, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> о 
држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред з 
о пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини  
то моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се  
аничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.< 
 јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга парт 
екцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и поч 
<head>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка,  
етар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај  
му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми 
ићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере 
p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, п 
зим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам руч 
е разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо  
дњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била до 
 само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види е 
и дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног и 
а има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори  
дно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са св 
 је видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло д 
м срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратк 
падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде 
 ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; ме 
у чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадо 
ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па л 
волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју  
, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, 
ва била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолик 
ђу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ т 
 молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у 
овица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и дола 
ћ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то веч 
Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p> 
а њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује  
је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; ник 
у састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући,  
и.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио 
требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним у 
неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само д 
јест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; за 
ију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре  
S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова  
штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често  
сићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је б 
 све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двој 
равковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не мог 
, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хо 
јцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту 
> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба па 
то, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фра 
 свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин 
као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем ред 
учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак пор 
е стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год доп 
не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако 
це; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ 
којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да  
.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, 
 нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и пра 
} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{ 
 за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S 
фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре  
езла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно м 
д’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи  
екшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплес 
очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној 
ада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта ј 
ав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха! 
а чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Припов 
анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нис 
ам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док 
 Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га 
ц дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим 
ој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Мила 
Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, 
 бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учи 
е пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао  
га, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га уват 
ацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на ме 
{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф ј 
 оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливиј 
 на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долаз 
 узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ мило 
анас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{ 
 најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је н 
} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљ 
што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одоб 
 подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене 
дну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова 
а’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су 
 но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} На 
 морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} У 
то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншп 
опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S}  
 други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њег 
 били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћиф 
о видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребац 
опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислел 
логе фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она  
о и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у жи 
} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је и 
е, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше 
кидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме  
срећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S}  
 су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати м 
огред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је о 
је!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста см 
њу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на  
ло што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p 
а била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, и 
мо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волел 
, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, к 
остојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p 
ој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи  
 »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она ми 
а га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па 
S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хт 
то Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, 
елка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа 
и.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су 
наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докаж 
 иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То  
 собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба 
ту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који о 
 враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку 
идиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, 
 узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да  
ју, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз 
 од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће 
ти, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«. 
 ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ст 
, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из  
особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казат 
 страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Са 
и ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није бил 
 је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за уд 
и, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече  
 но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си ма 
рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу  
идим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује 
 неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Т 
пут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се м 
ити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог н 
изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати  
сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, д 
 да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу  
Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти 
 и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алат 
место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није 
је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и лати 
ног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руковод 
овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја су 
тељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица 
59" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и то 
 дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не во 
 која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" 
кад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да  
ј није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> < 
 Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Н 
 фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платит 
о.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија  
е јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пен 
 расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си г 
ј и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ 
ећом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није мог 
м био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Ш 
ћег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је гр 
естаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала  
шим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је 
ије зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што 
акве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.«  
 моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После 
а се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јо 
јна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би 
ајвећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави л 
ко своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо ве 
ити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да и 
гом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} 
{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослоб 
 Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за ве 
ити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутр 
ој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без 
сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора заз 
тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа 
викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми  
били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нис 
да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам,  
е то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом про 
{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за л 
ва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас же 
е на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Ч 
 бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до  
ислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате 
а зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања зве 
ије видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве гроф 
били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се м 
 су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави 
еднем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обуч 
ук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n=" 
јић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да  
се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ха 
о бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} 
 тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идин 
више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ 
добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет 
м.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да воле 
стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним пут 
Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који јед 
и паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити 
о.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су 
ти.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’  
алу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како 
 први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао  
ад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја  
авати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја 
ти није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унт 
мо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одмор 
у, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу 
Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо пр 
 и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код 
 ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене  
зу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{ 
пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фи 
 сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и  
таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за  
 чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу н 
ше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Ј 
зврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ н 
у мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад 
добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два м 
 право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} П 
е већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p> 
сне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} 
 пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S 
очетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не сме 
ема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S}  
олико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је  
о да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори коч 
станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чард 
 изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Ч 
езике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млог 
сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донес 
а видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не мог 
ом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је б 
ала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести дос 
2" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да 
оре шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне ст 
, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пош 
 се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> < 
т на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па  
{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p> 
е с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве 
 био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су пр 
ка је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој 
 торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи п 
 онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако ис 
ку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’  
 водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство ниј 
 чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии пам 
поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржа 
је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а 
блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фа 
 се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може М 
ђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја 
а, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како ј 
тстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ј 
 сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш 
ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се инш 
атра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфе 
м животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмог 
 кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде н 
идиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни једа 
 сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајбла 
 је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер а 
 мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по с 
 плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па в 
а; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си при 
 Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луци 
 и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић 
каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне  
равца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како  
Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је в 
 сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо 
ице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњи 
је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да  
поведати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" / 
на Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А  
д Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао,  
простите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми ниј 
је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га с 
илија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофул 
да видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p 
, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго п 
аједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач 
 Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свет 
је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, т 
 <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је з 
а је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту дево 
ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S}  
на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвише 
често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку  
Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S 
ац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка дев 
та, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам испове 
а љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову 
рити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да 
штар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, по 
ише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ ра 
 нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и  
.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, к 
ти како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, доб 
ћи иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ с 
сетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово п 
и.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову  
сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} 
иповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала  
гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са с 
 ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} 
руговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајн 
ати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма 
едног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код 
о.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} 
оручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта  
ранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се н 
на о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријат 
ћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па с 
еданаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој исто 
.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ ниј 
 могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се до 
на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И т 
 на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не и 
терхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма ко 
ања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познава 
е.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верн 
 вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо  
ранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми неће 
 њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута п 
то такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у  
 једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри нанов 
, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо  
ио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим 
 Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, 
 па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у гос 
апред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} В 
ем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, 
не, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p 
њижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане,  
 прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред п 
p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу 
нко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да 
} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и но 
ваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате накл 
ересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> 
ропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ мора 
заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао 
милије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> 
и.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињ 
 тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушки 
у, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{ 
и принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику реч 
 био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, 
девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам  
ерсоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер,  
 то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће  
S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чи 
а награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се 
 и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је б 
н је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, па 
једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је 
 си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, к 
идеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та 
ина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерат 
> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њ 
исаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’  
од воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди;  
ебају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S}  
не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрај 
јем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} 
 а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Је 
м разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни 
ви, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет п 
шпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се  
ије се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су  
 да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој к 
мо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма 
ислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног 
се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га п 
ки, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На 
ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да  
е, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије 
 би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стак 
и, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фам 
извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.< 
 гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у фер 
ође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дам 
кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем 
ла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Х 
 умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцне 
се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкињ 
к.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гр 
ту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па 
се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег б 
утру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате  
ка и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћем 
а људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће  
исару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ с 
ањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта 
и џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је уну 
Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p 
у пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се осло 
еба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми  
не на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Нар 
.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселил 
аш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поч 
/p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да в 
— именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мр 
пет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се  
 стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си пу 
p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражи 
о гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с так 
.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кр 
е сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но  
пу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа  
н како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја  
то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика  
.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p 
ана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван шко 
 и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чу 
то и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се прав 
 јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега,  
вице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Г 
ти гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни  
само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легне 
о добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не  
ве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и к 
ање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пиј 
 да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па  
де је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризер 
и могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара с 
.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Пи 
ржи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа  
аерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па одан 
о наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемониј 
стију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S}  
о, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава 
/hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по  
распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро 
 на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То ј 
може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од 
да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад  
" /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове  
тила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми  
уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још  
еметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао 
шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију 
иликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији 
 кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на  
ти у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Ми 
 познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа  
ати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао 
приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој 
па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да заб 
какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине х 
 сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n= 
сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од двае 
е зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим ј 
каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су 
ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да 
ди, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Ва 
а.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S 
е нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира 
 уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ 
он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако  
; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p 
, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да  
иљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{ 
о терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома 
су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је  
 хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, 
ајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте,  
љни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још  
имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p> 
ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S}  
»Какве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Он 
то одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад 
ер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу 
на фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«< 
шти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију 
у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, т 
о је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Ник 
ла пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову опер 
смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} О 
орено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.« 
ио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио 
бост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опр 
сам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и од 
ру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћ 
, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{ 
па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ће 
вили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису,  
!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана има 
ео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је 
 таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је  
 сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа виш 
 у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу 
, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се на 
 у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фа 
да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме с 
} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти т 
г тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми  
жи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам учас 
т видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљи 
је; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав  
 разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикот 
и се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерењ 
ерење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се та 
и заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги с 
ефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам ра 
едном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност 
да сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обиј 
} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди  
 грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогни 
ам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветоват 
 је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетиз 
ако кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; н 
онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби ср 
p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао 
одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се 
инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се  
 фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И ме 
Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што јо 
 измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један вел 
и дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не мо 
ине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу. 
S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не 
ио је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, ниј 
ам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе о 
ве за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, 
амо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воден 
ковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света;  
е; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као  
ете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се 
»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« 
и никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета 
 цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се до 
нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>» 
пут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багат 
Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p 
 рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји ко 
уге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Се 
згледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> < 
 правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p>  
сорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучи 
«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабос 
олдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p>  
.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p>  
 него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпек 
 јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива 
ет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав 
ијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Во 
 без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затв 
S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p 
S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друг 
оји већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Н 
или, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код 
 се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, мил 
ће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у  
шао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., 
 учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд 
 сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату кур 
р, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостив 
икуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S 
 шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... 
је с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да с 
ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и  
старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, 
е волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл т 
 аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић;  
 се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти т 
ш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, не 
/p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован 
и ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбурге 
р мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби сваш 
, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео с 
ка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа с 
а није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби до 
здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у  
»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо,  
ћ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавн 
и’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да  
S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S 
 прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим 
о <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толик 
и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само са 
а ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то  
м познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десић 
унста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младим 
 нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зат 
о иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове пону 
а би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нуж 
а девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није ра 
шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме он 
сао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, т 
, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не бран 
бриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Д 
/p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио. 
ство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез  
, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из  
рајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</ 
ра не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншп 
аром.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само проро 
S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио 
ослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, 
се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је 
лике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заи 
данпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бран 
ити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривић 
сићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору. 
а била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љ 
тове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по глас 
аго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на в 
есечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Св 
какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из дал 
отове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пун 
иле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и т 
ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи н 
ја — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла О 
: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S 
инират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устр 
терством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши. 
ријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема н 
 фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има к 
а властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са свет 
ста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицов 
о јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какв 
оче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фан 
ореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним  
ква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је 
ти.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична да 
 дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у к 
 квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант 
пет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића,  
анку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</ 
ећ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено м 
сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S 
p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} 
се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочеп 
нео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>М 
бучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шн 
ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мен 
> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} 
шао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шт 
есо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко  
могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ 
есеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бран 
ите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина  
па млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал 
е готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супру 
н тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> 
имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је би 
ерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам 
gn xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како 
Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Још 
ри, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p 
а, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чик 
 с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још каз 
?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто 
крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариш 
} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Ка 
ству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на дв 
д милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама м 
.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми куз 
о да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи 
о ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, ка 
зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не п 
ем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви 
р плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом. 
воме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гр 
е једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може б 
 треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били 
 она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi 
ог дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами 
је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p 
атерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет годин 
ите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им 
јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Т 
рио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и уда 
> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред ме 
о првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи меле 
на неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко 
е 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000  
мљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p 
 је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гро 
није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да о 
 пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отк 
ио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити 
већ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро 
знанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље  
е у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути. 
Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Поста 
гнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговор 
м жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с 
мо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби 
Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до сво 
тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> 
 исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здр 
{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика вр 
м с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са  
Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све при 
ко Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра де 
 није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја  
ас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волел 
ужи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку вр 
ма стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <p 
кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Ко 
тор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова п 
ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити. 
Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас 
чи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управи 
ечем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за виде 
тавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто ок 
 да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план у 
 претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да г 
е о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хр 
је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утех 
е водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су  
свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако  
S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Г 
 увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благород 
лостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, д 
 даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик за 
авити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље  
казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је им 
.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па 
} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он о 
а шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имен 
д дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што чове 
а, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће  
а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но ко 
} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S 
, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ  
 је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> < 
 мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесе 
живам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p>  
нуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дођ 
 зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде ј 
 одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због  
блигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, п 
у.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећа 
да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p 
 њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се  
 зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, 
{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако  
по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да с 
 Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се те 
рачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{ 
о је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај јед 
{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била 
 дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен 
е за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели 
«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му 
скираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»О 
?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек пове 
 ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} 
 за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S}  
 ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како  
} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ ка 
 Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да с 
} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве  
, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој 
 а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има  
ре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није 
Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milesto 
.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом пао 
>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче? 
е ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну 
кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је ст 
апише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нис 
 сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n 
аборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победи 
даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан у 
девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је 
 је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво уве 
p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који  
а.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, б 
се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лиц 
 млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да с 
 да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда те 
нда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако добро 
го визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика пов 
треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи,  
 отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим  
 па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у  
ледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће. 
бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегај 
е дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млог 
 се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако с 
ржати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Ре 
ко се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне 
чена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу  
а код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта  
вде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд с 
 Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време 
нали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји д 
м једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’т 
а сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ник 
им, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до 
м ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако  
>Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд 
а — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља 
олак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p 
ком добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се  
ивање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види  
што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо 
м им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици 
>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у 
грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се 
 да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек  
 те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на ме 
ти; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не 
свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узет 
 пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу п 
же муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од ж 
ранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но мил 
м дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p>  
ен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она 
ке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра 
стане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане 
фицини бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Ид 
р дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то прип 
демо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек  
о мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди  
зрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, м 
то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la">c 
 Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, је 
 се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати 
ст, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји В 
> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње 
 знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка о 
средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај  
ама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а 
 их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већ 
бу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ 
жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се. 
Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} 
а ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише 
још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет;  
 дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да мож 
 ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и 
готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Лив 
м сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе  
дан је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p>  
 престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви и 
.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{ 
и жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи с 
пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег о 
ад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба чо 
н случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би с 
ослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S 
са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако 
 њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около јед 
 и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} У 
 моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док 
ју тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и  
 одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па 
 не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="16 
 нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега  
едаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову с 
рам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити  
лио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</ 
е гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на 
> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам  
Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту с 
и су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из 
е <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колик 
« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајл 
удем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, к 
да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо  
е знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности од 
.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, к 
а живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и су 
ећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за они 
«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од м 
 не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му 
у Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестир 
тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажет 
далека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хт 
о пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а т 
 без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на м 
Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, 
 ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја каж 
перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још  
еш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако 
 од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранк 
 добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту к 
 их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубез 
није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито 
ржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меш 
вати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо 
и млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ нећ 
едно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо 
би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми  
 л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да н 
 господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, каже 
 са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у 
> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом дев 
 се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет с 
 <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале с 
о рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале преб 
да нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам п 
а, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, ј 
да има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим 
рећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу  
ћ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне 
ућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је доб 
се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе бил 
тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан 
{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S 
ћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони. 
здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу 
 заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ 
 година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет 
 су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’  
како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отиш 
зак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био н 
писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче он 
да није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале  
{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнак 
велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одм 
ли, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе дов 
ијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су 
есићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S}  
/p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на  
{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео д 
ло да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здра 
 мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго н 
е госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно  
 мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, 
, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> < 
<p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Баби 
 пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме 
ер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је  
S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па 
мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; тр 
Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу св 
роши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у 
лузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Дра 
 млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да ј 
може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му 
.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два  
ала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу  
> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S 
ранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео  
 да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та 
о да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хте 
у; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче 
паија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ М 
у.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако б 
 <pb n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка 
ма канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мам 
стала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи,  
 мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђ 
а.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину н 
м се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро  
.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посе 
»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не  
 накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла 
која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољн 
>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о м 
искивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мен 
 не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скоп 
уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се у 
због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само н 
ма њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберун 
ту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ деч 
Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} 
је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш о 
ткуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика  
то је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан са 
живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре о 
рамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми до 
ија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Све 
а, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда с 
нику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа ра 
, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију његове п 
{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још 
ицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га  
е срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које  
биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом  
чети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то 
улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, р 
е то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{ 
 прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран чов 
Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, р 
и мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не прист 
} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фам 
 мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поре 
шко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> < 
.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што в 
кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка 
ли су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам 
стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, ин 
оди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p 
е.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прослов 
вна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме  
ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго 
им да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика,  
умети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испад 
о му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сут 
да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим пев 
лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у  
в, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на  
 мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па 
ртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, ка 
 се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; с 
а поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пође 
 опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку осо 
{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана 
на, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале 
е прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелк 
јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мир 
акове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у св 
 доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе буте 
елити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима т 
ћ и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видил 
јлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб  
 даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и  
; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали. 
<p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се нек 
 Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас. 
 нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека циф 
 се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пре 
 не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошиј 
чима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Нагова 
> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам  
ато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S}  
и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће т 
био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опрости 
ка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривић 
, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој  
варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си  
не, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да В 
ати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S}  
остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почет 
века је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислит 
е могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ 
.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, ј 
буче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад осло 
 <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо 
 n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер н 
у зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти 
би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто 
Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>» 
.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, гос 
 мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке 
 онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити  
ошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</ 
единтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се 
— ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су по 
могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији,  
Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју 
е претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам  
они.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица 
 Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Им 
ш.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S}  
о ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> 
игурно и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испракт 
дало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</ 
сим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатств 
 лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!«  
обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шали 
је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} М 
ј верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капиц 
ала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог  
она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Та 
р, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, к 
.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан  
»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми има 
своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви увере 
 неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често у 
е дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{ 
ед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица н 
нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рун 
 људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог б 
таје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња п 
p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је  
ге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смеш 
ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстав 
е којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно 
школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао 
 и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но буд 
же.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S 
често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали 
и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене ог 
ст сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шеши 
задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну 
 једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери 
и коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспит 
госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите м 
ранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се  
ико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се же 
осподар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментс 
 клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помал 
 учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи 
лави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт дан 
Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за ру 
ева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је ј 
 држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живо 
ош би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друг 
а на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори 
лостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови г 
ење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од м 
ите се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} Н 
ајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад 
онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> < 
се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и овако 
о Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме позн 
аже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176"  
ику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо,  
нам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми ба 
баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до  
и увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то не 
ло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S 
како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а 
тави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора исту 
 излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће 
кат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим 
лео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жа 
 љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадб 
ке правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију п 
извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и 
вати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло 
 Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо н 
видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто  
та фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>В 
ата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а н 
с заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, досто 
ености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да  
ди се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кут 
а, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко раме 
и.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад с 
огледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, 
>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо јед 
 што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад м 
>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p> 
а сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге м 
ад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{ 
»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са жено 
 не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појел 
ала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb 
И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Ле 
ице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Ника 
е ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлењ 
једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада;  
бру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако 
е.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата 
 Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да зав 
 могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати  
н је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; с 
рали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала. 
С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либе 
236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је  
S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо 
 је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлер 
> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се 
вати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред 
ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати  
ко јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја у 
ку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћ 
твори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће до 
а.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта  
а, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ шт 
Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај  
баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фал 
p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> 
ћ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентае 
ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ с 
срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то време 
ти да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са 
.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, м 
ажиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} 
ћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па д 
а, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.« 
ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>» 
 на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, 
 замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај,  
књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па 
да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност  
 Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога  
и се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гон 
уће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На  
ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има 
ти: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да  
{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младос 
једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и  
деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко  
ом волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; 
ивић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p 
 жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.« 
то ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни о 
.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, м 
 нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S}  
дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је ч 
с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p> 
 сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Профес 
љу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је н 
а крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и к 
 мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писарови 
штове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном  
ао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Га 
есто, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио 
.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Доне 
 лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па так 
о се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне пр 
мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперира 
пет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим д 
/p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.< 
жити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржав 
 примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје  
«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењ 
дна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седн 
 неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостиј 
 тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, м 
и без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима  
 за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види свој 
нко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова  
.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да 
м се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труд 
зати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешк 
’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ни 
<p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ва 
наје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву 
’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мен 
о, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остад 
 сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер  
да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће 
си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један мл 
па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао о 
нда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га 
еђе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен п 
p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ гот 
ве мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно  
о добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрека 
еме.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искр 
олешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а сино 
ре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахера 
 је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>М 
ој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко  
је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увесел 
преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разгов 
 Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања уста 
 друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се догов 
>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су нек 
 <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се 
а госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Д 
 сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео с 
самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лак 
ус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p>  
д’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили т 
ондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, 
ацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешпери 
ам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек ос 
ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, п 
м у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је  
а била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рески 
, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чу 
<p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Са 
pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Х 
иле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић св 
епо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави ка 
S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим и 
елико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га ниј 
доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао 
Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер с 
аки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила ш 
ар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{ 
{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угос 
, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се зад 
бра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па те 
м на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике 
буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди  
ондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћ 
адан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за  
ицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} 
т.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откак 
} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њ 
ајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи 
ун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око мат 
чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам  
{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе 
се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам у 
Archia poëta</foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то 
зговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, 
 се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на аста 
а она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој пр 
познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека 
што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики  
обито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љуб 
 <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, 
ознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишп 
но ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се  
’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не 
вог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула 
д рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обича 
том електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да 
 ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и  
 по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна  
5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Ј 
Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће му 
знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, н 
} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењ 
<p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зор 
ика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> < 
л’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добр 
ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна г 
међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите  
је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одоб 
мање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом ру 
м се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да в 
ико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад 
це показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић 
нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно  
.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би  
ан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само оч 
ако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је прен 
је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све ш 
чун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Ма 
} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> < 
ји су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање с 
екинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устат 
о сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољс 
једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако тр 
онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особи 
, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потај 
.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.« 
ислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; 
ек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о т 
од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стар 
је млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Ш 
гог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S 
та.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина  
рло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су 
ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Б 
ад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p> 
и хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија 
, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама  
лађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док  
е Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га раз 
, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била 
не, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер  
p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого за 
Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није д 
ома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умири 
не провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна  
 онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо 
 ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с 
да.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.« 
лео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вице 
 би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; т 
 само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек ост 
сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка  
ј.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на ферде 
днако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се пр 
 нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и ка 
волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-м 
 до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа  
жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешп 
Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и 
знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски чов 
 и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице и 
 лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све  
довољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Г 
 да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо са 
рчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на паме 
е, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сра 
контракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривић 
пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а ба 
а наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми с 
 мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље 
 своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} 
 ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени н 
је уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мал 
ћ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с 
аже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да  
м јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кор 
 они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали,  
њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но  
и да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у после 
га пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене 
оди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p>  
} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Каж 
«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио  
и су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан 
сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на стра 
остива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл 
ини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности жив 
ам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да уч 
а је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>» 
г доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад забор 
јно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; каж 
«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, нео 
и каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилић 
 му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Бога 
родетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест 
невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Дес 
, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет мал 
Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно  
.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла  
 сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам о 
 сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио.  
вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био 
треба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Оде 
а мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене н 
{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> < 
 да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка,  
а могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крен 
, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p 
исто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мисли 
ене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам 
Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S 
адости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Ју 
а мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац 
{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући 
у ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, дон 
 чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило 
бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш  
е ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; иде 
ском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се  
латити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзе 
ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? 
ти.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, с 
ова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се ра 
е може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; ни 
га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је 
мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма  
ци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе т 
ем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у соб 
доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чик 
а за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из исти 
} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто 
е насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без су 
од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљ 
љан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} М 
и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S 
озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, 
 Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се 
е траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њ 
сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Ц 
та склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим 
 кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си 
о о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S 
зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним 
 није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је на 
завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да  
 повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удов 
јна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни 
а.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишл 
чи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала 
а крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се  
ремена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту ку 
 Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је да 
 да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је 
ер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div>  
а да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обре 
ене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наслед 
и, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма 
час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуниц 
пођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ с 
напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S}  
арали; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у р 
во може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао,  
камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране леп 
</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, к 
, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како  
о сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за как 
о можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има дос 
то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Бож 
може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само у 
дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се уп 
?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле на 
оспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд  
ладу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> < 
мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је 
тумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине 
и курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала 
ј добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на ст 
сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме  
 да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштен 
ајблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако 
p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит бр 
онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде  
 своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова  
ебе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти с 
о учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узим 
>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред В 
ођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има  
ио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онд 
посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла 
само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја  
један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p>  
/p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не мо 
да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није д 
сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{ 
ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се  
учују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни нај 
но; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.« 
.. па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте  
а и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга  
сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фиш 
 сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам с 
ослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад му 
жно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксу 
/p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто ср 
 свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким ку 
p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак с 
 ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан поста 
ам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врл 
ада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алату 
ику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Ба 
 исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p>  
је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату  
рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада ф 
 друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из м 
крено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони,  
 њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан 
еду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусл 
м ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако ра 
почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мор 
е.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим пр 
а чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се 
едну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, госп 
а лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше ср 
 иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не  
ст која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све 
оброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они  
он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да посл 
ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми 
.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бес 
у.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена 
било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, о 
} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то  
аскаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други пр 
 у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим  
S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала. 
" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S}  
е попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна н 
е, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био ј 
 главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној  
S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код б 
} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док  
ако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај 
е; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чарда 
ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p>  
ије више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако л 
че, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Сврши 
Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да 
рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе,  
 да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отса 
ма чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега ка 
ивији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да ч 
hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту  
жим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> < 
 он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега д 
д чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да  
ма и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече саст 
у чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S} 
е.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сва 
нко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој  
Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Г 
 нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млог 
и, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођењ 
, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то ј 
, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па сед 
 се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећо 
ло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају р 
м чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«< 
или смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић  
апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ва 
а онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за  
аве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, ха 
е због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> 
остива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је вр 
упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили  
ћа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Та 
ен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Др 
 је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дан 
усте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се в 
концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} 
си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог ари 
ап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи:  
/p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад  
 ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="1 
жарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" 
’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, не 
исам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S}  
Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не мог 
о си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још мо 
н квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надг 
што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш д 
сесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не 
 свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми  
ижиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} 
едва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем 
окоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици сл 
>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узв 
 у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас отку 
 баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу  
е један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет  
мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се  
данпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом до 
 /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека јед 
 кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим  
тал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоко 
Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Пр 
ље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели 
ам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге 
одишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега не 
(степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ из 
н и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине 
банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-ба 
а.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем  
рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко 
да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и  
и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви ст 
о један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а д 
шкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ј 
Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230"  
молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као 
сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један бербери 
у, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ 
ћ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синов 
арао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S 
анда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад  
ћ.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на 
г, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S}  
господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јов 
га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му 
о погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је 
но — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад траж 
ј партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за ку 
погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро прим 
то немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпо 
се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За та 
ика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни ј 
е за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не  
међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита 
ло се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на кл 
е да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није ко 
мо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрај 
 јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакид 
е да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења пра 
ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина 
p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошљ 
 кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем т 
аре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет 
ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему  
ено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како зајед 
и и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно,  
ком се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да не 
, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећ 
а смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S 
Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за  
зовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Как 
, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се так 
 они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно ср 
, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика дома 
е ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво врем 
иповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубез 
тамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упути 
а сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са 
p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео 
јати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. је 
ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј.  
ља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са со 
.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> 
лавне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мог 
ам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим стар 
’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! —  
а, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Баб 
па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца 
ги пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од ж 
јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} 
, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то н 
.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битк 
чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше 
 кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без з 
и шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псуј 
тем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје  
окака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{ 
о лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна ш 
 је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S}  
чинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p>  
а је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што па 
, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води,  
ма милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ 
Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове б 
поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет  
 и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; о 
то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал 
тели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> 
траг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да 
аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се 
 милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Д 
 Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну 
 опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги при 
на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати. 
ли и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном го 
лгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, 
-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и  
"100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно д 
p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Б 
ећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Ш 
првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на диш 
а има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светоза 
»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпи 
о ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал 
ад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да 
ије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?« 
 па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да  
а, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће  
болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситна 
афе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа  
анем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окрећ 
е, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеј 
 се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, 
n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало  
 а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и ја 
ођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и 
се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бра 
 је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Пет 
ом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, оп 
{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро з 
<p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су  
се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хе 
сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић мол 
Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S 
о жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гриви 
А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p 
озицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, 
а праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њ 
 изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће св 
 до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{ 
и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један 
 првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опр 
Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету с 
ар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се ок 
гдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курј 
о љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа  
ио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу н 
пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном д 
е ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За  
поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест г 
је, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не пома 
S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фан 
на, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званиј 
то ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S 
били дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао са 
на и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу те 
 како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, н 
, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти о 
клоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта 
то зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, поч 
у држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку  
 Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после  
риме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, п 
« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад 
еће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранк 
 не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p 
ји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путниц 
и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на так 
е, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријат 
p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће  
цената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десет 
ле моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло и 
и оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дођ 
госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p 
{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од 
, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали 
/p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши  
она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на 
а потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> 
ић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како чест 
адовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе ра 
»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је 
е знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године  
зео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим 
 не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије. 
 Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ грос 
у већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; он 
малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође 
ке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонд 
 регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обрис 
и се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они 
они!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p 
S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу  
.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</ 
манду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У 
н бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним у 
па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ 
ати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један на 
еди, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примет 
о је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персо 
 нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претс 
 друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пив 
ши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ с 
 само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа г 
д био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.< 
лику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цига 
лију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било  
 Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и  
ам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би  
ли смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирца 
амо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви с 
 пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; дец 
а би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал 
и говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени  
ре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и ти 
аца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се н 
т.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«. 
ен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то  
анкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S 
ас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ та 
 сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сен 
 а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још пот 
Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима 
нем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>К 
Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Тре 
ли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} От 
р могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама  
о, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е в 
е као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је ра 
походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Д 
 била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод д 
 напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошк 
к тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем м 
онски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има 
ре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она прист 
и све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене 
писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако леп 
ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, б 
p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што 
у што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милост 
а и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у  
од куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>» 
 то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко  
бнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радос 
м отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} 
сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног позна 
емена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако  
 сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, јед 
с.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере 
ам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да  
сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млоги 
роши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извируј 
S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после в 
 молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете мо 
као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но  
ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често оп 
елом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушит 
д брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни б 
 нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све о 
 га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јо 
денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S}  
кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам  
оше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ов 
ло: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хи 
д.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменит 
{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико  
, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде 
 Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише 
ави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па 
а имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема 
м, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, н 
p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и  
њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ инт 
} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако 
а сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам на 
кад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ст 
{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Доне 
 како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала. 
ажи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:l 
а женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредит 
младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чи 
сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра 
 деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају. 
 као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранков 
о је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка  
ђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S 
из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ уг 
гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће 
а цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њ 
 кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га  
ст у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачин 
а.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љ 
<p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад  
леди на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснути 
 па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне 
и слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лиц 
гледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста  
послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, је 
ке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није 
ре пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три  
ње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам ње 
-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану 
 одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> < 
ал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, 
та рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде  
 тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два 
варати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <d 
вац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од оса 
рилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ н 
е.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да с 
 полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не т 
 да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шт 
 и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако м 
о млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за 
p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверав 
/p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, 
.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <qu 
ог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S 
ј цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда  
ти, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пил 
лоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Г 
 каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дам 
ј исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је 
; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, н 
а л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени 
у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, се 
сокородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О,  
и.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овд 
таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и б 
 да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особит 
, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на р 
е хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћош 
м да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Осо 
2"> <head>XII</head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S 
 волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Моли 
иш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очи 
 великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде  
 сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господ 
»Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једн 
робудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо 
аше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљед 
време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгл 
ја још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело исп 
о други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио  
ерин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Ва 
едном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати,  
p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи,  
, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом 
о определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Ч 
уда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изне 
м приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пру 
 па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чи 
т, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Ка 
ије л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо  
«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па к 
S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вре 
мо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добр 
ерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми ку 
ате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала  
 једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се са 
ам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар д 
ем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, а 
за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен 
 Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту м 
итељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати. 
наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Изва 
оја је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, ко 
на; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се о 
мрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо 
— не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није 
ма’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покрови 
{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни  
ад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолик 
зара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лау 
о, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С по 
боравила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није 
но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p> 
S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хе 
} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао  
.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, сас 
вић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научи 
 Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корис 
нај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отв 
сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јел 
више такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љуб 
сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Рас 
S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Уп 
онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да с 
ако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек до 
не волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив 
 страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако мог 
 обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави,  
Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да 
добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плач 
ла.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и 
ој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је б 
вљају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, 
 па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило;  
Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n= 
ина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па је 
.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде к 
тум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</ 
едиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ 
Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ј 
 ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала 
јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’  
атију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал 
труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам д 
до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што 
 опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, м 
<p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господи 
лете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се 
 исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, ј 
таер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке  
то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са  
ио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, ка 
 добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио;  
 живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатн 
сти и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачков 
је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја  
ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запро 
адовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна 
и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је  
едвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава 
 и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од заб 
адле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мисл 
очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, отку 
као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте  
ам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести,  
ећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Г 
и.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</ 
ло.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамб 
о га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд п 
 ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику 
не, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се 
Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао,  
л’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам  
>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он 
данпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да ид 
нде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p 
 се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се оп 
.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и бо 
ећ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан 
могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава 
 сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу 
игани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су и 
>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, т 
и.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може,  
нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек 
не и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза. 
у били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је прип 
аш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то  
> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си с 
 се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме ди 
о дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе 
тер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div typ 
етати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као жен 
м неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков 
а препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим 
елики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на 
{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде ми 
{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпати 
чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља,  
и какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног уго 
 n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачкови 
аследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у  
 нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако б 
ду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{ 
ка рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један друго 
> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче  
а служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{ 
 <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више  
и на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим ру 
познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S 
и ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и мо 
и смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта ни 
> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам до 
 те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.« 
; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже 
 њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам ка 
волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја  
та је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад 
ебе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли не 
ко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бр 
а она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа,  
шић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S 
а, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично а 
 веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у дру 
и.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био  
аникин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја 
, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођ 
лио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, д 
шао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и 
, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави р 
па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенх 
метно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шет 
у Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је  
 дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту  
 Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал 
ди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начин 
 <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клу 
 увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући 
} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада 
 Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој. 
илијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо. 
 кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кра 
о.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка  
ћ баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као 
нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво 
 то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околин 
 авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушк 
 <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p>  
 је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; б 
 писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу 
чува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо  
имо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала пи 
ла, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госп 
>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него 
 је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио с 
ио му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, 
ербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} По 
 па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то ј 
ом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима 
му Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Са 
еће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је мо 
а ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката ко 
у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киш 
исиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> < 
Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном,  
е се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајви 
егово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опа 
 кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; пр 
процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штуд 
ош ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под њег 
н живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакв 
 познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да 
беснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но 
у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је 
а.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби по 
прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити 
рости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, 
ање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што 
ислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то 
еђу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, д 
вартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам с 
ранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек  
ко је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена п 
добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пр 
све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железниц 
 са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачн 
ме.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето 
ли казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мер 
н вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина 
 и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се  
ф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А н 
оле лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p 
’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, 
де.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није ј 
{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам 
оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p 
амет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескоч 
својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније уз 
е донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме 
{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мен 
ња.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће 
 женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим пом 
пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галеро 
дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се  
то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене ре 
штало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</ 
бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан п 
бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није 
 Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад б 
ићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну 
то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Б 
омињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, д 
акав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’  
аже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповал 
м.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у оч 
најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p>  
сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једна 
да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљ 
а мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p> 
 Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба 
; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, бе 
те и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разго 
 богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стањ 
уће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући жи 
 и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је  
иправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је б 
не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао 
 хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја из 
а се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође  
издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета тут 
љан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ др 
ни.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ћ 
 да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само 
то је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог с 
оље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин  
нтрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги бан 
} После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад 
јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима б 
ан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са деца 
ити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју. 
рце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срц 
и како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потвр 
етита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар  
{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни би 
о подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је уве 
и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодов 
зар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи  
а ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе  
есте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удат 
а кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао са 
је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад нај 
аш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет  
 званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким,  
вићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</ 
 једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показив 
Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало. 
оји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандл 
 је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се  
о о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић ка 
 своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да 
 тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ј 
мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и вар 
 кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим 
тимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три годи 
еље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу 
> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив  
л’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметн 
} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко  
тране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио н 
»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претст 
ју.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја н 
шан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, с 
и особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S}  
е.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се 
 па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не 
пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постира 
у мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се да 
а када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљ 
утру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два б 
е може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже  
 јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики гос 
код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропасти 
да је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту 
аника не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{ 
не као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу  
} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фа 
од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо. 
распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да и 
у ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати  
ију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио 
је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису ра 
спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија 
а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} 
ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади 
е, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају 
лаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; с 
онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом уми 
S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло с 
лаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље. 
ом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} К 
C1.3"> <head>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не по 
 тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Ј 
и је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и бо 
 Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пен 
к, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао ок 
S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S}  
 сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане 
 Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћ 
а био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S}  
ег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео и 
Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате 
ао зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене  
угог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као тауз 
а распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионират 
са на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно про 
лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране ми 
да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде 
и лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо  
и ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми 
исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат го 
седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ко 
ар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бран 
а укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па с 
ли.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат 
о у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити 
d="SRP18630_C1.6"> <head>VI</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли 
нас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање. 
има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не 
нко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, 
г доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да  
пушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало 
у кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веров 
ти; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шк 
себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви 
 и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова  
чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни  
к.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад 
ам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланак 
ек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудил 
p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трип 
тати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либери 
ила је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те  
ко је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг саста 
видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Вели 
о га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »П 
јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо  
ба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи,  
ири фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{ 
би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разуме 
у учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжај 
друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако с 
те ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Ва 
уту сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали  
Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бр 
ично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће 
 л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан 
е она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом позн 
исте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми  
би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одм 
гој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим 
 да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако с 
навати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — р 
е <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> < 
{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајд 
p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био 
p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут 
ате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од н 
жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле,  
каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требо 
пођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема 
 наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу 
а то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је  
 фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’  
преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се 
гу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије с 
лаго њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце 
би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и  
иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина 
b n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и др 
а велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за  
?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу 
боље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна 
ти приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стој 
; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја т 
S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да с 
о, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао. 
тра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти  
 црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка  
не шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама оп 
 славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у  
 а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа;  
аде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи н 
.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.< 
 /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам прот 
а пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, па 
</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Руни 
тан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма пос 
же јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Д 
о дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност покл 
ио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они нећ 
еликом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе 
</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми  
{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге пл 
 ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Он 
е било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава 
 Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ нано 
рама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад < 
долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш 
.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће. 
говац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S 
нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли 
 нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин  
’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, а 
ом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже 
<pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишч 
 с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бр 
жавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцн 
{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао с 
 срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан  
бље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем 
сто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далек 
узине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стра 
р је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, т 
сти.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранк 
 отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стат 
.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ у 
ајбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто 
га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете н 
си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интереса 
и план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, ни 
 и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја 
, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са м 
 из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне 
м те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има 
ам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нис 
; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p 
 нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исп 
љати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за  
би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету рад 
, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом доб 
пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што 
и све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива 
, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине. 
 срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би  
 будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од 
шем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега и 
То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што са 
.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда бил 
жава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним теме 
тео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p 
ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губи 
ећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами ј 
абица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> < 
ођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, 
ржању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p 
опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре  
ог мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда ниса 
 највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, н 
о је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала ј 
, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој мог 
шира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{ 
су фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је 
 Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима  
ћу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у з 
ео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Д 
никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, 
исли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с д 
огле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет 
урталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном п 
 откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бра 
 била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n= 
 — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, к 
, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те  
не волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао  
/p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Са 
p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још  
мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаес 
тета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не  
јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има  
 дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код 
жава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа 
ао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам пр 
у реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу м 
за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе н 
 <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хт 
 о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си с 
милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачит 
S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би 
S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју б 
иње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам  
е такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом восп 
мо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да о 
</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у 
инити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са ж 
нирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда  
уо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љ 
другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда н 
, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно,  
 <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>» 
ује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То  
ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узм 
е, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који с 
и, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу ш 
у, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читам 
 Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим друг 
е Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда 
му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} 
кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Мој 
м све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запале 
 стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године у 
 опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то  
ма на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — а 
већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на позна 
, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш д 
ола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништ 
 си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао 
а и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за г 
а радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{ 
ам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натра 
већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така го 
једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Бе 
јпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p 
онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све преста 
ошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и ната 
вокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао к 
страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке нед 
ткуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му ник 
 хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хус 
а се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви ле 
морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S 
о старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> < 
римећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекива 
нтазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност до 
ст година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, 
лим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец  
нко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но н 
ти неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се 
лазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, п 
о није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овак 
>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан 
ам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоћ 
/p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Грив 
о, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{ 
е ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула  
ашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао  
е почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и 
ишт’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи ос 
мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто 
.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам о 
ути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} 
сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те 
е и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојк 
.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч  
 не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад т 
 и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S 
ца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има д 
н кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} 
ти.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није тре 
 на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добр 
асности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«< 
ранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, деб 
{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и  
н није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S}  
«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није 
и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Б 
ћ каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпи 
у, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но, 
лане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у шк 
>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може  
си на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са такв 
а ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Ба 
мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па  
ца одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је  
 морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увук 
е госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирањ 
се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ ког 
 их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај нова 
т буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и моли 
»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме р 
 тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за 
та: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитир 
Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наран 
»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепот 
сте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не б 
 и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју 
ом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што  
титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се 
{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се запове 
упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеш 
?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p 
е још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под  
век био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам г 
остимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да 
е Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке 
 не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до  
чију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-до 
оста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препари 
узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чик 
Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи;  
и.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика 
тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} 
окаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, оп 
 јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав чо 
пред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви њ 
ве, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе про 
 што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му с 
месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Са 
> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан чо 
ао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не  
 ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па ш 
 шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на  
 добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се о 
ка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од 
окушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та 
, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео 
шт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је з 
гледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, из 
ош данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ  
 сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал 
 ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код как 
у лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, 
 дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на ј 
а, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао,  
ојекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је мо 
то година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па  
 нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p> 
е сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођ 
те, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, мило 
а.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Т 
од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда 
гове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази 
{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет с 
усар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали о 
 знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту та 
{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ. 
а да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на же 
арији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’. 
к.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ 
здељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мим 
ади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то 
 томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду ба 
е себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе с 
без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у кој 
 тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. 
ложењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био 
ег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте,  
 га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а  
 истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из  
и; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у р 
сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не мо 
се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесор 
S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установи 
и.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као  
и, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p> 
е која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма 
 што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам  
ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, к 
ћка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш 
 Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер  
pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинск 
а тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта,  
и говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, ра 
за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, 
 и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитав 
видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати  
з мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Оста 
Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже,  
с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да б 
ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године  
а за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим прав 
са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намршт 
м путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као 
лиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ва 
едан добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће  
зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити. 
ве њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на 
тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој сву 
аче леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и 
 Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулин 
 би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи ве 
шао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато 
лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан 
 му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао  
 господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је о 
познати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти па 
идио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако  
о би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да 
се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним  
алента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, псих 
, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да 
ескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци  
 их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један с 
чен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја 
лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S 
 колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане,  
вори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик з 
са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једн 
.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ 
 изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо преш 
е; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко б 
<pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У  
 изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показуј 
 очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, зам 
е, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почне 
 Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад  
десно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} М 
, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и вид 
 изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, пр 
е би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се 
мо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозво 
тању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор 
Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не 
 <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послу 
p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ  
ију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Ру 
ене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па как 
ко јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па ч 
 на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S}  
<p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим  
тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</ 
а за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да  
> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем ка 
ретворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у 
ства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је м 
онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> 
јић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан иде 
p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па то 
анас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће б 
ознао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства 
 си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онд 
 великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била  
и је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p> 
ко се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта 
ијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради 
у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дре 
ио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је 
меши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. < 
 као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам 
ио, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу ка 
ш сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек он 
знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове реч 
 зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек 
сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај да 
 долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривић 
Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати  
у се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплећ 
јка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то  
оје би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра жен 
и, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милос 
ајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато 
ам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одгова 
ивиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико  
а похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао  
зети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто  
</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то д 
а га се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има 
 својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код 
то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста т 
уше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого св 
 <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити  
теља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука ру 
давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру ост 
ате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извини 
S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} 
 силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га  
ала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>К 
ој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувстви 
 били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџ 
шки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је госпо 
 да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам  
је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те види 
се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на  
еше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље,  
вом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаб 
стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо  
 не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, 
обито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад с 
 лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким ес 
 њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S 
 срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета 
 а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, к 
 Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отро 
молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо 
!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лак 
 отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Р 
.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} 
иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Н 
аишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше. 
Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми тво 
тикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгле 
е друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, 
опако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор м 
на на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би  
д не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Ваш 
и да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у  
, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама де 
т о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне  
ма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и сао 
нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја нап 
 колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како до 
етерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред  
ло тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале  
 ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се то 
муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’  
 рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" / 
 све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста т 
му следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не 
.{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’  
Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре 
л’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због бога 
а почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити проф 
 тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га инт 
ко.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној ст 
је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годин 
тане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим  
тетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су  
шао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима  
 родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у ва 
Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и гот 
 у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бра 
не добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само н 
о са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему след 
да са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, ко 
 »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт 
вим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у  
 мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти неср 
ку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за 
е, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам с 
ике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи  
 суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капу 
 веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S 
ре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет г 
са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф  
{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше 
ло је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чист 
о какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S}  
еба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S 
 се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранк 
 нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радова 
у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков велика 
и.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{ 
ише око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се  
ко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће 
рим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме гово 
житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме  
код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ ни 
 Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била 
ћан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му 
н од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен 
ло кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна 
> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет  
ојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим 
ет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »домина 
 ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остат 
поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели руме 
 до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите  
је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи 
на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мен 
е могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хот 
 сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло добро 
мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим д 
ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се 
пет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагн 
S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ тако 
 жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допад 
p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наско 
ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мал 
илостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чин 
четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало више к 
а седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, весел 
 њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад поми 
а, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије,  
p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Ј 
н и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане. 
</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си ниј 
а удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укеба 
 о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Грив 
еоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона,  
 поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разл 
чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко 
, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред кућ 
> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, С 
 тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење  
јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p 
е шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко ј 
ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако к 
ићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пуп 
одити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу  
је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и 
може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ на 
 му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав  
ут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један ле 
 Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој п 
 сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пе 
ог ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с 
ите са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам б 
 била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су мн 
Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати,  
ета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је  
Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; 
тела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтова 
 господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој с 
дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћем 
вић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — блед 
тешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Ид 
 /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту с 
окварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме  
 зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џан 
p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу де 
 па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа 
а неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а 
и да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели 
орбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Г 
 могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом 
у госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партиј 
у нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицло 
лепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; 
{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Г 
>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ства 
ћи кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су  
 свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годи 
раз, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би с 
таром колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, 
њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма коли 
љу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S 
 се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S}  
 није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам к 
а није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпођ 
девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се  
па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи пота 
дма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала вер 
спођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је  
.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је  
пет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div 
о сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да т 
ам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бла 
Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паор 
на, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом прил 
ају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здрав 
сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће  
. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао 
т сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, 
ости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и 
>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је не 
а Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је  
узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом  
 јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку  
вартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске  
 слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма 
.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живит 
 ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила 
на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевим 
 си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{ 
овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет г 
о ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, шт 
у је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p>  
оспођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, 
 <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разг 
 си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па свак 
смо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, 
ност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица. 
 сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је б 
 и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја 
све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прили 
стом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> < 
будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се 
ште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим 
е имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити  
 што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> 
Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед  
 и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код кућ 
па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме дола 
ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; 
стина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека 
ву даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморо 
сале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам ж 
ности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те  
 са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њ 
д ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показ 
е кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оста 
дну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не 
р су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ла 
 на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто  
ити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="cha 
радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ вре 
време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја т 
шио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
анатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре д 
врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; прет 
ри даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке 
уга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године мог 
озар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{ 
га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је 
S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу 
вим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, ка 
 уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније  
еба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде. 
лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да ј 
 и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко 
у јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на ве 
b n="22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понај 
дма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} 
р је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред  
час дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два пров 
амо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је има 
 да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били м 
 доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, 
} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповед 
} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да 
толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спом 
ас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони 
ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал 
таде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет 
ас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља бил 
спрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу 
аспитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отво 
не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава 
еста гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Смест 
ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb  
 баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудова 
ноћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на 
аја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По  
листере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма,  
S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и об 
 Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата 
{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју из 
кулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да 
наким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом 
 корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да ид 
ала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Х 
ног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели,  
ас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо  
стручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су в 
<p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S 
а да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустра 
јатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није 
је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с који 
»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S}  
оред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у ка 
 још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога ви 
 су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо оде 
 /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га по 
вићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} 
е рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру зад 
} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа п 
е смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић 
{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разго 
и још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја и 
, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какв 
{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, м 
ли »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Једа 
им какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго мест 
о за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш 
а нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној стран 
о кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли. 
ар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> < 
 сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здра 
а околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и М 
остољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Ф 
а искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор у 
ођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да 
од госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је о 
не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они ц 
анко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на стра 
n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеч 
и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију из 
о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код упр 
ако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да 
богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромаш 
 Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онак 
руг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако пос 
 је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још 
</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>» 
> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="19 
 са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Н 
еднако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још сино 
Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и кој 
 у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S 
ој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описа 
о јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p>  
 очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтел 
еном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак би 
веравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га и 
 мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи 
нове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив 
е ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће ве 
ао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако  
 први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав сал 
удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет 
ецу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, прол 
ђа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршоф 
е листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за 
.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који 
аура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’. 
е почнем преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди об 
n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад т 
, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све ист 
по дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти н 
а.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који 
а само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торже 
ошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му 
ра је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били  
учак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Ос 
л.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за њег 
а, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у  
ало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бр 
 као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у ш 
ам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал 
е само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње р 
 тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће  
р нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању ба 
длови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су к 
ској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па  
о дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S}  
а, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бо 
и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка л 
ни и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шо 
/p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад? 
је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да 
рамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено 
овукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опрости 
штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n= 
или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се 
ван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији ж 
а сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Мор 
рти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све  
, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} 
водити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред св 
рце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и 
пођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и  
са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова и 
едва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо оног 
нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које шт 
Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> 
и.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, доби 
 си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим 
и дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p>  
е он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године 
довољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да 
анпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам 
/p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплем 
све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Ми 
како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекал 
 практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би 
то бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други п 
ошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило,  
ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ни 
/hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и п 
два смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет,  
!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гд 
’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Пис 
вном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао 
ив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невоља 
да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се  
Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Ка 
 Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је 
два дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И 
оши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има дос 
на, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хот 
S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особ 
ије поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди 
ај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па  
p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је  
предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошу 
 из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У х 
оспођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није л 
ија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је 
раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеу 
знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се ве 
 за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема 
својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Св 
 а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ де 
у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан у 
, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’  
 за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био 
рској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало 
ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то б 
, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га  
{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све 
чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, 
да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:< 
ило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бра 
 онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, 
не отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да ниса 
 њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно 
.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођин 
S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, 
и су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, д 
а јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Он 
ви пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки ин 
, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој д 
и билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положис 
е имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да с 
ојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у 
ијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође д 
угодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наслед 
може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врело 
ад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велик 
са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, сао 
ни’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су п 
аљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S}  
краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S}  
трајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S 
 а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који 
сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају 
амо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад б 
ити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест 
на компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«< 
о јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и да 
уго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Ба 
о гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је верова 
нати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо им 
извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића  
 дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео 
ацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостиво 
о да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од о 
} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љу 
де на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту ни 
ховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват 
 вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали 
сподар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад  
тарији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>» 
 само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец вре 
> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добр 
лно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је  
е дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дува 
 знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, п 
они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му је 
је су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се 
 она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме н 
 шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мат 
 сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уваж 
ој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого 
е нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како 
да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпо 
<p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако  
а да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шет 
и.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће д 
какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p> 
 изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родов 
, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да  
 из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у 
од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјав 
 бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да  
, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’  
е побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, д 
ранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, је 
је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже 
 n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о своји 
 момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} В 
љеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пр 
} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотеру 
 црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резана 
 нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила. 
и ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, н 
хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фа 
, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад с 
, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љу 
ар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда,  
го ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно р 
д шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранден 
аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко 
 руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувс 
јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако  
 је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} То 
 није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ 
ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млад 
гао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сок 
 у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се  
мо Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива 
ље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у прост 
нка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а о 
 време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Вр 
 време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио 
} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједан 
донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ не 
исам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се к 
том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смеје 
 на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан мора 
могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Мо 
 он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{ 
Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p 
ругима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Се 
а мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сиг 
он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} 
и, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему  
овима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна к 
којаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевен 
руштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог в 
године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не з 
ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S 
опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоуч 
 овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђа 
шићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, кој 
Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је пи 
етињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да  
имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мат 
 а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по 
.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његов 
, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...< 
 квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пе 
 добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсациј 
у, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јак 
ца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове бербер 
е Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан 
се, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио. 
 оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо им 
p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Ос 
ојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко п 
овић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као  
екције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на  
 је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је 
 за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па о 
ладост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у  
рати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га к 
ровели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{ 
 с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чу 
за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом 
нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису би 
, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном  
до имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло 
е наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умр 
 и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., к 
а.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свр 
о човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не  
и.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S}  
оменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; 
а, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу 
анков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут вид 
ао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз  
сте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар  
 могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ ста 
S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан,  
офичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је свој 
ан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но ме 
.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост 
p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело бога 
што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваља 
стављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и  
и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ ка 
руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал 
а одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без ве 
 нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумн 
о је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Мари 
м око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>» 
аклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се он 
ћ није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да на 
ој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се те 
лео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи 
љом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један друг 
вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је те 
сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод 
не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за ве 
титут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А  
 напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више,  
 да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S}  
 неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја д 
лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ 
<p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја  
то написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам 
о нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га. 
"> <head>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од  
обре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је д 
 њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу 
боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно вре 
огима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично;  
 фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пуш 
{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они д 
 у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био  
обљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишч 
глед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ ад 
 је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} С 
е, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја са 
а форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер 
ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда сва 
 познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми  
 увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу ос 
итељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, 
т започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи 
година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S}  
 дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо  
натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола  
е од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Пар 
ивот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.< 
да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бран 
ранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан,  
ну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после  
а-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на т 
 бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђа 
мо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са 
о је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуг 
тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не 
авитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и 
о да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето  
ири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, лу 
.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визит 
е дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова 
 је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се мил 
 је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није 
а, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напом 
сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година би 
а му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; ж 
обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’  
о још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весе 
исам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње 
вом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам 
нај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад 
 од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле. 
ило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи с 
имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хоз 
амилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе с 
м се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом живот 
 свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жа 
бра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерск 
видели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад  
садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене  
 <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> < 
ика, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познан 
ио је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода  
у две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна да 
 уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прси 
 и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је  
S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да  
е ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идем 
учали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године два 
изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Д 
или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, о 
пут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S}  
јетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као буб 
 прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ кам 
аја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чи 
/p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар  
обре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад 
обро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је б 
ао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, 
} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унт 
а, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К. 
’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ млад 
>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Ва 
еран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матер 
како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће л 
ами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу п 
текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млоги 
раве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од 
ним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара,  
вила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог  
ји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчеза 
пеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир  
 тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енгл 
сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S}  
д Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици 
м хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па  
 да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се 
ков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, 
ати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе б 
на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два м 
 једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко се 
јатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је дол 
 Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учин 
нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера 
 било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао д 
пети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но  
удио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао ком 
дњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, ј 
мотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се  
, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мач 
ој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превућ 
ом смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умил 
амети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и  
ђем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало с 
таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није  
да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко  
9" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо 
то то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако  
г, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и јед 
ом су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је  
дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гост 
ио ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се 
му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очи 
зио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но кад 
бео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши о 
исле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме ско 
родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао и 
 јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Итали 
шила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засад 
 а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође  
местити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па 
тог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му од 
ас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене  
ћу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је из 
.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у  
} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он  
д му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка  
ве, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао 
у био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p> 
није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је  
шта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и зна 
и: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’  
е није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>» 
ивити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га 
р први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одла 
и га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се да 
ко да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор мома 
ет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за  
 црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао мој 
причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI 
 пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко  
 он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, 
рам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро  
ако га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је ут 
»Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сија 
ице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде па 
 јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но о 
рло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет  
о баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку 
омамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио 
ења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборав 
, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак и 
ам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и пр 
иди.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њо 
о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло до 
ибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам  
 <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О 
<pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад с 
.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзе 
 сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Позна 
то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <p 
лаве истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је з 
в ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југенд 
отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то ба 
да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако шт 
ту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које  
/> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он  
било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и нова 
 а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони 
о сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте к 
ам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор п 
е.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да зн 
ио с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, 
ене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек не 
а, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма м 
код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела,  
.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за 
p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам сит 
и.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и де 
S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима  
/p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} 
 кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући 
јем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да ник 
<p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав  
ог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се з 
ђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до 
е казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој да 
нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са т 
добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је с 
 ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била пр 
уо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бр 
е баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Би 
пим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојес 
било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни млади 
изати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме пр 
да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ д 
’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску ш 
 <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се 
анас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се м 
а управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпу 
к не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим  
S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостој 
шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па 
ило, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пуст 
 обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранде 
та сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт ј 
силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне еробе 
мо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић 
 се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филист 
ом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић ј 
, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био 
ке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту 
Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а 
 да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему 
која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику  
сићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{ 
и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију  
ра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо шт 
оцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути фи 
етка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мо 
 свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравкови 
у и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју  
 само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види 
надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресел 
 ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Л 
поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вече 
 не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу  
ји је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је чове 
ећ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет 
p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; 
има друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма 
та, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштољ 
 ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео  
јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задов 
говарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се  
ознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она в 
Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>» 
си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па н 
ана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого мла 
 мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Нег 
, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди 
p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако ов 
тва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сва 
сленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би 
о је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући 
очијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је 
ти моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац м 
левати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} 
а девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само ма 
нпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца 
 К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско зв 
лост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља. 
е било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило д 
пође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у  
ве.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш 
и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су в 
р. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зат 
ао код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим нов 
е добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства зајед 
«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољ 
о сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су м 
измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} 
8630_C1.9"> <head>IX</head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја 
и није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" 
а га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио с 
уштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена 
 љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог 
, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је 
’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат би 
трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад н 
p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као го 
 мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа,  
; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је  
 из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулка 
чнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад  
 није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплет 
ет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој  
витеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S}  
од умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да д 
 и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав 
е био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к ње 
д једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког  
 фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја го 
у особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да не 
ут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо. 
{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па  
сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и п 
рати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S 
{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива,  
p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»П 
 ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни  
потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; 
аскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све 
Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бран 
; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале 
да, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари 
ој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, т 
ао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој кварти 
ти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за 
рз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но  
латити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики  
а лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћи 
рђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему 
у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ ба 
 Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скач 
n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранк 
 млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми 
да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег ред 
{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на  
е ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугач 
е богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан. 
а мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим дру 
у госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; н 
p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам 
а не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми б 
.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p 
д не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то ј 
т Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га  
а са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало проп 
мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили 
какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа д 
 има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p>  
Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да ј 
анка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и  
не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p 
 сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим 
«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио,  
ог срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви м 
кад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећ 
Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и  
к благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном  
ојим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?« 
 осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда б 
о.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира  
ва, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни  
ј на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су за 
сти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} По 
, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја са 
што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се т 
мњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да с 
 Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> < 
естре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами ост 
Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225 
удом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му с 
ар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не жели 
 чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил 
ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очи 
 Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да  
досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну м 
и се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се  
 <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан удар 
де и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види  
каку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет  
нење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма 
де, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвам 
ковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петко 
рожајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда 
’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> < 
се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам  
 то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви ника 
ојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даљ 
ој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више о 
, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша 
ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље  
миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} 
 само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и с 
ко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је бо 
 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и ч 
228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек  
 само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може 
 Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није д 
ега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не  
<p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати  
ићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} 
шко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разг 
шу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам доч 
 онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и не 
Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допад 
у, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, је 
се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако прово 
 онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди с 
оју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпун 
л’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и 
 ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас 
по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} 
руштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе. 
 прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’  
 јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо н 
дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу 
 у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код  
 Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад 
с на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да ви 
 видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо 
им тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика о 
вења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко 
нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја кри 
м питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од 
тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« за 
енске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћ 
?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p 
успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопш 
делити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у  
> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно  
 ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир 
 ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу с 
То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p>  
кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Так 
ивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, 
 то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не зн 
о, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу со 
ољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ј 
ку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико г 
видити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику 
еп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Ле 
 газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади  
, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S}  
мо глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливиј 
анцуски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка оп 
трпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се ек 
што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било ч 
, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге 
ружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту 
ије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ са 
{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и 
се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханики 
т љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све  
јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кр 
 ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја  
ену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и ј 
 су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било 
нда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на  
ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло доб 
едну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт о 
ре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнак 
понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док је 
ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са т 
«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити;  
је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с  
дан мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица,  
а је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ 
дле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам 
 сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бр 
теку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан 
нук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути  
им се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ха 
мо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија ј 
 Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, ме 
о.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жа 
ко шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од н 
 што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао 
и.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака,  
} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми ун 
ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо 
шујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>П 
</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа  
т ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да 
се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бран 
 ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.< 
, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S 
да ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си ве 
ти.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»П 
д помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни засл 
 је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, н 
«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, п 
ма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и 
Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари  
ви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде б 
ој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комеди 
ознао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим,  
 себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, 
</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{ 
о да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div>  
, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет доби 
Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове? 
ко се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира,  
о био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све иг 
кати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више мо 
јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио,  
те, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пут 
 Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби см 
, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да зар 
 /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу п 
олико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике 
у фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто  
ија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико 
стољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није то 
 се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хер 
уги пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити та 
 препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусови 
а зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло доб 
е казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му 
ше поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахе 
аника је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек наф 
 немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Ко 
ћност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ  
 Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најн 
/p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познава 
ет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; 
истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, п 
ок се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић ов 
.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек  
на апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} 
ли.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове  
n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} 
да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за 
ки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што 
у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте 
ада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Напо 
в, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске  
р, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо  
би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвар 
»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господ 
ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у 
ама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и  
боље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом команд 
је да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и увери 
p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p 
тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко нећ 
жим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још! 
’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко  
ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самр 
им руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама 
ентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једни 
м непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам 
 кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да 
S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Х 
 па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била си 
ћа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да с 
 ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја 
у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Ми 
дем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не. 
ium abeundi</foreign>, то толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђа 
срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} П 
: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, 
де се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили. 
за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, 
афу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је и 
 пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његов 
 Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{ 
ржали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло  
и, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају  
у заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу к 
азује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«< 
 госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једа 
е ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш 
век ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже  
јцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли б 
 се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље наме 
енмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се  
а изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире 
чковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па на 
е независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд  
; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора  
{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостив 
им.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за  
о, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео 
ој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није удар 
ђење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш 
p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урође 
о неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарај 
ћ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но 
з тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плавет 
{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопочитајњејша фрајлице! </hi> </p> <p 
«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо  
, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики 
 у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је 
и се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ п 
те и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а по 
а се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си н 
{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о ме 
ује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуств 
.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем с 
 се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар 
 рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји 
невао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи пр 
је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, 
данпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у п 
о из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије. 
добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се в 
пођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да ве 
живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Пе 
сте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, к 
 ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} 
 душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за уг 
 после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стар 
ци сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познај 
оспођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p> 
и, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити  
браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мал 
ирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, 
та.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{ 
<p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја са 
дина?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, милостива, млог 
лостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро  
азе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.< 
ристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод врати 
оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S}  
, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето,  
 види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две  
т у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после 
падне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међ 
илици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао  
> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{ 
, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S 
ет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да с 
 њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијо 
реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају  
сле обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па р 
 му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни д 
а у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола с 
јало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, п 
жењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S}  
у: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав 
оспође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S}  
 ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, н 
ерека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним астало 
 прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је 
На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се по 
ријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, 
римимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ с 
рашни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, 
 колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити 
 немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени,  
се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да по 
} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим  
и људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту дол 
извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове пос 
 које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути  
т наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку,  
 сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{ 
то живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се уз 
а.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хо 
озга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весе 
о дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи тако 
јем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>» 
 године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године,  
чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам 
једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја  
Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S 
па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не  
оравити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? 
и, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код м 
то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«< 
и л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим 
о?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотера 
регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу 
свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе  
ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Т 
чно жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века уч 
лане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни ок 
а сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикециј 
 узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам има 
анка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и 
рофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко ре 
е: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и за 
 је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и  
дније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз ували 
огу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помам 
дрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па ка 
"186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Т 
ом ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромаш 
о рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем ш 
Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њи 
н, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици фо 
вај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад 
млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега 
м; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то арис 
ру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и  
!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} П 
и је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да 
а колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; 
 обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код ку 
 стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слу 
ата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’  
ла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати 
 не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољ 
нтересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p 
онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ниш 
прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а  
о, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ 
езана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сест 
ије био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице про 
и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога н 
а, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S}  
/p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врл 
у.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко  
о изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант! 
"79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удови 
ико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слага 
S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву ку 
 и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата 
ћ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре ов 
у ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију,  
ли сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p 
учио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, п 
јвећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није 
ао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је  
ету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само 
 на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} 
вину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може 
ашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене 
 очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је 
</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залуди 
ошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има времен 
би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним с 
о упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда б 
ити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p 
> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} 
окнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свет 
 обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет 
поту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједан 
е!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; в 
’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита  
а част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће м 
зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стран 
 казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко па 
 сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа пр 
 њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи  
ну.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на вел 
ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«< 
ислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу 
огуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чи 
ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом з 
о да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му 
 хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{ 
{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p>  
ан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а д 
о, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ства 
пензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, мож 
 уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и бо 
рпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад е 
но тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора 
 малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж ху 
па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, н 
е; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S 
 како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док 
лазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити. 
уштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су 
емљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</ 
тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко д 
мам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго 
език.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{ 
} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сор 
 /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет види 
а формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер  
о долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја 
мотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало нап 
 били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са п 
Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; са 
свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од 
 би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређат 
, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је  
лу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви  
p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се  
?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лиц 
 па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја са 
ек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо до 
ту чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја н 
ћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу  
 <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ 
репаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки 
били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} В 
цефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије 
т да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати натарош 
ћ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам ду 
убити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену  
увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S}  
слили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако кор 
ити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у  
евају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Уч 
ић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа  
 то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господи 
" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, ве 
ћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мисли 
карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру. 
јне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати,  
ог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; са 
у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још до 
> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилиј 
 јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и  
е оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест б 
ам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем каз 
танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни 
едају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд  
наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошко 
код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће 
ра.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се  
офа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p 
 и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина доба 
е већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, кој 
заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гр 
разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обршт 
лтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда бил 
ам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, зн 
 онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери,  
 га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато  
је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другари 
идио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он свако 
 само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да с 
ћи.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је т 
ели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује  
 Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па 
е, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужив 
ену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро  
Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чи 
Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p>  
ечи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се  
 забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се п 
ући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја 
е Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ 
 ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелк 
ао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди 
 Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весе 
нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пар 
ло помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе 
} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видет 
, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p 
коло њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Х 
.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано  
S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да  
јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бле 
сне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву б 
рав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по  
 мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о 
из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и њего 
ти.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад 
о писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после  
е знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић 
ата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb  
та ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како бол 
се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је 
е баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад н 
и,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је з 
ства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Инт 
ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и г 
је; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, 
има женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечов 
етрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад  
разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за в 
Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, 
таре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{ 
нбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?« 
 сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила је 
стали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли 
Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му 
 дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но 
, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како 
ожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отвара 
која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може сво 
м мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све  
, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може  
</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и 
ам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мал 
ности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} С 
селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не о 
е, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страда 
млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече же 
аведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" / 
> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљив 
ки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотек 
ечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умш 
запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, з 
ути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у  
еже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милос 
от се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљ 
 буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, ј 
се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телес 
} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у ок 
 братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели 
емо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим ко 
по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунић 
а неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се  
је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упара 
е претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да  
{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био,  
S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо 
ер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>М 
.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за 
} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет  
бопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе? 
говара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. п 
при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гри 
атим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати 
женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео;  
неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само ш 
 љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био друг 
 идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једн 
тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир,  
 разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пр 
 не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика пос 
а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашт 
фалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцела 
емо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, 
подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Оч 
у његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан  
ите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда В 
> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{ 
S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гле 
 <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па 
ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин 
итом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику  
нај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, 
»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго 
 мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанс 
во је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мал 
болео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта 
м се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са  
ти.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко,  
зе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А о 
о ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трч 
надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> <p> <hi>покорњејши</hi> </p> <p> <hi>Све 
епа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{ 
 сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пет 
а било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је т 
о сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом 
ек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка. 
ило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалев 
н, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ 
никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залу 
и даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у ми 
л’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са све 
 како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се 
, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва  
м: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку,  
 Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба 
 лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</ 
сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну о 
 вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у  
сле два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да је 
} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој с 
вом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста от 
им питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извид 
з чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је ота 
огу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ва 
 хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> 
и, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разг 
а то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте,  
 предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака јед 
стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Х 
нце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се 
вна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он за 
лко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на  
квим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред о 
> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о 
ашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достиг 
.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то до 
кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су се 
т; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после ф 
страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко шт 
«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ ужи 
ста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту л 
нанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћ 
 мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога ш 
ку и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске  
ло одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизива 
ћу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; св 
ила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје  
 врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и бе 
о велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема  
’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа,  
 да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни је 
ажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све 
 Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фра 
ведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на с 
 Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чик 
у добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, је 
зискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са ф 
амо нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} Куц 
нао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није и 
н је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише позн 
 на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S}  
и.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“ 
м, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Г 
 напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’  
Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гаји 
-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он п 
ашту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпу 
етковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, ј 
желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и  
 само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро  
још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здрав 
је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гост 
онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све о 
 ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здрављ 
 нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но  
о нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само 
да ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Ј 
е живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{ 
 да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе 
»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није о 
жу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је  
лико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до п 
а«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управ 
p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S}  
се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци. 
ити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не в 
су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефти 
друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви 
.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Ч 
 дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се  
о здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметниј 
ранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се т 
рено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан? 
навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио  
 шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; з 
ико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А з 
 /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд  
је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин н 
заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је 
ј кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господст 
 женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удад 
ј муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p> 
то, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«< 
о тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске 
на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да с 
 сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па 
S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг ек 
рамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим  
ћ нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић оста 
азговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учини 
натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац из 
ећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p> 
0" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од сво 
заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише 
ег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били нај 
 је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпр 
Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љу 
д њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, н 
, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим П 
Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој св 
сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили 
} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције. 
 глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, 
отсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог ч 
а то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражит 
gn>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно дов 
еки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно друг 
ead>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а  
> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његов 
p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празн 
ити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио 
ру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, 
да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p> 
уратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам ш 
о јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и 
ст и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лан 
м господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само 
 морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опрости 
бљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из фле 
на и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи 
метнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде  
 лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Још 
сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, 
речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто 
ем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да 
"81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промис 
о.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немо 
у дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, 
аогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{ 
те је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шт 
 Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на 
говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га к 
Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морам 
’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће  
ље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају  
>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била нес 
аника се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћ 
ре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{ 
 пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наум 
у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, в 
оворио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p>  
што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен 
а јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од му 
.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струк 
бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини 
 ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добит 
Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што  
Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но о 
 жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи,  
анку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} 
мењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин порт 
ти ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед ма 
лина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред  
одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповеди 
ц јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.< 
елцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад  
морим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли 
ажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о то 
е да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте 
очује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код с 
тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да  
јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра ч 
S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мо 
и су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не 
ебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам  
там се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег из 
а времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и и 
о њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим д 
аде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал 
анку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т  
дан <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици брков 
 ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испит 
> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Пет 
све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу н 
изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изван 
ше.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранк 
рави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће 
и у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно  
.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње ре 
 госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је 
.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за 
е, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допа 
мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да гос 
корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође још 
су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> < 
да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљ 
{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту ку 
 узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о 
писује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="9 
 се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p 
убио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одреч 
, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p> 
она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако т 
но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео  
а урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као ст 
и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Од 
ке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p>  
} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме н 
 као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’в 
пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат  
у вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говори 
рош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем  
зме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у ње 
азговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна 
допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде ма 
јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилич 
136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали 
о баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта  
 друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међ 
 <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно п 
{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад с 
 она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »В 
 за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по запо 
 из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској п 
десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће  
ко добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрш 
мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми сао 
дова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа 
било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нек 
.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Оде 
ајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба  
 Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пуст 
 добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце  
кову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене 
илете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човеч 
 мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бран 
а, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најста 
е сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лау 
 квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари к 
е избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опе 
ики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Др 
огледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у 
 додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се позна 
оје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану циг 
ти на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко н 
рала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да ј 
м мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> < 
т, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако за 
да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: » 
досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} 
_C2.4"> <head>IV</head> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и с 
итати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја жив 
га доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чит 
рви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>» 
театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутра 
само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S}  
 вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде? 
имали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Мари 
ам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} 
 никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди  
е јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцеп 
ило је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио о 
ео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; ф 
b n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та 
стим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пит 
, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти  
атинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, а 
/p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекал 
S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чел 
S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама  
 фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је да 
и је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише д 
 на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересир 
м доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти 
жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви 
, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коњ 
а доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер 
и?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам 
.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад  
{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у 
и.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал 
ко интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а ф 
па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако в 
е са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од с 
а и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три да 
<pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за јед 
 ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> < 
м!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви не 
обре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S}  
о сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту с 
анков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш но 
<p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљ 
анка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јо 
ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ 
у пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш зн 
ћ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не  
гај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p>  
.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу 
анка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претст 
ене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дам 
<p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао 
ада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ва 
ако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к  
анка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам м 
џић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.« 
питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпо 
ли.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну в 
одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код  
и, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би  
. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а  
Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често,  
азак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се на 
гне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи  
се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али м 
уће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ 
<p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини к 
арве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули ода 
и, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, 
вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад к 
хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је с 
ај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; св 
понденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те з 
аци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже 
ин, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оц 
ко испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна 
ори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био 
 светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142"  
, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже 
одне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S}  
мо ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65"  
Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу 
е около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узе 
олест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога с 
е у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једна 
то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, а 
 Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа  
е.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Док 
едати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да  
да, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p 
еде куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> < 
 седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S 
 <p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе 
; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} П 
 бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опрос 
ростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши  
којег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил 
са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредито 
па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; м 
у да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је  
{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони 
оба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас 
анком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити  
аче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао с 
зи, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хан 
боле се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Б 
па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава д 
о с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне син 
ли у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бо 
 Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље на 
рали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хте 
о се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забрин 
 је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ић 
а онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се п 
о.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мен 
у донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Нај 
н венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{ 
стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунц 
почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па п 
рофесор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека  
о згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. 
есет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Об 
 крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У м 
гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S 
а о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па 
да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад  
и к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио 
ала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све ј 
ранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, пр 
бражена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она оч 
 срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кик 
 /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, 
</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су ј 
 цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет 
план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам 
.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, а 
мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови 
ој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими суд 
е већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јест 
.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво 
 и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи 
 су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пуш 
ске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као 
р ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му  
 даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S}  
S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> 
буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год уч 
акојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p> 
 само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог прија 
оручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час 
 сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити 
да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до кварт 
Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал 
p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бран 
 не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У  
ашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер  
ојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, сам 
је ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је те 
ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S 
сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре 
воји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, 
.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим д 
 једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визит 
двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми н 
.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивал 
гу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо пр 
ене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она мо 
е сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би с 
о.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: 
опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писм 
 добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је го 
да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро  
S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по варош 
ло напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а  
есић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину 
ца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb  
чем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, 
брним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће  
ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи 
’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да вид 
је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на м 
наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургеро 
з да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало  
 к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то примет 
могне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да  
 Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све 
де кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећ 
 се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«< 
<p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут  
.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље. 
т даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен. 
Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да 
ра, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, прем 
 је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати мора 
 се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немира 
дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац прими 
а, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе 
о једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на с 
еколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у то 
ани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа  
битог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит м 
е са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми 
а ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Так 
спођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" />  
вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фа 
уком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} 
то је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу  
са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек к 
је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали  
етозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако 
ше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт ни 
т наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамш 
ко смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Ха 
а, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице  
е она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се у 
ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет  
 пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету м 
е ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он ј 
камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да са 
} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце  
ј струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам с 
му говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим. 
е њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силн 
 Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеа 
и можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим с 
дар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском  
е да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, 
ишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да ј 
з карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима глед 
вим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет  
о га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премиш 
 је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње  
тљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да 
срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, 
 на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су м 
м!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Б 
ли, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
у сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{ 
ати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја в 
 баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим 
бро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два мес 
едно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач,  
</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бр 
 то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то  
и постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло 
 сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забаш 
дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може 
 ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о 
евима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у 
{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па ј 
 дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну 
ку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је в 
је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а госп 
ра, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све т 
м, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма суд 
овић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту  
ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутр 
 да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, реч 
екао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ к 
е пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да 
/p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, 
ја била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати 
овине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мен 
мен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо  
 Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се 
ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај  
 јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опс 
у казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О.  
p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, 
јзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бак 
лести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се  
ље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корач 
 запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на 
 Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким из 
д женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милост 
ни су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но  
 Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> < 
 да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сам 
се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам 
једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Расп 
о о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш р 
све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бр 
с унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи 
су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном 
Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека  
е, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се 
 <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе г 
.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлел 
 кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објав 
аника.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве ш 
да читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо. 
урмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као шт 
какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пен 
стром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стр 
све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ 
ћи.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="cha 
и, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне с 
 <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао  
 преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао 
и ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бра 
водио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{ 
 већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ј 
, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љу 
, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S 
{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу 
због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се  
ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је  
вљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни зап 
е куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три годи 
је.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се  
’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, о 
га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није  
авковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук  
авимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткив 
p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма  
и колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофици 
разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмет 
како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га д 
орхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p>  
се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скор 
аје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће изб 
дем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе 
у се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S 
опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} 
, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка 
 за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брач 
имо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} 
жирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију,  
шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па ј 
е <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је 
, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја о 
и.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био ј 
тиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p 
 ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реш 
<pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p 
истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда 
еварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам 
 се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јо 
рав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко с 
дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да  
ри пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то  
е и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за к 
е низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са  
шици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га 
 да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао. 
ас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p 
упању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати 
И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао  
, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости 
роба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с 
</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко,  
м свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта 
равио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Может 
анаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{ 
остигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; 
 пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика оста 
} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" 
>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу в 
 устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Т 
 вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, 
о се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хуса 
па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Поч 
ваца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу  
пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Ниј 
роши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу н 
ње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, ов 
роводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јо 
денбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост 
> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако д 
/p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу к 
 вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без у 
ац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{ 
адовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{ 
 друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола 
Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ћ 
, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја с 
као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав 
енемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја са 
ранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ 
кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам  
ио да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ г 
у ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У 
разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао  
оже ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре 
 му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слуш 
но.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти  
су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим леб 
ријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мо 
деш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе 
тити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ  
кад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнут 
а зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак 
вота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а и 
ли на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног чове 
офицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни по 
ала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја 
нуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фант 
олико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво  
 његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једно 
ребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану 
а, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се 
ек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бран 
, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид 
 ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд. 
ао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комо 
и.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си  
а се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни  
 <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама  
ођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан з 
 најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не припо 
ст јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало п 
 у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ г 
ну.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут 
} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава 
, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У н 
о одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да 
би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант з 
у: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затвори 
 већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Д 
онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се врем 
лости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима сим 
стива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика ниј 
јлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а 
} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S}  
идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку  
 својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на ср 
д њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину 
 па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом 
адао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није 
сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини;  
ћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бран 
и одговор, остајем...</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо 
дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је 
а”</hi> </p> </quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у  
ги код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко б 
id="SRP18630_C1.7"> <head>VII</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан до 
 <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја м 
2" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Верб 
а, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говор 
ет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S 
S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај пос 
 принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јурис 
 десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и 
е лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ид 
 Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ п 
ошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је сила 
о се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била у 
богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да 
нка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi 
Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанс 
и, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, кој 
 и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам д 
 да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а 
е рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да  
нателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио 
квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу 
г гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини та 
ни се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, м 
 изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен  
 то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики  
и се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанп 
{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам х 
 знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то  
му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаур 
ваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то сам 
ло, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала. 
’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после припове 
.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан 
евесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S}  
анко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допа 
ем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом 
в курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо 
у неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у 
е Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без  
, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, 
в, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на п 
 јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било ту 
ом.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити 
 се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је  
ад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као к 
и године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.< 
која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим приј 
а нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као 
асао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био,  
е да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и  
агнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Хан 
сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солид 
звол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу бил 
е.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Са 
.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем и 
а ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трај 
</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бр 
</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доис 
 канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто 
дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га уза 
н дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да  
ј вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду 
{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у с 
 се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком с 
а донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у кувар 
ио икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да 
родно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} Пит 
У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде пров 
/head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд 
пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, п 
 у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бр 
— права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе  
/p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам 
аже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном 
 својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје с 
ођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми моза 
е економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред то 
о.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију  
 се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, 
сте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њ 
хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатис 
 Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази  
гови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завид 
ошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хани 
 давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сут 
огу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</ 
асну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загоре 
рати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло д 
е он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка  
 млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исп 
 први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, ма 
ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредн 
однети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом при 
гађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривић 
арају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно 
о вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем п 
теља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је з 
м видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седне 
ле говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу с 
исам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су му 
} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Д 
ју на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да  
 је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна позн 
ек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге  
 изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранко 
ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о то 
ица тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже  
овати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет,  
 unit="subSection" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ  
там се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, р 
пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова  
ло богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Ов 
идети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стра 
 се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде 
пуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S 
 баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ 
ити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханик 
па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола к 
’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, б 
ву ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка 
ead>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова 
укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут мало 
окучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што го 
знајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ мог 
бе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у 
во је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лак 
окоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на  
и, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко о 
 је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече 
 сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет с 
39" /> почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а о 
.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо припо 
у.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јур 
вити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би  
 јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но сам 
љени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је 
стане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка  
е љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том  
јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољуб 
очетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, по 
нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало ш 
 стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу,  
S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика 
 Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: к 
ши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи 
ти почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда 
и скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она р 
ада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} 
слати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и дон 
се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се реши 
је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранк 
мо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио 
ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S}  
м задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко би 
нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, как 
/p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао  
 и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каж 
и могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му 
ако се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне. 
м шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после п 
и.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар ба 
, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост д 
је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи о 
аулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на је 
 пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић п 
 јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ про 
 буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу 
т поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но  
а и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има  
у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећ 
на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на 
а Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" / 
 и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задо 
 гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Ба 
а са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, за 
 Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уз 
.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> < 
ати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљ 
лина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi> 
 имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија  
сти, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине 
огао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да  
арош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здрав 
ож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не 
а’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лаур 
ђу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре 
 гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасв 
уши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бр 
> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бра 
 канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му  
љим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Госпо 
барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о доб 
SRP18630_C2.6"> <head>VI</head> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка в 
рам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћем 
рашно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све в 
а дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме по 
мо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да исп 
 га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да 
.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуж 
талирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, ч 
ем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" 
уг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" / 
ко и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо 
 док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја ка 
ка ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим как 
био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар м 
м да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.? 
и било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о  
ржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови 
 најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито 
 почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео  
нео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разг 
еност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би на 
ку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Б 
ам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p 
још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је ње 
ј кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо,  
, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја м 
јући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, 
екулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко ост 
 и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити. 
ке.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ла 
то сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нис 
кова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, д 
S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко  
адити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта по 
 је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим 
т, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Б 
кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S 
да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла  
<p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти  
, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после в 
ам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хе 
а, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> < 
а сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем 
руго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у некол 
е — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си 
а медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком  
 ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и брин 
»Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да г 
 се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
 Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли  
дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди  
е ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили 
е од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на  
ици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нем 
о Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зо 
ика, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је  
говор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познава 
д већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по двана 
село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико м 
е забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити,  
м изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, н 
.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«< 
 брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је би 
им стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Зн 
слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{ 
ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме  
Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најб 
 <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни брате Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно дет 
, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године как 
Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>» 
«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и прави 
.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.< 
а се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко 
спавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад д 
а, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бран 
Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</ 
који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи тракте 
одине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Мора 
 да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји пр 
е скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактер 
нда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима. 
 у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по во 
Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећ 
мпетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком круг 
е, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} 
ре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дванаест перцена 
е био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег 
о и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Ко 
матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поу 
то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву д 
ете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више 
ас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’ 
е кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н  
дма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испава 
ма су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у до 
или, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифта 
аг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би  
ници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> 
оје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах с 
фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће буд 
 ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили ни 
</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично,  
 хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чек 
пим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића 
и, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</ 
о иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно 
.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И  
о пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом р 
о две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метн 
’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо на 
 — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана 
ују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} П 
егов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она са 
 страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми с 
дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па  
ом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио 
изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замо 
ће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушат 
нула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби! 
 баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печат 
{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење  
све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тр 
дне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није  
познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне  
ћ резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се с 
и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онам 
деље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Ј 
даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом к 
ростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да 
ђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> < 
дити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи 
<p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти  
имо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља др 
/p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нис 
почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да б 
ер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају м 
оже, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека 
ве персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало на 
 доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да 
пире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се по 
нткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова 
н женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил 
и.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из шко 
тикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А о 
, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{ 
ранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, нег 
 смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није  
S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко коман 
ветозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се д 
та, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па та 
> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је незави 
> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоко 
оље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новац 
p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, о 
 и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу 
 мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није 
ж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је  
 новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корач 
 стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била 
преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ћ 
 а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да  
о кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупир 
какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курм 
ргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћ 
 му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је б 
маз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру н 
в се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, 
а нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ни 
 је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љу 
пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогам 
 се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранк 
о гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије 
вом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пусти 
ршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе 
не.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био 
најеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме,  
вице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи 
ишт’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па  
на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са  
бе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Л 
{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Л 
дну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Ц 
мњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Лив 
 хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта 
е је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био  
е одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, је 
ато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за 
/p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберун 
{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?« 
 позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад 
да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жен 
ош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када 
еће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица,  
онтрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасет 
, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва с 
ез појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпој 
ре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо с 
ј сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} 
оздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </qu 
 куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, 
 Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, плат 
ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао 
неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар с 
{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо једа 
ед мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар,  
, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа  
ђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт ни 
ла, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да вид 
се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од да 
пушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као  
 <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан гла 
вукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче  
ма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма 
учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C 
коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прос 
Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио,  
ворио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, 
убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право 
ила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да В 
дио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може 
 Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да р 
 нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се,  
ечем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако дола 
 је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је 
тране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само  
у крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S 
, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може с 
дим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако ж 
ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње реч 
литику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се д 
ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми 
и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi 
уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није 
 му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешк 
.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с  
{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па  
 псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам  
кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Иде 
 своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} К 
е чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто ф 
совало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — ре 
је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Је 
 љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у  
а жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ н 
<p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такт 
м надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година,  
би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад  
 доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме позна 
/p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам ма 
т ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја ње 
ском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперир 
 човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја 
 радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као ш 
шим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, до 
алим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} 
опустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и 
 па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров запо 
 школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Кли 
авље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако изд 
шкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали  
 не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с В 
вати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с који 
м умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну к 
на, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канц 
="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, мор 
Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сут 
ртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p> 
е млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја виче 
мо о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја са 
и твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила 
гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић  
 никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па  
мо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости жен 
/> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше 
опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути м 
ривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да 
ми; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику 
поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да 
фришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба в 
ажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си 
о сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S 
штено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим з 
иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из ва 
 кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да 
м, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богат 
њу.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живот 
 може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од 
изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред те 
 само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до 
Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на п 
овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, мил 
често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, б 
 <hi>„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то 
још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Жив 
елику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће до 
 да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила  
јазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове,  
, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: 
ред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу изде 
ните ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и  
воје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут в 
шем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па  
е.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да посл 
; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећ 
 па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ј 
пет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Мар 
 шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и к 
исмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим п 
рз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба 
жи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизно 
е био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре  
ио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су  
ључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике,  
S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 
и.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, 
S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал 
ицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на со 
пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ум 
.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> < 
 је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође 
ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да  
женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба по 
и о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још 
 један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђел 
 био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извад 
ив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врат 
p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Н 
и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим доз 
/> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} О 
изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не дај 
аучио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџи 
 и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година 
аш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ј 
лу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког ј 
већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту  
о детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом 
ђен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за 
на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће з 
мену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете 
робати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S 
оворили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то  
тавимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривиће 
ут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} 
телију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан  
овора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S}  
те и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не је 
, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, ок 
 њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом 
ко му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало р 
 задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом 
8" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разгова 
а обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се  
.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, з 
ранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p 
приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, к 
S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер 
ли су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са  
ком муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић 
ан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>» 
оварасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало и 
 позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, мо 
да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем,  
у већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу  
а једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатур 
<p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе  
 бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C2.6 
бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да 
о се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још дост 
ма сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учин 
 Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове са 
премају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <div 
ам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам на 
а, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредит 
; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна  
такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће  
же да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} 
а ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је мога 
 има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако 
 с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од 
 јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш 
один, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и ис 
о к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и увер 
омен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Л 
овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао 
пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једн 
здан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и  
 Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово 
ам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме 
{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> 
е ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једн 
 ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који х 
ра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31 
 црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сирома 
 ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју зв 
жим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала  
> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио покл 
е ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’  
и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је о 
ом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало 
е тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, 
 канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и до 
 згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат;  
сор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} П 
Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све до 
стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато 
м за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем 
ко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер ј 
p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, какво 
намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капу 
оји ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе де 
има врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице 
’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би 
Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће  
 на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је какво 
ш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеос 
нт; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио 
н, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са 
 ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала 
>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је ба 
 само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, ка 
ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикант 
ек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се сме 
 не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин  
тељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио,  
 је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо 
 имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем  
кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>» 
{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у једа 
.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> 
у казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није 
</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> 
ам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецвар 
ходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за ме 
м, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Вр 
на, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, мо 
 најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу 
а је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки ст 
о леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почи 
а поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива,  
зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келн 
 — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Г 
 јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате 
ан да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо  
анас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде 
 изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi> 
рачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим  
ти што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он 
’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене,  
иповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снив 
p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ха 
о.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца ко 
« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели каза 
едам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би 
имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секира 
ивот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који 
ћу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас  
тотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте  
о?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам ка 
 тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке 
 на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум фактум< 
ставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса. 
о ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Б 
ао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да  
ојешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је св 
акви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливиј 
дала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, к 
њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, а 
како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је о 
ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже 
им, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орли 
своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стр 
маде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да ва 
ам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је би 
 и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се сваш 
а, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже д 
о је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, а 
елику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла 
»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да 
ећ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопш 
 После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињс 
но име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, к 
те најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код 
ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној  
не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која  
е ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако инт 
има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код  
 речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а 
ада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; з 
устом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет годи 
је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест 
л’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p> 
осподине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно 
ба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с н 
ошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; са 
 Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но ма 
 па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је т 
а; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви  
Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада 
 сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта 
стива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз пла 
.. наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </q 
е отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, ј 
е сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Д 
 уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално 
м, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се в 
моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се д 
зације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p> 
џира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но са 
ли сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, да 
 Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да  
Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с в 
а и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n=" 
«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>» 
авила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је  
оже помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха 
рекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Н 
шли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас поч 
л’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате,  
а, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је,  
 управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати 
ћ и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{ 
нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад  
 ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стањ 
ари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озб 
питана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми м 
 отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отворе 
е плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немо 
, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је м 
лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{ 
будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам  
име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, коли 
тва?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитуј 
вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили. 
ина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети 
 воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја  
какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и др 
е знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, 
 већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бис 
.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино  
 дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Б 
иком казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја 
ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{ 
а.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="111" /> <pb n="112" /> </div> <d 
слови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше 
иповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим  
ице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или к 
 па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Ва 
, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</ 
и највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како 
сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{ 
<pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све  
м малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рож 
о сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству  
, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што к 
ика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртн 
есет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi 
> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног франц 
на се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено жив 
и’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада 
 старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> 
смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што см 
губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</ 
 никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични 
 газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару 
а сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојн 
акати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код  
ж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупог 
} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Ч 
и.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p 
м бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а  
иљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не дола 
е би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с 
зволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Рес 
И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у  
 познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се  
ће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама  
Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та гос 
ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је ср 
њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не  
 устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим 
и, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке ч 
} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати,  
не већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново? 
и и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који аф 
 ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме 
д њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} О 
ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас. 
 њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек п 
а је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па  
а.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина с 
буни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам 
потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и пр 
простите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p>  
азити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само један 
судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љуб 
чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залеп 
{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио,  
овати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје  
и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p 
језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји 
м за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на  
} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је  
у у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити 
ен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи с 
ру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубоп 
он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем 
 за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко  
га била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам н 
</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посе 
ила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично им 
.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде  
доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милос 
ет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу о 
су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну п 
таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била  
 Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је  
ело; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика прос 
уца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало п 
ван човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празн 
а не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпек 
бро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите иск 
о је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпо 
/p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо ј 
пастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар јези 
концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па  
ина, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесе 
десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку о 
к ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од 
дне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, 
ам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S}  
се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје 
 сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам как 
то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <mileston 
де у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да  
па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он  
, гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а о 
ошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајви 
да хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насме 
S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за  
анију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, ви 
ва било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љуб 
, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све про 
p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ бољ 
 сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво 
тире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, д 
мена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се ос 
 своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам  
на ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Деси 
 <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пит 
зданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме 
Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о ти 
 се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са 
у једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакој 
{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнариј 
ровели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустра 
на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господ 
и како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта  
 зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије  
 њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варо 
 сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам 
ами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниј 
 дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривиће 
оги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће,  
b n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и  
о?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад д 
добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође 
о курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} 
ују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У с 
аком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно о 
грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је п 
т ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најгл 
во преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и је 
е.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па а 
.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај 
у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубо 
 <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S}  
 Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрас 
није <pb n="132" /> још отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле,  
Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Так 
ароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошарев 
свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да 
 Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад поква 
ет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма какв 
е, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који в 
л’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву 
" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам В 
 ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је о 
лостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S}  
подине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај  
е Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једн 
p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господи 
 њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите дево 
ити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, пер 
; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим рук 
} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем с 
и; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да с 
 <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{ 
и сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ д 
су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад би 
уд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами  
као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} 
а је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.« 
 и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господи 
Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а у 
пуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет  
Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим 
ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек  
а...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? . 
тре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледај 
подин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Ва 
 је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи веруј 
и је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После 
/p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребац 
 господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p 
овољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго врем 
ре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шт 
S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Позн 
цом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p> 
она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <forei 
врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу 
ћеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не д 
S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашо 
 ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у свој 
ли.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате 
 спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и не 
 нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да  
.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и  
стане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете н 
ти!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч 
: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд ј 
зем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да 
га тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми  
ки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{ 
азговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p 
огом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у р 
ествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> 
 се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се 
е, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи,  
копано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам повер 
 и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господи 
не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ва 
 не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви 
, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за ч 
огаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шт 
атељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко! 
а играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p>  
ти облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелиц 
анас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p>  
 поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се в 
о разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми  
’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Ју 
е; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»По 
ог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену мат 
а, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, он 
 твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мисл 
одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко 
о сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са 
 примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно п 
д Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким има 
о, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« 
Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Ниј 
азија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господ 
{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако  
 Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«< 
>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Јо 
есић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о т 
л, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што 
омплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима 
о Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то 
; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још  
чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после ма 
ако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу 
шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хт 
} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ 
</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико дип 
лужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је  
ти, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, н 
им пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p>  
дговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље 
те мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p>  
ет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи о 
ет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли о 
уће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја  
Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвор 
ете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је 
1" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти 
>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда 
ани.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме са 
 сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигу 
шко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред бог 
</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако д 
 из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро п 
ко је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао,  
е?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, ка 
ико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«< 
су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду д 
подине!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају с 
 <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити 
почне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је ист 
 је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме ј 
лаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} З 
же, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови ре 
 разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко ј 
> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, извол 
тета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Грив 
фету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента 
не прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент,  
ила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»М 
паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" / 
, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на ша 
p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седним 
 оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ в 
ћ једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију  
на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим,  
млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са 
ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село п 
м за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе боље 
а, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја 
пет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На  
се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се та 
никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити. 
 се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни љ 
правно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разг 
једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнак 
ем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две по 
} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој 
лити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица сво 
а уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова 
ц.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов. 
и појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картар 
{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер  
ођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Од 
 бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па ов 
исбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за 
орочествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p 
колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његов 
ом варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранк 
ем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо о 
амети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже  
а мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам 
»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шака 
ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у  
} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која о 
 молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се 
ва, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за 
и да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао у 
о примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако  
 Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није про 
} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихо 
ет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} 
у највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како  
 толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој на 
 је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састат 
зговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да  
лира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо  
е ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држ 
ити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет 
 коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дош 
јну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверењ 
ем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p 
остите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ва 
ерење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају  
 особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огле 
 а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови  
ти.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на располож 
, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила с 
:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га  
есто да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га о 
погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу  
} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек вид 
м, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се 
и, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28 
 слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одгов 
овењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам 
е воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам каж 
сића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово ј 
извесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан би 
се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате 
сти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод какв 
срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу од 
i>”Љубезни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава 
очитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас з 
десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Ва 
кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, 
>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, 
ен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас,  
зиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{ 
/p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p> 
емо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца 
 <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не  
што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви  
вредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу 
оменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу В 
p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили  
тарији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смил 
</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фал 
оје вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћ 
 мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" 
оћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна вел 
</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога 
Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допад 
чила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па још 
 ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољн 
валерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит  
е судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да б 
 моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
пет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам д 
е, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.< 
 само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и  
стива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад 
ше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што 
ед Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст зна 
мају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пре 
 што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како 
од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па т 
је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаш 
. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и ник 
а старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш с 
и госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је 
је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиља 
 Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика ми 
 са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није  
 нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру  
, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољ 
ио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на ср 
ива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После н 
а изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} П 
а није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима по 
аже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; 
се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас 
а останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим о 
Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује  
ујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како 
ђа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу  
јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама 
зети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обршт 
: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично гор 
р започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав 
пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка 
еним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div type="chapter 
сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико  
љали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за до 
ешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде ост 
рав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга 
е ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да ј 
ене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то ка 
 на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка 
мо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} 
ирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази 
кић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код ба 
бу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн н 
не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине 
 на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом п 
та.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад м 
ацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике  
дневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шед 
 целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Ра 
у судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-дв 
 куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једн 
аш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као 
о ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала  
е стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка кап 
а те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чис 
 Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госп 
тигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш ј 
г даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зов 
учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао б 
, у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије 
азговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђ 
 сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су 
p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стра 
ућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велик 
 што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку 
мо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет  
Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то  
ако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Бело 
и; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је;  
опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и тре 
 могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест по 
.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ 
ш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство 
оји су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали 
рство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препор 
 мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у ноб 
о, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p> 
/p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пу 
 ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сач 
нако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја  
о ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о  
е забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на п 
пљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све п 
 са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да ј 
се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S 
малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бранко ј 
мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, т 
 нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изи 
ра фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био ј 
ла ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста 
будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше,  
и’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранк 
S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на 
 мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано к 
нити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за нов 
 би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи  
у, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј  
брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ства 
говара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња 
здајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци ме 
S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен б 
 <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је 
трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочек 
јао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да,  
позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Свет 
 волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет 
 онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту  
виленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустро 
само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо. 
 М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> 
а са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чу 
им назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је вра 
 како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад ј 
диш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато  
е.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле,  
 шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па 
 брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижури 
та.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске 
фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па да 
 осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све  
 ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати 
»мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге тако 
де с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће  
е лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На јед 
удом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели 
нику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то по 
 Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуци 
 учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важн 
S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофиц 
. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би м 
ет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њ 
устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе 
ом речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо 
палу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви ш 
 Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па ти 
оварам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S 
у тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:< 
ош се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало. 
овек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бран 
 матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> 
и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужн 
’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Им 
наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е 
ости управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ  
ици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је 
иф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S 
едва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане. 
а сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање пок 
и-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може м 
ме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи  
имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравков 
 обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико г 
м другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште 
у краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је ве 
и се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо 
види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоцени 
који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим з 
ићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави  
да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим  
ебљавала је свакојака средства.</p> <p>»Великог талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и 
авио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на 
о сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Зна 
 пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од 
дан дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо  
и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За д 
ке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све  
и су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} З 
родник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја у 
 и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на ма 
увши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да  
ло бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако про 
ца. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиља 
па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли н 
ку шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће 
а, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на 
носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портрет 
и нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако 
ао лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отв 
ео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити а 
.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три,  
иновица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад о 
ше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ нај 
p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира 
ра, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с 
 код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење забор 
о Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се још 
ћу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам м 
, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је  
’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ 
знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем 
ајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени 
анат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вр 
само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од р 
етковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће. 
 као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} 
о, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p 
асти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p>  
та су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гр 
лирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не  
а’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправља 
ве и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n=" 
, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све 
и људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«< 
!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се с 
 све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше  
.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја 
 са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ћ 
; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини. 
а Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је би 
Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој шк 
ка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли  
ном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Рези 
ја седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће би 
били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунг 
} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Дра 
обиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и 
или га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p 
главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по п 
број нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до с 
... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти 
нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде г 
да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју  
не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све об 
ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> <p> <hi> 
еза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’  
адите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — б 
 би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављ 
 се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S 
 реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену с 
е у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда и 
 с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста  
аш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S 
, како су му девојку наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, н 
т био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао ј 
довољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као д 
ака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад  
 мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас ч 
ближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да 
ете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде 
»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У та 
.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за 
сто јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу 
 један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило ј 
 Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> 
ку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије од 
к деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не поз 
куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја 
одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русвај 
 морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећ 
чу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили  
лити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца 
, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} 
Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне ку 
у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уф 
 изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догод 
, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја 
е какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем  
 биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако 
 далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама  
 ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком фор 
илостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика с 
т је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њен 
Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p 
ш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао 
више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шарен 
ком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бр 
девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Ве 
а због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се још 
 троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на  
ам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Г 
јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродни 
{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, ј 
о је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ак 
има, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи 
је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Го 
просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћу 
срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, п 
/> <p>»Немојте, господине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш  
 Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Ва 
ка су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијама 
у.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врл 
ији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, ко 
е да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је  
а ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су  
роз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фин 
е у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’  
а нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ни 
а је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још к 
 се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на 
} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забр 
 говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по ма 
уче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте мал 
 ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам  
да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанем 
Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} О 
, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није 
 Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла д 
забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, 
ар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожи 
<p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врат 
 кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n 
 да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш 
«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији 
 већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да д 
ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним  
 <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чик 
у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је 
којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом 
ироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео 
е да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори  
а је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала б 
имо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{ 
има редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живо 
пођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p>  
на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ак 
чне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало за 
{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно пот 
 тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ в 
звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан На 
зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио! 
ранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S}  
ао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две не 
га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опе 
 Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају руч 
по дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне нев 
 Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га 
веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село  
а страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страш 
је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску 
 кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у какво 
ајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и 
села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце п 
 ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најин 
о већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко н 
акве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од 
други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то ж 
едан дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, 
осла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједар 
е, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да  
; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је в 
S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати 
да.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио д 
Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Моли 
 не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} 
учак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек за 
елики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само  
л’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију кувари 
 добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје 
не, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни п 
 па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се са 
л’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака,  
 ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера 
ође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конц 
намо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опаз 
томство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> < 
нику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан чов 
 добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се зва 
оравио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани  
ором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење 
ликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си 
 ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госп 
.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени 
е био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће др 
Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица неку 
е неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чуди 
та личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спо 
л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бран 
 са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гри 
во презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> <note xml:id="SRP18630_N3">Из даљег прич 
а Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Ба 
о се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{ 
била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву д 
врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан 
а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p 
, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто  
 У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зн 
ткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне с 
 никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјач 
крена, није <pb n="132" /> још отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме 
од ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једа 
 то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управите 
Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> 
, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у та 
оже се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да до 
.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале р 
 <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотеруј 
Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена  
што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си да 
е фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Ма 
о и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гри 
ем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{ 
 ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину м 
ог твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, 
ам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине про 
 опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није  
S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> < 
 ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као 
о да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто  
до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни д 
, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу тр 
и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њег 
 на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме че 
 етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мн 
е с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, 
бницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за буд 
а ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би са 
 окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столи 
та, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Д 
а га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њ 
ом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако и 
опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу  
аговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на  
 и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит  
коло двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита ј 
 јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писа 
 више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас в 
давде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p 
д наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си мат 
ека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпођ 
пођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки карта 
да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног 
све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало 
 за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка  
шао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући  
ругог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Миш 
 доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, 
стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, весел 
поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор 
ком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не мог 
 за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црв 
таера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{ 
S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завук 
 неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени. 
 је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини 
о је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ ј 
ла је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а м 
 опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш 
.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути  
у баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Доб 
а готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та н 
смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, 
ктор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи 
уде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у го 
р, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p> 
а с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево ид 
о ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па 
Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и  
 сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А за 
исам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа  
и’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом 
јић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, 
о.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде  
есило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура раз 
ајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Х 
че Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте п 
рену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам  
бично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.< 
ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дођ 
лење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бран 
 чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" / 
 уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомен 
.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцат 
 тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све 
p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Бо 
слуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ј 
онудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам  
ђа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започ 
милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гл 
:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал 
с и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут  
 за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шт 
нуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко н 
ница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је пр 
{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар м 
т; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па мор 
морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једн 
 се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их  
 је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут 
Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га ми 
ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два д 
ој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па  
не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити 
S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започел 
 тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна  
S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст глав 
да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако јед 
 не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да м 
ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ј 
, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук 
амо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курта 
 И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео  
нко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу ре 
да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Руни 
целарију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедира 
ем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опаз 
 n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад 
е.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друш 
штво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорил 
ође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад оп 
 авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S 
 да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се  
зано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="25 
ке веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке 
вима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин ж 
а пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S}  
лате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ 
нко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо 
, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло у 
Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</ 
ић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«< 
 му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да 
} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра 
бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он к 
Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутал 
ко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон 
ти и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је  
 канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две годи 
 продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми до 
бав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија 
се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад  
вадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви 
е, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ м 
, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и 
вити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Ма 
к у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Проси 
рсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју с 
а пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација 
ите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га 
 мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чи 
ем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још  
анем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам им 
у га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљу 
и чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад  
 рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а он 
му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић 
што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да  
ије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па п 
аку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote>  
луга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без  
ворим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> 
јно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S}  
> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.< 
у се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у с 
десет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с л 
 рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што  
} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ 
већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће 
 имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно з 
га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као н 
о пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњен 
о над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју ка 
плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није 
ће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати с 
дан особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{ 
разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши,  
вари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И  
 Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упадн 
S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то и 
стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га с 
у гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је  
пође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила  
 с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и 
; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још в 
 који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција  
ирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«< 
 већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви 
 пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Мариј 
а се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младо 
е.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је 
ј се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учи 
<p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но ј 
јој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употре 
евне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="1 
енирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{ 
 идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добит 
и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору чес 
љади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим мо 
или.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут 
о је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’  
 му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет 
о овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; ле 
ауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p 
сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам  
дио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потп 
} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па 
 му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> 
P18630_C1.2"> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма шк 
артија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима 
од и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу препове 
ло.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд 
.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме с 
г одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задр 
алагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плат 
аћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да сед 
а идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија н 
, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам в 
бодно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у б 
ерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени дол 
«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p 
 свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опрос 
 опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојак 
авља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вр 
уги — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позн 
ошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> < 
уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде 
ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу каза 
бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што п 
м фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова  
Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на чит 
гао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би  
а па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те 
ранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S}  
и.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхоп 
едан педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље  
о је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био 
.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се,  
а Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" />  
stone unit="subSection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан ч 
 опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мен 
какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару 
бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар поша 
 сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу. 
 трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свим 
ише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p 
о је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узм 
 млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао са 
 постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио,  
.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче кл 
 ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држ 
ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, 
је:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p> 
ремена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, 
м говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан за 
 јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Г 
згледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намеш 
у добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја ба 
и у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има о 
 разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим 
ко?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>» 
p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p 
Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехо 
p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распоз 
ти.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе вид 
 врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мо 
у и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бра 
ико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхл 
 о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш 
ко се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи  
о како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се р 
pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не б 
 а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди с 
Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрад 
ути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било,  
идбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попит 
ам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да  
ан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био 
{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да с 
па једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан па 
дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој 
и од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати с 
када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у вос 
у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренил 
еди; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим  
ега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</ 
»Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне. 
нићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка  
 <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са  
 као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ са 
ади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p>  
гат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивиз 
и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и му 
у задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је треб 
} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто 
S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> 
о има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на д 
тати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да са 
држац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> < 
 да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у кошта 
го на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S}  
ало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам мо 
а свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</ 
идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо  
 не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која ј 
<p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам и 
ој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од ти 
 но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> 
преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола. 
вати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га,  
ет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је  
ати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни 
к, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате 
таер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб  
ко дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певањ 
 већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} 
нићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић оби 
о би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задоби 
их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се пој 
ноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу со 
сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прох 
ко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко 
а каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је к 
ка већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега  
О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од р 
јке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином  
ива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет! 
; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње  
лостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћ 
дић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгле 
} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да 
е док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, 
верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот,  
/p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на 
млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’  
и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} 
 Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди  
а седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час 
рећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема н 
и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да и 
 каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на т 
оказати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p 
шли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p 
јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као мор 
пред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су  
 једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да к 
елико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја не 
 већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем  
ам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејал 
атарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ 
есић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па  
д хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтер 
к, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав ј 
не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек сп 
{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет ква 
, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, 
прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но ме 
ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S}  
 иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ћ 
Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си зва 
ема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глав 
<p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фр 
ко смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здра 
крије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам д 
 <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје 
тива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па 
ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређат 
Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио 
 био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пр 
«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него  
Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сиг 
ишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с 
се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим 
 науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати. 
 сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Д 
играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми:  
ео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колик 
треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново ш 
сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</ 
ој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Св 
 не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане 
 о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њем 
а јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет 
а.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам гов 
, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето  
о сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p 
мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видит 
о једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је 
 интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешт 
теља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга 
огу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама с 
S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S}  
} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Ч 
ер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати г 
с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако 
ред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати м 
 кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, конди 
м програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па к 
 и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p>  
дава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био 
овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на 
 све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Он 
 и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме  
Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ 
ткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Р 
ине, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и  
 примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо 
е; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Мар 
орамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим са 
 учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо,  
У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра,  
 реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верност 
 најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му каже 
оги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S 
смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога  
 који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Са 
 О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде 
к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи 
, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буд 
видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Ј 
есто и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог туто 
з сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па  
ре и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла  
а намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да г 
 време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Он 
 ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се  
вања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научил 
ем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам  
е ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S}  
<p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем 
дите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па  
 здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није ко 
ом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас же 
отов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике 
 комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ у 
а.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којеш 
атор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега 
новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено мес 
уре.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S 
су му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Ба 
ептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ет 
редити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика в 
да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и 
ло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко с 
су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све  
> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но  
..«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допус 
и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама 
аткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} 
аравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ 
брижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су о 
во, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и н 
ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Д 
е дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изј 
ти, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, и 
о није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мач 
id="SRP18630_C2.3"> <head>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се 
махерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да  
} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажел 
дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате,  
се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправ 
Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена  
ли, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> 
де па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време 
 шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авл 
 с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је вр 
 срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се воз 
е с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венча 
 који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, 
 вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на в 
реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву ла 
мо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S}  
 у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда послед 
а чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метн 
ред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком пос 
мо да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки п 
за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како  
ске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као го 
том као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како он 
о Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске ци 
 и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако 
својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног н 
едне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква суд 
осподе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена ума 
е очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све ду 
 ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред  
крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку јед 
су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, у 
ољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапн 
женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст 
то пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од с 
мао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од  
скима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} Н 
«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они 
им.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможен 
ене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залу 
Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може и 
а као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару 
, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слобод 
е већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и о 
о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли  
амрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој в 
а знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«< 
9" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи сам 
вићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранков 
пт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати 
ап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде 
ајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>З 
мислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно с 
смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије 
глар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам лу 
јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима чове 
маду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се вр 
, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог чо 
што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бр 
у, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ст 
рв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме 
 ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да буде 
само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у јед 
м: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, 
{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нов 
м и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом  
ињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег 
му приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{ 
еоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и 
ју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{ 
.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} 
ешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p 
штам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу  
им дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове 
а не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у бра 
ег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ и 
 руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ват 
етили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек бл 
тота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки ј 
уса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет в 
почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледал 
стиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити 
ко ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као как 
мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере  
ове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет 
ука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао о 
м, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплаш 
134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с 
p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S 
ко тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задр 
игани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да 
та би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S 
 свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција в 
и, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу д 
то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у ве 
ворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хун 
 и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало бил 
ријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одуш 
то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутари 
ас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фигл 
арам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче 
} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што н 
 гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Пи 
а пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућо 
>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видит 
 сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија,  
а ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнит 
несе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са св 
<p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} 
 му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, д 
елије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што  
, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина с 
0_C1.11"> <head>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно с 
30_C1.10"> <head>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{ 
д госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ 
оразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{ 
p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити 
ом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље 
о натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сир 
в дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред го 
«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам  
ђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с  
шкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у ск 
авао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и ч 
а, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ р 
пођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту  
ња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сут 
од једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тој 
на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризу 
бра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Св 
еру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде 
; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви  
{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показуј 
ђом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продуж 
 у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, 
ћ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар а 
ко се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну  
 заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја ље 
 победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица  
дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је  
 се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде па 
{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p> 
имају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин. 
т на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све д 
 нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S}  
и слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="7 
 хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фа 
 екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за кон 
о не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’  
После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у з 
мо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо р 
} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весе 
n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не умор 
аш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком пр 
тиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се завер 
ам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и би 
 остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је б 
о ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону  
 па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за жени 
ржати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И  
ће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холб 
Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникл 
 цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад 
авана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати 
, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказу 
 на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже д 
атна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а 
послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад  
пију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и 
 код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господа 
p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу 
и’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да 
у у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима  
 дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S}  
ом враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је 
ти.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска  
 ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Ј 
а’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штаци 
 врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један кој 
 су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ н 
истански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, о 
 једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разго 
, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао,  
 да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајт 
} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал 
рамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чека 
се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спрем 
>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранк 
.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да н 
џић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе ч 
{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је пре 
ам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шт 
су хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сут 
сла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.« 
 два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке  
ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико  
ла по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је у 
аршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој 
обро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у 
го што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе  
плетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што ч 
а сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су го 
И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што к 
ру, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S}  
њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благо 
анове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега и 
и за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева  
нфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједа 
намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, а 
>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубв 
а јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> 
ако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче  
нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је в 
У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошл 
 њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S 
 је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца,  
веселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем  
ренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићав 
бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</ 
а не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не мич 
Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и ш 
</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — за 
одна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p> 
 <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и 
, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из на 
«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбр 
вим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, 
од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше 
и, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић 
моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Зна 
немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у соб 
<p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гд 
есатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо 
ку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом  
»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«< 
 демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у  
»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сас 
»Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, 
<p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На 
а нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам 
зицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго  
 иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено при 
да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу  
»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познаје 
анџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал 
ару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволи 
азала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у о 
идите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека В 
 се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без ус 
 прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан  
, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</ 
таменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. 
лије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> < 
ић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чи 
 сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија  
 га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и од 
д баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Х 
 <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступи 
ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждит 
ивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја 
им горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако  
 соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето,  
моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у дв 
једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде с 
војка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интерес 
е које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању  
p>»Службеница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p 
Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, 
ала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли ст 
</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени  
<p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, св 
 питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка 
ка та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курма 
, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пре 
м, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си  
} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођ 
 напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну з 
убав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами 
мом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изрази 
n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест 
 задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бра 
н нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли 
а, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јо 
ужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> < 
рло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње  
ити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај 
добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па 
сет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу 
и; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист,  
дем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави м 
Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на њ 
тане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, мило 
подине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажит 
 постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши п 
, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»М 
рин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете  
то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њ 
p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једн 
неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»З 
ју се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам  
 ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван,  
{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и д 
вом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја  
.. писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не 
 за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p 
 краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’ 
, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми 
 проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ. 
ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и 
слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог пок 
Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p 
лки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд так 
сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата  
ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби 
Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да св 
>»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о 
м, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p> 
> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код м 
и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој г 
а сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p> 
стао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем 
ријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија 
вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више н 
 ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«< 
имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, м 
анка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То 
ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се  
Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Ниј 
И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде  
 чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би 
.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био с 
S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћ 
ли су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ ко 
; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном 
 је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо в 
инила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер о 
ваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и ј 
а мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ха 
тио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хуса 
ленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се из 
сеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику 
што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жен 
, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја. 
ајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је т 
.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Миле 
дно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ 
олико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ љ 
и капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} 
ати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу мил 
ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељ 
а и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S 
штер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да с 
те већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи  
 му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има право,  
 да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су ист 
ам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бра 
ле кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербен 
е га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Ка 
друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију његове преузвишености управитеља  
њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео 
епа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма  
ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" />  
раго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље у 
лови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си п 
e xml:id="SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</no 
> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно  
друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба. 
то кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у 
ме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се 
вог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а та 
м га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку  
еци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и 
ам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ћ 
</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и  
идим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена,  
 била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од ник 
илостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покра 
о прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нам 
а му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта  
оло дваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног  
фична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5. 
аличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал  
аво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гр 
а бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} На 
ка гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да 
а.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија  
ам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под 
у код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога зана 
угом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шт 
Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је 
 изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} С 
и и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p>  
се, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он од 
риметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриг 
и Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар  
p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гриви 
ста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не ид 
јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p>  
Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у в 
а овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да  
еку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити 
 се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Д 
а дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он в 
ако код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> 
он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p 
 да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гар 
тала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја 
ас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Са 
шао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; и 
Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо  
обу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47 
{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, 
{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да иде 
ђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, јед 
е кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свем 
 њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но н 
и да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранк 
м докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, кој 
херај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« 
видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да 
а сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опе 
еваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам чест 
 Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане? 
е на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек  
ропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Ми 
 мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко  
Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’  
 креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шусте 
то ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са ди 
и’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима р 
 Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни нак 
е један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она др 
е једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра,  
 солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити к 
и мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум 
 видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш. 
дмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код  
ом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпу 
то Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако план 
{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега 
ивим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <p 
у као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав  
ћка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав муже 
 мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, 
о реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје 
 хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па т 
S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који  
 ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим 
све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрз 
 Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошанск 
ровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли,  
ста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</ 
мео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је 
} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми оста 
ђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољн 
ачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има  
 смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала;  
а.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће 
цем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и зн 
амилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика ј 
мам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно поста 
ава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг  
туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја 
 више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за ј 
 и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p> 
је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика с 
 ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Б 
говара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе  
з далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши 
 па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’  
 којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само т 
 смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећу 
ју им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукуј 
 Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед 
он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каж 
’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил 
могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказ 
 услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су п 
итике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Вид 
и гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Но 
ела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њ 
 обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готов 
ем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} 
ко си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још  
принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у ц 
т, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим  
ода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би  
је, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да 
S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја у 
ти.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да в 
 да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ ј 
.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетк 
Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам 
адве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, за 
 Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим 
p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и 
чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи. 
и дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушк 
о ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми  
ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем ш 
, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пу 
 срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао,  
а, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то  
ао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам сваче 
/p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па тр 
ам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо 
сам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S 
но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} 
Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет др 
 је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скро 
оре-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То 
ест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као 
 до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два гос 
е показује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако 
 лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио са 
, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја  
пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здра 
у Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам. 
, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{ 
донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, ј 
?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздр 
/p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди 
им страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но ч 
 да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га 
 Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам 
 Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бад 
да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и д 
и се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам  
 Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета н 
 ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и,  
 Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости забора 
ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, 
му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не с 
место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: 
ођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да 
бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у ј 
рими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type= 
хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па 
елено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се на 
д оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука г 
 прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек з 
е било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао 
ову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика го 
о готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да н 
тавимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам  
о старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад  
 говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, по 
/p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је 
 ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само са 
 двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соб 
.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се,  
о пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко 
ле фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и раз 
д које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем н 
 има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одм 
од мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа праз 
te> <pb n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{ 
г’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би  
м посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити 
у и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми пре 
и скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S 
њавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на 
зио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’  
 иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити служб 
 живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год  
ило, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да 
 па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> 
ам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више  
баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је ж 
p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам в 
е све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с гл 
у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће с 
ут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити с 
Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могл 
ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је 
ђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би 
меша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће 
ће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони 
асвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хај 
ећ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у 
 како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он  
оже овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он,  
дију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, ка 
а госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком  
ео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учит 
гла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упад 
лој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја  
ско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, ум 
ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегеци 
оспођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па  
могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска 
о, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>» 
 мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да м 
дно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло  
 да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је о 
> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} 
еје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима срод 
танем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са  
 /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида јед 
обито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало 
 Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Н 
а Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранк 
а други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред 
 могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће пр 
Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем 
 и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за  
аље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S 
 дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куца 
ишта поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упакован 
ло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што 
 свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести та 
ајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.« 
p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на п 
се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задрем 
 и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је бог 
жини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по с 
ужи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; нек 
едала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци к 
едао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: с 
 фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је за 
> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро 
ранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора,  
 дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S}  
{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он  
вде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p 
{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мо 
и мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра г 
о церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, н 
е паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема па 
> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapt 
кав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и  
д је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да 
<p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим  
 нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој 
илијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав 
м избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам 
игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, к 
ујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и ме 
.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска,  
 зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика с 
 Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел 
Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{ 
пођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија 
 с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи 
 ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господи 
Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада ж 
ти, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад н 
л’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догод 
»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се про 
оричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промен 
мију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </body> <back> <div type="not 
’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и пи 
коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје  
 руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај 
 ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послужив 
 погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи прек 
особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јел 
воје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише в 
<p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се в 
з десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па  
ан мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Прем 
о.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима в 
ивићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код 
еним кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде ка 
ваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у ког 
не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па о 
но и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познај 
</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у 
, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n 
на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дође 
а о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран р 
в.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које са 
а свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој п 
тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све д 
аура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлази 
 волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, се 
и да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и  
о минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, баш 
>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p>  
ста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући  
 и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој бр 
ли и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић. 
 слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша 
 Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са уг 
уги; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам вел 
.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ р 
хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S 
</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ства 
м ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си самож 
 па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу:  
едим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Ч 
лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ мо 
е пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој 
обоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Зн 
ш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их нап 
бл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љ 
 волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за мо 
ити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p>  
тавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су же 
 табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај ј 
но, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,река 
вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{ 
а свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се  
уг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Прот 
ити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предви 
а, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић ни 
јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, памет 
 растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, з 
 вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ 
 је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би 
каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред тво 
p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом мук 
говара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да  
ђе к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је 
ти.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми  
ачити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет п 
о тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда 
д њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ  
ло међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама ме 
 то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морам 
S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ н 
 но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ 
, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе о 
едан одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесе 
 сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка 
ити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао 
а умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их мол 
 изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ниш 
зио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попиш 
оле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити 
утрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за н 
ног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није била к 
а Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се св 
ан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим д 
усти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже  
ем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а  
екао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад с 
а репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што  
 дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да пр 
утри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два в 
 чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде 
а испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном 
готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А к 
Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, п 
иним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, сало 
.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи т 
удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће  
алом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, 
стала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Б 
спођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту 
/p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...! 
товали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би 
и; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо г 
 Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прођ 
разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао с 
.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга бра 
C2.6"> <head>VI</head> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S 
 у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени 
отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна  
не да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, п 
ре.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву уте 
ом јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Најед 
донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S}  
ога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе 
трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са  
омучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка з 
дношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год жели 
уку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском  
ће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће 
 ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана 
има да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђе 
љи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни 
им коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао 
 ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Д 
 два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на к 
о.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учини 
 ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно в 
ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у р 
о поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом? 
S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S}  
 троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам  
би пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пија 
о се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и  
, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољс 
 се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испа 
е звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме 
упу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прош 
— који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са о 
’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога н 
 гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, 
’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S}  
гновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као к 
 за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелк 
о име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и ше 
ам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго о 
лези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они пут 
 поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга 
 сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одв 
ића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан 
гој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S 
ну пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" 
 папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{ 
од куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом пост 
черу звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Мил 
ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам з 
закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан у 
а.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код  
љина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот,  
 на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе 
, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако 
ја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, 
у и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па  
утим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја 
вала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуп 
осле и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падн 
нама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцо 
ном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима  
ам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим поло 
 не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, са 
е да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бон 
ки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида.{S} О 
мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо ником 
реба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, каж 
амо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопочитајњејша фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При пр 
нијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли 
и и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Д 
} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах,  
авним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на 
истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого новац 
дајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком  
ифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лиц 
 ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад ништа нису уживали,  
шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и н 
 шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била го 
 би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручат 
усти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ к 
ке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} 
вде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да  
ра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.< 
} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваља 
дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала. 
ка се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било р 
матори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи. 
о је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито 
махераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку 
 веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика припо 
 Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест годи 
као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ аста 
, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал 
ворити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, к 
 наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у бо 
 Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.< 
рици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј 
S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче 
или су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатвара 
кву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију и 
S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли  
> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цар 
на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а 
S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Са 
 зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господ 
у који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати. 
друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одгово 
ки вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа 
ико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде о 
S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> < 
а.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Мари 
уку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побега 
дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у не 
сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бр 
итељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца 
анку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола 
 тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посл 
 преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Им 
ака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас с 
»Господине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p 
ка видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Ка 
.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мисл 
за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам ист 
стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} 
ени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са  
е наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравков 
вићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и п 
им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам 
а је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напиш 
узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер  
} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Троша 
 одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад н 
 ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ј 
оје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата  
ан!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Ј 
ћ се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S}  
правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја ов 
 знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно ш 
 жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, ода 
пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег р 
алио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, моли 
исне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и  
се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибат 
»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она 
бити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интерес 
едио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан 
ати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код с 
ила јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо 
ка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побрин 
носе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на  
ић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, оп 
но Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутује 
а врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђ 
има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера д 
ња чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је  
 сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господи 
као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>К 
ити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја  
тињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњ 
; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој ку 
а, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каш 
деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} 
чковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написа 
већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум 
ем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} 
поручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио 
нко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бр 
и са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p> 
и љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, у 
нуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг  
равитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек  
сте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас  
<p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја  
 ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> < 
ма био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канд 
 новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, 
ака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао ј 
великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка 
ант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја  
 службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра 
, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен сада 
ег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако см 
се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је  
а та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберс 
же ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана  
е она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју 
сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S}  
маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем не 
ажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад 
ве што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свако 
ом, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфир 
 како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили  
чам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру 
 на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време сп 
обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да ни 
нају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати. 
катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљ 
му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; 
шт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на паме 
и нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре,  
же бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако  
ебацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд  
 велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а о 
а је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривић 
о сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и 
а, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада ба 
ајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу с 
/p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој  
ву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интерес 
љен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо чест 
или; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко ш 
мо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хт 
разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули ка 
ам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но ми 
ка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{ 
 насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S}  
> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да 
дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни,  
дне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{ 
о сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у њег 
год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда: 
аде унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка  
 <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондиц 
ш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле с 
<pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче  
> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Н 
ранпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало у 
се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба 
а, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} П 
и дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све ве 
 кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S}  
 речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом све 
>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ ни 
а тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота 
је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, 
ност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о нај 
еком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се о 
а ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши  
Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може на 
или и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p> 
је купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{ 
одине састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и 
инуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд  
ш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретк 
р су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« 
ати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му до 
унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа  
године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад м 
 је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнак 
и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и  
а не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости. 
S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове же 
тане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш није се виш 
 ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњ 
рома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и д 
ји није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранк 
 доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као  
о к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{ 
измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће 
 се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам д 
 се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизи 
д енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим  
 је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мисл 
p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао:  
а за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана  
 n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{ 
26" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морал 
д.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их  
у.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је з 
обл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве пао 
 Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки  
 Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира,  
нали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, солда 
л.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим 
ли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали. 
о Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какв 
у те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и с 
 разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код свој 
ћи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се је 
џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој с 
зваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види  
с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују;  
ваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p 
ољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мисли 
, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је до 
 њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад с 
ерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа доб 
сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без п 
ца све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог 
ћу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} 
 опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била  
старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ни 
вде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова  
} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забеле 
 могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари позна 
 овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> 
p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала бо 
ати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне с 
, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам х 
ле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела  
 често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма 
Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p 
, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш 
На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоност 
Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна кој 
од и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само с 
ајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка 
енчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је св 
Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабик 
научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па одан 
питати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје  
ше добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад 
.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостив 
, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дуб 
вени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиц 
руштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особ 
ром.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госп 
 ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није 
 нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на  
да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји,  
оред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било  
ја није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је 
Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући виш 
а иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то ни 
биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког  
им на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин 
човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и 
ске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко на 
оће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — по 
на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} А 
е са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала,  
ра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујн 
 и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш так 
е искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је  
оји у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су  
 Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три  
и, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру  
упам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«< 
ер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан 
акав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, 
лина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту сед 
и, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад х 
сутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она 
не.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p>  
S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капу 
, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да нај 
 а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путује 
исаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трај 
реповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко с 
з вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штац 
готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово  
ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може на 
ној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко по 
уд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и 
о.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утеш 
ер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу. 
е би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре б 
д јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Г 
ивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме  
 срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао са 
S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, 
ам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се  
а своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одран 
мен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог 
мор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је о 
.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати как 
з моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати с 
«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</ 
л’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Го 
 Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете д 
 ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу  
у би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S 
 о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш са 
ана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг врати 
мда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је  
Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се  
ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам с 
ло, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству  
ом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мен 
и, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> 
/p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прош 
те оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; мож 
о млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чи 
не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?« 
идимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми поч 
 вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти ник 
 да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к 
ају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније 
 треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер  
емерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода пр 
м.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво с 
атер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особи 
ану, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова  
 да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого  
а како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зн 
дару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејал 
доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бит 
јем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбурге 
 распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани 
{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S 
ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</ 
ђем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут 
ер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате 
вац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мно 
волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике 
 циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранко 
 комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спом 
па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи  
 такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи о 
и за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S}  
о велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се 
 стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефил 
ала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са оч 
«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми,  
>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка остав 
вац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опрости 
 њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и н 
дан с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном  
 на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме  
 Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет  
122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не во 
и’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном ж 
е!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо 
ћу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са  
је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши сло 
долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало по 
а.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, п 
ном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу 
рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па д 
 каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање ш 
 Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ј 
 смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а  
аш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако стра 
да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала бо 
ута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p>  
ар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам  
зиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити 
да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар 
аком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p 
се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господин 
и’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто тв 
ор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још 
 он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну ч 
огу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран чо 
има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац п 
, господине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што 
нас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мо 
, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па 
ру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо са 
а лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> 
ју узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише км 
е, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«< 
же да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буд 
} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро 
</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више  
очну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се игр 
ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</ 
а је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«< 
дбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участ 
 спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, 
нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан  
Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражи 
Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко 
 чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како  
код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у 
 му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад 
радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпо 
амилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несре 
о есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били  
ам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни 
 кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је  
ткуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости 
 кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p 
илија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено з 
да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи р 
оји дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... 
.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата с 
 нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам бил 
 оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њен 
 непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> < 
наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, 
<p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код с 
е.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с  
катељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то м 
 Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пу 
учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајд 
е му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«< 
тно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже м 
ико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S 
ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, ш 
 дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по во 
»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш л 
док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и 
 унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна з 
ук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ 
, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добр 
аткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Крив 
је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго  
била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и н 
 нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, не 
ло нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често с 
ивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре накл 
<pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки св 
 се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се 
 се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад о 
ности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљењ 
о свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и  
мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно бла 
ед њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад вид 
фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио 
леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле 
и за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у н 
ења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са 
пожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађ 
марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам 
а си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре францус 
је ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, сам 
довица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да н 
 још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољ 
водити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Нар 
 није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног 
еду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док ј 
»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика 
га има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.« 
<p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се  
црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она  
га чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг нач 
и сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</ 
и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на 
о?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам позд 
удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држ 
 животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и  
дни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у м 
.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам дожи 
друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да  
 прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби туж 
цош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Поче 
је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Но 
сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на с 
је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, 
хер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док с 
ми жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смеје 
дери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је: 
кчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; зн 
и гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш,  
у?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у р 
его праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срц 
м луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближи 
ње о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седа 
 сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Л 
тавља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо 
рз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали 
идио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{ 
гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са п 
 Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе прот 
неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да од 
ивић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S 
 прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различит 
.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више м 
 милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој  
ећ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни 
о се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, к 
јући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, с 
 ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> 
S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« 
’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, н 
 и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас  
дило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим 
{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гри 
тера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ 
еде једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фрушту 
о,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођ 
ива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Н 
Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Рези 
дно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати  
јла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно 
 Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Са 
десет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да одн 
{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} 
 један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је  
дина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у к 
ну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу соб 
хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</ 
пођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао са 
е долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!«  
д куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључан 
.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим  
пћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било п 
сутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, је 
о.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{ 
слетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је 
остим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује д 
отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гриви 
љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда 
>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је с 
ги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-да 
свим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним с 
ету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад д 
 у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p>  
амо ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће 
о није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су  
S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај  
ло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед н 
жа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, 
о овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гри 
шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насм 
То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она од 
.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бра 
икнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми 
она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало но 
кренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало 
ла да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није би 
те на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Да 
 устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{ 
Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасни 
p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већ 
кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ић 
 сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} 
ам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже м 
 нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. 
огао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.< 
 и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и от 
 здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо 
зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, 
 а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га  
ожимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} 
осмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
чиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p>  
пир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p 
жисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S 
енебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола;  
 посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те 
да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је  
S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да ид 
, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n="51" /> <p 
м засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао. 
ао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, 
ка на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар 
па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ с 
хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{ 
 још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка 
г тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неко 
ј се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, 
 он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са  
 Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{ 
{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој к 
смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type="c 
ла.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира с 
са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет  
сјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро 
шег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам кос 
 Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу 
нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не м 
 више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријат 
и’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, нап 
ао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p>  
а пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами 
е изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и мој 
су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад 
ј нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још 
} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности м 
ведају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и ста 
ши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, т 
 тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у  
.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{ 
ст сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан уј 
утор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је неза 
 тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дођ 
гу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ год 
уменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили 
а код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се 
њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам  
ринту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање 
тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но с 
ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне 
сличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми  
е о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без 
 <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збо 
ћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> 
тре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали 
може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; ова 
туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, 
о сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код  
 стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и 
роши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал 
ра,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звез 
 се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а ин 
 л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«< 
 па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{ 
 опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да  
ђо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и 
 <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> 
 њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и  
се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је 
{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет  
ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бр 
ација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да  
 неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер  
ам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафи 
ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно 
мо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се ј 
ио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb 
 <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се и 
и, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка 
 шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски 
зговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде 
у се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет 
та.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>По 
/p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаник 
едостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; т 
ту.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којек 
се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексут 
о штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје им 
посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на з 
то никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, прем 
</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам 
Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами преп 
.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да па 
е врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допад 
ам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја  
 управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајл 
 надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зл 
краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је ц 
се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо 
људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо ради 
орам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве ц 
</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, м 
 унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам 
.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јел 
S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опе 
м је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић. 
{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p 
г посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у нов 
 помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја са 
 не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p>  
 комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу с 
 прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућев 
, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству  
држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да 
лим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«< 
добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и 
 хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му па 
војку наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њ 
> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен чове 
 од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како с 
оз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би 
дила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} 
љале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, 
 Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријате 
тал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепави 
ка отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ћ 
зговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> 
е: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и го 
о, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </body>  
ам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој куз 
целарији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не јед 
р, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, уп 
нко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пак 
резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера про 
шт’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ 
три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим  
Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и откри 
ави за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; 
почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не 
 шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет ни 
ту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са сви 
етврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче 
 док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија ви 
 муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини ј 
 ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> 
оме нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, је 
дање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда  
р је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} 
 гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често ј 
м се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише 
ами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођен 
за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари 
уло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш 
стати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сока 
онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам  
ш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’  
зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но са 
 после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Ше 
 година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за  
 надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две 
руго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о  
8630_C2.9"> <head>IX</head> <p>Из дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се ј 
тати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта  
о су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, д 
овић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, пр 
ком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе 
а у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и 
о се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам 
ко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам  
љда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, 
е опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем 
 и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ д 
м страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога с 
ра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разг 
/p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите 
е љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметн 
тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од 
</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на т 
 ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити тв 
спешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и 
рајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од 
иње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone unit="subSectio 
је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је аушта 
спође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је ко 
{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S 
ичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док м 
а воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог мер 
и се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две неде 
ењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.< 
е боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам  
редовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сир 
де, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{ 
 су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрок 
друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им с 
ао асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима н 
{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бран 
енгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време  
ет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову  
ју.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој б 
па, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано  
оареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000  
акођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> < 
 <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите са 
у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглес 
оварамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилиј 
Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер з 
ан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јав 
сић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају. 
а, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> з 
вати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је ова 
цу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати 
скирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S 
Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, је 
наје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, а 
имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки ос 
 баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути 
о неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је ну 
елне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, ре 
века и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу  
Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфиро 
ad>VI</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} 
руги делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Сам 
рити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за  
о ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако  
кцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у ј 
сок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, с 
ете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате 
?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шарма 
ти.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Б 
уга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но м 
дала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; 
до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерс 
аво Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, шт 
 време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особ 
е окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премд 
ка. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веро 
а не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја  
вијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} 
обије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико  
але за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немо 
гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о  
 морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго про 
ари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме сре 
>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то  
у, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</ 
ђутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 
тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни по 
ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови 
атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме рав 
и ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи  
је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је ду 
е тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ 
 трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају  
 кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене др 
ма за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код д 
ећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео и 
ачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{ 
 с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут де 
 њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку;  
 само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха 
збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме  
а.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура  
 пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p 
ег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред в 
о, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ с 
ој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи. 
{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро. 
 женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«< 
 прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у 
 и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођ 
гати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност  
ти, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{ 
 сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су гов 
/p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држи 
.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф.  
оћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и зава 
 тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гриви 
а што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и о 
 једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију р 
оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђел 
и, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га п 
е пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, 
то је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теж 
осподски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онд 
е.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div> <div type="c 
номад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте п 
е при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, воле 
 Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са 
у женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простоду 
ењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како 
.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, к 
а мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положи 
.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је 
две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> < 
х није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим 
даред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фра 
тати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила,  
 Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо је 
се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад с 
 потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> < 
 ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио 
Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло д 
>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па с 
в!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«< 
S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па  
казао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике 
ота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао 
 зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се 
се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; 
га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није н 
ан Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за нов 
е ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} 
ранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да ва 
ко је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показив 
ло.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су г 
нидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам  
уће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили,  
види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашт 
 љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим  
партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прв 
поље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S}  
петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{ 
аест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разгов 
нао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, т 
 на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на тр 
, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко к 
ако ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим  
и’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило ш 
ој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ар 
{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете пла 
ат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи бр 
 госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му с 
воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут 
ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим  
а молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је  
ека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било з 
пођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} 
срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако ос 
о удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове н 
о је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се ч 
ару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се  
нате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика св 
 господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас 
Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И госпо 
о водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове  
ре готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, то 
 на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клави 
 јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p 
лашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Зн 
ранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видит 
p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бран 
рију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управ 
динером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и  
а жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да ма 
и ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p>  
лати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами 
илан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао 
 и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне го 
е се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ  
сират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, отк 
 си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пођ 
 мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</ 
мо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он х 
ени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« р 
ако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опе 
ошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да с 
>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало про 
мо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти жив 
 иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“  
P18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Вес 
 тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранк 
ек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, кој 
се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави 
b n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Ут 
врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам 
о, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало  
 био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати 
правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић  
.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млог 
као, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зл 
 јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао,  
.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> < 
, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«. 
, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио там 
.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«< 
Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе она 
будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а 
то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то 
авају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.< 
њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њ 
што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан  
ну, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредито 
 ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одмо 
 да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да проб 
вуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја 
 дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и з 
иком госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка  
плео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она 
 — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и н 
{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из к 
али; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига,  
 Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним г 
осићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде. 
одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију 
сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А 
и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друг 
а је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржав 
, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја 
ражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни  
 се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{ 
рао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде д 
 нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{ 
в долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим пост 
вај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док с 
ји солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обре 
обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом пес 
и, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> < 
1" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто  
ослом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, ско 
, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један да 
дим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ 
нкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окре 
ати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Доб 
а Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао с 
ер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак  
 пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <p 
 се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини мо 
, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, вра 
кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било 
разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к 
ачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p 
 опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим с 
пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранк 
ти, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек 
а би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да 
у се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата п 
е силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S 
p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штуди 
 но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од  
познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог  
ајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад  
олазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад по 
> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрен 
 кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам поста 
познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио 
 врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а  
 кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благо 
аног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш 
«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Моли 
ећ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p> 
ш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам как 
г финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ниш 
ла, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца,  
> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S}  
руги су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује 
иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га 
ешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од 
пици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја  
 нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је х 
ог што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави 
у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико 
S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у чет 
ешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} О 
{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади о 
једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и  
са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало 
Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао пр 
а га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослов 
ега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ 
раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни поми 
т једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" 
 батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није 
 рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га  
рим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, о 
 је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу на 
а.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква,  
к, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да 
м се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потс 
 читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине 
те опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> < 
купљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан чов 
је да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада 
 доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не 
да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је гот 
леда амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако с 
{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могл 
вода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбољ 
рока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта см 
е хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми с 
елка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</ 
ће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је 
Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповеди 
е Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што 
ежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Ка 
се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ т 
 <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — не 
н се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко ј 
стива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао 
ема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је 
м ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан до 
аклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад  
{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништ 
на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводнев 
нија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао ниј 
зар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је г 
ко га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не 
ребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам  
оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашн 
тане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а ов 
анко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни ми 
ише је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године а 
 не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, кој 
о већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га неш 
ати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелк 
та је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао н 
} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма  
иди, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те нови 
и га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пиш 
е сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да  
 није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не  
о се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Б 
руџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</h 
ити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S}  
аво к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне 
 ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’х 
стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром пост 
аље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом 
 здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га  
ас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом 
 <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој  
а помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га ис 
Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче 
>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бран 
ве преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај 
жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и јед 
с у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p 
ером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, оп 
ако да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер  
 је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онд 
смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино порт 
о на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази  
да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</ 
.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p> 
 кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја  
>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ з 
ена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књ 
еколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да ф 
 који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрт 
, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектор 
 показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки др 
/p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени п 
чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био 
.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у с 
ним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође н 
ма.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало и 
врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>» 
утрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{ 
еђу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S}  
сирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослоб 
онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био  
 није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде т 
p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не 
у рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да 
те.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, сме 
о с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он и 
сподин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка с 
 туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у  
у.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда,  
рбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га,  
!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта ј 
 донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се 
 види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’  
узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест г 
 хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, о 
{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето 
бо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га  
ј су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био в 
Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о 
осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко  
 рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако с 
д пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb 
само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко т 
аже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говор 
ећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да мож 
вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ ов 
Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић 
 оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строф 
та више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да м 
а је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пи 
е у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, от 
ићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете 
еданпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; т 
у, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар 
ати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече 
неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у  
не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је  
љени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогр 
ебе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сиро 
 на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а упр 
иче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јул 
ио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо сп 
која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопшт 
азговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав,  
та ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бран 
м Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} 
/p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далек 
ата била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло 
е већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог пров 
тио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се кре 
 неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата  
она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке дос 
 јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била ј 
ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страх 
оже и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и  
аље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце ме 
облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ет 
и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му  
нко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са 
 свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јо 
 га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се б 
, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко ј 
ла и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручк 
 Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам 
 опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, 
бу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопоч 
јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред  
прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка  
ени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S}  
у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг из 
, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде,  
знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он  
олидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да 
 писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминира 
ао неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, ше 
па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је оти 
па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди см 
навао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то 
 Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да са 
е јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види ад 
 П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да 
 њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Грив 
ло читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ по 
ајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађај 
 код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако п 
исле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгле 
ају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита к 
цију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себ 
ојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, п 
нкта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се 
 каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу 
ла лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обр 
лушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој в 
та је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив. 
а макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да  
езиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове  
ени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, 
ате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то  
/hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а 
љутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у 
паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут н 
т’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и  
путујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и 
у ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадес 
 дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе 
а сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наго 
 одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато 
>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био с 
оје сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубе 
да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро 
>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора друг 
је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми ј 
> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико са 
 да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи 
е за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде ј 
е проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог добро 
па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га 
<pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врл 
не науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S 
 човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се ве 
ј клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p>  
р добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео 
име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву М 
брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са ст 
 идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Деси 
осле десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само 
 Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји с 
S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Пи 
емам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Ни 
ћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добије 
, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пр 
има часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: 
<p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: д 
, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Б 
чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Н 
b n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек жив 
наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врл 
 ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јав 
 оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има 
е Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он  
 пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај  
пођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Дес 
амо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанем 
Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p 
о, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни на 
 прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што треба 
ко сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, вид 
ете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ ис 
примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S}  
ијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, т 
у да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седне 
ајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и 
већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето 
е.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу 
им га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад 
ок ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га  
а га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и 
S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње покл 
’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та 
авим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме прати 
Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не вид 
, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насме 
ије ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Ј 
 не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је 
н почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{ 
е ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје 
ати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он прист 
труке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као ка 
} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финан 
а у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да 
и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p>  
вет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што  
Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и пре 
же му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јо 
 да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће н 
ете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда 
што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на ре 
ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако ј 
кав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то паз 
ковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петк 
 ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p 
отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари 
 да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, д 
о правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега нећ 
ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да г 
уђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену 
 препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, 
 мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одгов 
е.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} 
ни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо  
читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он  
Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити исти 
може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш 
г слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин! 
да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и 
ао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишл 
га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је виш 
а вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" />  
/p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек 
n="138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није х 
а, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</ 
тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет  
, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо. 
г изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Веси 
а ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ха 
 паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и  
сано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшт 
Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо до 
а изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш 
ао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку ме 
то ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потраж 
а, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S 
тија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу В 
, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну год 
очитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет  
ину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мисли 
тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор 
 пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно  
им, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p>  
дак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће с 
; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после 
еланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање 
ирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покр 
је научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па о 
њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо  
ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да ј 
 само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у п 
 и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклон 
у, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хи 
о.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде 
>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да г 
а ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p> 
м да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се ни 
ржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда 
на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште 
,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би 
о упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му 
на је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем 
агодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вре 
 Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш как 
 за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну  
ље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све 
нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја 
 Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} К 
зити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p 
ли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за св 
у мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад на 
г; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић. 
овић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за к 
анко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га н 
колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не  
дован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S 
до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, 
о је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S 
иберијашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То 
ла, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гд 
ћијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио јези 
 трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је ис 
апут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки по 
о писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће н 
 гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао,  
 <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} О 
 већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи м 
од куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад и 
 две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече бербе 
ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} О 
 стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</ 
оса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета:  
рајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо ра 
 да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за ње 
мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој п 
им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год више г 
ом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти 
 га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги,  
т, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: ј 
ични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у све 
три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{ 
ту одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубље 
сног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са сво 
руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, 
 присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је пре 
усари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више ка 
ћу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је П 
 били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није б 
узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина фор 
овечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи 
тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и 
га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је  
S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; 
 после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ 
ом; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину 
 код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то  
.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буд 
изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да 
 могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} По 
атељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној  
иликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и ба 
е што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек. 
и не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни 
 Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте 
ту?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји 
о, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети  
нг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избаци 
е ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам  
ета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и пове 
е; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне,  
ога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике го 
дем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јура 
ка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да 
а, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнац 
толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, 
акво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао с 
ек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, п 
 набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу  
, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није  
ч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлам 
аво у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{ 
Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићк 
тао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту 
Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} С 
ног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код к 
утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада лук 
15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија с 
идбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као 
tes"> <note xml:id="SRP18630_N1">Резом, газдарицом.</note> <note xml:id="SRP18630_N2">По свему  
мо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафа 
мам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајд 
ад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом 
 своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија 
д си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити 
онтролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они 
авићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо д 
, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, ко 
шћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да с 
.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео  
и долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љу 
, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе с 
е да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га 
 се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочек 
сле по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку ви 
а каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити о 
.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме че 
4" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S}  
 башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи На 
У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донд 
 Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не п 
 ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Ч 
и могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дв 
S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега 
 шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па 
терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — по 
ије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оно 
је далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећ 
 мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, к 
.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни са 
вна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Т 
, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к ме 
ш лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем,  
иче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви м 
рестане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље 
м јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај к 
} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велик 
> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте  
 сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи 
 лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у ве 
 и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у ре 
код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини б 
="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошље 
 будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије 
 кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} 
лски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он ин 
па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у  
мо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; о 
атисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени ј 
о па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић поз 
а сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми 
 три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј.  
</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а м 
»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрек 
ити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да  
Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга 
 ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну 
трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на о 
 <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не  
 трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" 
изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатил 
овићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, 
оћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, о 
тим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и 
јли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извади 
у се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p>  
ајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим п 
прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, 
филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике н 
 вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо. 
безни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша 
м учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу 
реба им веровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао,  
ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Пре 
лавнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију нос 
»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло 
</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} 
} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и 
одина било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, глад 
рке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепави 
 стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>» 
ки луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба  
 им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још  
>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде  
е зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Н 
са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видн 
аћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођ 
.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме  
ајбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је 
а пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом  
 што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone 
ирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину 
ожимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Мо 
 њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља. 
} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{ 
заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо  
љивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба и 
од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео  
у видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав по 
тујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим п 
а на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости 
, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознати 
ко ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, ок 
 воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па  
пати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чаш 
трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и 
 вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљ 
јим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранко 
 повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S 
етамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Ма 
ијатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствар 
а сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замера 
а је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дан 
</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се д 
у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отв 
врши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код сви 
рану првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p> 
ад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друг 
 у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица 
к нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type="chapt 
нако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} З 
вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме 
е нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а М 
м: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали с 
 Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се траж 
 гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, ка 
у да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали,  
<p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је 
Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, бр 
ди море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти 
е једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нем 
аје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се  
осадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда 
акве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она  
</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p 
о, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., а 
Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да г 
т држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари  
и и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пу 
ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>» 
та.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш 
е.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо 
и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Н 
 једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њ 
а носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђе 
ио да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се упр 
ити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сут 
 се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да 
знали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ће 
ека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за  
онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо 
 десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«< 
и саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, 
већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер 
е.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га 
 мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који 
 <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде 
најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после под 
S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Бе 
ли идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Б 
је му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску в 
очнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се  
ележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај  
ер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер каз 
Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек о 
} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без 
нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја ни 
.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је ф 
а овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет да 
 нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> 
 ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се јед 
> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; т 
зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S 
упквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку с 
 и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин 
кле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим 
а што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> < 
о провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ  
, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више 
а рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>» 
е, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је јед 
еколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободн 
фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му  
сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да  
>Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </t 
 сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љу 
 онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је 
ина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић 
тило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила! 
на, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст 
ти може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође 
помене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га им 
о кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни  
ма одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости;  
м Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју мило 
лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} 
 уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго. 
браз му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лука 
од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим 
сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не б 
д њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика и 
апушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска та 
 интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S}  
 минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су 
не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не 
 л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па  
.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу,  
 си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чини 
 новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не 
уго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједар 
о.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави 
 но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким увере 
е не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је и 
 Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да м 
, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће  
овић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао 
пођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате шти 
ion" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је мог 
ранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смиса 
 пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} М 
е доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </di 
раг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сиром 
 његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан 
 канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p>  
дном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свим 
ердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; о 
а штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од г 
мо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док  
а танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњ 
велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене  
рубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста 
пио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакл 
 хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвар 
који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић с 
 Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко 
ће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{ 
у не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам  
 надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је ж 
 доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чик 
 морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела 
гат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли 
ам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет  
м он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући. 
 година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно нап 
e> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, мо 
оле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем п 
/p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како 
у, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђуј 
 колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то 
одину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити 
 постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из 
 сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј.  
земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на д 
ци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород 
 нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасви 
ао мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па о 
вет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине н 
а му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" / 
резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира 
ет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам б 
егови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њи 
 Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет,  
ли доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми см 
устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем 
био.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко ј 
се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напо 
е из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.< 
а год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако ис 
 га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранд 
било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам 
ати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су 
косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ 
, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} 
 красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни  
идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} И 
о да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел 
се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти  
 и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, сваш 
е то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам  
укла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по  
 ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; леба 
ћи, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после 
у трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо. 
и се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождр 
 Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски ба 
 час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.< 
ласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали моз 
 Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето до 
 њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је 
нда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, ј 
оша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p> 
у.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном  
 у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бран 
тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су 
е почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић раз 
утра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду 
је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице 
{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други 
p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Н 
атко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по  
гог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, те 
ријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и  
, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито  
 они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штаф 
да две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто п 
.“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’  
а.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим зароб 
ем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни бра 
не пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си 
p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић,  
ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> 
че тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S}  
кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га бриј 
гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са сво 
рло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} 
да сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гава 
се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији  
пио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешт 
 и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет кој 
="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са 
ислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад з 
 устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранк 
дну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не 
е важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p> 
ад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чек 
n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S}  
могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на  
мо срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гри 
ућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим др 
а капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гле 
 нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости д 
ка останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком зан 
по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре 
ом макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедат 
ала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, 
ве вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца 
традан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране н 
, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то 
 Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и  
зу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја бр 
нко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фр 
м, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу,  
 пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој  
кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на  
у са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Пет 
 добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет мло 
ку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће. 
} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе х 
о су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом жи 
р ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био нај 
 ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но ниј 
ог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешеству 
девени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, ка 
сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Ш 
, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо в 
а су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фа 
 <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Позна 
<p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ва 
е се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ј 
>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У поче 
ов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда ни 
 запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се ње 
 сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се 
илостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наран 
т покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од  
де како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са  
п, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним 
боље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све 
век говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је  
 је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је боле 
и, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу  
нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, 
 ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је б 
а са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави. 
ш сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас,  
би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, 
{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је та 
лико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у н 
ше на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај прија 
Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранк 
променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутањ 
није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков к 
S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је  
Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:< 
p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта 
 он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјак 
и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p 
о као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади  
а се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш  
су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Ле 
апалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онам 
А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шп 
ковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачков 
се доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала ка 
тављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему 
 свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, 
а онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право,  
е чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно ј 
т неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим,  
 Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} 
ровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза  
 рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин о 
лије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак  
} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек  
.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код ас 
с, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пре 
глибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако загл 
Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита о 
да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ 
т година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S 
ву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дош 
по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство н 
, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»М 
д љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се в 
 ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливиј 
епоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њ 
ној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гости 
, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, п 
, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано ме 
1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из ш 
па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>» 
там, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине за 
лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бра 
потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке стру 
.. и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест 
о!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену,  
 моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе ж 
мам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Због 
застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стид 
знат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад ом 
а, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим 
ли, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> < 
, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да 
не између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер 
} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије с 
 онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што 
ериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; са 
уго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, 
не једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш 
ни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њ 
Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па н 
дељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учи 
ла, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шеши 
бику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, с 
се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку прин 
 изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што ни 
ђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелк 
ед вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која  
пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претери 
.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га јо 
оспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певај 
нако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви 
мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и св 
ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и за 
ју?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S 
азао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта  
о кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостив 
ро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p 
ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којим 
чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни з 
и се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је л 
н јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после 
уди који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно пок 
о воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, поп 
стручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, иш 
м, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; 
Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родо 
м против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу рук 
на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> < 
ичићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.< 
мен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљуб 
" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>» 
p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, ка 
и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој 
евој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече  
а, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да и 
p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да про 
 њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет 
, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три  
 рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама 
и ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у за 
ек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кука 
Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи,  
 ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не б 
 је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлог 
у.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим руч 
се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара. 
ђа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи  
не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај 
м од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да 
Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако би 
посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.< 
ровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврћ 
а, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражи 
S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмеј 
лу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ остави 
S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их,  
зара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе м 
ека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на ле 
S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасви 
на о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласк 
сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога  
да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос 
му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на 
риметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем...  
p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{ 
миње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан и 
 се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели шт 
уди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого вер 
роштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо  
н и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене 
твари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне годи 
рим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам 
приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу. 
 јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том раз 
 пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачк 
уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и че 
} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан 
Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам коли 
Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум фактум</for 
морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, а 
беси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, н 
они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи о 
ратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није ша 
бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо 
говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрп 
је ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па с 
 истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призрен 
 је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн дев 
то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако см 
} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шест 
разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да,  
у из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ сти 
највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле 
, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу з 
 одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то  
узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више  
 Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антип 
, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интер 
е је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала,  
е чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; шт 
бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени 
 очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад ј 
рзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати јед 
ете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ ј 
у одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, мило 
, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо так 
ку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна 
жати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су им 
се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт 
го слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја 
{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бран 
е руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, с 
стависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдог 
 њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уве 
кима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић 
д дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.< 
ићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си са 
стиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да  
 први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»П 
често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запита 
 му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га 
 милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од сме 
 Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>» 
је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари 
ави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен. 
 ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме м 
> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ ник 
p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав. 
 гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: ост 
, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после зај 
ива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилује 
 за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити. 
остати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље д 
питство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па о 
па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па  
ти.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли 
{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су м 
ле, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} М 
ла.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут 
То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрп 
оман.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да п 
е ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако са 
зику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то исп 
ла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чи 
ушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> 
га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немој 
S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му ј 
е буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми 
адим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дје 
с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима,  
да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S 
те, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устр 
ваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млог 
учили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди. 
кву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја с 
 казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић 
грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од  
господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хр 
, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се разли 
, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и гроф 
било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од  
овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око с 
 а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у ред 
 малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само  
учио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми с 
Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти 
амо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начин 
очели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не пома 
ије по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ так 
а да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" 
ко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедат 
на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S}  
p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote>  
 разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у  
 Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не б 
љу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр.  
у, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овак 
 јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, ј 
ндана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу. 
ни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени 
у сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито 
дну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а др 
 Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну кува 
невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини 
 једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који изн 
луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу н 
иле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би 
ао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24  
о се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће 
а млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекци 
не, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције на 
еме после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела 
«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <p 
p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео посл 
да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А 
де недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавн 
нио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај г 
 њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку 
емда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш ниј 
ијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>» 
разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да  
p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама и 
е!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како с 
еко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа  
вим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господа 
ше добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; нећ 
љство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За 
«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Зна 
ре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је в 
 кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и 
} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прили 
, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче  
Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тук 
</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због то 
лу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си вр 
 једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогни 
те мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, 
се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љ 
он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не  
и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погл 
 Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од 
боје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића к 
д бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венут 
ва му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је  
 мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски 
едати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црн 
исам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонад 
ику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе  
а јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> мора 
озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује 
 се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још 
ло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам 
 млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} 
} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентае 
 једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S 
згледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта 
 асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф 
упљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет  
вљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} 
”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000  
{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и  
а госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам ј 
"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n="4" /> < 
а.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ак 
S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p 
овек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне,  
тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1 
обро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа,  
у милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две годи 
иновица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{ 
рло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енгл 
ета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, н 
лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло  
а сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вуклас 
куд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, и 
’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја  
у једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред 
и за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне 
 нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је он 
/p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, но 
и седио је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{ 
один.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; 
S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па 
и робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек 
 којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп чове 
алови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал 
S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Рез 
л’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да 
о од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, 
ежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су последице велике 
са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се н 
отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div ty 
Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепа 
еце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко и 
 код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала  
та сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <p 
 мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти  
м да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише 
прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у 
илан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати  
соног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за к 
е случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вреднос 
никино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време мл 
 и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и з 
лити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком  
тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} К 
анак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штед 
 тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, 
{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научи 
Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомиње 
S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине,  
е класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та 
а јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам з 
о као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универса 
ли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам с 
ујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, п 
 кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се,  
 сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака ко 
 са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак 
а три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је  
 <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хас 
ако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим ко 
д свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се с 
апочне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпу 
нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново 
>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошл 
’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро 
тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} 
твари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не дола 
ећ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И дои 
утор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један 
оро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Грив 
Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чу 
ружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и м 
снути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја  
вића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је му 
о могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу  
е.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити к 
 и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="173" /> Природа је  
; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије ди 
ако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у п 
о, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p 
 машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144"  
 нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јест 
ибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} 
сад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па  
је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива,  
о се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем ко 
и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи,  
у сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је  
 исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко 
година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је пр 
есет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10. 
ца, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало  
 престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ли 
а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати;  
, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док 
Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ј 
асет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p 
павао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати. 
био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све 
вирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>» 
сам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се  
 долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а 
е.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наје 
м с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p>  
те, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу 
да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови 
 <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} 
век од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она  
бити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао 
о, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу 
русна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим 
т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубаз 
ушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од неприја 
чем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гур 
слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и  
 баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допад 
 то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, 
ви на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{ 
 сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо п 
е утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље извест 
ми себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, мак 
е, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбурге 
равац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће н 
рао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p 
ли као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклон 
постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па за 
 мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се  
 устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал 
је ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора ду 
ђер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштв 
епреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи 
 ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим  
то прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што с 
 тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи,  
млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, 
ле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</ 
пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дођ 
ту.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S}  
г тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} 
питкивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узе 
афани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па  
де.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади 
е свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мн 
тање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бра 
и се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p 
ти, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре с 
Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја  
чем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке да 
 па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам  
м слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни  
е у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у 
{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од мил 
 милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево ц 
тајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам 
 а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више  
ном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћ 
ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и  
>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешк 
ера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам,  
претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе. 
 си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, 
ка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својо 
И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n="150" /> <p>»Немојте, господине, све ж 
жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зара 
 сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку 
ицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну  
 Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не  
 супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић 
пођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелк 
</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас 
 вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цига 
и и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад 
, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо. 
ћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиро 
 поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на  
још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало 
ктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све о 
и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, п 
даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити 
ћу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био 
халтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нота 
вај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чи 
перацију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на је 
једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам са 
служивао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за ве 
оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко сво 
Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко 
рт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пива 
>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђ 
матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав 
те да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> < 
ро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа 
родника да препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са ис 
језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па н 
 мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па  
ала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт 
и«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како 
о је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико  
ма млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла,  
вамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су г 
е, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма  
ма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, к 
ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам уве 
 кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица д 
м био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није било виш 
S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квит 
д опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Мариј 
тов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нис 
} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком ре 
ој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гост 
 допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог п 
о тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој б 
ију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест годи 
 смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седит 
 не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало каза 
дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакл 
 онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погод 
етлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — реч 
и лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код на 
дма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа 
што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем 
а.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на сво 
питани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа 
ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја 
 бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по ј 
 особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изв 
једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица 
ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала  
шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је м 
зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви  
ки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте 
е кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријате 
а.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и до 
 за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велик 
а Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет з 
 могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло 
 ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S 
 седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара с 
овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писарови 
.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите  
е, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је бил 
и, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар од 
е Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само 
и, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важне закле 
раго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мо 
 сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је у 
урити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо. 
д онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} 
мехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика за 
хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" />  
ш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код ње 
еколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође 
 ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја об 
мо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, леп 
не па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал бл 
 је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгл 
егла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ о 
од са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају 
би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер г 
а видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне к 
ти.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној  
а Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могл 
.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курм 
вић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>» 
елка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Дес 
ске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; о 
.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p 
земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. ин 
сподин Милан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.« 
.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зори 
/p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао  
еца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има сва 
> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па 
 имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваш 
нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се З 
S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Дес 
с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно ј 
 јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" />  
, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља 
ињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би 
та; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им н 
ињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисл 
слити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{ 
 Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунић 
 плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од ње 
оге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том ув 
мо кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, за 
Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> 
е види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, бог 
 горе.«</p> <pb n="150" /> <p>»Немојте, господине, све женскима веровати; оне волу једна за дру 
стите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, 
берунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу 
</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи с 
 <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао 
 <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени тако 
е од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ  
опадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милос 
> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље ум 
 поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а 
.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> 
смо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако тит 
цијом разговара се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Ва 
 <pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила  
енску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доб 
не, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад  
 нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи рет 
ле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из  
мо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а он 
} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештен 
ој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала  
вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађ 
ровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек дам 
о код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту,  
роберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће  
начи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се ј 
 је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Поче 
 се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где 
о поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око  
знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у о 
сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одв 
’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</ 
рослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био  
 ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на 
и из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је више 
па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца 
ју, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до пр 
на стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав 
аније.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас  
у од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на супти 
Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га 
јим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је 
мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не  
ћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ 
ажио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, ис 
а ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је  
о своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре јед 
, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту са 
ница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка обл 
 укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велик 
м проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле 
ви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде. 
ма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Оп 
после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> 
рог домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, 
ија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља, 
 преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад см 
пет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мења 
’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене бац 
 оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више годи 
у, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако  
а, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је 
S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, 
.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе 
тра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особит 
еђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијо 
!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у 
и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој  
спођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у  
 </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да 
ста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како вид 
о јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуд 
а и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све д 
ало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у ква 
 наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S 
ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела  
Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она ч 
 лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечер 
мо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да 
госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала  
лим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <p 
опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то  
ње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње че 
во и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и  
ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред  
лужим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави ве 
 и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане с 
а код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручил 
оклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад 
ун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Раф 
влији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни д 
 а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; вид 
 свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S}  
ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој прави 
а за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у 
пет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна  
а је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је 
 столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, ве 
е шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећ 
Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и та 
д пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће с 
е који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако 
 Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика 
ам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту 
м дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красн 
л’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</ 
 претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у  
чим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда 
ан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није х 
ава госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само зва 
вет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дама 
мајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер см 
та би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме 
ему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одм 
у приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим 
{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 
веде унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева 
.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; зн 
то Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и п 
n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} 
ење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три 
} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило 
атство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На час 
ешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам си 
о Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је г 
 то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се 
а’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она 
аво; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, пр 
/> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је би 
о.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отмен 
 сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p 
ионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи п 
еди да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве кори 
е: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="146"  
ић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим В 
 порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако б 
е.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, 
 могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је он 
 ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Ми 
еда.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стид 
, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити 
 је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налаз 
слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо. 
евет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика 
 ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим;  
ред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а 
ти.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намиг 
скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отил 
ија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S}  
м био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у 
: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је до 
и у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерп 
а,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то 
 се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не  
опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ 
ди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало п 
е велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p 
м опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме  
, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смеше 
а је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија  
е, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женск 
имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се ж 
} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунић 
ри ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрај 
држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S}  
акве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове ре 
супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе  
к ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ 
у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве 
 бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S}  
ати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презе 
о, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, к 
ашти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу 
инити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите м 
ти; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="1 
ти.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти  
кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има  
ти.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однеку 
ише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав ко 
с.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Ј 
чак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p 
собито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго ш 
тране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужи 
.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не с 
 да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а ни 
Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S 
а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p 
.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу. 
чини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки к 
ила менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће 
оведим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад  
 па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли п 
лом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у так 
олесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да  
<p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни  
што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једн 
S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, б 
 да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све н 
 то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, д 
> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од 
на, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро вод 
 вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А 
барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, бр 
о опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед баци 
огат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити н 
 младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га пит 
ку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«< 
а им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, 
" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и 
S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли ун 
ло пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писарови 
о да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — ве 
срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио 
мишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Ка 
да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче к 
е, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим 
е ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође. 
та.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, је 
ад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јо 
 гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај  
њег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним 
ут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели  
ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S}  
је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, от 
ине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«< 
 кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задрж 
, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте ку 
ју, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и ви 
је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год дос 
један против другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала с 
ји су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са забеле 
не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замер 
им да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{ 
о читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало 
p>Дође слушкиња.</p> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим 
пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету  
<p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем с 
 видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да м 
близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично 
ам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је  
ном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, ј 
товали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да до 
о, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка 
и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако н 
ћка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је с 
р и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не от 
о на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити;  
иноћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и  
заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и  
о.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се  
ршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајл 
иком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излази 
јим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S 
 дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јак 
а.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упо 
сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка  
зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један с 
 видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у 
јли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле дв 
учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај м 
нку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба 
 Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и б 
жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{ 
а њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју че 
ни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђем 
 и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љ 
спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и поч 
седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело п 
 чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем;  
ћ је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Н 
Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било 
о неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам ј 
ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и до 
мо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све  
с лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, 
рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред з 
био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро н 
о говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао  
оћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту  
о је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{ 
е што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Од 
а су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мал 
ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би св 
аје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Т 
улу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло  
су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болест 
ћ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпут 
век што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, н 
лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{ 
претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пен 
е.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто  
пље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се ок 
p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p> 
ро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" 
{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала ј 
код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{ 
био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако ис 
е радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љуб 
ма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остал 
 не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка н 
.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{ 
н одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Р 
 у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је  
 свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, п 
 Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа 
 К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; н 
 је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви с 
.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом суј 
о му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Б 
они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p> 
ила је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву 
у хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема. 
ика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене п 
ше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет  
 да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она  
орским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља 
пут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде  
у приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално полож 
тник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај 
ирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом при 
 један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.< 
 комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="1 
 проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ 
.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две пе 
оспође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање н 
већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како  
да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с 
вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу  
p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Км 
помена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Т 
га отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и ј 
м покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S}  
 канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја вазда 
оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешк 
 онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и  
 трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{ 
 никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи,  
ко шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира. 
чно имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста ко 
 да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами 
а тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека  
е жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?« 
та, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; 
ховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фиш 
огаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} 
па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека 
даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам. 
места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца 
кад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пи 
и јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па о 
ко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седн 
са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас на 
вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провес 
а од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, 
е што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговара 
о четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла 
ер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, 
 нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до глав 
.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си 
!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини 
 је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигн 
ако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би 
 смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су  
се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје па 
јте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш  
: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има сву 
} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговор 
стио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само  
стали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с  
еколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, 
ковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој  
зар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре ми 
 жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чи 
нићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, 
Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он од 
мир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} 
пођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, п 
ћка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то н 
уди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је н 
мељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, н 
</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јеса 
мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам о 
та та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p> 
 Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S}  
е срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изло 
да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро пр 
ас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад зн 
осле два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши п 
 сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</ 
ребало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопак 
у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је 
 терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли ме 
ћу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S 
 Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвиш 
>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко  
 оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и д 
в кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и г 
ад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла 
поље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напије 
е сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и  
ока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чи 
ар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим 
 да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уг 
обијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л 
као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића нео 
Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће дон 
да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад  
 воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја во 
Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S}  
 зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље 
Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди  
ње не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића 
ва са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који ј 
 с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио,  
итане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешћ 
 Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту 
244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре м 
ерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић 
е интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S}  
демо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{ 
вимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури,  
д Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчањ 
 онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за 
но не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ ј 
 па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упозна 
ра, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Ш 
игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир. 
шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Де 
ај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам 
јњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за 
е као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио,  
И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени  
не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ н 
боре.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је 
{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћ 
с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се. 
тва дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само н 
 покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за  
ује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чисто 
се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо 
ад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас. 
ам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се  
ам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ мог 
, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња ваш 
говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страсти 
оказују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече д 
г’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити  
амо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати 
 морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда же 
 нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либ 
Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држ 
мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, 
ји су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.« 
ајвећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору у 
у се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелк 
{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање ниса 
во са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мод 
е била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мач 
овала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика 
у се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни  
ла је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена 
ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неко 
 као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику 
.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривић 
, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене 
уди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну  
ће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред  
 на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у ил 
ћи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма кој 
више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би инач 
о да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти п 
 са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Хан 
мо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта 
е се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику 
а фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није 
ва кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаж 
у због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегм 
свети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па  
ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све на 
 ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео 
убак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест  
ој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Лас 
а.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи,  
 некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, м 
ајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка ма 
ћа, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S}  
и.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очи 
 ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штри 
 знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти б 
а били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему 
 одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинил 
је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковић 
па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције 
ју, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме 
ио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{ 
ади.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу. 
ају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био 
} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о 
 »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете з 
ика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да  
учи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слат 
и Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млог 
ље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду 
е каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од 
о нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Нара 
да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће 
оја је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнод 
белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену д 
ека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити;  
{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да 
играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није 
а кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гр 
 <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.< 
особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек 
 се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Нар 
а се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је буд 
ћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју  
Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији  
ћу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству разма 
ом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је по 
а, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао д 
’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; 
 задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубав 
та у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, н 
 учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Т 
буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S}  
зитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под и 
тање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како  
Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње  
роје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су  
о бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Зна 
м и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{ 
 још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су 
 је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" / 
у.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака дево 
{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилија 
ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гриви 
ић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој при 
а.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ ле 
дне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, вод 
.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у д 
а учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му каж 
инити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и од 
иниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је 
ка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, са 
 седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па  
е цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим пр 
о планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка м 
једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због шт 
поручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{ 
на Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се с 
вала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа изли 
ерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до 
у међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p>  
се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплетк 
пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно 
не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад с 
 да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ари 
шта не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривић 
а, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S}  
, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић х 
се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе 
але, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко  
љице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима пр 
лободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учин 
} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко  
једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S}  
у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачк 
сле приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ бе 
 ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као ка 
м увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек на 
ити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим 
у било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по  
ти и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни 
е, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису;  
му ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог дух 
енчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са 
 јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла ниса 
 онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S}  
срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого вид 
остојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по 
ца, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би ка 
!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, д 
ало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачков 
је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријат 
е!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео,  
варила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед на 
вило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како 
у руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са  
један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа дево 
»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају 
м колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Мил 
е бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо прист 
вао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поз 
адост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она п 
м.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек. 
м могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се кар 
 Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и сво 
 Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого 
ић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је 
око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ н 
г.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели,  
жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом д 
, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она  
из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напи 
ћа отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ 
 време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати 
адби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло ве 
 и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје пла 
канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи ра 
 каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не приме 
говог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изја 
 мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир 
вио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то 
 Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља  
нало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S 
о.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уст 
дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он 
 готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало,  
У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је  
е година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала  
аки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, 
д куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За њ 
е би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату  
 ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме ј 
 јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно о 
 Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Хани 
намо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто 
е то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мач 
остите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није  
е Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га же 
е.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гри 
пођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол 
м брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разу 
, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погл 
је и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је нев 
ом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпар 
пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако 
свим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу б 
 апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била 
 Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте ч 
а вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханик 
то ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је ка 
е будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да  
’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да м 
оче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој к 
то чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произ 
ло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели  
е на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће 
ивићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> < 
е тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{ 
ве то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је д 
е у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају 
еву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Ма 
то год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ств 
а Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући рад 
е пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да 
о је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и  
амилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си 
говарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад св 
ка зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Хани 
озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала  
плеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није 
аром свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волел 
 по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеш 
оју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост 
рошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел сво 
очас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се  
ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма 
нка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{ 
ија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразв 
 Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомуч 
 горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> 
још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Хани 
се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му. 
{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како  
о који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да 
, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, 
ећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити п 
л, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ шт 
ивити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато зај 
на се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти 
 па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекар 
 које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићк 
а фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођ 
дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого греба 
 то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој ј 
одине.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није дев 
/p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да п 
.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је 
 није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, оп 
сна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Грив 
Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мал 
За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пље 
Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, оп 
ти и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика 
ка већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријат 
а против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говор 
к каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он н 
ест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест. 
да морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да 
чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} 
 а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ 
осио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Х 
е из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ д 
="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак л 
који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све т 
p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка о 
<p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’,  
ислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио 
дравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздр 
исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и с 
ије више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до  
.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да  
и, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни пи 
пуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блу 
.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати в 
меје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим,  
анике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, је 
 хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жен 
ржи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{ 
{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој 
иће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па 
мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не 
 тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити 
ом Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије ц 
страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађа 
нидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја каза 
м до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати 
, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само 
 још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо д 
траживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је  
адашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајл 
но здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!«  
е опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни љу 
аш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамању 
сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, и 
о званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела 
 нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> нес 
нице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко о 
и прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он неш 
 пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разгов 
обу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ неста 
рашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала бог 
аборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука н 
икад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Он 
ерат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Д 
на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажем 
е познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ госп 
мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву  
<p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и  
дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем 
грао.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} 
латом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почел 
све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда  
а душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела 
емећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.« 
 гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па з 
му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ 
ушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду фори 
нда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогна 
дне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви з 
ј кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом  
 жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице 
штељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо,  
у.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина 
Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би би 
г ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је гроф 
ад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити,  
а гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но с 
ам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, леп 
фицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку с 
би, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати  
S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би 
 двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па доба 
 жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постад 
ожење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и ду 
 котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди 
ца, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>» 
тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обуч 
} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задово 
а суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао,  
јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у  
водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> < 
ико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« пе 
 сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код ку 
 грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ с 
ју.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину 
онеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђо 
 па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега с 
а се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Полови 
, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати куј 
у, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да  
же изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Б 
ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устрај 
ти.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петна 
<pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест 
} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака 
и врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се ин 
 био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од  
’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p 
 пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} 
ј се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је х 
апред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p>  
е ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао са 
ратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа др 
 због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Руни 
ћеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S}  
 знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручуј 
ет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој 
на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изг 
; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзн 
т: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не ј 
ље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још  
оског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни 
довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb 
 га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па ма 
и у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплаз 
носе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути,  
гло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она т 
 ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе 
 јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без жени 
ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали с 
не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; 
<p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</ 
 биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју о 
ужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог из 
клон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ ујед 
и, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје. 
ала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ј 
те, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особи 
рну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема,  
 јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату 
ре.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — реч 
/p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — 
ј се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«< 
о је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретк 
т милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако  
јутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити ко 
ву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо ј 
е већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му ов 
гу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни 
епу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S 
ла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао 
официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофиц 
е пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради и 
 питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану 
ца госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као  
 <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и 
куд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледа 
ција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није  
генхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и м 
то.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ би 
оћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се о 
ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} 
ђем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај изва 
ошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S 
дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} 
 сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лиц 
ова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић 
и каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да 
 сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, 
јатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, 
и.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ с 
ијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја 
p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који 
 је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо 
от огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, ко 
ао гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно,  
неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’  
на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <p 
 Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ 
е наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потв 
сле ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он к 
 зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још  
 очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се 
 сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свег 
 може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, у 
есто и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе 
 <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ о 
 зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се н 
 прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плака 
 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па  
 њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јо 
.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било су 
опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дет 
 је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само по 
p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати. 
ло.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задоб 
ера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»К 
Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако  
и је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер 
старијег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого госпо 
, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па 
Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате 
 и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случаје 
а после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и т 
дин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је  
онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је н 
Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S 
 сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми та 
кост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се 
за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује. 
ну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код ку 
ад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</ 
им Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" 
моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код  
сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л 
и’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку ј 
..«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на  
S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се  
помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повука 
о ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су г 
шка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао к 
’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој 
то, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помал 
са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал  
екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му д 
 мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам  
Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива 
ти, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао 
один Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правит 
о више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислуж 
 одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим ме 
ија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: з 
, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери  
ш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је в 
Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имат 
дим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да п 
е свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полиц 
ак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи бац 
ердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили глад 
на је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж доша 
да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је  
 ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либер 
а Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпо 
е да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Б 
најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све  
 мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како с 
је, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини,  
вићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буд 
ти, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет вра 
.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и  
њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће  
аједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се 
сто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив позн 
ста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу  
риликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јел 
и да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ни 
 зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лиц 
та којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«< 
 људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од 
оди.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је 
ешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријате 
водио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ 
иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе 
 па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш св 
ок је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет н 
 на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкрот 
изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећет 
рао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овд 
зер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} 
с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим 
 опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, 
ати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ј 
Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелк 
о ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јавље 
ви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гава 
редује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да 
р се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матер 
се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, вид 
чи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао ме 
 поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, к 
сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’  
.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као ко 
 заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S}  
удо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан  
никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по  
и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на д 
оред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него  
, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите  
 приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} С 
} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље  
ку.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристокра 
у владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао  
очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био н 
обри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту  
ћ ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забаш 
колико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошл 
ајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, ник 
 руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити,  
смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланкол 
алу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава прос 
ао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, и 
 о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и  
је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић ј 
лука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на 
»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато см 
говори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га 
.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје у 
оњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови од 
е филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад о 
ико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да 
} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p> 
очетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко 
ко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</ 
и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу  
слободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим  
њава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки ј 
} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каж 
ет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запре 
е.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут  
 се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио 
, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође врем 
ели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна д 
па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке  
ити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то в 
 и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите? 
у се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопал 
јој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи,  
.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут са 
 у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када с 
сле тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој дево 
ком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам  
адне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бран 
а’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми ч 
е Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да буде 
ажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S}  
ан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114"  
емо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту же 
же, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не т 
, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом р 
радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан 
тала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био 
 за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ м 
/> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час бол 
та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се прева 
и, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по во 
 мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити 
ују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад 
атељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шес 
и, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p 
казује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на 
: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко с 
сти неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он  
 неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њ 
ијатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а  
 може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради 
питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни бриг 
а познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и  
ранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већ 
н бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати,  
 куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо ве 
арност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ј 
»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.« 
ан.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом 
 да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да сва 
драв.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па д 
сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут 
авам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено 
 почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се  
мамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, 
Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се  
 за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики  
 сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но  
е допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, 
о ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде 
Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад 
дње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад б 
"60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад т 
јао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут  
 Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић у 
ост, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S}  
.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бр 
епо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име  
{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао таков 
вета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после  
ели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове шти 
 да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се  
 се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој рук 
у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље ув 
је место своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо и 
мо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши  
 мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба  
е.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, д 
 и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколи 
поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ства 
љан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} М 
т у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ов 
ас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За једа 
им.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео 
«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу  
 гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што 
 ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Ш 
 либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: ми 
су, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао;  
ам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено мој 
ина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S 
ико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</ 
’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, 
рло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твој 
видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата мо 
 пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} 
е, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} О 
асвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се ј 
 Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S}  
{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим  
а памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{ 
учка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића пл 
за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест год 
 је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, п 
дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим 
и.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготов 
{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је  
ан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> А 
ене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намер 
да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг род 
с; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ 
ако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина 
ану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље н 
војој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрап 
а слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући виде 
ог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. 
 ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек 
м денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> 
 одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал 
 г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилни 
онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.« 
ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и 
ле десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да 
анпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, 
> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла 
ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене 
е прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квар 
ену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим 
ажити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нит 
 сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си са 
 он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета,  
 човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом 
укурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем 
ајмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бада 
ивити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>» 
у, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какв 
унак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића  
ић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе  
имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислит 
е он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја ж 
тати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама  
пи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнае 
нила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је а 
ије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; би 
, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећ 
, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због 
лигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. п 
.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га  
јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и с 
а гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку  
изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Н 
 исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме  
зигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бран 
о прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div ty 
да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, да 
ва.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да  
како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко  
тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца 
сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n 
а га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му  
 леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови. 
гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну. 
ти плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па м 
ио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало п 
рити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну  
{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима до 
године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S 
метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле,  
дини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомен 
, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пи 
е не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у ст 
егове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу к 
огу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, 
 Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане он 
лободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати 
трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан 
»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао с 
дног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се ака 
 тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бран 
 отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но о 
 већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек  
 да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту 
 кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоност 
arget="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам  
глед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S 
ушкиња.</p> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опр 
<p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, 
ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, ка 
он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао 
истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с 
асмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женир 
реног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов ту 
 Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не 
етозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, 
е сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек оно 
м — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам дов 
ео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколик 
ој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гољ 
 сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За је 
тична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет 
ина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, пош 
 онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године  
 кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на св 
унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни  
.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали 
об је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко ко 
м води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су  
био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими мо 
алес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо,  
ајбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого сит 
маћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мис 
а спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обречен 
говори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет 
 после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, 
.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује  
 имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не м 
нио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је св 
 човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио,  
видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо им 
први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са сл 
је по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Ру 
анга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по с 
ејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој ф 
сто, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави сла 
се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> < 
оворе слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пр 
егод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад к 
га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамил 
 кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} 
орао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом 
 опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, од 
то.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, сам 
х из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде с 
сну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бран 
какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла;  
а ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Пи 
 упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дош 
ћ ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, 
адити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо  
еме кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који 
 па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово б 
нда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супру 
се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{ 
е три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ 
дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту 
’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал 
 трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста 
ашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си  
њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овам 
ве и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и  
е усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно друго 
а дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба  
<p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуц 
о мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци  
тарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јак 
ти ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти 
ама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав 
капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим  
 Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ  
{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не  
т!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегн 
ти.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ј 
на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S 
и!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами  
 миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга 
/p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заст 
он?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели к 
казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} К 
лили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S}  
S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И 
 се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} На 
{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна за 
једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлил 
а неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се н 
а што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... на 
ео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’вати 
мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Свето 
то ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, мете 
е чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора 
 забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, и 
л’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све 
ешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић 
кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбурге 
о једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо 
ту ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не м 
ју, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да 
о.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; 
 двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се  
 упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају 
ави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен  
д уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој ук 
ова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па и 
ределено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се 
ко мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.< 
авим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, к 
о толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није 
 се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи пос 
има и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу 
Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Б 
резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ј 
ерминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; 
узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични го 
 су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми о 
зитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на  
те ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да 
} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама 
ремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек  
уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, шт 
ли и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно д 
а жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не з 
нку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет 
опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је в 
, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и  
S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер  
је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она в 
ебе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац 
, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад о 
</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{ 
 стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, 
које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{ 
зела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић стала 
дили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Кој 
и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико ј 
 месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што им 
тиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, ка 
погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>В 
дном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" />  
p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хо 
Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долаз 
 даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми  
/p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чул 
м.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом св 
а’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би  
аље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="21 
 Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по 
а, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милостива, дајте што 
ди који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца т 
е, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом 
ава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме 
утрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p>  
јпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седн 
ви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног 
ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Ч 
пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да п 
у талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је би 
ађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да са 
 да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пе 
ошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у б 
> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њ 
 шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задр 
ду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње наме 
им на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S}  
 смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њ 
окака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити 
ни, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам 
ко.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод 
ић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам  
>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлук 
а како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.< 
име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди. 
ега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он те 
гова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико 
; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у  
каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са то 
оступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом 
> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад 
утам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="6 
{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам  
апочне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић н 
 млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но  
. Десића, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао 
{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо 
е била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију д 
кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свег 
 то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ 
еје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим  
то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који н 
рес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а инт 
.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n 
д што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми ј 
какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па 
је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо 
поведам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса 
тром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Грив 
p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, ј 
а л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више год 
.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ 
 се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео на 
оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и по 
е, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није 
.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Мо 
 њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S 
ажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику вар 
ш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p 
си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} До 
ићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханик 
 Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку про 
S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њ 
је, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ пович 
 издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти 
/p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и к 
а једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p 
ћка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да с 
ма имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако сек 
<p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако  
.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Ваше 
 је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га 
нда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Позн 
рујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги дру 
месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — 
неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> < 
ну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обуч 
се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Прип 
у.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па 
ио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров з 
удио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако ве 
једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно с 
о је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема 
 овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро  
угачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад о 
стати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио не 
ш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију н 
м, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треб 
е живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека к 
е један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} 
гла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Р 
а, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко ј 
 би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p> 
 своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога  
аповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо? 
аред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрт 
му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене ме 
вање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опе 
 Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта  
ан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему. 
ога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио,  
гнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого  
Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако 
сет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би з 
ривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после п 
ње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се т 
пет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} 
па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би  
 бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прош 
 сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p>  
потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл офици 
ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слобода 
био.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо дос 
 мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које  
гоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многај 
мо да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочек 
n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У поло 
 свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишље 
>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме 
отар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ек 
 У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> ниј 
ти.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би р 
<p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на стра 
о дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, 
з сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милио 
жа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; 
е врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и др 
чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ д 
нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малоч 
ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита 
аљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њи 
ш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да  
право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} 
уче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац,  
није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је оти 
берину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; и 
 да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешпера 
је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком в 
 као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како тр 
ема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</ 
у мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика зна 
<p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се з 
вао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на к 
ка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ су 
гу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Жен 
То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам к 
да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један д 
би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма има 
, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени 
ашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не  
има хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта м 
 није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава т 
ла, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми ос 
; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако ст 
 фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p 
је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад 
 морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овд 
> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!« 
само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам 
тране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити  
уге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на  
у.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на против 
посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар  
идити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какв 
м лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем. 
Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради 
ка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке с 
 уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад бу 
ранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једн 
а, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучи 
ећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпо 
Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за га 
ер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића 
а, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?« 
, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се д 
ао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље пош 
{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p>  
да неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог,  
нка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађ 
бог шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче  
ривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не 
{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши  
у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је 
, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; 
ће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и р 
игације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето р 
рло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој  
и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.< 
анку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам да 
ио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у ка 
ћи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло д 
’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо 
 да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{ 
а ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем н 
м Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, 
а збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, 
 ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још  
 покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репор 
ић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петкови 
танијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сат 
, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио ј 
у ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, на 
исни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко  
, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа б 
 опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том  
в маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми 
е, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, п 
а свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се  
 хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт 
ање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ 
’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао. 
 а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви  
д сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности д 
ривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла,  
авио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрав 
родаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко ј 
е.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’  
е живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S}  
{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без  
, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, 
а.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гри 
e xml:id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опомен 
200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но наш 
у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не  
ићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим п 
идбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио  
е код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставим 
ади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’  
нгалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечера 
акве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шн 
ић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Ха 
, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би 
ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе. 
њењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозно 
е, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком мл 
 не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на 
ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене,  
е ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као у 
> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу звани 
и идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p 
у невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но са 
тељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, ка 
 хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не доп 
 Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили 
ј вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вра 
S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S 
} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, до 
јала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, ка 
</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из рез 
 то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у  
ју се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њ 
еликом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави  
уксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Ч 
’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао она 
ео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он 
{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> г 
нков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на н 
ам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођ 
днако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи д 
све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рек 
ијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:< 
ишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се у 
е, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта  
а дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић уз 
е чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се в 
ко су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели ми 
 глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто м 
 ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад  
<p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том 
дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели 
што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она  
ла Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапу 
 а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени,  
о из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Д 
 не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, 
и су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S}  
есет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је к 
, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’с 
сећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је бил 
на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време  
говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад друго 
 била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да  
у ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{ 
 слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ т 
Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по 
га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ до 
 а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</ 
 у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан чове 
ла, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И 
росио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ тр 
ео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, п 
ођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе ха 
о је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје ма 
у реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то доку 
 нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код н 
тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећн 
 и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даље 
иђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер ј 
 била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Пад 
им на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се м 
, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, ниј 
 како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насме 
ожији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и о 
ед тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми 
ени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржи 
ви’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да не 
еви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на ст 
жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допадне 
 послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и  
сама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар укра 
ранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сват 
ућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не 
а ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Ж 
га обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом  
ри, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар,  
леди, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p 
ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учи 
 цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало н 
трашна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао би 
ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће 
 на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитива 
 другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем премета 
труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Но 
е се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То ј 
е никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да  
о да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, 
ер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлиће 
S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледа 
реви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} 
ођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе пр 
.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Б 
 да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати,  
е у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелк 
тива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија доп 
 слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се 
>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам  
/p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на 
 против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака  
ок једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката н 
а, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је 
то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ 
штим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се  
онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше н 
еби кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко 
сам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога ра 
р има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види 
е нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све  
од можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, 
S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, п 
е идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па  
о девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад с 
аму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико  
а образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над 
обри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> < 
<p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p> 
 ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле 
о не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у ко 
ића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Ма 
н оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том 
е, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове  
да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} О 
 се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бр 
 форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов би 
"231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипош 
на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на 
де бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого  
 и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз др 
 останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у  
ти срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам  
де.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранк 
јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим 
а да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све б 
село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слу 
 идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу к 
ећ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бис 
а, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито  
 свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бит 
о један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотарош 
сиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} О 
ам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p 
 Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам 
зикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} 
мо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља,  
не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} С 
 ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их  
у; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или  
ерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људ 
густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш св 
ерсоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодил 
добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p 
ранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође 
а неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад  
а си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то посл 
у се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна б 
ош имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и ш 
} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад  
 се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који  
.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окре 
 Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хо 
ј комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи 
 тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, 
рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У 
.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана  
Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; мора 
а, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p 
ега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има јед 
 да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје 
седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора  
 то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Д 
им венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, иди 
ог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко 
p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план как 
о не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што 
вом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, му 
аскаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се  
иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на к 
клоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S 
се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p 
иђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S}  
ш сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоки 
фрајлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ,  
 је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућ 
 почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу  
д хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији 
и.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам 
роштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ и 
 покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што и 
ић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чи 
 ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, 
изу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вр 
</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p 
ије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокна 
рцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор зал 
нко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина по 
сади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ 
/head> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче ш 
{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па  
заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Вр 
 Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звони 
та лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је  
века, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта  
параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене оч 
ји ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма заду 
а је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, је 
ти буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређе 
пет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постан 
л’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последњ 
е Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могл 
здравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, назд 
 година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Н 
те, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој де 
на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с 
ине, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја 
.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам шир 
и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један 
ише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S 
, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад 
а тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну 
олби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вам 
да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција,  
} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам т 
и, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»П 
ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од 
м при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало  
лосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им 
су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писа 
 две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо мо 
ела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допад 
, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасно 
b n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најб 
ало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S}  
 ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебе 
</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="ch 
палову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика 
 свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на м 
<p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да  
ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја н 
ајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хус 
p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно на 
 спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће 
 нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је  
 увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим го 
и?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S}  
кву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица  
 живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе  
у с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не брани 
ђем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајл 
n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог б 
 куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа 
именти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога  
ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка;  
, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим гос 
пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам св 
тишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се  
 наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стар 
 утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очи 
 у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, 
рам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећ 
 остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p 
је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Мила 
реме, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже 
зале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све 
</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> 
>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са  
е спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, к 
сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим на 
и нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} 
ог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једв 
што.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гр 
о послом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар,  
ашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу 
отел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p>  
ли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Он 
ог букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{ 
и, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Преп 
 мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је  
} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без 
бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу д 
познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госп 
шла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један 
 видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ни 
исли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; 
бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може. 
устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ з 
ека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест г 
.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а 
 ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити мора 
м шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да н 
Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи о 
а има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже н 
 лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики ку 
ко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим  
пођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се изв 
ремишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим заса 
ену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S}  
адне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај а 
ком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’о 
а никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој по 
и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му  
 сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад  
ургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обре 
 је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо  
м се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нем 
ићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Изви 
} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо  
т нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, шт 
еда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог доне 
то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{ 
гзекуција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапу 
аровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и сав 
 се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми пр 
а јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су госпо 
S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и  
реба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било  
дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома 
Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да 
ери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Ма 
еди.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру 
за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их п 
 Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал 
ијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе  
ку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао,  
ко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ов 
да, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> < 
ће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p>  
милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само 
не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, к 
ндант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо ст 
 дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити б 
Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хо 
же.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S 
н; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то д 
лина”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим 
на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она 
06" /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам п 
нко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није ба 
м оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да  
 оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S}  
 имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S}  
о једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо 
о га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, 
ћи.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Р 
же јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S}  
овала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њ 
 питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до 
е Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но  
 три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допада 
 Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим 
у готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не 
Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изреч 
аиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, 
рђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} И 
њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову 
 и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, св 
 фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сн 
г појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да 
со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за јед 
 Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, прос 
<p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета. 
о два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету. 
ва потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду м 
език заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ с 
ану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви 
а је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки 
где није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Нај 
лу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, 
мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко обла 
тању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, а 
целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто пот 
 да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривић 
и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал 
а, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> 
 латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је би 
кварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем са 
, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Он 
 дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није  
е памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се поду 
ри.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пи 
жа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра 
ном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује цел 
а ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја 
 вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему 
е претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је  
тавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешк 
 програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно  
та. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку р 
тац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је 
, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље  
н види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, 
све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title> ј 
се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Б 
је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, д 
ако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу стр 
шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign x 
Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађ 
дом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имат 
 посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као 
 поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће 
м на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарека 
ћеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је в 
страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њег 
 на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је  
ник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S}  
ан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше позна 
, које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Б 
еби, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђуј 
ва томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да ј 
амантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што 
оји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оц 
ад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Баб 
и да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало. 
да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Т 
пондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што ни 
ћем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема в 
ој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Н 
исмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафан 
м у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан 
 јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говори 
 па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој ка 
тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би 
у њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ла 
енџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ руч 
љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповеда 
ад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те  
уснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје 
а како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав  
е, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Ни 
госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима одн 
сте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж 
, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика св 
е упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Че 
мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна кака 
зно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацим 
им, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места. 
/p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан  
аво пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и 
лим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини 
лушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта изм 
ју, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{ 
} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе  
т.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже  
е, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене  
p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S}  
Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, 
једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики о 
 намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелк 
} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се с 
анко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ј 
ави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S}  
{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} 
еда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост паст 
ут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па 
пет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се 
да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} 
 овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет  
="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из дале 
 Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Оти 
/p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комп 
купа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет споме 
ира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпи 
Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> 
 ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да 
за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадн 
е до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен ј 
ги кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њ 
у стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немој 
ада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку 
ен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољм 
ка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напушта 
аметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма  
В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнак 
ћ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред 
воту три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Ар 
а, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може д 
ане, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада,  
е по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја 
м руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господск 
ко се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се р 
 форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, изв 
им на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика в 
 Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после п 
ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n 
амо она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само д 
о узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продад 
, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње,  
е Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло о 
 шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му с 
ти је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бр 
} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже 
е да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић  
 хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{ 
b n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с т 
де осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она о 
али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како  
 баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини 
 рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>М 
осле подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти 
ла је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом поста 
 је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао 
ге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на 
} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{ 
а ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти  
с одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја 
вршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Осл 
а вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша 
се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића 
 Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду. 
 сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П.  
 малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најбл 
е удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже 
 свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најва 
он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу  
, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам 
 је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места,  
за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је 
ме: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би  
 нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па 
 био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку д 
ећ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" />  
е своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У субот 
една, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и ост 
 ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, ш 
> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у ку 
ушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има 
и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоал 
; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићк 
анко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мен 
SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> 
аш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господ 
по обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ 
ст година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја 
нират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и 
 на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га пита 
ема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су  
 <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином 
це ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек 
дмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно 
окаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S 
, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} 
приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није прв 
 је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, 
тра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p>  
ћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралн 
.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава 
 варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божест 
> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мо 
игра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страх 
Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био,  
и.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га  
а што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: 
тивном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо 
.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Н 
 кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се ц 
тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да 
, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Позна 
 знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратк 
о матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гр 
озволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже с 
поручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да  
м ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики 
ћком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она доз 
едам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</ 
време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Ид 
 већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити 
е потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S 
етозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан  
р му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бра 
ао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бр 
ашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’ 
е женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми с 
куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, 
а нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и  
толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди 
адну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он  
кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S}  
 са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«< 
ко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62 
уд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао д 
Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да н 
, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи ко 
.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните 
о јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом н 
о смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»З 
и моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи. 
сподине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, 
анко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам 
ег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, на 
/p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерит 
 овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чаш 
м ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал 
војку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао ј 
ио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и т 
} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову. 
али нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ли 
пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуи 
 повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хр 
 одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика о 
да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 
 па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика је 
ицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван ку 
е леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегма 
ео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко 
дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; мл 
 а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је 
и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранк 
тпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; 
 се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децам 
ави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова  
та Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ић 
у све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека 
због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши  
д би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једил 
 престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не д 
ио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће,  
 начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ож 
Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да  
 Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој ј 
та, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде 
на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне б 
и, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад ко 
не за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари м 
е зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју вис 
у куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио оса 
ка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер  
 вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица ка 
имати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.< 
з моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју теши 
 се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гри 
 наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ 
ветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам припов 
е му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може а 
ом разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на још 
грејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на свој 
рло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и нам 
 једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике прав 
 интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капи 
л отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="2 
каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p 
 свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> 
 се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; гори 
 ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се 
«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.« 
ише видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом м 
 сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна 
 у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођо 
ште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да  
ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било 
е целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се  
а моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да ј 
и, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ј 
почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само 
ој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S}  
ако на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум факт 
ранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намер 
ише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији пи 
ише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена  
ир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да 
а, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да с 
е госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена прија 
о стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву приста 
преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S 
спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније  
азати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери ум 
у човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са 
лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <p 
 шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, кој 
S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још б 
друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <h 
ој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело. 
нео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме про 
Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се 
е задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, 
 па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицо 
њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у 
> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пи 
ки пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бр 
шт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим  
 се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чека 
ин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајл 
 удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо,  
еши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг  
орити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати,  
вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да 
 пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја с 
здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако  
м нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није т 
осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинут 
е ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, п 
л’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом 
овек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ 
 да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић 
е изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} О 
е да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка 
а да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Ј 
ом пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{ 
ана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је  
.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може тр 
 је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После суп 
о то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност п 
ш доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало  
 плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да по 
Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небе 
 гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време н 
а!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови пович 
утовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим 
то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи,  
ас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{ 
 дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг 
гатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми п 
ело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но 
та нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант 
оји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p 
Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не и 
} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у офиц 
метио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они  
није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а буди 
} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} Т 
 сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам с 
рао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило,  
згледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друшт 
да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад 
 пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, забора 
p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ 
старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош м 
ате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гле 
кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њ 
у једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} А 
љине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар  
ао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у у 
, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у  
е великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Ж 
лико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, учи 
и, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик запл 
који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« 
гледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује;  
па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо  
јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чека 
ворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у че 
рни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чи 
утање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремај 
да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бр 
 онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљ 
три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо 
и су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сат 
и смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо ре 
 је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј 
ни често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у  
прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није  
све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, од 
жем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то 
 ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S 
 кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутова 
 то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија дост 
а Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>До 
м намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да  
 мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, 
о да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклонос 
ан, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да 
на стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпо 
ш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> 
ај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванц 
ену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и су 
г држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега к 
 шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата просп 
 породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре 
али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ 
и да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест с 
е показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од 
ј је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом 
 и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва  
 једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> 
е.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је ви 
ранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је ре 
S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало 
у.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју  
 немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се с 
/p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S}  
} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Проф 
асет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећи 
> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако шт 
 опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогни 
 госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чи 
ти, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па  
још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с  
је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку п 
дили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће  
{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из поч 
> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо л 
га.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам нед 
а.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да  
г’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам 
невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога з 
«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што из 
или су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не за 
што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан 
 па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они с 
цептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја  
м видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се вид 
га, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у 
послетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет м 
уци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас 
ом.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге 
{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се о 
у, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ б 
а би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па м 
т’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је мој 
јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем д 
у натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако добр 
а њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би 
како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p 
{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не д 
волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби д 
 ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> < 
почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо  
казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти  
ок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато на 
ију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То ј 
у на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на  
/p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо у 
и, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше 
ислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас 
ане смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи 
ас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, н 
о пријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пр 
света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођ 
имо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја з 
а и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су 
енте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на 
ина, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема ша 
 написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се 
и и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже  
у тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену ру 
 постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у 
о, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи 
} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са ј 
И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем  
ро познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за такв 
и-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S 
стију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у 
афали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; о 
 поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.< 
, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и  
 зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики 
’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натра 
мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио 
лило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад о 
 и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала д 
ој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина 
раже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову вод 
издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, к 
и.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па 
се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као св 
а се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И 
 једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може са 
и каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши кур 
ове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо ј 
> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако  
е долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад 
ла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени кур 
едан дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S}  
чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући  
{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га зат 
 у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{ 
ећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не 
деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно 
тац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Са 
 Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти 
ду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се н 
S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој ми 
а му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ 
но се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за ме 
м не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и 
данде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} О 
ка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко ј 
и што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели 
мао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми  
о којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је 
и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује нев 
S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило 
те ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше 
ерминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуж 
частву више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} 
ривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере 
о већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу 
S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој т 
 осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чик 
Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па б 
започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, к 
смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође вр 
јекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ли 
Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се 
, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају,  
; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би 
пео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам 
е ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго 
</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, пап 
шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на ча 
S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведе 
аником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у м 
частву на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да п 
умем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Б 
Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад  
а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{ 
ка изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, уста 
 они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања  
 да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам по 
ити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота 
ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изг 
нде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпект 
.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p 
</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се д 
је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака,  
е један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изи 
ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе дола 
 сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко 
ита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талија 
тави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити 
упити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га  
да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог 
а Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу св 
 све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап и 
амо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати,  
 <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref tar 
р; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то 
чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тре 
рапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асес 
м фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, м 
богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прс 
 митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад то 
гледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа 
, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом сл 
а, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, тре 
ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао,  
ца од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па ка 
адост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од  
ли и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом пр 
ој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде? 
ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан 
, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио,  
милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш ро 
а одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам 
о сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он он 
аднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити 
лара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад че 
ви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи ноб 
} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; 
S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили 
дна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на о 
к утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали 
вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шт 
ћемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући 
млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је с 
е, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један  
да има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад са 
ата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, р 
 цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са м 
, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може 
 <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилиј 
чем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шт 
ти.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке 
 Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то сл 
ора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’  
p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под сво 
ћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић ни 
као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мог 
раво имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек 
само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе  
 дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца 
кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="6 
силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко ј 
а јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо  
са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци н 
 пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикан 
а си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са 
ном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге  
љска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, на 
рота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду,  
, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипа 
емо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више р 
ка добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто 
о!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући ч 
ићке добро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S}  
на да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, и 
учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њ 
то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо с 
ћ све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахерај 
се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{ 
љујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се 
, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, т 
 мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се с 
ад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме  
а оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они 
врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријат 
год.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</ 
клоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како  
 Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; н 
</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још ко 
о кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музик 
 га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А 
 тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но  
S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе 
есту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p> 
у.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једно 
не тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бр 
ићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у  
о је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ д 
њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, 
а накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу ста 
није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином де 
 набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно  
 Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к ог 
 да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жал 
 је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, 
ијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нем 
но, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и  
н’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од к 
 ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, по 
ећ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у ма 
 се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил 
е смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарат 
дала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са свој 
ад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а г 
ику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се вр 
 сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не ч 
.«</p> <pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>» 
милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље 
нко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут 
 је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вел 
ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надеж 
се свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Вид 
ће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други 
ита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} 
у ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је п 
коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} 
ас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја са 
ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им пору 
ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде прими 
зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ј 
човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>» 
ш мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја  
о, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она 
, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} 
?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се 
ам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала 
дио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати  
 колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особито 
и је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами  
 гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим н 
 да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а З 
ма петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после  
в стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер 
 а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </ 
е ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ р 
ре закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки да 
ашно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпун 
али право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положе 
 сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече 
у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанп 
ади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим 
и било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <p 
о и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} 
гим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако му 
 главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном ме 
ам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено  
 је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Бл 
фица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње,  
 чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас 
е велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а ко 
.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S 
ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нист 
 к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било 
ти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите м 
} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, 
де, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> 
 речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, ход 
ткако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Госп 
 морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Н 
 радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!«  
<p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити;  
ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам с 
ашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура п 
м му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био,  
учка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада 
ер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена? 
а, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми ј 
n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; б 
орити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам с 
о лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију  
 коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла 
еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и 
ошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка кан 
ем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ 
да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеж 
ји дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал 
а је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бад 
{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ н 
им те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је 
 животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, о 
ментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам час 
, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види 
н, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено испо 
т прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте мла 
госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро 
 па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог з 
достан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{ 
ре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не и 
 да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика 
ма мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Как 
ек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се н 
Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и  
ете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем 
акоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после то 
 учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и 
велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без теб 
 мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Стане 
 ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео  
ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се је 
сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако са 
повала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир 
ог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к с 
у сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је  
> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра  
 он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’  
’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с 
да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се о 
м месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Т 
, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једно 
е зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја  
.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражи 
да ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и ш 
ажио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С 
ори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што  
сам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако 
 баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад 
а који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, ко 
"160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми 
} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S}  
.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чик 
га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом м 
лком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов,  
ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За 
естаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не је 
почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим д 
рштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка рас 
натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто превар 
 <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> < 
p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља ка 
и је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је 
куд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} З 
је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’  
 ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} 
пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ 
«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дак 
 нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов 
е Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»М 
м.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ј 
е већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p>  
ве и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро 
арташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад  
ити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’  
 знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара. 
 славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао  
ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мис 
.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и огов 
 свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Ва 
 ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обре 
зрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може би 
д ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном чов 
што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је 
косно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — н 
на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој п 
 пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имањ 
или.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад т 
езом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница 
м и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’  
окаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} 
Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Са 
 <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу сед 
сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да 
{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: 
 пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом руко 
е са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p 
тер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да не 
на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пре 
тивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се то 
 макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја с 
сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтер 
 наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам  
р ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде ос 
демо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишки 
ћа доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и  
ди, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по  
вољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка  
 са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће 
а се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена о 
 сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе к 
сти.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу види 
 друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па  
 судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржав 
сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{ 
ођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’  
 галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S}  
 по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да др 
н, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S}  
 За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више не 
 трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд 
код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир н 
па женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена з 
ле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је лу 
ковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> < 
 мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Пог 
анир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у  
S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па с 
 има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Два 
но ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело зан 
ас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{ 
ало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и пад 
ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S}  
 да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде с 
сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако 
 ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости  
дног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S}  
ажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, 
версацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја 
p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том про 
ечем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непоз 
.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, нег 
 не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити 
о, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фра 
, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господ 
 би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан 
ије ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> 
ми, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају за 
с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако о 
ас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни  
о у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p 
о се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p 
ме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Б 
као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из ш 
.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у по 
S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу го 
л’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако  
овала неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она 
да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом  
} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље. 
ком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити нећ 
у, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, 
 ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу,  
нка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар 
 ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у д 
стериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па на 
е за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца 
страјзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да т 
 казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је 
 уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то та 
нзал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, виш 
ју.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Бер 
откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У шк 
ажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са  
{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље м 
хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и на 
душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визит 
дговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећн 
падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су т 
им моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет м 
руда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим з 
 лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више 
алеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p>  
 чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ј 
у погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко вр 
 стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p>  
ако се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и п 
ћ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзенш 
све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После 
осте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако  
 познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете  
ила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Пета 
р, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто каза 
ако је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је с 
маља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим  
га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вила 
> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати  
окућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било ј 
је сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и дру 
говој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бран 
дати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу 
д, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачуд 
руштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача кад 
 чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се мо 
је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и 
p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p>  
 се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка 
 Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само 
рају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би с 
ивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срц 
} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи 
 Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да  
јић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Г 
мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веров 
ав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} 
 је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S 
</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{ 
расно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, прија 
 сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да д 
е; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на располож 
имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од  
нципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један 
реме пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају  
с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; к 
ресантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито леп 
/p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим чет 
 од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке пон 
витељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био чо 
 је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говори 
неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом ј 
 переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за ас 
 <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, пр 
коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишки 
а интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспат 
е жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Б 
ио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему 
 узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, кој 
а био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо с 
је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао  
утора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће св 
с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било 
 собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малоч 
фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио,  
 пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто примет 
 чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он 
и приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити м 
шни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; ос 
 <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се прев 
исам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у њего 
 бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми  
уго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклон 
у собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n= 
ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобо 
еца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, п 
.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абен 
каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали д 
мо ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Б 
Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко О 
тво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове 
нка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за  
тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по  
бови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим 
8" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут В 
"75" /> <p>»Опростите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S}  
те даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је 
 на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: ј 
це и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да 
спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с к 
мало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да пут 
 спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће  
Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он 
оварати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па н 
м ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; т 
 румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се за 
све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из њег 
} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једв 
чима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео  
командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се н 
чнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад 
ет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (сте 
S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па н 
говорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег  
аг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на в 
е разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n= 
а је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка 
 већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим ли 
ерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек  
ска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са  
ко би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне 
 заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Н 
то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе ск 
 па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окрен 
по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да  
вна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју 
 не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она пра 
Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој 
p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S}  
Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о 
а.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да  
 већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бран 
вану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и  
нко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна ка 
али.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика с 
ут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се 
мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се  
« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не ч 
па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он 
.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довр 
Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито 
ве не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао,  
— већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад т 
ор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ 
госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са гос 
иментирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе п 
ве једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал 
а, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На 
пет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам  
ога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, 
 кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав гот 
рце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у ред 
у <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његов 
} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма  
е мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми креди 
а и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98"  
ли.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад с 
и читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим п 
, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако и 
 си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се 
 мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у  
е кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јо 
не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити 
, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљ 
вио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га  
 нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику од 
јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији  
кво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њен 
 и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то ј 
човек, препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разго 
едовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покр 
ко.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи д 
ого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све ј 
ма, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао с 
т неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако ње 
?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена ј 
еч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интереси 
 и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за пр 
раним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</ 
бати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на ње 
а дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми св 
тима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас  
 јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изј 
шћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети 
не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била  
и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут 
од женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није рад 
и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала н 
наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S}  
 био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде  
ве завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкоди 
авимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може  
ер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</ 
 одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми ос 
наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зов 
е не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам 
невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то 
мпромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> < 
афирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p 
адржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо д 
ј нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако 
је истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора,  
аво, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добри 
зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно 
 то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта 
стори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика  
p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</ 
да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то о 
е мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођо 
е да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опе 
ла је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо ш 
ала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије 
те пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је ви 
 да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав ј 
ду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да  
икоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала сло 
није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши 
од своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у  
радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено д 
, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам  
з нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбу 
ће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђ 
равиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади  
и л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, ал 
ећ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздрав 
му том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-дв 
је велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једа 
 опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпрат 
е радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити 
е му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну  
исаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој п 
 нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене  
и онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Б 
ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се чов 
ета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циган 
кле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим  
ајбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па  
ао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио посл 
 са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш 
он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S 
ика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb 
лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му  
л’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђав 
ад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је п 
 видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не м 
новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва два 
и, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју 
S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем је 
е рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа на 
ет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија  
тирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су  
д имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да 
ао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држа 
се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као  
же: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није би 
д знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>» 
има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па ј 
 гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, 
 и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда доп 
, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: позна 
знамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, 
.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језико 
 говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. П 
тумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи  
ба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две г 
и се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајућ 
.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као 
у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, 
лест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, 
вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребиц 
ане на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} 
{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком з 
шћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откине 
ченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић бед 
ности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи н 
, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} П 
ре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могућ 
а седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, доп 
е у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може в 
е, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те воле 
да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и 
и као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони 
ан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад о 
 успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узет 
да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му 
од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од мо 
е да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт 
не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном  
ље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог  
домислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако  
октори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не  
емо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава,  
} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он н 
ором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Так 
лом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља б 
да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" />  
 могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место 
огао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се  
у да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ при 
ђе после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као  
а сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је 
ко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а  
ано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се с 
мена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова ве 
нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каж 
{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} 
у прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као шт 
 што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар 
имо тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никак 
то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу  
ам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао,  
 да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметн 
да ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога 
43" /> <p>»Милостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спом 
је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, 
о, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела 
мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдогл 
ја канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{ 
 је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колик 
 он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробурази 
ла.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, ка 
Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошил 
 не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог оси 
трану; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је ра 
ица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женск 
так Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма д 
ло имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то ма 
} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде 
 и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу 
да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уреди 
ћу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би м 
Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо д 
та срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете о 
ем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико! 
азили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ 
реба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фа 
 Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је б 
чно; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћ 
шег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте 
м и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку 
и је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што 
га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће 
и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи,  
 у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад ви 
вију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа  
 што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене мој 
 пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја 
чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искал 
 господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посет 
трашно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви? 
 оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у гл 
ушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако  
 мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препору 
 ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла От 
 да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опро 
кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га 
отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако. 
е.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из з 
Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру,  
ахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.< 
а, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисат 
жим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје  
изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч  
си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог  
ки нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима к 
 главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мисл 
... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам  
мојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, бр 
 Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншп 
це лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док 
се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љу 
садан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; г 
молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој 
вокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курен 
ви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а  
ве стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p 
/p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само дев 
p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S}  
 слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти 
и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У  
е добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми  
би добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити,  
ицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> 
 свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на  
о, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако 
време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по варош 
чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а он 
мо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко н 
близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, мога 
о шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да б 
 ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и  
ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’  
и, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се збо 
ре.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако 
 супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранк 
ваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је В 
, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варо 
оју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила 
 извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу доне 
 је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и пос 
 и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са 
крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, п 
устати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи:  
ива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу ле 
ет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбурге 
Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Баш 
а почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити с 
и и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо једа 
омислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Ка 
сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте 
е боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте 
одина је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«< 
ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има глав 
ећ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једн 
а зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца утал 
не и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа инте 
еним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападн 
ви су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који  
птор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} 
ље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на некол 
моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест,  
 цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће 
’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не ч 
ледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако 
ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи 
Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свим 
ћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не 
наш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то 
е је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и ви 
 све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Дес 
ео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чи 
дите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он 
Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубо 
, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сук 
офале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оно 
оба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет  
 године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, а 
 се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован чове 
ве млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему,  
 тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је труб 
’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранк 
лагородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал 
се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив ј 
било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико 
ова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде 
е је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном ус 
 нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{ 
, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсб 
е њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на к 
} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S}  
ији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом 
од дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места з 
на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Нај 
опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује  
на прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој 
’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро ожени 
често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим це 
ега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако  
 после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у 
 да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чи 
анце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S}  
Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографира 
о.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у  
{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном ме 
ан протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати 
то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је и 
јутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{ 
 ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шт 
као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чин 
ећ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је ко 
а мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, ка 
его као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ б 
а.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да  
 да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим 
ацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по с 
е.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ пр 
S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, 
} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека 
 млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бра 
а ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у ку 
ле, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, св 
јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с ник 
а к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на д 
клон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</ 
} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бр 
 стари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То г 
а узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ид 
уго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у о 
аже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сат 
Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опе 
ан каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енгл 
ема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је  
ига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ 
 у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо п 
д у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, м 
главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу у 
ло, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{ 
{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре 
држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онд 
аћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му спомену 
 дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натаро 
а сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Деси 
е за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Х 
еко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не 
да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко 
 а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан с 
оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то 
а га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удава 
 <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом 
е; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити. 
>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p 
ни; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафа 
и и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском однош 
ам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љ 
 мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њ 
ј добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може ј 
бро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње уструч 
Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанк 
ећ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам 
ну?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p> 
Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћ 
ити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком  
е јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт мла 
Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Ч 
на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића  
, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили 
ари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми 
и су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидн 
ги; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фе 
нас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми  
ем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p> 
 ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не ви 
 заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један вели 
ам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опе 
познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилик 
но чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубав 
ургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по сло 
’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.« 
остао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да 
ћ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам 
ам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем чита 
ни ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишп 
ћег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Св 
ћ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, про 
ојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Мило 
 новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задово 
ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јо 
све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ниш 
ш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к т 
S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? 
<p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, 
 јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чик 
с већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно са 
е отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње т 
отароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, 
стина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој к 
 што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алату 
60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Изд 
ек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе о 
инанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпаухови 
аз; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени н 
ић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у р 
ила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и т 
 термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр.  
ки обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође 
78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, 
 дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, д 
.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека п 
е у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’  
{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку та 
 време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она 
ољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са  
ајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним св 
.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, 
о лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, 
 ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо с 
 шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бит 
ам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство  
рат, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То В 
b n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем,  
ћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она м 
и ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> < 
ћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње 
у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S 
p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш,  
правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре некол 
{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино дет 
поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без прав 
ји је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, д 
д нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <p 
у, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт ниса 
, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу  
ја, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, 
а ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хо 
 морам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико д 
ванка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но 
а учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допуст 
у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; 
 зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га  
га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у  
часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац 
 мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љуб 
е, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гриви 
и: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женероз 
руго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се са 
волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«< 
јзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <p 
ране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби и 
«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стал 
а за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S 
афинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то же 
азити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту  
отив толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није д 
пет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без де 
шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промис 
сам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш 
 једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На д 
етвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote>  
} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> < 
 љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Мар 
но.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту  
 каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосек 
p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство 
идљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> < 
 тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо  
треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступ 
они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не огова 
4" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није би 
еш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на  
у лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом би 
ам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су  
коло педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, н 
мају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> < 
, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропут 
апије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.< 
 том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма  
опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио 
Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештен 
 чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло да 
 оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан с 
 Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се  
p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не 
 фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новц 
 На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чу 
опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранк 
 троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на н 
да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек за 
ћеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па пут 
се.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пи 
оје се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{ 
 ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика  
био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се 
 госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега 
 шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један 
>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон н 
 Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту н 
особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пи 
етињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ риф 
 у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било ка 
девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је ш 
е, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласк 
верије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> сна, увек  
 бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ 
 да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има 
јим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу д 
данпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба  
аке установити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство уч 
тере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер ј 
 морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да  
тпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико пов 
у да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не 
 по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?« 
ијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се са 
 опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да на 
илане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Б 
 <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све кућ 
у старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за  
ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је 
’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по то 
е соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут 
есић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте прово 
 усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио. 
</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но 
e unit="subSection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек 
ебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти з 
казати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само  
еч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучил 
чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{ 
 а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ак 
 да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи  
 оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је  
о пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то 
не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит в 
 уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попи 
тимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимо 
женом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест 
њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни р 
 па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у брад 
ијатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Је 
одитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човек 
S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани 
 ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које г 
 из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ 
а изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифл 
, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господст 
ећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно дру 
нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек 
 њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на вр 
а разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, в 
 одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма  
жеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога др 
скатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда  
 то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско;  
3" /> на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта 
 господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како ј 
стива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи 
ило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најп 
тељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова наме 
} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, 
писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса 
гледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће д 
1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео  
шкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали ра 
више због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба те 
, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку н 
, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S 
м већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро  
 да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</ 
што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, 
поменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећем 
»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а нада 
четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што 
будим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се шт 
и, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно 
 <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која  
оје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат 
сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје ужи 
шемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од  
{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и 
мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари 
»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја 
ри.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p 
морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену  
>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја  
 један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан 
лати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да т 
е, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три 
е резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се 
д чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је 
чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам б 
ајвећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код  
тупим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали лок 
акле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о то 
а ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју  
то имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана пост 
тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" 
 ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се упра 
шт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господ 
 приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче  
и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпи 
 а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="19 
асу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на та 
подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај  
а’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> 
Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Грив 
ља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учите 
Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим с 
о ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, сто 
 квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба 
ао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је са 
три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем  
о, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и  
ела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, до 
 сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p>  
ранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p 
азрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дођ 
 је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адре 
 Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот 
ве им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се  
учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушајте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачков 
 није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо 
дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну от 
ну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу 
раховитим церекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива 
звикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо прав 
кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, 
 не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини чо 
, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p>  
не се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: 
 не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек о 
ну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине На 
>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Осл 
м печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би 
редство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни те 
шње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је 
/p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то пр 
готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пр 
портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасен 
о да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ с 
г шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је о 
уру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дванаест пе 
>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па види 
; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем,  
ли смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је др 
верења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине з 
раве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио с 
 да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоме 
ом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Прија 
 Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја 
 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздр 
 га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко 
сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу  
ој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што 
S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бран 
 у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{ 
ткуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ спосо 
ас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди  
уд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Ханд 
да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} 
а није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је ба 
 а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Ч 
 намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика  
ару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван  
акви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка 
у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па по 
у, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на  
управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени,  
»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p 
p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла  
Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ће 
ника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд тр 
, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су пре 
ика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, нем 
ле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чин 
зим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то о 
ресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; вид 
S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М 
18" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бра 
у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Как 
 <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер с 
иси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њег 
ним силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судб 
 фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S}  
ч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година 
вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници 
о десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћ 
не:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни пош 
ини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бран 
 опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић  
Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузм 
га ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом он 
 <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p> 
дведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магнове 
и, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а им 
ао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S 
ина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма 
во, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу 
ве, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па с 
 што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доско 
кирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S}  
ртаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће 
ић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши ш 
о оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p> 
ма Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визит 
 могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет  
о му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме 
 бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све 
а, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу сре 
 теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цел 
 газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хауз 
аћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам 
диш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то с 
нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Б 
икана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић 
дан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видим 
година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мат 
, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни н 
{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај 
дба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају 
инити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да 
стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55 
је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако 
епоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је х 
орављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов з 
у пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да 
 буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, 
вуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и  
ужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушајте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гри 
 горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора б 
рио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасви 
демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Моли 
 кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но,  
 казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су  
 ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо 
у једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту дев 
ко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену 
ом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’  
 љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са  
</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три да 
не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зат 
 сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула је 
</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте. 
аран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и  
ао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски п 
нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки д 
 брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то н 
ре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Б 
в њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до ле 
то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприпо 
{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Мо 
 се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом,  
у школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од ме 
ко хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за н 
чиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на ка 
а после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се 
ло, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми 
ођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да  
 га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не један 
се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у с 
је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц —  
она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да 
да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То 
су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам 
 могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по гл 
а »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгарт 
е.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим у 
га за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и ов 
од у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје  
дној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писарови 
} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густин 
ашно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не пр 
и смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у д 
нда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радо 
 интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S}  
арати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексц 
јд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p 
е још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми 
о.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту пока 
{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то  
шио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и  
е бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини м 
кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није леп 
 цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је ов 
“.</note> <note xml:id="SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет,  
анцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ 
p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту пре 
ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар ни 
ститу и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет  
рава, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{ 
ествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ ка 
овац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>» 
шт’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити. 
лежим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} 
да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам н 
 пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа 
де.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код мило 
рује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће  
ом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме ст 
м љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и  
 издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам  
 се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} К 
е и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и 
о горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако свак 
} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурн 
 вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} 
 љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нис 
 једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И т 
зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако јед 
р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеј 
е и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, мо 
итискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек м 
њу бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увре 
довољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Г 
S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S}  
троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у 
а«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако  
апару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко пла 
до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруц 
азговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па изва 
леду.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле 
дити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Ре 
, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма нико 
{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметну 
 Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дал 
о имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће м 
шт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију; обра 
 говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и 
ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна ка 
ајмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више ва 
лушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло  
ба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим дру 
ло триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се  
смајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом о 
« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ з 
 нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не с 
дма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе. 
већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ 
на.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добиј 
 кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: суз 
т’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{ 
вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом  
 да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изј 
цем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра до 
пе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова м 
за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако 
чи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, н 
зују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђ 
ко стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду за 
 пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно пар 
јетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант! 
м заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем...  
а интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{ 
ени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим рук 
а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је бог 
 почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, б 
ао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне,  
с.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бра 
ом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем  
јао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле  
о леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да 
Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић. 
 пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чек 
 зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекл 
те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гар 
едимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триес 
акве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да  
се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад на 
учак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпо 
попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудиле се,  
ој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на  
рмин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 1 
 почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Ка 
ио је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути би 
 се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шет 
 њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још 
двисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањ 
 господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био к 
оји је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим ру 
е млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{ 
е; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није н 
 изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама до 
о енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама би 
 ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се нас 
 ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем 
опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред 
 <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било,  
и један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи  
теља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сат 
нда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, 
ити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, чи 
е сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења с 
ита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Хан 
} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три  
м је увеселење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива 
 нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</ 
Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S 
 речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је т 
ао капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, з 
 мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну,  
 <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те како!{S} Особ 
вета прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако 
 не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми 
оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два св 
 <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n 
растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одли 
} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.< 
спођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S 
утрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опе 
/p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, 
да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се 
 тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође  
.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде 
сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, 
са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досади 
оје због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; до 
ни веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да  
у с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко ј 
пишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, 
же гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати,  
ем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и П 
> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам 
S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онд 
атвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести 
г кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једн 
: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се баре 
ге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив 
{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онд 
 опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости  
а ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и њего 
 свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно п 
е соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста  
позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потраж 
 тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако ј 
у нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види 
 натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћ 
о ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет су 
 за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, 
 је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књи 
бро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type="chapter 
лога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знамени 
џера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се,  
шток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад ни 
о задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, к 
и, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се  
 и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе прева 
е одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић 
м сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> води 
ног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у та 
е, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се су 
мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбо 
 дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пу 
ти.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти да 
страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S}  
, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три год 
дан дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S}  
прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, н 
а прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, кла 
>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} 
да једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд бе 
отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од 
 срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји  
еданпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’  
е вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?« 
пут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна 
о је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и м 
.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно к 
ек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код т 
 о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално 
ад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта ск 
ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш как 
ло, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама,  
о секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S}  
 ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се 
е погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је си 
држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ха 
 опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да  
то и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити. 
ао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа г 
вачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог 
утра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; 
е шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а 
.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по к 
 Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код јед 
, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој ф 
ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>» 
 изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаљ 
мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерун 
т овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" / 
 више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} О 
шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима? 
на ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је 
 и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да ник 
ике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенга 
’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и 
емо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Зд 
је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту сп 
ћи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као уст 
едно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам 
ако нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он 
 да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Тат 
p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна мест 
и дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића 
тражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласил 
</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к ње 
е.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно и 
кажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврн 
 рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен ост 
е из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаес 
 пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, 
а је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал 
 а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифри 
ог кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’ 
 да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му таји 
 да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и  
који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железн 
ли и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком пос 
т са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За једа 
а опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио 
све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи. 
чуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ  
е, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже  
дан дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подоб 
ога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гост 
ам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Н 
 неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S}  
ми не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, 
 из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, 
имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпо 
аполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да  
ико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, к 
 Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, не 
планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо 
дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да руч 
ст ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и  
поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано 
 он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко м 
ласти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу 
шини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S}  
 матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, 
расни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљ 
 Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школ 
p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, д 
а њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S 
глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој  
пет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати 
е био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мат 
ак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант 
аест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла,  
S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показа 
 доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О 
 било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и 
и, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда  
ом седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p> 
а рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју 
нку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" / 
мео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо,  
</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Г 
дгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја и 
ио је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву  
а да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна 
ад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у 
 је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести  
м што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S}  
ви нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и пос 
на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био с 
азала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к 
рави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад су 
S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим 
 промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи 
S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џ 
 да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="1 
S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро и 
ржати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним ха 
ити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S}  
менљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се пок 
о ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно шт 
ате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са моји 
ијатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> < 
 сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати при 
да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p 
} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} На 
{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ дес 
ашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати 
ад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без бати 
ња звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија. 
кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S}  
S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прав 
 нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је чо 
витеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо п 
} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан мил 
ом поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће  
рије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је  
 са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ет 
едва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сваког ч 
 посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста 
е ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко д 
{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме 
, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју с 
ла се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири,  
лимената одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како  
.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао н 
 а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му им 
ју да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не  
а живу закониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ј 
8"> <head>VIII</head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се ст 
 ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадес 
олини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нис 
>IX</head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој куз 
>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У  
фонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео д 
о, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било м 
спође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће;  
Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите 
сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купа 
пет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд см 
 <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато н 
трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ 
лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека так 
 у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво 
 дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука  
на ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и  
копала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>До 
 из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по с 
рни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморим 
људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она 
 <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се  
другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку  
о дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек см 
} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш је 
 су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко  
{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра,  
њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је забора 
; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код какв 
{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек 
игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, 
 смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао 
у се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и 
ретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако  
о ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаш 
е то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење м 
ма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да  
ри што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу ба 
како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и 
ћка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са свој 
и.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до с 
жете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад прек 
«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Н 
ке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек 
ка угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи 
иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам  
иди се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А к 
рости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију 
S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{ 
у, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S}  
етим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прили 
екосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, 
 Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим  
ађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам т 
 <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији о 
и, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити. 
се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту в 
ари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате прими 
ло боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита 
ови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно  
о је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да д 
 идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта гот 
сног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио 
јејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Н 
p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо ка 
, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим т 
да чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која гос 
исам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре,  
бро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш 
, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам  
упа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи 
1.7"> <head>VII</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело 
пи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспита 
> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидб 
мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" 
та ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни с 
ранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јо 
И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је 
зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми неза 
уга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Вр 
ве терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого нов 
лостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?« 
о.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ ш 
е да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и  
умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје р 
алим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути н 
тно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја  
ћу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и т 
је видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Т 
ћ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску на 
звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>М 
е што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треб 
 Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са ње 
го талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе,  
Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синов 
Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити 
/p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо 
ма му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богз 
 наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себ 
 касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем 
предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; 
ати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи с 
о хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, 
е у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Хани 
, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га 
 сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог 
аже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпициј 
лико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добиј 
е, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор чо 
вилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’р 
ина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узим 
ли, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је о 
по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам т 
о крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и треб 
ба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистро 
 да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим 
ићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, с 
, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп д 
 и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповед 
ечма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато госпо 
реклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} 
тник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S}  
десетог шукундеде са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди 
е моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама преплива 
о Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако је к 
ракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не  
ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, ј 
ајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљ 
, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандло 
немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо у 
ојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У ов 
амо каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не и 
обамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине с 
није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ 
огата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучен 
нти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S}  
а шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, ка 
 она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги про 
начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а бог 
а’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бран 
ента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фан 
нда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ про 
та: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S 
те?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпекто 
p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је  
Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ 
 вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ћ 
обио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, о 
е.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си  
е чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, 
нију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године с 
 чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натарошт 
да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам 
.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку 
.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољ 
>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондици 
а затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па ка 
сто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Јед 
S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра;  
 торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један среб 
днако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мен 
} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S}  
обијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за 
новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у кас 
и фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило;  
, није издавао, као поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу 
го је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се 
ше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријат 
о видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било  
 Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да с 
ње.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући 
у.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокак 
{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више врем 
чне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић 
ебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нис 
једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби 
ити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо г 
е цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, 
>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели,  
Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би 
 другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат 
уде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Проб 
уди који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дал 
а ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа 
икуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« К 
терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њ 
ам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{ 
ланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и д 
ди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја 
 читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољ 
ковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>—  
една кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро ли 
Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на др 
из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику ш 
ојом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало. 
ш кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И  
 а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудо 
 званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитост 
S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друш 
/p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и до 
Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма 
 се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили све 
ација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не 
; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ  
лизу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријат 
 се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбиј 
једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жи 
ре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" / 
а може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио  
ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођ 
това је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно прове 
ка у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, 
ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</ 
ром каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма 
угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> на 
 јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па п 
овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што 
 негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и пог 
ше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S}  
 спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у б 
већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић 
 морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у  
тите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и 
ећ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка,  
анемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже с 
д тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет  
 у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни 
онадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу два 
ило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо 
а кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим н 
 бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«< 
тима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је в 
ет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити ле 
су познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доно 
и мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за кака 
у је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена 
ију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију  
ина нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам мом 
> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p 
<p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и  
усти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та 
, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страд 
лије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од д 
једна синовица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну г 
шкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском 
нпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на п 
ет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све 
ербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био 
вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, п 
одина, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се да је кадго 
овек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у  
 рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој 
путање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода има 
варио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији  
ест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочека 
ти како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ 
 брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бад 
ај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заје 
ити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарав 
о-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У  
је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила  
ој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све 
ни серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ 
; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педе 
ке, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како  
едне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда г 
н велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду  
 на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси т 
ор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује ин 
мао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била м 
у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} П 
у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мен 
 малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта 
} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће 
да.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толико.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако мо 
ад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива к 
 Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да ве 
 постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао  
донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и  
тилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу  
 стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст с 
ло.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвор 
днемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутур 
у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међути 
, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од  
 са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка 
велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш ни 
су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, 
бележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quot 
мања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом 
сона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити н 
ји је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по кра 
ном Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је 
ет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145 
, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору уто 
уо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо ср 
нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до в 
оверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци  
, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако ј 
а.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне гр 
{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ з 
та деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се теш 
обом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника 
ни.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опе 
, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану.</p> 
не и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и 
="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама  
радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p> 
 већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се уд 
 удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p 
тац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. 
а да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код к 
тива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим 
 ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињав 
им кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; 
 која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, к 
 Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они  
, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да  
дно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; о 
о, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јури 
ко на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је 
 моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S 
S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други 
рате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како 
кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вра 
SRP18630_C2.3"> <head>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гри 
е, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у све 
је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим повери 
Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около т 
 а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце не 
роје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестал 
Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па  
вирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, вид 
судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и 
званредне околности може се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Крштена се пис 
коли, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} 
 добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Са 
 јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде и 
ве на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и теш 
 љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на друг 
же ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, ј 
илостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг  
у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да  
де бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву. 
да; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер д 
мет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Ст 
 прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао,  
ица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима позн 
о преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка п 
 прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи 
 Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето ша 
нтересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они,  
, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са св 
ћи, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било 
контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам к 
је.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари. 
и дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те 
данде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву д 
удио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао,  
преден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником 
жа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружиј 
и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву Милан, у н 
ала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од 
асира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} 
о прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је де 
 рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима прист 
 Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, ис 
у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, брк 
 очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не м 
м мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се 
одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним даром није  
 добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добил 
 што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад 
} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривић 
ико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, 
 ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара  
а Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све  
</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта  
> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветна 
ро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет 
 русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестр 
 само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем ста 
<pb n="140" /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је пор 
што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> < 
н сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, п 
д за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер н 
п гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} 
у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она  
знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам  
.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од 
ривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ха 
е имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док  
Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’  
анику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пи 
коса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јо 
 на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да 
е Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да је врл 
ате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта н 
142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је  
{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном уч 
обом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер. 
пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ о 
и је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује,  
о капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с  
а физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така ј 
е Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, са 
ћ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; ка 
етна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?! 
аш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> < 
S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Ка 
Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слобо 
е судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа 
е каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S 
{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као ш 
ног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»И 
тра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{ 
ек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилим 
 се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје  
сари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад м 
ане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се ос 
виде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око м 
у, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ 
е њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад 
идим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она б 
ерити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који 
ам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње 
о да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} 
е, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</ 
’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискив 
агризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој на 
ва јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допас 
ало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обиј 
та.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка;  
p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си с 
овек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра 
, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас дост 
ни’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи 
љ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет  
 сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест ј 
е абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женс 
и су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у тр 
 труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам 
, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше,  
налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ ала 
ићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог  
све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад ј 
, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта т 
и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јест 
дне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не мож 
.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања толико време прође,  
како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га ра 
 да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко ниј 
и једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у 
у.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао  
ма, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити мога 
 је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом  
 троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а муш 
у.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам  
а се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</ 
/> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом  
доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од са 
е ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да с 
ђати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пуст 
а идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај д 
роучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентира 
е, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«,  
 не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је  
 сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест  
идиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у  
.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара фо 
} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду  
еднако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу на 
} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторите 
ао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе 
редом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето  
помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге  
бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се 
, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} 
еном ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред  
накав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том пр 
ромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, кој 
цу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S 
, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући  
итати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и 
мо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше 
сто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S}  
е.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пи 
да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до н 
е човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упозна 
која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, В 
 и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi>Madame de Sevig 
борављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више 
чиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо је девој 
inal"> <head>ПРЕДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него он 
апочели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p> 
ављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарал 
 ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу с 
и.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупо 
, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити 
шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао 
, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца В 
 па сваки час један против другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мен 
а.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему 
group" xml:id="SRP18630_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАН 
roup" xml:id="SRP18630_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <pb n="113" /> <div type="chapter" xml:id="S 
д нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да  
био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове бер 
ене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> 
нко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек де 
е био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не зна 
Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресат 
д овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} 
сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к н 
дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло  
ком опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батин 
има.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; 
довољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало  
ема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац 
чи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити 
велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква  
ако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекан 
 сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наран 
.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био  
да на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ в 
ла три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати  
е већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући 
 л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапу 
е никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди 
дарио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више и 
т; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; каже да  
уде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гава 
сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се ста 
<p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Как 
 већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја п 
за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква 
и, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јект 
апше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка о 
b n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли  
, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд  
.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>» 
 мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> 
и, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има све 
p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви јо 
 добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" / 
 веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам 
у, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима по 
ма, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} А 
цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство 
, оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћ 
ио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. 
је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држ 
а четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина 
 плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то пома 
к дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито к 
о да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути 
окојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са  
су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови 
то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и он 
ут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој у 
ан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро 
т, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћу 
жим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мал 
јемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледа 
ћу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особи 
ио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали 
630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“ 
; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тр 
 му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка п 
д бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе  
, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалт 
 А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је 
тсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком пис 
намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета 
е; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кок 
<p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на вр 
јмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако и 
собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а  
се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођо 
а с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту би 
угог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, 
 да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан 
/p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнем 
S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад  
Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предан 
p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого ре 
ећма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплаш 
 дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{ 
 да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није вре 
; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јел 
; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па м 
и, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће и 
на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите 
} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Н 
еле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам на 
 присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако ис 
сти неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и в 
анџић, земљедржац, управо спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p 
ицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, 
као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Руча 
</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многа 
ика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам им 
њири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарн 
говом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не 
о и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктира 
 сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си с 
е.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само  
2" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица 
S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О.  
ти.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика д 
, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S}  
ло срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве ху 
азнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, 
рни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па  
ем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то  
</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све з 
тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове к 
д Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро пр 
Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, 
им млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.« 
само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплимент 
} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика 
 и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у 
 наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић. 
де, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим стра 
 отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S}  
 мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, 
 у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па ка 
кин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло д 
кцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да ви 
ика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавил 
ође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту 
но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио 
раго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам 
“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хт 
 да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{ 
товати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с г 
приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами 
едно прама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење 
за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сија 
опису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, 
че дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како 
ad>VII</head> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да д 
допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим ствари 
а Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p 
одне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам з 
ведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом 
ази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њен 
ише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се п 
ор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није 
готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојес 
а се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже 
ека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земље 
о сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сун 
в абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препору 
> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он ј 
{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондир 
 шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и  
Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста време 
 »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{ 
 ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да чита 
д путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задр 
сподине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, н 
да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нек 
> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Де 
 га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје 
но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p 
а знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају т 
Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, д 
 видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам 
доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су  
м неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем,  
во друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, о 
мо да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, к 
 новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипо 
Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша  
ад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво пис 
на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О 
и задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало 
поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад  
морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му н 
 капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгл 
 сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S}  
.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S}  
 бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања,  
ми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, у 
 јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављам 
каног.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви 
дају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; кон 
 Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо при 
ти правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би  
 за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко ј 
 кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на ве 
и сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали руме 
та?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психолог 
и гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: 
есет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да на 
какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепу 
 видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жа 
ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да 
њена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато 
Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у с 
толико је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио 
ије нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <p 
уху васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је  
ро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој  
и румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо  
ње узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ 
{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — д 
тити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у 
 куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зор 
учао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фат 
 се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све  
овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и ба 
ало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанп 
 и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метну 
 спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам и 
јим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане с 
 рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу 
леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио  
 година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло ма 
а мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и  
 био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш 
то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рески 
то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли  
ерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло. 
 не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећ 
нао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке ко 
циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице леп 
о.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у соб 
дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{ 
чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће  
, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила 
, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су та 
у, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ј 
а га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оце 
видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и н 
ух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведе 
{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на  
и и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p 
но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} 
ну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро 
ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживља 
е бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде 
у госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</ 
ш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потр 
то: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна у 
био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера 
бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан ч 
!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} 
кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њем 
г попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла д 
а, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ак 
о овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац,  
ма се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео уза 
Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није н 
 у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бра 
бро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро 
млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смеше 
лепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе д 
стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све  
мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић 
служе ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао ч 
ро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како  
анцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, је 
 Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов,  
ула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са моји 
место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p> 
} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Руни 
личите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују с 
 онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање,  
ко: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, 
пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко ниј 
едала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима  
мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу  
городном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то буд 
Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} 
S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг  
имиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника  
године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје,  
 највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ 
 сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има  
ирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне зб 
из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од пода 
е бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан у 
тало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лау 
една лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, л 
ецама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S}  
</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се в 
 био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре 
итеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за ш 
њеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p 
<p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па о 
мојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказат 
 а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђ 
само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.« 
вету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има пет 
 века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоно 
ла пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа 
ом водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се  
а; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о  
 заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак 
ко крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић 
ећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али... 
ст и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{ 
и деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и  
де своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени  
ан.«</p> <pb n="168" /> <p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се оп 
ћати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пиј 
к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не пок 
уција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака ј 
мо издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У глави  
ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очим 
 Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане 
ери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир ду 
сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет 
ојекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо д 
 Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се св 
о ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми жи 
ад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он ј 
там га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} 
роз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села,  
 свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срц 
ним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту 
p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам с 
 овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет 
менади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се 
е, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој т 
 /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млог 
е на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, д 
»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не мо 
ти, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то с 
то треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје 
 и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени нес 
м радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то  
о; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онд 
традан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док 
 нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Им 
 прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титр 
бала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стаја 
е задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине 
годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни,  
 срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су  
п за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не з 
 тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави 
елој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, је 
ти за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка 
унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика ос 
ао што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад ј 
, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су 
ти једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљ 
 опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, о 
 кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план 
ији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на се 
овић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па плива 
ер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад  
лицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, 
 почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она ле 
бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, 
се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје не 
 шта кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цве 
 молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добр 
нко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко оз 
ве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједа 
 тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука си 
епом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане доне 
а седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, ле 
 реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер. 
шио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципал 
 ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неки 
ући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бр 
врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици с 
 одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p 
мој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који 
 преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} По 
/p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и ка 
.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови жив 
рили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опоми 
ролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добр 
омшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бран 
 дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један в 
вет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан с 
се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој фа 
 кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му 
 му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике  
’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће 
и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке 
ићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи  
 јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати м 
 Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} И 
живање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то  
ела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да  
.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шче 
сто је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тут 
четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут 
н; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, 
иге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам има 
авала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми  
тен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале  
 био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бр 
да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави  
фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру је 
ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> 
ле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, који има 
{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, 
из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо  
>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч  
љавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого које 
, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са 
им: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја  
атимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Госпице!</hi> 
ам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</ 
еданпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо ср 
ајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар поста 
} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што 
а конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чу 
од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«< 
на положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су би 
ојима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и са 
косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и  
та ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па с 
поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам  
ула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, в 
толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њи 
н ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десит 
ене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јо 
>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да 
 — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није ј 
та и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозо 
 моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој  
то се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, посл 
 проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећниј 
омедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта м 
иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте мој 
ем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се,  
помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересан 
 овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код с 
!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Мл 
уге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, 
 бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један ом 
p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S 
 <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика  
 И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален чо 
им, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то  
идајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давн 
 Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и 
.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранк 
 је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити п 
 тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? —  
амо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам  
.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном  
ко не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да пров 
ко једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се 
е изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут,  
уди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки ва 
} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку,  
неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је у 
е подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S 
је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да  
{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> 
после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а  
ом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се 
 већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти  
и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Бил 
пођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«. 
.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} 
 богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фи 
а, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотарош 
ље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире ви 
p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку  
то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да  
ог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S}  
 понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди 
игнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже  
јатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били,  
им га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Заф 
сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, ко 
да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Ч 
 су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили  
окојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но 
, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p>  
ност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме зам 
>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још  
исати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, 
нити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео уз 
хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пунк 
р друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш ра 
е оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, ш 
од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка 
анка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија 
ње, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка 
еста обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће  
 једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја  
трук капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Гос 
у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то од 
м шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па о 
 њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Хан 
у сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и так 
 мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви од 
 Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, 
ца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, как 
 атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га  
е, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за 
е: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут у 
у погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају с 
да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране п 
ого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три  
а облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосм 
тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену к 
дем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало н 
ди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да ни 
и нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо 
</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун,  
а њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} 
> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} 
иви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S 
а сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чла 
овор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S}  
традан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга 
амо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, п 
у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву 
уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја ба 
то твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, ка 
 радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Ж 
постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена 
поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоал 
 једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном 
 до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форин 
.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бран 
нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па 
сно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја,  
 разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смеши 
знаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше г 
е ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће,  
, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свиле 
 јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хауз 
еба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се по 
> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није х 
е треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити с 
 unit="subSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ 
{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго 
о Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунсто 
Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу 
ранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долаз 
а је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се пока 
ама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезн 
опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер мо 
слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мис 
о нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо. 
 губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на н 
 задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја 
 није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела пок 
њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кућ 
ере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три  
ио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао 
етњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши 
омен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носи 
акав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ је 
икој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо 
секли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки н 
 кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} П 
.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си д 
онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кол 
и испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, 
Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ од 
рем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у сп 
тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики  
а је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, виш 
и уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао  
н.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад му 
о, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име св 
азите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је мог 
 упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија н 
вао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ 
 пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало. 
олеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> 
е, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ пон 
је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле,  
p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи гос 
ио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једн 
м по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови зна 
 што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је  
ећ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заје 
се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости 
ку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде р 
о се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бр 
нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да са 
те мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се  
 плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S}  
ад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље 
нде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранк 
т до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{ 
ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 
десет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити 
а, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтов 
 <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} М 
 <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обук 
кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} 
а да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дак 
 к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, п 
 слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то 
 не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију  
 да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало мо 
ми.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој пре 
ла:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сирот 
епа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац  
више око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре с 
и морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ 
соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање 
к завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад 
вао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бра 
солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с  
тишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па 
/p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати? 
амо то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се он 
адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а  
S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрост 
још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао растави 
{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном  
за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може 
се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити 
адо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџиј 
гу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знал 
ред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару  
 сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један 
S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра« 
и познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хуса 
о амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе 
ви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унт 
е раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако с 
од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и ше 
ицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам  
година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000  
м, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер  
S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па 
’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често 
им хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује с 
> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друг 
ј, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бист 
њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао ј 
 ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му  
му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском 
аишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, ж 
е сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није ина 
цију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне пр 
p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, има 
видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.« 
едног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина си 
 за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се ја 
> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интерес 
из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, оп 
»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени так 
 што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде 
ну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал 
е пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго м 
о Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не  
шта интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо та 
р су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима н 
га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, 
допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на нов 
пет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у 
удна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Н 
мо да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди 
 Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду 
 што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку,  
S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка,  
руштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</ 
од милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не мож 
спође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад са 
амо од поменуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на р 
има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са 
.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко  
оме себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ћ 
 што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани  
е одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо 
 Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па 
дну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S 
ћ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псов 
или бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не ч 
’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад са 
лијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канц 
о сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S}  
 лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки  
и пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, п 
ако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији по 
же.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добр 
ања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и 
потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му к 
 Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућ 
 казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста  
рајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у та 
-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но примљен 
</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојн 
ви, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра гос 
; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, м 
а.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запит 
 који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>» 
вој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, ка 
 не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избриш 
 дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранк 
нцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То м 
међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берић 
са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20 
имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук 
алосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Богз 
неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{ 
 једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим  
 тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба 
им га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</ 
злази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину и 
hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четврт 
} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршил 
 <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осет 
у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да  
и цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја 
и; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у п 
 ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Ва 
год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине 
 до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вр 
и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћем 
на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил 
о којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n="185" />  
 би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћ 
сподарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је  
ле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га моли 
S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, о 
то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’ 
ло.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, ко 
у им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чик 
оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме 
пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смеј 
а гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу шт 
био на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у је 
ћи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и њ 
 ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се да 
а млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитр 
м те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то 
 то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па с 
или.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си неш 
ши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом 
а, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад ма 
ђу десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што 
да се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити 
да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре 
, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с ри 
д ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по  
е, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} 
ком, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и 
.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чист 
ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди 
то имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас зва 
а.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро  
и лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо шк 
 платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко 
о прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па  
.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме виш 
<p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> < 
е пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт  
унићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека 
 <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад 
же да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се 
и.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја ниса 
че Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, од 
да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио,  
брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао свак 
у пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а  
едама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: 
ом каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нам 
 ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la">consilium abeundi</fore 
 <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гу 
је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кр 
Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није  
ад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам  
 што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да  
 ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увре 
ва, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Св 
на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата,  
ам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p> 
тио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ћ 
ћка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, 
вићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} До 
p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, ка 
лили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће пече 
ајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесн 
уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како с 
змеђу 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља извес 
а има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он с 
а мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи 
естит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци 
љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, а 
то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већ 
уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма 
ики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си  
pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао,  
 госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је са 
тива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у б 
овек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је  
тисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш 
е, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије доби 
мој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газ 
види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, т 
е житије преповедати: како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђав 
кад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си мог 
се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S 
авао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није 
ко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врл 
ласа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допад 
 па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам  
ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb  
код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’  
 је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но 
окрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно м 
орао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне,  
шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед  
> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у  
удио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све о 
{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.< 
та то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, вес 
атељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува! 
 вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопи 
имо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете  
>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ з 
њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се уми 
у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тест 
мо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вече 
 луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу 
инове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи тра 
нда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу  
S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђуј 
зговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Руни 
о што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шак 
опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим п 
 вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пре 
бе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд  
ов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се д 
мо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Дан 
оред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад  
/p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац 
ифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и доктори 
, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за л 
д започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунг 
лити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са вл 
сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад 
нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’  
 фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који 
Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p 
илостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет  
> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове в 
ећ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.00 
.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мр 
сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, б 
ли сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињав 
ете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторни 
 тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти к 
отив тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта 
твар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш  
Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећ 
рен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«. 
зната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује 
{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би река 
<p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начин 
 нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста п 
у што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад 
Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар д 
борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> < 
сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја мл 
е.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за к 
 срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> 
адам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек 
нпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре 
не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може јо 
е обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} 
о ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p> <p>»З 
ти’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" 
, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фрушту 
у другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље  
и други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то  
ан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« за 
л’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> < 
 сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту 
емо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја 
долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном 
е разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једн 
на, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за шко 
и дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ 
јасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> < 
ет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n="189" /> 
Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо п 
о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> 
p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треб 
а ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да на 
 зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околи 
оводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за г 
е за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противн 
 Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су изми 
мом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад н 
 га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен би 
помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон 
е будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика м 
ба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру  
а.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{ 
ишт’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта  
<p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И ост 
</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове 
а стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S 
и Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гран 
ем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као  
мо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и  
о оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ни 
ом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, —  
поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на ј 
амишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати. 
обила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из т 
 га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Веси 
е, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућ 
био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно 
 <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>» 
нске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: 
р с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ ка 
 мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], 
ојим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази 
доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало  
сесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет  
 И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није девовање про 
рке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у по 
ћ узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају 
дем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам он 
нка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Ла 
ба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој 
е.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошл 
а ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу 
 цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ и 
д опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију 
ердинером.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар има 
шт’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољм 
видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим так 
да сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он  
<p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«< 
еће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи 
ити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још 
 и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео в 
p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам вр 
ити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, 
 /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам  
о води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу,  
ознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Ч 
а вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговор 
ава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се м 
која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из 
но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили  
о је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном оти 
оја је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бист 
ћку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ п 
асет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{ 
> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Ор 
а и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се сам 
ти.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господ 
ладост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ н 
у кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вар 
какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="1 
сти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад го 
 се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све гла 
/p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да  
 за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господа 
ојекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао 
гу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стр 
е било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но с 
ла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а он 
 ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан та 
и, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудо 
, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сес 
и дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо 
особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексут 
е свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не 
раво к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску ли 
мо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, ка 
оворио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ј 
 џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, как 
некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ са 
делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме  
им једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p 
, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S 
.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, б 
љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет  
 наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Ве 
лостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Ч 
дби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> < 
кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, о 
 Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div> <div type="chapte 
 Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познав 
Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад ни 
ако сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један в 
ажити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чу 
е допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам  
 ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро. 
о, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си 
 Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> < 
 мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто 
штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо  
уда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним 
ар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Свето 
 година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на теб 
који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће  
гу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао. 
Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га п 
</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у  
 јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била леп 
им.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S 
и је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> < 
а долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра 
уго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, а 
 перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо 
на, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије  
подарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па се 
мо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се 
p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад ништа н 
анко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разго 
лер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му велик 
клопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јел 
д средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S}  
аје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали п 
} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и  
уги разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си к 
.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и 
ног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад ру 
о њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ с 
/p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе  
о на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам  
>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, 
будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе 
и, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је 
у.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости пл 
е исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година! 
а љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откак 
> <p>Уђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас дв 
к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо 
д данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети 
е не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је  
 је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви он 
е налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и св 
алазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, оп 
противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту макс 
 секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар,  
 били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало вре 
ика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, д 
, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове  
м што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и от 
, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>З 
p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, сит 
 не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она 
мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а 
.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с 
, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђ 
овучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година  
чашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангл 
тане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи ј 
у.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња  
 је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S}  
 абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном  
фириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Ва 
асеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат  
госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом 
е ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p> 
 да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издр 
ј дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије,  
 на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш 
 опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да  
 хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив к 
 само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш ми 
нтенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су до 
убила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо шт 
 јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девој 
ет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру 
а нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа бри 
и.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Зн 
о, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ  
.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живи 
 <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од  
 сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а он 
 шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, 
он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" /> < 
је добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве  
.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»У 
 Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене наме 
нда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нуж 
ајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи  
јатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам 
а, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек. 
 Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоћ 
 стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није  
ећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет 
бином задовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> 
ожити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја 
 у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешител 
/p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само н 
ош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је ко 
/> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадик 
ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан бу 
а, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div>  
село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разго 
н Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, 
е ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Пескови 
о је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Свето 
ћа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулират 
 Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет 
 сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног де 
.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, с 
не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавит 
рашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецира 
чне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, оч 
 удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S 
 праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије 
натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића 
ако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добр 
 испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S}  
тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да доб 
рчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је исту 
иплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест шк 
овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па п 
нко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганч 
ив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онд 
 знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њим 
е упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа 
рођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену 
је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа ку 
и почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим  
одине се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мис 
тао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не зна 
колском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од св 
p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{ 
вић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривиће 
де сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрај 
 оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му  
о од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S}  
ли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске  
а то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капиј 
.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали 
на слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ет 
 што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас  
г доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n= 
а прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је ње 
опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће из 
и тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру п 
ама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да ис 
а извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је д 
та готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Ма 
} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљу 
 то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, мора 
 не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем  
 се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да о 
 моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ д 
г’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, 
анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, ј 
нај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад 
мо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доб 
бати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гле 
>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полу 
 Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић 
нити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Ос 
о шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S 
о је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, ис 
а тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} 
S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало в 
је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ј 
’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година ста 
т.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да  
апоче с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве р 
 имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени  
оље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г 
Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срц 
о.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је бил 
екам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то н 
е љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> 
S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отво 
иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то н 
е јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гри 
на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S 
а у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије 
драва седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цел 
утра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S}  
друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Руч 
ло и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне 
имо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милост 
ај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су ј 
ма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже кој 
 нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плав 
а са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка ка 
лики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпек 
незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не на 
 растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане 
учак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздра 
од другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као 
 ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане  
ати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други  
Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и у 
’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хте 
овине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не мо 
’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} С 
} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у 
ем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, д 
 са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S}  
ери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагњ 
не болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шт 
.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ до 
на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми 
ену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оста 
се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, 
нку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате ка 
.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је му 
н код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живи 
по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало прет 
ијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.< 
а види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је д 
и си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност? 
овек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са ре 
ком оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју 
 тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачу 
>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се превари 
добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а р 
не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста 
каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прим 
ако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам 
вији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам  
сму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S}  
епимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна 
имо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши позна 
 ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га 
а јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте 
ва, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, 
че.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који п 
вај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешпе 
оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S}  
м се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунк 
лим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако 
«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> 
та чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хт 
, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би д 
начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну леп 
сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи 
о једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познав 
ш кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јел 
да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од д 
 симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде  
им управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад 
и, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не з 
кану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кро 
се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задува 
ег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови  
</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чи 
и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Руни 
вић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо  
ријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се с 
им преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам и 
о, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи 
ћа одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна  
ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов ку 
/p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају  
!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S 
нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Б 
 домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па о 
у Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривић 
 јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p> 
ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изос 
вините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, 
тној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми о 
ења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам о 
оз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S 
аква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав 
 дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Б 
е мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и пост 
д економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и а 
бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра 
нковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није зн 
ак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изобра 
ре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је о 
висности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравко 
нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у  
е, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам б 
у да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S 
ка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџ 
 дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мен 
а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, ј 
т поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој преба 
} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње мест 
и нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ 
ти. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго м 
у морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се 
{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео пи 
ави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на са 
иче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечер 
реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па  
да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелк 
 сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам  
 је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви  
</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, ве 
горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут,  
ији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи,  
млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују 
 није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>» 
д сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је 
сила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба покв 
ерзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за 
 тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сре 
стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора 
повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одв 
срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја  
чићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног ш 
 иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не 
е више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не за 
/p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново. 
ђа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{ 
њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодуши 
шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време назд 
 у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} М 
у пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој у 
расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеус 
 се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после сал 
ам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора  
ше разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те 
Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна 
све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста б 
да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.</p> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођет 
ке, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако нап 
сла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити: 
дити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, 
знајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро ка 
оме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса 
ушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако 
 постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје те 
а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»Посл 
пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је ве 
м дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута ј 
 овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку на 
ду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти  
може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене 
ти, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје 
.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде  
и, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и 
а тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: јед 
ечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род 
прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мен 
а што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ла 
оре препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан б 
оли ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је  
м се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној 
манце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим це 
е мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињав 
ам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за 
а ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видит 
ин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату м 
p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем  
 ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} 
у се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајц 
м је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није бил 
и.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једна 
ешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је 
 после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат  
 сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сут 
«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па оп 
пасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, пит 
и, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се по 
рдинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је  
е била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје  
!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакој 
а пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несре 
јић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића 
ас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледа 
еђу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је  
тни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} 
реба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад? 
опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамили 
о се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан п 
, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p 
е све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мно 
у је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па д 
l:id="SRP18630_C2.5"> <head>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћиц 
Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у једа 
је лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића. 
} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде 
есту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту с 
осподу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у ве 
иња.</p> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опрост 
.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p> 
ина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у до 
дирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је 
шао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрен 
 на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни 
и, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. . 
срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем п 
S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу планд 
 када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом 
 у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу 
ринти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Б 
 више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интереси 
а чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, другог, треће 
 какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да ви 
адлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи сам 
, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај б 
<p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком  
а ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике 
.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек ок 
ришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’  
на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем! 
 је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправил 
 бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели 
м од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се 
и са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опа 
ame de Sevigné</hi></foreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је од 
о сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вече 
, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, зна 
.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда на 
дем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љ 
зу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p 
л’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се 
штемо самом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на нећ 
ила научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер  
нас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може. 
 се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела ј 
 стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста све 
насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то  
у јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан 
о је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он чест 
Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад 
p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане! 
мо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тут 
у такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је  
вић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шт 
ито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, дом 
а кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S}  
.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће,  
ну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p 
 оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и по 
о.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се за 
жењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себ 
адило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам  
му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И ме 
 примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што  
живала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положил 
Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му  
би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да  
надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па 
артија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, 
критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и 
 ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом ре 
а ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко 
андант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му 
е на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом по 
и да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ј 
док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је п 
 одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши уда 
оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> 
ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколико годи 
енбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што 
сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се 
е била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} 
та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, није била ружн 
ала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што  
лим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у со 
 се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде  
 богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Поме 
ако је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" / 
 сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, 
.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше  
/p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба 
p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња 
о једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба  
 максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко теб 
 себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими с 
ечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</ 
нем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу 
и.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали 
тор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди 
не опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се 
</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика. 
иђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио н 
и.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{ 
 на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можем 
ло проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у  
показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ха 
људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг д 
ола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, к 
оред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ п 
 језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} 
м,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Х 
т једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку бл 
ле, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је с 
ивија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и пос 
ког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, 
ко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то прете 
У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију  
боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаб 
, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S 
 Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S 
S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако д 
ле, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потп 
нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду нанов 
ни.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квар 
p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у нек 
ита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркиват 
ам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се ка 
 ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта 
л’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића оти 
инти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до ст 
 Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран д 
 хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’  
ба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма 
надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он пл 
ом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S 
авнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па 
с жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p>  
ће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволича 
ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи 
у, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ с 
 а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао 
 за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики п 
и да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас 
што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и ки 
и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда 
пет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допа 
и од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја с 
p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збого 
е, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој другарици, ова оп 
ље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-д 
да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} От 
ероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл восп 
вели, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас 
ора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се нат 
ацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на  
м госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка 
p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровиће 
 је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жа 
ешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћиф 
ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић 
и’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо и 
тан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удов 
ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Ј 
локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, т 
} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесиц 
драви, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта  
изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга на 
 Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: не 
ју види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснић 
јближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратс 
</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Ч 
ра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, н 
 водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њег 
 извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о  
м, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процес 
тела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће ви 
 теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бад 
ишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора би 
и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у  
више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на 
зне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја какво 
уд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко  
ote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а  
је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога тол 
му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у 
ранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S}  
т тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико 
ђе често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге куће 
’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед  
ако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом 
 једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам 
а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, 
уг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт д 
колико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће  
ви са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно 
«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док 
ар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме гос 
по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћем 
, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се  
 да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље про 
љиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остал 
ови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Грив 
у кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек 
икад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држ 
бу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо в 
умеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" 
и се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити 
насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско  
!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разуме 
ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте 
јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака средства.</p> <p>» 
Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смеј 
p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити 
а поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљ 
S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} 
 о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем  
и имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу с 
"61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз на 
љем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам 
вета; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранко 
 смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, 
е из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на ј 
геша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као баја 
<p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онд 
благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да на 
нга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не тр 
е са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи  
зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па 
за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић 
далека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе  
а чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је због че 
ну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад 
схендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у 
задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми  
и какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, п 
там.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повише 
 учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p 
 у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људ 
тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да 
ли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим заб 
ећ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но оп 
S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Деси 
пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p> 
 за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњ 
то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах 
у даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S 
несе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>» 
 ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог  
чем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево при 
</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се 
кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку ј 
 опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно лока 
своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта  
з вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама 
 вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихо 
огзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здра 
е отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка 
, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам уз 
 одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ  
ше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити љ 
опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми 
 немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте та 
добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често  
о, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић ниј 
о било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам м 
го место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, в 
био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пе 
 земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пун 
д смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана 
n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако срод 
ривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је  
ту и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питањ 
ђом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, ис 
ог времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време  
 и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну препове 
 се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Ј 
лагодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићк 
тајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвук 
 дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу дал 
утна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у 
 кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мал 
{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије. 
а, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p 
ика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цил 
тације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са чети 
/> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> 
пет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у дру 
ги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изуда 
, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку  
м разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вир 
е.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} 
, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p>  
аду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклоп 
умперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да 
<p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Ј 
 видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свиј 
о, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, 
ају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора 
} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда  
вао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам 
 новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управ 
p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час 
hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам м 
олуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у крев 
.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувењ 
иња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми 
мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испре 
после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу« 
тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; о 
месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајл 
ема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татом 
 ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости 
ако јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се 
гао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у 
и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у 
и.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо  
оје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра ко 
идио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено кла 
{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у с 
вковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу  
е деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад  
 П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика припов 
нам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и 
и.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у са 
е, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми 
 по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећ 
на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, 
ирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с  
атељство, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.« 
"146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са 
па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су  
о у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све ба 
а, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро жив 
ако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца 
ма и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи 
зовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} На 
знам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како  
е време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови 
 се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева. 
 село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около 
бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масн 
 све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило 
ције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се по 
о доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; 
уду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше раз 
вор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочен 
па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свак 
.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бр 
ти.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио са 
 да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дан 
ви провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, ко 
с к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе 
нем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен 
 се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То т 
овем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>» 
ешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је з 
S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Зна 
о.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта  
Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{ 
чаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе 
келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p 
у, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао,  
гзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није би 
ом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно ник 
р ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој  
 надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла н 
6" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази 
обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <h 
; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’  
 <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо 
 неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрт 
а ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} З 
ди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена,  
еми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо  
ругог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор 
>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p> 
ем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сут 
 са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на 
е наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри б 
} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бра 
уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо  
оселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра 
> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што  
о једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути свак 
ивота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду 
 у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискив 
{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме 
ка натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало д 
досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разгов 
Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето 
гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић б 
о плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, 
 женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако ми 
ови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу 
, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицеро 
плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па  
м све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог  
отно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом 
одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говор 
} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер ј 
ет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне о 
ном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са  
је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослет 
го, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим. 
амбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{ 
предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само је 
а заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на вел 
ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити 
нко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све 
ола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, п 
ед вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се н 
ли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна 
л’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала  
ишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговара 
>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ би 
руга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да с 
а на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо 
 ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим 
} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранк 
 <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и н 
је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже 
лико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дод 
мо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чи 
 оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" 
{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби 
ати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, 
 тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Та 
ад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне измеђ 
удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> < 
ије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи  
е да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам  
S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, ка 
учим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све м 
е!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Св 
а нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други разговор. 
м постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је б 
чера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека  
ика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па  
нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне  
 крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, ч 
ке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официр 
нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то 
ји су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати ум 
 сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изј 
е, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допал 
.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбург 
ћ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца  
ле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда с 
е здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још та 
тклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте с 
де псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је  
ти, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, 
баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосутра се в 
еду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом д 
ари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Н 
аборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, п 
траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p 
абије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, с 
 ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да п 
 десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>» 
ек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, н 
епша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ос 
 варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p 
е.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отил 
то не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео  
е је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p 
рица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’  
љата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> 
а никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло м 
сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче 
ла и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој 
За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изг 
онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У 
</p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар 
вим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ  
начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не м 
 <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шак 
ани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и лас 
а коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању схо 
едан проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да м 
 потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам  
говори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Б 
 имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попу 
на седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прст 
на:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S 
S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш 
ачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је ов 
 ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> 
пкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио сам оп 
 је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8"  
апрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не д 
па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} 
л, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канд 
знају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план 
ођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клек 
о дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ид 
ила кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она  
 ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам 
о од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно мес 
ривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, ко 
р, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрај 
е к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од по 
еши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све 
воје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет ш 
свим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, 
ара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у х 
 преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на  
е дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант  
 и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S 
 и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало по 
пао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштро 
олуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фиј 
м се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Х 
 сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се  
ош нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други 
а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати. 
 се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од 
ити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али 
још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се  
о госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутр 
поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му  
без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само ј 
нтазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим г 
ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић! 
 ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, 
.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да  
цнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p> 
мо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са сви 
</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд го 
епа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао п 
, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економ 
лимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкић 
 је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет 
изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега оста 
амолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За  
е на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију  
паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заиск 
 позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но  
егао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стој 
о нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је 
ма мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми са 
а, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа 
} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живи 
чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве  
</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан,  
онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангало 
 Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} 
а, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајд 
 шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је 
ивота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, д 
нијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>В 
 одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама забављао.< 
дити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробат 
ешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а  
ранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.< 
ити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена наста 
олико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n="249"  
.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Хани 
ло насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати 
провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да бу 
и могу казати задовољно, најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што нећ 
ћу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били 
 Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала 
 мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гон 
ио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав,  
ни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често ј 
е.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није зад 
 крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим  
е сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиља 
 хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек’ и о 
 Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме  
дао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не  
и се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад 
 допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред свето 
ћ преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде 
познати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, наша 
иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S 
пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао  
 да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а пла 
ци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, н 
уде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, 
 каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекј 
он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћ 
нам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S}  
 јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бран 
егнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој. 
, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S 
имо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путов 
е стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и 
тионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен 
 кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Н 
Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао  
бог тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено м 
са често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубо 
к гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но с 
ло помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио,  
 Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, с 
животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само 
на оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је вољ 
 но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по кој 
али и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</ 
анцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више  
а за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и  
пође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било  
о то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић 
аће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне кр 
ретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участи 
а то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало с 
Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у сел 
{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити  
ословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{ 
ико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, 
вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво  
ад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај вели 
ег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци и 
«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Н 
ите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, ко 
оју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} 
је.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S 
болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколик 
ћем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол н 
ад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И  
чницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја  
ао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управит 
а може свуд у свету претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љ 
аронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авл 
оза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: он 
те у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу,  
м?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p 
ранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у копр 
нике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба  
S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, 
о сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако 
а лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} На 
р сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин прод 
ма, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно 
} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунић 
че не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.< 
е; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да з 
’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док д 
ац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене  
илостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»М 
ом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам накло 
е чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђ 
 Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, ч 
д такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зн 
а такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном  
колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да 
ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити 
 добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о друг 
вићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Грив 
 он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он ј 
"123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство п 
 зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим телом огр 
ову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; оч 
<p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, а 
а ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па због 
ла, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, јо 
ија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који 
донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ј 
знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и све 
л’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго 
ису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} 
јатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пи 
азило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет м 
приповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, 
ије баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да н 
 Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву про 
је, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се у 
’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} 
звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год 
ожити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелк 
 што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као су 
идби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} 
ли, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да иде 
о ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути. 
ато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи  
к се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачкови 
ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко р 
јати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} 
 ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати 
p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо 
S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Д 
новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> 
да је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године о 
т о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим. 
иташ.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасит 
испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> < 
нила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћед 
ина.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за 
 пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сро 
е коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да 
о опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији 
се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> 
ринти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао 
вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас 
вори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле,  
м; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало у 
тно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш т 
анда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога зва 
ји од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти вер 
брог кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмет 
и завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и оста 
у ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на ст 
м Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми ота 
 и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у  
 никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини шт 
, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном исто 
> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим 
исмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо 
икакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шка 
о кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се 
>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на  
говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стар 
 каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је в 
ама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подле 
то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма 
њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов  
едам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, а 
а на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним пор 
Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједан 
 почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостиво 
 јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је х 
рло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један  
 истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико  
у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узи 
м ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, ј 
ди, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употреби 
 Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и 
 Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће не 
 Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курма 
ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци зна 
и.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професо 
е један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета не 
ало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Деси 
дић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог др 
т година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, 
 госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен  
у већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како  
нира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклето 
 шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутр 
кад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све з 
ивио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ић 
а је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одре 
р њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бир 
ости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на стран 
 да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е доб 
е да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Је 
у каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће до 
Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> 
ца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> 
 ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, 
ој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде. 
кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бран 
 овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића 
ад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</ 
еку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко  
а нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема 
и к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић 
код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранк 
Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћ 
 има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да 
.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не дола 
орам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића 
 дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао 
а около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има  
, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно ве 
 су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који  
 Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.< 
ад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p> 
 шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који  
ало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем 
 коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко 
 јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је  
 домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ  
арија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљ 
 шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд 
и.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумпера 
најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру и 
е признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движ 
шло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је 
 кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Р 
је ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају 
не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" />  
> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим с 
а ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на  
у потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженили  
одског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко  
а својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S 
 иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко н 
а стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порциј 
осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она и 
ад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био  
 једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{ 
је ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде,  
тигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’  
Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избач 
анпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на  
 свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што  
ући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је  
исаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возим 
опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око < 
о и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ 
шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла 
 а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</ 
ажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S 
езан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на  
тарог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби д 
ог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Х 
ом пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S 
 се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о ње 
 поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Ка 
она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно у 
орити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p> 
е дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S 
удница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сиро 
ла Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасе 
е видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако 
ку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бран 
било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од деве 
> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости 
 Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао. 
 не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме  
ема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’  
а слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас 
, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све ра 
{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, 
 си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ вид 
се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и  
сподин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говор 
ико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n= 
себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју бр 
 собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну 
огу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад  
сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузе 
 је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} 
, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да п 
 њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К. 
от, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и 
нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сас 
кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер ј 
ћен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нем 
 ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, ис 
 би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћ 
 сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш д 
>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не м 
 Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што у 
.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку  
чен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам 
трашно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{ 
 ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те,  
 си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ј 
о јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити мор 
о док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> < 
олази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нем 
ем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет го 
мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи. 
 министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лум 
 мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет  
 примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашт 
ивићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господ 
 дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ј 
 су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Б 
пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда с 
 изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити 
.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са  
вакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом пр 
> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канд 
пу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слуш 
вори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио  
ол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има нов 
е искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да 
 за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} 
ићка, којој његова намера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад н 
не ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта 
ало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, на 
ајбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писм 
то писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати н 
менујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан 
и, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; 
рош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја 
врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад ве 
S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас 
ти, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету д 
 да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S}  
сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде 
о и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколи 
жбу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њим 
у ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; ов 
стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко ст 
ди.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки да 
 момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажи 
<p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S}  
ло би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек д 
 ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познаје 
n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, в 
 тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после  
и билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је м 
 одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондици 
Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Б 
ам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S}  
у је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се. 
а, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и ин 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријат 
:id="SRP18630_C1.4"> <head>IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У свак 
е стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} 
аметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, п 
 обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе 
емда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми 
> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ 
ко ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју и 
>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је 
 клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле,  
а заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа 
 Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је  
дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко 
жала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погод 
ими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће 
рим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас та 
ицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p>  
аније!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«< 
 пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од  
рло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p> 
p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се у 
посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но ист 
љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и преш 
о клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео 
ла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> 
познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> 
 познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић,  
куцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... госп 
{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> 
ац, управо спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче н 
авиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого 
 што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта кој 
... господин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића в 
 Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p>  
.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор  
сковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан 
јте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Д 
 овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви 
илан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Д 
едржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с  
маћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он 
а сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране.«</p> <pb n="115" / 
о те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгуб 
 да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и  
десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми ј 
е на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напиш 
д ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драгов 
дговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми 
н као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд сто 
та зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете 
једанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо  
ма путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хо 
живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличи 
јави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су л 
е добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остал 
орена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом в 
ићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може. 
а.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулин 
ости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су од 
 је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је 
гибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да 
о предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је прко 
е се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и 
е нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива  
у од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S 
доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки  
>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је у 
 од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан ок 
а смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено де 
г права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним 
мало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле. 
а мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{ 
ло за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да 
 од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом р 
ст година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S 
ранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражај 
нала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за зада 
о као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и 
 малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал  
шар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; 
 и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам о 
нда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора други р 
г познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учи 
забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ добр 
о новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на 
ити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била;  
нка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа леп 
асвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог 
се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit="subSection" / 
у и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и н 
е.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан  
једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је то 
он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91 
 млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести 
 имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би с 
лики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљи 
вадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао вр 
а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје 
после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — коле 
ом примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у др 
бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је т 
тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође 
 ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет за 
м гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту  
положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од 
ита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају 
 друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, и 
е запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од о 
ер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ ду 
о стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а ста 
шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр.  
шт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> < 
азболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам 
ранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудо 
/p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све 
 је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са те 
узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам  
е почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржа 
акови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверн 
и да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је б 
есту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи 
еститог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођен 
е отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да 
ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке 
ују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу,  
о не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да 
 госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, к 
} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама му 
S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам 
 и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ пис 
/> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзи 
 Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Б 
а мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му  
иром, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у н 
таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по в 
— а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То  
о сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све 
 држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, 
стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је ср 
ко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као ш 
 род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S 
пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n 
ћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од њ 
е да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао 
г, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе пал 
љу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забун 
отив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ј 
ем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има  
</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен. 
ђе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противн 
јем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљанији’ девојака; 
{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, бил 
н човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте д 
 могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p> 
 пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвор 
уда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и м 
а хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад  
ра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да т 
и Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега  
свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чис 
Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторск 
век поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недал 
ао и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да б 
алу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он 
ивоту најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пу 
тати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па о 
 срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зави 
чен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа бил 
 Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели 
 воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за 
ло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, 
и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет 
р њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би так 
у млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова ј 
ста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запрети 
нку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци. 
ог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово з 
ико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{ 
на, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.« 
и, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо 
ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скуп 
им шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викат 
 Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који  
то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било  
 то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није изда 
, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе. 
тације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку 
ао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић  
> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју  
ранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све  
.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p> 
ју.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку жив 
ије набљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један стар 
{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о  
а већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако 
а док не покаже... у тајности... својој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, кој 
, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотаро 
{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Дев 
су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да с 
Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’  
колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p 
 и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свег 
»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p 
д њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шеш 
зивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за  
о наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се нау 
д прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора би 
амо моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а 
p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрај 
и цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам с 
купо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} С 
па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на 
т ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S}  
ну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су од 
> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелаз 
ш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу с 
 на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика ј 
ура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија до 
>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ств 
ас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо 
е нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од ко 
одне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онд 
а и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, 
ра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им 
гледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p 
сто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; мил 
етар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо н 
пловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} О 
 опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, п 
Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па Б 
’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако 
 су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; а 
n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S}  
и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да  
ре, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само о 
> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо с 
и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може д 
ма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезни 
 Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефто 
 од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил 
г бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четв 
 је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан. 
ора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га к 
ин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све го 
} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки  
д морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а м 
на на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема г 
 анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у ми 
излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од т 
лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну сн 
разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум п 
етковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета с 
S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове 
 другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се з 
 Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни је 
Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема г 
ва комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну  
оји се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га по 
} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну  
а, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не м 
и има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифр 
а на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оп 
али: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покриј 
се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду,  
кови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећ 
д <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцам 
 а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} 
то Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше  
на.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како ј 
, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој п 
 учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шет 
: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу ти 
и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да 
 крутог, непрактичног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда чов 
»мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике пара 
 ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљин 
 није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> 
о етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није 
.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са 
 продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опе 
три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по 
ати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p> 
резенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у г 
 пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љ 
> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одм 
 Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то у 
сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непра 
ма, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић 
р све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним кур 
.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако 
 у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{ 
амо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујут 
 Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и дом 
страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље 
а, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> < 
 /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтова 
а кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p 
ију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали 
 већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комун 
ам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов  
 су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико кој 
твену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, 
равковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе да 
о, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити. 
вао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S 
ио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад 
особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи ка 
 по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро про 
рам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ј 
ако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очиј 
ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} 
једно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Л 
 служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи. 
ј ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да  
<pb n="14" /> душевном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бра 
.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био у 
ељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> 
доникле о луксузу разговарали; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш н 
 овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило ш 
м тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам с 
вно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла 
лони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, 
{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао 
 опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у в 
 стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд 
си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у  
на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам 
S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела  
ном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим 
ма оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, у 
душно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фр 
ype="group" xml:id="SRP18630_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <pb n="113" /> <div type="chapter" xml 
.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за  
ути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} В 
; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту 
несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да  
олази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосли 
<p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћ 
 каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жало 
им учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене 
аш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентл 
о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n=" 
. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренем 
касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са 
добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет он 
и једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће сла 
ер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Катк 
а једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Пи 
Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати с 
е с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и 
ве ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до т 
овац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефту 
има кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непреки 
једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам им 
p> <p>»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S}  
е.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом н 
ићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p> 
угог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S}  
 теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, ба 
пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе 
 прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а  
 је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} 
«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«< 
остао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фани 
 <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу:  
иповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој т 
шта, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да ј 
; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђа 
 најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, 
све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p> 
ад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново там 
ја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно  
век и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео,  
научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда 
то сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио 
нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и  
ста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канд 
 сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коњ 
 Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје к 
целарију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу 
ам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} 
 шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да ник 
о на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима п 
о асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да с 
а, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери« 
ећ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао 
епо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љ 
не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две 
, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем 
 па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За  
о Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам каже 
иште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{ 
а особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по цел 
древни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрега 
 тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан м 
 и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му покл 
окваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће ј 
павати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство. 
акара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац 
а наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине. 
 тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’  
заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако с 
е само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињс 
 могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што г 
писбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>» 
ки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да 
тку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Ње 
 Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зорич 
 живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не  
аги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, ј 
ав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на т 
д сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди напи 
е, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао 
тељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се ин 
ан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Види 
 /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се  
убави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста 
мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе 
мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други  
доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка 
 Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта 
ет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с н 
Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{ 
ор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало 
 као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S}  
шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’. 
p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић 
ико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са  
ај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих оти 
добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} 
 <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љуб 
 Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба ниј 
т мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови  
«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар 
>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала б 
 својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.< 
иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га 
зан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов по 
коли, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са м 
едног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако уј 
им ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у т 
пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди њего 
и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радо 
емо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне 
да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала  
ђу трговци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атестате; једног п 
у <pb n="41" /> атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сро 
 ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођ 
је ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад  
 који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затез 
Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеје 
сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p 
 су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад 
 заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигра 
<p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи 
ре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на  
се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки п 
м разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Руни 
 добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па 
вирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљ 
но без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали  
о друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S}  
 на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем 
 шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој  
и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда до 
аша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: јед 
ну.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће  
од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S}  
као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; дост 
очнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нис 
од куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати. 
с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S}  
 дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење 
ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написа 
, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можем 
 тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{ 
дио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко 
н за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одав 
г управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник 
кви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да 
 браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглад 
<p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} 
а пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нема д 
 Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта 
} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, М 
 се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мал 
е.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>» 
и положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара иг 
 ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, доб 
S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да  
еде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте  
л’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада дево 
се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами,  
} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се пот 
ута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S 
S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до п 
 опет састанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе з 
ено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</ 
ве женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам 
ако те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје  
узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То ј 
На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, какови 
пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама пост 
јне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте. 
телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређа 
ности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад б 
о први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Моли 
n="145" /> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо 
 лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мис 
бљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то м 
е ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдиг 
рим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S}  
аћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас. 
ад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми 
ија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да 
ранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да те 
 може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмем 
ном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за т 
кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а 
 роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да 
ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће  
д не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да  
 добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена. 
вио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати 
же, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и м 
форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо и 
нко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он уве 
вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, 
 он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па т 
 па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали фили 
ва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео 
и сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и о 
дној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно мо 
64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни  
слетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора с 
кирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обичн 
о, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бел 
 другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако ра 
мо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма 
 је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како т 
} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} При 
ге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; 
о застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно  
и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но 
иво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо р 
иш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљи 
ч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, м 
в; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад  
е се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што с 
тим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компон 
ва нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица 
 искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но  
оћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал- 
 дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, г 
ивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који с 
 чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у 
пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде с 
вог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилиц 
 није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Др 
а презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за  
 незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се с 
 прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опе 
о сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> < 
 Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, 
 показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код кућ 
 нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ват 
.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га  
оводити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу 
} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао. 
 имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’  
е госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за је 
а већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треб 
чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би с 
 лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове  
спођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на  
омене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S 
на овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало 
а тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад 
не чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни глад 
ио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се 
м пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама 
ава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур 
 <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће ск 
у воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу  
ојој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпр 
еуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло сол 
 ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем 
дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра 
се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} 
јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим 
емо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда с 
е-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам  
 ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пи 
к код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</ 
д.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава,  
 је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује 
узео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S 
сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћ 
само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задо 
да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; сви с 
> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива  
бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филисте 
 мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са г 
н био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а парт 
 да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јеса 
сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина п 
 Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету. 
 понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сиј 
озна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и једа 
p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ 
лан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли 
ао двоструко употребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године 
млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет пл 
 највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па с 
 том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко 
и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад г 
а му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, с 
</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S 
> <p>Међутим, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S 
у нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пецкати;  
 Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки им 
а леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде п 
 од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака к 
ка гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одм 
 он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би неб 
а што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља 
једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од  
тићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у  
не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиште 
како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p 
штено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољ 
Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста с 
ила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан 
 претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се 
 би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, с 
љно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућ 
.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако 
они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три  
анку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов  
Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се 
је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{ 
и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазил 
ву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се  
«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па о 
је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо 
сносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разговор.{ 
а ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто  
 је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разгова 
га, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увели 
амети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гр 
, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је 
о исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гр 
и је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад 
i> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хр 
а нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је б 
премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају  
p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ уп 
твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма 
, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпекто 
ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале њ 
еколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, и 
дина у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зај 
олажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало д 
ли свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јекти 
у важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{ 
лонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управи 
ање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сок 
остати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носи 
ута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не  
 гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиља 
{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао н 
 <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш  
 ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда мор 
 после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајис 
S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто 
 сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испреши 
љане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају  
о.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао  
ру, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти  
обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да  
ћ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити 
 моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његово 
’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се  
:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја 
вити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p>  
вало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када  
 као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо 
 на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без ика 
азно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, зна 
 овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, ка 
 јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика 
то се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, 
сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учти 
</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо с 
<p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном,  
лањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чик 
о смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принци 
, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени б 
едва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замери 
.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре 
дма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово  
онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’ 
атре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем м 
 оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић 
гу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста в 
S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве о 
мо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бит 
 ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учин 
да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песк 
ити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити 
другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам  
дравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њи 
 од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p>  
а намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно  
о да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима 
надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне,  
ане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао  
и, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</ 
уку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут 
мо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>» 
 ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо об 
све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легне 
д станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, м 
о било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јут 
ти, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам  
> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о  
а ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго тра 
споведам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме н 
ло помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље д 
ви у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био 
о нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни  
 наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, 
штај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} В 
 одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к ме 
и, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже  
="SRP18630_C2.9"> <head>IX</head> <p>Из дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што см 
увам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, 
 би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој  
, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, пог 
 пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се 
иво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као помен 
опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па ода 
, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особ 
да сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стар 
 од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се пота 
ам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговор 
ос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбурге 
 Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена  
.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранк 
ало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и доп 
претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и 
; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве ну 
ај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је го 
спеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмак 
{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила,  
дам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о 
адесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће  
омало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си  
дравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо с 
у без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити. 
уди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</ 
»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А ка 
го новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и с 
 ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а  
его иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ја к 
 селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђ 
еком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу 
се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге н 
богом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш ло 
ри коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпу 
p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди з 
ске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унт 
довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго 
ако је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па з 
 добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране  
 као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран 
 дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на 
унила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посеј 
у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Прос 
ледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас пр 
S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S}  
амешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро посл 
опитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла  
 да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти  
м није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзамен 
 ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал 
у.{S} Непријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију 
лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику  
апрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко ко 
г, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на 
д мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да де 
то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом прова 
ала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.< 
ци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш! 
вовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страш 
руго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, 
оказују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би 
p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехов 
шчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти 
смо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју су 
.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Г 
чнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде  
Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у ста 
аком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле 
дио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" 
је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и  
ткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомил 
а, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почел 
име поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чин 
ојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим. 
 тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бран 
рио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ 
атише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S}  
ки да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на се 
а сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене 
 може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту мал 
ћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да ова 
ире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била 
еднако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> < 
ио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако к 
које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерим 
 <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само  
тнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен 
ене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика 
 милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p> 
амилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е,  
ки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују с 
спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{ 
о нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и руз 
мет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триу 
 расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђав 
 прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гил 
ство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је 
м био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, 
обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да  
живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> < 
 курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филисте 
 Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ дру 
{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њи 
</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну,  
су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету лат 
кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, с 
с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.« 
 слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодн 
авалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да н 
дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећ 
 знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима мора 
а.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет и 
не, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као лит 
 људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали ш 
сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није бил 
је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дођ 
 доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико корак 
>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће кла 
ао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p 
о нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га о 
и.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису пр 
 ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђак 
 Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај 
26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је  
ретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам к 
 као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{ 
етко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су 
идило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и 
о они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице 
ије се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима доб 
а ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су сво 
ким човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, 
у хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље 
 целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један с 
е јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} 
о шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију,  
 откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест  
 хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само  
 Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} 
 могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија давати, па вид 
к.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врл 
 било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког жи 
 тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа ха 
 гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{ 
приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, п 
 наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па 
јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, о 
о двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скуп 
 смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакрива 
аспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па т 
ани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати 
родавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па о 
, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда  
во налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту  
 исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што  
ћ к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишем 
 да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао 
карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту ј 
ас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«< 
 кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сок 
ог тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог  
 појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класа 
 ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то ви 
гзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb 
 ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код  
оред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај в 
 Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранд 
лико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајија 
ко бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас 
S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као ко 
ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један у 
исти усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је ве 
 хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица,  
ер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из њ 
вог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и г 
од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb 
знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} О 
ером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Госпо 
ле ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђа 
 се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је пре 
да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</ 
о је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме ви 
бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита пој 
љиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То  
млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па  
, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, н 
Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга,  
{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по 
рал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до 
вадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Н 
 је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо 
а желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с  
и се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се он 
} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па  
о новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{ 
таш; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре г 
е, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p> 
о пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да  
 <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну ве 
е што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана п 
ко дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге  
моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме  
у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо 
 га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, ш 
анемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранко 
л’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са своји 
 је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбољ 
 често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари жен 
ије могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац 
му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо  
лела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем  
уку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у 
опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата по 
де у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једн 
 на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је с 
> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на 
какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља  
ма жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га  
е кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и пров 
ат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце при 
сити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутр 
Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком 
 жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако 
 мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро  
милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ ј 
ајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва 
 тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко ник 
е о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили 
е о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</ 
готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да с 
ти.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо. 
 свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад 
 речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, ш 
дма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише 
но живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ прил 
ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим  
ицом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима 
е ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Он 
 овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, о 
</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем,  
чекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она бил 
а дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Грив 
е л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви,  
 <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми тр 
а бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан  
дати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разгов 
жи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је  
 стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло ско 
имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S}  
 да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да  
у поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, с 
м; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по око 
проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за 
шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p> 
ише за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти проти 
 па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} 
м, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко  
 мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се  
р да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из мој 
?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и о 
и’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела,  
аже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може 
кренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојк 
ри и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.< 
.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те сам 
S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографич 
ар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прог 
p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка  
 <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика,  
 из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави ожен 
 дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’м 
} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад 
шила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, 
 Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју при 
 је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој с 
ад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у  
ислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако заду 
та, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом р 
 и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе  
нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицита 
ка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p 
p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дош 
м Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p> 
ић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Г 
p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.« 
Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику 
ешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике за 
 развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло,  
S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом 
једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани 
и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна к 
еди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један 
арају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се 
м изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту уп 
 кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом  
 коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато л 
 а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпектор н 
е може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата  
је к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци бу 
све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} П 
 о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао са 
са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да види 
ома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстав 
аћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; 
 екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде  
 каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију 
<p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом  
 нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{ 
ој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранк 
сто да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим 
век, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.</p> <p> 
олидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно,  
ште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допуст 
 опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p 
своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари,  
 сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста 
, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода по 
 дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од  
ићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напиш 
еписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости мес 
 екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки ча 
 слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене  
 две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба 
 дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка  
 год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{ 
мо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, 
ивити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а 
 је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје  
ловију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне ку 
ђемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим 
 /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише доб 
препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не жени 
и, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам све 
стити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То с 
богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито ве 
Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, см 
допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му прис 
и се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре 
; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да  
лемена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бр 
но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно б 
у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добр 
{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав ба 
ска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до  
е велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато 
 је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му бил 
а тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S}  
н виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са 
 баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез ст 
 и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, 
се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми 
 до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те ос 
нко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што ка 
ва је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} 
имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам с 
аку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао,  
 је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде,  
оћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бив 
ог састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати,  
на велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па до 
> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је р 
те Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди с 
а Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништ 
> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p 
ило?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и мол 
спитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, в 
ило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фант 
 ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Д 
, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то см 
 нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иш 
 и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у к 
може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлиц 
p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шал 
 бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарат 
и.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молић 
си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> < 
ла жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољуб 
па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака доб 
ле чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи  
ам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције ниса 
кета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка 
 солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесниц 
а као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, 
91" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, 
> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, б 
p> <p>Стари познати, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{ 
оведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна п 
довац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни господине, 
ица.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније  
шао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Те 
дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, к 
и познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослов 
, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S 
м данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецк 
 Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимо 
S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S 
; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ћ 
ели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., др 
ашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба от 
ко чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на маја 
н предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{ 
еварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ деб 
г кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешеству 
њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гр 
бодна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дођ 
Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључани 
ође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но с 
ј род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, м 
и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој 
акав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, ка 
родаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како једа 
 ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла 
да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} 
 је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столи 
дски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред 
е пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи  
такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је ко 
Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S 
S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђе 
идиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>» 
ало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког ру 
лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли 
 познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пи 
чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповед 
нџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фира 
и.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’  
награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се м 
лфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ ју 
спод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако  
о.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње  
саре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам по 
 к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо т 
лава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седн 
<p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фра 
се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p>  
а однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p>  
ећма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у  
l:id="SRP18630_C1.5"> <head>V</head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кр 
атко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S 
десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је 
 онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ см 
нићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами ра 
утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писар 
ног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</ 
 неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите 
ез друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком  
 Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо гов 
једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, 
е ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} 
 се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле 
, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо с 
ране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p>  
кар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио 
ви гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам свак 
ији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, 
ма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је све 
{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава. 
м пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко  
ољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја 
вна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће по 
ити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпен 
 како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у с 
ом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p 
 њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се,  
кад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p 
оже да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} 
а женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не ст 
им интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Хан 
о је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не. 
ер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћош 
о Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостиво 
супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у о 
ошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеши 
} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, д 
е од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора још 
ком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на бра 
а је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, кој 
S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у ти 
е, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госп 
а је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што  
ну код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пал 
 стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
тву.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Пис 
држао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, о 
 иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> 
текао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господи 
пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва  
акопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нист 
к није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S}  
ћу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро ж 
S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нис 
осла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} 
ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ види 
ике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно 
љу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедит 
де сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам др 
љно, најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше  
м правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, п 
 девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га 
д сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са 
у пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p 
 је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S 
вреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хо 
је ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, 
че, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> 
 у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме о 
бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Р 
авити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се нећ 
вола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ 
учио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, 
 сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони,  
 се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и и 
анка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати 
оже на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради 
раг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем г 
ри крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ  
па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Пис 
е забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да из 
јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си 
умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добр 
ла.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</ 
ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад  
ек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb 
о по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад пла 
аван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>» 
мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није д 
и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и рак 
ла је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводил 
рактикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа ка 
она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на 
стила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака 
 је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого 
личну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ споме 
не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом  
ћ уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ха 
ило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу  
 навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али 
 туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</ 
је нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним  
<p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а оп 
екао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као  
о да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се у 
да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па 
е бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што ј 
ћ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сес 
е већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранк 
је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрада 
да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} К 
о сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мис 
 невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављуј 
”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 
 дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо  
м не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривиће 
ати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако 
о; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</ 
ово упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт п 
Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упу 
никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу  
, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три 
Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако с 
} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере 
 поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш т 
 венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«< 
ебе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него 
.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па са 
 — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш л 
да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливиј 
, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радост 
а врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, 
Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости,  
 кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инк 
мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</ 
ита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли  
 <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић ка 
ре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, п 
а сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У полас 
ад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда з 
hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> <pb  
p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита с 
да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји Вам н 
а волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам св 
вео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја с 
днако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића дове 
> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јаб 
родница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не  
ма се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, п 
, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се  
 од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продам 
отите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад 
ргерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да  
 Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да п 
р, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»М 
да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико љу 
риповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, 
служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је м 
фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију  
у закониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћ 
е скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју кор 
 жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су та 
м тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жен 
} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} 
рави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у ру 
ре, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим жив 
, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве,  
 кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад 
 тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па 
избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал 
 винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже 
ила, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јар 
љ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријат 
тељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је мо 
при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје дец 
ји <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина  
ан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га  
 срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натр 
кнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три д 
спадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једн 
p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задо 
едим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку  
четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би ј 
} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у 
ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да м 
ошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни  
 на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n="89" /> < 
језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће 
 доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Г 
да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што жен 
 скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S 
е, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кра 
приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, р 
ео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој  
његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови 
ег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство 
 оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да  
 даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из  
 и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима. 
о си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити 
о ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ов 
ј вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; ш 
в човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку. 
.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље ј 
 она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско о 
чути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад  
о, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</ 
акле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро позна 
p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гри 
 био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шет 
ла: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ  
ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Ка 
и.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала  
е пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S} 
ио.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запрос 
тујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други он 
том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од ве 
је за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаш 
, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се неће 
> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произвести могла. 
ест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није 
ви сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни п 
ти.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза 
казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер  
и се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</ 
 фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n=" 
 имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним 
 ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мал 
} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође 
ад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би н 
«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштује 
довољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, госпо 
ни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> 
 као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Пи 
главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће с 
зговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами  
у проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти не 
{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисл 
евног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим озд 
склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p 
пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, го 
е тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чу 
приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> 
вићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била р 
вала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S}  
ако си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{ 
богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на ов 
и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим ј 
м.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назнач 
ранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко  
 на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, оп 
pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опе 
угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> 
т прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спо 
човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{ 
ођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; 
р; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове ра 
’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.< 
 па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто ф 
ли удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док 
пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати н 
ем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се  
»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу. 
маћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала 
 код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с му 
 то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После нек 
и рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, 
 све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве подн 
«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света 
 шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, в 
ави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим к 
 <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће 
ојака средства.</p> <p>»Великог талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју  
 рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ о 
ослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су ка 
се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с  
« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда са 
а онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p>  
 није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика нећ 
ве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у нед 
па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за та 
не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам 
е, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си 
ника неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува 
а каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш 
 је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прођ 
е природности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и  
акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чу 
нџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се  
 сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да м 
 се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да б 
е тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Ж 
то позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности прес 
ило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" />  
о живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p>  
тал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Мил 
женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и  
ад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најп 
ече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песк 
амо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли види 
р и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот,  
.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то д 
се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три да 
?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’  
, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, 
т нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, 
стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невин 
озвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, к 
та времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све н 
исто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памет 
одужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривић 
ула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна 
ви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то прилико 
 се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи г 
нко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја,  
видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц. 
сто је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чест 
ва проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два да 
 млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лаур 
љени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим ос 
име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојси 
.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на 
 навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и  
 Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, 
нио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си 
Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве ју 
 n="150" /> <p>»Немојте, господине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S 
им очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p 
метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало н 
 по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда,  
о време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не м 
ност допустила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је пам 
дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особ 
ем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на пол 
њем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S 
рташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вред 
одина, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо з 
 стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је за 
оће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзб 
 опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и с 
женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила 
 он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле 
ад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И,  
ао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</ 
ити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му с 
ређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја 
женили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет  
орен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држат 
ранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година 
ташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то ис 
 откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" />  
} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужи 
</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p>  
сле се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад с 
Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло ка 
ог оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице жив 
мао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена 
} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог 
м још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но р 
непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здра 
супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста  
лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, 
 <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо  
на женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и 
аствује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паул 
ости, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља,  
ако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone unit="subSection"  
треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам,  
у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражит 
} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали  
а постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари капла 
 примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу д 
 цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамн 
иљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на 
у, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, 
ругима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушк 
д светом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма п 
е чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту;  
ве у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанст 
 да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито 
 нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпу 
е то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} 
да, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102 
ца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики  
нски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S}  
шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до 
 иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим се 
ог отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам  
е донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Ба 
} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} 
рба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта 
ја.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, 
«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</ 
зе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код д 
сподина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте. 
вити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, кој 
оји јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, 
630_C2.2"> <head>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин  
ка од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да с 
ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да р 
 имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не 
итао једну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то не 
 започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и у 
<p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пе 
е куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео сво 
м заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бра 
 више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у  
ати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срц 
гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ друг 
омашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпом 
лоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић  
> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што ј 
} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко в 
рују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти 
ал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја  
лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Та 
и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на 
им ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p>  
нато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика,  
 да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болт 
?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту код иншпектор 
та.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим  
спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Је 
ад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје  
ра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марв 
о нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} 
красити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи с 
ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’р 
љубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет сти 
ово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако  
и да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо  
ић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је н 
на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије с 
алогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако  
о ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре 
шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер  
а није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_ 
н корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div>  
им сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосн 
им, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му  
е.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог 
е сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Д 
 рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не и 
 оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрада 
ног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један 
сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div> <div type="chapter" xml 
ивић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је ч 
ко сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја кв 
су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Зна 
и.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је 
е људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на друг 
с, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти т 
иси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја незави 
 баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пре 
, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због 
бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се 
 казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни м 
е као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па ко 
</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није  
па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> < 
дија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту њену бу 
 без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје пр 
ће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бр 
феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када види 
о вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме 
ко треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женск 
незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{ 
у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир 
, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође т 
ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по све 
мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Дам 
нати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а  
се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, 
дам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буд 
 како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав жи 
не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви с 
оваца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао п 
а живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј 
 добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, 
 врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије 
<pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро 
 прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је ув 
вић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није  
а би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па 
 Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тан 
тко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но св 
.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па г 
богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си  
ко ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред  
<p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{ 
сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о  
бог тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог 
зговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву и 
од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам назд 
д измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи 
оред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у лис 
раг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као 
 ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а  
</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од с 
 <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би  
S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.< 
е.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега нак 
ли; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате 
 и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови 
вега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.< 
а Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако н 
 хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разгов 
кције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погре 
венство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на  
 год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господи 
 ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’  
 n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S}  
p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од  
немо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ ни 
угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао ма 
у.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљ 
ци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђ 
па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад 
ет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за  
а дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи 
ит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност  
амешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је наст 
а она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост 
.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онак 
ворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Д 
и бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једн 
у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </p> <p>  
Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.< 
и медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати  
ћу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назват 
ко најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ 
ке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је  
доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста с 
о није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође 
је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену. 
у га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до сад 
ј се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова ста 
, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српс 
тру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од  
ати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гле 
 остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљ 
о,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је. 
Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако 
а сравњивам <pb n="247" /> промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Би 
ијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је г 
 <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за жив 
 добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу  
Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два 
прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је ст 
је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има св 
бави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ 
 и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како 
ство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом опреде 
ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и стар 
с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро 
ведао о најглавнијим магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} К 
Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p> 
 онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; у 
S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на 
ек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнак 
S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија ж 
тупи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну част његовог блага дај 
ице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, 
 Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и геб 
е се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад 
ким имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, 
рашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, 
РВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n="4" /> <pb n="5" / 
су равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, к 
, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је ла 
ује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме висок 
ве ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; 
о је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам  
17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женск 
а-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима 
а јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p> 
 њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да  
ли ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољније доса 
већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и  
арија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав н 
гали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженили и економи 
ки господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг призна 
им изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш није 
м онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам с 
_C1.6"> <head>VI</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у 
говори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треб 
 и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа,  
нверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио 
едан вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу 
стан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с љ 
к какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр 
ироду да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле пр 
</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по  
 и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љ 
а би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све,  
»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли 
а имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.« 
зати задовољно, најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не  
опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу,  
млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није 
 Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на 
 тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapter 
овао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} 
насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ек 
— »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} 
 ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламен 
што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, 
а, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«< 
 да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена његова  
ности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ћ 
р није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} 
м је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала добре службе, сте 
мо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам 
I</head> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се намам 
зговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Припов 
ве тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за 
А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо  
узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, ка 
нке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеш 
и.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живи 
е, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је 
на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер к 
а све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст мори 
>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сак 
асно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље 
 први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим ко 
а њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за 
ваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне 
 смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостиво 
а је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама ње 
> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се п 
p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час 
о село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека к 
грај.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће 
ом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко м 
аједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну р 
ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, —  
тара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у  
сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрл 
отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>И 
ан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: 
панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као пра 
, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није позн 
 била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топан 
 Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, ж 
м Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт ш 
енемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад 
ан лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, 
сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом  
оћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам  
ошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши  
ко му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, 
p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђ 
као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву м 
на је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ м 
ане га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га 
тароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам 
} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{ 
е за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрека 
.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</ 
се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после 
еселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>Посл 
е ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ 
нем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаст 
свим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете  
укао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било прв 
то сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p>  
гао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, 
то Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но иск 
 па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга н 
ост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на ха 
/p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Д 
сто по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за 
аје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу г 
реби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Л 
 <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњ 
веда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна  
као сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у  
p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема  
{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила ј 
о не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада из 
S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми пос 
пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то ј 
обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш 
 ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам с 
е да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу потк 
.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима до 
>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то ку 
 лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини 
квом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић,  
сео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки 
твари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће  
ерсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то,  
 <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је 
 кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </quote> <pb n="202" /> 
 била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што 
таје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну 
овек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од де 
е ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се мож 
анимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збо 
ика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије 
рен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, оп 
војка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изглед 
свим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој  
па на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод 
за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и т 
 у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не по 
е, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на те 
ен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, 
.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ 
оши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаес 
утрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати,  
м, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су  
зио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо,  
а партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{ 
цио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се мо 
 а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>О 
ује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ једа 
 кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то ј 
фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле 
а.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је  
свртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранко 
мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем 
а се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу  
 је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите са 
о да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде 
е се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она с 
а, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је т 
авити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каж 
 попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају ово 
 ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно зб 
 братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на аст 
алудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Ј 
ема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију  
унгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на со 
и изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба д 
Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, 
S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писа 
бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш,  
а куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, 
солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку  
 дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Бож 
 њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде. 
ет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n= 
нпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад  
ошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес 
 n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло п 
е десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да 
 иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је до 
очео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S}  
амо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би  
кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил 
S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда за 
ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чека 
д опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зат 
 Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџе 
оли.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се М 
тра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем 
то Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја 
м забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је 
 па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам  
 не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пр 
рими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципа 
ека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви к 
 сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} 
а дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резик 
рећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се д 
поље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па  
о заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ 
 већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је д 
е још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалил 
м куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна 
опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га н 
еђу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... 
ахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све ба 
се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту м 
р, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки д 
 наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да бу 
 Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши пре 
з икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте м 
бу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета,  
ели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хо 
на се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да 
пет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S}  
аније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпе 
 није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене вол 
</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био  
Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека  
билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она 
једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попил 
е овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све б 
 наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је  
ео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао 
аму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога н 
ђе код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, не 
шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, упра 
</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало 
 да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт пос 
чно какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде 
ао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао  
на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овам 
.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се сам 
, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари,  
једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасви 
вета човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види от 
га не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оста 
ло, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија,  
озната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је  
оност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Г 
»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> 
ло.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњо 
аме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па  
мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало п 
 се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, п 
ну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се ј 
ишт’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да 
стављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене збо 
»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, с 
 за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb n="25 
, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви шт 
јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати,  
врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао ча 
есто, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кошаре 
ље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан ви 
ављамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају 
а онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ т 
е у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, 
хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако остав 
ало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је  
арави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од 
еду га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка  
ијатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да ј 
ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како  
ећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи 
у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад нав 
најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити. 
куд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам  
 давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n="249" /> <p>»Какав инш 
за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу дру 
 што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољст 
.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одго 
м врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја ос 
чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме 
 с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити,  
ћи <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао 
/p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за  
леда имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све ста 
дамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хоте 
обро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} 
па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео н 
персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавит 
ом речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипо 
ећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде т 
е натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, д 
 је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра,  
међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p 
ир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није би 
а поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатељ 
огат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био п 
е изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре 
 Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде  
ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плак 
кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кр 
и, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање 
које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1. 
им чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно  
е обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми  
 писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као  
е млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић 
ти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у ње 
ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако пома 
ој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ т 
и да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек пок 
овољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Ш 
одине Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и 
илику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се 
 није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p> 
е као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу пл 
како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не 
ру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у дру 
били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и р 
рди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а има курато 
 толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, ни 
>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па са 
т од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, од 
они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање за 
Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у но 
ти.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S}  
ару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, 
 собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу сам 
 к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.< 
анка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лау 
амо неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и мат 
ије код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам госп 
кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Л 
 преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испл 
.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, с 
 више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску  
а.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама  
 обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Сву 
ницу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар од 
 пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен 
S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око  
S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фи 
ди, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А т 
азити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу 
.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар  
лике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, 
равили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика  
 кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петкови 
 на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да  
бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, п 
днији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско ср 
сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па  
, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче с 
ио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма раз 
лаву од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог 
мо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам уч 
тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и памет 
 човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само о 
им интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно  
страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <p 
а имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Х 
а ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{ 
 лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p>  
ви денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{ 
а им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров  
о стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године ка 
 за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> 
доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пур 
 добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се  
ла; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико бољ 
државали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто н 
 <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, к 
а једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но зас 
господин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим 
нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти  
и.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпо 
ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни мој 
ла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудит 
и листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадик 
ру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву 
ранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, х 
очнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, 
тити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини д 
уд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стр 
кве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само нова 
</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смр 
о на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново н 
брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз је 
, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је з 
инудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бра 
и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био  
ао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра г 
S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је св 
надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа с 
 сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се 
коло четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је 
<p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш  
, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем 
и се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени,  
ашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’  
ом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољи 
а сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето в 
 у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек 
 било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина з 
: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу  
 издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокак 
!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дошли см 
аже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време,  
та о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ј 
аест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вућ 
ок мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к ци 
нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да м 
 већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете  
S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже д 
потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се св 
 своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чека 
ј ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој  
ако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га н 
емо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад В 
ажи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су гото 
 n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро про 
пулација канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да  
, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш ј 
т и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као пр 
у Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Сре 
тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p> 
гателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на  
нда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу он 
.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје мило 
 који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по  
 препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми ј 
 Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се з 
} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске 
а је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад м 
и не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школ 
азити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицира 
заборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам гото 
уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејал 
, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ до 
авали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо  
 како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила  
имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год д 
 своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светоз 
/p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате овако 
 и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у 
овала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће да 
ало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклони 
а бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново  
а, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S}  
и да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драг 
е богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Н 
S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ не 
ј сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </ 
 би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, уб 
е је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору 
 удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Н 
p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код  
љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа има 
 каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо. 
јте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом сал 
изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја 
у пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају 
 на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет н 
смо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и т 
че јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка 
 »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џе 
 сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, се 
 да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи 
 убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровић 
оност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запро 
{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да  
љу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви 
и се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фами 
, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсек 
ет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чи 
илазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ ст 
 нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није т 
лајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако 
веза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Но 
а проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Б 
и тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’  
 си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути ме 
уги.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише 
о, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, мо 
певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због х 
 управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Ка 
 био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, н 
а која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не  
рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад св 
ли смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p> 
е.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо 
ку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на пев 
ијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то ј 
датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Ко 
о што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на 
венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком би 
еп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S}  
 свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он оп 
анковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра 
Слатки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким да 
 не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој 
не, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p 
епо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја рани 
 мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су 
оју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег ро 
и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p> 
чели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па  
риста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И 
 су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па 
а.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене а 
 Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема  
је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, 
у какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам 
увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, 
ојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби 
нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као си 
докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је  
усмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бра 
о добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак шт 
 хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко  
дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збого 
, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми п 
мо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па  
и Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} 
ожи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p 
оварати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шал 
 њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.« 
ма.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више в 
 знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато о 
и да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли  
ну).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано  
надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и 
 Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштери 
не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цве 
е; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам ув 
} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста 
о ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препор 
Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; 
о него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ј 
руго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да 
аће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, из 
ју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да 
а по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће 
но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми ј 
 да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се ег 
Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Позн 
каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су 
</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге т 
ва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и  
 нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе  
гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваес 
по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере,  
ћеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па мо 
кта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из с 
 сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу не 
/p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином от 
а једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узе 
узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држи 
је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p 
 сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да ишт 
S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике  
љи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из осве 
наду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, б 
 и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапе 
нска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегр 
н био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је зап 
уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S}  
нимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола,  
им намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић  
 година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није ба 
 а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада  
ти астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао 
ао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси  
лећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљи 
То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани 
е Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће н 
ата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла шт 
а имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не 
 иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије ко 
после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на пут 
 други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора други руковод 
ут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико с 
а су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком веру 
у отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} О 
Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо  
азговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од дру 
но пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би в 
ан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије  
е од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Пр 
л’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају 
вићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му 
инило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мно 
 онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је ви 
а ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма д 
остао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела. 
 се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, так 
почнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, ко 
 Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S 
{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је  
шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бр 
о на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте 
о какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмара 
алежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, 
 Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који  
штвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равноду 
никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас  
рајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу  
Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас см 
ут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кмето 
 славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непозна 
: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште,  
о бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње  
је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па  
ури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S}  
ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и ка 
 блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, 
е.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се до 
ив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60"  
 мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се о 
ед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су  
 други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, си 
и.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем  
па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богат 
једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је  
га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је нат 
наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица 
ариско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра  
а.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и за 
час дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{ 
има у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас о 
о?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо те 
аветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други 
и разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бран 
апочне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаро 
 се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што 
г извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па та 
То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p>  
ази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и 
на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути,  
раг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јо 
добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то ј 
а десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи< 
о, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, које 
Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гри 
 је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око 
ио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће. 
то и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило м 
гови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица н 
 Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу доче 
 добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем 
спиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђ 
p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад  
 већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколик 
с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остај 
 како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: 
де сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја 
 Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што 
ли један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p 
ци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Миш 
г пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове д 
.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ д 
 сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S 
спође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге к 
ој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати  
Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим  
а је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора  
суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{ 
Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима јед 
 тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да 
 свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да  
ки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Коли 
 продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гри 
 пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук п 
скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јура 
росити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, з 
ћета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пец 
и чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан,  
га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека вели 
 човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија д 
обито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је о 
бо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо соб 
тоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, ми 
30_C1.2"> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, 
дам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта с 
 школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обеш 
 му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то 
равити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће м 
Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ак 
к.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет и 
сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госп 
<pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> < 
ражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила м 
 прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са 
е ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији,  
, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радос 
ви’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика ј 
ер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе 
е он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно т 
и сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте 
 из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Доне 
је.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути  
од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} 
ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p 
наче.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам  
 Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката 
урном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све 
о вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер 
, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са њ 
е комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Б 
нако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, 
 нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава р 
сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на 
т њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те н 
 треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капи 
пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} 
.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном у 
S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не  
рам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не 
но зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге та 
ајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се на 
ранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!« 
е радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси;  
ерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, 
зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ рад 
ика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} 
га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разно 
, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јо 
е после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друш 
ђу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо  
а идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је 
сим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?« 
p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље зем 
куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради дон 
а!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако ку 
 штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцни 
.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и п 
е, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као н 
поручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи 
пет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало д 
<p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којека 
 једнако са неким изванредним штудијама забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад  
07" /> <p>Десић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни б 
.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две 
поведа, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезн 
миравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре 
ић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, о 
о да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладне 
 <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S 
све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Милане? 
ви комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код 
и ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243 
ао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мор 
> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Руни 
и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партиј 
о »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити мора 
 распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} 
ивији са фотографисаним портретама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претставити 
у на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, д 
има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце на 
 одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги н 
се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чинит 
м; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Ми 
} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и к 
нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Го 
ко сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не б 
о више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опро 
ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде уз 
 фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је т 
 очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, вољ 
p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила 
ождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм 
узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдал 
убезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко. 
 не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> 
етворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићево 
 и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, 
есирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго  
зи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било. 
цију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при ук 
да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој ба 
/hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да зн 
 Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све је тек < 
м се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи 
ице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који  
а пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро  
молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бр 
у га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S}  
 недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр 
 је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми  
 му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом  
ом; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је  
 две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика 
анко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда  
мишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора 
ом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па р 
 кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украд 
и!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне. 
, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она 
аскателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p> 
, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, 
.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, п 
 па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пр 
ники као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде 
 на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се нада 
о, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста мла 
ну му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћ 
’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би 
{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити 
ле пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Х 
 сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како 
блаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се  
е испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они др 
} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроште 
живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и 
/> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да  
били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{ 
 и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко р 
моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. 
 што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету дај 
е било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти з 
ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, је 
икакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни  
су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, н 
 њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{ 
 ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> < 
авиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си по 
ало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не м 
 да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се св 
рила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намр 
 квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да нај 
тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је м 
је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш до 
и, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од  
нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо  
 ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби тво 
па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам д 
оји су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у к 
ако стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку с 
вету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а 
 у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p 
 тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Катка 
 од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка  
јка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.< 
 собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, мож 
исам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се 
емојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да В 
, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга об 
 он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако  
по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S}  
 <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас т 
њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је беза 
а већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај 
мео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети,  
Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше  
ји, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини  
положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и,  
ад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осве 
т и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне. 
 и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад 
же скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин да 
 женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n="185" /> <p>Интересант је како 
у?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је к 
та.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој  
чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се  
ити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој  
иле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо,  
S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каж 
а то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем: 
 роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Гр 
<pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем  
ла соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дај 
а бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се прет 
 кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у  
ош отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а 
ј је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она х 
а шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником н 
ако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођ 
ему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет  
} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био 
рен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти 
 јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу би 
 мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадг 
а ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду дават 
 у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљут 
одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци 
 више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле  
 но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p 
 претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуб 
м нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, п 
р си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не ос 
 га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p 
приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он  
 покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очеви 
ољашности добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за 
слио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После руч 
тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам з 
<p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата ж 
лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај  
се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има 
ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пи 
о сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало  
о, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} 
Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрај 
а, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово 
 бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана на 
 ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштигова 
а не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле 
, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи 
{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет 
м је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу  
’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му вид 
ог тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје без родит 
/p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после 
ар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу пок 
Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи 
Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, нем 
ротив ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам  
води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и  
дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу д 
и.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро 
 ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фа 
еља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није 
л његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S 
е најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Доведе своју дечицу;  
 само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не т 
ве на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет 
ам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најв 
 све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} П 
ри; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сне 
 стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мат 
зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку пи 
е.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га пит 
</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није о 
ђа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па ј 
због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет 
адовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се о 
после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико  
ва, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све позн 
. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К.  
ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта  
 да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету не 
 сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и  
ења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p> 
како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; сву 
 мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е,  
 у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо  
ст употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду нап 
 Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам. 
 морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанем 
 да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви 
ан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> насамо 
Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне пра 
ам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је 
излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондици 
да сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако 
а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{S} После, ако 
еди на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци,  
.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај  
.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели  
 поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају прија 
 смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имај 
ј кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама,  
ме иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на п 
и у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, 
е ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на  
су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оно 
ранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} 
 имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја м 
 школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ проф 
а страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врат 
треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шп 
а сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти  
у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S}  
д зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> < 
слио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо  
исам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га  
 о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да р 
ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то б 
 Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда 
, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здра 
и и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му 
ли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели д 
вији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави т 
путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме пот 
 је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и  
а морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек  
о још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати не 
о.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Мар 
е парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се од 
итије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је би 
половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам 
ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље проду 
нија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«< 
да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, м 
еру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо м 
већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути  
зати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> 
омињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на н 
инанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’  
где замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго ниј 
о.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, б 
динце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и сам 
рзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод ук 
и га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, 
тивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједан 
којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело да 
аветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досет 
 до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове  
на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу 
вној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниско 
/p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зо 
 други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конферен 
/p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југ 
нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због 
осадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његов 
 опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако  
 наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао. 
а све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму мило 
е изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} К 
 нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече  
 кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да раз 
ја коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даљ 
нко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S}  
пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има 
ли Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S}  
 већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто  
ић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и д 
 Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити 
лади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за наг 
ако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан 
су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једв 
укао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињст 
носи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ нов 
мака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S 
а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S}  
њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера се препра 
алити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} За 
хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један  
ене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> 
је јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био та 
’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p> 
 си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Грату 
ам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, бла 
таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кро 
ина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозва 
о.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се ум 
 Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p 
{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца у 
 остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задово 
и тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год 
оведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скину 
мислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој  
д се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та 
е би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни то 
е Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама жи 
Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дуж 
е баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавеза 
а дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод пр 
веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су б 
ошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо  
} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} С 
рећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После 
амо, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</ 
који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатит 
.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је  
ћ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г.  
пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалос 
аница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе 
 у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђе 
} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро! 
 треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на  
рам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми о 
’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ј 
ам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође  
право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити  
е као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам  
н је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта 
упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што  
>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»У 
 се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја до 
 зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више марам 
ирок фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изглед 
 се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет фор 
p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да за 
оји су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одм 
— колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђац 
 смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па 
јало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да но 
пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су 
руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја ста 
 среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га к 
такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да  
укао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме у 
е сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је 
ефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам ха 
аре, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао  
урате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо јур 
рстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешт 
 мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојк 
хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је  
ма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добр 
јатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво на 
ременом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзе 
а се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је з 
 Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником  
 нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, уч 
је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седи 
 онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио 
S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«< 
аљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане 
вила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксер 
разно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни м 
ав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна 
же да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја  
 бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Н 
каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно  
аче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на тол 
о.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја 
крено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Ва 
са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и ко 
га дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> <note xml:i 
ако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, н 
вији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{ 
се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је  
в, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе 
ио, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све 
у да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је мло 
 није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно зауз 
о онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног млад 
сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да  
>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, п 
дма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли доб 
ош искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да 
е на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она ст 
аром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи 
мо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што  
рха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која го 
.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ 
гата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао 
 ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не при 
у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ 
обудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљ 
ате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису крен 
 хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S}  
угуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ 
јавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то  
рунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, ко 
па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме  
аше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне  
чне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дам 
е једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а н 
ије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но 
сни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свеч 
руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну к 
></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо  
ликом његови присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот 
у то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пр 
ече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да г 
није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо н 
редузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са  
нети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног 
ало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен 
Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, м 
о сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додав 
 га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он  
 наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је бил 
и убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу 
лики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« н 
тра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и  
<p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим д 
 је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година 
д?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био 
деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не м 
је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг в 
атити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и  
 је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у к 
е се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су  
то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења  
о је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb  
и.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како се о 
 посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред ме 
не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</ 
вити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље  
болем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим 
обро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се 
ду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе  
чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одго 
обити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја  
 тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, х 
се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко пад 
ега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види 
 је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, о 
 још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог ј 
Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи је 
p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи н 
 и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, 
лавом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније 
у; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурн 
м вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па у 
 су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су  
кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш д 
 о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље 
 био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разгов 
се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија иде 
им наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама његов 
.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутар 
ет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни о 
 узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вам 
икакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види. 
</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{ 
н јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, ј 
ћ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранк 
одина стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо 
»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заист 
 радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и м 
вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како б 
p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каж 
ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p> 
 да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одгов 
е?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Х 
 Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела  
м био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све б 
дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако иш 
бијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема,  
е.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори,  
> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p>  
 се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би. 
ислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже д 
S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли 
е бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су  
згледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p 
амолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код ката 
јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао 
ки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте мо 
а.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестат 
 а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би 
 Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академиј 
да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја ј 
ранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што  
звидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја 
реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све препо 
кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S}  
p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо са 
S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао  
еда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене  
преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има  
S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише б 
 тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’  
кинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићк 
а тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, 
ну класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као  
сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара  
е године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре вр 
ват, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи 
спознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да з 
ош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачу 
и си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а  
евном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му д 
»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Руни 
ну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стра 
То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; уп 
 му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егз 
њају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p 
ли бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с  
{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полиц 
 и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не запове 
ић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«< 
о ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа женс 
 искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо 
 сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p 
вила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синови 
 требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се ч 
у, сами свог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вил 
ојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо 
.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе. 
Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће,  
н, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако једанп 
и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су мора 
кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пази 
му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до  
 надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?« 
ичним простодушијем предусретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до к 
ођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалтујете? 
та се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n=" 
онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја  
д сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огле 
} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја  
женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не чове 
 Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из о 
оварати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље  
ткуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима 
 Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још  
пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана пр 
 томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је ве 
ранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако г 
вољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић 
пођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја н 
о му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће с 
ије могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пи 
новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико 
 она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће,  
ишт’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удов 
ека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја прод 
една пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству. 
, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутс 
гуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и пев 
бом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Са 
S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љуб 
утра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бе 
ца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Та 
што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантас 
прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после  
хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: им 
држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био при 
дбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и с 
 ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и 
на хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија до 
свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{ 
омунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места д 
ерујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ 
, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да г 
ошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за  
јла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} З 
<p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на 
/p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p>  
рани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p 
заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’  
</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао! 
ову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, о 
ђа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече с 
 има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Т 
ж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ј 
{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, к 
 дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«< 
p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да так 
 сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година  
срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећ 
> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три 
но поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ ш 
ам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живи 
«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиго 
Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ 
је за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ 
срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чус 
 одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и 
 жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је о 
енем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} На 
и нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на све 
а ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, 
«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само с 
товала; никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су 
гли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увр 
 учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не в 
о сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене с 
>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један 
а ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вар 
ија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Јо 
еш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан би 
 већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло 
; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S 
»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n 
, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остас 
а њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачков 
p>Искомплементирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} 
p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи 
нко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54"  
е сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да  
тра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика с 
је.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је 
и школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам  
e> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште 
или смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавал 
p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема 
ком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бр 
ињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је ис 
 има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора им 
нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} 
к.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p 
курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем д 
 ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе жен 
 л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао 
n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а 
њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари  
еће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и н 
војке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље  
осити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бр 
да ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не ра 
а ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће. 
, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Заса 
анка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да,  
 партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћем 
у што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се какв 
S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га 
влију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани сви 
сле подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Спомене 
мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је 
<p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ 
ју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она 
од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовиц 
постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је 
ти, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, до 
>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу  
алфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем ист 
етио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривић 
 нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што н 
<p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми 
 био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар з 
не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу 
, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му 
ити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> <div 
ам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а 
еди шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад ле 
оме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад уста 
еговог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Ка 
уде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то таков 
м у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за  
ња ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком 
адовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накостр 
се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, п 
а нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао са 
чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у оч 
, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а 
pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управ 
 друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте до 
о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, к 
неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају чет 
е детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чики 
визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама 
са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротир 
и.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чу 
S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда 
огнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; д 
чинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на с 
јатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не 
 сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће  
стаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад лег 
у уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу  
каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма сам 
 Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвор 
колност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу 
д одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог др 
роводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг с 
ики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу ук 
ало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи. 
 тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па  
о му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све с 
 оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимен 
ци Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из до 
м на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре;  
мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} П 
 можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« буде 
 сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра д 
љ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p 
ме датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.< 
у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да ку 
па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне 
е волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за т 
ривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље  
аже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене и 
зује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступи 
одашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то 
моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по наше 
је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћем 
о да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit="subSecti 
с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опе 
 изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то ник 
о највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати с 
 ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био  
те оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћ 
дитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочија 
 је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, мило 
и љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сн 
у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, п 
убљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите  
се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд ву 
 имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и 
кају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а ка 
душевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе н 
д свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са свак 
каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милан 
} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласт 
е ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због так 
 жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p>  
зе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац  
ма на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адв 
а ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S}  
ије био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ 
; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му сла 
це.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо  
ати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и  
ривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобрава 
ад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни  
 могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p 
Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} За 
ићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} А 
ир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слиз 
тео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био с 
ећ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код  
е правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе 
све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има  
 ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџ 
»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да в 
 више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може  
>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да з 
д вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па дв 
стајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да 
 је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p 
звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном р 
аљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво д 
исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде  
 је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} 
оштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин  
не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли  
 заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у  
јпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к ње 
ја допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’де 
{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Ж 
бу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да удар 
, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поје 
а, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови 
 Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајф 
.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у свој 
 смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какв 
а није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом об 
ам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре 
ко је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} 
кав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угостит 
де, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у прко 
у,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви ли 
као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све б 
ве слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв м 
вати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке машират 
S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а доб 
том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над  
нао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију о 
дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко  
и трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођо 
 и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p>  
а није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи  
оме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се мло 
 Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој ни 
ма му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p>  
 па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сва 
ој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по го 
пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег раст 
она понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с 
} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говор 
гу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем по 
 растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’  
 помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш с 
 Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од ње 
ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слобо 
 могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умила 
да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим  
/p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p> 
ко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранк 
 ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва бриг 
 пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са 
 зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гос 
н ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење. 
 и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: тре 
>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се на 
ет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S 
 Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; ха 
 га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивут 
рмина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже  
 у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој 
саровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>М 
је.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале 
p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи 
 је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар 
а је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио ниса 
 и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и 
ле да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што  
во ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједај 
теља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам 
 </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не 
S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ј 
да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе д 
, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу 
рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p 
екамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у позна 
/p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа р 
ој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу 
ку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Х 
овидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S 
ред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петр 
«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удал 
> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам 
Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да 
другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, 
готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједн 
удно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одг 
лега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ 
он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Б 
 лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама же 
дило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опрост 
, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Хани 
 хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражи 
, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш 
 тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као он 
т хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багател 
ез батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвор 
о га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{ 
="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити 
ћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај  
да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још с 
л’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} 
већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Ов 
оже ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме 
т чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је 
срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним 
 био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читав 
с четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева. 
сад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је нас 
{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ 
 ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Грив 
ене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад  
 <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слаб 
у га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао 
/p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим 
се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чуд 
еда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун нос 
код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то 
ве јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она 
молим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то ни 
раза Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Уме 
илан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} И 
у почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун 
S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе б 
осно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после  
и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је к 
млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан жив 
алости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као панд 
треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у последњим две 
а је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћма 
владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад јед 
</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд 
 се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче са 
 да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, д 
авити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S 
> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу 
да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, н 
сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка  
 То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију д 
’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па о 
»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n="150" / 
 сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од 
сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповед 
— који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је 
још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} 
ину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт по 
опадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући 
 кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак ш 
коле навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол ф 
одинама није могао школе навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима 
Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима 
не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују  
ма’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати  
м без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то  
Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад  
менти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер 
кле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео  
ас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете  
.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ 
ме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb  
" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера  
.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико 
нко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је им 
од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и н 
 Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се т 
мо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад с 
да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања. 
тар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим м 
и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој  
ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, 
ћу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бр 
ити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с 
ром, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради  
г какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то пр 
 и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко з 
исам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> < 
 удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ зд 
, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у 
 сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо оп 
да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} В 
крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за  
моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном за 
ст, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и жд 
с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!« 
ју нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је 
т не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео 
е нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па с 
се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се  
о, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може 
 драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се 
као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром н 
амо једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милости 
ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити 
ба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива 
ожити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву  
а млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} 
да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бок 
а да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, а 
 крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам на 
огледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па 
ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак би 
де ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура  
ом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио 
д Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Са 
данпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Због 
ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се ј 
тове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не рас 
мо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео те 
д збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p 
рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p 
 и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одос 
нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо 
узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред 
а љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запињ 
ођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја  
="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи 
 оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним 
 започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — 
умена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и 
ви била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што неч 
пита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: 
куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претста 
ц ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је к 
 около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари из 
лу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} К 
о је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођо 
.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чес 
 је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега. 
јмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинт 
 постадо’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију  
.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, и 
ило је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су позн 
гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ ш 
акривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало пом 
мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло. 
лим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; не 
је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} 
ншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} 
ишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{ 
ија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, ка 
еселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негд 
{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бог 
равитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет д 
е у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати љ 
м <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, 
ам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{ 
ог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управ 
о сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде би 
тка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се мл 
о.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди с 
никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није 
 морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако шт 
тер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разго 
воје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако с 
ветозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{ 
сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале 
’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би 
ђом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам 
т.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и 
е на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а м 
се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизик 
то је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе про 
е, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда б 
ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Ва 
 Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је г 
ад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ на 
ш нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и 
 изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од  
и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а мило 
ало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} 
ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер 
, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је  
је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, 
м се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре 
 нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја 
а се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог 
 двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, кел 
Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што 
по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико но 
, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година  
ем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићк 
а да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи м 
тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му  
а душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало пом 
/p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ наји 
ку авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског из 
е су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао  
ам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој 
о да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не м 
дма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са вел 
 Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лав 
 да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе так 
} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</ 
 код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро! 
, и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске клас 
ио је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме 
а му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одго 
аника, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Хан 
 је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто  
ље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду сам 
удити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теј 
чке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку,  
јеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, 
окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код је 
ослу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа пору 
 дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В.  
, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они св 
 ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p 
</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ не 
није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су 
огу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ни 
} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам ј 
идли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко тр 
ешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад  
г’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све ж 
ила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} 
Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S 
е, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је руч 
 перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па п 
боље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бран 
{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су с 
} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Си 
што од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Б 
ва, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па так 
орење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сват 
нку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, 
/p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци с 
здржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на  
p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изи 
и нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљуј 
упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари б 
е најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све шт 
традан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов 
.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тут 
јанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати м 
фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим  
ну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали шт 
тавити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала  
терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’  
S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и п 
> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељо 
ремда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада  
укује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима глед 
 ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам 
уго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао 
авање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} 
ени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од 
се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бра 
ко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас 
ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>» 
тране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фар 
>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> 
ета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог  
ргер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су спле 
 имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува г 
лте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио 
о се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Ч 
смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим дода 
е може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је бил 
а Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Он 
аква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</ 
е.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> 
.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио  
млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да и 
н, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да рад 
еђу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121"  
био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баб 
ртрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. л 
о?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед 
, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Т 
и, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да с 
ном заповедати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да  
 могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је о 
оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичиј 
 остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића из 
 па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>До 
Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој по 
а ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па о 
ивије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је ошта 
том да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па с 
 ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест 
једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас пр 
, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко м 
а и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љу 
ача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег проти 
о магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се б 
све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали 
p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по  
л нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га  
и да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће пр 
о изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је 
в живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог,  
мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један 
а велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синов 
 немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго 
Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је с 
Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузв 
у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Т 
м кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан  
> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпиц 
о тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познај 
<p>»Благородни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само нем 
 у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго н 
те ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је 
супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком 
о је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило та 
негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио б 
.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртв 
е би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође катка 
пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши  
 из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме бар 
анку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{ 
ања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
ирим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помисли 
Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <p 
еднако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отвор 
ворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, 
дифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ с 
 да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после с 
једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна  
 већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле 
ђ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{ 
иче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, до 
 се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да  
гао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од 
варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом 
 нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек 
днемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки н 
ам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми об 
ију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, 
да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће ко 
е већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће  
да имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све т 
ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Ла 
о нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи 
{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађ 
ни би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљ 
а’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p>  
 које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p 
} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Ка 
кар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам  
оди, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, 
казивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао 
а шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ нед 
 не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девој 
о је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет н 
 сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постој 
 код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас  
рнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не  
па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад не 
Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим?  
и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} 
тодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет о 
итам једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p> 
н да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том 
о је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем 
Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, п 
а ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће  
иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} От 
 се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{ 
 добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Б 
ју, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а 
те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на 
био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме 
 како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво ј 
ицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не з 
ај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и ј 
лико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’  
исте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек 
арали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштуј 
 животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Плат 
еће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика 
, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Ост 
 извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, 
 не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју б 
Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и 
овић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на виш 
е она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у  
е да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији не 
а, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гу 
у из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао 
ку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и  
усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија 
згледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не 
ави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар 
.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се  
ама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, већ 
p>»Мачковића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па 
 може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S}  
обл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми 
 више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам 
 хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му ф 
м; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Ор 
тво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истр 
г тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се  
естало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не доби 
је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био 
тву више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, 
очети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад  
е још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи 
канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S}  
д тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показива 
наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{ 
 и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има ц 
рито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је  
је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још г 
 добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одм 
а и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»В 
ако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па ј 
ек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима 
ико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</ 
де ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се н 
и, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису бил 
 као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Јед 
ило упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> 
види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до пон 
к с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, св 
ић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и 
 ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год ме 
генхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај 
> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Ал 
пит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни 
о.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лез 
, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напосл 
лић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцн 
та, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни  
Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се ув 
онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар ј 
то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи;  
а скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, 
чне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S}  
 радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да м 
тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче 
ма.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то г 
има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом т 
> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту,  
драво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ с 
кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части 
цу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вице 
 неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се 
е вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам с 
ако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као 
м, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куп 
 на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од 
p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту с 
ве је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, о 
ма дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији леп 
е кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љуба 
прављеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања зн 
о му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој ј 
говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год 
Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће з 
 за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листов 
као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма нев 
јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу 
е било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="3 
стао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо  
е он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају 
 Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у но 
овек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама 
 <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.« 
лио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} В 
елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} К 
тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипа 
нам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ 
ој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јел 
 увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотарош 
е све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа  
илостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија 
оже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чино 
ашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже д 
е ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то ка 
стимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје 
 тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне п 
ирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им 
н човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; —  
ривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време дато 
омешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни  
, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фал 
и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одг 
ђе, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљ 
 Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но 
ати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем 
ве то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћет 
 зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госп 
/p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, по 
се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина 
д опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поно 
 доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мен 
знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак: 
илане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да  
као сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме сл 
ранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Каже 
е Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне мол 
иру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н.  
амо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S}  
ако види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једна 
воје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гр 
паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт он 
е се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде  
ка.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер  
спеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уве 
као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад 
као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’  
а могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда,  
снићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, 
ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} 
 Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></ 
Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићк 
та опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у ш 
онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бр 
 у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да 
и су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами п 
Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад ништа нису уж 
.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пу 
е разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла 
стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва,  
е наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} 
и.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао 
школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, 
мет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, п 
по, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је једа 
опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се 
ређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време 
у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опрост 
ни.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’  
мо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, д 
ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао. 
гови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен 
ате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} 
ро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс,  
, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су мо 
мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милос 
атати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта. 
 из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић 
ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живит 
</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило б 
.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ћ 
штво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао  
ред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Ла 
S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. 
 нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама  
, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p 
и сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној госп 
мо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, ми 
сно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, н 
Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S}  
’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему 
сле ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа,  
ну кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без пис 
остива, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како 
 <pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више мес 
м говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад  
ј врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лек 
е шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене на 
аким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је жи 
о искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми  
ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ ис 
м варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићк 
ећем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S 
 путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једн 
ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју да 
е је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав. 
 То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки 
а кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали 
р не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу  
њом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме об 
: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ  
персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; з 
ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите 
ош који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{ 
»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S 
е.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не пов 
динер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, и 
мене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео  
Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био нај 
 ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Са 
и искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад река 
>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чи 
 се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да 
е доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жа 
је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био  
ић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености у 
ада смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S}  
 је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p 
о, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка г 
пута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске в 
рском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзис 
и.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересова 
ивићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} 
омплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао са 
мрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме 
опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право  
е би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интер 
} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође ка 
шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам  
ајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећава 
»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му  
Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на је 
а мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре 
ћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпице 
: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића 
пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радост 
ло и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам  
е, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb 
 морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и луди 
к опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав  
а, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није  
читајема фрајлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео х 
оји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријат 
одаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено 
даност прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви ст 
веће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте  
осла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде как 
ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одла 
 млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу има 
а добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што 
же мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски 
 само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} 
в прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S 
н човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја 
.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са суз 
 станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при 
свим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка нам 
м.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p> 
нко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем м 
о и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, пос 
 сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми и 
јатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То 
ред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не прове 
, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> 
S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годи 
скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допа 
гом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шамп 
ебо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p> 
211" /> <p>»Знаш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најма 
н, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ј 
и ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пи 
задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’  
пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молил 
</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад врати 
} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с  
Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једн 
а мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је В 
 помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић св 
а.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Г 
 па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно 
уда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и  
 да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задо 
p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но  
, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онам 
 да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у но 
ко сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад н 
{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бит 
 умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет  
о истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго о 
рма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам пр 
увао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треб 
 прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита ј 
ам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Са 
»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одгово 
редио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, 
 прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} 
тко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом д 
.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около м 
му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве  
оши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши те 
ш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} К 
 поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> < 
еба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узе 
вао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гри 
еликом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за т 
о му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се рад 
ао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао 
рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о 
 од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мора 
 у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао  
е то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило 
какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село.  
но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганим 
ј невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за ц 
ом из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p> 
 Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је д 
шла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку 
еднако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пе 
, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S}  
 га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бив 
онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љути 
/p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p 
ише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи 
истао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого г 
ста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један о 
p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} М 
о његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам,  
е?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, а 
 пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни ја 
ало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је 
анске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо  
исам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао  
дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто п 
мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја о 
нда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобит 
 човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљин 
им се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{ 
 никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апе 
 ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; за 
ију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој  
 зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S}  
га <title>Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ослов 
налан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам 
Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бит 
о талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пун 
, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, н 
другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живи 
, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} 
зите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p>  
</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено д 
 да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане,  
 од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа 
и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S 
еди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, уве 
само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Хан 
и њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} 
та.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но как 
> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош би 
раво да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране зем 
, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејав 
сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ј 
 тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и 
«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе бл 
тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко  
це куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он  
 и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете  
е без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте  
Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једн 
е да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«< 
ме.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни  
дио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} 
тујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа  
ам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног 
е нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узет 
кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам  
им се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ дово 
ла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од  
оналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили?  
, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пу 
} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb 
ћ.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{ 
покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 7 
«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут  
лики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек кој 
л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета н 
ам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред  
 су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало тре 
е млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба  
S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намир 
рите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млог 
подине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љ 
млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»З 
госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко  
т има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Кад 
говорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми 
његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно пос 
имам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте  
се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико  
 опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и кал 
 сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалит 
ко уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале  
нимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све  
 новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопан 
тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунст 
осили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатн 
, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије 
 Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и ф 
руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо  
е лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно см 
ло фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја 
 исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се,  
ћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском  
обро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глав 
>consilium abeundi</foreign>, то толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит 
свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</ 
 Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живит 
 су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Зна 
кви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме  
 но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У 
ешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво  
од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо 
сле друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му  
Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја  
т, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се уд 
а би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говор 
рану бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те о 
т управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао,  
 често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S}  
 су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} 
кву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока,  
 да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало са 
окривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би 
да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башт 
 и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апе 
.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено н 
, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све 
и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си ве 
штитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зи 
је ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такв 
устрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</ 
времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, наш 
зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или тво 
и је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти нис 
са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, з 
сбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли  
ста.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S 
у, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил 
е добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил 
 живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} 
>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије  
да палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он  
.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки тау 
до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бр 
 противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу 
атор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда  
г другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курма 
и си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек 
м, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш 
је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најма 
»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо јуратима.{S 
 са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на  
ике рафинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те  
оле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> < 
} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво п 
ме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлаз 
</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не  
 Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу  
азао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непозн 
кала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе  
ња тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Отк 
овићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам п 
нковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није 
лес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић  
ожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ р 
 изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без м 
нем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам  
 он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад 
 опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра би 
а један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Каже 
свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскуп 
ић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичић 
</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, ј 
ње дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није ра 
реба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насм 
«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас 
 исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ т 
л’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој  
ајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</ 
ћ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери  
тврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Вид 
Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку н 
 гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и т 
стали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ћ 
Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ос 
лим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића. 
{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му 
ознајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и госпо 
»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви у 
због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да  
ити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</ 
оће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} 
лити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гр 
ви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{ 
аква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена не 
екамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гај 
једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркс 
ије то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекц 
и на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећ 
ле бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаниц 
икакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и п 
ур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се  
 чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући,  
 сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и 
Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио  
право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни п 
«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобрава 
собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« 
167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја 
лан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>» 
шко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опр 
гостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Ч 
 човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово 
ти.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајем 
 мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.< 
Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је 
 се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не 
мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S}  
спрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, ка 
ости, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричи 
дава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па бог 
 па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му 
 одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једв 
ћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Хермини 
оја једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем 
 гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га 
и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зат 
чила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије 
овић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда  
едалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав 
 <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, он 
ве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, 
у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје прел 
ог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племен 
се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>» 
а шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да  
се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</ 
S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се 
ам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми 
p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p> 
ече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Да 
му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако ј 
И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нист 
 и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да  
д у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, те 
{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајви 
ка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика п 
 опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пу 
осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу 
 је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче сву 
 нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>» 
ажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду осо 
немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта 
ат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје ми 
ем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему 
рошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су  
 себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на 
е Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из го 
 он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти ј 
м трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, о 
</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални,  
ура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма поч 
 против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поч 
} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годиш 
а врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај неста 
хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ј 
милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа ј 
 ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, 
а.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребаци 
о, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остај 
ати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам 
?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продава 
у фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чик 
{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па  
а чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад н 
 врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од њ 
Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавир 
мити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће д 
је за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу 
спођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мо 
вестије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је 
о жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу с 
нем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{ 
оспођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S 
о!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновењ 
ремда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми 
е што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није 
курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«< 
а’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само  
мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јест 
ати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи. 
ли нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће  
од пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јо 
о било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то 
е у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми о 
на усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изн 
0 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима 
 донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јо 
елема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узе 
ешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’  
рбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се поч 
и ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо врем 
евао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од 
асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је доз 
тивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, 
ам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви,  
лики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S}  
овати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шег 
 поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господи 
 данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења же 
ри фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја ба 
је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p 
оло четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отиш 
 Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако  
то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенан 
 били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни 
рало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју  
еко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура;  
е бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате ва 
</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писарови 
јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њи 
најглавнијим магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам ш 
а, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, п 
имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижо 
служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли мани 
димо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p 
ала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје  
> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче п 
Непријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер  
1" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције о 
тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и и 
е и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим п 
и, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и 
едва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места 
ујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што  
 берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој вар 
ира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и он 
ели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу 
иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу  
то сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сир 
ени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем т 
 Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p> 
 и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се  
да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме че 
овољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал 
Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатр 
да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} 
остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачкови 
{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмеј 
о, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није има 
у, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми 
мо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Р 
срећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више у 
ачин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фра 
агодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искре 
м једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки 
на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p>  
S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се 
 оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви  
 ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред с 
и да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно 
ан каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми г 
 треба после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била ве 
и, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <p 
ави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим  
ре комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет припове 
’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p> 
м; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад  
 звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једн 
утра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој со 
им се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.< 
је могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо о 
фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао  
осетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p 
{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте,  
/p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, и 
} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је  
да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" / 
о ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику 
иста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш 
њивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла! 
недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да 
ка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натер 
 отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко  
нтересаторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог ста 
ски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S 
лике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме д 
а чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна  
њање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган 
ржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година с 
оло Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже н 
 ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао су 
ксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да  
, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да но 
шнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој в 
{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госп 
рилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву слу 
мали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас мога 
> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, т 
 мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно  
да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери 
.{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити,  
у насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, т 
ка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за с 
а је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, 
 који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе  
да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранк 
 у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо 
ник окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са 
кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p 
ујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сек 
чи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија ж 
оверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за мој 
војка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био он 
је.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Г 
S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој  
гу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко иска 
то.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и та 
ајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека 
ад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем в 
{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове  
и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде  
 но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог  
им мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од коров 
пруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт 
хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ 
е да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал 
ти... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна как 
ао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан  
овац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треб 
 пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p> 
 моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и ј 
сићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам  
те године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се с 
 ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једа 
дно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом 
омиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдан 
е сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб  
канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметну 
 из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портрета 
наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати  
имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који ри 
!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и  
 да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршил 
ш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у и 
низност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака 
вде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, же 
 Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање п 
ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на  
ирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад ко 
 жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо 
 Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам ма 
се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не са 
јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће о 
<p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био  
у.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, п 
ији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим  
 теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супру 
д два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми 
 је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час у 
ошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом пр 
о какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједан 
ре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се  
 фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у св 
ест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само  
едно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедир 
смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га д 
 ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откин 
} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно  
куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао 
да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокети 
шпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Ре 
еца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати 
 обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се в 
 већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бр 
оворити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати 
 оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Хани 
S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој  
ажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је о 
од њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, т 
ље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били 
 госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, п 
 свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сп 
а вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам,  
к не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо л 
ази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Б 
 У танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још ј 
већи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу 
{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите с 
радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са свој 
на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> 
о од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, 
 кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад 
{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женс 
ко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео  
ћи панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја 
својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, 
ајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомиња 
Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, ни 
S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S}  
о да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пи 
од треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами к 
па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па  
л’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Ва 
 два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред м 
ивати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и 
p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми  
атре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год д 
 ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с  
и, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта 
бију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био ук 
ем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја 
ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, 
а.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао. 
о поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> 
ају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни са 
е навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; ми 
видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Мл 
пет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је ма 
ха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с на 
изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог добр 
кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је баб 
е здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао так 
3" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет ви 
аша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да  
 а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим м 
је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, т 
 једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја 
емо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куд 
а постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоње 
сант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, сам 
у, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан 
 управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се 
 био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клај 
идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они  
та Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је ув 
артије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, т 
видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то проб 
 једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина  
ћ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година,  
’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Т 
’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су т 
 надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Мил 
а ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат њ 
е, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом н 
 како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, как 
мо једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држ 
ко све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p 
и би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој жив 
ником <pb n="138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко  
сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондициј 
у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, не 
ш већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одм 
су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време 
.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Ви 
, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми 
њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлак 
 познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у на 
што није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не по 
 камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари,  
ње, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па  
p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ бли 
мити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака  
ш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара не 
 се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га  
 смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге 
ја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је  
тој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} А 
 ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div> <div ty 
/p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ће 
p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био 
ног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га мол 
мо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она ост 
</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољније досада у животу 
ао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се св 
силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb 
 једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други 
сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме д 
ва-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу в 
 тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд 
о и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је 
мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре с 
 долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што зам 
о, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у  
м магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на  
не ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом  
 га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад 
Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном о 
у.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни т 
њера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе кув 
да опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда 
нуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и мо 
илостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p 
>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одм 
p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био 
је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговара 
 хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да 
ад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} 
лем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није 
утовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да луп 
да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био 
е осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскин 
и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што  
мо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да 
> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела ј 
у ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале 
 му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чи 
огатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад  
диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуст 
звишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадб 
 доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, 
нио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам  
срећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Г 
ам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу 
ени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости 
ије ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, 
 на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ дево 
 живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> 
, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> < 
<p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао. 
у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан д 
правитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао  
 отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте т 
ренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ 
 нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут  
, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</ 
ао дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да  
је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу  
њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код 
p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само  
кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна ле 
ао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира. 
ше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може,  
зик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и о 
ладима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам;  
ре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.< 
који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном та 
јбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан ен 
немо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то 
га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији него др 
о да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведе 
{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт 
а на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <fo 
е поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и то 
невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и  
ересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, 
у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, н 
.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити,  
вонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да  
ди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем  
 Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да  
Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S 
е покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја 
и се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на 
м, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Зн 
поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задов 
 се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p>  
стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S 
, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи др 
сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд у 
сфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на  
м на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио 
на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отили 
мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те шта 
и.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши  
пут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до јед 
оворе, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао 
езу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послов 
То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле,  
есатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онд 
а се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди  
Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>По 
адобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је 
ек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога 
ам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мн 
е био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке г 
.5"> <head>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека 
сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. во 
човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле 
S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја,  
свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја у 
 тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа 
варао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње 
ко хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас о 
> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје  
 у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, мило 
 ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом прилик 
утра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна не 
 сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се раз 
 на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по ст 
ш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој иск 
та!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Бил 
ка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мис 
учати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет од 
 сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="2 
 изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није 
ћу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није б 
 су га слушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више р 
е мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно ч 
ли, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ 
е то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ет 
Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’  
.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци 
н, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не до 
 чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого в 
 човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одм 
еће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Руни 
друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти  
к му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, 
 ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у шк 
ву.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фа 
изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је. 
дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на п 
ао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са  
!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш 
бру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новац 
 девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Хани 
ни је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и ц 
рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врући 
} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили. 
лимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њ 
ершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад  
ола ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бран 
шем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан по 
 стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођем 
а покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p 
} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир 
ци шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Са 
ла.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две  
го мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, св 
ко већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чист 
 је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца  
одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ д 
рог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња 
о све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p 
дадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је п 
сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде неће 
омандант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам  
 само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови 
да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му с 
сао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планир 
 манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и 
ли су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код 
ри миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први дом 
 чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само  
/p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’  
олазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактици 
ица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Пре 
јега судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводит 
то више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају 
мурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је види 
 и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара 
традан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођ 
или су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро 
нао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је б 
S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке в 
 лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који  
ру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам 
ку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави муч 
шњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују. 
 узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S}  
ог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шт 
 свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div t 
дбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти д 
ује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Раз 
 о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закљу 
и овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаро 
} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Га 
етим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике  
Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправ 
магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме 
 тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да са 
и верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот 
адожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе  
не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, 
њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вија 
нко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квар 
рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чис 
уран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то  
е: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно прор 
а, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <div type=" 
дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да уз 
 тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта  
ла неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми  
и је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb  
 је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом  
о га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«, 
ваца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да  
p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се о 
једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код ку 
и.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру 
ео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо раз 
аци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на 
 би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а 
зати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад г 
је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био прек 
ешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо. 
рађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S 
изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ 
 ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да  
 а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>К 
о.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако с 
 нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p>  
 тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта  
су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мис 
учим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и 
у, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Хани 
досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом с 
да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пусти 
ће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И 
сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из 
аснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обад 
, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будит 
 као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад 
иле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фра 
 Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чув 
"155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето 
ко ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Нај 
 замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но 
репречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} С 
тура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{ 
.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пр 
ам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек око 
S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на п 
 се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера. 
новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персо 
се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, 
p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био гот 
е отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наиша 
лед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадед 
ко претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње п 
.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак,  
је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Ла 
ати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} 
еш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу 
 није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S 
а су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све 
ривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранк 
аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли д 
м реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената 
ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили. 
тињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку,  
 бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, он 
па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим 
Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да пи 
изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема с 
и, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад б 
} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{ 
не.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку,  
етстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли с 
вир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, п 
н каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта 
додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење  
нпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице  
ића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све 
ба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавит 
 којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> 
и’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, 
ске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се сам 
оже бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, 
тану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на в 
е.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да ми 
има; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад с 
рими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо. 
ој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партиј 
лем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју ми 
 било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико  
о.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобра 
а ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му 
 волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинс 
оја би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" / 
ом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла 
бро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет в 
оји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем 
државају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо през 
да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочиј 
ступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржава 
 он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић н 
ата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо л 
p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је зна 
ког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклон 
војку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам уд 
о због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће св 
разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни р 
тоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путн 
иком постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{ 
о радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он  
ст, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрос 
заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су  
това, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад  
о кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нип 
е добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се,  
ледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p> 
 а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби ж 
а смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћем 
 немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да 
а је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је 
био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, 
овеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном живо 
и на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сир 
дашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди  
енбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане 
о, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Грив 
носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена ниј 
о имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко во 
 нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{ 
ити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин 
само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, мож 
обити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је  
ој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’л 
у, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! —  
га мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко с 
ет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се н 
ругу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изишт 
та јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стран 
а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хирур 
ри плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-т 
ест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера  
 се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није  
чка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале 
тимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фр 
 савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> < 
 остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари го 
удма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ о 
ца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој  
ву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја вел 
госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда с 
или-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може 
ло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бр 
зе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице п 
десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Ва 
ти«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е,  
па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младо 
мо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> 
а.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{ 
чера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже  
 обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, 
тора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја поч 
ли накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она  
с, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га 
и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није  
е до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детет 
апом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уж 
 нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави  
еће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему  
је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу риб 
 кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јур 
терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна ж 
и, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима:  
змемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида с 
ели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> 
а свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли г 
 се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} 
вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом мило 
 па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога шт 
екао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најбл 
"133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угас 
ну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а 
се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало ца 
е која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву 
</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више  
 телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само 
творена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом 
с!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си б 
 она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је  
.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Л 
лите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опрос 
о искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату  
»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Ч 
шега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг н 
ме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ра 
колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем н 
анко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд са 
 су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Св 
ло, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, п 
а.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло 
 чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шт 
е скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је вре 
b n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унт 
омаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне  
 <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само ф 
 гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол 
тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски га 
вић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо  
!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко 
г лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да с 
амт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прек 
нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди ш 
орам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим ст 
 гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, креч 
 и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напосл 
е то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узр 
јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и м 
наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сам 
 <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се 
здравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Мож 
е се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем в 
 издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, н 
ића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сло 
еданаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради 
 сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, ј 
 достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живо 
 ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутраш 
ако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам  
де пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика ос 
 на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но 
{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="5 
уљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног ме 
<p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу 
апред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, 
допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у сваче 
аљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И он 
да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p 
мо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код  
ристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо 
ет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује с 
имо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи ху 
, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} П 
 <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе и 
а, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после  
 ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљ 
јд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита 
новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостиониц 
његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па  
еро и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо дикти 
и пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Н 
е ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две не 
 но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово ш 
пуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су  
 <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка 
обије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умр 
гу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посл 
да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност по 
{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{ 
ко ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је 
празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сиј 
у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сат 
д куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{ 
 да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Грив 
ће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни  
равна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. 
ко сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си 
ије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и сам 
202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другари 
ари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у  
пође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој н 
 Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њо 
} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не 
 женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ п 
то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</ 
е жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће 
дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и  
 у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашо 
о живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет 
е да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, п 
о и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго;  
 какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувств 
о што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је  
анир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућ 
 кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ  
анку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче  
ва, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то њего 
вић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале г 
.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ 
не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преот 
дити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка нам 
знајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.« 
лфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у не 
 кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре ни 
 је презенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пу 
утици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, де 
аже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бран 
године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потс 
ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па с 
а увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић 
.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе  
во је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што с 
накав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични 
а; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задр 
чена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, а 
 Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> < 
’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића н 
лу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не в 
као би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца  
г је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким  
ранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сва 
алант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта 
овића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S}  
S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па  
ого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красн 
то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала  
, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жал 
у скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-От 
="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути 
ића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико м 
о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би 
оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати. 
тукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам 
е.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, с 
 пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ кара 
се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора чов 
незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам го 
вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојак 
е којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И 
, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; са 
уго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мр 
а, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види с 
хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет годи 
мо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке. 
а у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми н 
оћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«< 
доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске виц 
 то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми ка 
ам о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао  
прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима вид 
 кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав  
 и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S 
то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши с 
ост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се п 
изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита 
ођи Ливији са фотографисаним портретама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претст 
 оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао  
/p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прел 
но срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако с 
ега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по ц 
бити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мно 
ер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га 
онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а уј 
} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај  
отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; 
вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу 
Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је 
 дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, гос 
ква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% 
езнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко 
ина, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код кућ 
 то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} В 
 исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми 
јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је п 
у, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим в 
али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу со 
а заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте  
 ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у  
пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у сел 
авим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и но 
> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим п 
 прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мал 
ући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му с 
дим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ т 
мим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главн 
 једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, 
ре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли уг 
 Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ св 
. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је 
итамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопочитајњејша фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При  
 се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо  
а-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пурге 
о не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она з 
> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала,  
 треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, к 
нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не  
и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и  
 декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна ј 
етар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бр 
учамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Ч 
, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Хани 
јбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају нов 
p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је 
, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма 
м најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему к 
ила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се  
те до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један  
е?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад бољ 
лови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} 
у у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама м 
</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Не 
поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а он 
 моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} П 
радује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали. 
ам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда жив 
есомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка 
ање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> 
ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисм 
ам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је  
Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечер 
јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једно 
е; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Ма 
 ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S}  
варила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој ку 
ће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом. 
 са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је  
ио.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли 
 останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Св 
кови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас 
’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супру 
имети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, гос 
едно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрада 
S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велик 
седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину 
ије никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред с 
у је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет  
ога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смеше 
едње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле,  
нем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати,  
твари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовал 
а тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а 
сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тр 
о интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте бил 
дма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да н 
ице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућ 
било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Р 
ћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чи 
аере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере 
аметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава 
да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} 
ати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист 
ем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гр 
 а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по в 
да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се дав 
о преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варош 
 интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«< 
једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фра 
од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извику 
к што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав  
 Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, о 
с слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те  
ше ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који 
к да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, ф 
као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце ле 
исам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао о 
хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и 
о четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме сам 
 Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори д 
S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и д 
је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је  
 помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим 
лија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће  
у напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје 
ао ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју  
цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и ра 
а страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и да 
фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још боле 
стајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су ко 
ила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. 
у, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја из 
.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> 
дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дал 
у сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участв 
, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — сва 
далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учин 
ава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека:  
ди госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Г 
дном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали 
ранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се све 
е уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угреј 
ак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили  
у штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опе 
пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по  
лијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до окле 
вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} 
морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што  
 и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе т 
т, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не и 
в уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како 
здати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све 
брве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више ну 
 џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писм 
на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуж 
ут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи пр 
{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш пр 
о главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по 
га века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили в 
а.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{ 
висна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гр 
p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се м 
ар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада ж 
} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама п 
 држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга 
на откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" / 
претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривиће 
ише оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли с 
ђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу 
Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећем 
ва и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије 
био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту 
, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хте 
епо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек бори 
ту и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију вози 
ате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром 
 ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек  
илија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S 
и ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је 
ргер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрен 
ворио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, а 
не на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика 
 <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем 
стао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестр 
p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа  
а Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одго 
љи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га ув 
 кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} С 
атура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија  
и се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти 
језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који ј 
рали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он н 
Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини  
и право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p> 
p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S}  
ћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао  
 дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја ј 
 залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала  
то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас...  
ти следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде  
е пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично,  
ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу  
p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чи 
 понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми  
ри, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са такови 
ти у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то ист 
бог другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске кур 
арошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је г 
рона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали. 
 дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са де 
мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претскази 
д ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако  
онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав бл 
</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојк 
ђа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га поч 
 дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све неш 
 границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман 
 Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој с 
} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане е 
в; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска ка 
се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} З 
ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p>  
и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и  
вију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, 
фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред јед 
 и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замо 
лити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни  
ни.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може  
Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату 
чка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те 
>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да  
те, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко 
а, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићк 
објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да ви 
.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити  
образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} У 
овек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у јед 
то.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убр 
а нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обуче 
ица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога 
ему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S 
у варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једн 
 на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седил 
оста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја жел 
зговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једн 
Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је 
 му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранк 
е банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ 
е међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те  
 Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} К 
какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу,  
ислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, 
ати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и 
мину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва п 
ад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент 
>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све доб 
 кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S 
 од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер м 
адоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим 
еприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је ж 
поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција жив 
 са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, је 
аковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету,  
{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, а 
 ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред о 
/p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого 
.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да  
је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним 
 посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{ 
го не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за а 
е за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дал 
таере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучил 
обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ниш 
 господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена у 
 и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, д 
адно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад 
ома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи о 
плацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетај 
 одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госп 
иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у друго 
ет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После с 
де у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели д 
«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p> 
девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим леп 
како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води П 
S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски  
е кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био 
 Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p> 
 није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице п 
в.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Ка 
S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се  
ранцуски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју  
ићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умр 
е ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју за 
о је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, 
курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, т 
а.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показ 
на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући 
 тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; 
 седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело вре 
раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на п 
— упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари 
 проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак  
ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чу 
{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер 
сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је 
ан има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p 
ам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је  
 овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је поче 
лирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако велико 
в дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљ 
то Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви 
 Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каж 
от!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S}  
м додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам  
меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба как 
{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p> 
е најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Т 
 ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цуке 
рећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ ј 
човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.</p> < 
е преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да им 
</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> < 
Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Грив 
 не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст с 
дним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је в 
м.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу  
ода човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по 
, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у свој 
рати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповеда 
 ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају  
 <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са ни 
је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S}  
 млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> 
ступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио пр 
еља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> < 
 регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш 
т’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја б 
ш; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, з 
велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>» 
светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете 
ажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Ви 
има приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n= 
уги, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S 
з већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна 
дњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог о 
теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Са 
 да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера  
м пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу прете 
се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> 
<pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна  
це, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пи 
о ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не 
ира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> у 
но живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, 
да колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда 
 а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је  
г талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље  
 каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седел 
ауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров св 
ао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао 
аш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар прелом 
раво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и м 
да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> < 
изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша  
ика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још  
ан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, 
S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а т 
ладу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећ 
ала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што  
 да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме  
 Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје  
ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати 
из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од 
, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са т 
 после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па ок 
иљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је вар 
често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хо 
> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави тем 
 школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од прво 
бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила,  
анденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има до 
 љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с т 
руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту к 
омињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад ми 
у припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледи 
 прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најп 
ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гле 
ој вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бира 
очну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се п 
ем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ  
е шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до п 
одили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар 
руг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»А 
 дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О 
о носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, 
?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми  
ажим господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не сас 
 преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је б 
амо то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност 
раг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може ж 
овом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио један 
ође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то к 
ам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко. 
де и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; 
 нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздрави 
елики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посл 
"191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говори 
вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми ка 
 опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли о 
амо долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам  
у га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с  
трескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> 
 Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.« 
} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко мет 
а женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио  
ртвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ пове 
оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S}  
о.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од м 
а; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не 
 с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се 
 страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости  
Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} 
 да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла 
 дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и после 
 Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио са 
не.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Б 
ат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капи 
роучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље 
ске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, 
} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па  
о је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи 
р само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и  
ижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица 
 Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене с 
едемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опе 
»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела  
и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S}  
ан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју 
чи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и п 
 муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвити 
ер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе пре 
потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»В 
, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест год 
још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мал 
ди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води 
у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Ш 
 потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпо 
исто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешп 
е судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које 
преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати 
> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?« 
 одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате  
онила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом госп 
конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не  
ене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне  
ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни  
 детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} На 
којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Слу 
ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} В 
огрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се мог 
<p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако с 
таре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку  
е послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па ка 
ног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па  
ог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, криво 
 нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ  
b n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати  
ала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као  
ити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако  
> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то 
у и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!«  
се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са т 
то ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и ч 
 ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју  
о је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Пе 
 Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скин 
ити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај мале 
 остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто ш 
мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо  
аба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег 
ега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дан 
не; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе  
од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но  
 Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер т 
ка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се 
Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не мо 
од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желе 
а све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S}  
 газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по  
 каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш  
ођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се  
спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напос 
.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други. 
</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу  
же да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео  
ушом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па ш 
Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац 
ратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на 
м, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа м 
ње употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чик 
клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мно 
о пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, 
ти гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је  
{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђа 
ма свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта 
т воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који 
ти познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, к 
 и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили. 
знавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди см 
 сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} 
.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву  
умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојо 
нде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чи 
зент у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi 
а га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забун 
пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваш 
 он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни  
зу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати 
>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то г 
рши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, 
 за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је  
ако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши 
ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула  
био, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гик 
ти, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ  
уће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге,  
писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Б 
ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бист 
еда, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна  
Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами н 
ожен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске  
ила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још дони 
н, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије  
какви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет с 
а, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би д 
 имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ 
 Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће к 
ање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не ра 
а.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, ви 
амо да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу пара 
анко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на м 
окажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа 
 већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мис 
се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с  
 баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који  
а бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бр 
пет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог приј 
ао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали 
тику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винск 
Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно ш 
јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мал 
ора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; ч 
«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« 
е се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт 
ести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгл 
 о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузиј 
 бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се ве 
S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је 
 време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође не 
опада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађ 
Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <q 
о другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div typ 
ао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како у 
алим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем  
м усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код 
ајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па м 
и.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чист 
. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насм 
ром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзам 
 нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им прави 
 је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парч 
 свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отиш 
гледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ с 
разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </di 
о новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе 
 размишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; 
е рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су  
Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упозн 
било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Де 
.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добр 
вали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам 
/p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако 
једна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву? 
д кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су  
о добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, ка 
p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чу 
лио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, 
као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} С 
} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p 
д дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако  
S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту најви 
етету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад 
ну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да  
тите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се же 
о ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што  
 теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранде 
безни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти 
дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, 
рка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’А 
што.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елеган 
будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави 
} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у не 
н Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на 
ав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време 
љује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, с 
да, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> < 
 и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</ 
што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Ш 
кову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Амо 
таста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то д 
м и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве 
згубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо  
у испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па н 
по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и бога 
ли Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостој 
ош како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшил 
да навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, а 
ет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници. 
одаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању  
 момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} П 
ом фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Ру 
 коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p 
нглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они п 
обро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госп 
јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практ 
ко задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим. 
орцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста 
ре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити д 
тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на оса 
1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Де 
 ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> 
, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше 
 ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу од 
ицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у с 
?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S}  
д друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне 
о имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год 
тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете  
 преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлам 
и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па  
ика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови пов 
ешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Х 
а Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер с 
како женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре ум 
 па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, з 
еја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи са 
е, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо  
ију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’  
Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми  
/p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, п 
, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор 
фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одгов 
д видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, 
ма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји,  
че.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се 
пођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ прод 
Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики т 
а не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам 
и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поу 
ко управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцел 
ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет фор 
е гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом прилик 
ту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> < 
осле ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три са 
јте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој  
наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бра 
ни Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да 
ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Г 
ило разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, м 
олео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’  
какви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја  
е?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази кр 
анко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине 
 судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволењ 
јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостив 
тпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поруч 
?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте м 
ивота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и друго 
ло она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско 
S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити 
>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p 
 Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, 
 ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од  
е то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи 
ореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Баби 
 <p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интере 
а тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па те 
рајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу с 
љег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> < 
S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије 
5" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалто 
Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријате 
тво јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, 
 и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ниш 
о лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме од 
} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам  
сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S 
ор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе  
ла сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Ч 
S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до  
 јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p> 
тари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није 
очас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’ 
неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p 
 н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег  
а онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; х 
учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она  
ћи, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархер 
л’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натр 
ра, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе,  
ет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, м 
ало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у  
врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер! 
{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило в 
бе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, св 
што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, 
богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми 
о их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писар 
м квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ п 
не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе 
се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; им 
е доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који с 
е у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: 
равља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са назд 
упљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим  
јла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S 
једаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком 
 на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам нес 
ова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина 
ријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и  
 ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p 
знао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, 
 да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом,  
аора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би 
да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њ 
спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зај 
нцу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, 
о.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> < 
ође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Дес 
е лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около п 
 смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило 
, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпо 
тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за  
авали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ до 
и су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постат 
 ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали,  
о свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео 
 па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено  
д мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n 
ио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, 
 су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Је 
 један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више 
 солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно 
ња.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад с 
еност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{ 
« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајло 
 му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за коме 
S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица с 
, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и  
као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила 
Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и  
 једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би 
ет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он  
а личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један 
ени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n=" 
Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15"  
 сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у ре 
ао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно припов 
аки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер  
и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједан 
 била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт 
а ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми сло 
ербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема 
 од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурн 
нбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт ма 
рам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца н 
} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као ка 
.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођ 
 и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно  
гат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни госпо 
> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам  
и верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке,  
ек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да  
гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљи 
шкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздрави 
данпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва до 
оље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и П 
ем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p 
да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе до 
м да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим,  
о ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} 
е да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спом 
p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Ме 
 понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да 
ић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могл 
а блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био г 
горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" / 
тарац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} 
н и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господа 
’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још 
ближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{ 
</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није  
ајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба  
лих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што 
спарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја с 
и, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p 
 више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељ 
 да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p 
д своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за 
рце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она  
 се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки ч 
сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића  
 не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, т 
а ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бриге 
 најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођ 
 буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жал 
куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S}  
есет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне 
је и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је уда 
чнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити ј 
ам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капи 
види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онд 
ве за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула 
олим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p 
тве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ 
ожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живо 
/foreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру 
едан велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гри 
сврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда  
> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па о 
јимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са с 
{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и порт 
обвезује целог живота пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S}  
у, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p> 
е ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити? 
је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове 
раштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал 
у се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цел 
 између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља изв 
ању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене 
ро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћ 
ли да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се госпо 
ећ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жа 
нима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.« 
е и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити м 
ао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ 
штера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма к 
жава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан 
 кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан ч 
ве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су  
ре осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познат 
равила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад  
нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а 
њег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја 
а удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и д 
и.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да  
би код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што тр 
тати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели оста 
анац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам роб 
{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па м 
рог изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд до 
та да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољ 
 је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красн 
 учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се до 
ђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} 
ну, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, за 
 Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој к 
у; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајет 
ка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S}  
ао неколико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме  
о, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја  
 готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} О 
ити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна бил 
ј да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад 
 могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком 
у.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да 
 ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p 
ти, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> 
цепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде оста 
 оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да  
ата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</ 
било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди  
 неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, 
рзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S}  
 обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{ 
уће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у т 
ријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се з 
мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту ра 
пита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као команда 
м да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њ 
везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов  
ао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p 
 — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар  
 Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S}  
 да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентног изглед 
 канцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег 
ду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам 
љу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запитк 
 поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је јо 
 био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p 
а; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко  
, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па г 
> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку  
 се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све  
е једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но п 
 надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p 
је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су ка 
онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром пут 
ланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепш 
ишт’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на 
родревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портре 
оре што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо  
ко, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује 
 без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соаре 
нио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се мора 
ведати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављат 
ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пит 
пет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ић 
 гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, к 
а страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ дога 
м ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> 
донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Ви 
Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја 
ивити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лој 
бе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да 
анџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе 
ко у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијам 
гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу 
е.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је п 
 друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, 
канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кож 
лко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју  
сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> 
а почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад с 
темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, 
етске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клону 
звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочек 
вој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по се 
то год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене 
иком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ 
једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и ве 
столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи ка 
самака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступи 
е радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p>  
е допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пр 
о би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим  
ави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било 
падала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било,  
 показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју  
сад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер ј 
 моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p>  
јатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кол 
 Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако 
а све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су  
и ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p 
.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Упра 
те уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва  
философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да 
најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к  
у увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S}  
а писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн же 
о, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који  
страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић 
реде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колик 
 ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани 
вој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража и 
Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мен 
 л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, м 
 овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се ку 
’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и в 
ави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се  
кођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти ш 
</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздр 
чег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало д 
која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’ 
 се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо с 
 су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како 
ом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Свет 
су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакш 
речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; види 
а телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном. 
тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бра 
мета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па  
{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме 
ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре 
Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да ви 
гу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, м 
 задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо 
} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за п 
рдинером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У па 
амо тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Т 
ере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет  
ам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми с 
едног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке 
даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас п 
лео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p>  
} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не 
ранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама 
 могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за 
ма... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и  
н, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право им 
погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, 
нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} У 
остим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам 
ист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слу 
 Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, н 
како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш  
е мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то д 
душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће бла 
ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми  
авио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми ј 
високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне 
овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{ 
правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег дост 
ју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта  
личанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, д 
 мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти ника 
е Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ 
се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је н 
дио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво о 
.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђ 
«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате ова 
.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ  
"46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и б 
у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звон 
е под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но не 
 извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као л 
.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извини 
ко одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујин 
не желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</ 
ао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се пева 
учка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј 
 предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде  
очас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама  
одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну 
 срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам го 
еал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остат 
рача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да 
 теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, мил 
а.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојни 
.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, бе 
олдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина,  
или.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{ 
сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало за 
овори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо ка 
} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли  
ало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем с 
ом, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{ 
/p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је 
о оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири нед 
ма’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре  
 наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домами 
 значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се 
еником, могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми с 
135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њи 
апоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и  
а ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер б 
ила сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да и 
р мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији него други«.{S} Ов 
 јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има врем 
ко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уш 
шпектором разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, 
</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шиј 
 вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да 
 пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати. 
{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан по 
 мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били 
 ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаур 
ступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини чове 
тарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, т 
изирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја  
опи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није  
 Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приват 
{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у оф 
 клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ са 
 и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" />  
гантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна 
или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао д 
 алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо с 
избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност 
 из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната,  
<p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, ни 
ити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Н 
је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пад 
вића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зн 
ли, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хоп 
ери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што  
окушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} 
реблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићк 
док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био  
ти.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бр 
анком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека г 
оји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра ра 
ам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене. 
дан дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, д 
 не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја са 
да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устан 
замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p 
 да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више и 
моиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сест 
еду те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и 
S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да з 
 своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио 
но ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на 
 којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако 
ивићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда н 
па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Т 
quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији 
и како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће по 
 којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко нај 
 ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће 
Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стре 
ма доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми 
дак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, т 
 дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво,  
ца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало 
смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо мог 
е, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milesto 
.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу 
о.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајт 
 која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-би 
 Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо 
гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого 
м ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта 
гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала. 
 параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам бога 
ођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозвол 
 Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гу 
са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и  
 и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда и 
 руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад с 
ер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачкови 
ду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Ра 
p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао,  
то.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себ 
.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још јед 
брекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смеј 
риметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и он 
p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му сл 
 и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништ 
.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао кој 
p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка дони 
о, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао? 
онда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио 
p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако  
а.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе је 
нка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао це 
 уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људ 
 га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он ја 
> <p> <hi>Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо в 
у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја с 
 Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ст 
ш је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо уд 
оворио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} К 
ваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док 
и начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто 
немо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може б 
нили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> 
кву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: 
ог црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан  
 на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос м 
вде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакоја 
љ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио 
мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаси 
{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижи 
обро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет заф 
Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прим 
азати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад 
једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде 
је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му  
ији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Са 
с који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38"  
 разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ з 
ко се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше  
е болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резиг 
а сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко п 
ао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то т 
S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принци 
у чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је б 
муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он ј 
траживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке поло 
осили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент мило 
је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Г 
 што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива 
м нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи,  
ђе какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш  
ра, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се рад 
њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па  
школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу број 
 га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је  
у корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу ниј 
 досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Њег 
в.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање ни 
p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити 
и седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бра 
 ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним шт 
ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо з 
 му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На 
и већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстл 
а хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава  
 вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{ 
еље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад ј 
ове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамил 
дићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа  
арац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију  
 сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« ре 
 пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем. 
 генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су ов 
м, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет 
} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{ 
 јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину 
Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо н 
оћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S}  
који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудил 
чну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мен 
ошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учи 
о опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се в 
у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане 
<p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим 
вати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш  
 човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем мо 
ебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало 
дмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дв 
ебовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће  
се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао 
о све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала 
ћ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а бу 
 нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Го 
се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора и 
икакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један  
Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам м 
ити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она  
о смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S}  
 циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{ 
 па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицај 
 и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма дана 
{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ 
ко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бран 
} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне п 
на да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из 
да ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у н 
S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете 
рије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко  
 Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак 
а дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше. 
 он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутиј 
, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несре 
 да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао  
им претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га д 
љио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је зави 
{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} 
д никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо л 
и.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се 
; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта 
косно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја 
о!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> < 
Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишки 
се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Она 
емо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у 
пет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас 
 па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бран 
ину враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им стран 
унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два 
маћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{ 
сти.«</p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, а 
ивце позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет 
ем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек ш 
м се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бран 
та, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи 
 онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајић 
>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има н 
јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p 
а се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами 
седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао 
асни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђ 
це и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за 
Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слуш 
нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумов 
едном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непо 
а смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ  
не мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> 
 и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Ба 
 Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја  
stone unit="subSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно 
Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом пр 
љубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо мил 
т, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља позна 
 нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" />  
ис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{ 
<pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ ш 
је првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</hi> </p 
ицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други 
даме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке дола 
терхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негд 
о писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам о 
 Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље  
 шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет екс 
 каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати.  
ога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови зе 
ле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље т 
>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на с 
Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Ка 
запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разглас 
о је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ м 
Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути. 
л’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан 
ен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му по 
ођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро 
 ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; н 
ежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се ка 
>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски рег 
њу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код св 
 и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест са 
{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују,  
олази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њ 
рави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривић 
 да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’  
идити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канд 
живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ јед 
{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео 
ад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и 
рилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јо 
м да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p>  
 што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио? 
ру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; так 
о знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није бил 
а падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се п 
ни та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{ 
 га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам  
 писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се  
е је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће на 
 узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у ист 
н, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, п 
је да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна к 
и главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће 
 »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, 
јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски раз 
«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић  
 трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да ви 
ом кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената;  
{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне п 
би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’  
ма ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само  
 га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врл 
олем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић им 
 из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт  
.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три 
о гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ 
 само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други  
а, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у 
у нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, те 
ти, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи руча 
а избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разгов 
редени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоће 
 науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му запове 
ло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по про 
и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страс 
ило онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја с 
е истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па 
, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви  
рави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике 
ове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и 
ћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, 
ворио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби и 
аг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни је 
м фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се 
.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О 
је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменм 
и, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p> 
старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику вол 
се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; поч 
на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без 
ез да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав и 
 оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с  
 новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшеф 
напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика 
 се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео б 
да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бран 
, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери 
ве се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледи 
Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после п 
ежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу 
јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио 
 каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p 
’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допус 
то има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам та 
се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса 
ћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S 
ктор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е,  
ић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, 
неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, б 
е богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито  
проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да ре 
«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха ч 
ла сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам 
берунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нис 
?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хуса 
 то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енг 
е, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задов 
1" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ћ 
уваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} С 
а живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је 
у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не 
р’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту 
, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаро 
еликој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције сто 
 дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не мо 
дајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам ви 
тњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик 
 кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје 
али румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Вену 
о већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женс 
 свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је та 
е уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком и 
ном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истече 
она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} 
о Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој  
.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом ме 
 памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и он 
{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела 
 ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Л 
е на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу до 
а по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; 
то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем,  
с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју св 
од господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они ко 
или, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако вич 
 вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он ј 
паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фал 
реповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ћ 
аша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p>  
че, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што 
чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да 
’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после 
> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра д 
 Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена ду 
 осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер в 
ио.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, међу 
 кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о  
тирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило 
ест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кућ 
 Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у г 
с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити 
’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и поход 
си ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он 
 кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бран 
у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам 
ом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Доне 
Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} 
аљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но до 
 већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потр 
»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> < 
о због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’  
па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опе 
ићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази,  
остива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</ 
ј вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, н 
био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку  
а сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан  
олико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Ниј 
ам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господи 
ши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад 
це мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам 
заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а ку 
а тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде 
не невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало при 
ржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски 
за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде 
онити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само з 
остива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све стариј 
} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши 
и далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично и 
 опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на и 
ођа, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада  
оји су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те  
та, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, п 
с дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, 
170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Г 
ати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ к 
 n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{ 
 хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> < 
ој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком 
и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и  
т ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем  
кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не 
е већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у 
де у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике 
ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбо 
ати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест  
пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим 
 визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе кра 
овека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> ње 
, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права 
с, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употр 
, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако 
м нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки 
156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад ула 
препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обој 
 већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу  
ом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и сме 
о нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онд 
.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, д 
ећ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> паж 
о инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако 
код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p> 
као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{ 
мо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравков 
олазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет 
м баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p 
 опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као  
 свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шеши 
ме цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, к 
у из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш см 
ојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се то 
е упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафа 
своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтиво 
 трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел с 
алочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им с 
а ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се од 
ранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је 
 фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препо 
ко и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’ 
днија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била нера 
ма.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићк 
са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и 
ли, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к  
још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем 
овиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви 
 престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду бо 
ким јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај 
{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Вел 
ћу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо 
зе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, тр 
 шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољ 
 сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту,  
, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Ч 
 најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како те 
двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду бил 
пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први  
за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња 
тељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изв 
 Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалт 
ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је 
најете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам 
ве то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене  
Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом  
} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он ј 
S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају сво 
еш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, н 
гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика г 
егнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{ 
го казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> < 
анпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> < 
олајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> < 
же брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то 
ва не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, с 
ј [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи тор 
 час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штум 
ебало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> < 
анко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замис 
 мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут с 
негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Ку 
начи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извин 
} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S 
>Наздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и  
зучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да 
м у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S 
сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исп 
ерујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па са 
даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у  
девао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је ме 
ћ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече  
онајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу 
и, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики г 
ажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около је 
 све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбу 
л’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су  
едаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’  
у.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репо 
никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S 
далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код 
е.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Г 
ио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправ 
била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соар 
ој задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гриви 
бав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети  
трчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>С 
 и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуд 
 изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим дру 
ердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него же 
получију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против св 
ста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је 
 само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} К 
м господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати натарошем, ишпаном  
сад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати го 
ај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и  
ринти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим пот 
како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој го 
зивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ 
наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и  
ут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и 
ешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, о 
о.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а 
 изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко с 
head>VII</head> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да 
д нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за нов 
већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био 
ражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао са 
оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лиз 
и спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и п 
р је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас раз 
у му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна з 
.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} 
у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице мол 
еблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>» 
 Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испа 
цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад м 
сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо 
на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем  
орамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, ш 
помињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгуби 
ку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље ов 
, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" / 
вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај М 
 година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту  
лагородном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то б 
ка није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фал 
 <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’  
јући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се  
чиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p 
 то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу но 
ром: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку 
 ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{ 
е иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и са 
 га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атест 
 код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ 
ак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили  
и неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у 
д, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај 
а мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли исп 
 — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак 
па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући до 
хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке прекл 
 да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала м 
зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канце 
и да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па к 
е, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се  
 Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо д 
 исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.< 
аздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци  
>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у 
S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку,  
азговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и 
тим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осве 
 је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раск 
 није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код 
мали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечас 
г’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, ос 
еде.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори 
ало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој ну 
 мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Ле 
аки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам р 
.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и  
 пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтел 
Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим 
ану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже;  
и им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, п 
ожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сес 
оручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сас 
S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се дв 
о: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обд 
и, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав ж 
> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> < 
дунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали нов 
; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далек 
 држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи т 
етра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковат 
 удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да 
нцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клевета 
а моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рун 
"195" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> 
ени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скр 
ику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили 
ко мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не сти 
се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ј 
оја допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p> 
же, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се т 
 Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи ко 
/p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — 
добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас  
ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и ди 
тум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћ 
 однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи 
 неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он прекл 
аједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је 
р обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p>  
{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролаз 
реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг 
 пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће од 
, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвута 
оје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем 
ојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојес 
ју дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p 
онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем,  
а чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{ 
’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућн 
лији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, пови 
м онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровић 
ј дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине  
</quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић јед 
бе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, забо 
ме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солида 
</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не б 
ју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика н 
 њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не ч 
ућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} По 
је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше 
а деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не 
ењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше В 
кономији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав  
овић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће гла 
де били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију 
иђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њ 
»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и п 
до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба 
{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајић 
к, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристат 
 опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам,  
.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника 
бро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> 
овали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу  
 подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је о 
 сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа 
у, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић 
е старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош 
брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима г 
и.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} 
, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од 
олу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} 
рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни и 
 има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд плано 
е по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око 
ужити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} А 
 на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«< 
 свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{ 
је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и  
егао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај! 
је.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато уз 
S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да 
 могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Д 
ра.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бра 
вићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ 
.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, 
то Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то  
рима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком стран 
осе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве дам 
ин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Ј 
>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба њег 
и, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево 
су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима,  
утра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару 
су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од т 
ијатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко 
е по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једно 
p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет  
 ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пр 
не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био  
«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би 
, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе  
 лице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између сто 
лела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече м 
устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, ми 
/p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад 
 још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у то 
 код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем  
 од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како 
 је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, с 
 лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p> 
«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb  
к, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дам 
Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, п 
осподине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми каж 
но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су  
 баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S 
вати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.« 
 ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; је 
но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра  
једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед ба 
Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} 
хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</ 
и; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти  
p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ т 
рећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју 
 па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>По 
а почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо,  
 прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут с 
само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству ремети 
али, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отк 
рог Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div type="chapter" xm 
тир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Ка 
омало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облиз 
етске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете В 
; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> 
е нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све  
м смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се 
а ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она  
тан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спр 
ће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Ч 
е је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чу 
ну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се пок 
ристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да ви 
ава супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> 
ријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{ 
фа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је 
 Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на див 
једном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, 
, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} С 
посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на памет, да се и 
очео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка н 
ле игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика  
 људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не  
инама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} О 
 одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивј 
ваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати ј 
</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препр 
 ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у ма 
зујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’ 
ти шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај до 
.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шан 
скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време 
а сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру ш 
 му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па  
е.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па  
 па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друшт 
 му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди  
ет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?« 
 сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p>  
 Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо г 
ве се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима 
или да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дам 
.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном 
е једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напољ 
ређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада 
им изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па 
 још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, јед 
 играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, ка 
пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око  
и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам 
</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се о 
одма’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у  
ија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к ка 
изира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање 
 при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природност 
нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запа 
скрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} За 
 би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прили 
је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већм 
лостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравков 
ко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо 
 се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће  
 запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу н 
мда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложир 
 Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, ниј 
ко се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија  
b n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом  
рија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следује,  
 Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида  
опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, к 
 нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, о 
дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што 
сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, п 
да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; ве 
има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Ханик 
 су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем 
, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима,  
да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мор 
клоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да 
 видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма к 
адбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њ 
 безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ сп 
а они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати 
де идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет 
о не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почне 
ла неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се 
 воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у друг 
је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма 
. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, до 
чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Б 
 грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и 
ке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са  
ватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S}  
у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију дове 
тово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особи 
S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, 
а га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Он 
вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ  
рка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> 
зне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим 
ћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније  
} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита  
ом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па об 
нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Б 
ни за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и 
ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта,  
 дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она с 
сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бран 
деља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запр 
Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући пра 
у Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем  
: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, 
 бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и 
 Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с  
наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опа 
 шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S}  
ио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана во 
ихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осв 
ина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да  
бе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а  
 мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филис 
г помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем 
лија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се пом 
 јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бран 
 ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Г 
 оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки 
 сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачков 
е.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим  
ту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад 
н иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ об 
о је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад г 
дин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће,  
го пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас  
кал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S}  
ије се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{ 
кове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам 
 било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, 
сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже ма 
би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка 
и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пр 
амо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{ 
ад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она п 
обивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио,  
Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} В 
 се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбуд 
држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смисли 
ш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је  
»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»М 
љна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И  
ако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, др 
о!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадав 
и се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка,  
ом богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Зати 
су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сес 
то и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да веч 
 опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак  
једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапу 
оспође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p>  
ше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато нај 
пет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путу 
не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру. 
бодити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њ 
рва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир 
 сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста 
чак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрш 
’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће  
та ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ 
учим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да мор 
м се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом 
, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу к 
нда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?« 
анко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Ка 
и, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш 
ранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко при 
м ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти ха 
 дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у 
ш се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавим 
" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго н 
 од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p> 
 куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се н 
ш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, 
 човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања 
и морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора из 
, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и 
унић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она н 
ет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, д 
бав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам и 
p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»М 
ем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и 
један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> < 
и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седне 
 све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219"  
ослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за 
и је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете  
у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па 
тар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако ис 
мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S}  
:id="SRP18630_C2.6"> <head>VI</head> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бра 
ужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бра 
 очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друшт 
«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Мора 
сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно проч 
мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пред обршт 
о стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унут 
бдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се м 
, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара,  
 и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Г 
ража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као д 
га стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт  
веровао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које 
алом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убез 
т дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као  
{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љ 
</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипо 
 и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Сед 
 ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту 
јали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’  
p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обр 
емо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, д 
ку да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас го 
е није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остал 
а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{ 
а смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет с 
 се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо  
ати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ 
«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја 
ад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од как 
д тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира;  
’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S}  
смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо  
р је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето 
бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p> 
коблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо њег 
 на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га повед 
ку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину  
 у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед н 
 школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити мо 
да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја иде 
ваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је пон 
а ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К.  
е лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти 
{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре о 
ио за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић 
о.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге еробер 
мо не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и н 
 »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши 
н има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако пр 
, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би 
горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је 
ај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој  
ћ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени  
но положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофиц 
.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је с 
упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати н 
ослужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја  
амет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једи 
ину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је 
е почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца си 
S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p> <p>По 
е, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко 
} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није  
, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јо 
ландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S 
ан идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде  
 не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су мл 
ad> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта  
седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па 
и.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чик 
ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фра 
сада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бр 
вешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном. 
ад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добр 
де, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио  
окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но  
о се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли н 
осе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који 
сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам 
очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па  
ба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., п 
Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити н 
виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација 
Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до 
а девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам в 
 јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после  
<pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им 
 си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то о 
а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да на 
 смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а 
е с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулино 
ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова,  
џер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубљ 
 Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви  
 ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџ 
дио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живи 
S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучит 
ићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, 
окаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и  
Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами ј 
и, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} 
ате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Њег 
рњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не и 
ред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја не 
S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у ш 
а хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је  
а сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин 
аест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мо 
оћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестам 
епокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја са 
ам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на в 
лико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет 
 и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу ла 
ад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има 
емо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођ 
ет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чис 
о.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером пл 
 су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и 
ега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се  
 прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оц 
и праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љуб 
е хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на ег 
Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S 
ати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир пр 
 са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разго 
а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но,  
ика приповедао неколико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смеја 
а.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, ј 
евесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад з 
Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају. 
праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S 
ивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви и 
ели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), нам 
во ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па са 
ђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к 
ранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздра 
писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам  
и.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се неш 
је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да 
ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам мла 
аја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партиј 
 му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештава 
фемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мириса 
, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало и 
 целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муњ 
d>ПРВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n="4" /> <pb n="5 
као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће  
 од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што  
е било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму мо 
анко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта 
ође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сат 
то и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка до 
="84" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазит 
, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први  
стива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’-  
 само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У гла 
} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ сп 
ута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас доне 
или моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ 
пало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на ј 
ила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’т 
би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, ка 
о Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А г 
о је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ г 
 у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а о 
S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S}  
спланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и па 
е дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и мако 
е шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, 
ио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким ув 
ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијар 
ије.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ  
енџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учи 
 свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Х 
а за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у ста 
гру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошл 
е, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она  
у су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ нап 
 мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни г 
уд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао. 
амо што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нем 
ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p> 
која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је 
у казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S 
све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност по 
ђена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пи 
ли, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S 
иста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на инш 
тал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чи 
Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чу 
ајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о 
 родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су 
е своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлењ 
ве стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало 
био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби оте 
р, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такв 
 једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати 
иле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф 
S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по  
е <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, жели 
е, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га 
 неколико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме ве 
риста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.< 
онуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија на 
пред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика остан 
 потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков к 
а.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име  
пет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга 
 друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, 
ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који сво 
ајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изв 
питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, велико 
д какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бра 
овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га о 
 и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с 
ами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт мол 
ћу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано з 
ад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па 
 је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, по 
а само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери ну 
ку услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду м 
 добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите  
јест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је  
и други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Иде 
<p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> 
што мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула 
а се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да ј 
 па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраж 
мет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па д 
ам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена 
S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с  
ко ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његов 
.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умр 
 пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за  
="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задрж 
 најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити,  
деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, а 
и слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} У 
гзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим ов 
о видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је с 
ивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ о 
било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb  
е-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може б 
ћ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{ 
ао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћем 
коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па 
Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су го 
о дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S}  
сад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла и 
о.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили см 
 поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који 
/p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на  
и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем к 
и дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш  
ај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начи 
 а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’  
а се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко  
з ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, бил 
ремда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису да 
ати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро  
у се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан,  
м сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не мог 
адне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — н 
 то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш с 
о у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>П 
пропастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар ј 
>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је с 
енџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо. 
S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Он 
инципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, од 
ишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуц 
ого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами 
.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml:lang="la">pro Archia  
у, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се 
шло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У ха 
ош се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док 
да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да о 
на не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести 
е праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме 
ј напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се  
.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бран 
и хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас 
кају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бран 
авковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је и 
госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате  
ection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је  
 особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Р 
чају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи  
тићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми ка 
.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледа 
ма управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрен 
у и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува  
p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала 
ошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био. 
} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једн 
е, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати,  
сић“.</note> <note xml:id="SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зе 
ка опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да с 
:id="SRP18630_C2.9"> <head>IX</head> <p>Из дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што 
куд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец д 
су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{ 
па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи д 
је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одм 
уће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутр 
шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне  
очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Доби 
а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код ва 
и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал 
а боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се  
 и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> 
ју.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; 
адне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива 
ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани. 
уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на  
 удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</ 
о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>П 
 у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мен 
и или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили су да про 
д да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта  
габиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки ше 
пет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и  
 и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели 
еним речма предусретаваше; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> 
оју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узел 
{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало пот 
дова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад ј 
асти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, 
сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> < 
} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Пау 
о, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да как 
 Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре ме 
очнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n=" 
ла је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка 
Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже брко 
га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због 
 био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта —  
маш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Вр 
дим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} 
ут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим гла 
послетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и 
 могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била! 
тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранк 
путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Р 
није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у 
новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста 
Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздрж 
 ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и  
ке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту кас 
во и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу др 
д куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћ 
 своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ  
ли.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису  
 време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће с 
куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»К 
 видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо с 
18630_C2.10"> <head>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С ко 
ћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла. 
</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је в 
рцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не  
е доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
амоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем 
в.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани удар 
врте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у последњим двема категори 
вали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа  
од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> гов 
<p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а из 
јима од деведесетог шукундеде са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и 
 бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама забављао.</p> <p>Но куратор изгуб 
ет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више ок 
 Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фа 
 траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} 
 се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Грив 
арица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајст 
госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсу 
је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам с 
Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упит 
 зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p 
сти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић  
<p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одм 
ка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође н 
ш какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године  
p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«< 
ице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још г 
а да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика 
ого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, д 
у.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајн 
 Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовал 
изволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Руни 
е извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим 
не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} 
ст ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите увер 
.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бај 
словите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно 
тво од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му  
и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам  
стала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и р 
нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нам 
о ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за 
насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и  
обро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија 
лант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се т 
 се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је б 
уо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но шт 
устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја о 
 Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим  
ва ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сам 
да ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све 
да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за  
рај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више заш 
стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отвар 
је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који д 
ма ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и 
ако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било разговор 
 ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни  
 по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у в 
Чика.</p> <pb n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка 
грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сре 
 ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је гос 
блачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слобо 
де ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростит 
им људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мил 
«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића,  
 некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас јед 
права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, 
шт’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; 
остива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви 
паради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад ко 
 то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> 
="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге 
назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n="157" /> < 
p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад мор 
ин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто раз 
е на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је на 
дно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те бл 
д куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у как 
ам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на д 
а-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам с 
куд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље слу 
p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви 
едног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремил 
увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је о 
е окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да буд 
м на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јура 
ло друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручуј 
послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чув 
не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се с 
 је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцелариј 
, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једн 
анцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег п 
, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} П 
После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су променљи 
а ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам 
 сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има с 
вителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни же 
ем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце  
нић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочиј 
бито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мал 
т морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола препра 
 прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од  
лити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпо 
м шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гос 
ти.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта 
а на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, бе 
ље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине 
 заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како с 
ао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад провед 
.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу 
 психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио ка 
 дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S}  
у смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумад 
ујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Гос 
арали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао ос 
 видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да 
анку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету 
 тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је 
ло помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} М 
и није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетн 
азао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани. 
се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије 
атермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као мет 
частија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо,  
в од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S}  
бео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по  
о радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог  
дан ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, д 
осла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реума 
з далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољуб 
црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ доб 
S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега  
шим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад м 
{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кок 
нка.{S} Премда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из 
имо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би те 
имо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво вод 
 се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S 
ер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чини 
ивић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препоручителне фисиономије, тако да ко г 
у; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко т 
на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује му се душевна  
 си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре глед 
 ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дуж 
ене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог со 
е задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић с 
 плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му д 
ника што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек,  
нате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јел 
te> <note xml:id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напре 
вог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.< 
.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они 
о сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, к 
 ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи  
S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам спомен 
овао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{ 
а опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого 
је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледа 
а невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узб 
опада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није  
ди на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранк 
тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе 
} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, прија 
 што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка 
о у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованк 
ас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве 
ршени <pb n="18" /> богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се мо 
иције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ тре 
е код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре 
ије говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор  
у пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима 
ам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се д 
им бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи ст 
’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да и 
 па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгл 
»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.« 
 огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, у 
 мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнул 
{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на ви 
S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва  
 каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ т 
е цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у дру 
хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л 
> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио,  
му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изглед 
ека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему с 
»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Н 
н, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Пр 
тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужно 
ако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши крити 
с, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите,  
 да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, в 
још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као 
јке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две 
подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити,  
сподар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у соб 
изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ 
 Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да н 
е као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Састане 
о слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у др 
ђу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама  
 добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај друг 
ега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ћ 
о добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спо 
е био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тишт 
ље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком  
 Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јес 
о отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви см 
зо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим  
 знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни зд 
ти, кад какова фамилија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том н 
и смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принци 
ош сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S}  
што забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се пау 
а смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бра 
 бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу си 
еднако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго т 
очне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо по 
је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му 
 неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да и 
го ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике,  
 уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вар 
м штудијама забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим 
в је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић мог 
ена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или он 
 замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за веће 
аопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће прив 
своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Т 
је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два месеца носио се ле 
р се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео 
амо зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам  
д непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица  
уј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја с 
и дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’  
Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црно 
а га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене д 
 филистер, него обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је 
ји из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ каракт 
; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, 
су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаме 
</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу к 
 о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам  
Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на кол 
 час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку м 
и баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну стари 
то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} 
о изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p>  
{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Св 
не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је  
мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда г 
се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се м 
е о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догна 
стива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем н 
партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке  
ени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђс 
ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао 
К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у иг 
ковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к  
, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остан 
у, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор г 
S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну д 
.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити 
о имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ић 
кадемичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако на 
тменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи 
анко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, ц 
е не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић ком 
но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} 
риваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи 
о стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у сре 
и другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по  
е смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспр 
једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова 
нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег  
и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не см 
а.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову ос 
есу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S 
 фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега н 
 писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њег 
двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварил 
, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сока 
.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, 
’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни 
нем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова. 
и смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шур 
} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једна 
 његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг 
ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бран 
и знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби 
<p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чуд 
сле супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ј 
а намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око 
 ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, 
ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} 
ак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к 
а ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја 
ћ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} 
ешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по ба 
дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не пока 
} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, 
 друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, д 
ски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, кој 
поље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал 
оје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим  
а, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици,  
 боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, мил 
оље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ  
у.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} 
је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам 
 сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко 
цијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налаз 
ије хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и ост 
ова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два пао 
реџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал 
нпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вид 
ало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станем 
какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S 
.«</p> <p>После овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери 
амо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Гос 
 секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S}  
само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Д 
довољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим у 
школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против на 
 учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему, ба 
де за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, 
што и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{ 
о томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S}  
 а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедат 
 Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</ 
 задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољн 
ам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на 
мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ  
асти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају жив 
на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике? 
Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је им 
то велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, и 
и у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. 
 оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лис 
ме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда 
та, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим 
у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пал 
»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p 
ћа пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{ 
 се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</ 
и друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нем 
орамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишки 
 увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту о 
} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо,  
е у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинира 
оспођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на  
ојој његова намера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из  
ели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S 
 могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опе 
ака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једана 
не кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од  
 ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мо 
ек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што 
 велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да  
м живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је,  
 у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде м 
 ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p 
увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим 
.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари д 
амо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је  
, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} 
е са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, с 
но дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној искреност 
и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад 
 ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно 
ерашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам 
да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма г 
 борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је  
ого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепи 
Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа к 
дин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«< 
 Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповед 
ваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ с 
м реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази 
 љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу 
ло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S 
аже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто  
{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле оп 
.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} К 
 <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал д 
гре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Ла 
ће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној 
b n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам  
којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година 
т употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ 
 Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Г 
нска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бр 
намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Са 
и су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{ 
елни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тоб 
с <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше л 
{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S 
p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са м 
равковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да 
ост у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} 
ратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p 
им Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем шт 
.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн чов 
овао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ 
аневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шу 
а нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у  
це за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мај 
и.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а  
 сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу ви 
стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се  
е, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за г 
ужи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој 
атомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали 
 тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ 
и се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдариц 
док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за  
би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам лас 
же, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрес 
дан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ 
овац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће, <pb  
ка, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дат 
што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела 
’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права 
 план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ вол 
 било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати 
пе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.< 
<p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигд 
осетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не дола 
ам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г 
рошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} 
 човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква 
лу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме. 
емо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да с 
по наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве ку 
цију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S 
не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би изд 
 на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Он 
аш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, 
 Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересира 
туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S}  
 казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док н 
.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да г 
вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S}  
 се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се  
ко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онд 
 да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протику 
ј.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет 
јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам трон 
жем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су  
ду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од бога 
утру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слу 
е живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица  
Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, 
еновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нек 
е могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судб 
ћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнаци 
лико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови 
пет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу  
није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте го 
а ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио са 
на откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу д 
з нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у  
.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек ј 
једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фра 
л’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S}  
ли’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал 
уби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места,  
адгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој 
один, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била 
ам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостив 
 се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казал 
гим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p 
 домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту 
тива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати мог 
 му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n 
p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори им 
ију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумер 
ко је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао ка 
та времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Ч 
ирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</ 
е, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзил 
о насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно 
бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро  
 једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми 
пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисм 
но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не  
које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјави 
ка одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и  
ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код 
ајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад  
очекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан  
јуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од н 
 нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном в 
p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је 
вот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онак 
је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Гос 
ли сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на В 
ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са ети 
 Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ ж 
нтересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба ни 
 Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још 
 с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и 
сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па  
ођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица 
S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њ 
} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му 
па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад 
и рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростит 
таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће 
, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему пог 
 »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — 
ој која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле 
 што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива 
емо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте ум 
та ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p 
ушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу 
ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет 
 шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно деш 
ће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њим 
е фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од  
ни хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и у 
 Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па  
олидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби 
/p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и 
дма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: неви 
} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал зау 
хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Че 
то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{ 
а жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми  
 ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сас 
ли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бран 
ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Х 
.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у м 
разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути 
 да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је свак 
анпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгле 
а волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрач 
 инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад јо 
о да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Изм 
трашно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми  
еркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мр 
гло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је мога 
 ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили см 
> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једн 
 могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако ист 
 онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што ж 
 радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен 
 шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ с 
, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, дост 
њег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрел 
о био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу д 
омије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, 
а оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне г 
ели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и не 
дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па  
атан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао как 
нати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамте 
знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасова 
бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири  
 време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар,  
ао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пе 
би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, шт 
 јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p 
дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикал 
оре: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад н 
нам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да 
 три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољ 
 инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодит 
 гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... п 
аше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се 
уб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ к 
г; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начи 
и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест 
p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демо 
по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пенз 
 сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени гла 
аторио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ т 
ек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је  
адежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу слу 
смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду на 
јутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика 
 зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љуба 
ско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног 
копала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.< 
е ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па 
обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човек 
узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у нови 
 то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдариц 
еља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је  
е вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; 
и иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваков 
њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого у 
 јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку гово 
и може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па  
данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јо 
еједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим 
рђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ шт 
, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале м 
су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза;  
стаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари,  
ани бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, гроши 
ар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан пос 
и понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било  
зо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи,  
е праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве 
, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш  
че, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Мари 
ви’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју  
може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бо 
све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мек 
ће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претстав 
ти старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно 
 он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде 
S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам  
га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »О 
а, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па 
ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се  
е мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познав 
<p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у 
која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што ко 
аквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикец 
га јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене ов 
рног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете 
и.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту  
 дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Ва 
у уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима б 
раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да  
ушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ 
ти, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђел 
м имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим кат 
ест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p 
отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била 
 њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је поста 
м шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривић 
к човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине нос 
 ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећа 
е јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика  
е заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, 
 дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио ј 
 магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, 
а, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари к 
био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу. 
е.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год 
јла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Тато 
; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед 
стигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план 
е није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био  
да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, 
S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претставити.{S} Та 
а то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женск 
ретсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сн 
огзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ 
у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Ув 
 рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се  
гом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије 
 Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са 
епознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се 
служи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај со 
а бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би 
и солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Да 
д ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господск 
к наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да во 
јављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} 
и дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по  
каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика,  
ротеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, 
 да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је 
 фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на  
, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два  
е, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца как 
шници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што 
а шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана 
 шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима 
у увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о ником добро не 
Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} 
ацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и жив 
ричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да ид 
ео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата 
: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви  
н мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора какво 
сле подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S 
е.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у њег 
апамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра,  
вартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Ист 
је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> 
{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам  
своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и м 
фузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку 
ма и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене си 
 сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су сво 
Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да В 
> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгор 
твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер к 
зитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то  
тврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S}  
мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно  
је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњ 
мороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} 
ати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосн 
руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пре 
нтнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, 
ем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по  
а, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чуј 
д је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чи 
рло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге 
 намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на сво 
и другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко гла 
ода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S 
е им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им  
ели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи 
, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије ку 
ем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега 
у госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро свој 
ђа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да 
и, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, 
адмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем на 
ати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе г 
S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бо 
рајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S 
р, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често ко 
} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> 
, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада  
ким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; б 
ас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг  
и оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за  
о велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код кућ 
паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и д 
и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим 
свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о л 
 чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад  
нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ нада 
ољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наран 
S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, д 
луге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем  
 колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то ре 
 да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни 
казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим зад 
го фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па ни 
ну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.< 
Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а 
чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазил 
., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханик 
 се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом х 
али о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већм 
 оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ т 
што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његовог живота, 
к што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође  
 шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времен 
 Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себ 
реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, гово 
 и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да и 
ао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан 
за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са н 
у нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао ј 
оје су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична п 
лирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има про 
почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и е 
 видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако до 
н Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их с 
о да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то је био госп 
S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што ви 
ривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</ 
фесори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни 
 се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити 
ју, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он 
даграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> < 
у сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме ка 
е угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе 
ри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год у 
 а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују 
из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{ 
, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је им 
ине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ св 
Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгу 
у дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће 
Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који  
у имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, регрутаци 
а, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по 
жити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова по 
S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко 
ешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила  
Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски п 
 ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање 
а Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Го 
де какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајд 
} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо  
ина стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме зват 
ас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назва 
»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, а 
школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S}  
ије хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ић 
ш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет  
ма издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђац 
не сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, 
а који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ ка 
другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер 
о и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу 
О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да 
сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, п 
ом.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу  
рирода од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се мо 
ијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне  
елкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, та 
подином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац м 
је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’  
рце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су  
срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек  
беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотар 
 требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу с 
>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{ 
ри практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, 
па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари 
и човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас мог 
р што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новц 
ре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична ј 
анку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то но 
па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, к 
није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то  
снивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплес 
 каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра п 
е багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, 
 не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао  
 злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да 
{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ау 
о паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са свој 
е Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удад 
је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падн 
дног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је с 
од куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S 
омогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искуп 
 часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: мо 
енио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има је 
па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p>  
S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, 
ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} 
и’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p 
аже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да мо 
љада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада 
ас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мисл 
ма ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже нико 
 је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињав 
 ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена њег 
Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак 
ом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писм 
аквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз,  
ом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је о 
елика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код к 
ашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја про 
ку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он 
ео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која и 
 изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду д 
дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову 
ака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може 
p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ј 
заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} 
о соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље из 
ошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и упр 
од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само  
ој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина 
 која може свуд у свету претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубо 
 <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овд 
 Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу  
тора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде п 
ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, 
је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у 
а, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија 
о губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са 
код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд 
омашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једн 
, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш д 
>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Д 
вет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стра 
у чита облигације: које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискар 
у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто п 
такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита д 
намо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и ка 
јин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција  
8" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не  
це.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да  
сретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима  
S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира не 
матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на таков 
званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је,  
 до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с на 
ипала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јоз 
атегорији не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа 
ио, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је це 
фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, 
ије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S}  
оба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре л 
пио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На 
гог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?« 
м од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треб 
де нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана п 
 је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нуж 
г холосаног, измедецираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Ју 
аже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет ст 
о сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — та 
аци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за н 
} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а на 
{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам и 
јим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити  
у има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је 
са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало м 
} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на ку 
узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p 
е знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго  
добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адво 
о да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло. 
м ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш д 
нко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито жен 
сет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако ј 
змамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли с 
обом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо 
он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p 
а Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она б 
ти, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале пс 
.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види св 
ба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били нау 
ад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на р 
 Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} П 
Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а са 
p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли пров 
дела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћа 
о човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намл 
од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то испла 
адене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало  
иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет вра 
 другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље 
S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у  
удио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишч 
S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја по 
више замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре. 
</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S}  
 и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S}  
неш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш,  
,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд  
ди до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љуб 
олико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гр 
 госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла изд 
p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је так 
 на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас прав 
ви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити  
Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад 
ћна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој 
анде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншп 
 Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насме 
} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом иск 
ине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу 
 Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: но 
p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је  
знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, ви 
иновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита тр 
 <head>VI</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком 
д не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да с 
у.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но слу 
} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо  
састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге  
 те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, је 
 вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу н 
јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код  
а спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду  
таре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што р 
жди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента 
 <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристок 
 да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша 
<p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толико.«</p> <pb n="2 
ика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већм 
лићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, 
’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћ 
ет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја припове 
пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код проц 
 уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, 
еда, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвам 
г духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који 
ога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда 
а су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи н 
 се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> 
зу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су 
{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на ј 
ма, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер  
тава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све 
ић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ д 
Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велик 
рило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког 
м, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати,  
удим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари 
евени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, св 
вољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне 
е лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало мл 
л’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ к 
м, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он сму 
ш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S}  
ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице по 
ме који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и пев 
а кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> 
оведам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је  
имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она ј 
ли смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви 
ет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дуж 
а?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног ч 
 је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван,  
 запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са н 
 насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга д 
 нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог ро 
Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја о 
е своје житије преповедати: како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је 
пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке  
емо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из рез 
ко никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наск 
 да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дет 
ве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели 
шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства том 
ојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, 
ла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по 
је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога б 
м већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, 
осподом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; н 
ића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, п 
же службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна 
осјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{ 
> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, 
у цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је  
е време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским ја 
су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година,  
, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем  
ца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су  
о добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p> 
— 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се 
о гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су  
т синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво с 
капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље< 
жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они је 
ксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, тутор је 
апочнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели 
ђену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни има 
мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, та 
неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ својства, па  
нку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтел 
ксутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, 
жу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подост 
ражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци ко 
ведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је 
жем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећ 
Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро  
Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом  
ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и 
Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женс 
красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од  
љу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да диг 
оварали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа 
варали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су прово 
ворили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, зб 
реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S 
н акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да 
идио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пу 
не, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> 
сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се  
; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводи 
е прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на в 
ем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигу 
не.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти зна 
ш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш как 
аш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је с 
. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А он 
<p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да 
 Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутов 
ад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам 
 будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете  
ладати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао ниг 
 да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако  
 и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познава 
 дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали  
у држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и 
, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико кош 
 за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете 
е иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав с 
и се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми 
ж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p> 
и поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>» 
епе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.« 
а«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећ 
S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за др 
 и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан 
и слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познаје 
 <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бр 
мо се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа 
ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, 
ва, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицат 
добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви  
ести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ б 
и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на св 
тир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о про 
 сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној 
Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим к 
то је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривић 
S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам  
а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p>  
ичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ к 
S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три к 
јету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоћ 
ати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да 
но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја са 
оспођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ 
к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три ко 
гом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој 
и’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу о 
Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после р 
дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p 
> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опе 
о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S}  
м је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ј 
давали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси 
«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.« 
 не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље! 
м по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпи 
а нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су  
ознато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стр 
о кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантаз 
ићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и она 
ан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но,  
е, имате наклоност прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешт 
Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамили 
да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и  
ек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо ц 
т, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо с 
го трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређа 
ко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћем 
ињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан та 
а такву тестимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то пр 
 неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S}  
{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику ку 
 људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег 
па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, т 
ина.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Де 
 је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и ма 
а’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустер 
ћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану 
био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија о 
оспођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сре 
 Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислел 
милија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником 
о нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се с 
 невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало прија 
отив тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форм 
донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор 
ила за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило ш 
чи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у л 
 као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина ова 
 па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад  
ју, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија 
о сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ до 
 прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чик 
иви као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, си 
ојице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају жив 
 није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је неза 
ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга  
S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу  
 закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, 
 волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је 
су.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са 
пал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био п 
ворим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му мож 
ера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> 
 ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг 
кли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, 
ћ?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на теб 
о, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изг 
к.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су  
з оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестр 
јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и в 
ведао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече  
.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме слу 
 иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то 
во, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панта 
видети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад остав 
ка доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола  
рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече  
емда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од че 
м што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деград 
о су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S}  
/p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале 
 тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Ж 
p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p 
риповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и он 
е могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке д 
 он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је  
 је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p 
нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати аста 
 и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бит 
ад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати 
Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно 
је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад 
имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су 
троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од 
мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напо 
 до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао 
>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би  
и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, је 
> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам 
ане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако  
S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се 
банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, к 
 пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам,  
није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла д 
нципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали 
ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрз 
пет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, о 
о неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на ми 
 о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженит 
вена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чи 
 ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад са 
 ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко  
имљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавале 
нков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то с 
pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки 
дно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и так 
дали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носи 
од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преобла 
ко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Х 
ј дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ м 
аг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред  
 ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо 
акне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква жени 
 после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с  
а висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ек 
ко дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А как 
човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пр 
елу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутр 
"158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем  
ца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који 
о започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ј 
прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао 
ао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам мога 
ма пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води  
а сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне  
 ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S 
>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада? 
.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који 
е кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Ма 
ју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p 
играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Б 
ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем ко 
будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У  
.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; 
а, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који 
 споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" / 
>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ј 
сокородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да  
 ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и  
с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што м 
л’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и д 
рилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S 
о, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико да 
л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукуј 
и.{S} Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p 
д млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но  
ми и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-ф 
>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p 
ега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.« 
е, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити 
итим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Ва 
ој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p 
ем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава;  
м показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама кад добије п 
не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре  
.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста 
аш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе  
с из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к  
витељства.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциден 
е човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар чове 
а, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да  
 да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узм 
о је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до 
ад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, по 
Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво вол 
ко се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>» 
а од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жен 
ш по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{ 
о.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не  
иције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, 
и су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле ш 
.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’  
обито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све  
вале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео  
аку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима из 
нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, 
чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато 
т’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту не 
о се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је ц 
 молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића 
равио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш ко 
 <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкиц 
д ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп ут 
ако ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није у 
 жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p>  
атеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{ 
ако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</ 
њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и те 
 код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглес 
нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у ве 
 за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како з 
ди кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне 
богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина  
} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто 
S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер 
Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљед 
д је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> 
S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двостр 
.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, 
ора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{ 
p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћ 
итирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву 
уци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго ни 
и тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и 
 Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо 
ије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p>  
играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткиват 
оту ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су 
но молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје 
 човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ 
рва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек  
оћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«< 
виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог чов 
о добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ 
 Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су  
ва дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова го 
в, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт 
е претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S 
помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве 
булира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља исп 
од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се з 
т код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слуша 
 се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{ 
а, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; ш 
едесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него да 
uote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојко 
ола свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца дост 
по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; З 
 ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се дават 
.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У шко 
 је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за 
д у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милос 
 идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је со 
е вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљ 
бро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју 
ошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекак 
 — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови 
г треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ов 
даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да 
ћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко  
одина, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве  
 рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{ 
а јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже 
ђе до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узим 
ом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} 
служити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за 
кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипош 
 се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Б 
ивићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров н 
ања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још ј 
е знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре пок 
је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту т 
иберији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то у 
 канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чи 
о их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о т 
та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Им 
брине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да 
нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала  
 са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, а 
седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} 
ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су с 
и дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођ 
 ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{ 
 персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се прим 
 у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се над 
е онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S 
 М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чик 
 Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p 
{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу  
 је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И он 
се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијарите 
јбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати же 
 не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема ш 
а се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана ле 
 богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшиј 
ај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребито 
урне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} 
лици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој  
човечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говори 
ку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} 
у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на прим 
ивићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покв 
треблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пал 
аст: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, о 
зивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти ш 
р, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће бољ 
 мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не гов 
преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по ва 
анку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто 
ти, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало п 
от је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, би 
ла му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, уч 
 <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више вио 
о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n="185" /> <p>Интерес 
етко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкоке 
 <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мен 
запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега 
нт загорело лице.</p> <pb n="185" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало 
’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко 
љи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је 
ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени 
дан велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p> 
цајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ћ 
амо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручк 
за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколи 
та скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Ч 
није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа  
ами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни  
та о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, —  
т већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се  
Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете на 
е; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш  
Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је учини 
уг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S}  
д већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да 
ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми н 
или, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.< 
преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три г 
ад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остал 
д га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ 
е.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његова, д 
, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја б 
p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па до 
.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} 
ију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгаб 
 Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њ 
рељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме д 
кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако шт 
ви гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио  
и.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла. 
 се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја вод 
је о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој  
ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он прим 
друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не  
ма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао 
Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја 
 шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који м 
оведимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер 
S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад  
аш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; с 
82" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>» 
а је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентног изгледа, 
Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за буд 
p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге мет 
рим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, 
епо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Ко 
е држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разгов 
.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из  
н Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: » 
} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S}  
 добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте  
ио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му н 
ншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и ја 
куција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут т 
вну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај  
будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду м 
в шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад 
д не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није  
латити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његов 
.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персонала 
мо да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуг 
шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу  
.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} И 
 сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ев 
а се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управи 
у — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управите 
код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’  
бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам 
али.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, д 
{S} Његова Преузвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџир 
плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ ник 
к, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће да га  
ером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и зад 
Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропа 
едном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не мо 
и.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака 
 његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не 
о учинио.«</p> <pb n="249" /> <p>»Какав инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом 
 си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико шти 
 околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а 
штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам 
јле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две мл 
ки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па посл 
 Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> < 
, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго м 
ражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.< 
емда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од ње 
чно живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег  
, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова суд 
да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенх 
ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханик 
 Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Гос 
м и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисмен 
 па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, ка 
е, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам  
.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нис 
и се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да пок 
ике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} А 
чинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта,  
 своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: » 
буњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио ш 
а радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Је 
о с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви 
тов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} 
ије имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> 
ати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком. 
емда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док  
</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, 
 текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у М 
а нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у  
јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост 
ивићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, а 
н другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бра 
се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће пис 
је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" /> још отровним ветром варошк 
лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спо 
 и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге  
вили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Циф 
ам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи 
е постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бра 
лење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љуб 
у си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њ 
код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} 
о треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени ми 
се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имал 
е мало уклоним од комплимената; примите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, као доба 
 какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онак 
атом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено каж 
што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш упр 
сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго ж 
аш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се т 
ено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам д 
е куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интерес 
 нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може 
и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећ 
опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила,  
зјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам д 
 мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам  
м.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја ни 
 зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Р 
нули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, 
ује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој 
 надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило 
кирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло 
исам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф 
 да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ 
у овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде  
ижава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч 
види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао 
у облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота 
рактицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па  
 ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код ку 
 се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста иск 
се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије 
 но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« О 
на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мо 
 би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да б 
 из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, 
О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клеч 
сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву  
 госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а  
ате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане  
у, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за  
е све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле  
ком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам 
.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не ис 
реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад с 
н јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S 
 се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S 
оди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком наз 
о са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмањ 
} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S}  
о се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title 
зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко ј 
аво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам 
 ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учи 
да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд шт 
} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за 
 је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</ 
атељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке 
јићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са  
неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан о 
S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на т 
ље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо 
шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је ме 
ијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокак 
лопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако  
.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си брко 
ати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је  
одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се  
и се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду 
 једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ ш 
 иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то 
алазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мно 
тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га с 
ам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном п 
 мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тр 
м из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гр 
Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећа 
, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Пи 
p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције  
 тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{ 
одова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе 
аже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим  
д њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и каже 
 баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор го 
е положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ с 
мања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте 
 код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Т 
икад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимоније.{S}  
ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку  
и узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут п 
устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тог 
 пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта ју 
л’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по с 
же против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је нај 
вуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, ј 
 нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ниш 
 па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет го 
она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ћ 
 Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Ве 
а мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јест 
<p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да  
о теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Он 
екао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, 
о је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт  
ношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S 
и; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бра 
живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га  
му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад нек 
место, код једног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тр 
цу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запо 
ла, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво гос 
 видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као кака 
<pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте,  
а сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако  
еме док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} И 
ју; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, о 
 после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <p 
баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад 
кодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам ј 
ене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја з 
то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{ 
 Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни 
рно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре 
отукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричари 
данпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће ш 
ку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно,  
 комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Т 
лило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродни 
еља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разгово 
ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко т 
> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и чес 
 л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је 
p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце 
љи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса  
о гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е 
м да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодар 
а душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, о 
ривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад проти 
тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам 
, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све 
роменуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не с 
чео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвоји 
ра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме м 
>По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али,  
од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао. 
д имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи 
 и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ 
ти, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, 
То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из 
е са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако  
а страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа  
нко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо од 
 Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само 
мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће би 
амо да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод б 
 само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега ве 
половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И с 
 је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и в 
а си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</ 
је.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p> 
 дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом! 
</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готов 
 нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те к 
друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ ј 
ам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте 
н ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>С 
 не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, 
гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p>  
ако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање  
би ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да 
ичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што са 
е Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад  
ити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{ 
Р</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каков 
е понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је 
идећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставит 
ама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања с 
ште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти бр 
гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од пот 
} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашо 
Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом мо 
истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било 
ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су ств 
о.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн 
 неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао т 
или.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је в 
а, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај  
ад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да  
зимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме  
ирала, док си није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, 
 сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А би 
ика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде н 
 језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам  
ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Њ 
</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер  
 <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи,  
 сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и  
се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, н 
ка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, зна 
а не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем изврш 
лим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што 
тане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљад 
едај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда п 
већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фр 
 друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p>  
ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неко 
’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети 
рати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то с 
оћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на  
се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као  
p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он с 
згласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врат 
ем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Д 
прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, 
ажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре 
 је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер шт 
/> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је 
се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као ч 
блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био гот 
ако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у св 
апитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани  
 то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђ 
 теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} 
ш други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкин 
она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио в 
на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се 
 осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?« 
е да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери 
е бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му брк 
глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хау 
ду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чи 
ко осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја к 
 изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к т 
 остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу  
урином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нис 
рмант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнем 
з да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта бл 
терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p 
о по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханик 
е да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли 
 све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавањ 
ти, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љу 
се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар п 
шта; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, л 
куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер с 
му је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да 
а се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Б 
, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо! 
 млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»З 
траг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његов 
} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш са 
 дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p> 
а, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> < 
је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42"  
а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после т 
 — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} По 
 на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и  
м им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с 
отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми ј 
 с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад н 
 су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме  
е, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том  
ећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустит 
а само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па ког 
брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку 
ћству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове  
p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго 
 пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3 
анденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што  
ем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више кој 
ју, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и  
 исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато 
с опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ва 
.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, кој 
него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у  
, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута  
једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи о 
ам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак,  
заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година 
јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранк 
н богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши 
ц, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а  
 другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, 
} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чисто 
га срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше  
ра којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешћ 
>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као л 
еље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Ко 
Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S}  
о ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и она 
каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући 
е.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајд 
отив свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, он 
куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гри 
а.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} 
Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити мо 
ншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ п 
.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бра 
то доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и доне 
ли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је  
здраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разгов 
ере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не пр 
ок до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p 
} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p 
> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од  
да не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папа 
шт’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као  
о хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не м 
перарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како  
ве шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу  
ним ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а 
и дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек  
{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш 
од руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је к 
ри унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбе 
ати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добр 
 не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко н 
у их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Бруд 
седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем  
ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Х 
 је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад с 
ему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак те 
 с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S}  
} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на гл 
ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о т 
а времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <di 
ега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и б 
опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна 
 сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да о 
тио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ с 
ак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако  
ако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Де 
{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао до 
пет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погле 
имо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на ма 
а и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као 
змем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре мор 
најдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко мил 
а стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Т 
ећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин 
ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он 
ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све с 
ислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два б 
е и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да  
шће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она мо 
морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, и 
, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре 
стави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаиј 
д Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} 
ијатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати 
ујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да  
о ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после как 
 ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо умо 
од Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све 
једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали иде 
свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да по 
.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начи 
ристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином 
 но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранк 
рен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати н 
ма, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце  
ва сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужи 
> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са 
у или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су  
ости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Л 
ро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не м 
алеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} Д 
} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женс 
{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не з 
 сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте 
рђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учите 
вом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учини 
, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} И 
рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</ 
, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у 
ви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, з 
ти.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким 
 Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се  
ао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шал 
та ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не к 
ала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљ 
ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То 
и не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам д 
би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после д 
и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интерес 
ти.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да с 
са им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним то 
гателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, сву 
е већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводит 
 па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затвори 
 страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно до 
дговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић 
неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} 
две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На 
нако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста  
но <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био 
л’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холо 
 Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, 
у кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фа 
ли.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и 
ектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Боле 
ишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} К 
е се меденим речма предусретаваше; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни љу 
њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па 
 то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, к 
жио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си  
клева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} 
<p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају,  
ви, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући 
 гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, п 
стима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набуб 
ћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што н 
ером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не с 
 те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме 
ад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу  
а; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске оч 
ада сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, 
ђе до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек тр 
 сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако д 
нем преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожате 
{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим то 
ђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровић 
ом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Га 
упио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескир 
у се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су т 
тама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја 
еве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зуб 
тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике спл 
кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И  
то је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет  
доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код  
дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханик 
мо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако 
а, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја пр 
ткинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили  
био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна 
ко друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише би 
.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се 
е није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме 
тарим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја деш 
 и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену 
о.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам с 
 већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} 
, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецк 
.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S}  
ио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет к 
а зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је б 
о слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био 
ђе мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси  
ађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па 
ме друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте н 
а кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде  
p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и  
.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не д 
емо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер о 
 онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жу 
 Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Бил 
и зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, з 
вио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма  
<ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, ка 
послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на  
ти.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме 
опасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један д 
једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама  
написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се 
 умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу 
м, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу мо 
а дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то 
ила варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, ви 
>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на приме 
кајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну 
ли су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се  
p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година? 
, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; —  
и дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет 
олача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у 
отиву нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreig 
знавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, је 
 који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> < 
 Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко пост 
 је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; о 
 били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда 
мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгле 
благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе 
анка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се  
 није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p>  
 кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас 
 важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобр 
је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо  
авдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад т 
више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а он 
еди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се  
ти свештеником, могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије н 
Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Ни 
ћи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милост 
итам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испад 
који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслага 
а му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта инт 
ом.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њ 
.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер 
како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но 
ве је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> < 
да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се 
е добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Пи 
у јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику ку 
у.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се 
и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p> 
крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек ин 
} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели  
избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га  
е код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се н 
ко ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и  
 куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на  
Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили 
Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће 
{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест р 
мо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му дони 
е л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна  
јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у  
а једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што за 
 тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би з 
ајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошк 
брекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо 
уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странам 
емо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и 
с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ 
ћ остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је ка 
ле казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам не 
.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па с 
.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и о 
оје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони. 
л’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да м 
и у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљу 
; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видим 
м, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је бли 
варамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра,  
ир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта 
»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« зва 
е ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако  
изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учи 
склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смил 
ити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо 
бро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p 
} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме  
зда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би 
аш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њено 
 очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио 
а се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ м 
} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још с 
/p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај сам 
 до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Зна 
, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«< 
скрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и н 
 од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у  
 овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусар 
p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, т 
p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на ас 
о дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ уд 
} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме позн 
олитике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зат 
ко само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-На 
племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац 
 Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину н 
вити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као на 
 сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго м 
 допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; 
, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго б 
е богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба но 
ити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После  
оси, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу  
ко има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да к 
се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски 
 борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слуша 
ад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпу 
дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да 
Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко 
е још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми пору 
већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што  
ири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићев 
 мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек,  
> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. 
е којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисм 
ти, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће б 
ама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као  
утства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може би 
е најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па за 
ота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рука 
ао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дет 
 саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чу 
алу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и с 
аровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ће 
да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интер 
 ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»И 
с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није  
орам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па  
чини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, 
 што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми с 
<p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати ш 
гато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада 
у.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за 
оворим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал 
а неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим 
руги какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шт 
а иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца 
дало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако 
/p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добр 
е радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпи 
дим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бе 
<p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследи 
дао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> 
хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, а 
тру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је т 
ма сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику гла 
 мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и ва 
пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бра 
обом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти 
<p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, 
ти’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме 
} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју пр 
ше тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим 
 госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>» 
цу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p> 
о.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у 
овиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га 
е Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам 
а исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу 
 страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водит 
ао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасв 
ере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за јед 
до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као  
м сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како  
е и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.< 
тукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка г 
у такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Го 
а, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да  
аво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је с 
а двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p> 
а то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми 
реће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот  
а други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дун 
тног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су д 
го нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да  
p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити,  
страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да њего 
и парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као башто 
 и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити с 
а ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њег 
супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не та 
ије устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесен 
 само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам срет 
ло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан чов 
господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би  
 квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде 
 било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које п 
тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде ра 
им матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у  
тива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Ми 
} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужи 
 једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце 
1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама гос 
ео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је 
ез сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљ 
поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ 
н друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шес 
писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p 
Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме,  
е и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста  
а се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да о 
едан страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> < 
ер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког ха 
анпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен  
ле неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинт 
ику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика ј 
ашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унут 
 га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу 
шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не 
ајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву 
ти.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео 
 и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бран 
не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а м 
унстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда 
ива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје  
e> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпу 
ка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како  
ито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном за 
 да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она  
лики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по 
опадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се  
сића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је какв 
есу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све доне 
 дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете  
ењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели 
ку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за ск 
убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау 
пији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли 
нути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић  
="71" /> другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове иска 
ди се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са  
фтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па п 
м ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудил 
ко је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмал 
ном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово  
алека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су ко 
оже имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити 
ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али ра 
</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само  
 <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S}  
себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимони 
S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је о 
 Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онам 
уцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спу 
плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим. 
амо кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безо 
а сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељ 
а те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да и 
 мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S}  
 томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и  
рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{ 
д Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим  
су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гд 
одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капит 
ују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па 
 затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у  
и морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим 
ам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме  
же, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког д 
 се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начини 
ердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера  
.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> 
р су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин м 
о су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу гос 
росјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он до 
толико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, а 
{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам св 
нтересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кол 
ез да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима  
р сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и  
} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као пр 
пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко 
Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у те 
био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док 
ама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби н 
 челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери  
ћ, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.« 
да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигу 
аље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опаснос 
ду... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тој 
ој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још т 
?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражи 
ма налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма  
ити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако 
ар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако д 
" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да  
ује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зо 
 мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила ј 
 се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</ 
тафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да д 
е узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, 
ладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја 
ка; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се посл 
p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S}  
што питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут стане 
ти све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут  
ђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S 
окетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем. 
м да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало д 
Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам 
Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу  
 напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет,  
арте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, 
е ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га позн 
авидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте 
од ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участиј 
нџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток,  
еши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, и 
ивати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светск 
грли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого 
м, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пр 
 од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да 
 пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати,  
ој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа п 
ити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она с 
> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет  
 хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био  
ут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хте 
ника, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања 
свим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек п 
да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из мој 
алог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе  
је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га  
S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћа 
реће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из ша 
 јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и  
адне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил 
ране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није од 
и ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговар 
и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми  
руги онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па  
м мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофуло 
гу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се то 
д се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер 
</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао д 
 ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} 
 n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена  
.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показ 
о се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, п 
</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мо 
ово.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке,  
 не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Ка 
им, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о по 
љанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранко 
а.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас 
овори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то ј 
агње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и з 
{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи 
оћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као чове 
/p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни 
 са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" 
ио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба  
ао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S}  
а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S}  
ва дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета 
S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику 
шкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који б 
Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита  
> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако 
 мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, 
 Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала 
, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те перс 
 изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, 
ост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило 
ити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, к 
, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један у 
 срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гро 
-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и пр 
бургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранден 
г расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не  
Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији це 
 је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић нап 
сле подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јуче 
ене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг мо 
је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити 
о да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та 
«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео 
добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, М 
итам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш;  
 не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе в 
ити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу  
о са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нота 
ем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим 
ед, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две не 
спитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљ 
форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како ко 
да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме н 
а зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим  
отивно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њ 
а Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја  
у велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја  
ти.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинит 
а је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви  
мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире 
то против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чики 
упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, са 
{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и 
то не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за 
а будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да 
да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро 
а.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан 
е хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам би 
рга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка доб 
гу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има 
p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад  
ује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Деси 
је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у 
акове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио,  
етозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; 
равио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуд 
и већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} К 
ику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист  
и врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја 
и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново  
> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу др 
нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек по 
ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</ 
је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он п 
да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да руши 
 и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упак 
о богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се  
м ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог  
жеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.« 
p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре 
.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»А 
псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија о 
 ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић ус 
не код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да 
 мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући мора 
аги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у нов 
вија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве 
ом.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кол 
ћ је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Г 
 са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи н 
арог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао  
на ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: каз 
 ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p 
ају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода  
дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук  
, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у 
друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја  
а баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у наш 
 мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јел 
ао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мо 
кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми 
едељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; поко 
далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно бил 
ем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ 
S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава це 
ало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући с 
из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо  
е било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам 
а с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја те 
ди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако пок 
{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао з 
 моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не 
цију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почне 
 је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми ј 
Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па  
 на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па лет 
 рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, 
ка ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ј 
састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, —  
ће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да  
ве наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје  
ег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама 
ршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре ше 
; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док м 
ији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене 
а железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе  
 млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мо 
Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисл 
га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па с 
 Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео 
говорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем 
раг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{ 
и.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог нећ 
} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослобод 
м са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазир 
га да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{ 
кати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми по 
ваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми 
ијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S}  
ико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је ба 
а.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста 
е горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p> 
 на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а м 
 како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је  
тављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју  
ам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш,  
ра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен. 
 Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му 
 видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>З 
ад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету  
је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојк 
, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповеди 
ар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, пост 
 како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро 
учио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јо 
анаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој  
ред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ 
 ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, с 
, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p>  
о није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да о 
Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге 
ио сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — 
аровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ на 
е се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фа 
д је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем к 
т опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се ка 
гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком 
S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p>  
спитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро ј 
ознат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гр 
 вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу,  
 дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си  
 Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не б 
волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тра 
ићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, 
 претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да к 
се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода,  
 Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам има 
/p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да 
> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона 
е човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матер 
о је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја в 
ена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослања 
 ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част  
тву на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да прво 
к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други ко 
 наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S}  
м у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не  
андант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натр 
 на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју ко 
ислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га  
 Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре ск 
p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално  
а тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Н 
анику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ј 
 л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост би 
ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку п 
а ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровиће 
, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p>  
а не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао 
дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја п 
ад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао п 
 кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то зн 
е зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим  
ам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</ 
тво поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, неће 
руштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Са 
е би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овам 
а, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; б 
="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би 
и сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да ис 
 то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја 
 њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет  
рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у оглед 
ек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу 
</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.« 
ожиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је  
 с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>» 
ранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или  
кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кућ 
лику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и 
све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, д 
елка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се  
али бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док кого 
или, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом  
 ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за тво 
гло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо 
а с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb  
 ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако н 
, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу  
Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S}  
 да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p 
сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт ве 
примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим о 
о једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да р 
аше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изј 
.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обр 
ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; 
нем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нов 
} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па 
ла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа 
p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка ше 
били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад 
 од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца до 
 врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се ко 
 се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, н 
већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> < 
ита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали 
пођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S}  
ао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од с 
а, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно  
и срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чи 
Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бр 
та, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш ж 
 је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сут 
 не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим мло 
 стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, 
еднако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја с 
ти, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака ти 
еданпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други,  
им ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ј 
, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се 
дима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; он 
се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на м 
 очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милост 
уго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни 
рати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на пут 
 је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео 
 више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају,  
и су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро с 
 Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке вод 
, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам д 
и познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S 
зео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не 
им, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике на 
гнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме м 
ај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам  
 не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <div type="ch 
ко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S 
ражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је 
 онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика 
 је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, 
 Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на пут 
Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов 
 јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране  
«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, др 
 с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> < 
 кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.« 
да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хт 
е.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не 
ад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурат 
те, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опрости 
оје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поч 
ви.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас в 
 Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике  
ранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бр 
p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p> 
г.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако 
Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то гла 
а.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникл 
 па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да  
ти, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изглед 
ермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ  
зговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> 
добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад  
ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што ти 
ставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу 
о смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала 
увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Пр 
писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женс 
рану Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић с 
де ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико  
’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мал 
после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и веч 
ђер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шет 
е јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се  
; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре у 
традан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да види 
мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то дос 
 од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта но 
 је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стреља 
 доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми с 
к, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, теш 
’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ ло 
е женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ 
јте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам види 
д мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ј 
едно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је в 
, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан  
 кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика нећ 
мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе бе 
ице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стоти 
 још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра ба 
 би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје и 
инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} 
 стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и  
ам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви ши 
а на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве гос 
ка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n 
ктризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме мло 
> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са 
и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а о 
о и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни виш 
је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљи 
спођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка гот 
ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема г 
, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам 
 доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја 
на, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило  
му говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим г 
’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Вр 
 доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада он 
т што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живо 
рдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој ј 
волите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, 
з прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је мој 
 наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни дев 
сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{ 
ез сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником н 
 не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не б 
витељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев прија 
»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у ј 
ан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, 
} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један с 
не нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво  
 чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отк 
 се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ј 
 смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} До 
је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање н 
руго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Од 
p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између ја 
иди толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да 
и.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И д 
е било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да не 
} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} З 
тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало прола 
ао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши ожени 
>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном 
а с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет  
Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш  
т, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшис 
на!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.< 
е, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може 
 дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси ка 
заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног 
>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} 
ло на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадиј 
о је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="9 
а моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњ 
, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се суд 
онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигац 
у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и та 
ро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.< 
, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и  
<p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у  
ћма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву гос 
олим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, б 
 исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што да 
аквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се р 
мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извик 
 у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дам 
томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта 
оведајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пив 
м те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувств 
ра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, 
е што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да ни 
равковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је 
зиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учин 
ирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да 
да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетк 
<p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива,  
стио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам  
S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не мо 
дма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра  
аура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо 
 да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане 
да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло  
ћи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и  
 учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ  
p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну м 
примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста гос 
лазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: 
вим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осоли 
ка лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онд 
д куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n 
оримо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упус 
ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад с 
ка је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје мило 
p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p>  
леној хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о лукс 
аш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мен 
 а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо 
оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродај 
сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S}  
} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у со 
ко допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у св 
чнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем 
миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао у 
Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма глед 
преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све 
 све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити 
љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{ 
акве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан заниман 
и, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који  
 само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заб 
ени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју б 
, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки 
а, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један кор 
ан, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не ре 
а.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизир 
, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мен 
ислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од п 
а’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра 
а ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциден 
 жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми 
чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још 
 јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, не 
нито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Т 
у заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И 
ти.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и ч 
гу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> 
днемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је к 
’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да  
 опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадуј 
путимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи 
ија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S 
е очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ослов 
/p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из глав 
 ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>» 
састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџи 
човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој 
онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми ј 
зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер 
са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је м 
рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила,  
а.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако сврши 
и их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил 
.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, п 
о тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да  
вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се пос 
остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док 
{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме  
 одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћ 
портре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погле 
гли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене 
димо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођос 
ешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом с 
водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па 
; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мен 
ва, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако на 
им Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без по 
ти није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја м 
господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да 
 био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године у 
</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и д 
воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет н 
{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да 
није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали ка 
ар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,< 
огињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме 
ако би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не ра 
анко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао  
Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрз 
то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, 
се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не 
баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном п 
 /> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плу 
 готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме. 
ручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости 
 посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутр 
 јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нип 
не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав  
 ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употр 
Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се  
ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати;  
ао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Н 
шим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Ку 
 да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»Т 
 око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико  
нко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда 
се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, 
 није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја 
 и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине дам 
 Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апет 
на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бран 
у уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал 
остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци н 
м.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дођ 
рити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснул 
и путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не 
е, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: до 
и, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бит 
 Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и 
ранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи к 
, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој  
је, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па м 
е своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сује 
ло новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостио 
 у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат,  
о једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељст 
л’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{ 
је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и се 
 преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само ј 
ћ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо ди 
т нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад ве 
ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали 
као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспи 
е зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква 
први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S 
«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет нек 
се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању 
 мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се 
вршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као д 
 ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p 
огу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу в 
нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба,  
и.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној в 
ед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква  
леди на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта  
о нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу с 
ре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти х 
Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама меша 
ва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је  
е јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да буде 
> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје с 
и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да  
ји је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> 
оји није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опе 
 ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’  
, Милан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цич 
{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја 
сподства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако д 
 сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати 
 да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ 
ала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам в 
е се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од в 
ке персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају 
«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p 
 код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није б 
/p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Нег 
ти?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је те 
та реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад в 
богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на стран 
амо требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ сам 
и као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је с 
то пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone unit="subSection" 
уде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро 
ет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам чо 
фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирај 
Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља  
ек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју к 
и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту  
јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи ве 
 речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпођ 
 Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њег 
довољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у све 
те ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако извол 
"63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друг 
ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том 
к, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у  
} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки 
м на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам 
епљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео дево 
ве недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја 
д?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварај 
ари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је јо 
S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да дв 
 пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га 
немо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} 
ком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда 
меру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она  
ри Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити на 
!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, 
макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одг 
радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S}  
амо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало  
 Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му 
а мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у  
морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој до 
, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњ 
 провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшиф 
е Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошл 
ави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одр 
познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радо 
ти абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа с 
говори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина и 
а, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на  
напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје д 
нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не з 
ам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хип 
аш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била 
ављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Да 
>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће 
а буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к  
 то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измисли 
а на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће св 
ји хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче,  
 морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то 
кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем 
брим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и иску 
тњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју 
сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера т 
 ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џеп 
 Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто 
су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,«  
, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.« 
е.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао 
он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим ср 
ао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кр 
 јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћ 
 носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима 
не чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> 
ела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма 
ргерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици  
ке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентроге 
ом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S}  
 раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непост 
ла.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој 
оспођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што  
ли на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било 
 задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да с 
руги приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Г 
и ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе к 
 јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега же 
разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> 
т, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите. 
остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо ради 
горела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он от 
би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије го 
кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула  
н гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде фори 
овео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, оп 
апутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако 
ом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није в 
ад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако 
давна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој накло 
е незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубит 
 била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се 
> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p>  
 тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свач 
и како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи м 
она.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећ 
и’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме по 
ма, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, п 
/p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, а 
 па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</ 
срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и  
сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет н 
Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јел 
то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика. 
е морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’  
а.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’  
{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она 
.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако  
сто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Баш 
изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени су 
шао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здра 
оже си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби. 
на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се  
з који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му о 
 живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у  
ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом ра 
рана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога теш 
»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не м 
тирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад 
вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном би 
ту реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог мл 
м се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не вол 
па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, 
 пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но од 
рено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на та 
 писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; п 
ан бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била 
док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се  
мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценот 
 далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја 
ски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Ј 
ати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису так 
би лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и 
а од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду 
артија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S}  
пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би воле 
највише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, к 
родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме 
.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе ано 
</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са ш 
з рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му  
е врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако 
м, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље ч 
Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; 
 је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Зв 
иље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле 
ранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да д 
у кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је 
 Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, ј 
е требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут  
 тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само руч 
пали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда  
ићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стра 
о важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и сл 
не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам ч 
оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{ 
рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозо 
хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</ 
ван не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад  
ати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да г 
ај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадн 
 особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим пи 
 идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујн 
о о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима з 
/p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну! 
пет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин 
су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{ 
 овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није д 
p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S 
 што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па 
 нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ б 
нофон, којега <title>Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’  
а купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико н 
о.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кр 
атеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се  
но било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, п 
.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ с 
ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава? 
 намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«< 
е здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи при 
у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш. 
 из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш  
т пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема,  
не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке? 
за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p 
ошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p>  
нићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми с 
{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким 
} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд прола 
нерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде  
едва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S}  
знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић  
и?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p 
онесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињ 
На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, к 
, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, мил 
.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља парт 
латуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Б 
да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене 
ред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разг 
 реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрај 
јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан ист 
.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама 
, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас и 
а се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена с 
.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> 
длазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, т 
ла.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира с 
о за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није ук 
бе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а 
лађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета 
смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S 
ти, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуци 
а ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не б 
рмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, до 
 нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не в 
тсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне 
д што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите шт 
’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — доз 
ечма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензиони 
ио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је 
јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско  
а суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кок 
 на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку так 
е прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гри 
свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе  
е за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>» 
 је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву  
-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир 
игани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S}  
 смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити с 
то ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво 
 Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> 
ик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко  
мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p 
 да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био 
ијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Со 
 чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан д 
и, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећа 
Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад ј 
ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метн 
ав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме с 
ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то  
тигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро ожен 
емо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Г 
сна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како ј 
 пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солг 
упе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда  
ривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала ј 
 Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође 
ри другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четво 
ктична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана 
у је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћ 
ру, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек 
несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да 
 примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не 
и сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се 
 све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па  
Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири 
 Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрв 
че увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да  
љен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек. 
а, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо р 
а није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p>  
а</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем 
е показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бран 
ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом св 
и остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно  
 муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда ј 
торство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већ 
 му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста  
ом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њ 
 је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово 
м да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се  
а одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се ко 
 га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха 
 моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је 
му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт  
 с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је б 
 је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио. 
ом га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га з 
епоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, мо 
истпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је  
о, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — н 
мешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} 
нка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао 
је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једн 
мо до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пург 
чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним  
 и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је 
пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, ф 
рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се 
пустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му ни 
ћ постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карт 
о му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га ника 
ранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе 
, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кис 
управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, 
ао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене 
ем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ 
и с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње  
римају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је  
 плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на  
ринти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у 
, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ н 
бљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег д 
там, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану од 
хајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало 
ета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То 
 ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као  
т, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се је 
{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће. 
</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на пам 
и је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га р 
 кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но  
 док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати. 
} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каж 
даред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се от 
, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале 
је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на ф 
ује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је 
ожете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на дале 
су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Г 
 тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки 
 а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треб 
а је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку 
 један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж. 
о бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p 
{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и  
е одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а  
 па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Ма 
S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови с 
 Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђав 
ој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца 
а о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p 
 одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а д 
} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га зва 
Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје  
о свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к н 
е би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању 
тао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам  
г је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академ 
берунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад у 
укао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њи 
 и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштед 
ћи ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју 
век.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, 
 јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга  
одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S}  
у приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и 
ош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако п 
еког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натр 
бунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, изво 
тко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер о 
едног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо на 
, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао 
вићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бран 
ок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости 
ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је 
ели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна  
.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац из 
м великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и з 
 би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мр 
како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се  
а нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико по 
а је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у рук 
ка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега в 
то паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт 
ад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер  
не једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Р 
»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му  
те да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: 
о си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако веруј 
мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба с 
 па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p 
не очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће 
34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половин 
уда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен,  
р, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексце 
»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, 
 она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита мл 
могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веро 
 прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p>  
шао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло 
вима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се так 
ml:id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута 
у; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: 
не би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, 
езне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле 
 устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не  
 откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја 
миљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није < 
 над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да неста 
ом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће ск 
ушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се ба 
ма млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, ј 
уд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{ 
ко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође не 
зглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што 
 одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нем 
тао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити. 
 јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица пла 
за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она ј 
и.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} 
ермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече  
 у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо има 
аопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо нећ 
.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру до 
може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како 
десет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће  
она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама 
јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И с 
ој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврд 
 јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка  
.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли 
иди моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, ре 
 добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title> је н 
нтски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што та 
ком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко 
ако јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав сва 
 као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да 
на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ  
епе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја 
сведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка о 
18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </ 
година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја об 
 Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам:  
ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, з 
а је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Пр 
метила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина 
т смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма  
 самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> 
за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му н 
 Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривић 
 пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера 
тересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал 
е да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>До 
шт’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се оп 
жаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то 
 кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писат 
оспођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељ 
прави, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Н 
Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био  
 у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против 
и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим игр 
и три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па т 
да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мо 
а јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л 
етко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну 
наче здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њег 
мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће 
ање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају  
ио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељус 
се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранк 
стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа  
му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, 
ржим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега кола 
/p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више  
 га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан шт 
 нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: љ 
 Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опом 
ућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и ком 
а шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уш 
о.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њ 
стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својо 
два треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасви 
н дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ниш 
није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је р 
Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</ 
млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два 
аника. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све в 
од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад о 
ги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са м 
Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, 
а ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздр 
S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући чове 
е се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које 
а у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’  
кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам с 
ало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мис 
 право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, 
p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Н 
рао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но ј 
у познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опе 
ти и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам. 
дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ б 
мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како с 
ја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толик 
ини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Је 
0" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је 
л’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За  
сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За тр 
>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>» 
А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како  
 највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли. 
, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао 
к бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, 
оге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку 
но срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не м 
Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој преб 
ан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и з 
ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја  
ом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Н 
ра други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед 
 каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто 
евојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако опра 
још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гла 
 нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На 
а се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} 
не ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тира 
 то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Б 
но пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан 
е пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да  
антан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа,  
 седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понаша 
ељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек 
ио на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећ 
рати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек  
ћ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем 
својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да упо 
бито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се 
ћ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку  
куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он ве 
ећ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад тека 
pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом  
адава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма кој 
 туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено б 
{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошл 
женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо б 
је не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слобод 
чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво 
ет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим  
питају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{ 
треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном реч 
се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па  
вићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила н 
а у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала  
ају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се  
утовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} 
/p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злоб 
нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима коша 
стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> < 
ој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 
фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са др 
ића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића 
 неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика  
у.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, 
, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себ 
мбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубаду 
 нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко В 
ородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ ј 
т грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да  
вао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свет 
 писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим  
каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез! 
 га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је поз 
 Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма ш 
ве.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упуш 
н мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо д 
људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам би 
лија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика 
 они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било ферги 
се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у 
 и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то д 
} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, ко 
, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам  
нерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женир 
о педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него 
ајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце н 
тац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја 
глеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не 
о ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у 
од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му о 
е и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бива 
јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S 
ега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали 
пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет т 
; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Ва 
напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су 
спођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дам 
задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S 
 њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалит 
а иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи  
ли, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n 
ивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, к 
све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{ 
ут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати  
атраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не 
кву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас об 
т.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавиц 
а Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздрав 
на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого у 
 показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, вел 
ек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати а 
S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} 
ле четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не један 
 смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал 
ро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а 
ле три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранк 
ном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ ниса 
стане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка бил 
а мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је  
ључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, 
азузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали  
лушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу 
апут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе ка 
 својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближав 
мо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — сам 
 се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем са 
га сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, не 
чком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Ме 
му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како п 
 су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</ 
</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доб 
 преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталон 
»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу д 
расна девојчица. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да б 
би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја  
Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуд 
д најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело п 
 ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква р 
, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева,  
о!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је 
нка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да  
ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, 
си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Д 
овица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега по 
{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p 
код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шого 
еног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да  
бика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг  
 за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуг 
је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад 
рирода човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, 
правна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће 
оје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта  
 и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бра 
д год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила. 
 за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравкови 
ија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ 
 је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред  
 у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да в 
" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе 
S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није  
у собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је н 
о је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого з 
и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је 
, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће  
 Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва 
 од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Ј 
ди сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко препо 
е Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја оста 
ав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја 
а сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на стр 
аз, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажале 
да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и закли 
} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла д 
облијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверно 
каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим муж 
там за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’  
сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S}  
 Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као 
роче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави дру 
и једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре. 
и сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«< 
горије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло леп 
ма јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе. 
стиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само в 
и сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у 
није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранк 
ећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљават 
ли ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ак 
кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n 
је, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S}  
е године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрил 
ривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су  
 почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало 
з женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допад 
зговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види  
асмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Вид 
Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет 
p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са в 
ста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда 
е Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па  
овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем 
и танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пас 
Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића по 
 доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љут 
 данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас в 
., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво части 
ели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у с 
да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екс 
 и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. п 
о да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад  
ј домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао 
и, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допуст 
е.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>» 
е игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, д 
кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се 
ши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракт 
Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S}  
жим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат  
S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и она 
енирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за припов 
о родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У неде 
ву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер 
ве то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противус 
илија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p 
сластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета 
 форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> 
евање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Руни 
га, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор до 
лу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору  
вама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто мл 
два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као а 
ч, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека н 
Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита 
ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у  
 била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлит 
ам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбољ 
не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ 
то је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то стање, п 
еприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако 
осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има јо 
ривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ пра 
ит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љуб 
ранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого 
 планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њег 
</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произвести мог 
чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој  
анпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, п 
 коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} О 
и пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један 
е да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић с 
м стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати 
 своју цел може докучити, употребљавала је свакојака средства.</p> <p>»Великог талента женска,  
се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто  
падало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због 
 но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрен 
ет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се ј 
 једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интереса 
обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је  
дла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гри 
се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, 
мела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.< 
, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хата 
једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је купо 
 на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одома 
и и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хо 
тио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком в 
 веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног  
и, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке послас 
уд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона ни 
жбу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за др 
ди госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кув 
p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша  
ога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор 
 је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам 
опкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Д 
и, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>П 
 од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она 
 се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пу 
ањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће н 
ти, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам  
 је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за ста 
људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године ва 
рву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је 
 покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем 
ље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била 
а имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно др 
, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби 
а.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није 
 Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета. 
рукчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., к 
 чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим 
, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па 
вао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На  
иког неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година 
дем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше рази 
ав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја са 
ом Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш кој 
ко на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако  
ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити. 
ћа и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је у 
д добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна коли 
рогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Ч 
р и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери 
држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Н 
не.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни  
спође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не и 
ик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни кра 
 нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево ув 
2"> <head>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић  
ао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљева 
шта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} 
S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Ба 
лепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог  
 једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> к 
Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити з 
 /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ј 
 како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обр 
сретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура 
водили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други  
бу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, ни 
«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што р 
и.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан до 
ина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе уз 
 <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни дру 
јлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу,  
но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се 
само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, от 
 жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мисл 
 кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p>  
, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, 
 и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени о 
 познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да 
горе, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за  
 а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа 
ра бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут 
 повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад 
 фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за 
су знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да  
оје због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постан 
асти да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију оне 
ијатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p> 
од госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда. 
, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претст 
ош је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгл 
/p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са 
{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало какво 
 раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година  
<pb n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњ 
 десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је јед 
емо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под 
 оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи,  
чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад са 
та заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се раз 
е од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и  
нда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ  
ами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете. 
 Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу 
ица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p>  
гнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледат 
p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а  
м и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са спомено 
ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ н 
 је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су 
јлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлиц 
а женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог с 
сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију. 
биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са  
S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушат 
 била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Сви 
варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седе 
 је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари 
де реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком  
мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка ј 
о је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио 
еповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила, 
анко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, а 
кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек  
S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпо 
 па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се о 
адан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она са 
S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па 
и гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хер 
вићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«< 
е хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалт 
и један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јо 
о ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се  
опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови  
еви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловит 
а Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострад 
 се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и в 
на нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фал 
а фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста 
 па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифте 
ости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} 
{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао он 
била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка  
тимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што тре 
 лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне  
, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изг 
легме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинират 
{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко н 
ћ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је 
приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој 
 јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, знач 
ваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за млад 
е да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p 
ад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{ 
ац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, 
ам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ н 
у узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љуби 
 забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чини 
ан човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез р 
некуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> < 
етеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за к 
рију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази 
лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи 
а ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће  
ног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јо 
ови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.< 
змеђу десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као  
{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду препов 
ка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То  
ме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме ј 
ринти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гр 
авно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; 
го церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже 
звуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако до 
 ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" 
дук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са 
171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да  
или!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>» 
ка.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближ 
 поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио 
и да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти  
анко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао  
то је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранк 
јатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p 
 бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, ка 
 »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад има 
ир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, 
 је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p 
 се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Мари 
сићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а нов 
аже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С 
о мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, по 
кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што  
о је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је р 
 изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није на 
и ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати ов 
г објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави  
еће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде 
писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се 
е грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко 
 са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Хани 
едан Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође  
 госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чи 
већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још  
лику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S}  
срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна 
само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се  
утра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи н 
ија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p 
} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме ур 
ивићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад леп 
 астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна с 
приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима 
се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; подели 
ести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година  
ведали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опр 
тковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — б 
е утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио 
је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривиј 
и за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Так 
треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, а 
ије ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу до 
м друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој бра 
ораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао? 
удили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И 
о хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но тре 
соке памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се п 
ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да  
а, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одгово 
ремена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива  
кива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и реши 
на није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у је 
 адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.;  
 изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред 
 Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спом 
 оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари с 
сказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нем 
реба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да о 
 за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S}  
дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе н 
о заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништ 
преповеди његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања 
ки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се не 
и хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, 
ала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа так 
 <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n=" 
ном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндерке 
и те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито пис 
ћ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни 
у учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</ 
овица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у х 
 замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тут 
S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад каза 
о мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке и 
остива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забог 
{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, је 
 сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ни 
’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, 
 онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише пис 
 моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она им 
и.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, п 
сле три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Б 
.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо  
 на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од  
м да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретн 
елу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, ј 
и један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се н 
е да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове 
 по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ а 
 Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, ни 
врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним 
ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеш 
нији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} 
м том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не зна 
ђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битанго 
сет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он  
куд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је з 
са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао бел 
рослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отвор 
а тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо 
а курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као 
дава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт  
есетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пи 
се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико 
да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у ч 
 особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом 
 и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да  
поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да во 
је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: да 
ђе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>» 
ић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} О 
им побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ о 
51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Т 
 К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сес 
езара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: 
арош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невин 
 опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца 
ова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је 
родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се н 
имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош,  
 У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а  
ије знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као н 
д Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> 
, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — дево 
 дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет 
ако женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверса 
управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је гор 
е Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не поз 
само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Е 
 једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опр 
 саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Је 
ен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат 
сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — 
.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седи 
 ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није 
ре, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио 
четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, 
а и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ћ 
рве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на ви 
Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп  
такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S 
, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И  
ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ј 
ицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред 
и не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од друг 
ана.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ шт 
шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се  
о места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет  
урка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</ 
ој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па с 
један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом е 
мала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се по 
поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p 
, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем,  
већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде  
штву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати. 
б са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га с 
и пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљув 
тор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио н 
ма да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међут 
е једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, у 
а Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог та 
рила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ н 
p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш п 
на какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на  
апамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџи 
те, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч по 
ката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му на 
јента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; м 
{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим  
 сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене  
 у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ ш 
 <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на н 
p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ак 
 руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали К 
 га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и 
S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретал 
е умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, х 
а ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бр 
цеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из младости 
се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана тер 
 веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, покл 
 судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку ж 
, угледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајв 
мо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга 
тати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био  
 никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју гл 
ише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код муз 
а све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала ј 
е сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он  
је се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, он 
ла, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да  
дина стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате 
ез мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да гус 
есице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место » 
то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то  
да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година 
ави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за к 
о срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је це 
дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, 
а се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако 
е и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећ 
е већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се шт 
 па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а  
а Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша  
т спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет  
поље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се д 
 видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер п 
’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби 
јка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Неш 
ије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке а 
тигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре пре 
и, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се  
је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ да 
 шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао  
ви, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи 
ине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је д 
 а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не мог 
е је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке н 
то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио 
ати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на 
д Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, 
ростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо 
је достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозв 
неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти 
дарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатељ 
и Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерим 
="SRP18630_C2.1"> <head>I</head> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се 
њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У дру 
а Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у  
ам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> < 
 ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опреми 
се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разгово 
о да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико 
{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита,  
те, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу и 
рави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити г 
г, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићк 
 посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је 
 кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <div type=" 
 фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко  
.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p> 
таде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговар 
јутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер м 
и, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пак 
 прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма раду 
ранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповед 
>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</ 
 да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.< 
 и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; а 
 сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Как 
<p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мор 
госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно 
ти, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од п 
војке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> < 
изу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га д 
} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p> 
била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда пра 
родужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> 
 умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је  
пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за  
поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан 
"SRP18630_C1.2"> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма 
епши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретн 
а партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са св 
бра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је к 
вићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође 
и?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може би 
 је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем једа 
 што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о в 
ти.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долаз 
ири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хо 
 знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим све 
о шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се 
ва.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благод 
 Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> < 
вија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добр 
> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, а 
још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него та 
онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао бог 
арод.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаме 
срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, ка 
> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пре 
 био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. 
кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се к 
д дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били 
иђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{ 
о велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста 
е се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па  
ио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја са 
овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу 
’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, 
.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До ш 
ице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да ј 
да не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен 
> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком за 
ар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће  
ислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар коман 
пе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам н 
емо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за  
а и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко п 
ог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу,  
ј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са своји 
анпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p> 
мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати  
има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једно 
да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке види 
ја бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p 
о год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преп 
ожио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ла 
шћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па 
дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па 
а да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисм 
адо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле  
 је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крад 
ече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме 
ће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик 
 не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад п 
лична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Ба 
бе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гле 
та велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> < 
љају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тр 
плеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале би 
и да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост. 
а’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био 
д онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} О 
</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врат 
свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Сао 
 уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да  
на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега суд 
ити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпен 
р. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно и 
то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклов 
 и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију његове преузвишености управите 
ом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт  
аље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блат 
о се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} 
ладости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су 
 дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам 
 кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«< 
а:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао дво 
ице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држи 
аче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољуб 
у учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошт 
же му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџић 
талом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, 
/p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, иш 
што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост 
м и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је в 
зме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у п 
ве здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад 
на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и  
о леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} 
а интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, а 
 није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан. 
ом не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о ва 
злело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па х 
с донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић. 
шао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то 
 знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што  
pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињст 
вић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да м 
његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је пр 
ознајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће и 
нта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне,  
што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми  
 већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и  
ју светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављуј 
еља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било ј 
кидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари  
 моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће 
.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S 
 од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Госп 
ве штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компро 
ита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да м 
овори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра 
т мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за 
твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка з 
p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо о 
ко нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које 
 форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишн 
и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре бил 
дног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па ј 
<p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.< 
рафирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежд 
 то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад мо 
 да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили,  
знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да с 
ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S}  
ће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој ко 
p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те о 
ако невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на  
могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја  
Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти ту 
а залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да п 
а са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор 
е затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шус 
, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њ 
Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не з 
ики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p 
сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ак 
 и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S 
и, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а 
да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тр 
ао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, о 
 Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напо 
 њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, 
у, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ 
 и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ 
ао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад раст 
д једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да ј 
кршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да  
а зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И 
 овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а 
ер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збо 
езику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долази 
латуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дванаест 
гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња би 
а ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте  
мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка ни 
им, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели д 
е и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајн 
све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Мо 
на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’  
и ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да  
а’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</ 
чио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се. 
ћ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира  
прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је  
 својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, ка 
шије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и 
 једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад 
а већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да б 
сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда н 
ама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{ 
за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</ 
ћ у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, 
као, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, ми 
и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негда 
лим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро ж 
 потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p 
и мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около  
, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по 
е, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у 
 првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад  
 жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здрав 
домаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да  
м да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Мариј 
Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у  
емо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за 
 проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уо 
ранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је наг 
 се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегов 
оре.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам 
дна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема пр 
ан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</ 
 <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па 
е онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га ни 
си, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо н 
ет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p>  
ољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне о 
м гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет 
д год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да  
’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p> 
b n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је 
дују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он 
артир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџ 
 мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Су 
 се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говори 
сле, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Зап 
младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре кон 
 један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној в 
ви били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну  
тво сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан,  
а’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} В 
али је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, 
г свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мус 
 не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор м 
ти.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно и 
Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а оч 
р не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загра 
 Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и  
 код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дв 
жу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка ј 
} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо је де 
на је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се ова 
ам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке,  
еузвишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, мо 
ико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице 
 железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n=" 
ра оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без и 
ка гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио 
 <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Ос 
/p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујут 
сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p 
њи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јес 
о једном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенге 
 и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзе 
е; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који 
ворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја  
г пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво у 
 стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина сл 
а се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са сво 
есне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дођ 
апиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почн 
ојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта за 
ст латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам 
егови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се  
.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се  
ђу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један дру 
е!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене купов 
 да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није  
иранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S 
а да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње  
т кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, 
т’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ д 
зао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави 
 свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ др 
говора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђ 
 ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њег 
ебацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три  
 ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ  
који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, 
д мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи б 
 до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека 
они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћ 
т?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, ј 
о седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, б 
, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} 
абављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шеш 
ио је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни ош 
дала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце  
шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се раз 
а фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налаз 
нта били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у то 
ивију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене 
клоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један мла 
нџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на глав 
 нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачко 
да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако 
 тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а има кур 
} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиз 
једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује  
 <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па в 
м покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио  
проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увреди 
место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озби 
 није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за друг 
плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.< 
млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с ку 
дем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то  
ад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она ка 
иву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само један 
говорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, 
, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, 
коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обо 
зети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, 
како се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он  
давати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозар 
у антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић доша 
 сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од 
ако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота,  
л’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула. 
огу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели 
ези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дође 
коди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, д 
није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетит 
ека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђо 
{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше 
ко је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми 
 <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да ра 
одином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све ш 
авно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може б 
 је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, 
је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му ни 
сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона пону 
а памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало нап 
познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрив 
рао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} К 
шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код с 
те и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</ 
 Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то  
дужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Пре 
ало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад са 
слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи  
прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{ 
он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад бу 
 сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом жи 
није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ 
ти, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мил 
 већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу  
а оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добр 
алим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варо 
ти:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’  
родерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени  
ам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи. 
 видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S}  
ми, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало  
но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; нара 
> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу 
пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и 
ом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је д 
, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закоп 
ије у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изис 
 Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> 
ом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или  
н, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у жив 
{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један 
оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме ј 
исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</ 
р ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по год 
 попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер  
се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да  
јзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво 
ем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође  
ак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»М 
једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра  
то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p 
на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучават 
и.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомп 
 Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Н 
S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом 
а се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово  
и чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«< 
 врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика 
ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Ва 
дин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна 
>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{ 
оји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић 
и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господи 
нџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми ј 
 за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером:  
својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикециј 
иф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране.«</p> <pb n="115" /> <p>Комп 
га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг по 
ван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њ 
, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга. 
је, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мој 
м крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, ан 
 — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} 
оба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су м 
 и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу 
 време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам  
и?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат же 
па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва доче 
ца.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> 
разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолик 
т Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу;  
 фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из к 
које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што  
доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p 
о.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фа 
лка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ 
зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чу 
ознајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као  
ћи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и са 
ам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без  
 није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј вод 
и се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим моле 
ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb 
а сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па 
ат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није  
да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S}  
зухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислим 
ле бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на  
ање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овд 
диктум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић! 
 кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: с 
ан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћ 
види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После ро 
управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; о 
тку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго  
куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто  
ватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.;  
да, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> в 
"137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви  
омаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав 
>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим при 
држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Б 
о, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја м 
.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S}  
уђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да  
 изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем 
маневрирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нане 
 се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу.  
ремда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жа 
ош бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S 
 писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; 
 <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па 
рмундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја м 
 добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајде 
 завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, к 
 прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, 
е врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p>  
 мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је о 
p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам  
ер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки 
’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла,  
="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профу 
, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет 
кав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре,  
шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње оп 
 ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота 
 стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме  
Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започ 
зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим друг 
тставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се  
е Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше с 
{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Б 
 знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирај 
изга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било з 
родере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће м 
сле опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свако 
 и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку. 
са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био чове 
аже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за  
 ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не  
«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам с 
ло што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу 
наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Хани 
сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околн 
а и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слуш 
мем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и тру 
S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нем 
мо садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, же 
к начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ с 
не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко 
о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb 
« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та  
арију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише 
/p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p 
појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам 
, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам  
.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати  
оводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве н 
мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и ув 
а ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пил 
ебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо,  
нко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но 
е до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтер 
ред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко. 
, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила,  
 чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, ј 
 у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства  
> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да с 
 сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буд 
гледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p 
одника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков поз 
нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту са 
ћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати мо 
а био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко ро 
је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се 
 <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вар 
ад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ов 
а је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад 
о сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранково 
звести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханик 
ј се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин  
глеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште  
ам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хте 
дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна 
ера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и нов 
ма шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлме 
као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ 
, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла  
 извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па  
ко гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</ 
је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе  
удба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у он 
аре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујут 
ду посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но  
не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би  
одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S 
на све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима пос 
ађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не  
 је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и б 
о да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржа 
арим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиљ 
 Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклон 
ду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милос 
p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p>  
а јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна  
ла мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по 
p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој н 
ма заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ је 
 јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јо 
смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку 
иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«< 
, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже п 
ала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ к 
ио.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" / 
ако се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље,  
 И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ 
а.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његов 
инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та 
о се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће  
 узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у р 
им једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она јед 
а је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ј 
ав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре  
"110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику 
 би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да  
 лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да  
 каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато. 
овац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу 
Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретн 
у.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио,  
прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису 
е акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала по 
рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па  
ер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господск 
е се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да и 
о ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године  
 Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу со 
, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само ка 
нуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије н 
, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа 
 са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ од 
{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прс 
 тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интереси 
но изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" /> < 
е, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи 
{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испо 
ка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ни 
си; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он на 
крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смут 
и спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спава 
о.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{ 
ади, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана 
шће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђ 
егов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а  
виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост 
живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољит 
ет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за 
и, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам  
еда, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала 
жа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску ш 
уства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш 
трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} 
од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропа 
 <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам;  
стало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа 
 други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе 
љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’,  
 се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, 
нам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је о 
ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љу 
дине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име 
 кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад ни 
 каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што  
помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, —  
«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео п 
авитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</ 
није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} П 
d> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се  
сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек милије 
ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; 
али су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да с 
едили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је 
забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић 
 Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу каз 
т за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу 
лици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по с 
 па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље 
нпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, 
а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја 
је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио  
 Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опе 
 капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{ 
,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Извол 
а Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми см 
 спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Р 
о то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о 
анџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило м 
њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курм 
имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се с 
8" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас оп 
не?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га 
емо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разго 
, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особ 
је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>» 
ти:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једн 
аред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени 
 сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»П 
 се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би с 
 жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као  
мена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наи 
те.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслу 
ћма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ в 
тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{ 
} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фа 
на од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да 
па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси  
S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткив 
сати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи к 
азао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога 
 врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исци 
ише ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет  
И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, ла 
Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедат 
нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара м 
рку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја  
једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем ошт 
 ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји п 
 му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он о 
ао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>» 
ђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{ 
 нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге лу 
Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошка 
рски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ 
твом; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић 
тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идем 
удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са најв 
ижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је к 
Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више  
ами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како  
су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем 
амама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће ки 
ељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одгов 
млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од н 
.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут уш 
спођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, п 
а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја пис 
S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи д 
лију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући 
ћ, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није м 
је почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смеши 
дан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко 
 други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима п 
н носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дуг 
сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми  
нај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су 
 Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде де 
боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији 
темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младо 
 њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S}  
сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’,  
аскао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може сво 
у да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писар 
кирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако 
годио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасе 
е да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она ј 
и каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, 
 се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече,  
 да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А др 
н.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће 
омажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Си 
S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера  
ви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање 
у дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p 
ли и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и д 
од куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће,  
не умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’н 
 појетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као  
рно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић,  
им Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у 
чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над  
к тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро  
, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, т 
 ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’  
г маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је 
е од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљ 
јић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мис 
ндију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор ни 
ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па п 
нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</ 
утору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да с 
то Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он 
га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Ода 
 и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги 
да ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу к 
ате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може  
равковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пив 
 довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме  
гнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{ 
ву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кре 
} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић ј 
пре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма пр 
шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а  
у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пал 
ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће шт 
мере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем препов 
 — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега остане 
вару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, п 
— стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је п 
 је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је зн 
ћ.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и доб 
ћ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S}  
#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мно 
а живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе 
особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагањ 
рада због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се  
илике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књиг 
ко је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као  
; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{ 
ободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старо 
 два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колег 
 међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни  
 разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, 
 нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила њего 
ате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{ 
сеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо на 
а.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим ст 
убомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб. 
о добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па 
је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче и 
S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на  
м му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чик 
а? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »мор 
 могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био  
ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не за 
ам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«< 
а добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми ј 
навао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се ожени 
е знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он с 
жао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што  
ту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био ј 
.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе  
 си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је 
ти гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, 
друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година н 
p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо  
дина па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим 
 по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалос 
илета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетк 
е јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју 
’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попуст 
о онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’  
 Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n= 
та; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу 
абу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капут 
прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем м 
су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био  
ару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад  
је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} 
ајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало  
вој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да  
по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде уда 
амо да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермерде 
само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, 
је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на бл 
свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу пр 
S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини  
а њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каж 
ао таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’ 
 за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољ 
ио је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подаша 
, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш чи 
увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb  
 Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви з 
 и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се  
ектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује 
и тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У најве 
рају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су м 
енуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без 
ко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја дру 
е, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он  
и отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног 
воје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са ж 
цом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и 
ом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати ниј 
познао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног пос 
а њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се  
м био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{ 
музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека м 
је издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета  
плој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зи 
е имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнул 
ане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли  
S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се у 
господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запит 
175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећив 
т му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је зво 
у младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; н 
је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на 
у.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпи 
мере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код  
јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по с 
е, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни 
ићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прил 
нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ић 
је ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у ок 
 време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S 
уштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише били су 
Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> 
ишт’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да с 
 сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вер 
адржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и  
овори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривић 
тив тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n=" 
атору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку 
 је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је би 
а нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чу 
оведати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви  
 овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би над 
е из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Види 
анџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика п 
ушевном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је да 
и торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прам 
{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска би 
 у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било 
дну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу  
Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био. 
ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне ти 
 — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи 
нем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђ 
’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро 
 рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«< 
 Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила ви 
> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Б 
> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедр 
S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену 
пет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку,  
} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем разми 
ро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка. 
ртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како нев 
 госпође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад 
е и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} 
се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да  
о тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад зап 
а ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу 
ао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о  
наца, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себ 
а отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешт 
че.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па  
није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хте 
ремда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као п 
разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он 
ити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на 
еко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фе 
евесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат. 
чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га д 
 Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова по 
ар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не 
 принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако ра 
да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S}  
ар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{ 
p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао  
је у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подн 
био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пан 
ст му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женс 
.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како  
ло то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном мест 
мала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је  
клоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S 
а Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда  
век тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не глед 
} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код  
а одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са  
најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (сва 
ао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије 
иним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ро 
p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{ 
је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано.  
љени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и стра 
је хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да намест 
 у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме  
а није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу 
иганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе 
 дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни  
 n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Пр 
 на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у  
и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које прак 
 школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца д 
ном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а дом 
војку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало п 
 и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеши 
но и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с  
же понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је доша 
илије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођ 
ама забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој 
дио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, да опет ново тр 
 тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и о 
и.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, 
ац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без кал 
е увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док 
дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је б 
p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, леп пун из 
ити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и да 
 овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> 
 ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или  
јући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада 
осад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успав 
ако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну 
ит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да  
он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ н 
о на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера је 
па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко глав 
д он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Види 
је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title 
да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> < 
и.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Ш 
ио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи др 
ам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.< 
e> <pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна прис 
да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора 
ни долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} 
’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; има 
, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нип 
ер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако дол 
.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде  
а то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном  
ао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао коли 
огну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{ 
 пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га уч 
остионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћ 
већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна 
 госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за 
е и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем д 
ом уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>» 
а комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{ 
 наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је  
окаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви  
изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Св 
 врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко 
 се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се вос 
} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика 
 срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и 
лу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти н 
} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иб 
а, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S}  
н човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опе 
гзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} 
одену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.< 
и су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ  
е бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пе 
нири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</ 
’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер др 
ело Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S 
е би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, о 
p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравков 
о на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог му 
веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиро 
 <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да н 
 остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хи 
’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као по 
ана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; пр 
и волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p 
ама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година мл 
вом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема,  
.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. г 
ило такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху на 
више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»М 
а имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до 
Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је т 
уша му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има прав 
вили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — 
м само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, 
 се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок 
да, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се до 
изиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: 
а јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ 
кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсу 
ти истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого но 
како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он 
и, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза о 
е може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и о 
 је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’  
опедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, 
осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од  
уж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене. 
 у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што  
ва и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, 
ете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек  
тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" / 
тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ј 
 је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наш 
че са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ха 
Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како вид 
и после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је  
како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{ 
ости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако ж 
пет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га 
о јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ак 
{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је ут 
штено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p> 
бог Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос ву 
н разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не 
она поче своје житије преповедати: како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, н 
р, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S 
ично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тог 
Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба не 
ишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{ 
је најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — од 
В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} 
ота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако де 
 и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности  
 сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у  
зговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему  
г’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са 
ћеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три г 
оведа колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, ка 
пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора 
о, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натра 
сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни  
«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служит 
 <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку 
} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прил 
 се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није д 
же, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како  
S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћу 
а још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{ 
 <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, к 
 женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интер 
ује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, а 
>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, ба 
ва; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујут 
{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта 
Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} 
се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видић 
сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедал 
 једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S 
 не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди 
али.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да д 
»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескињ 
не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом з 
исли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> 
{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она 
 је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповеда 
е допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати ни 
о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотр 
а што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре  
»Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па ни 
редусретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, 
е о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку доб 
ажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и от 
руг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани  
уњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам  
 ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да 
л’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; ни 
села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант 
 сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми с 
оју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена  
иког талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је бо 
вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има  
 дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у  
и?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, о 
<p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упо 
таји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Грив 
е није кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{ 
скорим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно 
есићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Ка 
гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бр 
>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе и 
ије могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, дру 
, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, пам 
 гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве к 
 ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ м 
уго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала  
а, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације 
мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући  
 да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом се 
ече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези! 
 њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су с 
 крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још 
ишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров 
 још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривић 
ко ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Пр 
каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="14 
а, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју 
ћ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта с 
неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде н 
ла, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се наг 
верењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика  
терес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевн 
ћ је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу 
нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкал 
од Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао но 
и«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је та 
 обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хај 
поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће  
: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је 
а један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са зем 
давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не 
 ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је  
ба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p 
све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«< 
ед, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже  
ођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, 
 је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље д 
лком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на кр 
ти колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; 
ци у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p> 
е говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни д 
тражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако  
куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то 
измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра р 
ола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је 
сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да с 
ати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не 
н хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ че 
г наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате 
 <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим 
 био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам  
т деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни ма 
је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задово 
 Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S}  
е само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и  
жала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венац 
ражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Б 
ко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је 
д мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} К 
ивићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да 
пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо с 
и, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Да 
»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то зна 
ам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, к 
поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није  
оли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му  
госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу 
шт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но н 
е да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36"  
те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоћ 
 отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} 
она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже 
е из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо н 
и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправ 
иђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од њ 
 веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и ње 
куса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за 
а нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џеп 
и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко 
 се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отв 
тера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; не 
итацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне 
избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он н 
 укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p 
уги, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше 
дела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познав 
ilestone unit="subSection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећа 
табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изоста 
, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклија 
 баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико  
 — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се мл 
смо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к  
е никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија 
, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на сто 
S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је 
обро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мат 
, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се 
да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господ 
непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље 
о разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега иш 
ко одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу се 
шња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и ж 
Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> < 
ушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је  
<p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршите 
убведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне 
 због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје без ро 
и праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он 
 Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је 
 овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу  
па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreig 
 освета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње 
е неверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад 
и, великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чеви 
заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ и 
ави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, доса 
а ако би још могућност допустила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасн 
м испланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и 
погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком  
отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур 
папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је  
 остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; пит 
нице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечерав 
 пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да 
S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило 
осила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерко 
тове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелк 
И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су с 
 па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} У 
0" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те жел 
чекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси з 
 Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који свак 
о због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествен 
 када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа 
 добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комот 
 Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љ 
сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу  
ко лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кред 
виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ к 
р није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам г 
 примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се иску 
ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем  
офла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбурге 
и’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени бил 
у ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике 
е видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе 
ао обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мал 
 као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено л 
а није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима  
 шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су  
те бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар п 
р баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар пре 
ш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на  
Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само ка 
ћу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам д 
 па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да В 
не: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако  
ако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у шко 
уку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нап 
 нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаве 
њу сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</ 
S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био мл 
детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по нав 
ј истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером. 
м њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како за 
 Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими на 
 наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{ 
 формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја н 
 малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер дец 
кли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз как 
о у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћ 
а’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чик 
дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љу 
 се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у коре 
л тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали,  
’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам! 
«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми  
у, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није  
нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље  
е.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; и 
S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле  
е с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Ма 
S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млад 
то у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај 
ељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је об 
 Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати 
{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мис 
огледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онд 
 и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у к 
м већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом тр 
уги трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са с 
о рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зат 
торише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> 
дложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ј 
а се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у  
зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S}  
 здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету  
е на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право 
ад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло мл 
е то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар нај 
ога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш п 
ена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само  
ли.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту 
адовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у  
ика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задов 
Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S 
иповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — ре 
один отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиро 
лешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, к 
лу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића 
 како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај но 
и дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително оруд 
смо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим 
а се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо дов 
 Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање  
траним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозар 
па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> 
баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико д 
Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго 
</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљ 
сподом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере и 
једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, а 
Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад чо 
S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p> 
на, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па о 
кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој  
>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често  
 гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>» 
наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег п 
»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то 
тиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова пар 
але млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао 
е се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Мор 
о је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нис 
 глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није  
м укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубез 
 је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролаз 
аслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</ 
о опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p> 
и прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то б 
, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу  
 се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и д 
се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Го 
, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој 
Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији  
 живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тих 
фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какв 
 првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто,  
нику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако оста 
шености управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има в 
да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама  
 не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га оп 
крива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљуј 
 моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишч 
а пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Х 
бите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваш 
а рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном 
 и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — 
ко исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не и 
може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женид 
мо да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто 
е, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим  
 осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће 
</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло  
год украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претвори 
 се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем госп 
 а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражар 
пут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара. 
 ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живи 
а су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим ви 
ш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео  
 ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупкварт 
и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживат 
шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, и 
а нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три с 
, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошље 
мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>» 
оштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко! 
 залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула  
<pb n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{ 
а девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче п 
S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад са 
ерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, 
 као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам 
те и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мо 
о моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато 
а да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ ка 
ти дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</ 
 чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако ј 
идло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице з 
типатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, 
 за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор к 
рет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о д 
!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке,  
и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу ниј 
 том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type=" 
опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p>  
ао год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из окол 
 побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} 
ј дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У 
доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њег 
ји већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} 
је се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти ос 
 за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</ 
та ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После н 
{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quo 
{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по  
тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Е 
ом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио са 
ца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако  
 ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’ 
е можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени  
ростодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опе 
ност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S}  
ћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет с 
остом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, п 
p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, до 
уру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матер 
Запитам једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p>  
»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умр 
ди, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет ра 
е девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} А 
таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да буде 
оварати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, т 
ревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} 
адноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде  
ковати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност бил 
мо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако к 
 ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Хан 
има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче 
 овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.« 
} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; са 
може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла  
ечи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем 
н.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једн 
о не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла;  
 и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Ра 
 они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данаш 
ки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p 
ма сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{ 
>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздрав 
ати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба н 
ећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се 
, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда  
ћ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} В 
 <head>I</head> <p>Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је п 
акле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди л 
 да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је  
је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлеп 
и успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите  
ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и п 
ам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који б 
љати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p 
дне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће и 
ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се с 
да је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је 
ише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је мог 
рла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове 
.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шт 
му смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што 
ислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео 
и очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење 
љено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећ 
и унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцепт 
пет задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом поста 
гово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па  
 а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</ 
ти.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да жи 
евој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободн 
рајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и 
 је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанс 
Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фрушт 
а јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запит 
9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали сил 
чавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па к 
ти.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, п 
злила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гриви 
ваца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу пра 
ство неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пус 
ине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S}  
е, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па  
"217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго 
се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p> 
редитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; мато 
а шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити 
 Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, сам 
од Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајр 
уго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме  
 што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од је 
тионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар 
иван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о  
аторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог по 
 слушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.< 
ије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Ј 
 келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван 
ећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам с 
наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, ка 
и се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забуни 
Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трг 
 што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход 
 Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала. 
е се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође к 
авила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријат 
али.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а  
допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика 
ибзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S 
ерује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојан 
 се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бит 
’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи пр 
се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет н 
рећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем. 
> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним  
ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изгов 
а наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p 
вари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнам 
видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, ов 
у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к маш 
ко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој 
>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало 
ије пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изго 
 ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p> 
страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад 
е љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каж 
/> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје 
 а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, муш 
о код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солда 
да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чу 
м на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се н 
изам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се 
Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар ј 
 <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S}  
у да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда  
 — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лу 
 смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми оп 
исам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту,  
без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам 
што мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и т 
ка текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, 
 <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну с 
ранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и нов 
’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донес 
кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку 
ви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сут 
н се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај  
мо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло дв 
 на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко 
 гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад 
никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће ради 
поведати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци  
вге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је 
видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није зн 
пречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <p 
’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао  
ћка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако 
 врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све цр 
мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па  
резан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за се 
вићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лиц 
глез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај с 
гови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтероф 
 им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем н 
S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је са 
л, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендл 
у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин 
нити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу н 
мо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, о 
стајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и ва 
 на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу  
е!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили,  
формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не  
 кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} 
трану.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба до 
у младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти  
и Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, 
 скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мил 
е му требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се  
.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да 
, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуж 
алије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p>  
осну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чик 
.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је  
исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Ње 
и, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепш 
од Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на  
ровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад ш 
 да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пр 
унила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио  
им, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не 
де разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом пред 
н је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је м 
пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је  
не.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа н 
 Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра у 
га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без каракт 
хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзаш 
 је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је  
ле и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а 
 села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сиј 
ило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам зна 
рана мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоно 
 будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу мој 
ити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио  
нтирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удвориц 
ром, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фи 
у времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И та 
 би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми  
но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђа 
еданпут постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додиј 
дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се бу 
 успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере,  
е чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао  
p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и госп 
сподин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо 
ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако  
 и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осол 
p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да  
ив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени 
смо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да  
ет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</ 
фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као  
екојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, х 
била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кра 
робницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи спомен 
{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу сво 
} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранк 
имо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, он 
 Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женс 
 како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог гро 
пет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и брије 
} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово 
p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки  
час па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми  
.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је ч 
а и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако леп 
 том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан 
о, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абен 
тном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S 
, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у 
лободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> < 
 Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није 
е женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет до 
који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гон 
аду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} По 
онтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет,  
 лице.</p> <pb n="185" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, се 
p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог жи 
мо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p 
десет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ д 
 се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те 
 Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помеш 
 кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када  
сти тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> < 
е струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S}  
следњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући 
колија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године 
е живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и у 
није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и м 
 свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, 
на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Ми 
 Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не с 
да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, сам 
е с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Лив 
} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде окол 
о, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабир 
у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једв 
и одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна п 
да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се 
а променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо  
Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Г 
ију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Са 
га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика 
сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора. 
о онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ 
, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике зад 
 и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и 
а поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечер 
ивићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на т 
 <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако  
 комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види  
ију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао  
S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јо 
очеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’  
већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер т 
ако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је  
</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су 
н њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу пре 
баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо 
ивићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} 
ству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао 
, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако ист 
ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, 
окучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравкови 
је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од  
ић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изос 
јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић  
е може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он пота 
е занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мисли 
о како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал  
неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, у 
д жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклон 
ући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро 
ушајте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је х 
 би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако ок 
е на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу 
о изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, на 
смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић  
ка.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстор 
ао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу,  
ати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јак 
е памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало 
 је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла 
т са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелк 
>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S}  
пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мал 
више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увр 
ентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комед 
е му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја 
 добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у 
</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу  
е могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер,  
понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко ј 
за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ ни 
же да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бран 
"129" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам б 
лим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић с 
ви људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, најве 
идећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко  
кове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад см 
а, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај 
к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S}  
 да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао н 
оз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво сел 
 знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Због 
и си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Им 
о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} 
 садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој л 
школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под конди 
 је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакал 
, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина,  
е што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једна 
ла, после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па 
тава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" /> још о 
p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан сао 
и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем  
Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да ме 
 да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, о 
е и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{ 
 се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срц 
и и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да ви 
анко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, ш 
 може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, је 
ао земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} С 
станемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ 
е може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене р 
премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, дело 
натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узме 
код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За г 
 образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао б 
а жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како и 
S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; 
 <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у с 
 Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као 
дем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло л 
ане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега  
> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план  
нић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је вр 
 отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ поз 
ћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па 
у је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</ 
м старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се уз 
, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје 
е дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам ру 
ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест 
 би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица 
 учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса га 
а друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склони 
ели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а  
разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђ 
 тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> < 
} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="12 
глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на сво 
} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} 
ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже,  
сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу в 
уго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег н 
ина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што до 
ед гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто зами 
 постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како 
више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу 
атракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одве 
, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ 
 страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код  
је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми позн 
се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо доб 
 је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте дале 
елике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отво 
 путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о ко 
> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо. 
 ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{ 
»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок 
а, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потп 
р је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>» 
о, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали г 
онту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, па 
ок је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је из 
је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У  
ранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је 
p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, в 
да се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, 
а има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на  
ти се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прек 
ци својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} 
ик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ 
из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бист 
} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су пит 
њена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном ре 
 крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба. 
ресант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива,  
овог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и  
 с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма к 
опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, лова 
ла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Ч 
едну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале;  
м себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад  
.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима кој 
 од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Б 
мешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет 
ију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запи 
и.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и виз 
зо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти б 
иди фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} 
фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе  
ите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могућ 
које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учти 
ам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чу 
у и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је та 
или и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер к 
и хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је  
ћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ни 
е, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’рани 
.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници,  
S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма н 
лужбе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети 
шта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гриви 
оши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То  
бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред  
тити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао 
 се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интер 
ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’  
" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави  
апут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје вре 
едуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали 
о је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се  
о у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од п 
 Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је 
ани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{ 
ратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љуби 
ој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом 
К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућа 
им солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу  
ал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примил 
ади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршен 
.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се рас 
ашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе  
 Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има 
 је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право,  
S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, 
афтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој с 
 таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, 
м да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то 
а су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било 
до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати т 
<p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле 
а, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се,  
дуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да 
вет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи 
шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би 
пицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, нај 
руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му  
 преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ в 
 Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, 
 очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе д 
ихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на св 
ће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало  
ћ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер. 
а, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па г 
в сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем 
> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један 
 сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито 
ов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је  
/p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> < 
и.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на њег 
 да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S}  
абуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики ма 
у сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невин 
/> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа  
милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг доби 
поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дос 
 у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа екс 
 у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има н 
, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда ср 
>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт ј 
 <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада. 
{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S}  
... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема 
у.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од 
итељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због то 
се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n=" 
елика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој ј 
аг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој  
ка башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне  
тају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече  
с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, в 
ојела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке 
зговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госп 
.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и још 
однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја доби 
довољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — та 
ани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној ре 
о да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце. 
 да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују 
мекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, < 
пети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал 
>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Мариј 
је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагов 
е јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па х 
{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено и 
о и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, највише се наздравља  
нати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни н 
имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне 
нко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков при 
ако ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право 
и, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су  
а једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ј 
еку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер! 
лања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} 
ечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје житије казује.{S} Ја н 
рдерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк ка 
 Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове 
пе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад  
 вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се 
ред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо 
 ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Б 
, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постан 
«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај једа 
е видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да  
е.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, п 
к, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињ 
тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби 
 ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене  
ац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђа 
авину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат д 
ско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је  
осле тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво 
Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у б 
ма’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обог 
ок се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, 
 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 1 
 на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу 
гом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са  
талом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један бо 
како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у служ 
лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшиј 
 ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема г 
рали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла 
{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штаци 
им старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханик 
 ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па ко 
ње и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни з 
то правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су 
 а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава се 
 <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао:  
p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те тр 
сте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То  
 када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранко 
е са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да м 
а су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао ка 
, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S 
тал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се к 
ке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Б 
ди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, леп пун израж 
је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе 
} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућ 
не сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то п 
 Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао 
, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није  
Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао новин 
 ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи 
</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглес 
у бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче пра 
е зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као 
је кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност  
по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранк 
 се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гости 
 морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почн 
било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоу 
вој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који ј 
смеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда за 
 се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност јед 
 опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>Пос 
, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, 
ерберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варош 
тану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић  
нео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита о 
ревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Сви 
кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у 
вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест годин 
нт у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љ 
то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпу 
} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред прото 
њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли д 
д неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се  
о увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја 
 времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то 
ош да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју 
 је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после зас 
или лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа св 
твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, ш 
 ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме ко 
p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показ 
 и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се,  
.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’ну 
ред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим на 
рила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољ 
осподске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво с 
гани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p 
капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S 
пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помо 
одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћ 
ем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учин 
 њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим 
о?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду. 
о.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S}  
 међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже  
.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на  
било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саоп 
иличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта 
ат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају 
уги не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то са 
цама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на е 
дем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спом 
иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S 
рећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml:lang="la"> 
е врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и пл 
мало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет г 
о иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавај 
 зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} 
 <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ 
 бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвока 
дне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред < 
} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда  
рцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разре 
онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали 
 воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јо 
нде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милос 
су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира,  
и.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’  
место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друг 
ђу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију госпођи Рези пр 
 Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Мол 
ранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади 
таде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то 
ошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, а 
тој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Д 
ad> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса 
нутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се о 
 вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино  
е ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповед 
олена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет год 
анко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру,  
ати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} 
му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо  
удућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио к 
често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком  
длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет г 
и је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред об 
ивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бр 
е се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап  
 је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи се 
 је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити  
е немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље  
 занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу 
 Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јако 
изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим јед 
спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почне 
де да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође  
 га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, 
о, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест  
ста фарба, као какав стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос п 
о и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко 
 радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њ 
»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли с 
колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицо 
 формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија. 
ио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда пр 
у узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писм 
ш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је чес 
{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са свој 
 то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу 
 Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S}  
ћи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити. 
 било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гриви 
и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему 
{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушал 
 од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на  
сио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам 
 сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом 
ас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па  
олу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја  
 Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног 
Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постан 
је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Ј 
ије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблиј 
н увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам  
аца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Ка 
 риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за моји 
, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад  
авише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали 
ише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па  
ли да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} 
а ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му 
век, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде. 
ад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S 
арамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко  
о се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са п 
 кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} 
сота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом 
пет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </ 
е је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам  
ко то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити, ј 
л’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да  
у да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо 
шао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шла 
а Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била  
 мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене 
{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо. 
есту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не  
p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, е 
либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест годи 
ени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Б 
те вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри 
.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију 
едну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан парагр 
латки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радос 
од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </ 
а сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што в 
 не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — п 
зишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отп 
очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — ре 
»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«< 
:id="SRP18630_C1.9"> <head>IX</head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вра 
 сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; 
о са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене под 
и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам с 
мро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо 
.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло доп 
ове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би  
е може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је твр 
{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, ј 
данаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не м 
премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми  
, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и 
еданпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код ку 
{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог 
ће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, —  
ве добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париск 
 Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми с 
ош није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p>  
а времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће те 
ћи правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још ј 
о, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па м 
е по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде с 
Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л 
ку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је  
ео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које 
ли.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан 
 очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>П 
, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни дру 
 изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо 
»Опростите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ трид 
се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили 
ода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво прете 
, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бад 
а; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике  
лити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштер 
ив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно  
вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесе 
лико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Мило 
Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну 
варка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више  
анку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онд 
а декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>К 
ут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроб 
 <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, ка 
 је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, п 
итане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне сит 
амо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Т 
је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но  
и свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Ка 
 девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају з 
 па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одби 
право мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.< 
ође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S}  
 му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гај 
башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са  
 хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упр 
зују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика 
тојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер иде 
жем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и в 
 лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, какв 
сари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослобод 
ло повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да ј 
ороковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене ви 
е очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{ 
ргаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију 
наест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики о 
ји с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја ин 
> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’ 
е шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми ј 
лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам тр 
 у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Ц 
нути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је  
е иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но 
лка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа 
л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад 
Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић пр 
</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>» 
ли опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} По 
може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошит 
 пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, да 
 кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора д 
у страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала ко 
ите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазан 
ити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранк 
Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и 
амо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то доб 
е.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас глед 
а нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо 
д мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав м 
 једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не 
вце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је да 
Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда оп 
ски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опе 
ч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ј 
ро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ 
о што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је  
шта противусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њ 
е, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет ми 
 Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем 
тет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публик 
ру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имад 
другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбиј 
ој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар 
на женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да буд 
{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било 
сто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам 
зглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лак 
 — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир —  
је јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па ј 
ви конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем  
а годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.00 
бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће оп 
и летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S 
фициром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> < 
зу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарск 
, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још д 
и је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа  
укторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни  
ем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колик 
ек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, ви 
ном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа дево 
ћанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, са 
и?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало п 
би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, 
ио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може  
ства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи 
а, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна п 
идити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од 
ти, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S 
од једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није  
и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година 
акови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо н 
м да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл с 
 да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једа 
те хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{ 
и, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>П 
 кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ 
ве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанц 
 другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало 
дусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродни 
глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спа 
аво имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње с 
ес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна з 
ић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек 
у узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане  
ни.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гд 
лико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува с 
 родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, ј 
</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трк 
ако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принц 
е.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест година и 
ра вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} 
рталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тра 
е, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је  
Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић увер 
нидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; свака млого мање и 
авиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам могао о 
аште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати 
анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би  
о сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се ж 
p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за у 
кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био 
 ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја по 
о.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} П 
мо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми с 
S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на јед 
p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофи 
ва, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске 
е намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Мило 
е!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не 
подине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ст 
звади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ного 
’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — на 
зија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</ 
а други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} М 
тим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је  
 особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гри 
 јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} 
 је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да 
т из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} Т 
ибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је 
ја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ј 
ао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине. 
 То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота,  
ог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит уп 
опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; про 
му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику у 
наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p>  
тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранк 
дило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се  
 није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим  
опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S}  
илије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не  
да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо глед 
ати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Он 
 већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су 
и; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића о 
Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је  
 је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама забављао.</p> <p 
 макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама и е 
м пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хо 
ованка се није кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и ша 
имисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ва 
, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој 
 кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb 
 се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започиње 
0" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику та 
 из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој дру 
било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леб 
о се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — 
 ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао  
 на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S}  
 места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гр 
Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појети 
пођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек  
>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Ва 
арав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и њег 
ком <pb n="138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко јо 
ло <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} Посл 
лим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ак 
е с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће от 
ио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сир 
ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер 
и смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове 
авши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар к 
, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да ј 
аши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад ш 
а људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а 
говору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда ме з 
Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, д 
 милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: јед 
 дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван шк 
м опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да ј 
 да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} 
 може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{ 
ра, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радос 
 Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па др 
ти!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно  
е: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на 
у већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље мор 
 прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да  
ти.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ј 
 изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су г 
ас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ 
или, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не  
p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> < 
у пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру ви 
 мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па још 
спођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам накло 
 /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’  
сто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а мо 
томиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је с 
мо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ј 
и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад ка 
а живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је ун 
а.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом д 
ом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер 
што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка д 
орми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне св 
веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућност 
дан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга уч 
<p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођ 
да сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађе 
последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући,  
«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако на 
 на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се с 
S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S 
ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{ 
 зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је 
же, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опе 
Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не  
чанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи не 
ио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као ш 
 онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или  
е могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак 
а што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p 
ви.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од је 
ани, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n 
.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с  
уднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, бр 
о је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један  
и Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на  
човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручк 
ћа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријер 
ете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати 
а мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву  
p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писа 
 видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само с 
и, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се п 
Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу баци 
а њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, 
мбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пе 
S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се 
р младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је  
су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живи 
и!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пр 
адан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ 
 <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем. 
{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад ве 
пут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог пи 
 <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет мо 
чати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту  
ни два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку пот 
 Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама с 
е.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и р 
 и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм 
гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је 
> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина. 
се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изр 
Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића на 
другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са и 
 малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој 
ао бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље про 
живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јо 
гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но 
Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад. 
слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро 
} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} 
га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам  
се страховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фа 
тано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш 
е са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Са 
деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: и 
у Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига и 
 канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва д 
 се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује не 
што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} В 
ио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p> 
итар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као 
дна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вече 
олица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као  
т прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини 
ма је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном 
{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој 
 слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на 
кву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не  
 не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље мо 
ам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту д 
ика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ он 
било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да пла 
там ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно  
 обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио 
а сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, о 
рати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако  
S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића познаје 
а, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к  
на какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Он 
 од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} 
 сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гриви 
, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће 
д морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно прист 
«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Мо 
од Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за 
 давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квек 
анко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами  
/p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једн 
е, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>Н 
ее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулин 
, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећ 
два је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали јед 
асла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били јед 
d="SRP18630_C1.12"> <head>XII</head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш нај 
id="SRP18630_C1.11"> <head>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад он 
:id="SRP18630_C1.10"> <head>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — м 
{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или бољ 
е добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </ 
 трећег, читају <pb n="41" /> атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја  
{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобије 
ристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио,  
је у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети. 
, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, 
о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и 
и који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица на 
, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} За 
 девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p 
ругог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан гос 
једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами н 
ошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто ф 
рити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике с 
оспођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци р 
оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да  
/p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, ве 
не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, 
да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, о 
} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па  
/p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} 
еш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке  
рени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпо 
 да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бада 
 старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба тако 
ру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Ов 
p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста дев 
дан, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S 
ате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу 
 Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилиј 
ровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног бра 
ника!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет  
амо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чут 
ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јо 
а.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> дал 
усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики  
боду што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; о 
путим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би п 
ранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да п 
 да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подн 
није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити  
а почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} 
а себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p>  
 богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да 
аћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти повер 
о врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали  
офицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори 
вослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло ж 
е, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео к 
 буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их 
 На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} 
 му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотно 
/p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме у 
а.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атестате;  
 ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре:  
и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који по руфету сво 
ти, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што с 
 Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни са 
мо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора  
и у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једни 
</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране вели 
и ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед. 
ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Маркови 
ма прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на с 
S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта. 
које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати 
{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом 
тавити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко  
тој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S}  
ира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај да 
пођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кади 
, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко с 
дим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па 
ма, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког  
пођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} О 
се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном прав 
јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} С 
готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у дру 
од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка у 
дно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако с 
то сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није  
 то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако што нам 
тим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасн 
о, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Б 
/p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се накло 
 више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријате 
 а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрај 
на шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p> 
ио готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријате 
шталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасв 
ције.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет  
ојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, б 
еди Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, д 
> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђ 
; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онак 
ма ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; как 
 воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мал 
азати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; а 
иче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо  
нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се го 
Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у 
S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Са 
но казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито као 
а, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора ле 
ар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји  
а сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испе 
а карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, н 
и, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очи 
 Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на  
огу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам 
ешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но св 
како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био 
ести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, д 
ајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} 
 сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз млоге сал 
«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S}  
и.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јел 
епу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љу 
но провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдек 
судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилок 
естрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији 
 по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у 
 за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану. 
 јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа  
очели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пе 
S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамар 
 <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероб 
, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријат 
се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као  
а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо  
без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у ш 
д се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу 
селили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене те 
 је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером 
а фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткреп 
 какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде де 
ћ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико к 
и, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милос 
дашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, ни 
а кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа  
богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду в 
руге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу сел 
ћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли 
м да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољ 
а.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> < 
ст боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S 
ало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, за 
разу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p>  
дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу с 
} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито 
 мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег 
 Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће 
ак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам спомен 
о одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут букти 
цију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препору 
один Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се 
ајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо здани 
о пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; до 
«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље  
ем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро. 
везује целог живота пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гр 
а у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи. 
 после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста засл 
 мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест 
нији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да има 
 какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> < 
ко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори  
нко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку,  
Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим о 
ваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штав 
. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како сто 
и наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је слава 
у носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, годи 
и!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплаши 
 Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не 
меја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би  
лека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд то дол 
рено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо там 
ко књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко 
 тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бр 
, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу 
а.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рез 
е знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} К 
о јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, 
а и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчав 
радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у к 
ој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. 
 крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти  
о.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Попл 
сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што з 
бам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларм 
ије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у пр 
т ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде —  
веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте  
>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, 
0_C1.4"> <head>IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку ви 
нко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и у 
реме певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би 
на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш рег 
којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју б 
лим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам. 
ти.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадим 
азговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Гос 
што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, око 
ри да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица жел 
ут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, П 
е, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онд 
 зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала два 
ад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и 
ацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој 
> <head>ПРЕДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав  
до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’  
 шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићк 
 трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство. 
 јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до ч 
су мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, пович 
епријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно 
да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа 
дали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове пра 
 давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био,  
м тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам мо 
кострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, 
ма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићк 
у, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужн 
ти, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава ј 
да људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб 
 трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса  
воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који с 
 и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним рам 
, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима 
<p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, 
 богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако  
} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те как 
елка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа 
ло ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, прем 
 шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} К 
ђе вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман,  
ај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на  
ује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо 
 а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p>  
виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили 
е дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p> 
е највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јел 
у.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.< 
ронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући 
е: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до  
ји су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S 
смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ ок 
јмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, г 
с тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол 
 седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још је 
ођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ј 
ако год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом  
ем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалос 
и, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га,  
вог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је про 
p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да 
гу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор 
 на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наран 
је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а 
ћем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан ка 
не, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите  
 гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Мил 
ођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Г 
донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и 
 на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и  
арамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, к 
} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело п 
 нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="1 
quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идем 
ље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад на 
нило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мн 
бављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је ка 
привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла 
ере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне 
га останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Ни 
д мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} 
ена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица 
 и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се сам 
ри хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма  
ак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у  
ри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет по 
нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Ж 
/> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те 
ка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран би 
д сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што  
да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="146" /> <p>Ка 
е фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел  
од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад 
а пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа 
 напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, 
> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, 
а љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, 
ико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одве 
ћ, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино оп 
ад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Је 
господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин 
 десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, д 
ро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити н 
е целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљ 
ја се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину 
пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати м 
а никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одго 
/p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, 
м још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> < 
Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само 
} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} М 
сма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, 
p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је  
 само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање,  
еби читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти пор 
оје на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, п 
оследње.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Јелка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш,  
, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милос 
љанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу  
е ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај 
је, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« 
стати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p>  
ини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је  
оље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и ла 
њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити,  
одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чик 
уго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га 
чне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разг 
ем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци б 
а се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има  
S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p>  
ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љ 
ам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли у 
дина подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази  
л’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости јед 
ош ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па уста 
 и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била  
 кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу на 
исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јел 
о, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом 
убљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало з 
а ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић с 
а асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па с 
 најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{ 
пође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је м 
раном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле. 
аквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустир 
адоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ре 
ш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад шт 
била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам  
S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи  
 Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно би 
, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам п 
даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> 
нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, уз 
план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то нас 
рала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера  
адржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S}  
 оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, 
>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино жити 
чувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је  
 разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Ч 
оге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам  
е не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплаш 
ки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S 
па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, 
ли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мен 
истова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује 
S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да  
 благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част д 
ићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом 
к, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто 
си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било он 
лико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, 
и с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић  
се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега ср 
ју свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да п 
.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем,  
 срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме  
p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја,  
 не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад чов 
са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да  
еду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чик 
ом пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом  
иво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пуст 
о псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верност 
p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотог 
искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је  
мо да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се 
се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат врати 
а.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, је 
 горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче,  
 ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опе 
 себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га  
редати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ пе 
и.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткуј 
укла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд с 
Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у ку 
ко преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: ка 
д је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а ма 
ити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут  
ак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је  
десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом м 
 фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са 
љан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па д 
њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао са 
и утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваков 
 образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да ј 
тар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допр 
таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} 
 од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће  
е <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кућ 
 преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљ 
вартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долаз 
 но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав 
ла и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића. 
д кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпу 
еник.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди го 
то је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре 
сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко ниј 
} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заис 
 препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити 
м, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљуб 
понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој  
ет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако 
} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, мо 
здравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало  
ривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S}  
ење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као не 
 био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, св 
ћ к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, 
нили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко  
е био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, 
ште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14"  
а њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а  
то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте 
ли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га 
даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољ 
ло, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу игр 
о опрезан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио з 
се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте 
бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само ш 
а.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши 
S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се 
ирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шу 
у.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само 
ост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Је 
ост канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату 
ње ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бер 
ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ак 
на пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбуди 
у одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, пр 
 да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не мо 
 да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које 
и се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету до 
иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код  
 молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S 
ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, 
 Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре 
и Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Ов 
и његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унт 
сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентае 
ого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко с 
{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет 
а портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} О 
 Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај д 
ор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се по 
пектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није н 
д Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фри 
p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече  
 ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још 
ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около 
а је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо 
асти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ 
радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То  
пите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S}  
ао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</ 
ше вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже 
а и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Ре 
јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што 
био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то д 
 Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почн 
коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут с 
, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хте 
као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да за 
чепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужин 
 се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S 
к«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како ј 
ако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта 
е подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</ 
} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, к 
м их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети  
бро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити 
резирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало ста 
о рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p 
и’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари  
ите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То  
бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросх 
држава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнак 
венча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да им 
м да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</ 
ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему ос 
му на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опр 
терофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати  
S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год но 
203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу 
ам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо с 
{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онам 
нта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен  
 у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоћ 
, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Веси 
ику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Грив 
ли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварим 
мо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И т 
ас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје неприј 
»То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p>  
и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара  
срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227"  
" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за разм 
шић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издер 
извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомен 
и милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као ка 
ка јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S 
иње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди? 
дер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге 
S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио ка 
да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био  
пет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њи 
 шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу к 
 мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Деси 
ципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често м 
бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговори 
огуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије  
ност и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{ 
ек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре  
Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и 
ком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао 
гови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати 
илост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клев 
 Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Ру 
на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треб 
ао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле. 
/p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Так 
 моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу 
и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Де 
 молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се бе 
слови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој  
ајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем пл 
ти.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} 
ви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S 
о би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то 
/p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром с 
арају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} П 
 смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} 
волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S}  
ру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде  
ђи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао 
 у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције 
 ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад н 
 није му требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо 
те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га 
смо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао с 
е иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како мо 
а оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се 
те, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зат 
као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} 
S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <p 
ити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А инач 
ену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна  
едан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило с 
ти; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опрости 
ић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први  
ико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p 
а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу 
а омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за  
аханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.< 
 појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ у 
огледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја са 
вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га на 
 жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} 
 »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ки 
вића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика 
{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ј 
и’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане корд 
дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, п 
е бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере  
овали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још  
одам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказ 
ре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да 
кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за аб 
љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срц 
> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ва 
, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не од 
остите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ д 
ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обр 
а ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, 
 штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не прев 
таерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да ј 
’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није ник 
метан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро 
илостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с  
ти што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми  
м ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте  
ета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.< 
чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То са 
> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> 
ко је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вр 
 је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>О 
олим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ 
сати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са 
е, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито ство 
 не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је р 
 не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, ј 
вара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свет 
ив мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на т 
н је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне годи 
будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госп 
Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам 
 забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и испове 
сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на оч 
и је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко  
 о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јел 
иповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун 
кус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад она 
заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом  
у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства,  
S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени  
има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буд 
вни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић 
.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>» 
 презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако ј 
тина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш,  
истане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ниш 
 <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад  
ео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говор 
S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпо 
т други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити 
аровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити мо 
Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја 
са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо к 
 лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на ру 
не; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље 
сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо 
, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је ста 
оспођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њо 
вар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, к 
.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што доб 
, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао нак 
 хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, п 
 а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p>  
 каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили. 
и; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се н 
ишт’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n 
легматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div 
и са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и 
 ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без ка 
ч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само. 
{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ау 
оже.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку сим 
ствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе на 
ужио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе 
е сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је 
екам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на д 
ам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ств 
ије хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање бу 
, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно 
а нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а н 
је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разгова 
 што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што 
 ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо  
ти?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; 
 па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала 
 после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацил 
 ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њ 
<p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млог 
Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.< 
 не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стр 
 сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка 
ари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушт 
ене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, оп 
хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву 
’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклони 
лизу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ 
бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb 
 сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} По 
је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам 
она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар с 
итира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да  
ћ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{ 
месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то. 
{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога  
сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за тр 
нтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може  
ко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад ј 
а Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака  
ају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг пл 
а страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и нак 
т, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави ку 
лаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S 
 кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу 
цама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, 
ац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје 
би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незг 
 рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«< 
, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који н 
ош једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ о 
се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Ч 
казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што  
иктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може б 
мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јо 
 нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као  
у, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће мо 
бар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођ 
пустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и попла 
ж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног 
 прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, 
 у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно памет 
е смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и че 
о што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече жив 
би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и з 
и. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на по 
и прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу да 
ве је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p> 
ожеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе  
ечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада  
ерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тра 
{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{ 
p>»Какав инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипе 
рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта  
 нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити  
} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пур 
а више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло  
, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S}  
си ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на п 
 човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> 
ске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«< 
 нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две шт 
кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав с 
ође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како г 
о други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћа 
е надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} По 
ад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад ск 
е.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ 
а сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нис 
 њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брат 
 јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити ка 
аћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи 
е бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, з 
ви, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико  
слиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији не 
.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек д 
запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девет 
це. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око 
ољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чи 
ов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали 
е берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио 
а не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам,  
 да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака но 
едио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« по 
рам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p 
ти.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те с 
олим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним 
{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији 
ветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно 
 »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну 
 ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, к 
ан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео уп 
име.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, мил 
 Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чин 
 је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и  
ма Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити биле 
една за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’  
 је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте забо 
да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <p 
то си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S 
 да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна как 
нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам  
ј какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> 
</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чи 
 младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напо 
тају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди 
ругу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«< 
ити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Ш 
> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу ст 
<p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира? 
одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> 
чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког  
бро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дуга 
и сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете од 
ти.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџићу, изволите унутра,«  
Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није о 
 може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на селу 
је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом и 
ном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате  
ан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је  
ам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми  
ашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу 
в мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{ 
 и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро. 
о га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то 
анаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са рез 
а не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, 
твориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се 
S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени  
с двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> 
едва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џеп 
ли вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и  
тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ни 
рипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да види 
зао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад  
 ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се н 
ја је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри  
ди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бира 
гери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостион 
стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су га 
хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те с 
ирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало од 
оји мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски што 
у лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са с 
осле морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окре 
, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија. 
 Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јец 
што мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите 
тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад 
> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, 
 су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је  
 чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном н 
 сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини  
 и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је фил 
 у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{ 
 су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле ру 
ас се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви им 
и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} 
сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, 
аду удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилу 
 је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству в 
о да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штум 
ајпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умил 
има се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«< 
ент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а 
а, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент на 
 исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хаб 
ста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, 
аша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потвара 
 страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешт 
и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца;  
 интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију 
м.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, 
 њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики фер 
лободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, 
ишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он м 
et="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој 
на бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет ми 
ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу 
ту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па 
 па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштед 
 Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, 
 участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учи 
екар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> 
лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту  
 је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по во 
а, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима 
 је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га 
а од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извуче 
не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, 
а изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} 
о ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је д 
оспођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</ 
како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранк 
/p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ј 
, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио 
мо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч о 
о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја д 
е госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на ви 
неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да 
ић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зн 
 се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад сту 
оже белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може ње 
петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не  
и и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи 
.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се у 
ођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи  
увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допуст 
 знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим м 
 Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па  
и Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда б 
обро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једн 
еме да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она др 
да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени 
вала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срц 
ла, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући сам 
а се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милос 
руштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест д 
и, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић дол 
искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад с 
и ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого не 
Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику де 
ђем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљ 
; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из  
р да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја 
 и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће с 
, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, 
-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се 
и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођ 
p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.< 
лечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже б 
и притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и ув 
, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу од 
се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутру 
пипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онак 
овољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао  
 <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ов 
гу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу д 
 Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја ка 
 одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се 
оћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити. 
/> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако ј 
.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедат 
тери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину 
ислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни 
откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто 
ента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шт 
што смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бр 
плакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Л 
ости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је 
н, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласка 
{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју 
иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је 
десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на пр 
ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг чов 
добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до 
ву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за посло 
воре, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ни 
ене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрз 
 Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} 
спитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одм 
рија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке с 
о да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратит 
ко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одгов 
угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са  
ти сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, 
 хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она 
 Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад с 
каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди,  
же госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{ 
 рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разго 
е шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица 
ти.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на  
нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко неш 
е.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде 
 на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер 
 остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера ни 
 Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори с 
— да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала  
Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са  
и у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чул 
 јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од ње 
њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем. 
о онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод  
шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к  
ор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто  
есте.«</p> <pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p>  
 нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља и 
а зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, 
уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и о 
ам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p>  
нку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, п 
да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас 
 да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе на 
 Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једа 
њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ха 
и стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и 
а ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало  
ка је научена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Грив 
гме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.< 
абица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" / 
азила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фа 
живати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употр 
о су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она 
собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, мило 
} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни как 
 ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да 
егове очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић св 
 печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те  
 каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура пла 
године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и 
са јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој 
ели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на с 
ти.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан  
ђе у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »бу 
 ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окрену 
ила мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућ 
је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди жив 
не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S}  
S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостив 
S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне 
6" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га  
дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ послед 
 као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњ 
у, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оро 
да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам на 
како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све 
анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попуст 
000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој н 
атим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} 
.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бр 
ам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милости 
 учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се  
, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и  
ула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја  
вала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добр 
изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} 
 ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секи 
а хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но д 
Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га  
 и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму 
ме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и в 
е моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и п 
м; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, —  
 хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да  
ти, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика 
питкивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ о 
 је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну  
ог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није 
ша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="22 
свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава 
ољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с  
је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone u 
— да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не дол 
и, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако да 
?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} 
 је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтел 
гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав њ 
и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло 
 по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради 
ику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лау 
идило се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што че 
томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари 
Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте заба 
ије.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде  
г с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’  
ву судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бран 
е све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуств 
 дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участ 
иметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она 
 господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није м 
па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p>  
>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој пор 
мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страс 
ла нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ј 
радан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму во 
и, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је поч 
је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог ч 
ји је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либе 
је, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју 
вимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг 
, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, м 
 је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помог 
p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{ 
аза, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је бо 
b n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући ве 
 она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гриви 
ек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну,  
и тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S 
»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; о 
; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури 
м да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим 
ита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је ве 
 не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} 
пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку  
очас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова с 
атом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати 
ђе мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак  
рама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се поз 
и; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на ј 
.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од  
Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p 
ог изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку 
 Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није  
т стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> < 
уго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више с 
унга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били 
а друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.< 
/p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, 
p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојк 
амолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{ 
Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — 
деље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="2 
 од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им  
аје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљ 
сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имен 
држац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p> 
чно.{S} После тога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се  
еђене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфен 
 врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ упр 
анко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће ј 
бични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало зн 
ј кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само ј 
Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер,  
твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео 
 у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Хани 
 се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да о 
ле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њо 
емо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами се 
негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми  
една хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препор 
и.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла к 
ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђ 
е, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{ 
ао лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велик 
а на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љуба 
а, радена, искрена, није <pb n="132" /> још отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S}  
/p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи  
 да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у 
епоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после с 
 бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ нећ 
ко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим дос 
ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па 
данпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терањ 
 се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољу 
ри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеши 
е горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде је 
емо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу д 
ерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митолог 
зболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне. 
 о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао  
 па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села 
 заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мо 
шљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је в 
м да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта 
>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се кој 
мити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепо 
ли.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпаухо 
, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не д 
 па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га 
види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела к 
ак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он 
: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда 
ећ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто  
ди нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се  
ком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове бол 
 му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ћ 
 побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погле 
ићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S 
</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S 
т’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је 
а дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка 
авнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила  
жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се 
 и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро 
 будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру 
, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S 
терије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зат 
љи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем 
во не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} По 
гу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л 
Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.< 
 Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, 
S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави  
} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Ид 
то сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да 
да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ 
пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.«  
форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала н 
е.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађ 
, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{ 
е нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мисли 
т, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошл 
штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n="249" /> <p> 
е’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповед 
 појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S 
 ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранден 
 једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту,  
говора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, 
 Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја так 
чна женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана ст 
к једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} 
 пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго ј 
 фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алав 
 бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад  
та мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо,  
, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици 
вета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње вр 
евојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по с 
е устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговори 
му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостан 
ове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на  
оси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, 
изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродник 
да идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимањ 
ва рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је иск 
, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мо 
о је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће 
 га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све 
то да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим 
 мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се у 
ншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним  
ло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта  
ујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од  
обар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му  
не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за  
немо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сут 
 ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да  
ко је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S 
им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други разго 
Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније  
и.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што 
м.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и дон 
 штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи  
Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из 
е само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривић 
оји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седн 
нији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ з 
авим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; 
друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати 
 леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то 
 би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра женско 
 ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам 
p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене 
м неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по со 
ним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!«  
јстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком с 
ад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и л 
 да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави 
поведа ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним аб 
у одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избри 
о се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало п 
 износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве 
рим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати.  
рег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика 
говарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатељ 
регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, 
(с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</ 
ји су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота саста 
0 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам м 
 за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p 
о је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако мог 
имандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то 
и требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако 
 то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан пог 
.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Де 
 шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на  
Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука о 
p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловит 
остао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за 
 n="134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам  
 <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлази 
, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ зн 
аповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у з 
омаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпо 
ња.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Угов 
а у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, јо 
би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> < 
ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у р 
та смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и  
 одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били 
те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</ 
с молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остав 
 одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је д 
морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом. 
етнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто с 
о? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли н 
и, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само припове 
у ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест 
обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препор 
н не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћ 
 да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју неср 
ј соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Т 
 те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а  
путовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но  
ривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са см 
> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба 
икад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал 
»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ј 
драви и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да он 
лушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга,  
заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чул 
 да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев  
, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнут 
сићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он 
исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и п 
обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи  
окторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, са 
ли.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, п 
> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»П 
лубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам 
чтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{ 
 Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p 
Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Вид 
ра и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког поједин 
штери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; 
му се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особ 
игурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S}  
бро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта 
<p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n="150" /> <p>»Немојте, господине, с 
у л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла им 
 кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="16 
а њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, 
се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса п 
 испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнад 
ец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдиг 
кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком ус 
.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера пр 
и, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, 
у не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио и 
 сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Гос 
ирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се ка 
 кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, 
бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје 
димо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним ј 
исмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек  
анемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, 
ете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, п 
а, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми 
рцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p 
школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо  
имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну  
рог човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46"  
читао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова  
и нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се зате 
 да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Н 
дан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим п 
а; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пр 
p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па п 
кве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком про 
ку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онд 
ацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора  
ва.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, 
озан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако ра 
рног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, 
бе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који  
ет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасви 
уго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак 
 Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна 
утио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног 
о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, п 
егирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па 
од њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко 
м, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је ота 
ра је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="1 
ње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она не 
ле, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пек 
штер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је п 
ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану 
ити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође  
је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанп 
ажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуг 
е.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од  
’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p>  
к добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n=" 
о писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет  
ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао,  
S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче  
 сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> 
улијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко  
в.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’  
н човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби  
{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћут 
амишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна  
, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Пе 
 да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и иму 
овићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> < 
 зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад ј 
естом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој  
оринти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас испла 
рене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити 
азао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био 
е и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањават 
ати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегрт 
е кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« 
е с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни  
а сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> 
ји кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, 
епо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је  
} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изг 
ти и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друг 
, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмем 
предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате  
лостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пре 
 Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га вид 
 Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам 
е може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ли 
е.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви т 
била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајло 
 може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и 
 милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће 
д се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако с 
н; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно  
о мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упам 
дњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма 
л по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p 
 све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама 
сад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао;  
почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, 
ене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — 
е, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је годи 
била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого  
амердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио има 
е.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите  
а свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам  
овору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити 
} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто к 
{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва д 
како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бра 
S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је ка 
што.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на с 
за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како ку 
 данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене  
уће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакл 
зо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Ну 
де гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као ц 
ад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама оп 
 дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио  
{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шт 
меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај г 
ти, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар прв 
е вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопад 
ено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у 
е надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере н 
у своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, 
 није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, су 
 писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, 
p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p 
 понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бит 
бијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даћ 
остива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, п 
 као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја 
ора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже  
и изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју прима 
тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим бо 
р види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и три 
о нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој ф 
ешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек до 
 несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим  
ој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једн 
 да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изр 
ад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога 
ђе, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у  
нку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан  
29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде к 
 једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; једа 
 партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, н 
 због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, 
 за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким 
е дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то 
 каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин 
а седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јо 
спитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је в 
хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће си 
добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама  
потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледил 
инити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сас 
кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кће 
на се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Ли 
ка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој у 
{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изел 
омпота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде  
тране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n= 
уже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Т 
пет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој ј 
во, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S 
над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфа 
осле, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> 
ени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да 
ља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{ 
 учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па с 
а се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже 
> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Би 
<p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, међутим, дру 
лакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S 
век био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, 
писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим  
би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, прави 
јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да с 
д ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо 
Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p>  
 и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из ју 
е, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера 
м, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви  
.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала  
а нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд ш 
 дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фир 
у није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то по 
ла плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером  
новење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнан 
" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на  
 куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је гото 
ти у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели 
, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе 
срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати ми 
ди шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда  
едуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће  
Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ п 
пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорн 
 руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један  
у и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и п 
" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у 
та сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао,  
сет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> < 
 Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим. 
/> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам пра 
 вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регимент 
пут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би 
ди. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да пос 
собито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас 
 права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не зап 
 <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се у 
кову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Н 
 је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} 
</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тести 
тво.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Так 
тимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог има 
ад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо 
.«</p> <p>После неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко  
вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, 
 враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дођ 
анко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом с 
Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га го 
ли су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија  
оглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Д 
ом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на л 
ме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитур 
дом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још о 
Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера сво 
да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} 
 Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне 
у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Б 
и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, н 
е јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима  
спођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуриста 
блеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Х 
ли, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с м 
’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати п 
крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само  
ошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако с 
о какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да 
усретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па 
ет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи 
ваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разго 
 л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је п 
тром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао  
ашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, би 
} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир по 
 буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођ 
 све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљин 
а.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да ид 
варка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој  
 познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је ве 
 су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећ 
ан гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га са 
 шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдер 
на гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундша 
 одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се до 
едно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло  
ле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче. 
но писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оста 
а срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S}  
етставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћер 
ну, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценота 
з перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да  
већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно у 
 Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге  
домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Т 
д на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један уд 
а Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, друг 
ло, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави 
<p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер он 
 венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко  
 овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини по 
де, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хте 
ану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, как 
 куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} 
ки, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, 
м друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} 
и.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао до 
сти, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем 
 је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код  
 Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p>  
пет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Види 
ало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово де 
ежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p> 
егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, п 
 пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем  
и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се ра 
неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципа 
ође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Пи 
ди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати сто 
у, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да  
, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим  
уштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад  
ори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој вр 
ко догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити. 
ела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се,  
какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао н 
и ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад ве 
адне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ко 
 слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у 
о смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у  
к окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са в 
 задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S 
дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жел 
до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути 
то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> <pb  
е, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене  
воличан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« ре 
" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш 
ало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при ча 
ажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p 
ћка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опе 
.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код 
 и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливиј 
ду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p 
 се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p>  
е.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама,  
 на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњ 
ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко с 
а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго в 
 тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p> 
с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapte 
е у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручк 
S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смеја 
 па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S}  
еђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбер 
а, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Ишт 
 Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Ми 
 господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари 
ље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин  
поруку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа с 
ши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дођ 
"213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати 
аје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а он 
/p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Б 
даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здр 
л докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твој 
а госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} 
пођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја упр 
ам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То т 
оју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив  
{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на пам 
 к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од 
у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, еконо 
е сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо л 
на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: 
ку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} 
и.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S}  
 Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шет 
па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови зад 
’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је б 
амо ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са други 
м интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће 
плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био ко 
пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S 
па’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и  
 Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао,  
} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у 
имо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} 
а дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпут 
 па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад 
 ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут 
о чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу гос 
 ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као 
инили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадн 
ко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са с 
д, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упоз 
варамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Ви 
страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, н 
љив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоћ 
а у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. ок 
="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, п 
S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте 
е не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сам 
ко су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало 
ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме 
тан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је  
</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210 
други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори? 
ан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао б 
госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док  
Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb  
ме у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са в 
и, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој о 
ве берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му  
Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек по 
ру портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати бра 
 ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан рад 
данпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!«  
жи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгл 
е, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма 
орао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} К 
састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Свето 
 се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видл 
ози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати,  
у.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тог 
да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће сто 
анко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромаш 
е исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копк 
су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавал 
о, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред мало 
није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а о 
немирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да в 
ад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи за 
ије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из 
што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не  
 <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на 
</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p>  
p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам В 
’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу во 
та тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p 
 вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Б 
и, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим 
ко може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били при 
несе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>М 
им се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.< 
 Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг  
ао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>» 
 Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S}  
 ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и ниса 
богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко 
очео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из шко 
 служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво  
 богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На 
све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад го 
и.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем 
мрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек о 
м, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари р 
ље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увид 
милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мн 
</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо з 
ар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Нар 
да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одм 
у нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам 
рапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драг 
 боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас  
/p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва,  
о ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паули 
, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устај 
 здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је не 
 отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S}  
освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату ре 
 Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме 
тотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и боле 
У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љуто 
 онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем г 
«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p 
о.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а  
љато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу д 
.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да зна 
 и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S 
а Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пи 
ти.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да  
и тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговар 
S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни  
ивати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатор 
как.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, ка 
е добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} 
т дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да м 
ене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико  
пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да т 
мо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да 
 Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се на 
 је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зл 
 Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да 
већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде  
, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} О 
м се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, посл 
ц дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде ј 
тивна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, о 
и се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију 
пицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаж 
 га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика 
ати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оста 
 посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{ 
е.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ сво 
ојом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њ 
p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији  
 да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога 
су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде 
его све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер? 
своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми 
.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све своје им 
алогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не  
подин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и л 
ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати к 
и.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафиру 
а ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb 
 мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису 
.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде. 
хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усн 
л’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си ни 
лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се  
ама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, м 
у; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики,  
учку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} В 
 дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љуб 
огли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима  
штва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»Т 
о што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живит 
анства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Мо 
 цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и с 
0_C2.8"> <head>VIII</head> <p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је 
p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити 
ојом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је ма 
азљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати  
рају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеј 
ен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окр 
е на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ни 
/p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p 
 кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће  
 лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p 
ка се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољ 
ити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прам 
е хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што са 
ам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прав 
 ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ј 
очне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато,  
вет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, к 
ио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb  
сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранково 
обру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«< 
 не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па види 
науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{ 
тајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.< 
љивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравко 
ма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни 
и вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из млад 
абаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи заб 
 Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је ст 
p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, ин 
S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај ј 
дан стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад 
ола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за  
 ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана 
и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Ов 
.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу 
ом постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке неде 
диш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам,  
словити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне 
 сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам пр 
мо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко  
гов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи му 
ити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрз 
 још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако 
Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питај 
 школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на ш 
е, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало чи 
оварају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене прол 
нтазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било  
ене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да 
а цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела н 
 од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним с 
њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива,  
е са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има та 
p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{ 
ри последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да  
једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде исп 
 Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због  
како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па 
 јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оц 
днако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у мој 
не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, т 
жем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити 
не; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на к 
анашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита и 
 човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, а 
 тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек ко 
" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор 
држали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одгова 
е, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову 
зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’  
ам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и м 
ићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице по 
т и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Ј 
а и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ сп 
ивић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је  
ав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном р 
{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцн 
 путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, је 
е то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву  
 полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће  
а кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а оч 
имо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да изва 
ите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег 
ang="la">pro Archia poëta</foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бр 
 пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, 
бе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подн 
когнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, 
есео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом  
ито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ 
ба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за ја 
} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} 
 ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p> 
вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио 
о јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила,  
 ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали  
берији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Мари 
 Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувств 
 једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и зат 
иса не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе 
д велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу  
е, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један 
 дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге жи 
шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам до 
ији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Изв 
и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је  
ко ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у ка 
ве то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао  
 идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалт 
о, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато,  
 денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир с 
 код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Пре 
а, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’  
 нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигур 
а портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, 
ло у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је свој 
право пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, м 
 га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са,  
варале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче н 
њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују 
 куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да с 
унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S 
 Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за 
.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S}  
 уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код 
и.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна м 
авити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је бли 
није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити п 
је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но 
.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат. 
а лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву 
с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што запо 
 у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да  
утују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама ч 
ознајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шт 
други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сок 
г, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако 
о је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, т 
учене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра з 
а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држа 
Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретк 
тизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, 
ић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су ја 
вану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели биле 
ти света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бр 
су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу  
ити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претс 
нети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару. 
пут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто ја 
никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, т 
кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и 
’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен 
у и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прст 
S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} 
 већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори. 
 пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па 
 нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате.  
де сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и 
д вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, 
тумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам 
иси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не приме 
еду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем 
ла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Мо 
ко сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од 
бику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак 
ке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S}  
ге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у н 
га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а 
диш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим  
оменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кућ 
 Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па 
и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га 
ендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим т 
стоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене ха 
е уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три има 
рвом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’  
устила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос 
 му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему 
дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принци 
S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у т 
аку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, 
 њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n= 
ро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади 
ивати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p 
ном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шал 
вапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође 
у чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна в 
/> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, 
у стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја 
чињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, , 
н лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну 
оби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у обра 
нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S 
 па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако  
утра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га д 
т година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атес 
љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар,  
вели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} М 
е Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у  
/p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бран 
м шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџеро 
на без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да 
запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност  
S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друг 
 свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе,  
м у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита 
ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик  
лушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: једа 
и сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S 
ји се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност 
ет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још вел 
 Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чу 
ести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбург 
о сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога в 
ка.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ д 
Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нис 
p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код  
се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На св 
 овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми 
у поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасв 
ако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упадн 
S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док о 
О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше ч 
Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задирки 
то хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже м 
ломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо с 
век и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учеств 
неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако  
 човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика.,  
ини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«< 
знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им ч 
лу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај  
 ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не мо 
те, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S 
није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад с 
.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па 
доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиш 
{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре. 
у, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре ве 
ла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно мес 
де понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутр 
ако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино  
џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутр 
аш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»Т 
 мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо 
 ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И 
ори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет го 
 да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било 
ред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> 
 мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, п 
 љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад  
 њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако ј 
н страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>» 
ти, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} 
плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито  
кића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229 
 изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све 
те!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му дос 
мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, мило 
 га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћај 
чео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам и 
 ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад м 
њем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу 
ски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа б 
p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати,  
леветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето  
рим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива 
смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја  
сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинт 
на скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да  
ет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају 
оју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда?  
о мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од кој 
ољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> 
 у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} 
м зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S 
ста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је  
ер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ дру 
опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка  
 шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни ко 
а је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам де 
тно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то прест 
д Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате 
е другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и д 
 било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми 
 само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет к 
ић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио с 
еговом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о то 
!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{ 
а; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене  
ити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може 
тери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао  
но:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је та 
да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог ч 
ћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</ 
 нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас зад 
е та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колик 
Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет 
ју, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би кака 
еш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та де 
<p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против св 
оварати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уре 
 наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је н 
са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једа 
нтабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако  
е не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја с 
а пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, о 
ведам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече  
е старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стој 
е напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му  
м?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то ш 
на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога д 
и, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абента 
 све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све с 
. ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо  
м, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} 
ло нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју пр 
ећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више уда 
ац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба  
 треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као 
олазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замер 
његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не 
зиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није л 
к сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ за 
лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си  
ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је н 
ра, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказива 
ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако ка 
да не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блаз 
p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка  
 Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне 
ама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто 
аником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ств 
Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане есп 
зни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти и 
често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар под 
 одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на с 
орили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> < 
цу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце к 
е је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Отк 
до се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју 
девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} 
р сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет 
нивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо за 
 добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлаш 
обом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, са 
а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друк 
истати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га им 
оспођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га 
у; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре 
и ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> 
у се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све 
 торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарс 
јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединица 
у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p> 
 /> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно 
ма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к м 
ога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, ве 
ранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да м 
ате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја жели 
е веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује д 
ега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку 
 памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то  
ам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам 
о изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} К 
ће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к 
 да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све 
ам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу  
димо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, на 
ликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад мор 
а инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим  
е кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете  
о живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра 
в поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, пре 
 тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, мол 
ошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика  
ћу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут 
сподине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко  
та, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране ка 
} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу с 
</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика  
 још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у годи 
рта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не 
онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и 
 они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на о 
проштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет  
јбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девој 
ћ!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака  
ио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујт 
ти је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не 
фер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фан 
е љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер  
ејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управљ 
ем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 
</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с ко 
се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек м 
му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’  
 је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам ми 
зостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми ве 
ечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом  
 <pb n="186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p 
 к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се  
урмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантази 
’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању кр 
 месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима  
ју.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мир 
 будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> < 
i>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше п 
 n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад оста 
ди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше стар 
рилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што са 
 шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му 
ш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије  
е и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и са 
 живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на ште 
твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи кој 
кој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле 
 у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена 
оје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго мест 
S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он ка 
за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, 
 газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог приј 
ро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад 
да ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абента 
 се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од го 
 не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ ни 
ите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" / 
ј дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то  
а он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Ка 
 “</hi> </p> </quote> <pb n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практич 
је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но  
кше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њи 
 кошареве давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са  
l:id="SRP18630_C2.1"> <head>I</head> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштв 
:id="SRP18630_C2.10"> <head>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било. 
о са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о цел 
и, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: 
етар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој,  
ко добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, 
 поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ раз 
можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ха 
’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, к 
ад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Пи 
на.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули 
таво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околин 
трана у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо упр 
дили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{ 
чистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од к 
 од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У 
изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве  
ови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сат 
 па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет вози 
 почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану 
да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} 
спођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, п 
им шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је  
иком ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — не 
њи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслу 
ли ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и вид 
једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет 
о време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако још 
есташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцепто 
ао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо н 
 се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са  
да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ та 
ар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на кос 
«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако неста 
немо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па ми 
 игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала;  
/p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и 
траг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који ос 
 госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо,  
у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им 
’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим  
Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере,  
је ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она 
ајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко 
ови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.< 
»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, 
ако га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бран 
тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, 
посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{ 
ка, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан. 
гу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139"  
> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} А 
о те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан оп 
е посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« шт 
а се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог об 
мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пиј 
ро, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје 
а обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост до 
ољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега 
и је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у оф 
} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког б 
ет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да 
ма изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који  
 је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бран 
гра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију ода 
више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен 
ени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко 
ао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши 
.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем оп 
 помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју опл 
реко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, 
анко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко з 
ви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чиш 
данија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда  
»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какв 
} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани  
шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хт 
 <head>VII</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело бога 
пала сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће ни 
 је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се 
 не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је 
 ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову  
обратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордован 
е не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи дека 
 од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, 
<p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да  
ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па 
о тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те к 
ина; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образ 
же.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће 
 веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног 
шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} 
овић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјакта 
ој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Ве 
ној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запит 
сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробни 
њена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све н 
красила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фанта 
 идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је с 
види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ с 
е Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу 
у је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелк 
о забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Р 
ећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па д 
S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њ 
е у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу, 
 јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и 
 у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{ 
 примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могућ 
аднију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи 
 сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном чов 
држати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} 
толико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се в 
одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шт 
алеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посе 
ем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно исплива 
 Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и  
мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви 
а се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусар 
Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код 
да дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли  
одина видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, а 
о замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то пок 
ика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да 
огла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не  
у да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ни 
 ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свем 
Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле го 
радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу,  
оја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једана 
има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне д 
мо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу р 
на мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је  
 Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па про 
} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њо 
S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S 
ува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај 
 ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљ 
, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p 
 није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити 
ими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} О 
м срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће доб 
шавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па  
 Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, 
итам Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријат 
у пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} К 
други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су вели 
адити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покаја 
поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не 
мећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако ис 
 Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с 
ао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па б 
покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да  
} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па с 
га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како с 
, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије 
ика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес,  
 с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође по 
 је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зач 
 му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад мор 
сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па б 
} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учин 
аво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шал 
 се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим 
зати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је оп 
је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чи 
 времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била 
ка обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био  
ађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капар 
 <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши  
са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од 
уго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди д 
 па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да ј 
рату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па д 
 ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рун 
леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прих 
се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допа 
прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слаб 
е, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, 
ца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и 
, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је  
да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} О 
 горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина ве 
анку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{ 
 да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{ 
д Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} 
, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добр 
ћи.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да п 
пет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне  
је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не м 
угој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бра 
куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ  
Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p 
види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не х 
, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.< 
тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестил 
чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру 
тел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ и 
Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не с 
 и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити 
вамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео  
реповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог 
 шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали д 
е на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чуд 
 /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће  
Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S}  
ође егзекуција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је  
 наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид мала 
у да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ н 
и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо  
њавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи  
там ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су  
{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт 
} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима  
ранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} О 
наш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме пе 
ена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавал 
што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није  
, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} С 
ује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође с 
 <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шт 
аура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна  
»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се  
{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S}  
е матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{ 
ј је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Ве 
гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да у 
пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су 
х.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}00 
} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ау 
м робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} П 
мам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у свој 
за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није з 
S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p>  
>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је пос 
здопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.< 
то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене. 
а ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} 
Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам  
вати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежал 
 командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола може 
, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нар 
арија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле доб 
ко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изи 
 <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да  
да, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, раден 
се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> доби 
усара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прекс 
њи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На 
i>Паулина”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га ту 
а се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S 
но у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја ли 
авидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим са 
 n="206" /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да не 
: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па ра 
, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, ни 
менте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се ка 
 сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати 
ним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити, јер је он  
ти ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде 
амора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени 
емо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и  
Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло д 
зме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све  
 повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао. 
ранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађ 
 Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање 
зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су ве 
наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не  
стао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући с 
кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте 
ју те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се д 
 и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир,  
илама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силам 
а је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу до 
Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже как 
Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће 
е и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка фо 
ована, нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан же 
ану, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема 
/p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт 
згледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати 
и су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер јо 
черу.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Д 
ши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који о 
е радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све ј 
та ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, ова 
ег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто 
угу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте,  
 да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но  
к нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она ниј 
ти. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је к 
 не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> < 
етовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледат 
 опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем  
докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више  
<p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију д 
 с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он  
сећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији. 
а било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то уч 
р није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не  
 него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнак 
 Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он 
а видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја  
ње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита 
!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја 
ом.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они  
ем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато о 
 репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у 
p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе  
пет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да 
 на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо 
 мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу 
 форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све тр 
 не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они 
сао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, с 
 да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни 
толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурн 
 среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> пр 
у у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се  
о.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да с 
p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам м 
 о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам 
ка, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милости 
 нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа  
р сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика ј 
епу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, по 
о оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, л 
 му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје дав 
изираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги  
м сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико  
 онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да с 
ас љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ру 
и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јо 
акви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то м 
 немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у кв 
им абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем  
ест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једн 
о није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не пост 
огао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за м 
чанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да  
ађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало 
чекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и о 
наш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре. 
а се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста в 
</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љ 
па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе на 
 смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Кап 
друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај с 
ако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је  
 тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива 
 и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого неприј 
, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали,  
!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у с 
им се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S}  
та по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим 
скрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сач 
ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, ј 
ећ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Св 
д Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта к 
еднако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је 
 ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ о 
ме.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као ш 
ош једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи 
знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као ка 
па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води 
ки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који  
 да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цел 
достојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и 
е са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад иш 
} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи про 
ати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дал 
ала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика н 
} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" />  
испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у тако 
н старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он 
а на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чи 
 па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеш 
м.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи. 
on" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бе 
Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда ха 
чинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржава 
S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад с 
је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одгов 
ма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S}  
ер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено п 
S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривић 
инити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онд 
у враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним 
и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то је б 
ишта не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде 
 били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо пос 
ста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</ 
 баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам т 
амо кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити. 
Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо 
јмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p 
ем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе  
би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, т 
жи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тоб 
немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</ 
е тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чи 
ишта.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не дол 
 уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«< 
добравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отиша 
актер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта н 
тиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла 
ива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p 
 Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се да 
кођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заје 
о Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ха 
ејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што с 
и, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} З 
а јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино  
д ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже д 
е успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, ј 
Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>» 
еког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Г 
.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био 
букла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда још 
мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да з 
е и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургер 
с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S}  
Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ај 
 у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљ 
нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} И 
тно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге  
ћ узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаур 
уде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но 
д две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живи 
следник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе,  
да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам п 
а незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранк 
 онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован 
 била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та  
 се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њ 
у две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је 
а вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта,  
црвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђа 
ута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> < 
и, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Т 
ећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко ј 
д куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити;  
?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речц 
ина, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дал 
кам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати 
 старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као ен 
’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао 
р дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, 
 матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал 
ућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p>  
 Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло в 
ранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко 
сам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овам 
 па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што ј 
ектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад  
руштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу 
не за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили 
у му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отса 
еља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, оп 
 непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву о 
 би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени в 
и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Ле 
ривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особ 
ло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мисли 
а и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чик 
ршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ друго 
 пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега б 
почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам 
{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> < 
 у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговор 
од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене он 
} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На 
анику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чује 
 Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка 
ми.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да ви 
S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљ 
атерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У је 
да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начи 
то је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима  
ло ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао,  
 му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пи 
знајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми ј 
мо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компро 
наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не вер 
.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосн 
ицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био  
л?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p 
ите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити бра 
 сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам др 
ати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако ј 
змем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може  
Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и пот 
који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна за 
м реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам.. 
де.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’  
ас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Х 
ован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки 
, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога д 
 несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем на 
ити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспит 
p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ ј 
{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону но 
апиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онд 
ва јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p> 
ко исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге 
 забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на  
сић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим мло 
 либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама 
к добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостој 
, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас не 
»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је  
што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом 
а, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>К 
»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато 
што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам  
>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољније досада у животу.{S} Жа 
измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде 
p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, 
 кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оже 
немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — к 
о?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> < 
ћку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик,  
 нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то 
ећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да 
т за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када 
лоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацује 
ура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ,  
Један <pb n="71" /> другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео б 
ак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што  
шао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, 
и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај ко 
о ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури  
леко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли сл 
 слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење  
да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био  
о ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим  
о га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати 
p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо  
стаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госп 
м уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све н 
куд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, с 
 ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито а 
ринти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био з 
дина, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш р 
авила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику уз 
ј и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве  
те правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису  
а је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хе 
зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S}  
цкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сиш 
цеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго превар 
чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми  
 могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S 
ад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог још 
од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па 
 докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и п 
p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине ме 
е баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од 
лендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна ка 
из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако  
машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницам 
на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам би 
дне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опо 
, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.« 
 је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ 
S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Лив 
и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читамо,  
е волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега 
 година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу ре 
алентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије,  
S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па и 
 бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и до 
о допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p 
е да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каж 
ма, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, нем 
бунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцела 
е може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини а 
еду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Б 
да ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, д 
е и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо 
ми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ н 
о стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n 
ће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина ф 
 шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</ 
 виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не сп 
е.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела 
} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети 
 то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко г 
чудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманевр 
пасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад  
> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у кој 
о сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мис 
ке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандев 
ље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да ц 
ковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S 
кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је ф 
е прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовиц 
и богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најма 
д какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог 
’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал 
ечаство учинио.«</p> <pb n="249" /> <p>»Какав инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у  
 онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> 
тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам 
е откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљ 
и.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и 
глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са 
то се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се  
>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити 
то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ с 
 Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква  
ел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добр 
ри чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бит 
већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скину 
ао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за друг 
у, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога 
S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад 
и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими. 
удућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца л 
хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам  
ст рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{ 
 за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ кој 
 милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема ш 
а узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећа 
па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једн 
 што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> 
ш болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате  
ако ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школ 
ва не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са боле 
ку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати 
p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} 
е изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Бо 
ам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељ 
, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У сед 
 наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пр 
а, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика 
а је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам д 
не ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропаш 
е видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме  
</p> <pb n="249" /> <p>»Какав инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту 
 да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја 
љене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се мог 
лем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет 
стати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзл 
шају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплесни 
 што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S}  
м.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син  
Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није о 
 и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у последњим двема ка 
и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{ 
 пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван с 
 ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а В 
задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га 
годи на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја зн 
н два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародр 
ла; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у 
па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично сн 
 сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истражива 
и.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у  
Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве  
чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутит 
ја, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им 
ти.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек боле 
 скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ да 
ковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у  
нам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам врем 
 човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не  
нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћ 
/p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти ис 
бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају 
в тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег жив 
во, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут на 
 солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учи 
Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ спле 
аци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову  
и није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.« 
ашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је ум 
едају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па 
и други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је не 
не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, про 
} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љуб 
већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, 
 Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и 
p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чек 
 опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p> 
зно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људм 
{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које  
ако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имат 
 имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље 
p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти 
ио у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост 
 унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p 
емо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чи 
мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> 
S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</ 
рала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и 
 да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело ср 
њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} С 
е мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавим 
 онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет 
е лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: о 
марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару,  
и, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад 
 док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Па 
 се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не  
д јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт  
рло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећа 
а имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо  
 једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије бил 
ој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њ 
рама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, који има ’ладни 
 може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{ 
тменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио ј 
сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може 
ћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји  
дао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, 
ићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику 
најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с кот 
ош оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две  
то одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно 
ко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је 
је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом п 
ико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентае 
S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узет 
ем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру је 
апала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а пис 
 слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад морам да  
"192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао,  
ета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли ј 
је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек ко 
<pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, св 
</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Каж 
«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«< 
јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нота 
} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стр 
те се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог уј 
етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нема доста си 
тиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме по 
ознавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико 
ивићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поу 
м какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду пис 
м ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p 
ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се 
S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, 
 вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткиж 
о на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине ко 
м... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... ум 
је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, к 
атизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему  
е и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрај 
 Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа 
.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду м 
оше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко 
вој говори обично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са 
у сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морал 
 ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени уве 
оју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем м 
 би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико 
 какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш к 
ратију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, н 
сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паорк 
огу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, 
о и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам  
рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определе 
} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гусл 
е ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казат 
> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописа 
 да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек  
ло има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о 
ложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се  
анда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; ко 
Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p>  
и срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда им 
тцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинер 
ље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро м 
већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и пам 
 пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески  
ди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер про 
не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, је 
век; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би 
!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те како!{S 
ћавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи до 
јвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S 
и, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлаз 
е допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити  
 не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волел 
’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ 
а види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика 
дим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за ме 
ла.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго вре 
ког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље  
ика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна д 
није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао 
 Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је о 
дати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у го 
а све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{ 
бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисле 
 смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме  
аска Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Че 
о је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јо 
како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен. 
допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане 
ако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ то 
па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с до 
ивија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} 
рвог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} 
Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>По 
и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ ов 
 главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће к 
 неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је ув 
то.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су госто 
ја и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до к 
то да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања толико вр 
 је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао,  
 му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже 
треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се  
{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, н 
Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро. 
ам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види 
ад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — части 
ству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; н 
вић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> < 
о се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На с 
.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} 
е тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста  
ривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му 
соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само ва 
 ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно во 
једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар госп 
веда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био 
у, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а к 
оче разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одмор 
м како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људм 
а им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све обли 
олео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет  
цивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и та 
еници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нут 
 <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те 
о.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То  
о лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <p 
 Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали 
p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденциј 
 ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћер 
а има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, би 
Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се м 
да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима о 
не поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p 
ма’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за н 
опаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по ма 
 сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} 
путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио  
ајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја  
разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешт 
<p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханик 
арија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није 
ду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешт 
<p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да изд 
е, а она поче своје житије преповедати: како је она имала добре службе, стекла је прилично нова 
а ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова на 
ве потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смисли 
е кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су раде 
рира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве. 
но, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. неће 
 стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје 
 Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједа 
есић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, ж 
 њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, г 
а ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је о 
 прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред све 
.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог до 
«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напас 
eign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, он 
реме и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам 
ића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S 
или; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па и 
д кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је  
аники, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки ча 
је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Мо 
ва касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се п 
селији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први 
 на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бе 
лим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка б 
акације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« 
како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>С 
а цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} 
о ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је  
о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па 
на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више 
, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће ха 
ећ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило бил 
 /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И н 
 све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитор 
ј башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло ле 
 »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено та 
а највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити веч 
 да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је по 
 које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та 
 за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ 
 Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле  
пада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»Т 
а; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</ 
фирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Ва 
и?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се 
па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе 
азговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотат 
никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета,  
еш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Воле 
арац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и 
 Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службе 
{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем н 
а први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо сти 
у велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S 
и је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено. 
олова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклон 
реповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па 
ка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он  
крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да  
ом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у  
.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се, па пл 
штво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са је 
Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерск 
ласама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој ку 
днокрвно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је  
т, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га в 
а се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за мој 
Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су  
ачковића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно 
јне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.« 
ла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивил 
ајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај ког 
 не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. 
, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт  
о дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је 
то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, п 
оће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала 
 не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца 
ешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половино 
шњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’. 
свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог ни 
ао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из м 
 Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав 
 цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја т 
 била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш 
шао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; 
 приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испад 
слио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не 
шпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо 
зе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се  
 све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ с 
 каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</ 
не не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} М 
кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, ј 
е ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се  
ваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Н 
авно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штет 
 кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елег 
тари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мен 
 да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је зн 
како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задо 
дати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу с 
метно што измислити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, о 
и је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ниче 
.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада М 
огу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гриви 
ознавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједн 
мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> < 
.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Б 
ан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S}  
 да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ ко 
ше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више 
дне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то ст 
Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама  
езати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, 
чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носи 
, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта  
га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил 
У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам ра 
, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда с 
} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо с 
дма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако с 
ћке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте ш 
дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} До 
ранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ н 
 покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати:  
 такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао 
це.</p> <pb n="185" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио 
им прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо доне 
ође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бран 
8" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са жен 
је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара 
 и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан 
</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води 
а се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта  
 селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> < 
ормундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам 
ку, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и добр 
.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни глед 
ој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се је 
то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од 
га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког  
 још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да ј 
домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољуб 
, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао мло 
> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак исти 
апиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њ 
 теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си ц 
 добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру 
Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко нап 
му обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>» 
 је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{ 
p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакал 
 здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане 
} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао 
 сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> < 
е се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само  
у све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка  
мо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам  
рома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S}  
се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко 
 Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се  
нели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»П 
> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо јурати 
авао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако 
е к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види м 
о је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје с 
ако га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га  
опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уд 
 стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и  
Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а 
.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и  
пођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни  
Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га;  
Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад 
.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Про 
таде сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему припо 
ји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудн 
о кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узе 
Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њи 
Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чека 
 је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; ни 
рате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} 
ранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но  
е.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта 
/p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила 
ње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздр 
ру у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се р 
 се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, 
ет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до н 
откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ ка 
 мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јест 
ешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је 
окојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало 
’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио 
и, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је жи 
 се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и 
> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енгл 
е нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си  
еди!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> 
зненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити. 
ако је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Б 
е, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са же 
радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од  
 Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и пит 
сне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="24 
е вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће ов 
 понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p> 
 мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не 
рига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су 
ослу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне 
ранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно прип 
м бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би п 
ља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116 
ешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао бил 
/p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од  
ерење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони јој в 
 ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и ма 
кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новац 
а, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема ви 
ро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како д 
о све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве д 
ко лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлиј 
кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита зло 
м ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили. 
ако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искоре 
p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type="chapte 
Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} 
к што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су с 
и.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањи 
робао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић 
подар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ по 
 требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то ч 
<p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у ч 
т је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p>  
 милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но м 
тере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са ма 
.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку ре 
догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије. 
етвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што 
пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут д 
иче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио,  
људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар 
нтабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа им 
о си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, 
јем предусретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу 
њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!«  
би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; ка 
} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим 
и.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо 
лком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и  
 да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у рук 
{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро 
показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а он 
p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S 
о присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић 
ту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими по 
 чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су  
т трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Једа 
Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузентк 
ивусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и п 
{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску 
тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет  
сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, 
S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га 
наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Ци 
ло збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па 
господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од виц 
 Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно  
са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што  
ђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем 
и.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, б 
ерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S 
</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</ 
>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Хани 
/p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишп 
»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S 
ао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се  
л’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими  
} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три г 
а је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у 
 гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткуј 
е падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, 
изи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве  
А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?« 
 Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све своје имање. 
су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоруч 
и и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка на 
ије ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он ј 
е изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак 
title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се  
дило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгл 
 каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бран 
> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа мла 
пет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S 
 сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да  
: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацил 
.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је сту 
рав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па ку 
ед Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом прам 
д’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па а 
 у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним пантало 
 онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p 
редитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у друг 
је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} 
цу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити  
ко узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да б 
лике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, мил 
есто мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранков 
ужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, 
 имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S}  
ш у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почне 
есе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду 
{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ 
 Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам 
ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> < 
ао црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама б 
ти с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ак 
аквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb n="41" / 
какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем  
радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруш 
ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} 
То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да 
красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу 
{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да  
м хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, 
де без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро ж 
е вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Види 
за седење употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да 
да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’  
{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта ј 
ко после подне под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S}  
се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место 
 службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже 
егово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и то због т 
ткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпект 
еђу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро водило 
онос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, 
} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смисл 
ојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како 
ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, ка 
ије седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још б 
пут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»И 
ако Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко  
а књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за ка 
ом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после  
и, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатељ 
о се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му  
 Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце и 
дати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачк 
ко добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почаш 
е.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он же 
 је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Ме 
 била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код  
и се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и неср 
, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене 
а, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати т 
но сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку сво 
мо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далек 
 а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са 
а са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал 
p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда  
, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгле 
иком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га нап 
гој каквој болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда 
} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним п 
 тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић ј 
пет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало 
хо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се п 
ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковал 
За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb n="156" 
седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гл 
чтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересан 
ма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јел 
кне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> 
могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре не 
лого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, кан 
 ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарс 
љиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће  
 доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показа 
а те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мен 
 се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је 
бично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{ 
мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакв 
е могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се  
је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p 
чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га 
кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако јед 
, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће  
банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега к 
а се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се 
а са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на  
нда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо. 
ћега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но ск 
ло.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се м 
камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да 
а на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њо 
о се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{ 
 Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у 
 не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирају 
нако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође м 
ли, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о врем 
 лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није н 
ити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам прек 
шлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики при 
>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« 
ео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, и 
ред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крут 
</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разгов 
S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и п 
ително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи так 
жење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпе 
внашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место. 
исмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег располож 
у, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину св 
 посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписан 
тељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то  
па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби.«</p>  
> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је  
иденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи 
вака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте,  
 тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> < 
 сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од  
но сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} 
ао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем 
ледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једанпут окречен, па јефти 
река, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго ва 
те јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојк 
.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још  
ш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај б 
S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, 
, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже  
а још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали пра 
тељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, 
.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам кур 
тне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се са 
 за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милос 
н и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао 
 на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и мор 
руги дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p> 
{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима  
 мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро 
pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и з 
и била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мат 
и у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће;  
што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употр 
еда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псета 
S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, пре 
у, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет ок 
 неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опари 
да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p 
е, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаж 
ила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, б 
p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил 
Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још б 
то иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови оп 
какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} К 
ћ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се ч 
 званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас  
 <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас  
е лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити  
то, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и 
 који друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Ма 
јлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели,  
апитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад 
 моје пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Дра 
не душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њен 
лада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не м 
S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често  
<p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Си 
човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у живот 
ем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од н 
а, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва 
 да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од 
селог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират ч 
о.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукто 
нити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јап 
ек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкал 
ко ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење к 
а број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у спора 
« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је би 
и овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио,  
сле свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови 
и се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</ 
ор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{ 
доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма 
заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио 
и какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S}  
е рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт т 
Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а 
кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповеда 
био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два месеца носио се лепо, три м 
ао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка и 
ла, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој ј 
зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друшт 
ују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су  
женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-ч 
 путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он н 
в поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест  
 дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још доп 
а сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једна 
 Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђ 
пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био,  
, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа 
скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> < 
S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо. 
мо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> 
г срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је мо 
рхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи кој 
мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Д 
 то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n 
 куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напосл 
 ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо 
> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се мо 
 каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су  
чковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како  
кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>» 
м; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао  
} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејем 
ође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало д 
одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су  
инијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадн 
ска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију 
и да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, је 
краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расп 
Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} 
} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено 
се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад завед 
аца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљ 
 <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Он 
што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер 
ње, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’  
против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубље 
ј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да 
ишта, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се р 
дику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и  
вам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, с 
{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и с 
и ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шма 
</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га 
талан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да  
а немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи  
тету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Најве 
уза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака  
љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још в 
} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неко 
> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим живо 
 рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо 
Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоње 
ишт’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је с 
} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у п 
егантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него 
лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића 
бе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У м 
е би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја са 
.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест  
 баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>У 
ново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, 
ићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике род 
а се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му н 
и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже  
номику.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после  
а-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту  
уката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походим 
комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће р 
ло друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ ка 
аљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’  
их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} 
ићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једни 
у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер. 
} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља по 
емо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S 
м децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па  
ог јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим 
ји је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем год 
но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гл 
из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако ј 
е ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајрат 
.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г.  
а, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права  
је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{ 
«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве  
штеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S 
е, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она 
ио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само 
знаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допад 
оји су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има исл 
{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан на 
е како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако п 
вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није ви 
а.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом,  
 сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређ 
} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћа 
ки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му 
{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то о 
; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фали 
 ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад  
чена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово 
куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо 
 честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она до 
’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{ 
а је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показ 
 за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један д 
 што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад морам 
</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном 
већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се ме 
 Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ те 
војевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онд 
већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И с 
тара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред 
 букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изи 
је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој 
 тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <mil 
, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа 
 лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би на 
{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш,  
а, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} О 
ма су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Го 
њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њ 
е кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за 
останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку ун 
а бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце нема 
рист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може  
>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следу 
на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод  
 о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један 
еднако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а 
о.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријат 
дем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билет 
ти њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S 
л.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода  
ић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим нов 
дирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме в 
аест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзек 
 принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође ј 
је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја 
д си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад 
.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми  
 шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек  
ћку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом д 
е слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду  
у, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{ 
а Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веровати д 
 ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забуни 
лад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје нау 
дио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим 
адали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан 
90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{ 
»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Бо 
, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p 
еолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са д 
жем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као страну господу, док  
м био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мил 
едао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања 
оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у ку 
 оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би с 
а сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је д 
м.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати 
’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте  
еба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на В 
ије сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га з 
пео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, з 
ри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па м 
ивимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се  
че напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«< 
ац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда криш 
авити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам 
дати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам  
 то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја зн 
; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам с 
9" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{ 
ас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију 
га што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба  
благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, к 
ма ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је 
а пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква  
ранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>» 
адене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који ни 
час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га по 
S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, 
а да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>» 
ти да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас 
 сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страша 
ермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погод 
апити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама 
ћ, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«< 
м друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због др 
кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S 
ако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим о 
а своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као ви 
мање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако јед 
p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утвора 
 све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој ок 
ет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало  
} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику у 
 сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узр 
 млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване  
има.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и сл 
ости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задоб 
о љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми 
{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма  
ам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја  
за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Ви 
моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срн 
и је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све тера 
Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба во 
} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густ 
ан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од 
 <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му ми 
а га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се  
 ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад 
, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикец 
и и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој  
деш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу к 
!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у 
ице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био 
 и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му го 
b n="192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дош 
ти.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали  
анке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барон 
е била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Д 
и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још  
оведим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био с 
>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Доне 
амо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у 
и насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S}  
ко ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им  
алио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам 
> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја ж 
, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{ 
н проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се изв 
 опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета,  
ио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерат 
.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за  
ити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л 
м шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу ко 
огата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као И 
едну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} С 
има познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићк 
ици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић са свој 
тне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левч 
 ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упи 
 пријави као своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођ 
p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несре 
ем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће  
а је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она 
д се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу че 
достојном дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се с 
 се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога м 
ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на п 
 врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам  
 на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пе 
 сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да ј 
е, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља,  
>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му  
е, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас д 
овека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{ 
мојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одб 
сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} 
</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран пр 
ам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у бог 
 Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петкови 
тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана. 
 већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S}  
, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и о 
то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на уд 
диш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме жи 
да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, господин Де 
демо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код  
бушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек  
пља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, заруме 
 писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати с 
ј сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је 
у шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сва 
{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не 
е научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо  
оже банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели 
ткуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, пре 
лико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у ра 
{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа 
ати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у 
уту.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S 
оверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав о 
м сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спом 
свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једана 
на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифт 
Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Види 
>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особит 
а сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљ 
 од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под гла 
јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у как 
ајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку 
ма.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и вес 
ује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе 
 проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Ко 
 шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да 
ш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика просл 
 може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{ 
ј.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није 
} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, д 
 се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и о 
д издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко с 
, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају до 
ј квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дуго 
/p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, д 
а; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи  
м и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме зад 
други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га оф 
’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; 
ерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро иш 
 фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика го 
 и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, 
 ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало  
Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети 
у; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру 
а.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, 
 два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђ 
о пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће ника 
тав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до 
чећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати. 
ијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од  
тна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као 
ка Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бави 
д свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу. 
и се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао ј 
као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо с 
ошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енг 
ирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окр 
љинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко са 
угом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнам 
е.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се  
ти и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у  
ар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за п 
је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек 
почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакш 
и шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пуш 
 чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико 
S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па са 
/p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим друг 
а.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда 
о тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао по 
 човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако  
ори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то с 
шир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па  
даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је ме 
а сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато 
д се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке н 
здалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај из 
сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте ру 
{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њем 
 нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чуд 
ођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: к 
ечи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет 
 који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су  
овек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се  
дал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек го 
 међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег др 
лова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише  
из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на к 
и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друш 
 силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки 
ривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер би 
 сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не зн 
а његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру каж 
о, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно пр 
 то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> сн 
ег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у т 
и.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црн 
мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу 
у понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не 
о, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допа 
осле ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом да 
оле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте 
ве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад  
 за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на  
/> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор н 
д после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару 
ра.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ 
вакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпек 
рошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које цр 
има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до рук 
у од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, н 
ног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта мло 
нредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сач 
>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковић 
дне околности може се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не  
етнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само при 
шта.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} На бро 
ем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем с 
ежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била 
} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је 
ко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.< 
д начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма  
се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је 
 га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче:  
 добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па оп 
ткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца н 
богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све 
едно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером  
 код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да ни 
де опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечер 
сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има же 
ао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане сруши 
ија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе 
 човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и поз 
 економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под прво 
Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде  
 ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од  
/> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исц 
је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут по 
 је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима 
; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недељ 
> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А за 
’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да 
у собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су  
умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте 
рима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ј 
т, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа 
пету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке  
S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично ма 
ког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме о 
шљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима  
ну.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви игра 
е покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чек 
} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни  
 у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било лично 
нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и ми 
е однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, 
="SRP18630_C1.3"> <head>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{ 
 били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију з 
ци; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} 
ње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је св 
е.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово вре 
 деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S 
војку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу  
е.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па  
већу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је г 
S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врача 
рина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја м 
 бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам  
у.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да д 
и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и вр 
 неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд 
 је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није 
о здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је ис 
о се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се 
 мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, кад 
н?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ о 
мо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту 
ље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здрав 
ао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће тек 
же.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>» 
ају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па п 
га Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбада 
љан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да  
— прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћед 
 друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш 
} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S 
он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, п 
, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити  
 па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам ст 
вет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онол 
 дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p 
н лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад прави 
а призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по  
арош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру  
све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хер 
S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио 
оћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p> 
 досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком ј 
ма: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета  
а га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем 
ле четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мно 
зговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почн 
 смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам к 
 он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држ 
ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја ис 
 са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмо 
му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не бр 
не ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му 
не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, 
ундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ 
ет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који па 
а могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од мил 
} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, м 
оокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме 
оним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Го 
не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дај 
</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} 
ао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и  
} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је ку 
жати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} 
куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел у 
чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S 
Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И т 
о ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и < 
ајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{ 
.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. вр 
љу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји  
но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако наб 
и капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се т 
службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљин 
доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпу 
ам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухал 
нти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као 
а огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као  
ер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговара 
S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде  
 поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</ 
а да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и  
задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем,  
, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповеда 
Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с  
ко ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Од 
а имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао,  
исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар  
кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, 
о положена, све те природности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, ост 
знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула  
у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно 
је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’  
се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Нај 
фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој  
знали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с  
ова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми ка 
утићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили н 
ко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко иш 
а!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што  
ужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S 
 мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио са 
/p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог  
м му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да и 
ке, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p> 
лер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’  
 у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, 
} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} 
ио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ј 
>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрај 
 мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Ј 
слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фи 
Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски регла 
оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо др 
подар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати,  
т, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руц 
ан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бр 
вине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њи 
нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p 
милити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотер 
м слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао чети 
 је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо 
бија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе: 
ку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, кој 
ћа формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колик 
Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитањ 
b n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба  
Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" 
ве млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — фрајл 
одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младо 
 му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-дана 
м га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуљ 
 би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«< 
дић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаур 
ретстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> 
 пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и  
Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабиј 
ки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или  
, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом д 
мо зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавал 
м стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после 
ати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био по 
Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу в 
ет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам 
е добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја пр 
з школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу 
 Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада 
приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне  
си достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ так 
о љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетк 
кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу  
ла, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, 
не Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> 
/p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милост 
еданпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до н 
и.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро  
и се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p> 
Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тоје 
 већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро 
ароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени 
ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S 
ет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар,  
га — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обршт 
нције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице  
лонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени 
опадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам. 
утим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо  
мака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо 
 неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту с 
тва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пе 
ити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам 
 шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ 
а више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправи 
и.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине 
смо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије 
 Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећа 
е се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ пре 
 ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и  
ранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на ј 
 — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пиј 
 је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са 
анка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравкови 
 не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} 
 напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удр 
је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, н 
и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега пр 
шће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, 
ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили нанов 
иком не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро 
л’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зач 
даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} К 
а једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, а 
ро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Д 
ремена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позо 
еди, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо 
>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је 
рим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S 
е.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно  
и већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ћ 
од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом живо 
ратија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује  
авши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то францу 
гло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад 
ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не по 
види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој п 
 месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’  
оловања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена 
а сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је н 
 столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало  
ођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, с 
а од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у с 
анг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеј 
 још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек 
а гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, 
о, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} 
га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је је 
, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене 
ваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушне 
м човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гав 
 потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њег 
о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> < 
нута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплест 
жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам св 
м даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{ 
ве знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове  
сле наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком  
 грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредит 
дем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види 
 било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фр 
ађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен п 
т покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово с 
ћу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, у 
а одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почива 
зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим још 
м имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма 
па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} 
 <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и 
ванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но 
S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Ка 
Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан чов 
ала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога  
ек, препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговар 
гатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот ску 
јатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.< 
нић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, 
 је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је те 
е камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио  
асна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрај 
Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се  
ваца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како 
Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају 
«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а чо 
 и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, ка 
м, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бран 
а видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од веће 
јте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнем 
} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија 
дан сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} 
ан другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елем 
тите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ак 
.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Баб 
але да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S}  
ад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да зад 
 се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је  
е био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гри 
 на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу соб 
 околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо са 
о нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непр 
</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тр 
егулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш т 
то створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се у 
 је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је це 
у: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке го 
.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас 
>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право к 
дила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{ 
е метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а н 
ећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми  
а егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј. 
ене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с 
забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачал 
 Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, в 
лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема 
епо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да  
много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар гл 
.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на 
ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} К 
оноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n= 
 Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек 
{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе  
 од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{ 
 ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер 
у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида 
 све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће 
; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} 
е и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није  
</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</ 
а.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика  
.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здрав 
p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе 
из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S 
мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог 
ну веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од с 
/p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели д 
ло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај 
и је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формунде 
ти једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече  
} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кок 
ретстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} М 
ка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако с 
, а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана  
 Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако  
а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p 
 бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} До 
ићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким муж 
ме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се 
т само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јак 
 је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам 
се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ 
 То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незг 
 Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мо 
е ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S}  
а држао за крутог, непрактичног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он те 
ачинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма 
 л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде? 
и.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да 
довица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо  
њи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице- 
о другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкч 
{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S}  
мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта 
дем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ 
е питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет  
аку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркпл 
шај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има дос 
 кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао ко 
епо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачкови 
м извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки к 
 искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас види 
 томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог 
ко је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S}  
 на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва ч 
умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} 
аци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха,  
Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не 
<p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мис 
сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, п 
.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, сву 
добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеш 
у кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелк 
о <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од  
ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам 
творио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из ка 
{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p>  
 мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић 
 места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што  
ио.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао и 
а после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад с 
о се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка. 
ер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са 
те нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, 
шио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фами 
ли.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече 
ра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти р 
е у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с 
ми разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p 
ји никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају < 
 мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ре 
 памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа 
абубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, г 
ика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Г 
 Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допад 
вестија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </ 
и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} 
 да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зад 
хтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчи 
о.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим,  
 ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборав 
го, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Руни 
огами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклињ 
шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски 
 већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића и 
ш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>» 
а клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, п 
лија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе;  
м да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно 
а ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не 
ешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послужива 
е; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака 
<p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен ву 
} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У  
неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда т 
оро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледал 
зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, к 
ећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истин 
{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како м 
{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја  
глеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванае 
оду наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села 
ти.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«< 
оведио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бра 
чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само  
е мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у 
 »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина 
архерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па 
но, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пив 
с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао дв 
 није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили 
сије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест 
абици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа,  
рела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика 
учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао 
а; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и но 
гао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почне 
на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако 
 фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, мо 
ма има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће  
Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само 
је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се 
новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S 
 <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.« 
е како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје мес 
ре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је друг 
ле ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери 
ек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он  
ажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако д 
 се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе 
ам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је са 
 гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом  
недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кум 
 нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако  
немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелк 
ћан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је 
м, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оп 
пусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ 
разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате л 
p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочек 
а тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручит 
 да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p>  
 пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скор 
да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам,  
морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој су 
љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем 
Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како 
аро већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како мл 
ене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла  
каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва  
ровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Т 
м дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш вид 
о, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S}  
авде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у 
Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Г 
е земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора.{S}  
била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи угл 
ед дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд 
ају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S}  
оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио 
о.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите 
а учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.« 
оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба  
е већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим 
сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже  
/> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет  
 Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој 
та у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вереси 
} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како доб 
би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заје 
еног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} 
до; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је,  
} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта г 
 добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{ 
 па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да  
 <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је 
че се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад 
 је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; в 
/> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој пра 
дио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’ 
 изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онак 
о се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за су 
био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију к 
лагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S 
солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље 
ођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на стран 
аки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић в 
урата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи једа 
о да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ј 
ла.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све сво 
цији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарес 
ам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорит 
ам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти љу 
 џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого к 
.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко 
овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их какв 
p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста 
ижили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Оти 
е опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау  
даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог  
дна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него к 
Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпати 
ди не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више д 
/p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’  
и закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам п 
овали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, 
ебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа д 
 док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који да 
p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздрав 
S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним  
истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па д 
зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи 
о је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енгле 
ећ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потраж 
ду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хо 
е кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је ш 
рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, гос 
{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу сву 
 Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је 
кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја  
д млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гриви 
 сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, 
чинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф св 
вакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, регрутација, народ 
, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила,  
иц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p> 
одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после ра 
<p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта 
д један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разгово 
 им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал 
 опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој 
оји је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранк 
ајмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код ме 
еку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће 
ет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S}  
Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито  
тафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезар 
еља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалт 
ити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а 
Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{ 
и ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> < 
.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро н 
те, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми  
ислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може  
!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се 
 наздравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика  
<p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се 
 нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан са 
ећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последњ 
тивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она  
међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који с 
нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да траж 
е, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка  
 њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да ви 
кспедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако д 
труфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио 
г разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек 
ој 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљ 
} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’  
ан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, 
о.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и до 
еби смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’  
на отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро 
 ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигн 
еће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прос 
ности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде б 
м, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек ин 
е потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро 
то ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од 
 иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас  
 се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је б 
ђи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му каж 
па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте 
 код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да споји 
} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам 
 се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за је 
м рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то  
ли смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{ 
срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и 
ади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио 
 једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта 
о, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скуп 
ести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам  
} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу  
та и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p 
S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није  
у будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, 
ти не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{ 
к из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљат 
, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и  
адоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у мет 
ад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактици 
 гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац,  
ф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто. 
аци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци с 
ће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и к 
а после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; 
о догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ј 
ад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чу 
а ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки ж 
ито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове зна 
 највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све  
е било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи 
то важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам  
ђе у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Н 
и то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p>  
асти.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет 
о опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо  
е чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни н 
.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не 
 »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S 
 сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспита 
ати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} 
 протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио как 
А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ћ 
у за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је т 
ао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге с 
> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ет 
е у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају. 
матум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није још 
 могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање 
е; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ва 
о куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седел 
 у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермин 
 се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по 
евом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} 
а начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги муш 
 венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић м 
итање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљ 
ад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му 
вим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше ава 
 заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да ма 
даред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за једа 
ти.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у  
на о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег ст 
ести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам 
и и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они на 
.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фам 
и.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат не 
 <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао кува 
к легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, 
јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а 
 Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бр 
ио на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви с 
за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо  
е су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда 
зовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде  
великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> 
е важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини 
у тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами 
ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да жив 
аве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер н 
ш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси ш 
е живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот 
сту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заок 
 моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ св 
је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, са 
ва добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни  
азати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с к 
 и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати 
а љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда до 
} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није мл 
ро могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на 
ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И т 
е његова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се гото 
е ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти,  
срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па  
се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда при 
 судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} 
арије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онд 
н је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ  
на је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шт 
о добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био ј 
.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела 
т уважава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним 
илне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту  
у.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из др 
м месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспи 
ла је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала. 
ва опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал 
м кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си 
жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио 
свету претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју 
о да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговат 
регледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко  
д тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја 
ц какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростит 
/p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она,  
 је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ н 
 ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не б 
опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гости 
з образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на с 
ажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и  
аквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофи 
се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То  
илуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дођ 
рошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце  
гу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је ре 
улкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, кој 
у, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети 
ладић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, неп 
ђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а  
м.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову к 
 за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту не 
јцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, 
анко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са своји 
ену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</ 
пругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко 
ањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да 
 само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра к 
истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> < 
а они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи 
опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже б 
ла права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се сам 
ако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником пок 
ао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући. 
 курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ с 
 не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се  
 је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу 
га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и так 
ад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хр 
, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па  
«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, В 
.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам;  
»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} С 
се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, д 
м кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео ж 
и за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је 
 што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала 
>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зави 
Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а 
Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу  
>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па 
десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ н 
леда да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се лично 
<pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Т 
асу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и из 
, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ о 
дан дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше  
 није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S 
 здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се 
 се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција 
е за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан 
ало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велик 
S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је 
пет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент ре 
о.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате 
сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов к 
 и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све 
деље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе с 
то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које  
нко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone unit="s 
једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад н 
овек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване,  
и,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог 
прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, 
 се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се 
ловину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хас 
т смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па о 
згледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су пре 
 Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан ка 
гао школе навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је само један  
ош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу. 
изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Је 
ако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега 
стајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављ 
ање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чи 
тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па  
лоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута пов 
дим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има к 
оста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изглед 
 кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не  
обом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити ду 
 не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, оч 
о сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу доби 
гим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранк 
ш код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал 
д мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: 
ве.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој  
, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко 
ког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бр 
нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене  
живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да  
офалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије 
.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Авра 
и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам ш 
а тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мно 
а ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S}  
и прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливи 
за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер  
ије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој 
ити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве 
тком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми буд 
логе стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду  
, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе 
 човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере 
Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајл 
ћ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно п 
ознајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче  
одлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу 
чка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека 
его женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на ферде 
И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам в 
но фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућно 
неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављ 
е у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо 
етлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ци 
рве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са соб 
читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па г 
и осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а р 
 <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге 
Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима  
и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако про 
целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак 
л био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручал 
 код једног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту с 
} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ног 
 се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: 
а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром 
пало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ак 
д једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И тај је дост 
Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не 
ан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже 
 да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулк 
; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињ 
ке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="22 
л’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — к 
</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда  
Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на п 
 нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара 
 Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p 
је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, са 
за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржава 
руга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи. 
{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, 
робитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви 
вије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, 
еп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом  
срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S 
ше једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној иск 
у нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су 
 оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити 
особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p 
 ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{ 
 ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет 
ма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; п 
господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном проси 
но преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му 
да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, 
ци је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интерес 
на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опе 
ићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта. 
’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију 
етио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад ч 
дним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пр 
ша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у јед 
други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година  
 синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим проп 
вечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задово 
било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће н 
е одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду. 
»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура 
 својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву 
} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а е 
каквог холосаног, измедецираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже 
ца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим жи 
и свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима леб 
ексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до  
 милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кро 
ра једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњ 
једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја са 
 је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="2 
отароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} И 
 На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинил 
Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио прав 
д које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у раз 
, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} З 
 стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и  
а да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђако 
Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — 
анко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги ту 
оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у је 
.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, 
у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од 
кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у 
 наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живи 
ајопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је  
јвећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на глав 
рну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подн 
 му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и п 
ч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим н 
га, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог  
чка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом про 
е класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> < 
ице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ некол 
и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> 
 нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у пог 
ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но неће 
лободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не ј 
л’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној  
да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поуздан 
 преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту с 
д и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S 
ндшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камер 
б.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> те 
ити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, да 
у младим годинама мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане и 
морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне би 
 лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што сам прим 
се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} 
{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене ос 
ле чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливиј 
минал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће  
сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гриви 
 ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</ 
зије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује 
, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам. 
 оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати мож 
ли.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо  
{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па с 
зме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, ј 
н.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, н 
ану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хо 
ва Преузвишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положи 
неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из вар 
као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} А 
е код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <p 
/p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом б 
 после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно т 
S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој 
бургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет  
 с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је м 
рајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу пока 
 нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се см 
 наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час  
«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{ 
ко сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} К 
 <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа  
ко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам 
бух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало 
>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета 
 борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја нос 
рећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су д 
 крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p 
 по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писар 
собито једном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукен 
о више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај 
остан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> 
д ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад п 
нски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S}  
} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест  
мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и 
и, све се меденим речма предусретаваше; који их није изближе познавао, рекао би да су врло срет 
махера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се с 
уги, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора разд 
јућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле профе 
 тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај ко 
ије добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и вел 
 суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојорено 
ћ данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>П 
долазе; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — 
а ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворе 
да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и 
немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па  
ке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који 
а затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све са 
е пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и с 
ш и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати. 
раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскал 
ољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити,  
S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити 
оји су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{ 
чића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће б 
каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друш 
мо им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа с 
е зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што с 
 с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се  
а ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи 
и ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат,  
 тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господи 
 није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједа 
ој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица  
, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што са 
још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, 
 скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се 
ао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и 
и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} На 
су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стип 
 се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и пона 
 под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице пока 
S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе навршити 
.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и п 
} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам мог 
а, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему на 
м, па тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство  
дио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се  
аде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, регрутација,  
исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’,  
орте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, кој 
ису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари пра 
нда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, 
 сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њи 
после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, 
но доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона прима 
иди свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цел 
{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да 
ермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је с 
и држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ ч 
S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико  
брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се  
ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је п 
не није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — чо 
стао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p 
ва уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш ра 
а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма 
најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ 
био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати 
а.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је би 
е да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово 
о јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти среб 
ђе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца 
већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим 
едеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добр 
ако се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За к 
 Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ  
же му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да  
} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ет 
ом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја уве 
 ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ 
у и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; —  
а, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећ 
 сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад  
о девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је ш 
е им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, т 
{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су 
црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни  
ма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ 
 и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држ 
отињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Т 
оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрав 
ико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што ни 
аше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се т 
е и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешт 
ећ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, как 
и су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је каза 
е тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће 
 исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богм 
ам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарај 
Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одго 
ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам  
нтересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевал 
заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S 
 штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душ 
 Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — ниј 
опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе д 
тер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да буде 
шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба 
о као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити з 
љство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се д 
с Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви  
ве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут 
ад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт једа 
Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене  
једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се ме 
р како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зов 
љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радо 
 сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њ 
о.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадов 
p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима 
е на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају с 
ћа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо,  
ду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосн 
варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву рет 
је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Ч 
ги би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзел 
ћу једног сродника, честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпи 
канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</ 
је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} 
ко је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финанси 
 који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’о 
ашан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође с 
ре!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сес 
 наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и  
ласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи«  
} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром дола 
 ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на сваш 
ило одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Н 
и брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погоди 
уда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, 
ad> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је 
 да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог та 
о, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па ка 
, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се д 
а.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, 
раво нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су 
му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не до 
} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та ј 
 у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву мило 
тиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да 
ути напасти да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимон 
 па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све о 
 на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S 
p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не 
ки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред дов 
ивићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па  
ера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међ 
и другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Н 
Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно г 
 чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним д 
а постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела,  
а даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изјави најпре  
 носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди 
 се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> < 
ебрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у 
чен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала д 
квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да приј 
 домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ да 
 <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад до 
зна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и помен 
клоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће м 
 ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, д 
а, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — табле 
у, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда ковр 
>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам и 
 да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фам 
 и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожа 
идиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} 
или, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, м 
у рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} А 
ји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру преј 
S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>Посл 
о што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо  
дницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом пра 
ужна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ ни 
ад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема пон 
уда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна це 
{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, погл 
мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам д 
.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би 
слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору  
навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мисл 
омаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она  
и ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугм 
 за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{ 
су, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило 
афани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно ј 
 и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref t 
та, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p> 
сте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико 
м.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њо 
 су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са 
умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав с 
</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} П 
, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се са 
ка потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи  
ле да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се в 
агородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По нош 
преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошан 
ле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, но све јед 
е, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут  
зглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Је 
иликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на је 
е враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, ни 
еднако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добр 
ка; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чис 
у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чује 
ећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наје 
 опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се 
ло подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи им 
ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбо 
гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут 
Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дођ 
 смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и  
ви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламор 
.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гриви 
<pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао ск 
и.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да с 
 Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
к што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писарови 
и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квар 
крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једн 
> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још некол 
S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом 
ку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо 
пили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут 
отови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола изву 
вори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив,  
шчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а 
више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разгова 
>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не 
оћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо прима 
} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми  
руги у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо 
г првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска чове 
 кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звек 
докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа 
че напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жало 
бучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго вре 
е кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако с 
 са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујем 
ају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И н 
нко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за 
S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер  
пођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и 
етковине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прек 
ражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</ 
лој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путова 
«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек. 
»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и  
једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљу 
а он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места,  
ђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, н 
S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} 
 куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам 
већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гај 
»Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ 
, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се теш 
велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{ 
Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац —  
стаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру про 
ље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места  
 Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја с 
} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми с 
мо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си доша 
тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истечени 
е, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданд 
ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само пророчествовали му да ће до 
је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па ј 
и пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат глед 
Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продав 
га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{ 
им: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу доб 
 обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на л 
 нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то пр 
а кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме 
авамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег  
о чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће 
тар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ ј 
 n="185" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десн 
ра.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље ве 
Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам 
Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти тре 
 био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су 
е сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом сме 
 да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли 
 ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, кој 
.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Ф 
S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам сл 
везда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој  
кућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофо 
</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би т 
штељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жал 
и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мис 
емо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја  
«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте мог 
кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет п 
 ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Са 
 управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате,  
е још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,«  
ени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала  
на ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет 
е даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S}  
тпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнак 
ио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим 
 калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико 
о оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи 
 морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико з 
ошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.« 
е хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милос 
д једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко  
о допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} См 
ете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Да 
 моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на вел 
и и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се 
ра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ н 
 ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не тре 
 онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека са 
л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијас 
 у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати 
а господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто 
оси капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранк 
даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му ј 
: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зје 
два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми зави 
, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо 
е питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место опред 
ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику д 
ре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по 
је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>С 
 бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, он 
 Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и 
еданпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју н 
есту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванци 
ођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не мож 
олу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест 
народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цв 
 оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!< 
оме више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему би 
о га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састат 
је код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачкови 
 код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко 
S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти 
нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., п 
био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно. 
у сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту  
 уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа д 
и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у живо 
и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мот 
ли наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајстором.{ 
у?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Не 
ао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} В 
о поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини 
 Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с л 
аровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи 
већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница,  
пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања ј 
 идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци  
ску, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{ 
давде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ниш 
а да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упусти 
се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретк 
ви, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико 
.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буд 
S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ  
примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са уси 
з...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је 
 а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи,  
шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није паз 
Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, 
»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он с 
ујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на то 
оводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче  
ко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не остане 
и ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама с 
 буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио,  
о?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’  
ас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} 
ги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, 
дим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> 
е под туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био  
т пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све и 
 страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакв 
ија, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгор 
на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, 
с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} 
</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај уч 
зили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од г 
о два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџи 
p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у  
фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>н 
ећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокак 
начио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Ка 
 дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену с 
и’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у так 
мам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да н 
 јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’  
е ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће. 
у да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнул 
ошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} 
е што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако м 
другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па ц 
.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто? 
се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</ 
оме слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њим 
>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S}  
од се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули би 
н и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију,  
да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мен 
и вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S}  
м правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров кам 
 — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ 
уће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад и 
андеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном ме 
ао што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу плани 
’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим 
да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер 
p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} 
о вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају,  
лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво ра 
 и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; 
 а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао је без р 
м за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна  
еши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу у 
јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад 
м на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да пре 
ирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој 
ош велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотик 
.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га ова 
 намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика  
 за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пе 
и смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четвр 
ко титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разго 
лазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к м 
 бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено моје пријатељство, па се  
је се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте м 
а.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако м 
људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S}  
>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »На 
ам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав  
, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.</p> <pb n="151" />  
аника је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се  
, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светли 
а какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога 
p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се дене 
>»С моје стране.«</p> <pb n="115" /> <p>Комплиментирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стр 
ашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га  
и, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S}  
о бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће  
Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на 
у уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати исписан 
 ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S}  
 Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо ви 
да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спава 
вутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд 
акција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на ун 
ам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја о 
гог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а  
е лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је 
дности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може се инта 
ати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропал 
е кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{ 
Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо п 
/p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофи 
имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, мо 
«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} 
{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушк 
је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време ње 
.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особи 
иђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре 
се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао с 
S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно ин 
о готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док 
ио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко. 
и могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио брк 
спапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ  
љина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципа 
} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали п 
вине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне 
Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан св 
, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, 
ају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мо 
вао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо с 
смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да о 
акивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, 
о.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није 
које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јак 
е.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кува 
ећу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да би о 
"83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати глед 
е људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затво 
анпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} К 
е умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target= 
о све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} 
добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, регрутација, народу крв сисају. 
ди, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заи 
ба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што ма 
слили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писарови 
> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране 
а би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђем 
опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоње 
ро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p 
.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После в 
пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплест 
анка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S 
, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре год 
во.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту 
им шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите уве 
м, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} 
р морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас 
аве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећ 
.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дан 
остан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а г 
дарили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чи 
есети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд 
ати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бр 
век«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ д 
ледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледи 
 је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу бра 
м, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то д 
.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа с 
 је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се 
ео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Ле 
те светковине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто 
д смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда ср 
але каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имал 
вај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви т 
, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасов 
 Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањка 
и, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због 
све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме 
вучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами па 
е изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој другарици,  
а Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> < 
на, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молић 
оје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло  
, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите шт 
лизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па 
тигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене. 
јцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућ 
ма свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу 
S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро д 
и је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће д 
 нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом,  
 Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи н 
мам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n="63"  
се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити 
 боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што ј 
ц, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он т 
т’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да  
дравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код  
м донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако са 
е име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио с 
 на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој 
ако са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад 
ћем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код 
 а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, ка 
ечива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпади 
жа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} 
 што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.< 
а њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не  
ија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 
уд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} 
} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај  
ина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири ц 
д посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} П 
и’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; сваки н 
очнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што 
ест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, 
ким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест  
аде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне го 
 <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; 
аника, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Грив 
те, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да т 
 однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на 
еколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их та 
 ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готов 
нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски види 
 своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Ни 
 сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ј 
о.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ с 
шт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу;  
о, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на стр 
ма се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози 
>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.< 
ауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Та 
{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђ 
т перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући  
 и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не мо 
за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан из 
маже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је 
ли, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опази 
а и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаров 
 за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Ј 
о.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгле 
ми.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час 
pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест. 
отчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њег 
.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико  
испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на  
слободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гл 
орбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи поз 
Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали р 
рдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо 
им те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упо 
ка се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно отк 
ијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком т 
 није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако 
ћ и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена  
кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са  
да да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за  
тране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а 
ем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене г 
 ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу в 
нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу у 
 употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика  
времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са св 
{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају  
 Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а наби 
ити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој  
а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> < 
о њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Ме 
че Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у св 
упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафали 
атуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, п 
акше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер ниса 
д наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправ 
не, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb 
рат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и гос 
само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то у 
м пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакш 
а већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не м 
дока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да  
ло, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће м 
к.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе зак 
 ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{ 
за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерк 
ки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт н 
испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако  
пруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко с 
на ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на 
мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брз 
анку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри 
сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устан 
љда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нам 
а Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци. 
{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате  
ту поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често 
ти, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" />  
вамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да 
нтересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« 
оред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је 
ринти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране 
и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичај 
ојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ха 
.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принци 
 био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу 
е, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут и 
ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића  
зати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S 
не меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све 
било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то ни 
Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{ 
ило ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не 
а што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко 
ти; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S}  
 фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те з 
није.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, 
олико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнем 
и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; са 
сеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> < 
се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, м 
ћ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни  
 Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били с 
т под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењи 
.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ 
видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећ 
 ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић 
ку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бра 
ао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранк 
ајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се 
 моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад ув 
/p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад 
и сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на  
 волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више д 
В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидб 
 нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу 
} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за н 
ине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у 
д с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Б 
д мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је о 
ељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту пер 
 шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали 
и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref target="#SRP18630_N1 
уповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и  
ам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног 
има који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали 
 залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета,  
 тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S}  
јвећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{ 
отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћ 
} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбић 
 дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета,  
а видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све  
 П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји од 
артир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је нов 
мо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чека 
ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живи 
 видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко  
 Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="173" /> Природа је њено лице в 
<p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S 
у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђем 
ма.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересант 
ан други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па он 
ет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане 
се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Мил 
као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{ 
и је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као п 
ри су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе,  
ало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за не 
ашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Хе 
 имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слу 
} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе серб 
 покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва  
ранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као 
/p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхе 
зиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, дв 
{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је 
 ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш 
о Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живот 
<p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о ње 
но са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да п 
"229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло пошт 
 сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ 
лого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, н 
p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко,  
к мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао  
ње узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и веч 
још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распр 
ари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и не 
оја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку,  
и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда  
<p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезн 
им ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан конц 
} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248"  
ракта, тестамената, регрутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су 
е, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p 
измедецираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је ноб 
е који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма  
 што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио 
« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држи 
 /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако г 
џета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни 
дити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао о 
.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни че 
ође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па  
апе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опклад 
 вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је 
 још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат п 
 само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило м 
нџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле 
тизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле  
о је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ по 
аједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« р 
тољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако 
шки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светоз 
а госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за  
то је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p> 
>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лу 
ила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S}  
прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>» 
ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на  
а како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатр 
а сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{ 
у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су 
 увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; пон 
му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n=" 
е иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био ве 
 ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат. 
бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпуст 
ко, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: бл 
падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо 
оде, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђа 
а полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} По 
а мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S}  
ужи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S}  
о моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо  
.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мис 
ранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак н 
до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу д 
 кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видит 
торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, 
е ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себ 
ранама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно би 
омаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и  
 већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што 
остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да на 
и.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај да 
задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна к 
подина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чи 
ану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговар 
 оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Ис 
ди, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама 
осним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, ка 
оцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигл 
а су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, оч 
њу госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо д 
ећ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега позн 
!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут н 
је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авли 
оварамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах са 
ева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем 
 ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па 
нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га  
 засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради 
сте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одм 
еда, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика,  
нити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«< 
 после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећ 
смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па 
в сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у  
г, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава 
дале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на р 
 ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир,  
о.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну с 
 Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Ж 
 Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо да 
рно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јова 
 а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим ш 
<p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст 
ила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију  
роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донд 
 у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо 
м: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Срећ 
навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми ј 
аховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скон 
 с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брат 
 смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буд 
ћ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мен 
и, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти  
здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео  
у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са  
авалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па 
 опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао 
} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на  
мо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда за 
пал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један ба 
 /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо 
а је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле,  
ећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми 
едном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’ 
 у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше с 
 правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се му 
мам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест  
етљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Дом 
а.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе јед 
е добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су  
олама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји. 
 госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{ 
питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Та 
лави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, кој 
рата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у 
еста твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на пр 
ше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Ва 
шти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прс 
 Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паме 
овао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара. 
му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{ 
> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су 
какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у 
ојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпу 
ни су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, 
у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p 
сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо  
о џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{ 
и нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њим 
.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разг 
само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допусти 
ас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не ј 
жећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутр 
трдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад  
.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> 
та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, 
регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било на 
говарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, 
вац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни  
е седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упозн 
лад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног му 
 рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори 
уги човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора други руководити 
вема категоријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора 
: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за ви 
 рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то дода 
а руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title> је напамет з 
га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плут 
е ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удови 
ије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас ј 
стати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није п 
је баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млад 
 због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ва 
невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву с 
 не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго  
оворио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу 
и каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’. 
ао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала,  
не, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме м 
<p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ ш 
ље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твој 
на лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди 
м.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презе 
ма на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка д 
 су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја ок 
изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја 
ине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографи 
па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, деб 
ори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је  
>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е 
 <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као м 
рац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} С 
а говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао 
го би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог 
шпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад са 
да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата 
т година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од  
ај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекар 
ка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и зап 
ље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је чов 
ек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћ 
 из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не јед 
азао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је 
<p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба пада 
 се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Б 
 џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допад 
аше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форин 
шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем 
евљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове гост 
а. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће  
{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће д 
ије нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S}  
о и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура ви 
Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, ко 
p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Оси 
е под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им  
Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се 
 у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче  
ати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ћ 
а, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа м 
и.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у ко 
ијатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само  
Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закаж 
о четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S 
чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо,  
слушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо к 
Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а д 
е девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био инт 
ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’  
те?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је дале 
остива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој бл 
лио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако  
 и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Ш 
 пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S 
у сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он 
гателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{ 
попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван 
ад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« о 
кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика  
овење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим д 
ај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> 
пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од мес 
еса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као  
{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог р 
дан има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштен 
} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, ш 
а, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот! 
Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака дру 
е, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себ 
 ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштв 
демо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p>  
, ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но 
{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све и 
 руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела 
омплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије м 
е на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити 
ску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, 
p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стар 
и ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а  
добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, 
ј, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на ф 
</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се г 
ца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш 
 човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге гос 
ин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има  
, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио 
кву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, к 
/p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред 
 мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру  
а нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад ко 
де мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се насити 
се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је у 
а да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} 
осле купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам 
ђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p 
p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да ниј 
иђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад  
вац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину об 
аје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квар 
 баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.« 
 Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо  
двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чуд 
иткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> < 
а не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> < 
ти.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу ка 
 да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S 
о ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, 
вна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким 
 питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад  
нако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но ј 
Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се  
то се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, п 
оворе.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако  
p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у 
ати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милос 
е к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори 
ако би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за  
ад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о у 
ни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{ 
успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то 
 то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала. 
тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око те 
ко ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од 
 и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовоља 
ла и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осуш 
се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интере 
ла је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мал 
се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива ц 
те на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у п 
аткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим другов 
а намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Госпо 
о смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде праши 
учак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Ј 
а је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мека 
 вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све 
уче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и 
на каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварм 
104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина  
ини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш зап 
е к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отиш 
 већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми 
мо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му од 
на је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к ме 
божатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <qu 
у појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Руд 
> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има д 
раво, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећ 
бито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, о 
м сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, ка 
оћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у кв 
р им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако с 
ају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам 
и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови с 
копа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за м 
ран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџиј 
 ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на г 
амо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд о 
а.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S}  
газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми  
нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди  
и гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, 
е младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упу 
ко овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара  
едној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву сл 
ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као 
> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам п 
а«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито каже 
тија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, ка 
с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како  
гати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога си 
бефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет  
,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без ика 
роз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике в 
ети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има раз 
{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што  
адао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо 
 га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро из 
ељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами 
и обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не  
?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па  
заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгор 
 ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам,  
атомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна 
и су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер с 
алоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала ка 
уратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доник 
густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко  
 и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате 
.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но  
 медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.« 
> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она  
бог тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка  
е стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде  
 брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у т 
</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p 
вестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не 
летку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месе 
} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не д 
ванредним штудијама забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бран 
оваца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини  
 луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад с 
те.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Траж 
акви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} П 
ки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шеф 
Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно п 
у »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно ве 
Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет вес 
ивили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако ме 
 узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, не 
међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који 
 к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго,  
и има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранд 
 Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грч 
а нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ  
га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном стар 
реће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад  
 већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Б 
дима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p 
ати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била  
е да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пођ 
ки.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан дан 
ранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем т 
е спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима н 
, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал 
 и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казат 
емо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не  
а човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отмен 
ацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у баш 
, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за 
л’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»И 
ак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.< 
ела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n="150" /> <p> 
есковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гости 
ло кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржа 
 нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то н 
уд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеру 
дућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, п 
 очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим раз 
ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, к 
ао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би м 
е и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла но 
оћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задов 
, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, 
димо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па см 
} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушат 
е крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужи 
а сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла,  
комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфак 
 Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису 
b n="51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу. 
е и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као  
 не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад —  
вити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онд 
е ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали 
 дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њи 
" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у с 
 не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и прил 
да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па и 
{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знат 
кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па ј 
а текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, п 
 док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке,  
неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{ 
»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као 
ирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, из 
последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешћ 
 заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} 
ниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да г 
ајпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишља 
 само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега нав 
у за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> < 
 своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви 
 ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек 
 село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има тр 
, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њ 
иком сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде свак 
удевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около 
<p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису мог 
 <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су примале не 
очекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Ве 
 уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају в 
 не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ 
амо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се с 
ка.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас в 
есет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија  
е мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} 
долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал п 
велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ шт 
куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао 
класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овим 
икуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n 
л, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће д 
в, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати м 
ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, н 
 мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, б 
Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то з 
ком језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест д 
 земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест год 
руги дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца 
и.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао  
ма посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће веше 
»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> 
ко је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{ 
слободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко 
учка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ић 
често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, од 
тољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом њего 
ља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, 
а.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто 
д дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; б 
м постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</ 
се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У 
е ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а це 
о сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе л 
 до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тиши 
визијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели  
на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и  
је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идем 
»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је уте 
е тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жен 
онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечер 
а је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави к 
{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те с 
ледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку ма 
се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возим 
на саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред 
ре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити. 
зики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, В 
раним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Х 
> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам с 
каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо. 
у са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види м 
дира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође  
е ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако 
тужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро гос 
год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била  
 кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но 
ћ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око 
од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну  
д да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је с 
е можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Ч 
 обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S 
гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје 
’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот 
 суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наран 
 у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније 
ао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учи 
ели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, 
алу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина св 
врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет 
 кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јел 
/p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школ 
 издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам нов 
Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку. 
гнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сек 
мо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, ил 
а Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је ари 
 је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, 
цао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се  
времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову к 
 <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо д 
и дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а  
 Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да  
, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили. 
</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљ 
а; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекив 
атељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом ни 
, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин жени 
оје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу нос 
овић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, н 
емо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуц 
м као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада  
.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо л 
p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију 
и оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у нич 
о што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано 
Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачем 
ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она ком 
 што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема в 
ипал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ 
{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са  
ати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има дост 
еш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не 
 Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} До 
аку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који  
а, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим 
м к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле 
другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па г 
нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо  
а богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госп 
ри догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Св 
д не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи  
покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>» 
{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како го 
ника је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрна 
бице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа д 
{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на друго 
 је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може 
ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био  
 — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њ 
е нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, на 
ка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћ 
суству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Г 
дости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад  
 у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па 
иру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S 
еднако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та с 
у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се. 
руштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, див 
ам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после 
на година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особит 
 је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — он 
ед ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разгово 
 часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће ч 
оло пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разил 
 био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков п 
отелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после под 
а подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једно 
не опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину 
сао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из  
 Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровиће 
инти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Б 
оћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C 
куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам м 
артир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код м 
бадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи  
е гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупљ 
ш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавит 
ам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ 
 сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође јед 
ро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове н 
n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је б 
Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Н 
к се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачкови 
друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас б 
ста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако 
у је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођ 
ели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством сврш 
 је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три нед 
и од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђа 
 Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас м 
ала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обич 
једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се 
о слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инш 
а на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела 
 какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био  
у позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори 
.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мо 
те наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па  
S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти з 
ћа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио. 
о се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, 
и.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани 
 Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да  
, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ 
А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године  
но је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер  
и.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узм 
терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па 
 пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва  
код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем д 
су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирн 
 се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту ј 
д једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђац 
, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам  
дати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био ј 
о?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши 
обро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранк 
S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест доне 
артир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се 
 Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо 
, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код 
 с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном заба 
ла; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варо 
ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нис 
{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>» 
онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож 
ла шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствар 
ћа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну 
са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да 
послетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S}  
е поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика 
нстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало 
 са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се 
ви глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благопол 
пруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца  
уздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намис 
а све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жен 
а, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која 
т вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара  
њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њ 
 њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпр 
о, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као 
 одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па пр 
ва се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен 
анпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпо 
дговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројиц 
тер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је зб 
ва, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хо 
ећ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пи 
анде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било 
а чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из д 
епе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је 
авили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадов 
ранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дођ 
зило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто с 
лагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} О 
 тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи 
.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гриви 
елаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац к 
ика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb 
је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Пис 
је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{ 
е.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као го 
Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не и 
деља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва доч 
И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је бил 
ић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у боле 
 цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривић 
, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија в 
Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који по руфет 
м ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, д 
шуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућ 
бичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови с 
, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће? 
иповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка,  
 је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} 
ђемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љу 
ће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код  
ајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{ 
давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није  
ма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бр 
пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли  
м иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачко 
ромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били с 
о сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да иде 
и’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву 
 се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрз 
 држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за 
до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то в 
бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку 
е.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у по 
о сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од си 
тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас д 
 ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, п 
војку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал 
 сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад 
ријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га  
е да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њим 
 зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и  
хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо из 
 а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, 
да ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S}  
о ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, ш 
Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате ка 
>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женс 
И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у 
 злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и прими 
 да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има још 
 Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин  
ле подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је  
ти не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем што 
дма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветл 
 и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с н 
боко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћа 
т нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки 
жан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и 
.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одм 
то у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Ч 
 с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут. 
фтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на вели 
 класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако наш 
смој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је б 
то у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао 
 па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У 
нципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састој 
подару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам  
оји су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме  
{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" />  
имо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати 
, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу. 
ка час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</ 
’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година 
Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега 
прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни 
том.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част м 
ога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, з 
утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што 
рмине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{ 
Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толико.«</p> <pb n="239"  
ати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пев 
о стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи 
обито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо 
ем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Р 
 њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима засп 
 <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} 
де ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није дале 
Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} И 
упити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не б 
S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратк 
ља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се ниј 
било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па н 
/p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све  
 од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — 
мећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> 
драво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притис 
остима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} 
 ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш кол 
ушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опе 
оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} 
Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> < 
а.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p> 
 са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ниш 
у да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да  
руговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате  
ку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</ 
ли, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то 
као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори  
а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај па 
теди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’. 
канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експед 
ко хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребр 
 такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је д 
>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</ 
 Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па  
 шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ни 
у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасв 
ли руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову  
 одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре 
ти, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао г 
ерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> 
ала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни р 
е л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смет 
знао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она ме 
пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изв 
«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог 
ило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, 
у.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p 
оћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља п 
ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста 
ошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’  
обро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан к 
 је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" / 
у, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са с 
ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем т 
га какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећ 
ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам н 
о алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S 
на сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познато 
и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’  
 ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим ма 
 знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се о 
о освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бра 
нтазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја  
поведа.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јо 
за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакл 
свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема 
Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би тр 
очео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и др 
и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друг 
шнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на сва 
ндум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> < 
следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би 
} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је  
>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде ви 
’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{ 
е далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације 
маториш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја 
 Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не  
ги, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«< 
ао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред м 
 Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се р 
 баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S 
 гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Мил 
 л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како на 
те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на т 
и наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се 
Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да  
је продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>» 
је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа изв 
с и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим 
у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа п 
 већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићев 
о казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па је 
имо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па д 
 својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовал 
тном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бив 
седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p>  
 срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милос 
’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се дост 
 видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтен 
г изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb 
уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком изм 
а млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке д 
е дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p> 
 се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију,  
нда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био  
но друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног 
опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; 
ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли 
у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чи 
као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами шт 
 ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192 
е да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпе 
енидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се  
на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време 
осаног, измедецираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал 
 ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем 
за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино  
</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како смо се в 
а да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ 
љао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, 
а се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма  
н потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија свет 
 <head>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје  
 пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт см 
 Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа 
ер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера,  
икоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпр 
по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> 
е трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сен 
.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О ваш 
су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео  
ке надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отворен 
{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Т 
о њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{ 
а одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа 
ом ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта 
послетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по  
>»Великог талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који  
у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико но 
 водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то је 
е по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, 
г оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Ва 
а три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једна 
<p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не зн 
ље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако 
ша је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад 
тера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу 
ла Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једно 
војка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, 
га друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{ 
онији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба. 
мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по св 
убав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} 
ност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пр 
радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у шко 
богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хр 
гу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта 
олико.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја  
’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопас 
 сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има 
о.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то и 
ер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, зас 
ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учит 
амо штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је в 
рберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зар 
на не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијар 
ећ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бран 
лела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рун 
екао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни  
екла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, 
</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честити 
 се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Х 
амо да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> 
} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко  
 је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље т 
 Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јел 
{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p> 
шпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам ј 
упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са  
оди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p 
е на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре  
 Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па са 
к сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ п 
м за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве  
аже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником 
је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p> 
загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом,  
ић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здр 
 на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загуше 
д човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву п 
 су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта 
 речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> 
лови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не 
 мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ пој 
упање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сут 
да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а о 
 провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата напи 
ткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стај 
{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весел 
 Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће с 
днако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио. 
 сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој те 
, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећ 
припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, 
 се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка  
ика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет  
ић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb 
 кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуств 
ићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је б 
гу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања  
аже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу,  
пут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљу 
не.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми,  
се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{ 
ако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и гра 
рослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре 
савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост н 
као.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, 
 мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ 
би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни 
м, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет вид 
ега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапу 
мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђак 
шим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Ј 
га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ки 
вати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки  
ледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу п 
еданаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па 
 бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцни 
 доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како 
тврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погле 
е, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи;  
емо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене 
не болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет г 
уде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Пита 
 дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би ра 
и.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњури 
 преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није  
же да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у  
{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан пр 
аузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наи 
оди Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три неде 
често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На  
а му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам 
 милион пути...</hi> </p> <p> <hi>твоја Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубок 
а у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког разговора,  
 Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му 
69" /> <p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого  
 па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лау 
и на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им  
 Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и тел 
на како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни пл 
каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ћ 
бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, браз 
а то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Н 
врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај д 
пет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар 
 то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко 
 да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> <p 
о год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили 
ог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаура Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ов 
е, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже д 
 него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године 
ем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гла 
о сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке стар 
ње.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.« 
смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Ла 
 куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо д 
д оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; са 
ођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку с 
="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранк 
дић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питам 
 Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгл 
 га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После  
осподин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари г 
 отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ 
је.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па 
{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора пос 
ром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој д 
у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгл 
 весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан 
делили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фан 
е срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на  
«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати 
аљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љуб 
е.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Пе 
две.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали с 
 начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за  
 каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене 
II</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господ 
да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јо 
рави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p 
е сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала је 
се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матеро 
="subSection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био,  
н.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, ру 
 <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда  
и јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исм 
 не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову  
 добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером по 
ла.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ 
Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени 
 поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламења 
енију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из р 
такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Хани 
е мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаље 
октори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије,  
ј био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На др 
у у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па 
 да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом. 
ја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, ко 
 сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је  
има.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је  
а, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег  
а за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо и 
н пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се,  
} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео х 
 варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је би 
њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не т 
епа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило 
 сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види сво 
атезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустер 
о пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> 
, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама н 
ивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да уст 
бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за  
џер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
и даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим м 
задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} 
ка останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да  
 одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам уста 
оникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са  
шне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспава 
ра па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати про 
нам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Е 
ј кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је бил 
<p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да д 
 преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му  
га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Са 
ој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња  
омак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан мла 
нпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа  
ред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко у 
 као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја о 
ма не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба од 
дио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелк 
к што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад ј 
де.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест х 
му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете  
.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си к 
ме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канд 
Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако 
 обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и чест 
 Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је п 
е са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо гла 
анко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно снев 
вет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања ни 
уг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа 
ваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до 
 и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко  
м моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава т 
ца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откак 
дин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да мож 
{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милит 
а намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла,  
њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Син 
све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут по 
ага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог не 
а смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље 
ознајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p>Једв 
ези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, н 
нка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, т 
ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад о 
рвога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Свето 
ра.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират 
 задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н.  
у од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахма 
’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазил 
о доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S 
и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајца 
оспођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешт 
рофесори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псо 
 један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је  
мером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад 
 школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи  
ије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ сам 
дан господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му 
тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће д 
е себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наско 
лиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, 
 јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму 
ни је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да 
не речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’  
е персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо 
 падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партиј 
 моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особ 
ти прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у  
ог срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n=" 
тарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрај 
 па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим до 
ажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда  
је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа руча 
 л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ д 
о мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} От 
 нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада 
’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и с 
им речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато г 
ићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за ср 
мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој 
а визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, а 
ећ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли  
амо сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела,  
задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.« 
окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата 
солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, пр 
сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана 
еркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго  
тива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не  
ао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако да 
ју; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S 
 се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има с 
ауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, оч 
 млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све  
р. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има  
 богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визи 
ако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и во 
м девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S 
 <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра би 
еву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко  
рошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој 
то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противуслов 
ја, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И 
а!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама  
 нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била  
дати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од  
 ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек пла 
 сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, 
свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га  
јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика 
а, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узе 
ко за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Ва 
0 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврт 
а би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је бо 
{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но 
— свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, ког 
е остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да жи 
и да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на с 
, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допад 
а госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на стра 
песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао б 
коло четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало в 
ична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у посл 
пада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се мор 
тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је д 
шка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавасте 
«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумад 
а страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестр 
а Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} П 
ећ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{ 
ти, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молит 
ен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело д 
о би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре ф 
немо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливи 
 своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки о 
>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Мора 
ислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам  
е.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од ж 
ђени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их  
то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која 
матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводит 
 девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једн 
орили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку 
ане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, госпо 
отарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на  
 воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ј 
у носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то 
епоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубре 
 Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга о 
вори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, а 
а.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S 
а женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба би 
 забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми  
ној од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже 
 она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати  
ложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавим 
 већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јест 
.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обр 
рам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам  
уће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S}  
 милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста 
 једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а  
</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикец 
ије баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не р 
да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотин 
уж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и он 
се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} По 
 тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»В 
тала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом 
 n="243" /> <p>»Милостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог 
велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»С 
згледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И м 
н човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати к 
и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу 
титутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се 
тао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми 
 каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код  
ди, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика 
ку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал 
p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас изб 
"255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни 
ити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавит 
ем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир н 
е једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове м 
S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S 
јатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би нада 
 Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам,  
 Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S 
поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није 
од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Зд 
вићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић 
јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показу 
кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су 
е срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, 
 велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господск 
ења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као ч 
 баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, 
шег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о т 
 било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти п 
с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радос 
 <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем 
ти, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам  
 га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтероф 
пов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам  
чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била,  
аш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам он 
еда госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта с 
емо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет год 
и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије 
започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна 
а запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кће 
т друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим 
има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је раз 
а, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као ко 
смо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет па 
аопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да им 
.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p 
очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зуб 
, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мор 
ашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од  
не, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба 
ерен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради  
ко је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S 
 господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} 
ство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми 
г богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па 
S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му о 
боравити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита,  
 за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе ј 
ам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« 
Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S}  
велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и  
пођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S 
а да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њено 
едаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S 
вакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја  
а једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. 
Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из в 
је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, 
е на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, м 
равим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокет 
 даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стиг 
евања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би извол 
тињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, ник 
рост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је до 
рају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Ште 
> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два- 
ало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p>  
одан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>» 
ле ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата 
’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу 
олим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да нем 
ису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, 
.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ заден 
} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај 
анас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и с 
. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао в 
си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обож 
и колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магно 
ко, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, 
еку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и  
тељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља 
а јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, п 
сштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да  
сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака на 
S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и 
а сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и м 
аљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сан 
 посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити хоће за то да 
 са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади  
ију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, п 
е та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер на 
 ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака< 
о конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{ 
сле испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, би 
алента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у 
д Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њ 
{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добр 
а одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко 
 када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић г 
 наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један  
воту има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда 
 пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на г 
предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на доб 
у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бел 
шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S 
овање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао  
ло што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се о 
 то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Т 
ла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити  
а.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може у 
 се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна  
в живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли 
кви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опом 
тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша ста 
ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види  
о се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да 
уће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Ма 
ат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из  
и управитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не б 
исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S}  
стати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и д 
 једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би 
а својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад  
стој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} 
ени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја  
кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке 
 палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је н 
сле по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта  
тва.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција ж 
к може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако 
Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива оби 
а како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у ш 
 боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добр 
уди постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврш 
на?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање 
 Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви с 
 у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и 
мем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год 
жи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати 
p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива 
јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, бр 
а питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задово 
обу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p 
рберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познаје 
а стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш 
з почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколиј 
огату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је пи 
инемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Мариј 
{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, 
у да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам д 
ости с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> 
дан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се 
препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док с 
 њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди 
Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> < 
ље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро с 
о смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране с 
</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. 
сам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад 
ав инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије? 
као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш  
рану вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и гов 
ном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што 
а од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем  
е добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p 
то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незн 
ти да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S}  
вићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад 
сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, 
 разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па  
ћ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, стран 
шке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас 
 су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић 
фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике 
задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>» 
</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћем 
т даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце 
ад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли с 
равковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p 
 милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не 
 варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођ 
доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су 
дељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубав 
 да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало пр 
ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем ка 
не старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, од 
 добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и јед 
угога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам  
авља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само  
 нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то з 
S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је 
чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«< 
</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но,  
, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике 
 све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли 
ио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>» 
више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А 
и виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p>  
м, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даљ 
то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p 
ли, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим о 
ве невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тог 
ма.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што 
тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два 
ни се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то о 
ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на ст 
 пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је  
а кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета  
{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се ма 
ви камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, а 
је дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо сти 
 се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да 
 ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођ 
д тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питам 
мејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду препо 
т’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пурге 
антом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступат 
локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на ду 
ни; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се пока 
етио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шеши 
гачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да  
 чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, в 
 ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женск 
p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који ве 
Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, 
ад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то мло 
 мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да д 
дио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред така 
е ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — м 
, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а  
ужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S}  
да.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем 
а, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошл 
лада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за  
 се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни 
о о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за 
 бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205 
пет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене 
обро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи траж 
и грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p>  
 куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Др 
ем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој 
бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> 
ако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте доби 
ове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из дал 
а ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане 
а машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамш 
 најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из дале 
тити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му није  
м се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ 
у прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођ 
и’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је 
ка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не ид 
, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S}  
ј невиности задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да 
ше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ће 
о сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} А 
 Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; о 
л’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачуди 
о исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Деси 
ав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и  
руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад 
раја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју,  
бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он к 
</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је т 
ам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш  
есић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јел 
а мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рес 
 сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</ 
 воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, 
поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S 
бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да  
 предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} 
оје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са забележеним ми 
а кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер  
р. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро  
.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу  
ве којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, 
ет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубве 
ри године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена  
 одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, 
ет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била ј 
д хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливиј 
о исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опорав 
сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио с 
одине у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није 
у слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово  
 јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био 
у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како  
тивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фал 
 ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица 
 код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на 
у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је  
} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог  
е светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе к 
 ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо д 
а све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S 
 Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре не 
ветском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се  
итора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али 
е тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>» 
е.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па 
томе тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и 
а је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици 
врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун погле 
оје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад са 
онесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml:lang="la">pro Ar 
ед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{ 
 рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног св 
ило их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ ње 
<p>Сад најпре почнем преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови ли 
ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да  
ој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те мо 
банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели как 
тери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити мог 
засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим ста 
ак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и ве 
енијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ 
.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа р 
не поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер и 
 заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Са 
ше ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби с 
.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то  
ш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да на 
{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема н 
ка човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} 
 мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ н 
ито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико  
 и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није б 
шљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но 
тму, са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут 
огледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разго 
ола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу п 
дио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, к 
ам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни 
уд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у 
вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су зб 
екају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић 
загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне 
јутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Свршимо фрушту 
смо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисл 
 а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n="185" /> <p>Интересант је како смо у ко 
уштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други раз 
војчица. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква  
у увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад ништа нису уживали, но само су к 
окетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми 
нићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се  
ма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће 
кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећ 
Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p> 
одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас поз 
ошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостиониц 
ју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би  
ко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут  
вај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изг 
 су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранде 
 Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осе 
ила, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је м 
ред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S}  
S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао 
лед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бај 
ам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју 
овека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим  
, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављај 
ић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то  
портретама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, 
р. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претставити. 
ивијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је вр 
ијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја 
о љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Са 
вему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како  
ред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја ово 
 дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнут 
о, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог  
аплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо пр 
 су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га  
емајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће на 
ћу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским г 
 јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p>  
 јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, 
слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се отк 
је задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без пор 
 и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам служб 
е добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p 
и, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао 
.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођ 
до’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио. 
, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} К 
ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе б 
м се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши,  
ази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сор 
се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гри 
 помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n=" 
кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио,  
ру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажали 
па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем. 
пова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Мил 
уг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам  
 држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> 
те тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, из 
ор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што проф 
ла, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом 
 ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S 
 Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан 
ету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал 
није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Н 
адости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста пад 
ам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан 
и нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају. 
} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи. 
д је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услуг 
м им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи  
 писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а П 
збави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по с 
ге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване гост 
 младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте  
ељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство 
падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се поч 
а.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се 
ер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господ 
ло.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се бог 
ре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, му 
па и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом  
једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p 
, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати н 
нко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио 
ући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о то 
живимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато жив 
ли не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске  
.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се зап 
вао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет нова 
е ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и 
д Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и п 
и’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она на 
 да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ник 
исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још ве 
ва.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си бога 
сам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то пи 
аму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S 
арила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Ми 
дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра 
} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чини 
у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту с 
иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе  
спођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S}  
 о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра до 
ло више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за в 
пруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други разговор.</p> <p>»А 
два довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, к 
 Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију  
ећ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не прет 
 је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронс 
љен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, припове 
.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па о 
зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако  
оје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој л 
азилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и н 
 нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, 
ма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ ого 
 изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна 
Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва н 
то о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго н 
стирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче л 
S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Ла 
а сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; на 
ива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па 
дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се кан 
авати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напосле 
 имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио 
дона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и 
ишта ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао 
ј тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код п 
апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каж 
. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође руч 
а нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него  
/p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пе 
»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити. 
Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам св 
са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{ 
те стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да ма 
и.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на 
ва, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом 
} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како  
доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од оло 
октор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а  
 зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило  
 у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је св 
Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луц 
Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!« 
Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо кур 
даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит 
е ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркћ 
е давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, госпо 
.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала  
правља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед н 
м смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у п 
одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам  
сећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за 
.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и ко 
p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Ис 
же маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична ж 
 варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен кол 
а?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је и 
л’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што с 
 па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање 
м, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је:  
S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им ј 
 се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господи 
на у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за  
дају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и н 
S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепр 
ро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и 
а памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхај 
оли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Та 
раво да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, п 
ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је  
 макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p>  
а рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живи 
 не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p 
 треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у сво 
више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на  
ва, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи 
он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ  
арати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би  
о те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p 
се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду  
чиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпр 
д се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу 
 љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, 
олази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству плива 
ом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота  
ачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића 
ор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвади 
ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер 
 још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало пр 
тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију,  
р из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми бу 
угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} У 
 да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за  
на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, при 
еби другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што пром 
 Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.« 
} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напр 
која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, 
нција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе  
} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Во 
 женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала муж 
ну, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер 
и, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали 
није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гриви 
ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам у 
.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{ 
 не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгл 
рже га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први при 
, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{ 
идити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце 
да би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, 
ста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да  
иди да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био 
, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S 
како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна 
 Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у  
воту.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb 
ники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође г 
о по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко приј 
ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{ 
ају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> 
ћу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад са 
како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито 
да прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав сам 
ост излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и 
да, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.</p> <p>»Хан 
заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце 
била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, 
S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек 
ошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо. 
длично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Мариј 
ле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их пр 
а прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но  
{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једн 
обу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу довод 
 се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.« 
н.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце 
оказује; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може би 
е.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’  
и ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, ка 
чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад 
добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; з 
S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни  
на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ћ 
д љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>» 
ти морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито као што ст 
 <pb n="168" /> <p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у раз 
оће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао 
 намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; нај 
вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је 
а га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па ка 
знавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јо 
у.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не глед 
ово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо  
ило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни брате Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо зај 
нину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на  
.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S 
а прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} П 
ићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао њ 
 <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако пр 
каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, 
 се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже  
Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочит 
егне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли 
је, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се чо 
уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је ве 
стили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи бил 
ио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ва 
 плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад 
о мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора 
ка срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом мале 
{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам 
м листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: 
 руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посети 
 кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!«  
{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерам 
 би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насе 
прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма 
Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>» 
p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам јо 
вила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те 
, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па 
во: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, т 
и.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но  
хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживат 
куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»В 
p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да  
аскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави с 
ром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.< 
и је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је  
оте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно ч 
м, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Ј 
 Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} М 
их отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао  
ом у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су  
Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је  
ифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка  
 ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштр 
Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за  
 макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не. 
 сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њ 
м; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ов 
певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у  
лимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ гово 
и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал 
 враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На јед 
хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљ 
у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива 
и бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} За 
} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да мог 
га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а 
 све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то 
 зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је:  
 тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да 
снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јекти 
од мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи 
гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све суди 
ар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе баца 
 против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против т 
<p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила са 
век овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} 
мо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту нећ 
 доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорст 
 Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпо 
ељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пр 
же ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље п 
ти.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме ж 
S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно 
није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испад 
 и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S 
 потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде 
ед поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити. 
о.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{ 
е умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре,  
оји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге годи 
виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер он 
пири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ов 
ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће 
авају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију 
, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде. 
 сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, по 
и, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, бога 
 <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, 
штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам 
кла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јо 
ене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’  
же, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки тр 
м поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај  
ши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једн 
 каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражит 
} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочу 
ви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет на 
} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је т 
тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како 
е бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не 
о добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и сило 
е колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, ш 
же познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао  
оји нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стиг 
који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у м 
вдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати 
 сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p>  
 морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже рег 
крено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам 
.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра 
 поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде 
су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у се 
 што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаре 
уди, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме св 
 да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} 
ут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако 
<p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без др 
 у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни 
 Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S}  
ају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности 
гла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој при 
ати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S}  
’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разбо 
о мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај де 
отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још  
ка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљ 
нама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста 
останем, па тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним позна 
о је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бр 
 не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и дру 
здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндун 
као, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да 
е нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало к 
 но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди 
ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То н 
’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p 
овић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу г 
е у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацуј 
ледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо  
 Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут  
о само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практик 
ли што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са ј 
јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — ут 
у и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па по 
ека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш т 
ије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој  
ам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На јед 
е измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врат 
 за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензац 
тове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда тр 
принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог 
у с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме ј 
 нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост 
приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозни 
 још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише 
сам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> < 
Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко  
 ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпиц 
еро мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госп 
ви твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!« 
вила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле хо 
есира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо  
 моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног  
 на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то ист 
ва, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте 
Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су глед 
 са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а 
 и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, ко 
p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру ра 
де у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо 
арајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је  
би, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор 
реко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{ 
о сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</ 
ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко  
нда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S}  
 интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p>  
кета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; вид 
д мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, 
бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да с 
му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад ве 
 да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвешт 
 је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена,  
ја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет г 
дио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру на 
осадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи д 
 ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури 
 мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослобо 
 Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мо 
или, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S}  
и божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити  
руже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само 
есет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здрав 
поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све 
Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим 
 тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика ј 
.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше  
p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{ 
 не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дел 
пријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио 
; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће зад 
ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да има 
можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} 
д отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Проси 
шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо 
 одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она  
 да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му н 
>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то оп 
 му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда. 
 имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који м 
о Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља  
<p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} 
ико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на  
држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за д 
 Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без 
сонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио д 
S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>» 
д ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да 
ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и 
 оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на 
, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други п 
самт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ства 
>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривић 
то опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траж 
слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице,  
убим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... 
боравила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику 
ко за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, ј 
нити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му 
пала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему 
, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то сам 
p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ н 
била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се д 
допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ 
на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви 
ео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допа 
друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са 
тестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо ст 
S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је аусленде 
расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и млад 
чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам д 
у, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мен 
чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«< 
 задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не  
 била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се  
ваније лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да  
оће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p>  
м класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој 
јле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само 
»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p>  
— ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа? 
и смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учинил 
мо оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотин 
а мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види д 
је миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али 
олази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имат 
ко може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма  
велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале 
опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, пос 
ви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како  
муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Ваши 
} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његовог живота, и све су са највећим интерес 
мо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{ 
а.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо  
е!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се  
поље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка 
а.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се 
и.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ћ 
16" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у т 
је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену 
ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви с 
а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер ј 
и да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време б 
и.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала бог 
утрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво је 
га онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на стр 
 баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут ма 
ру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је је 
оне и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој  
само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар б 
обито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу с 
нд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако 
ки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> мате 
pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} 
иђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо 
код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И  
д смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S 
 Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, 
ас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без полити 
се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мо 
{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледал 
ароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се мл 
вет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и в 
вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Лам 
 мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светоза 
а и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о 
р, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година д 
 ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гони 
к заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се м 
е помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се сме 
 но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, гос 
 избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало б 
 <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да чит 
.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврд 
?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је 
ару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад 
 своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он к 
е берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то ис 
»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек  
и могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже  
сели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{ 
рашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од  
а Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па  
> <hi>медицинер.”</hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светоз 
поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет 
ићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све 
оракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту 
, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомци 
’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако 
{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенц 
вало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има 
ка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ 
 ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер дево 
да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n= 
н на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана  
кругао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, в 
а.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлу 
бити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су последице велике имали.{S 
</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овам 
</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Он 
 требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, 
мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од боље 
Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило,  
децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањени 
 ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет 
 прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве дам 
»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда мор 
 толико све то интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да 
ибзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започе 
готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</ 
ртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко 
бом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија 
а, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> < 
.. ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стар 
о: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколик 
 су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми  
огодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, п 
бро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title> је напа 
ебим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и један 
епознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Јед 
 забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је б 
ишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S 
каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Деси 
о помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино до 
че у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас трој 
еће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да 
мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канд 
еме.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана тра 
анда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да  
{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло 
, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прав 
с родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер 
ћег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рук 
си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S}  
ад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и г 
мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао 
 дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се н 
ду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, кан 
Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљн 
та?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кућ 
је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откри 
 имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хај 
 девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{ 
на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сас 
еднако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог 
 са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које,  
пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки ча 
е неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда и 
 зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам је 
 наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрај 
набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чи 
и људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жал 
p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да с 
видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранк 
вара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па 
а који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ с 
а и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, је 
на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Пис 
ве и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1. 
ци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчава 
до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Сп 
а јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије до 
 апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло ве 
имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро 
.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити 
љно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да  
развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да прим 
ам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од св 
толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n 
ве разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{ 
.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p>  
доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он  
м морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да дана 
ика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва с 
се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на п 
 писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика  
вим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико 
 <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, 
о триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чи 
ад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета. 
е, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствите 
е, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S 
та гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> 
подски, великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; 
ин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са мали 
 ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је та 
> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> 
.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapter"  
та госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се з 
но већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; 
ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити,  
рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста д 
ри госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо 
руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ 
рома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај с 
преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем раз 
у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли ви 
 <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице  
да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранк 
овишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене,  
тов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам  
 рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да ид 
звинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шета 
имећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да  
чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили 
откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у црк 
 за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за какв 
ле су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су и 
 сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да  
д изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунст 
; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дођ 
е још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео д 
.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да  
не странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа м 
итате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>» 
 да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер с 
 гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., с 
, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{ 
Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући д 
пазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се 
 ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невест 
рујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено моје приј 
 <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика 
у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p> 
ојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разгов 
доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на па 
екле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време 
шта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сув 
ла Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из не 
 кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либериј 
На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{ 
p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје 
рио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор 
 иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути 
њу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p>  
аш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам за 
n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се:  
елио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дозн 
сподин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хан 
ма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ 
м да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Ј 
ила господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви иза 
је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су 
ју су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено ва 
ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша 
и седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да пев 
арави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу о 
ами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Ј 
ћем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у прв 
> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Је 
нане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако  
 за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, 
 другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи  
 године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад 
 танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је  
али од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ доку 
Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какв 
оста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кућ 
начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и 
мињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила 
аника задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дош 
 седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бра 
о се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира је 
у се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике 
 с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један до 
, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић р 
рцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако му 
ишта рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да ф 
 ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад н 
т!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фа 
и сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лус 
 велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p 
рихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви  
е сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе,  
ају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»З 
је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фа 
 богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} 
/p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само 
 глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <h 
 може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, ко 
огао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, 
е забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотим 
p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подн 
илистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадо 
ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S}  
к треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, б 
ац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам  
дао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад ујед 
на једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Препов 
црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се гор 
бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне  
 трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет доче 
овео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да прово 
>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало  
 као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку  
у све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и  
ко је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирам 
 жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су каза 
лабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ 
и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портр 
, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице т 
 он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабо 
глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се 
м ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ дос 
длучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно 
 да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнем 
што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпари 
 је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се колски јасту 
мо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у г 
сет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и 
 на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми  
од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, п 
’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не  
јатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо н 
ту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не жени 
а.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда  
, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше. 
дом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил 
кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; ни 
 нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> < 
е писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће 
 страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натр 
узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, н 
им другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што 
 га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривић 
, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказ 
сле опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачков 
о смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ  
/> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу  
 код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то ниј 
а запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарн 
све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још ни 
друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни  
 форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и 
а раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се п 
упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и 
сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што с 
 »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус 
</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поре 
<pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав дав 
 поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, кан 
ше не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милости 
.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећн 
г, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</ 
Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес  
ти почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе 
са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко и 
кати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је в 
м мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика 
ала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће 
{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је с 
ником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он  
 опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ 
Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p> 
у били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што пр 
име уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један  
ва-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се с 
ана госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, д 
а ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} О 
да ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда мог 
а јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p 
.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрада 
м посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је  
 он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце о 
ђе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морам 
до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.< 
орао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и жен 
па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се ба 
обро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бр 
ље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, а 
може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хо 
 рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, 
пет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’  
 да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу  
 што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад  
ај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опе 
аће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви 
ђе Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да  
 n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега сед 
је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тв 
р момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад мо 
ше, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балов 
Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тич 
етамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири 
p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао с 
ам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <mi 
ри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а 
какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочитанијем 
 љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види  
 не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће 
збудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се укл 
свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из  
и ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распиту 
е онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам  
говој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су нег 
нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} 
творе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{ 
етку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста руп 
је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиц 
одине Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он  
укчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, 
 марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S 
"> <head>IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо п 
њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, 
ечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она 
ђом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што р 
нио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад  
о да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам 
му пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је и 
кав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични љ 
 око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: ов 
хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{ 
 младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невес 
мо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Мар 
е и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S}  
ћен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад  
ити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда  
 Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорк 
Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише јед 
дитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може б 
ро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па 
.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</ 
ку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о 
 пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одову 
м се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S 
огоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја 
олико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а 
свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само ка 
е интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па ку 
} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, с 
 о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде 
ешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да ј 
е удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без ал 
риметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљев 
ога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без поли 
се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се 
орењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би  
 /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на  
ари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздр 
моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> < 
могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми 
зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем ста 
сла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити хоће за то да зн 
Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са с 
ам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу 
 О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Б 
ионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хо 
ујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем 
 па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуд 
е, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако 
е певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим 
ишт’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а 
е и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> < 
унг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устр 
не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, п 
разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народ 
ији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду. 
 да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео ве 
ове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сва 
љен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазит 
да прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} 
S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, е 
јој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се  
 могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао,  
S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу 
ису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, 
.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана п 
 радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} И 
ој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, 
гару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новц 
ити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам 
 главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер 
био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никакв 
дма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>На 
брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из ви 
па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до д 
 На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне 
у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко г 
срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде 
сет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад 
лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одби 
 четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, види 
тељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му ин 
као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном е 
 за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, 
остимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здра 
рка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а  
тра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако 
 којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> 
на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, Ида тако 
 но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам сва 
јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет с 
права природа човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{ 
ола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту 
легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам 
ви младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S 
е.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита  
ти.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у 
о, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубим 
 Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, оп 
 се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта дост 
ла; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p>  
!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо  
сто, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку до 
 за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, к 
 слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом  
ао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближ 
33" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси. 
, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што ј 
спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походит 
 господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели 
рију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} С 
ас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола. 
или га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Зд 
авде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу вар 
ада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Мариј 
анка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт в 
 га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане  
ам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? —  
 био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су 
штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, 
/p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»С 
војке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа  
ко је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Пет 
тигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} 
{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија ко 
термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шал 
рије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образ 
е се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не д 
ги’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја уз 
томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, п 
л ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; 
{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге ј 
ећ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда т 
и човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је 
ким ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S}  
зити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље и 
доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћ 
.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше. 
давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да  
ам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Нем 
миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек б 
уштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто б 
мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од в 
дна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ не 
 <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не ми 
икакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; 
о вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја б 
која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако 
} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. 
тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј 
и, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даљ 
 се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчи 
.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" />  
а знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако ж 
узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пу 
винама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати,  
су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећ 
гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадал 
 кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није б 
а на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам вр 
 Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклон 
 танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савет 
е чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгле 
кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу 
ко нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда  
 мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S 
болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигна 
 Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две  
а је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до ко 
 <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина д 
на да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Хан 
ну матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену м 
јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би д 
ло се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би чо 
{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су д 
р. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица 
ку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло д 
евојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око  
ко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре  
останем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље  
ни’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но  
авести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p> 
p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем,  
ао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, 
 знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у ту 
е да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао ше 
амилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ 
ифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} О 
ла се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и 
е о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни реч 
p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју нам 
шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита,  
т, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријат 
скинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минија 
ков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је 
де праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су м 
противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> < 
 Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} 
у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит 
незнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три  
 Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, с 
 нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на гос 
 неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје 
 се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, 
{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћ 
и.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и во 
 кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{ 
ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана д 
да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда ј 
Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаур 
тишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стоје 
.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> < 
.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим  
цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра,  
Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он не 
а се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже  
рске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац ј 
} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мир 
 добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сир 
{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не 
а: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женск 
о немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало 
како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја са 
де Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ни 
 но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржал 
о даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за вирш 
пет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра 
свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S 
ојој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, 
јем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измиче 
а својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко 
енцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се д 
у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде виш 
ачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени при 
па матер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} А 
деш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју м 
<p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</ 
дала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Н 
ђе стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала  
а каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога д 
S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника,  
о, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> < 
научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињ 
м то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро 
а живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су 
ан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бр 
то пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у 
десет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо п 
ће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шали 
, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било сред 
> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна как 
ће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да  
 сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како 
чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој варош 
{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет ш 
је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« 
.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето ид 
S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање памет 
n="18" /> богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познат 
и.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива,  
м њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све 
могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел и 
, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупо 
еда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо,  
о младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у ле 
шен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије п 
Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«< 
ави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут са 
.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта д 
био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и ка 
то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна  
S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори д 
аде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је  
а треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гриви 
јнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да  
 код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да 
ад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотреблења чинио, па буде у  
Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мач 
тира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Г 
е мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је ј 
ну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо  
<p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића?«</p>  
аником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад ј 
.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да дево 
ему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотребл 
 докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена как 
 сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би  
е сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца св 
о.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће 
 оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упозн 
је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>» 
ј кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут. 
сле поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се  
д даље слушајте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} 
ће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Ма 
ће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда с 
 Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одго 
римила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ха 
опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што  
чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb 
ив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још 
био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи  
аће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се 
ан леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић б 
 друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и завис 
живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослобо 
све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не  
това је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у к 
ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као 
чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већм 
оличан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићк 
вај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све би ж 
вићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртв 
вићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затв 
" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и 
офа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обич 
роучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шп 
о.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да с 
, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјал 
.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин до 
 опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је п 
 познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унт 
та, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>» 
е одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ поз 
<pb n="129" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет  
разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрај 
ко Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа  
ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек к 
здрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Н 
о помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред ме 
S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд  
> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Деси 
у благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове 
а ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим 
ати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад  
ка су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збого 
кад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може бе 
оменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да им 
ем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је  
!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Го 
не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се  
ошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете 
им.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек ост 
некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем  
ну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су к 
веда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} 
ени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко 
ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим,  
ики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, је 
 се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљин 
ном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се 
Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи,  
 па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ј 
тказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" 
 сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се св 
’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Ф 
»Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S}  
а’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се ве 
сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци наша 
авом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту 
чи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода г 
е цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда  
да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ ме 
 онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог зани 
.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ заб 
.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек  
велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпу 
ан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди  
о, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико го 
пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љуба 
а да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је  
би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што 
поведа о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар ме 
 куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио. 
, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> < 
вије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поруч 
раја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она о 
куције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он позна 
и.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каж 
> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а н 
у ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p 
нас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смут 
сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S}  
Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра 
} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. К 
ићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бран 
ио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуд 
00 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила 
ознао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам  
су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p>  
јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инв 
аже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је  
вам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине 
дан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи доса 
ам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми з 
рам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без ме 
ли.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда г 
о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о 
 позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, п 
не; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми 
све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скува 
ити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислил 
е боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, 
 далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ 
по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најс 
из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, ф 
ет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за в 
на, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="1 
о им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им п 
ам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау- 
задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме ти 
дна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако 
 реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се  
Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је 
ном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S 
махер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе  
е имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па 
бро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима  
ишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта  
а јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у 
вичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Криви 
каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он 
чно казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад  
ем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио к 
у ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за ме 
> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{ 
ш и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ни 
S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним дан 
ај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју н 
ио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енг 
а позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њо 
воје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, с 
ла, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’  
ика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још 
изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом  
 га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу  
сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним 
ите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не 
p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb  
е мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Брани 
икан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да ст 
S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је к 
 испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се 
е наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве! 
а прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову заб 
</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки  
онајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра ид 
по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искус 
 преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам ч 
ао, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо  
љим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо 
глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грош 
обро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S}  
до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде сп 
ло било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико  
ики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари по 
амо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше,  
ја једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чик 
{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она с 
јем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите,  
II</head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку,  
се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и  
у ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага 
тал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Ј 
 но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем 
} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S 
ајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се 
’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође  
у ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и 
м разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не д 
 опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати,  
е миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутр 
.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док с 
л’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{ 
е оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту 
теника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој  
ија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је с 
,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« р 
м га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не мо 
време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да о 
»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> < 
 л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су 
>»Нисам тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с дев 
ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе н 
прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре св 
 све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је до 
не, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите... 
о довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, 
ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за д 
} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше ис 
 који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, 
не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено ка 
злажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што 
Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; треба 
S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сут 
и је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш 
да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког раз 
асвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И госпо 
м да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човек 
о хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има о 
шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па е 
н одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут про 
 срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику,  
запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала  
о златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија:  
за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{ 
ет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нем 
ли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, а 
а научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, 
ог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје  
нко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} 
у и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питај 
ле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либери 
ким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда  
ичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда  
 добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка 
остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{ 
се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} В 
би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, 
ету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудес 
још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћ 
{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују к 
д, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</ 
сам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза ш 
дма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко см 
?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се з 
само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, ј 
.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће  
ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се. 
поведа ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост п 
ручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но 
мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то 
мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде 
ко тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема при 
то потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p 
 се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О је 
 цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и на 
S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њ 
стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се 
ико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме деб 
 <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси 
је, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше. 
а проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу 
нко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</ 
е <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у дети 
л’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} 
та ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ т 
>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кун 
ми доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупу 
 и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{ 
енидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> 
огзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену д 
 одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баб 
а се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувиш 
 отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па м 
сковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће д 
Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је 
се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се ниј 
е познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ћ 
рнанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзн 
 смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостиво 
ла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене 
т наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван офици 
егова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је  
прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и теате 
е да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштер 
 не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S}  
p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фр 
извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гриви 
и је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, 
уго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шета 
анпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, 
скивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео  
а, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао  
пропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме п 
оме већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао 
овек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавале 
е рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки 
ромене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, ко 
ам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојк 
д куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт 
 јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> 
стају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјав 
а била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга 
читеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Бил 
кова милостива церекају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, 
/p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог ср 
акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је приј 
овити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку  
аш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет квари 
 се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није 
свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не ма 
је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам види 
здравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређ 
а да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} 
е опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам 
дим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре 
м се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зов 
его ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, мор 
.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити. 
роју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p 
 никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречет 
овао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се 
ију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код к 
ти неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем. 
ве саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бра 
у за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске 
ав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што 
овали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар ја 
ву своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад  
 задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби 
т пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је бил 
 је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М. 
ити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница 
е све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашк 
ако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Г 
а могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се  
устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кр 
а.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S 
{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Мила 
рала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији 
егове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га ком 
 да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер  
не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} 
> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило 
 — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си до 
ни и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се 
обро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Св 
нталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Свет 
 к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се:  
аклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и о 
ећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сест 
дим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте,  
м, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порциј 
ривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису в 
рам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер 
каже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар 
 /> пријатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним то 
ично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико  
женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе по 
иђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да 
ијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на р 
 знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само  
и дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима  
шт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио д 
 суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да 
 ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бран 
 нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборав 
ио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: 
ти се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, п 
он је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су  
кајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго м 
 за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође м 
шла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из сел 
дим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дуж 
 само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То  
»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад н 
, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подл 
ре, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици  
може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у 
штрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побра 
стина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав 
живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; који их није изближе позн 
ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отса 
во обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га позна 
и.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата ј 
Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал 
> <hi>Светозар Цифрић</hi> </p> <p> <hi>медицинер.”</hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од см 
>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p>  
меши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{ 
 једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша,  
еколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас г 
су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђа 
за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезне 
 успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора т 
телан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од св 
војица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан 
 Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздра 
јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела ли 
’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ уз 
} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта гово 
ивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до дв 
ти.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујон 
анко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју  
век сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу ув 
која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу о 
а нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбург 
зи, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите 
{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љуби 
е здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега г 
 у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он најви 
ју, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд 
о Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, гр 
нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрад 
 канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и ве 
без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било 
ти; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но је 
} Изродило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љуб 
<p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног бр 
ави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо т 
ако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару  
 <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак 
 времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу  
="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у д 
но време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад и 
жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, зло 
} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код 
вине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то п 
участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне има 
радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Д 
 тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми 
гне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} До 
 је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужив 
то по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; 
ри ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.< 
висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурц 
имале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на  
луги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против  
дници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у нај 
ом друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с ко 
итет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чик 
 и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се пр 
и.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се  
рија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини  
, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више н 
е већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег р 
ивићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама  
ендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро зн 
бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} 
лар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S}  
р зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић за 
о седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, 
ти.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном непр 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се к 
артир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао. 
ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ев 
{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> д 
 увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не д 
b n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су ко 
и.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, 
ћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу 
ју.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, 
 јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не  
ће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ст 
сантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p>  
ити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала  
и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судб 
ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића за 
«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и  
ш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</ 
њеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, а 
ад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Го 
е доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но  
л’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се с 
већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а с 
војицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да 
 хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p>  
 неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мисл 
свим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у п 
ику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и 
Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да 
ајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, он 
скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом  
оварају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговар 
мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи 
 свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јул 
ад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми  
.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма к 
ражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну не 
ма она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је  
азљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48 
 /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но 
 бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством 
ти, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже д 
ешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика,  
следник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је про 
визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; в 
.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништ 
нда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако 
о живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} От 
онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носи 
р Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде как 
о да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иш 
ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштв 
{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он  
бу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим  
 дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливи 
} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, спле 
ти, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу пр 
ава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, поче 
та?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургер 
авали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не о 
а лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ј 
Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њим 
мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, 
оју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао д 
 опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда  
абица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново ста 
да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне 
ави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала  
тки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамам 
 врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> < 
S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атре 
на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каж 
ранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У  
к донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе ала 
ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају не 
ло ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у 
уги сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сиром 
ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата,  
C1.2"> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, ни 
чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, п 
шло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога 
/p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жа 
емам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу 
сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет н 
покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој. 
м на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат,  
>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p 
тенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S}  
.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас ј 
пут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милости 
p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности  
 се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> < 
и мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле  
отребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого  
 а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу м 
инити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми н 
пливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, н 
 то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви ко 
нтересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку. 
.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило  
 да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није 
 »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бран 
мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му ј 
 Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што с 
</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« 
м погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На сти 
 рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интере 
и се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« —  
 кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само  
ну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој с 
’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гле 
оседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извук 
да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим,  
.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој  
каци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а дон 
а.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми ка 
за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господин К.  
<p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p 
.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, 
ам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да с 
у издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изов 
ама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; част 
т забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вам 
аквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге соб 
На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p 
е по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи ша 
у.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и три 
без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал у 
 Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хте 
 <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господа 
 јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми в 
S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори  
у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бран 
о ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у р 
 нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»З 
на ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и  
рали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насме 
ио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Ми 
и не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи  
ивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагороди 
има, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се 
ође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није би 
ињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} 
мо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, с 
о, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо забора 
/p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ 
Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио  
а.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либери 
ном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу 
ју како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато  
е ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богз 
ути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се је 
стане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Жив 
 мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим 
азим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није на 
ши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне  
’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, а 
још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он св 
немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтон 
 би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и  
ом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под  
 па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У  
особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма 
.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пођ 
ам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам 
инили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је мога 
p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да с 
ти реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, п 
вршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног 
р-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже 
употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и  
по да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, п 
 задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори  
 сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S 
ђе.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не 
} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари,  
 је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно ј 
и, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме 
 никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не јед 
асположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте 
лост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки го 
 код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро по 
в пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љ 
, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слу 
а;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за 
те ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма 
S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Как 
Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће  
кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да  
о зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када 
аволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала 
ико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код в 
видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали п 
p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не бри 
ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш;  
г ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг  
благодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S}  
о сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику по 
три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>» 
о.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> < 
да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а 
ање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>» 
олази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да 
у ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издале 
Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.« 
> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш  
<p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје са 
да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалос 
аког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове трој 
} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ 
ћи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очи 
осети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} 
S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми пр 
мам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ т 
у била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за коменд 
, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се радов 
избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговар 
{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би с 
 веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по  
 јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад н 
ати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту  
ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловит 
ашић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гр 
 оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се 
е пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се  
љ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S 
ажим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од т 
е.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта ј 
, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му 
не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, ш 
а капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га 
 па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка из 
па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за на 
»Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут уста 
ојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал 
 то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с ко 
зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упушт 
 заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан погл 
обито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата 
 па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао 
, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса 
испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S}  
гло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај 
 певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} О 
дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње 
кав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео,  
езекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни г 
ти јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа же 
како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бр 
једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћ 
ко виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и 
<p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да 
 је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јес 
и — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но 
 онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све не 
ичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{ 
S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; 
и и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човеча 
 упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све 
к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</ 
 њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој 
л’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’  
го какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад гов 
 Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несн 
м је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам  
 бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота са 
ћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од  
а, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ с 
е са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практику 
, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ак 
за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове,  
> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор  
ити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим 
д претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а са 
о се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је  
м не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист  
ко трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема ов 
оме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам ф 
иди, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Т 
ћева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш 
пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми 
ру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли 
ам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курен 
м госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка ниј 
ба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо 
Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у баш 
ера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће д 
ам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртво 
ику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искус 
у госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе уз 
 је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је б 
м сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и пот 
ој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је н 
ћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, 
док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да 
7" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, б 
 Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је в 
мо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо  
а, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни  
ортре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при раст 
ер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, 
p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас 
о да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био 
о покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп кварти 
ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му с 
би среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад  
 живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, г 
араграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат  
пита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио 
ити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда  
ош мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој  
д ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како г 
ника!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па  
аш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S}  
дока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу  
ине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите о 
а узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана 
сам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па ј 
 те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па  
{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде. 
рка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Ми 
у да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи  
 гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафт 
дем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допа 
Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други  
у.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве 
уће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Н 
друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} П 
</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао докт 
и, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем д 
т дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио  
одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим ок 
 догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.«  
не ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког  
 и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене ба 
а оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет  
S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њ 
 кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Г 
а, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере  
ранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Мила 
, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође. 
госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} О 
ђом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управ 
 себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: с 
дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутов 
 су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало ј 
н тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у  
 <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шал 
} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се 
о чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка 
 <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног л 
се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} 
пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне 
} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} 
{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме мо 
не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на 
к што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S}  
клони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Баб 
</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разго 
м просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему нак 
, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене б 
 па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време ј 
да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, п 
 <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогор 
 овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ниш 
 тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ни 
а морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све о 
у Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако н 
здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ј 
нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене 
бину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу 
стина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чан 
ћу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једна 
и.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека г 
 се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна и 
кад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка и 
условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а 
} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; 
ет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље прода 
стао камердинером.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој госп 
едети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Бел 
« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим 
 што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим  
овлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасви 
ријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло позн 
лушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ 
 ми је.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И  
{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате,  
е госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Дес 
 који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би 
ка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са не 
ва наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, ј 
ки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда ј 
дан солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам г 
 уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су м 
Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам 
воје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни 
ебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, 
зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекање 
а навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кућ 
Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнр 
даран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слуша 
ако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} 
Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго тр 
латан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да  
есуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стад 
убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из с 
м су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па 
Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја од 
згледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атест 
} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p>  
, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се  
ета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако мо 
дма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојт 
као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно 
рилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда  
је издавао, као поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <p 
ђе неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без  
 не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Крене 
ећ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Т 
нпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил 
илистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од ник 
, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па  
ећ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Ш 
мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту  
душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време оп 
д свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног 
ургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало 
м даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на  
куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину  
 једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гри 
ити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чуди 
{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је к 
е да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на  
јдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосм 
мо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо с 
 младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино;  
ити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</ 
у свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они  
д нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код 
рамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S 
bSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бада 
емо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њ 
и је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то 
 то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то мест 
 да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и п 
у овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на 
добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гр 
племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и неве 
м и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног позн 
несем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди на 
емо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже ост 
ашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} 
p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити  
 Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, к 
га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, 
и остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, 
роведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па 
ка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем т 
е чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може д 
, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, да опет ново тражи 
 Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек  
p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на к 
ић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један друг 
оздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег раста, испод којег изв 
о у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_ 
« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није 
г’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о  
а отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, премда  
 Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, ј 
и на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па о 
ју?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} А 
 паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па  
ко њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити  
у.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог памет 
вде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има је 
ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу 
 за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не 
ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једн 
нар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики к 
ави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење упот 
ирао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цр 
 одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’  
ста, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type 
видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршрут 
здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: го 
бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јес 
је се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а 
ету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само  
то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важ 
какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комис 
жао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао са 
злазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у  
сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Љ 
 шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »луст 
ајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једн 
ше кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с 
гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватов 
ив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, 
реба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има 
ира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прек 
ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и 
, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко 
Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На в 
ну чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> 
или.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с дру 
убио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу д 
ата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће види 
Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало  
ао што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја мој 
 ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо х 
тирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} 
Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само 
т била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и 
е собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, 
ти могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке к 
авити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, ј 
 Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и пер 
сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их наз 
р господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.</p> 
гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрч 
и јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетир 
им главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну 
р.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву 
ође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас  
јакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се 
.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и б 
онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Упра 
а ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које у 
 се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути,  
</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не 
ла, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку  
потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све жен 
лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је  
 људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о ко 
тера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одм 
воту никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако с 
{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{ 
а са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П 
ег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, к 
уштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић рад 
вог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам пос 
м.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно 
а.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволи 
ли.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контро 
време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли р 
ек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као  
р ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а 
<pb n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Н 
 и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја 
онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="2 
м, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не  
огод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но т 
вартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и пам 
ањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати  
дне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бр 
 заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на не 
том месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шп 
 на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после дв 
нић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије 
ади унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S 
им да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јел 
ало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} 
оворе: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S 
.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни  
е к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{ 
о тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе  
 персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и једа 
 кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме  
ара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало пот 
 је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свира 
е јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Го 
 салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једе 
је да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до 
реба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милан 
-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S}  
у пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} П 
у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако нали 
не донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S}  
гађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо пи 
 смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић П 
н најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи 
оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри,  
мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба 
 собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и пер 
 собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високо 
и да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{ 
ршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном у 
у кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранк 
и, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се в 
игне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мал 
астадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не 
јутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разго 
е ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} З 
повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицеп 
попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране со 
да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ п 
S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»М 
 даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у пози 
Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па 
p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, к 
мадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ ост 
нко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пи 
’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пр 
а одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сун 
ај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{ 
<p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фам 
.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »К 
 опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код 
 земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.« 
разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ 
о што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду  
 ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше к 
 напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели  
традати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад  
ићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у  
ика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Ниј 
утра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вече 
и се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра  
с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве,  
д Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је вид 
а коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не иде 
рхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која 
а и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао  
 такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у др 
еднако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, 
 познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да из 
 а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамил 
 пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу  
гаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са м 
е без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, с 
/p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, п 
ифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крст 
p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S 
гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, бил 
, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде с 
ам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{ 
егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи 
том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу  
осно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан чо 
же.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«< 
е обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде ра 
 и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увр 
 и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штикло 
енунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p 
 је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ ос 
но место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим о 
»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за д 
 испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваљ 
ић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чут 
о Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави:  
ко плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешит 
ашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам 
иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Срав 
та млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с 
е завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си 
 једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На  
, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она 
остиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само је 
шерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну,  
сла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да 
д?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да  
де бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и 
к био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би 
, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледат 
 смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S 
е уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и де 
а.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мој 
са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски 
да комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са 
 ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p 
немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма 
 који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вар 
 не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не 
м му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал 
сацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја он 
могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом има 
тук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када с 
иле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади жив 
нде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бран 
за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек  
Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једар 
о узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сро 
 Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно ш 
те ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братс 
ма више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S}  
е, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јел 
 откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S}  
 сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су 
 издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Свето 
Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? —  
.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, т 
је, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> 
<p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S}  
писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на 
, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала? 
ш кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем,  
е, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка 
{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разгл 
 била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} А 
 је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколик 
да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас 
неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић д 
Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се 
оказује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разл 
четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на м 
p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирот 
, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце косну 
 јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непоквар 
ам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не п 
акле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадит 
е могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завид 
и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да д 
ић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђе 
Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слуш 
, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје ст 
икује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос  
вић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор уп 
у шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао 
та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посе 
е мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{ 
i>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим 
ти.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођ 
елу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је 
 како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер 
/p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да 
говарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде  
звињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато опреде 
осподином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао св 
 славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако мож 
ознатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено  
апитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да  
оја је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, исти 
сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом 
ји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они 
и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао 
ако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>» 
а ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпо 
па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му 
ко сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по сне 
ржати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја 
 он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем 
Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона п 
 ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред 
иди.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њ 
 дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи  
е на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало  
у да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по к 
је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља пок 
на се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене  
и, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како са 
 имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S}  
, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан та 
отерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S 
ад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«< 
ем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. ко 
и сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!? 
вим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чик 
лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Мат 
, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине  
стивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у 
ле су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли 
кше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву дам 
ло помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које ни 
{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она  
пођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим 
продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S}  
ешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, бр 
говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима љ 
оштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад 
же слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу и 
ође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу д 
ћу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници 
не прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хуса 
и; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад 
ему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом 
више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Иди 
да није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ни 
ирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је  
ог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сироти 
ло одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад 
, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја д 
зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у в 
слетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми ј 
о својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред  
те; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко с 
 речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па  
сна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ г 
е од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу 
памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се  
е о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ 
очну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутра 
учити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, не 
 Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате 
соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, 
 П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, 
та се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као 
и овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце.  
; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S 
ри; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може 
а ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши  
е зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управ 
</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и она 
дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> < 
ређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена  
дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени  
p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{ 
та чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој ку 
ње.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га  
еном надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ства 
пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпуто 
 да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући  
та ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја 
p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту 
дморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо 
буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће 
коле, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор 
 од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву  
ио, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим 
диш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, 
тле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} 
еговим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској 
до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују 
смеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да с 
.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам  
 ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио ниса 
лдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко ј 
смо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још дос 
 вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове  
д продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к ме 
о сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто зна 
} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сир 
 Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церека 
апији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да  
S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из глав 
нам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сиро 
ад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљав 
ећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да ниј 
е женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има све 
нко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће 
че:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки 
ћи јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђи 
имо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаров 
Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком др 
 па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ј 
ртир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> 
 са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Ме 
де у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг 
елка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођо 
 св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда  
ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет до 
вају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна  
>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, 
је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт има 
мо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то од 
на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентф 
е воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика та 
 оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, 
ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш  
{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног бр 
јка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само мл 
 срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, 
анимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију 
на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву да 
и отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p 
лим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропу 
.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам 
p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>» 
 већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, пов 
" /> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад чо 
да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит 
епа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам с 
мо у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од компл 
ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта б 
питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, ми 
трти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш В 
 како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико о 
молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</ 
 вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад т 
ошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да и 
шира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због  
потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостив 
Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имањ 
 да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А си 
тати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет  
што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Т 
м какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви так 
у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устан 
 Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље,  
 молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој  
 ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и заг 
 поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди 
 су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не у 
оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у 
а покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло суво 
ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у к 
енути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем  
видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја  
i> </p> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног 
Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{ 
имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само с 
лан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешко 
ц.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој 
моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем је 
 дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу законит 
, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све  
чне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Јо 
ће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја  
 видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рун 
и скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на д 
 овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад 
 фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу  
де па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину,  
јатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види 
а наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, 
S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро  
oreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру,  
</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте  
о, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у н 
дне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао с 
ном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непозн 
one unit="subSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно;  
 се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, от 
ра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у 
сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и брине 
а мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb  
 Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам  
ла, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21 
ам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај П 
 тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем  
л’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му 
у, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато ре 
охвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оже 
 милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад  
 стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незабора 
пу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспап 
ма време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ј 
е срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје  
те Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p>  
е може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још  
браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p 
од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бр 
у разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S}  
.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Как 
/p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за 
ознавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест 
/p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да 
у ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p 
а, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика са 
{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш  
вао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</ 
оштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад н 
 ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење за 
 она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да 
изнаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да с 
али смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, 
а нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранк 
ила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млог 
 но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред ч 
} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.« 
рију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив  
ти.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и ј 
ако излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катер 
, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код не 
„Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је тв 
шури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ни 
а по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Бр 
ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног 
тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да в 
"254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писм 
бе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, 
са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Ка 
 зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но ма 
р; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; н 
не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог 
 колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да с 
ан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.« 
у понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од  
ном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не б 
</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гл 
о каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и  
о сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> < 
не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад  
ко у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p 
какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, инте 
и, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од јед 
говом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио ј 
о да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер  
ане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај за 
гу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да и 
т није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је и 
д к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем не 
ају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотек 
оју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе 
 М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«< 
који кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавиш 
не изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега о 
 да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ј 
ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Пит 
.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њи 
а намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S}  
о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S 
итам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он т 
а знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме 
<p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала 
вотом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, и 
ерин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у  
ан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте је 
је оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он м 
ај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио 
 јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по  
афе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, ј 
ам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао  
 најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друш 
авцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па до 
пољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p 
не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого доб 
 — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам. 
ко њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, 
 је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим 
па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обуча 
 такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо з 
лати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Иск 
{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p 
а.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са ве 
о да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»О 
тији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија 
 на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Ч 
ам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о 
сподин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ ода 
 <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор развед 
, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наран 
њи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, госп 
аранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго м 
, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечеро 
са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етике 
Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране.«</p> <pb n="115" /> <p>К 
ка га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг 
мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми сил 
 изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра  
њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перј 
ном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слу 
b n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико пл 
да, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени 
траје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе  
овим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, 
ор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се! 
о доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако с 
дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каж 
икљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p 
ици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву к 
уго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ им 
јати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат 
о, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва д 
pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако с 
и велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја 
ајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милос 
к се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли 
аља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један 
сле више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма к 
на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала 
аница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.< 
нбургер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су с 
ги разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, уто 
чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећ 
ије фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим и 
 тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје 
 »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе  
ти, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим з 
 грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ и 
ао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам си 
 са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо је 
пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Чи 
е, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, ш 
ња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> 
рпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са 
 Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио,  
се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; 
ћ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако к 
 се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка  
да ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.< 
у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика 
љ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш  
отова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора ос 
 рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и 
Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо 
же свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p 
а сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као  
, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около  
избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена на 
де без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ мно 
а.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, 
 тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе 
е по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писм 
е ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или н 
м сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, б 
д Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт  
 ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј  
и ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим м 
то ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p>  
 два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; 
 роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, н 
богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да ни 
 није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо 
. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и чове 
 Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ј 
мо да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{ 
ферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мис 
после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде  
 имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли  
l">диктум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџ 
 да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатиј 
ром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам 
Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћ 
сића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се пом 
не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После 
је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала 
ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика ј 
слетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо ду 
} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више врат 
S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="1 
о, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отп 
ам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и неш 
сам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, 
приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј 
ко за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца,  
ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" / 
с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од  
 n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривиће 
а домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S}  
 <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим  
вати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ва 
то држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стар 
а.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорит 
у.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће и 
инио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ј 
} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и бог 
ева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{ 
 што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> в 
залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта  
сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одуста 
ој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка,  
 изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо н 
 да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дереш 
 Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један 
p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић 
м још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла 
аше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама ме 
у покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</h 
о свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и 
 јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго 
 и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад до 
/p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, 
>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ј 
ремена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожа 
смајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неко 
еко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> < 
га!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док 
S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче 
је смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састав 
ана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, 
ео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>» 
ондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно ма 
ако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, 
ма не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима,  
р, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек 
 Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Ла 
увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S}  
етњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сиг 
ектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они  
гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а  
лосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за 
мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узе 
ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледал 
ио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с к 
и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, 
Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале,  
рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и ка 
се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p> 
 Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани бил 
ња, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђ 
{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, т 
смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
рави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде  
чела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па к 
оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умр 
се, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шна 
њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв 
дио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</h 
 у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«< 
е прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледал 
о ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</ 
сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика ј 
> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад с 
енџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Је 
о и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у 
 њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегл 
госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели с 
нка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче пе 
љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад  
е да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица:  
е мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад ста 
ана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у варош 
ану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он п 
ку стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је 
ликом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети  
 нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам по 
ијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја у 
 сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Маг 
, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац 
и, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p> 
што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су так 
обро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал 
у; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се од 
 им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претег 
који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами с 
 на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш как 
та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо п 
ћно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светоза 
едне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели 
е љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у 
е године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне,  
је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана,  
етнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао и 
RP18630_C2.1"> <head>I</head> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се то 
рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} 
 тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p> 
часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног  
ељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »ви 
гурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ј 
ћ.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а  
е особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пр 
риступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, оп 
ц, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор с 
»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учит 
>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, 
руко употребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога жи 
l:id="SRP18630_C1.1"> <head>I</head> <p>Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вече 
еђује, појетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живи 
од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чи 
Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око гос 
, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1 
</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <div  
тву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S}  
ћма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти  
ја нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако з 
е разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми ј 
.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси м 
ћа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љу 
одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене  
еко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта 
вао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то и 
е мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао  
.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако са 
»Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; 
рлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, а 
ћу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао! 
у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранк 
ам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, 
ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас д 
ни и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим 
 каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви ст 
 Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p 
="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни брате Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно детињство 
орим писмо.</p> <quote> <p> <hi>„Слатки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборав 
 насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти  
 Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још  
 грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ј 
аједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда и 
ибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} П 
о јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако  
ивићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, 
 друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p> 
ојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су д 
чу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су 
сет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништ 
е да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцим 
то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још оста 
вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он 
ги оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздрав 
 се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу ј 
’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима 
сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам  
и шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане,  
животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељст 
о воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарат 
ење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опрости 
пада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се п 
био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </p> <p> <hi>твоја Лаура.“</hi> </p 
{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм 
ив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протокол 
ше.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи 
на и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту« 
еља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види. 
, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе сво 
спођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начи 
нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио 
Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; п 
говор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико м 
е сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи  
смо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја 
слио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отиш 
Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њ 
 Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бран 
мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек п 
што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Ва 
 дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околност 
а’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Б 
а јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, 
ој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна пос 
 било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала,  
 добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло  
се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, је 
чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро  
 и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу би 
акову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако ш 
еће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врл 
 сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да  
адовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући  
ећ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо препов 
 сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се 
адежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да  
ца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у со 
, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас ви 
зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утол 
Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n="157 
и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси л 
 Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви 
фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> < 
у, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија. 
нџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја се 
 си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г 
>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комо 
се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то он 
другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми 
љ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси  
а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на с 
 јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од св 
акрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали  
бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву д 
, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школ 
сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и ч 
а такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том вар 
Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ,  
ру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми  
.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као ф 
ну, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад  
 по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати,  
Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чи 
ише мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господ 
 да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види 
л’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речм 
{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав из 
тељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави 
ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p 
сати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Ва 
би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, м 
тра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами ж 
молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p>  
а да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи с 
увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим... 
ржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко. 
 продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молић 
ја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, зн 
> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Б 
чтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу н 
је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фра 
штера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»М 
више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да 
ручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као  
 тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p 
м ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као мо 
д стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја пост 
е.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долаз 
ка.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се  
шла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може  
!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Оти 
бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устан 
рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и би 
Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађ 
и данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Мој 
Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милост 
 баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама  
ко је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p>  
бро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да ч 
слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p>  
 па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, им 
ако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p>  
/head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни 
јле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а 
/p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет  
{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем  
.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фур 
рити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш  
да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати,  
аре, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немој 
ићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не 
утра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем 
слетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као  
жећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за  
а мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој каж 
 Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадово 
>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отиша 
ом један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, промени ли 
но ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад  
Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стра 
»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог о 
пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} 
ије у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан 
/p> <p>Наједаред све престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике 
уда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се  
.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се 
’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>» 
ну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуг 
 да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињава 
овек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — 
 — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се 
ост опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{ 
е се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S}  
а ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да 
им показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том шт 
бух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате 
 рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</ 
ише виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје по 
.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, 
 шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми 
ад опет почнемо други разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличн 
ред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћет 
нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам  
ом, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој 
 јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту 
о је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нем 
Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом вре 
асти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S}  
а могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити ка 
 Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко пок 
 форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек 
равио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мис 
 одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»Т 
 држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Так 
ишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би с 
алило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван на 
 су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страс 
 видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је до 
ени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје по 
 к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ д 
моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече 
у вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика м 
реме, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не  
очити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије 
е.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она  
 победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого 
, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, 
.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благоде 
 па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа  
нако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комен 
јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да  
година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, ч 
мо звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам 
 срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била во 
</p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну ра 
 се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда к 
ошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал 
} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у је 
ложен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже  
{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S 
103" /> <p>Тако једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу 
м.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најмање.«< 
 био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женс 
.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто 
де опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S}  
 зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, 
даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> 
ад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по не 
 да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ру 
ама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нис 
 женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсациј 
их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаст 
то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ки 
нџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут з 
} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас 
 сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје  
ио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут ст 
поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, 
 тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авли 
ук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо  
ом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо па 
ђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што с 
њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> < 
се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n="9 
 она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да м 
ва школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — уп 
 Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу,  
иторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S 
љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма 
 трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако прово 
ароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га ј 
 дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то 
риметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, 
 он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно посл 
т, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не  
ене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колик 
 И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком 
ографисаним портретама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме 
ба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међути 
ћ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за 
очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Г 
 па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и кос 
разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су леп 
анијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али 
сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које  
Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
а су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час 
о велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S 
ио господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препоручителне фисиономије 
видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек 
ан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати;  
с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков ту 
а чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" />  
нде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа 
сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час једа 
 одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; 
ки и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, 
д?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што на 
а црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви 
ква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком  
 па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учит 
 пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Грив 
 избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, 
учем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене  
 фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично. 
 радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам д 
ад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што други 
о и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; 
 капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Ч 
џер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду,  
е добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ 
Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и 
 ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде 
удућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњ 
 учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је с 
{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n=" 
 после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо  
пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма 
су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа 
ератери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати 
p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да и 
сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково т 
се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, тре 
 ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и  
е играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема,  
зговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал 
ајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду ку 
је, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија  
="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слаж 
а страдалника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како м 
, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте с 
ам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу 
о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи 
вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад о 
то позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће 
м.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не пома 
онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен ж 
ки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад ус 
ицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се са 
ектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="1 
ранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу др 
ну, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића 
г Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир 
о, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помал 
и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n 
 је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све 
.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смис 
омишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом при 
а донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и т 
остива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да 
.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бра 
ислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату 
де, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да 
ама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју 
о, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прек 
вучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погоди 
сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две ано 
8" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У  
е не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type= 
, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам н 
 мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве про 
 видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</ 
алир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она н 
 је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам 
чивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n 
ги’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним по 
а не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни ра 
, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је  
ашно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста поду 
Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, 
алер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране  
ег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом 
 Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће ов 
d>VIII</head> <p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад 
, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо  
ицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку И 
16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан н 
д је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се кан 
млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а  
еч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто  
вани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нин 
чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Д 
; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом  
 да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту с 
 по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још ма 
унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир ј 
меје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Дес 
јем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво  
d>VI</head> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и  
и’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго шт 
госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} 
.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био 
 на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на кома 
умнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким м 
данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мат 
се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не з 
бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и 
’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе бербе 
/p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође п 
ек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сход 
е што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венч 
«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко 
а би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту чов 
чи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.« 
, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од то 
би, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.« 
и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија 
ме се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang="d 
аест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком про 
 се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнер 
ругу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и  
 трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, т 
јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и т 
тво.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p 
од мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на зна 
рим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте с 
 никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као 
 мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљ 
p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још ко 
удорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судб 
о изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, 
прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учит 
Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо 
p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курм 
ата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајде 
зао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p 
и фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко н 
 бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и т 
денцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чу 
 и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда  
 ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, 
зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти  
проси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ пре 
.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану 
н живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си  
, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{ 
 против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће 
 био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене но 
о, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију 
утра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и 
ирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, сам 
л’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И ни 
нем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — П 
ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, 
уштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокој 
елке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће  
о куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако м 
ано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Б 
Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад д 
смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, 
аер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију 
је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’  
" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та  
тку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Ид 
поведим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да  
овић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако и 
p>Комплиментирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало луст 
мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Је 
ти имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има 
мао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ 
сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p 
нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} К 
тори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе  
нај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> < 
не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> 
створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљ 
е и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако  
падало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јо 
 се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Грив 
нко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца 
ле, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сер 
што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Н 
ате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем 
ла, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили,  
а, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су  
ком могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</ 
А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка звани 
 сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ј 
писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не до 
еног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је 
 чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви ч 
гли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест с 
Све отворени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упо 
се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики трошков 
м да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши жи 
.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче 
ећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни  
о ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ р 
 болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па 
ићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите н 
и земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После  
л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан ст 
је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човек 
 Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним  
и, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ  
 Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> < 
<p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нем 
ти даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n= 
} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво  
«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно с 
мо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</ 
ого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како! 
та, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље 
си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p 
нда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не 
г’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету н 
гметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љ 
еколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на р 
вити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда м 
инути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Г 
>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p> 
м Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни 
 врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди 
’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, о 
ји су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и 
Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлиј 
о даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева с 
 само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, така 
надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе 
им.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја,  
ље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја 
ајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а 
ива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости 
Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претво 
о сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта  
 И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се ве 
 има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p>  
 сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је ова 
 по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ упр 
адио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би в 
 Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у 
 К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, н 
ајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног ј 
ам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем 
ет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к ње 
ћу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт 
орамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла  
 прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива н 
ић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад  
ам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S 
ти.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} 
јактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, с 
даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми од 
е на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђ 
ај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек с 
тко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на н 
за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфу 
 нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити 
о још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угасити 
нко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје јед 
»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ В 
нате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј 
аше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да 
ти.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој доба 
 ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру 
 не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда с 
м обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом 
ударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке у 
ако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи зар 
ве исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; 
S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам мат 
<p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад 
ови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, ка 
 боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S 
д су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојк 
е опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе 
сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад си 
роши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} П 
 Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега  
и.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А 
ко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S}  
и мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зн 
 хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку  
, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање в 
о још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитан 
ет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка 
а пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; ни 
 Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала с 
 били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но  
е бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложит 
>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па  
тарог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изг 
ћа да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врат 
>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми шт 
ла, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију 
ј соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагиб 
собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо 
ти’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</ 
шта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога зми 
зин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад  
?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу  
 уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S 
ку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> 
амо за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, тр 
тер, како добро изгледају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако са 
 дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бран 
р би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се 
} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи,  
ске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију  
држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што н 
Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене 
} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу. 
био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" />  
роз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; тра 
по примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, јер пор 
трану, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости ст 
 мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагн 
миљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па  
ју страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било сврше 
p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Из 
и, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви  
чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да ка 
опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мен 
и, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми  
ти.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да пр 
ави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видит 
а обично од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе навршити, које због си 
Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике у 
ова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, 
 се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су последице 
, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима др 
адим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија 
око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија 
 му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срц 
S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’  
ега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и  
" /> <p>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p>  
} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојк 
, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> < 
 тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живот 
ескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> < 
 млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код 
и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>С 
рмини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ст 
 како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан  
е дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија  
{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, ни 
ло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ли 
љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, по 
{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече,  
вац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње у 
јао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар к 
<p> <hi>Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ 
отивусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне 
ко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Мол 
раве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која би м 
 <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашл 
 Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да с 
’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручит 
 приповедао неколико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао,  
Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капи 
о цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају 
и’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад 
зама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже  
нко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због 
 Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом 
, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпај 
 оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола 
Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад  
ечи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границ 
S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороруч 
воре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ 
Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је дав 
 све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако  
му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кри 
у старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити зб 
 му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском 
унио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад 
ај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегр 
, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> 
p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно у 
p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса 
дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb 
лех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до 
олу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Мо 
им бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, 
 скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим би 
рци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> 
ти.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота  
 замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S}  
 овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржа 
{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у  
S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати. 
 велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја 
кајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су в 
те?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, са 
род.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S}  
м био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала прогр 
 ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго д 
 тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата. 
камо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да с 
из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> < 
 баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се горди 
> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја о 
отине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у  
 врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо и 
који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу в 
 млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умир 
ао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од воде 
мре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранк 
 и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали с 
ји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љу 
о који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S 
и, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, огова 
 сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу  
 божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и компо 
и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они  
леко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пу 
а, дакле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску  
м се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко ра 
е и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет прол 
ед светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p 
ичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност п 
сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене  
то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок 
 улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га г 
спође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она та 
е мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} А 
е није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега 
м ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да поп 
него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истин 
лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути 
ло пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Дру 
ти.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један  
стива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, ка 
варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо  
 као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати 
ти, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој п 
човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисхо 
 несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га  
е слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о в 
вим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} 
<pb n="75" /> <p>»Опростите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, х 
Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бр 
и.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни је 
им речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности ост 
узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пек 
е било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде  
авају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чека 
.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели 
е.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type="chapter" 
 јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па с 
.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, 
, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана 
имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и 
ле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали п 
илостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</ 
ош нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни к 
на својој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не мо 
са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре  
пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам  
то, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, те 
ађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вел 
 <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, т 
разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном 
>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико ј 
е био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на см 
рост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма п 
о маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као 
 месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће  
т’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} 
{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто 
имир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, 
биту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању < 
 смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увеч 
ма Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас  
било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној п 
уће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школ 
евој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ха 
је му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Јед 
риест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често 
ћи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време н 
за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} С 
коучена и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не  
ем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам 
ме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете 
однија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> < 
а питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, 
прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, па 
ј дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ 
упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим при 
најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Так 
 да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни 
орио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад 
обро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико т 
дели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Дос 
.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада  
 како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао 
 то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо  
ићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стра 
подо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла 
p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да  
што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми врем 
је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем,  
могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S}  
џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам и 
ла ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори. 
оварао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутр 
осподском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпун 
 је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероб 
варе, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја ни 
ало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по ј 
друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим б 
мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужит 
ћи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се дома 
ери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер п 
</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А др 
, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек  
дио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то  
као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опе 
јвећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам т 
?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранк 
 нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори 
Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} 
и од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S 
ов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ват 
, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она  
следњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S 
па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар 
а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему кра 
 трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па с 
»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплим 
 Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после  
драњивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из п 
 и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!«  
се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи у 
м још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> <pb n="160" /> <p>Ка 
..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </ 
и је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро веч 
о Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам јо 
а се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази,  
 грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда  
!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, до 
уса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он л 
 девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни би 
зили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из друго 
ући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светоз 
 мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало п 
Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја пр 
 вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће  
е.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало пома 
ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљут 
интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лиц 
 њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p 
узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S 
Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу  
убим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S 
дем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешк 
 лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не ту 
 себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо з 
ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S 
{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у  
ћа, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер  
ећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што с 
Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка 
тку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па пр 
.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; 
 досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми  
оспођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићк 
рија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним о 
се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>» 
вити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари и 
ли, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало,  
 да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је  
че комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мал 
по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог 
е своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас  
ласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} 
ј каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и  
 опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао јед 
, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадам 
а сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зат 
 је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим 
нда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми ј 
је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, оп 
ко различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, в 
} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог  
> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате ду 
ложај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнок 
једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не жен 
ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немо 
свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па 
ље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли зајед 
 њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Св 
а конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p 
че, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му бу 
»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло  
видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је том 
обом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе 
 а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не види 
ратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља 
</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га сти 
»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа 
тересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме во 
ам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла ј 
ам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те о 
ити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један к 
аницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој с 
е мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет  
писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало  
т на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече  
,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p 
не.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ б 
»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ пи 
и; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, жив 
д дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S}  
ја је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за јед 
и тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све 
преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S}  
е шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивље 
 бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но  
 тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и 
дбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар б 
време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаура Н.”</hi> 
велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него када  
те, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је бил 
очекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја  
.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, 
тељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола  
-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} О 
треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко,  
ња, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се карта 
и деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавг 
 друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свез 
 већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p>  
ите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S}  
<p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен;  
сле укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све 
е име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мо 
наклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително ср 
ва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па с 
ј живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ спомену 
ит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава  
либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да ј 
”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S}  
м од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би 
но, па сравњивам <pb n="247" /> промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{ 
 ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми 
дем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, к 
д’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого 
«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са м 
м да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магнове 
ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А  
ва.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У  
д никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање њег 
а верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и 
о, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао 
ознате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је пр 
ма библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињс 
онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, 
ације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу т 
ић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ ода 
њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да ј 
{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако изви 
на за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кунд 
а, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранк 
 ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема 
енка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} К 
 наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су  
о, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је сада 
акве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, к 
а годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом ј 
ој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљу 
, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би м 
Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је н 
 тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је 
зија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не  
довице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго к 
а тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од  
ђе и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S 
 јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву Мила 
омити.{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једа 
удем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да до 
то слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш  
дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се један 
> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, 
о.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, 
.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, шт 
арав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико повер 
ски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био  
 Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не д 
је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка м 
</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила 
цио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дан 
 познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’  
дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио 
 па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, к 
века који у својим младим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, које због бра 
атеља позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од  
ажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису д 
равао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је ф 
ста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Г 
 у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да 
гућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао је 
ди се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак в 
су и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, 
 ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути п 
ес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог з 
чети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве леп 
уте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, ко 
а Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми 
могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. 
} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би 
ао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајл 
у страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно и 
 и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло 
<pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут сп 
еч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу мога 
Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, 
n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску ш 
’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, 
 тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови ка 
.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за ти 
 теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго 
, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>» 
 не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао по 
удим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми припове 
с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; а 
јасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам 
ном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S}  
, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ нај 
да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу 
оловином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру  
 с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранко 
ића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет о 
а бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноб 
идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст,  
ам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг 
 познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни  
сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене сл 
 капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадаш 
ца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће м 
алека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их мога 
то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љ 
миран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим 
а доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек к 
дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно ч 
је одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код  
 бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са њег 
јим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сами су у 
 били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор ј 
ају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили о 
имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако 
дира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> < 
г’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца  
о с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада  
на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни с 
Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: к 
една бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.« 
а, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила 
осле Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, 
е јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклев 
ост у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познал 
 сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мис 
е и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од мален 
вог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем г 
ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од  
држите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} 
звињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад 
а о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« 
ољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна  
један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S}  
ог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се  
 ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали 
ој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говор 
то се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој  
и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим пош 
а; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом 
што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична  
 интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриг 
дете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се најве 
 на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео 
.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те,  
дног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један ј 
а јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала т 
рмално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја ниса 
 цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бо 
орији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стран 
ко!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте 
 из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, м 
езнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> <pb n= 
р од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек 
веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо рол 
ругом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на ка 
би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и  
уга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p>  
; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} 
а своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд 
м онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима нем 
оста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Св 
 на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови 
лним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И  
асмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачит 
променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић г 
але, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је 
тозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав  
уно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику н 
 и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравков 
е било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад  
а ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши 
м шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женск 
} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од кој 
ћу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А  
а срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ва 
ј је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка 
’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S 
ковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, п 
 ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвира 
ало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О 
и је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да  
не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Де 
знанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами рас 
ћи у богословију и постати свештеником, могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве на 
 рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубим 
 отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу пост 
ава изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранк 
, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од он 
ао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, рад 
 кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јо 
мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> 
 и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да 
оги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта 
п им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге  
евојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви  
и фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, 
и ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно ве 
{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, 
 вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш ст 
 оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој жени 
} За једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квар 
ити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки пош 
муциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегант 
</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«< 
исам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо с 
 сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки се 
ћ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена  
је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што до 
а је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ха 
 и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и 
... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца 
.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не б 
т ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{ 
 Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко 
ј кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здр 
 остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже 
Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удосто 
вег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како 
а господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке,  
а хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем 
ко мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа 
ати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија јед 
> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; 
а мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опре 
 са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, н 
који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велик 
ића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздрав 
{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи  
 Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да мора 
као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваш 
 већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти ниј 
Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S}  
е на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега  
тим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да  
ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«< 
Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, к 
, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познаје 
гу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{ 
лиже.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени дв 
оста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већм 
перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко н 
л.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, д 
 горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi 
ју у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто  
а говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче 
он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гаји 
Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто н 
 недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на  
ма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са велико 
p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.< 
о ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’  
е та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више  
} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговара 
ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на све 
го било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хо 
>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не тре 
 села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и риб 
 да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славн 
оћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по ш 
овати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> 
 клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са др 
е већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком за 
огнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га  
змисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде руча 
 казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш  
рно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p 
 тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако,  
} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да зн 
ургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим шк 
ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га ду 
’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кш 
рнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама 
без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре  
у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине ме 
ћи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> < 
 је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо ли 
било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то н 
p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољније досада у животу.{ 
 уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва ва 
p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’  
пред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад 
 фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја 
} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Го 
човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу 
 шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј  
.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није и 
S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бран 
тски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем 
малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с мој 
 Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, п 
ђена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, 
то нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone unit= 
/p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бр 
ругу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да ј 
 на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказат 
нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S 
.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја један 
м је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало  
 ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало  
а и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, 
 на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десе 
мо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</ 
нити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кро 
а пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и о 
 таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотни 
то чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и  
овали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мил 
чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p>  
 нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то св 
хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром  
 с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премд 
један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се  
игољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца 
 две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у теат 
тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра женског по 
 Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и роди 
 и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе в 
 куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка 
барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам и 
> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — р 
не, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни 
адирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о  
тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n 
чио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом 
ајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мен 
дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О.,  
а, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови б 
 јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, 
</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На свак 
{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} Н 
ан себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p 
а миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранково 
тиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друг 
е.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати. 
и?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и с 
шије; овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава п 
ош нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде  
стати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је  
код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, др 
 с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико 
м састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’  
 остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на  
 кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може би 
оже бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан д 
овим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се из 
 се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па 
да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја 
ешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музико 
д прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је 
овек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«< 
 изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па ос 
а »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до р 
о га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Д 
кантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Хан 
 и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Б 
 баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ј 
апица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, је 
 он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се,  
век.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после 
 службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити 
катном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што  
 ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга 
а сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда  
о и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе пр 
илозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад оста 
 неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је  
а?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића плати 
стао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не ј 
тољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p 
S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пуш 
 та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је 
адо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити.</ 
ори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не мож 
ан; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отв 
две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало поч 
ед очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети, кој 
ић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње окренути 
ености управитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само 
Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправ 
ка у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика 
јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина 
 ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</ 
је стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја 
 начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је 
а ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S}  
а, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просил 
а.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође 
иком.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафи 
ијатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је неприј 
јатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у мој 
поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранк 
> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« —  
{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га  
бог хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће. 
т други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није. 
 определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резо 
 донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се з 
 нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће на 
 она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S 
он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што по 
ена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екс 
но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говори 
онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које 
сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изглед 
.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправ 
 јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако з 
а.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, 
</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам  
не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и 
е: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан кв 
{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против как 
ранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти  
осити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта 
ш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са  
дашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама њ 
е; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по с 
о прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да 
Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика  
о?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два з 
ао сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не м 
тра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Биле 
свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео 
а онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку 
ересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера,  
ви ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посе 
 утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика 
гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе,  
фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да 
ца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом с 
ије л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противс 
мог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.< 
ономију надглеђује, појетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан 
не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности зад 
 Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није  
а се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весић 
жња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се муж 
 од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и куће 
 па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то саж 
тубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он  
 све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не  
смејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и прод 
смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гос 
ти.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Т 
 му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S}  
ти, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ћ 
во претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, 
 спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију —  
 врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него 
 доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало 
го живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа. 
еремо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} 
ри ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо! 
ћевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства дос 
 <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.« 
е; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S}  
 а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем  
д без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S 
и могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар  
говори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочек 
ји је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бр 
 га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми 
S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега још 
а остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов,  
} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем,  
 Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; 
Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S 
</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то каза 
то за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се м 
 одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре  
аца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим  
је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављат 
ру куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе 
 па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но  
.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатс 
срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треб 
било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву  
свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они у 
} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отили 
је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо 
светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда  
оред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако д 
ог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко ид 
о да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек 
 нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна б 
да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче  
толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} И 
епа.{S} Због какве изванредне околности може се у последњим двема категоријама нешто и попустит 
ко веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали. 
 видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, 
бро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти  
ала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p 
 да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт. 
који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака средства.</p> 
м како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућ 
, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је 
ежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па н 
обро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S 
иве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је 
 да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, 
као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узв 
 све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио д 
да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер  
о, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оста 
говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нит 
ви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у дру 
задовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздрав 
 народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокати 
ве трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом  
 <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опом 
а неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар 
 чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану  
 те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прс 
 да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић  
а сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и некол 
и је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, 
спођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ј 
ика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску пол 
, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема 
ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете,  
ако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" />  
ље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру. 
но изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке 
угу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати  
на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди ј 
не се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, каж 
то о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p 
ај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога,  
оварају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама  
јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће  
ера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми и 
} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада д 
о балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о т 
 О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола два 
 смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> 
ши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро 
у: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово била мена 
адујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики  
.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би 
 њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела 
клеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика 
="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико плати 
алантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допуст 
 мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами  
>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај и 
{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у ва 
огора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њо 
ресира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не б 
стина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што и 
.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми 
риповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати на 
ко су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, 
ђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«< 
расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распоз 
хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код м 
у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и  
’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; са 
ам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је р 
 Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ 
{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од ник 
ста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод 
отов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хт 
особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Д 
н обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути 
<p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с то 
а.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никак 
чи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се  
се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год п 
ред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бран 
ли.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} К 
, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тон 
н се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} 
н Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женира 
ог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S 
 ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ак 
а будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје г 
бром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе 
и није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шт 
гуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године 
{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p>  
?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди 
да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на коме је изр 
!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се  
у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси  
 ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а  
то женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на 
имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Е 
отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико да 
S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао би 
еби.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао  
 добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала  
простите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро 
{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај нес 
његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији 
дан је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живи 
њи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе 
о на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а о 
> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партија 
т’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема п 
овеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проуч 
тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сас 
 наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан про 
био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта 
} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, н 
 шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче мал 
е правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»С 
подин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим но 
ат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </p>  
а’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капитало 
ути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопши 
вио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали  
 на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi 
постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — 
ујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре 
 му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће 
 свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала бог 
д Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је и 
ао што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо  
о год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам ра 
т са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p> 
етник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет 
ива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ ч 
имо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун п 
 скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би с 
од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, о 
> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ст 
е никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смр 
 опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За  
ти; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање 
 <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени 
и.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја 
емо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то прис 
е ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p>  
рцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно вр 
p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{ 
, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Каже 
и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад  
ам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако 
 постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ ве 
ан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо б 
а видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да 
 Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што н 
сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде п 
у бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нуд 
нџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи дох 
} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан- 
имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од мо 
о све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене ц 
{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интереса 
диције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па 
смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да  
службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{ 
, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи с 
ад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здра 
у опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, кој 
о, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од 
 и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она  
стром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме 
} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, м 
е на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе у 
м.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спава 
г живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, 
ошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{ 
ати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сиром 
 молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим 
године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’  
м је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си до 
век, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је од 
ики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого б 
и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Св 
нпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; каж 
и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за 
 друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па к 
сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} С 
} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш в 
р, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофи 
не сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се нем 
алила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је  
и исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, кој 
<p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њем 
.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,«  
одина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S 
о ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; глед 
> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па  
.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили с 
 сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја д 
 више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други  
она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{ 
 тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар  
p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац 
ка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види ш 
а ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад 
реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, 
ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког разгов 
> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету са 
дите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће ник 
{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверењ 
тоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо  
а проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли  
ургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ каракт 
и, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, 
ота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој  
но; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеш 
не остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато  
S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче с 
и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџ 
не, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са сво 
који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка;  
Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати 
д вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу  
ели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре па 
љан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{S} После 
љина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, ка 
p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам рек 
ео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би 
 имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га мога 
То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зн 
породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа 
другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад у 
 волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни 
апунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем д 
 друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околно 
а била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о с 
и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је  
као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време  
е и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S}  
00, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Л 
дуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем  
} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да  
о!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је 
, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p> 
те прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад шт 
ћу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S 
себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу  
ужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p 
амо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клек 
ц; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и р 
ен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас 
авају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ каж 
и, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.« 
епу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се  
; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чуд 
 лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестамент 
о, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да 
гледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша ду 
колу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога 
<head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то ш 
вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; 
ваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ств 
 перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако  
да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све ба 
 и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост 
 потражим господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више н 
а, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући по 
се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки госп 
 ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S 
ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласи 
т измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда 
имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ 
ао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме  
први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} 
клоним од комплимената; примите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћи 
одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам 
ог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за баро 
ад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразл 
већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми доп 
 реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер;  
 познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим жив 
ролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране.«</p> <pb n="115" /> <p>Комплиментирамо се. 
тавља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p>  
поручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он  
 срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар 
а, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»З 
ао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по сво 
 ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Дес 
 на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово дру 
м теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенци 
пом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу  
i>„Сладчајша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} 
 овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе  
ад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје сит 
у у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они 
{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</ 
 до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} А 
етку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду 
опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развесел 
јд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на  
о, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па 
е хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му с 
м то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, д 
сле?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здра 
ем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој варо 
о: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њ 
ала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због 
огао велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми 
ром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим 
чи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, 
ао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се 
клонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бр 
ам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучи 
 кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копај 
 мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb n="254"  
ра од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њ 
би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа до 
.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доник 
отароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу 
 ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми  
тране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је к 
и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му да 
дину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да бу 
 краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот 
ла се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики  
да и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љ 
 моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, ш 
и написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прил 
ћи стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p 
от, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </q 
доста тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље,  
нски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека  
 имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Б 
 <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та  
на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{ 
да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницо 
 истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био ф 
омандант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном с 
ни у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> < 
сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ј 
сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n="89 
, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако једанпут опазим  
а страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи  
азно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ниш 
ако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој  
</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу 
 на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се  
и доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код  
ом добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцар 
сно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет  
де.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред 
арију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се 
>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ва 
а Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му  
који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпо 
 ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне т 
ак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал 
је су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, 
а смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде ма 
ко!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и м 
ро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још  
н прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три  
 нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, 
ове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријат 
 коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Изву 
штем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек 
латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам мо 
?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се 
мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непозн 
 одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да 
{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n=" 
моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, 
л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мисл 
 па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са  
у у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ј 
 стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће 
и: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше доб 
ње; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој ј 
па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је  
знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим 
и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој ни 
је.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} 
? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трај 
ету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која 
ећег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је 
ко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, 
да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан кварт 
им за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са  
удим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да 
вши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили. 
ака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</ 
м да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, м 
м је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им прип 
а никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, бу 
 Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом о 
 се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све на 
p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините  
 нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му 
т година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега не 
војка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бра 
овић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обве 
та пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора д 
у од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађам 
блажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на 
} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немил 
ести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, д 
оности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не  
а.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и 
то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нем 
више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је т 
{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде 
није живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре о 
 ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми ње 
оље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, па 
у, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> < 
ћи поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабиц 
 баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њ 
ком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га  
 Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајде 
 друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се о 
 <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту к 
 никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Он 
ли.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија 
 <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Из 
 како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да 
чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се  
 ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не 
х као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић 
ао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас ст 
/p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p>  
жемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е,  
а је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако буде 
24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја 
 и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад о 
вати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са  
а Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго ко 
акав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене 
ићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да 
Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и са 
S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p 
олио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер мож 
о, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се  
довољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао са 
и твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.« 
да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отво 
<p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења 
осади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја по 
друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> 
то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опоми 
ати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>» 
а Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што  
тељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, 
Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме пита 
Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толи 
 од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натра 
е отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмеш 
 преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек  
м да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, то 
Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’ 
ане, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме 
 се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све 
 и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта 
то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, к 
о чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу муч 
им је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Нар 
</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о т 
 <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до он 
да.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждит 
ву као ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати 
ан улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М 
тво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} 
е са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p>  
и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам« 
 жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну доз 
рити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нер 
 нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и  
ка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла 
пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да  
м не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драг 
свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и  
а дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина. 
 па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро 
ко срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте  
реварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш  
кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јест 
кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, т 
еш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали 
ли, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам с 
штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромит 
исли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јел 
м на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно пр 
м смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте са 
Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н 
е, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и пр 
не учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за м 
не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, д 
ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Ва 
варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њо 
; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер  
ма с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако 
, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам  
, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само  
ко новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу збо 
 Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене 
манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школск 
{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лак 
о је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди д 
то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је 
 дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова,  
све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мај 
} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} М 
орао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом  
лим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ј 
ћ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, 
м писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића и 
е ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искрено 
ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам де 
а је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе. 
о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам в 
 О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали:  
радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но 
онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш 
датак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам д 
е природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су бил 
ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новц 
ре?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да 
падају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>до 
к је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прв 
тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ 
 <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ  
од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} 
 Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном  
д Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда  
 а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши трид 
и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере 
оји је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама пре 
 почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за 
е чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорит 
p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па и 
а, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина  
 Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било  
а, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридес 
а која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се 
и, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред  
е; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устан 
 ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из 
 са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, 
’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не каж 
га.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би 
 знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио 
иротом девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тра 
и смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S}  
 опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и др 
м би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао 
а да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са 
је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</ 
ао за крутог, непрактичног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онд 
 Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p> 
лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још 
осле миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимал 
рану, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онд 
 свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утоли 
ам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са  
; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен 
а зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа 
 Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако  
текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије. 
 испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегир 
; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање 
же ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да 
десет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од трећ 
 па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због 
b n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа  
а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда нав 
о испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колик 
: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, п 
, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што дру 
како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учин 
у окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p 
ка је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности 
Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно не 
за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом пра 
{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зат 
ирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре о 
е свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил 
 године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде бил 
је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једн 
еговом сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је н 
м слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се с 
и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном  
укерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година,  
и.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који н 
; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb 
 ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него кака 
каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врл 
на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растан 
ју да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не 
 од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има 
</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; пи 
и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који  
ца, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није са 
нко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то  
месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} Т 
е одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па  
а неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости 
редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управи 
 није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и до 
ачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовиц 
Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика 
>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} М 
но идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, ј 
 дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер са 
могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често 
 и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој на 
.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа  
ривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Је 
 се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом 
е и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седне 
бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан 
дагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребац 
ами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У ма 
 најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет 
све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила 
рајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољст 
евојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупот 
па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десић 
е говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</ 
ја, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љ 
 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам да 
 Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S}  
ћи држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво врем 
.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад др 
градират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за 
"54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, как 
 не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Н 
аже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли 
ободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ от 
 смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпу 
командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију 
и у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога пр 
 ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет  
 као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живит 
 комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су н 
друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико г 
богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У раз 
рао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за т 
 се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут 
{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и  
S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у р 
аћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Д 
о шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он  
деље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде б 
ло угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зел 
и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Он 
ала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да с 
 Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бра 
врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S 
о ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си 
што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван с 
удба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко раз 
е за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди ј 
видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p 
 Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштал 
се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо 
руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, мор 
рће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ нај 
усти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем 
 онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош < 
ић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад ј 
да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гем 
 год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда  
јд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је 
о је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се к 
да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји 
 срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у  
!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат 
ав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после 
тизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме млад 
 од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бит 
се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао. 
 — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И он 
једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?< 
лаву, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А как 
што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује 
о не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрада 
} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бу 
ту био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити 
 великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа  
да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а 
тра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то 
штењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и  
аније добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и 
ј, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То ис 
} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице,  
p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта  
.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Ч 
ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»Т 
за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ј 
 дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дам 
ја у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се  
ћу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам м 
а.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, 
p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му 
вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у цр 
ечају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда с 
е да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до кр 
и?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од  
све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још оса 
а сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>С 
би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад ј 
собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о  
а памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" / 
напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ 
 дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили б 
у радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бр 
 нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га 
 са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер бе 
 и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Х 
 се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, с 
’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла 
 смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S 
, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са  
> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хус 
о и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га н 
S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас 
па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па  
 да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се з 
нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су 
етињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је  
ико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мал 
оварај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, виде 
о другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем 
ти, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћ 
А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Јо 
гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</ 
ијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад свр 
 песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио д 
идио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити,  
а у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре призна 
оли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати 
адом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут г 
армам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не у 
ља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на  
 твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</ 
у долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу д 
сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цел 
је и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разн 
уло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећа 
ано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене 
а нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само 
 прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу 
 раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде  
нда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није 
ла, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како 
 Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер б 
 ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На 
ти се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чу 
 исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на 
ек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га  
а нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, о 
рави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај 
 комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповеда 
упати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прил 
мејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{ 
омотније издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапу 
имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а м 
ома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, г 
} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дера 
ао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_ 
ер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила мо 
је као каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После 
 видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га вид 
премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо 
све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сач 
ло и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што 
 пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из 
е’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим 
То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав  
 код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало о 
, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу 
а се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па 
и у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџ 
а, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је о 
емда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се с 
} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} 
јали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико с 
 се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да из 
добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« 
ти; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра 
ити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p>  
лира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да  
нко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђа 
и?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леб 
ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто? 
паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постане 
отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S 
вом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онд 
и су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</ 
ам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је  
ирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са 
.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти с 
о.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Свето 
ти.</p> <p>»Мачковића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега з 
т’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја са 
, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре,  
смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, п 
дем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа 
{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} До 
аде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу,  
о свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да почине 
»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мен 
о са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се си 
а тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весе 
ади, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши р 
> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој вароши 
 место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима  
’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па на 
је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се  
 је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S 
 се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често на 
лого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <p 
о сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа  
е његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је св 
нпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва досп 
обро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранко 
демо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође 
ржи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст  
ој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се 
 владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би мога 
онајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека п 
 као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, кој 
њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Во 
 два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који 
, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да  
побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет 
 да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поз 
 и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром и 
а и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем 
вца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је 
учио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље к 
>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам к 
 у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа  
} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па  
идим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је м 
ав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја о 
 руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар  
ат пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без др 
 пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така м 
своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам 
ве сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки п 
а сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писарови 
, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове  
искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад с 
тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која з 
дове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људ 
е тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но до 
л’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело 
ила је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга ко 
водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем им 
да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p> 
село срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем 
опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није дос 
илостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу из 
м, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само з 
 садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају 
је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: » 
 весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас 
’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> 
мпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја  
не намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да 
и да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и у 
 тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> < 
се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у 
е капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само 
{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом об 
еђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу 
.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавају 
 отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себ 
 <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи  
ше, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са н 
 певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је п 
ужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као баја 
није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако да 
 зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у 
 што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не фути 
један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка б 
г свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом 
о, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковић 
оје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{ 
 никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим прими 
им Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да 
ећ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо 
с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви. 
 и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то  
 да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало д 
тра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друг 
му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мен 
е, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, 
ује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пу 
ће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега 
ког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а 
.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми о 
 Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим пис 
епавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и  
удан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћ 
ама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дам 
.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217"  
едан цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја 
као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је о 
ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, т 
ције и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручк 
е га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на к 
в капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки 
ио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три х 
 оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је и 
} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бран 
 кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко уз 
пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на ње 
он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге 
да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у т 
каје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, 
 вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{ 
251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог бога 
већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’  
Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све ј 
роши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да 
 Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи 
 да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, 
и човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те! 
ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод 
тоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао ј 
писао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се од 
, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота ст 
 седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор. 
едан старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, 
и као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S 
>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију,  
ј позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови 
им мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, шт 
тари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S 
м не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мен 
 је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После ве 
 онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајет 
ој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко  
и, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, д 
би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, и 
 локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и 
аца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест 
нити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, он 
а ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек  
после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и  
 то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отили 
бу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; у 
е само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је 
сле поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у др 
протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати му 
>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом ра 
ао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се 
почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић ј 
ек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутује 
нути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да 
н кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и  
 је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако  
то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} З 
аја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел мога 
.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је и 
 ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она нећ 
јака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра 
 он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после р 
ра, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са  
том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га неш 
ван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гд 
а ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та пи 
идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро до 
ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја с 
тивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је к 
нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га как 
Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како ј 
раг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се зв 
а.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са деца 
срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће 
њи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет дом 
ачале, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, 
/p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет  
{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће  
да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Грив 
јао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо 
а танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа 
ћка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ с 
оумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре в 
вићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; д 
оведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врл 
остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на ње 
анко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се н 
} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не  
добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p> 
је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно траж 
шту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће  
а.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и мло 
> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је в 
њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све за 
а нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, пре 
{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо им 
" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине пл 
пита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој 
ом говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} 
ко зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су 
тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започн 
 Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је 
p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, 
 је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Грив 
нко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ  
слио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима 
и су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и о 
иноћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, 
е.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S 
ction" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у 
е куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, 
ош није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало 
ко наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то  
шао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> 
а му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити 
свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се 
пео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у м 
доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам 
о, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам б 
већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, 
ћ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца. 
у веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p 
ло ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четр 
с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на кв 
лио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десетор 
крити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, 
не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и 
 га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса 
халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ 
е на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност скл 
арте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит 
то срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам  
е нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, крас 
ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће о 
донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, 
ез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег,  
 л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p 
.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n= 
е, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на  
ишт’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S}  
ше издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради 
.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина. 
авалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му ве 
 и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каж 
ек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра са 
ад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну мал 
нка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да с 
S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па  
не мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене наме 
ер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га 
фати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад про 
 ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао 
} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му  
ти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с  
коса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан н 
 се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора 
ране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то д 
е шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све јед 
о да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљ 
е дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазеће 
 ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> < 
азиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Т 
рао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бр 
година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет 
је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао. 
S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S}  
тан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му ј 
да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо 
рује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао  
 Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им пра 
а, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држа 
, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на  
Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете  
згледа.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу 
 Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику;  
<p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда 
 опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три  
ермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што 
ањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу. 
рдашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није пре 
 већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и  
ј извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном н 
} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у дру 
 у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследни 
е, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шт 
већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек д 
е писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће пи 
сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио м 
два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — по 
њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не по 
о, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му св 
ивић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје 
, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не 
} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко  
 поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада 
.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да 
апред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто з 
а је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја теши 
показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да 
грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранк 
цу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све 
 није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли  
 и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је  
ћи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар д 
тим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џеп 
у детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор ни 
ље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S}  
 је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} К 
та више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу л 
о примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, п 
и.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједан 
 све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је сваш 
е затракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га о 
S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавит 
 Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{ 
дел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру  
ге, стари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} Т 
 оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и 
 пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после  
 дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Ос 
оли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо  
 је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да к 
и; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једн 
каже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га з 
нути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, ј 
н, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S 
о она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она  
д оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад т 
ације: које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што 
ав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми п 
 сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паул 
оварао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ниш 
рамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га  
е слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но  
 Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији уз 
о колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли б 
оље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет  
’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да ка 
м дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Зн 
еме шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на ште 
Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да пок 
, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна 
пет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није о 
 драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ 
кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мен 
ђао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жал 
 све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао. 
 како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао 
 ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранк 
већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем 
 нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p 
м се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, п 
конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не 
ојим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да вид 
>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га р 
ровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити 
уду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен прија 
} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре ку 
о пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам ра 
 ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опра 
ј да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је 
у дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су  
а каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест  
>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то 
S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије  
један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Е 
} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му  
ђе мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лу 
 књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му н 
и.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за б 
 ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то рад 
о.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он 
 од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним,  
 рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира 
ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадб 
ту.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи,  
збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добит 
ти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алат 
на држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће  
Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му спом 
 се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао нат 
а на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Д 
о ме за комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: 
сле стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да с 
 кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S 
23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и  
 Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни 
е ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре ос 
далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ 
примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити 
ошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда пос 
то он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допа 
да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо  
ило је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте д 
 се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p> 
и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери о 
 на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о 
</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и оде 
, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвока 
м, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бра 
<p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе уз 
ли: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким 
мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правц 
ранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> 
тио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га бе 
} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан чо 
емо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек на 
-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па 
толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта 
а видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије  
ства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се п 
 јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> < 
оварао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Го 
озио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фал 
у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, 
ш док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је 
ом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p 
е Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко 
ко љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и п 
> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи 
канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш доб 
реса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук  
ље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрада 
 састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајућ 
да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се 
ело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је м 
солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног 
врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој п 
се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране го 
да како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозн 
ре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n=" 
о легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна с 
 ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледа 
{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>П 
олици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио. 
анцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учи 
 сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет к 
да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, б 
волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ поди 
 неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој М 
.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су  
клоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном 
а, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себ 
 на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гро 
<p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако см 
ије могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још м 
ути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да виш 
нтересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостив 
торовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук 
ко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} 
рчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и м 
се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, л 
ковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уш 
ога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да ва 
посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S 
ерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пу 
учак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал 
о одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен 
же с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечера 
чепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разгов 
љу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно п 
и у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре 
њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да 
ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за 
 Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године уд 
све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго  
очне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на  
’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам 
ав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље 
ек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, је 
аре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба п 
и.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, 
јати.{S} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду г 
ио врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; п 
еамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам  
ђем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања толико време прођ 
ом госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје позна 
ода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг  
 Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пр 
ишт’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је бога 
га је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> 
а Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и 
и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удал 
 је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури о 
> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он  
ђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да м 
ица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са  
кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n=" 
<p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то т 
 И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, са 
о одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулира 
, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S 
нат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као 
 воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; је 
кве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљ 
улира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се и 
љство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, 
ужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло 
 тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила 
еди.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и 
но зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан  
, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу  
а, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из 
то, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а д 
е ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији 
 и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана ж 
ту живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу шт 
к, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет ува 
S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати. 
ц и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Тека 
 Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца 
нула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранк 
S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што  
} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употре 
а.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од иск 
трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде  
е фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на свој 
{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’  
итан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни 
ца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође в 
мина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има  
 како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за ду 
 Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она  
 Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог  
што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је 
има.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим 
а је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP1863 
 она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече. 
 на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да 
дена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Хан 
тела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд прест 
о у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Кад 
} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се  
ест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук 
е седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој му 
{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у  
пи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику у 
 освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не 
>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ 
сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој 
ма стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети  
лише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} 
 ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилаз 
у, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је 
скомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на пам 
="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет го 
нду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног н 
цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се стра 
есто гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се 
аљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче ци 
а пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли нећ 
дрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што с 
ошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па 
оз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај 
не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! п 
м сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје с 
и, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абент 
рали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што за 
во несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које  
то исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мра 
ш могућност допустила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико 
 сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун  
о, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; п 
олазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му чит 
т у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац п 
n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јо 
ог шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 
ити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим 
56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневањ 
анко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{ 
цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали,  
ако прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па 
који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли < 
т.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дан 
ара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као св 
ва најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, им 
S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како  
 имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а  
т.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актер 
Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{ 
разнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундир 
ворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити 
о и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што 
 сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милос 
а одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам х 
ем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранк 
 калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па  
им те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p>  
.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" 
именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мрка 
лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда с 
талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље пр 
{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако  
оје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а с 
остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и 
е погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Да 
} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише 
Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уре 
езно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка оп 
м чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да ве 
но солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, мо 
е који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи 
амшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доис 
а немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе прим 
дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу в 
дан дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко  
/p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један м 
га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дод 
е.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све т 
о хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб 
 мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа 
твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p 
а, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао 
 Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто к 
д?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако и 
поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке  
реће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бра 
џера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаура Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писм 
ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и с 
<p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«</p> <p>» 
.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{ 
"12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Профе 
еда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако  
 <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви з 
ено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одгов 
се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама н 
, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин 
легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S}  
 дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професо 
} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролаз 
на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић 
p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо н 
 обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интерес 
} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с 
ебе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} 
ој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало  
 сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишл 
> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно 
терани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три  
им, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећ 
чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код д 
леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сл 
воје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ о 
Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тести 
 за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на 
а је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде р 
’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири 
 ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све м 
 кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије  
 веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у варо 
угуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу д 
грао се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст  
говољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је би 
а пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми  
ам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет 
ли научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио д 
оли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш  
на велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до ме 
</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад 
а дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести. 
 на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак,  
тор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранк 
у, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са  
p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: 
; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити дале 
зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона пр 
и.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаће 
мо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И 
ће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике л 
} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег сед 
мао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је  
ој фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <h 
 пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да ј 
?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш  
која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа  
и кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка м 
ижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не доби 
, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимна 
омотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-до 
то искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету уч 
 да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се 
еговој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати 
в је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да  
 опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n=" 
кима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог 
ци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} 
з друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу  
није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па  
гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.< 
p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на к 
 Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки ј 
диш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад  
узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по 
напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{ 
м врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји. 
ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где 
као би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме 
ам за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је п 
ала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост  
hi>Madame de Sevigné</hi></foreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко 
азана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све 
да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тер 
је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у 
.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а обр 
није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као негл 
> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и П 
 се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јо 
} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њ 
и.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба  
<p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као н 
и’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да с 
и не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, 
или, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа  
дне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу 
и да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џ 
 нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; 
 сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бр 
па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди ј 
сам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то 
 обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма т 
а којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог имања нема дад 
за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам го 
шко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, са 
сте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, о 
шлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у с 
она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим. 
аг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме т 
 над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће  
гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л 
 у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре  
и.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити мо 
за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се јед 
 свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је  
} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим;  
} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме:  
ресантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем. 
о неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.« 
вету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нек 
одатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми  
; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздиса 
 твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на  
љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута 
тајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, 
 да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно т 
а, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је  
камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинеро 
главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ  
да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први к 
ре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година с 
 који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро 
от.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, к 
 би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет 
први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат г 
рећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступат 
пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Изм 
сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S 
 новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на  
а не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој просло 
ај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са с 
да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} Т 
шло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест год 
томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.« 
/p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год мож 
Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он  
прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за как 
 старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на 
е грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква и 
огом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је  
већој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави лет 
видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу  
 зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приме 
S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, как 
S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већ 
а; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} 
 ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, ј 
} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солд 
} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Б 
несе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се оп 
и: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред  
ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков 
ј дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој  
усим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>На 
па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најма 
ке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав 
е затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш је 
 наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдико 
 своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, у 
ашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падн 
ш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта које 
а, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити как 
еднако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако ме 
} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па са 
в.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да в 
и се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао  
ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Р 
омплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ г 
нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p 
воје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу с 
p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом 
, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па у 
 јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо  
сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмар 
нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каж 
 учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су м 
нка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; др 
оћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код ј 
 сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} О 
тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> 
устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка 
<p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта 
артир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с  
, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка доброд 
огат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се нев 
</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола,  
, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ см 
ем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим 
вим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопов 
мо вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се забора 
пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone unit="subSection" /> 
а, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, з 
имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми 
ет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дам 
 Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу д 
 испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража 
о фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млог 
 лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати 
а у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред ве 
на је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат. 
</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још не 
>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви 
а интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и руч 
данпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог 
о не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни 
л’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану 
 ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милости 
полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам та 
менте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти ни 
 Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разгов 
ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговара 
 ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На ла 
 мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи г 
па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type 
ати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изроди 
 оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чек 
: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. 
S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S}  
, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од 
Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо  
 је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука 
им странама; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и  
е једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — т 
— тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомир 
 покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам п 
.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S}  
глед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — ниј 
ељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па 
ури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој ст 
е термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јавља 
ј није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p> 
нко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостив 
head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини д 
шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке уми 
руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њ 
 наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но 
је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо ч 
 упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, 
тим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не позна 
рили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њено 
а, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо 
 да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Вид 
иф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим не 
ао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео до 
истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да 
сио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце н 
 књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам  
м само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најма 
поглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као  
че: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Б 
н одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је најв 
/p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет 
p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били 
 Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Т 
S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритмет 
 код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кљу 
собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу,  
за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док  
ма изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја  
а.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гла 
о се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала? 
 бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незад 
Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има  
 упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас 
ина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору  
пет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу 
вити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Х 
ве да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо 
исмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет ч 
 давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити  
и!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта 
ги гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ треће 
форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји к 
 Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу д 
ј на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба 
стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка 
 ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="14 
 се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго как 
р је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која 
какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> < 
пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једа 
ска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не  
м, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини ка 
<p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; 
о, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био м 
чког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у  
.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет 
ражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од мо 
 била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић препов 
 ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђ 
анко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти 
 се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако про 
у промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гри 
ркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усо 
ћки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо жен 
, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о 
отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Ка 
 и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама п 
ом у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> </p 
аше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, о 
ти.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под к 
ћа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепље 
ођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као шт 
колу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на е 
м Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког 
у.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостив 
адом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На  
т.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је инт 
меши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« 
јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, са 
ла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било ш 
већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’ват 
<p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољс 
} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љ 
аместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо,  
ир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — н 
 бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганс 
и мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо и 
 пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јо 
/p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб 
да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутр 
баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и пр 
нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204"  
м и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ла 
/p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на св 
ега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им с 
 смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у  
ан сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му  
ини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића фор 
« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p 
к тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике 
глед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо ми 
 ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га  
поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се има 
 боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, к 
жем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, 
јем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини. 
њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави  
ије.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим  
а то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито з 
, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином К 
а вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву св 
у трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се  
кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се ку 
угим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се  
е.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у г 
’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо 
 надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући  
це, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко глед 
ст — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не  
 свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито к 
то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрај 
 хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се  
Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па м 
е чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па н 
е Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, уве 
 донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госп 
 бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други 
 Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме мо 
и су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у  
.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, ј 
на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Афр 
им.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се м 
ико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као м 
 раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам  
а поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад 
и: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с 
ошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у при 
шт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакал 
, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бада 
т је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе  
000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја 
?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чи 
и поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва из 
вору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта 
нас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ  
омаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; н 
 на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’  
 једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћил 
>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" 
какву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу 
није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће  
, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је доба 
 немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу иска 
пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао. 
була, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какв 
е црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но 
ам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој ж 
 му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па прво 
ру, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се и 
 вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Мар 
ри даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићево 
{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о про 
и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S}  
пре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда 
љака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било 
одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе  
ињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наважд 
ао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље тер 
о неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињ 
о смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једно 
ли смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало те 
та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутри 
а идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко 
оже Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно 
а би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобра 
 досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам 
и онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да с 
.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу 
} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно пи 
расла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но ви 
а-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега  
висила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очи 
 већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала си 
исао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију са 
} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се 
се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, а 
ам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сут 
а путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић 
{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То 
прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре 
.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашур 
 ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видит 
ем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прослови 
осио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, мог 
се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је д 
{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала  
те; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и 
S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све ид 
Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и ви 
у, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; 
 га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним пр 
 па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учи 
 Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама 
бро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S 
ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме  
те гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стека 
ла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n=" 
 место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Ва 
рексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около п 
и на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлеген 
имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бир 
сле цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудић 
меј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти и 
е и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изи 
а ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема је 
 састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лиц 
им учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам та 
Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се п 
ити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја ј 
} Играју.{S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте  
 руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скид 
скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега три 
.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима мећ 
што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зл 
 моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, а 
Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко 
 у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од 
же.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па 
зано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту не 
 сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а  
а онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S}  
о угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у как 
S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се 
ђа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рак 
т ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околнос 
ђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:< 
мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто п 
учају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће м 
 Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој 
е с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још  
ца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је њего 
задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго в 
и задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си так 
е.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљав 
њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми 
од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им 
дма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промис 
најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то с 
стиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Нај 
и, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени,  
лони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти 
то мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p> 
о свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има  
 ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после  
ам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господин  
о места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и 
 нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на сокол 
 већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опоме 
е насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемор 
 од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је му 
 и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста 
Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић 
p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> 
у?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матер 
е да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’  
е с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увр 
и очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она о 
к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек с 
оворе, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: 
анку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечан 
ну љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.< 
 се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гд 
ао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} 
у год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p 
јпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, о 
ега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни мог 
сти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па запо 
ука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} 
 реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре 
да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ да 
риватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе 
емо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо 
енљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут  
к увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, му 
он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, 
цију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе 
... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>И 
{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мал 
 ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били 
е била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је  
спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови 
 ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S}  
 отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му  
 из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренциј 
те у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S 
огла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p 
 Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје 
сам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим 
и човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад поглед 
ко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>» 
 <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вел 
и, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре 
абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код  
ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, п 
S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути мо 
’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међ 
 јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако с 
</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар ј 
ко је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет  
о се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Би 
Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из горе 
мда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми ј 
.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фами 
отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, 
и.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем к 
најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему кри 
ау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне 
дма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођ 
аже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни 
 Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију. 
о сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, д 
ро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпођ 
цију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста и 
видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, д 
 као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све  
 тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе и 
е фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то  
шла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а о 
ти, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати 
ротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> < 
 слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на  
{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним  
блења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка  
ићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нем 
S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још један 
ро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафал 
који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> 
ради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала  
осим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гос 
и си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p> 
жем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не б 
ниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p>  
ад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа д 
а дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; ч 
ажим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Де 
ти мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту  
>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све с 
рево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и 
д сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друг 
аћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, к 
ве, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали ф 
познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно м 
ћ са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се оти 
отрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала ст 
нпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с  
окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин п 
крити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед 
је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гле 
е спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што  
на, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него 
а уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази. 
им.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и  
ио господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S}  
никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге  
, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет год 
нацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, 
м лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане д 
воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве 
То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне 
„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к го 
очити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не 
т казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао 
Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто 
 форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’р 
 интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да мо 
оли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био  
{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но  
их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако с 
јд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у 
 n="246" /> <p>Наздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, препоручим се, ако нас су 
b n="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{ 
Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не 
ди се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања,  
 сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ 
колико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се  
војства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не  
 сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S 
ко разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матер 
} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми св 
S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други 
лност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије 
ио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам  
ио сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час ј 
и смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам и 
ес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао. 
далника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је т 
че, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који  
 удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу 
шт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена 
, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, са 
вим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и 
ве ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома 
ји: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узм 
Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе,  
 како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ 
 о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није с 
} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам ра 
</p> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног фр 
е браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већ 
Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро про 
 мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку  
м га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то с 
по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сиром 
дала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне 
а за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и  
е удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове  
 тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S}  
читеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара 
дузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена 
Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Шт 
тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за рук 
аван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш с 
оли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му 
е и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један  
 и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био  
а срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изроди 
ре не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио 
а уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ по 
Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она пор 
живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У ј 
да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Са 
ика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрав 
’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на 
, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> от 
нкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротир 
век; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио 
оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења ј 
 вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш к 
м видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говори 
г кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са мла 
шић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мој 
 нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> 
ве разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која 
 куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши 
наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S 
<p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је ве 
је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div  
S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> 
 као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S}  
.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет  
м.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»П 
и кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ  
м, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да 
уги, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долаз 
епријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на  
ајпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу. 
ишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} 
ди до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p> 
 да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал 
Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку са 
ву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца о 
м шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столиц 
д се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи 
о готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола и 
ја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на  
ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n= 
ребало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, 
атере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци 
месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, 
де мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили 
Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали,  
ко је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто сме 
ати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није и 
ти и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребља 
роте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења  
оји се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S 
 све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да неш 
ка са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да в 
азим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.< 
а ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на пор 
зирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} 
искарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста 
а код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситни 
 као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’  
 у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говори 
 и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте  
аше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote 
м.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кр 
ре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му препов 
ћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику п 
ош млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управи 
p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом ч 
су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилто 
ом имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., кој 
ишта против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет го 
к помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким љ 
о што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S 
си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако г 
е канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако к 
ле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мог 
да сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом 
 да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код госп 
Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p 
ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p 
ад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав р 
ола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} 
ђом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S}  
ртије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; ка 
ве чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја 
 три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испав 
 сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам  
ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задо 
оту, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се н 
а’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно вре 
у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујут 
 учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, с 
ним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као аса 
дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то 
дан дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофа 
ек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Ид 
ајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и  
 што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек с 
 Светозар одговара са страхопочитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у к 
е праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој фамилији  
 говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељи 
ан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим п 
о филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »М 
, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамам 
дан југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заоди 
его је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу  
лим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писал 
.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S}  
{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све  
пунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је з 
и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо 
 децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p>  
да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар кримина 
ати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мат 
{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твој 
м да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја би 
оши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици,  
куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одв 
0!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице,  
поћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не про 
еки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два о 
јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра  
били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за је 
предели ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и од 
ком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па ви 
 наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема с 
 образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</ 
ћа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у друг 
и се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати  
 година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави ота 
дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж ј 
ти и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем оби 
, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искат 
рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко  
ег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест 
Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред 
пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што изн 
т у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’  
.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да  
на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати  
једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 
ов кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атеста 
рмајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се 
е оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је би 
о разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка  
протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гле 
оверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене  
о ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити 
ђе један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И 
 не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност ја 
 баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе 
оза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је пред 
због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође ј 
еле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се б 
драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је из 
мо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па  
>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гос 
с на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и њ 
смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type="chapter" xm 
 се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једн 
ао сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног  
срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па  
о је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и дос 
на позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју пот 
било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ 
белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвач 
да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су  
 начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је  
акривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му 
се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p 
го трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га до 
ет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми  
 одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, 
м Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће пред 
ли казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је пре 
де разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад 
у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у  
 сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао ч 
јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо 
стојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Д 
разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим н 
ве му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт 
има.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи при 
Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика ш 
хер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у г 
ером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p>  
а?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране в 
а ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку 
 не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је свако 
ника хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се с 
ему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Са 
а; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду г 
нко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо 
 /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем  
 и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се уп 
ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој с 
а како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпо 
 је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да  
америти Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чик 
е нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме ми 
p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво 
ецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће о 
ојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> 
 и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима дос 
лабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n=" 
ком друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно прав 
о да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали 
о у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се ра 
ри гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми с 
а; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита  
скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод бли 
не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да ј 
дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, ка 
ш нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу п 
е добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узе 
он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{ 
о ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је тру 
тане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је св 
у доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; 
кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, 
 таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</ 
{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није  
анко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта виш 
а види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због то 
 И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив 
там, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није верова 
м.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком и 
ве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <fo 
 јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Мало 
отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећав 
јбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} К 
 имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Д 
утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у П 
 људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја им 
 каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо нај 
меши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка 
тају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Доп 
ешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p 
p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на  
 њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ј 
S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да к 
.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особ 
помен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакр 
се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало т 
овор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра 
које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија  
ет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се 
/p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог госп 
ко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се уп 
 прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за  
вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Ко 
ле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет због 
ру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је  
ђ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>К 
ва.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фа 
 Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пиш 
не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не и 
ој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма 
аслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, д 
, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо го 
 сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што 
<p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које  
Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам р 
е пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онд 
таде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад  
ињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако са 
у револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало  
} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске ла 
повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дође 
ово нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за т 
 лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами ск 
ане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећ 
мајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпо 
 женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и ум 
ује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она 
 да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све м 
е.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одгово 
еш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми  
 каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} 
 ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како 
 да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«< 
канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца в 
да удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта  
во све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S}  
анко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у друго 
асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гај 
ноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпект 
био био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостион 
 Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ 
Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, сл 
пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, не 
Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се п 
ма више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разг 
 <p>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, 
је да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S 
 проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо пр 
.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика  
и тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим кура 
тра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то п 
 њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на  
ко колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити,  
ад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одмор 
{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ев 
ам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> < 
ој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Д 
и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас 
, други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се слож 
.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има 
 покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад с 
Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изгл 
uote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса. 
ажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо доб 
н.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сум 
е пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S}  
д мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на не 
андрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све 
једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>» 
мешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Г 
, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само си 
пођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа пос 
ле чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном од 
ао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја л 
мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпу 
 тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упус 
 не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p>  
све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и  
у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска 
о сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не мог 
дите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па раден 
би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бра 
аш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p> 
 сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била 
она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и 
м, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану ост 
’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те  
 добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по т 
а Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић 
ши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми  
писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати 
едан бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателни 
 подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из ду 
p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на тво 
, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је  
о га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, 
неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у наде 
> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачк 
лом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора  
 живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све  
добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који 
о, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завир 
пишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни г 
ас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни јед 
м; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми 
ли, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скид 
p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му реч 
.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, 
.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је з 
кви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари  
гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да из 
оварамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас ч 
та; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био вел 
е смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« вели 
 дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, п 
 одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо ј 
рана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја 
стати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне 
под трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је 
ешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је бил 
му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га 
м.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до о 
азлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бр 
 Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Ко 
есић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је 
ду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у со 
 који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’  
пада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се  
Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији,  
не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки о 
гу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није 
ако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p 
ису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Так 
је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам 
 мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>З 
шег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда 
’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нов 
’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло  
ста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар  
пре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо н 
се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опас 
 Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувеги 
бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњ 
 клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прам 
могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гр 
Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне. 
.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић 
ли се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера сп 
ито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвута 
с је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споме 
олу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанств 
ог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су м 
седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред  
} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и м 
и ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам спо 
мо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} О 
у већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, 
 Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели в 
 фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канд 
 две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају,  
лим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобр 
пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једно 
а остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започе 
о.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин  
ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се 
 ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једн 
ка жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуст 
мо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се. 
ом и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извад 
 живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке  
тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам 
те писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције. 
есирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.« 
девао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари 
ам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна  
шио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није прежив 
Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити с 
хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Ш 
 њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, про 
он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадај 
 мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Дес 
 сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је  
ајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после под 
ци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим 
{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе п 
аједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом 
јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођ 
ку неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да 
ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Б 
— две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — фр 
але Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић  
 прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић мор 
бургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гост 
 јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богат 
светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, н 
овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлиј 
емо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрост 
ава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се с 
 одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да 
ле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> 
> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о 
 своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се н 
{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од  
исују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људ 
а, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p>  
њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби  
 држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>С 
једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком 
ја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног њ 
> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састане 
 о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то 
»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништ 
.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам ба 
 ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти оп 
д гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гл 
лимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чин 
знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је  
ем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су и 
у, пију.</p> <pb n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Д 
је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позват 
} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су м 
руштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути,  
и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долаз 
ого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој 
 ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Дес 
ате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>» 
 прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо  
} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немо 
е дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у то 
<p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора до 
 канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Ника 
казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p> 
сам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млог 
дине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби,  
тко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда  
лужби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p>  
Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би 
{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко с 
ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепш 
 како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако В 
 је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит  
едила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо. 
Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљка 
Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ. 
ити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде,  
 <pb n="103" /> <p>Тако једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо 
у.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је 
етставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако глас 
ж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, 
клевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства 
ка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Ка 
женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доб 
ка видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> 
а да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Н 
тити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је 
кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч п 
 овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не 
вовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет  
осле неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управи 
 има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига 
и’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе об 
ло средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере,  
ић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо 
p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу  
би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу. 
ште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има к 
 потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а 
ешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у вел 
ранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви  
заменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску ба 
оју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди  
ичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду  
ас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да и 
ћи догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била бо 
 радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n 
ене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио 
аш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда  
својим младим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства 
да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево в 
те.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру пре 
 бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је  
преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам 
га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види 
ровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је 
кова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи н 
о да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато о 
 ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није н 
 да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господс 
ац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робиј 
амо ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал 
ла тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза з 
S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће оч 
мена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривић 
и јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги ди 
еко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико да 
две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S 
’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’  
д и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст  
а.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца,  
седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За  
тересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, ве 
 госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Дес 
о, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је  
ала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога 
 Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад о 
вимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за ње 
 унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је води 
асе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмо 
и пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S}  
човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
пе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити,  
; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} Н 
јке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако 
своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке ис 
ачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати,  
, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам г 
држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благоси 
ко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госп 
<p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, 
т’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} 
 за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његов 
та срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима 
моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; са 
ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од д 
имо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да ни 
вео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем 
и такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам г 
оју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После о 
, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у 
л’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку  
ад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«< 
а берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да 
чинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наје 
ка говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за  
жљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми кварти 
Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало мл 
је.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио? 
} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; д 
е питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То 
и за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта 
е можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан чов 
, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то цр 
, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је 
е био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите  
ти.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се  
се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.</p> <p>Милан је б 
 штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати 
 са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бран 
 за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, д 
убав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим 
но: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Он 
натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> 
имале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи  
већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чуди 
нтриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује н 
ији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту  
корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Л 
 је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја с 
же да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вра 
већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> 
ко ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика м 
дина, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p>  
, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и 
тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изис 
тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но 
ерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло 
датку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми то 
ци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити. 
>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има 
. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га 
 сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим к 
тавио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га уч 
ачини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он ниј 
ву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, 
 није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су  
нићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор. 
вац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство уд 
 не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите м 
а, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} 
обл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на  
 то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овд 
сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па т 
и, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка о 
и чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда  
е?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у нови 
{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни тол 
 другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вр 
 Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваља 
увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се 
утовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати 
уо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме уби 
> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p 
и гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мно 
исам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали 
е фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велим 
ад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу 
<p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајст 
здравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана  
је ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{ 
ки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буд 
И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, кад 
кве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било зго 
нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote>  
 диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«< 
стите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само с 
<p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} П 
дете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика с 
мене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино 
 него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић 
, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко  
се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој фамилији на познанству и пријатељству,  
ћки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију еробер 
ло.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да  
 и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми буде 
{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјав 
и људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живи 
</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, највиш 
има има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весел 
 започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпо 
р да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и  
ознат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да на 
S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дођ 
нем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао  
/p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме с 
арско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но дево 
 овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обе 
е наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{ 
 а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> <pb n="154" /> <p>»Нотарош на се 
ињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је 
о којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бит 
у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у  
је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао нова 
и да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме  
.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.« 
рану по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба  
то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то ј 
ри дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да ви 
лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ какв 
.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме вр 
и за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S}  
мина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бран 
жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Б 
л’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је 
ам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују  
p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, ув 
 уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познај 
лио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух 
> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S}  
ад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, 
ш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Је 
е рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили. 
зио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и 
ра.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да 
а опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого  
деал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко 
дио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог 
мо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још кој 
блажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле 
на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда де 
/p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек  
 Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим 
ити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да нак 
>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердеви 
чили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић с 
л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био 
о.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у  
 у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги. 
огу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад 
 бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па 
 Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је ј 
ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем,  
</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која ниј 
е известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S 
мо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли От 
о друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу  
и велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше св 
дине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, о 
p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ зап 
е алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S 
онила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље б 
че, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, не 
раво.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прв 
 што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и  
о.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до  
т.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало ка 
p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима са 
; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били к 
S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он с 
ад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми д 
ачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам 
па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од 
S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и  
Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме т 
на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је 
о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да по 
каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шест 
елка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авл 
по живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бра 
.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрис 
и морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило,  
е примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се д 
, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раши 
су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, 
 мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украше 
а варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту 
pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио д 
морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се сти 
 вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им 
 магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно п 
па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог 
а удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако  
е је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана 
 ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан  
ји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, и 
нда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда бил 
 сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игр 
 Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика  
у фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и з 
 да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танк 
 равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем 
гом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира мен 
та изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом 
0_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво 
="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханик 
 од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива,  
 извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила. 
ковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће  
ма.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</ 
ене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио. 
и једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали 
е.{S} Један овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам у 
р.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није да 
м курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чи 
какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су 
е собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин т 
вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Ка 
се, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације 
 држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате 
 И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затека 
ем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ 
, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде 
ормундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се ј 
»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење,  
приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његовог живота, и све су са нај 
ика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са м 
ва ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас т 
о снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако каков 
у се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, 
мир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта 
лести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изг 
 очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака 
деркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; 
ити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, тутор је поче гони 
м к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрост 
мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на с 
па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пре 
о, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам т 
 Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из д 
ити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не 
терије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим 
чковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом  
 чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p 
е већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује 
стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад вес 
се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами 
> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Боле 
жи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, 
одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и 
 смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж м 
дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо и 
ћу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, 
 се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још о 
свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p>Зн 
{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја  
а вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање;  
 пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Преме 
знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радоват 
лонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>М 
е да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} С 
 соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бран 
Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко 
 био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} 
оре и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Стра 
о пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пр 
илета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је би 
ез икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хо 
 мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње г 
е као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од 
ибзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, 
 провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S 
S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да 
 волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бра 
 све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она милостива са 10.000 го 
м границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као  
ало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само  
се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао некол 
асни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију његове преуз 
нт.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само  
оље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енгл 
 /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину ј 
 срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, с 
а она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар к 
и, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> < 
а су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег раста, испод  
који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, 
а нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко г 
и остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој  
ужан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се ниј 
уштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви  
 не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мисли 
Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Та 
 га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје 
угог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, 
з увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би 
 у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако 
и.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је 
 друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после  
а богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’  
његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премд 
н какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда  
још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а он 
тиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p 
«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити 
 <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ 
огло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видит 
пасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде б 
S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а о 
удимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут  
 великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S 
p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда сви 
и говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније 
побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и 
а високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог  
адне у пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.< 
 инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, 
ије ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика  
еда.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сује 
« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомен 
а јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја  
} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одгово 
е показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окр 
му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук 
говољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда  
, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — форму 
утом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски вр 
ије.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ ко 
јпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва  
финиратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацив 
ју.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло 
анко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Б 
ао локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S 
апослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде по 
 што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакат 
емена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати исписане листове.{S} Било их је 
 перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет 
рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатс 
 дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по  
> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> < 
гова намера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца из 
/p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напре 
ити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се 
против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког сл 
а би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ по 
 гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је ма 
о околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к 
, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње 
учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто вели 
 па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} Посл 
 је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати. 
Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему до 
> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је 
би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по  
олима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били 
ји’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S}  
о.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госп 
ућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамо 
како је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко 
нас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</ 
нзације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим 
на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, 
 и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има 
 то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погл 
Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету 
етом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Друга ј 
а.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веро 
а он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то 
<p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији. 
толицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек ш 
се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изгл 
е свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л 
и за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку  
ла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за гот 
воју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и 
 добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово п 
и’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад до 
ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем но 
 две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Ра 
аво да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«< 
 гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb n="105" /> <p>Оп 
у са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања 
и један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер  
брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и об 
/p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком 
ности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорци 
тац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив,  
<p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве наклоности 
ам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb 
о, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја о 
допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и 
ујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S 
} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу,  
а жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«< 
 као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко  
ривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Ха 
и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржа 
ног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју  
искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул  
адовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; н 
биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Он 
ве зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S 
рекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми  
здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око т 
олико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно  
на уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S}  
не; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мор 
} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се  
S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као  
вде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме 
 тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега како 
а зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има  
, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се,  
а великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, 
 на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> < 
дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за 
<p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} 
.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њи 
год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца де 
а је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуш 
ој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне,  
ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ће 
лка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим че 
е Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бр 
у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако 
 При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег 
целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривић 
 и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, н 
 мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, о 
оље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на 
ади Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја чо 
т намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад чов 
 стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ ст 
нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам ч 
гнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ г 
 прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{ 
у једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја 
де.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>О 
 писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да ј 
 n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видил 
, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати је 
 дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Ч 
/head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су 
 Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово ј 
’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек ми 
оди ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држ 
ође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пас 
о га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> 
на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Припове 
 Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сум 
омињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и  
 ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако п 
енске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се д 
и, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јо 
пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S}  
ано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г 
} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{ 
ерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и 
ди доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали 
а кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на ба 
лку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Д 
 крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој  
д на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу 
анпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у ш 
ја.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине 
 прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго  
то за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у нов 
је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плака 
нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него  
еме, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и  
једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Руниће 
ла, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до к 
о се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо 
 онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину нар 
шим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да 
свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за 
ћа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради;  
е дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз п 
па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре по 
д овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} П 
јатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне  
оја је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Пону 
и доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прили 
екамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милос 
ови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами,  
ћ и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то го 
т на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{ 
Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку чест 
чера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Грив 
амо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Г 
у декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две нед 
и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добр 
и у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног  
да стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја о 
мом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошт 
е дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући 
вом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота св 
 се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће 
ика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо 
 Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развесе 
.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, 
утра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандл 
лија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»И 
спођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»М 
раво спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на стра 
— Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слуша 
 Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Ми 
 од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу  
 је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што  
n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су на 
Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Пита 
ро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутр 
p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до р 
, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити  
ове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пу 
есело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{ 
ас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> < 
собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један  
{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ств 
докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу крими 
уцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне. 
 забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је  
са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ће 
е у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо 
{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39 
тар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{ 
ли.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо мат 
ју се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу сто 
ог човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу  
рила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући 
отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему нов 
ди бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још у 
етнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фа 
ећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места 
риповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно 
анику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опас 
 расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалењ 
напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бави 
у са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саве 
ивић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде ос 
фитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није м 
ећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим 
n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку не 
S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на  
ска и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш  
 да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут ст 
е била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама  
ме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, и 
е стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност оп 
и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми 
{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позив 
од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, 
вој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче  
 изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, до 
убезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и гла 
том поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чи 
ком граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави аст 
еволуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на  
о су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања толико време прође, а још ни 
кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се  
на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила 
у, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест кра 
кав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је 
само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце  
и стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа. 
уге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кол 
> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горњ 
> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата,  
 — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} 
ле морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пирин 
мао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло,  
ције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим послов 
демо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо 
атија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу 
 мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо  
а кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешт 
Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш доб 
из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов м 
мо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног с 
смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, 
с задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фу 
а бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како 
омислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само д 
»О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао  
 унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</ 
перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је 
вчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини позн 
е, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писа 
тво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад на 
и.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло 
кви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на  
о разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши 
и кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>» 
} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет 
сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо луп 
о се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Н 
 Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте н 
дар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне ви 
} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо  
и; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо 
и, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — 
ни од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се 
но.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се  
ешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим,  
 па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати. 
ам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, б 
 ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами 
 смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S 
!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас о 
 било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загреја 
и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по 
.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p> 
и.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то најб 
 нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами 
 чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; зна 
, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном 
уга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру  
а.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокре 
дравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е 
{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{ 
ио!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бака 
, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«< 
нко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица 
а ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселит 
одило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави,  
а је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелк 
вости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, 
питаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом 
 да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети,  
милијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ј 
лка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка од 
у сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође  
равао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Ч 
е могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Да 
и, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у 
ојешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да  
и.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> < 
енске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође. 
и срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а друг 
о тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним 
 Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ неш 
у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са р 
пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је 
авати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени. 
раг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} П 
ија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наје 
код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S}  
ију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа  
ад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси  
слим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја  
; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика« 
 Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофи 
ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а 
утим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издрж 
 по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја 
на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу с 
форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама  
 је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p> 
 тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити? 
велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцер 
он, којега <title>Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’  
је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су св 
кунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима је назначено 
ђу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући  
} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: изразим  
рам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добр 
 је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и  
дне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано туто 
ави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако б 
ц — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, п 
 <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу 
де, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к  
 напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером  
рија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после под 
с милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н 
сподара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-дв 
 имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом 
аја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јел 
 <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до че 
ко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почитајема фра 
 допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад  
, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у 
 ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјав 
које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам  
 отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јук 
најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi> 
не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да 
а мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправ 
} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p 
и интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што тре 
силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p> 
ш која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та и 
ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог 
/p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и  
што особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео 
поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он 
 <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате 
ки да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Ка 
емо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S 
о стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка вид 
гну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувањ 
на рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и јед 
удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која ј 
анко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа др 
 је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, је 
> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жус 
{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> 
е здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова 
супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме 
 понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам  
л’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} К 
 све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то 
 највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} П 
днако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају 
 глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе дол 
о, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распи 
д познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жен 
ко сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико  
ајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављу 
p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком п 
уздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо г 
ом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Д 
изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{ 
напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволит 
сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљуће 
кај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и ту 
 ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер 
на не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, 
ка једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје 
ати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем с 
м се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива,  
зе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту  
аша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан с 
га, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло  
не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер  
 но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да 
млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура инта 
идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја  
м шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем о 
ко ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крште 
кво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у 
дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпор 
ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} К 
 ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ни 
преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се позна 
људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор не 
пред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, изда 
} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} О 
 год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љ 
ласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелк 
ривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен,  
p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S 
о.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</ 
S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме 
тива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од 
дна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и т 
ере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му о 
во или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћ 
нић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште! 
 је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под  
 мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једн 
сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потр 
богом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{ 
ана, нисмо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> <note xml:id="SRP18630 
 Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре  
 зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} 
ента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек. 
 и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо ка 
а, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога з 
?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати,  
е нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени ј 
оје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се с 
Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једн 
е Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта  
о малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно  
ућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имад 
ког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за не 
онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријатељство, па онда  
кад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другов 
торише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зор 
други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар  
 пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он 
ајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљ 
собито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај њ 
т, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим  
а лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто ср 
интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чуј 
госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и 
до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> < 
ање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше д 
 кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Пр 
о је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижим 
 бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њ 
: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и о 
ст кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раск 
— Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним млад 
ине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио  
ажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то прик 
 се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно сол 
> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, нем 
буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, си 
 чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као 
т.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекећ 
мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе  
давала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не ј 
ће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кос 
{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели ве 
дан другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет ни 
 је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орл 
аво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; 
p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фра 
ћ и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо до 
ој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их М 
питство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варош 
о; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како с 
0_C2.1"> <head>I</head> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се то допад 
 баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Госпо 
роводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и  
стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам  
 <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се  
ито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ 
имо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, го 
 што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомиња 
 ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овд 
и је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад м 
SRP18630_C1.1"> <head>I</head> <p>Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру зва 
 <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте  
овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} А 
p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољу 
озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изв 
ређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једн 
>»Немојте, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; 
ашамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} 
 мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево 
жим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за 
е устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад м 
Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер госп 
е из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S 
’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Десић.</p> < 
»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго м 
собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињат 
ек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први  
еља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало  
дравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на 
 одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p 
 <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <div type="c 
о ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га 
на прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друшт 
женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код 
n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја са 
дан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p>  
ити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдун 
ирода каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века. 
на каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, вид 
Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Г 
<p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да  
ранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на пу 
Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо  
а знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођ 
странама; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и доб 
{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту 
ур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Ниј 
 целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фи 
, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабиров 
а, контракта, тестамената, регрутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, пр 
 два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У прво 
ође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па 
ма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи чит 
смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили  
оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли 
витељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћ 
ородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак 
киња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни  
илостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако нај 
} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам м 
плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Ч 
е кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо 
p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам 
ер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па 
 кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не мо 
и били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>» 
 на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подво 
 пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код 
ранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једн 
и крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S}  
 не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к оглед 
је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта  
ти, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нара 
о се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и 
е весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче  
остисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би 
{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијем 
кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Мал 
лење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После о 
з кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини креве 
у.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ 
ткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу 
че лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преп 
о те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
а опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н 
изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и ш 
м супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титул 
ођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јел 
немо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и  
је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; 
Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и  
за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S 
, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо ви 
ни гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше  
 фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{ 
 водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако 
ке године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо к 
побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну от 
џеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпу 
д сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стра 
ожимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Н 
ре и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S 
ужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да н 
удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она  
би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гд 
а памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Ми 
им се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрин 
њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли неће 
о из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S}  
ати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад 
 исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела на 
жемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путе 
тар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пи 
p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му 
и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет 
ућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао ка 
ка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо  
ене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мен 
то сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{ 
тори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитаци 
ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја по 
.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интере 
м и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.« 
} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; не 
 Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми н 
на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи сл 
 Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S}  
лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не  
 Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а  
S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са д 
д гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пун 
наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, шт 
, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је 
нџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здр 
сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да В 
 несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост  
 је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађен 
мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико 
Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гл 
а мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којеш 
 и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови 
Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, н 
е мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог 
ажно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам каже 
кој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p> 
жио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, ос 
ола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ вед 
е опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па 
ћ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се оч 
вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задрж 
едан Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S}  
 је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако 
ику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то з 
и.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добић 
 стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n= 
Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски д 
то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућ 
коро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{ 
S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бран 
 играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан 
ривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и 
Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се 
ма.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S 
Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар  
 ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у св 
p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провесе 
је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«< 
биком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да 
у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка о 
— стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као 
Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p> 
од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{ 
демо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко  
емо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му 
, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду  
 не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> 
аква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном д 
је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку 
н смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грл 
 <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро 
смо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type="chapter"  
ам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене не 
прашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек 
p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је в 
риљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Деси 
ан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца  
, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него 
> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S}  
, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше фин 
 звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, 
убили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>С 
 ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду п 
 јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати,  
овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема виш 
.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљин 
не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то 
«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S 
а Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су на 
овара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали б 
 у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи сп 
ас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разуз 
 се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на д 
 па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисм 
и је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар 
 спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и д 
, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је  
когнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около  
 нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна 
умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{ 
а.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p> 
пођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи на 
 не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S 
оси.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу 
ству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путо 
у.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Б 
 да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, 
} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави  
а онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друш 
оримо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p> 
ој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју 
 каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе 
ако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође врем 
одужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо 
— рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> < 
} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за руча 
 негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келн 
а памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пред обрштера.{S 
о је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Са 
ки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђа 
д кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бран 
смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли  
<p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију,  
="SRP18630_C1.5"> <head>V</head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредит 
илете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, 
амо нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим д 
.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста  
, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође с 
Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам каз 
 је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако 
е и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако  
 онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Ст 
нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо д 
 Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима ј 
{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима 
о њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, сам 
жали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту сва 
Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја гос 
поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њим 
и, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам примет 
ти.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њ 
шег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедам 
у.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, прод 
а нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пен 
дан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода о 
ђи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, ка 
b n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал 
одина?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли  
S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого по 
разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они н 
.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљав 
, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике 
мо да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега,  
е био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се 
ет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, как 
м страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је  
ко досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разв 
{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, ш 
нку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и 
 милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет 
ој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико месец 
о ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{ 
ковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Св 
ек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису  
 је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године ариш 
региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу,  
ио је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога 
{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свил 
ајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не 
{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато насле 
ек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како б 
рограму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место с 
ој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а  
довац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} О 
а ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу  
ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не б 
оја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарск 
у га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свак 
 Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут ч 
т вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се ман 
је нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао 
обра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру пр 
а као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: кој 
 није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ на 
/p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну 
ике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комп 
 наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, је 
ер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мор 
м клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку  
је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} 
ва дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} 
сићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, с 
де милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S}  
, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми 
ра послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напиш 
ка добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цван 
, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо са 
ам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пал 
>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци 
 служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи. 
мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно про 
весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, баја 
>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп вел 
едала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам 
p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег 
мрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S}  
речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интерес 
ао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем с 
м пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било тако 
ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од н 
е.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашт 
 курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Та 
 почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани 
 је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S 
ли.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкч 
 дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већ 
д опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{ 
ију и постати свештеником, могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве  
 готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно 
6" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и бол 
 не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{ 
 синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ 
осно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима п 
а Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као б 
по поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам т 
 га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Је 
 тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосу 
ошћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је  
еколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реш 
p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Ц 
једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му обра 
жава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и род 
тступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, само јед 
позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натр 
ем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка 
тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{ 
човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном раз 
ела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто  
евет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан з 
авковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По це 
и забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из 
сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер ј 
лави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију 
сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити к 
 јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе промет 
/p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер ч 
>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за н 
воју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта дост 
реда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго  
во, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка н 
а задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам г 
ти. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфа 
ти веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да б 
{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким па 
 ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам од 
 пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лут 
 као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> 
ж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај у 
предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па п 
шт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита са 
 из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и 
но одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уред 
 сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја  
састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкал 
ло, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео  
 <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фа 
ко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете 
са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у п 
 опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушким 
ем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p 
!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ к 
м су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S 
 добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се сла 
; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но 
 кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш,  
>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш ју 
м да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу 
ветске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље 
града ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</ 
и.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе р 
Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем т 
, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је бил 
S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на 
одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут  
 сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ в 
нам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи. 
ције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју м 
тета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика 
м био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети мог 
на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па 
 фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; 
ји је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фр 
товати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло  
пицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељс 
, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицеф 
ре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, 
о код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек 
р.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но проф 
азати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не ус 
еј, гди треба после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је  
гнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет  
о, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о ником д 
разно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јо 
дило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног  
олудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранк 
а месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге,  
е тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори мо 
 могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да жи 
{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два 
ш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом прил 
је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то стање, па м 
кала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је треба 
а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у ј 
ути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла  
 јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml: 
 га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и 
/p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те какв 
ника извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, 
о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службо 
сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише 
била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у го 
о ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пре 
 пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S 
кав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не  
, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам ве 
 по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, ве 
 тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа ш 
а заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо  
ед све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива 
рима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво превар 
 које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за жени 
ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и,  
 може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, бра 
 је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене 
наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми  
 сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам 
о други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ниш 
е сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, 
 за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{ 
<p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, бе 
оспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађ 
} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ рас 
е већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се  
ић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од 
<p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро 
љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каж 
аканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, д 
лаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} На 
 је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам са 
 нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливиј 
пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже д 
 готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нис 
његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, п 
озна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с  
не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане с 
инити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина к 
сти.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бр 
аника је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одран 
ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то приста 
ам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ м 
де пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом  
; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ 
о дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два ме 
ро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти 
>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја 
{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам  
било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у пи 
ве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па 
S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p 
мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} 
олео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а с 
.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није  
 моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и во 
едаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време пева 
овор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво пог 
 да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу 
, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени 
} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмај 
па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} 
р испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S 
нде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Мор 
Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити 
постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја 
еч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има  
аво, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чу 
<p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићк 
 пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фрт 
а седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш мат 
т запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкал 
оследњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет  
њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем 
овић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се  
есковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти  
им долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет нав 
 па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчи 
говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да 
ају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Б 
ржати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагањ 
разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом ж 
раге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје,  
иву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бр 
о, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — 
је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га во 
анка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Ка 
чаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопшт 
 те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи 
ва; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче. 
ра и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе кувар 
 шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго т 
/p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ баре 
ар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту 
ратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и сп 
арија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и км 
то је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем 
к, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да 
p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па 
ранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми 
младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао ј 
и је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све  
вом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад бил 
p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фрушт 
 какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти ж 
 већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; а 
те ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко  
Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па 
 па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За  
бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и 
 ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру  
ожеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је  
р.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па  
кви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја ма 
ли једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића 
а се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо  
нда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време пр 
 у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Т 
оље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би 
а њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је к 
епи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се о 
, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жало 
 женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бурге 
рен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачкови 
уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати с 
тог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годиш 
 речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио 
ам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билду 
оба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се з 
је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде к 
ан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p>  
>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, 
даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> <div typ 
 руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi 
 предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ниш 
опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, к 
и дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> о  
илистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој  
S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«</p>  
а кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као ш 
ер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинит 
 све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-т 
 Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S}  
 Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљ 
о оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом б 
ар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га с 
било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га 
а сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао! 
љавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Ид 
м на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ј 
љи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на 
ирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке 
мо смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достаја 
p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у ци 
 понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Л 
it="subSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ св 
} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми  
хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика 
ма овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па он 
онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове  
дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт др 
га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свир 
 се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Та 
ору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико госп 
 Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад 
лики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност пр 
е ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је по 
ет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели  
нако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари плака 
о насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си срце бољ 
ет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пит 
{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирал 
 Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ов 
и смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у г 
гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чуди 
м тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четр 
 осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати 
аведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је 
сати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатн 
просио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да ј 
ије тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, зако 
>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он м 
исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ дво 
овратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гр 
аки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Х 
да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’о 
 тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља 
р, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вади 
ком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју  
етирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. 
овианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође 
ја.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си  
з јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много ис 
о, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто 
 извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и извршите 
ли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочи 
ваца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас осл 
 сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са та 
 сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале вод 
друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се ве 
јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито жен 
дели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догод 
ља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни  
 нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо 
жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а чове 
рош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју кра 
ама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће 
S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу слу 
та, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати  
 јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку по 
 има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад д 
о, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до  
лада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу 
ају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«< 
Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Н 
арити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што 
 долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите 
А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код о 
 да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет 
међу стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Не 
о шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, п 
иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудров 
, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у  
 млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у поче 
ћ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и б 
и су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче  
ви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољ 
Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого р 
p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, 
Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре 
не је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; б 
 <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том сре 
сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дођ 
ће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба с 
 тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, 
ковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, п 
 имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме  
икад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никака 
Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишеност 
се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми  
у мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мо 
шки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога с 
пет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год 
тву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић н 
 па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p> 
нпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље вод 
место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод 
као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дам 
рлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам о 
.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Г 
гледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш 
Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостив 
отелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, к 
 носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па ко 
</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p> 
{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот. 
дно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код 
 све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чу 
не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку 
, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{ 
 очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповед 
о нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помог 
а се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То с 
е ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи 
вићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напу 
дежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног ду 
 пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је неп 
пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у  
и прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, окол 
{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бра 
>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и  
твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам  
је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се с 
истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се бе 
анко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињ 
ао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај,  
ој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогн 
и’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одгова 
купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лако 
 што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је к 
лим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Мора 
 ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му к 
: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио. 
курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена. 
овић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранк 
ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би 
па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, д 
едне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем дев 
ткако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико годи 
а паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људ 
да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удо 
кав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> 
јемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићк 
и, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб... 
 испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није 
 капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женск 
з свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, к 
 два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили рук 
ити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну р 
то паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да пост 
изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика 
роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздиса 
ка поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бр 
ротиван Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да пол 
 план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у теат 
, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У 
си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но са 
р, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма рас 
 у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо јед 
вићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже с 
 шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће д 
исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна,  
</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« 
рберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је кур 
тали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интерес 
 Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није. 
уо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа 
рао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песни 
је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржав 
рео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Нап 
 Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се зад 
јића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па јо 
азговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се да 
ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забу 
и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време д 
а комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао 
ти.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, 
им, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим 
нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а о 
леду, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, 
S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се 
 бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на промена 
 деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико им 
т омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да 
шерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у к 
е око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ни 
па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види ба 
рван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света. 
остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија  
алити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није  
а нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз,  
у, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећ 
 са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао 
био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре д 
за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрз 
се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Пра 
 школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу  
и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па ин 
ћ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на 
.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође 
{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очи 
није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, 
а га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод ру 
љу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо  
подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ниш 
отри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изво 
, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види  
и час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После 
 опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја 
 и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Ко 
о Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’,  
не.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год 
е због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности ку 
 Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{ 
о тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је н 
ега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p 
S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да пос 
</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго траја 
ешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике о 
»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се 
ма доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за  
 већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче нап 
; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је  
 Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важни 
нка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> 
мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе о 
 стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара м 
 животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ 
а све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на св 
морати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитаниј 
ав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, н 
 смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног  
 си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани  
срет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му ни 
.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сиг 
ар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чу 
p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мисли 
</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>» 
 би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује д 
дим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’,  
ваца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не мож 
шкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развест 
љан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић 
оворити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам  
човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S 
ао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си м 
век, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{ 
>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, 
ва, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнај 
спођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побе 
ију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада мож 
 нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{ 
е Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ла 
хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се н 
 кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је не 
к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто  
спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад 
а нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и 
.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између о 
ио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га ј 
Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бр 
} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све в 
а ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику 
а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешт 
челе се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем,  
узини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам 
еш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао 
љно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S 
е топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је пос 
свим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктор 
је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа же 
л’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва ч 
то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се т 
" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је нез 
 бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S 
гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ак 
, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> св 
ет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем о 
ега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бран 
имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но 
о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој  
ам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, им 
да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње  
ори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако  
а тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећ 
 су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу 
шног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на вр 
S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако 
но не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојиц 
ко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и оде 
 Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S 
днаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је 
аларест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, 
ацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све т 
 мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ент 
 да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био л 
} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{ 
 била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико  
ица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долази 
стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допад 
а, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је  
 све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, к 
одагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене п 
ећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Ка 
сто определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није р 
љ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и 
ошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле 
није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p> 
се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој  
ше њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ н 
ад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблато 
ти.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да н 
а им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у госпо 
{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу. 
еће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
 њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пит 
леди на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферле 
 гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни би 
наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније. 
ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту  
о.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју водениц 
е и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви с 
налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p 
штанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> < 
ог и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S 
} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>» 
 је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам. 
 пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да н 
д је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао т 
а пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови:  
, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ он 
ни је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ј 
 да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће 
ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S 
унић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцре 
лугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« » 
 Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у 
 <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек мо 
S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде до 
’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну шта 
пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета 
је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Мари 
 да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два м 
Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није  
 може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је 
 носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са т 
.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пи 
то чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се нажд 
 не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће дон 
ди који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од ве 
исокоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо  
 доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја д 
 за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S 
и Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена н 
мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — 
је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље,  
уре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се  
ојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да  
м, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који 
вој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика у 
ранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допа 
богом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па 
 се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле  
е нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абен 
 да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати  
Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их позд 
и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сир 
л’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што 
p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући  
ти.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има љу 
ладе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалети 
ме.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем  
ћу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S 
ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да м 
да женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; вел 
еше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли  
толико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: » 
гару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млог 
да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’  
лико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог в 
</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом мест 
е здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је ве 
више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S}  
} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него,  
ћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој б 
ју нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S 
ри?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика сва 
?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у б 
емо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га по 
 љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила са 
 мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ћ 
уповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет н 
.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ з 
ери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слобод 
 Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај н 
 само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја 
шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан  
о писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасви 
зват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и м 
а, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање гов 
а једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуг 
о почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Проф 
 и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их ча 
це као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а  
сим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не  
а су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина 
<p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то м 
и, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш х 
и и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти  
»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта  
и какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта т 
адујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбу 
се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њег 
аку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар 
<p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја  
Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{ 
S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на 
 пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визи 
ашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас 
S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан На 
хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па п 
<p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре ле 
 све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама ње 
вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но  
ант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг  
ебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но м 
жи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати 
 бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод н 
ђу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово 
и на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта гов 
сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, н 
тану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас  
ма онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, к 
 вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их в 
кругу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’  
а, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шт 
л’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега 
"181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује с 
 се неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она 
 Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва с 
е се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад са 
 ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за м 
од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изг 
и, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав от 
аде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била,  
меном не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, ш 
ек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој 
ир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећ 
еха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата 
б.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као страну го 
брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви 
ве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да  
асвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханик 
аш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се зап 
ива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А позн 
 <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p>  
 да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} 
ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноб 
ну се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све 
 могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу са 
л’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосутра с 
ло.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи 
>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овако 
, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бран 
 нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}20 
ој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па  
се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без  
ма упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се по 
S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</ 
ћна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неп 
аје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и так 
ињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало 
каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој до 
о тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је  
 политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може с 
чао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то 
сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сирома 
ет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Б 
ођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што  
о?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два с 
ити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> 
е ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени 
е, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удо 
младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог 
</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису  
е он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нис 
и доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би в 
 се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо 
за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, о 
 и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранк 
p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То  
 друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»П 
Преузвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не до 
тајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда ул 
 либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади 
од пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но н 
ве оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па  
Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила 
е и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се до 
јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S}  
та не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се катка 
шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p 
де бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћ 
а, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој 
ку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати 
ћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и 
ј брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и  
тар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’  
се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} 
«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, т 
због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан ма 
{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било посл 
 туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео 
 па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, 
д се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а п 
занаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p 
ан ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <p 
 човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао са 
је променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу 
ан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита  
, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, сам 
 кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њ 
анити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислит 
видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Н 
а који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука  
 но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S 
и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамте 
спитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па м 
покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку 
смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око  
 <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо звани 
 је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паулина”< 
ава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто  
Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p 
јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> < 
Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, 
е могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран 
 пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто  
буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па 
 ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; 
знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није 
живити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је пре 
опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили 
м Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер 
тане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио р 
ога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и а 
«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа  
љиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у п 
 не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз 
 дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти иск 
оста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити 
имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чис 
вет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, 
, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То ј 
ад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за ру 
ркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи н 
 је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’  
ио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у б 
хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Про 
, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи 
" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго 
лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало ј 
роси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шт 
селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти 
а.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код н 
, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца  
ј чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не позн 
 га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Он 
ју показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда о 
 куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опклад 
он окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде,  
Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Б 
 ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«< 
па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Г 
S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошт 
дма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим,  
тање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан 
 пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p 
сно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ ц 
 од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Поч 
ва и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, 
стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ру 
јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић 
а њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Ниј 
млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер  
ош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; 
а и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за м 
до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао 
лена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце н 
 ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ к 
двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од т 
година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било,  
> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p 
во.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против  
 Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они  
 дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако ч 
, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство о 
се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо ф 
еш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да 
и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе 
ер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p>  
огу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ј 
</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Д 
е све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек  
’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се преп 
н ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољ 
 њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији  
е Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допус 
 она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писар 
ана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуд 
 Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но  
 недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је з 
уга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, к 
путници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} 
аке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се  
 већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски п 
 први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам с 
.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене 
 га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадов 
ре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђе 
/> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.< 
ари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по 
.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госп 
не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекн 
 ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као  
ни су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегмат 
 садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прам 
ао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и  
ом љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква ка 
како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гушт 
«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са  
цама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака ј 
 и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и  
 над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’  
зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново п 
 поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јоха 
S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трп 
</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и неп 
бито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, 
 одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са вел 
тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, 
м ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми  
> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велик 
p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чи 
уди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам в 
} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран чове 
мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да  
оли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коњ 
м ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Ч 
де и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но  
од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади? 
ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године  
 који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићк 
а сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, 
у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо друго 
инио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало по 
ли, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав 
су на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> 
ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> < 
а то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>А 
у задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар пре 
у, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом 
 и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Е 
а тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле,  
Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о 
 премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу ту 
ро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сам 
рест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то 
Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врл 
лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом  
у, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, п 
 напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; В 
самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало пом 
ашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-дв 
 из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да м 
навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте  
арва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни 
 Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} 
 Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам с 
о вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то св 
ако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Б 
 нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</ 
одове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе  
озне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафа 
, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде н 
S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрај 
им се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ 
 му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да см 
p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући  
и је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео ви 
 милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни 
ема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љуб 
p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни 
н се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је  
л’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред све 
о родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог чо 
ишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, 
авитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му 
</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисл 
до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, 
која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву з 
} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш прав 
нкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не тр 
 познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад 
 сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њо 
личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један л 
 и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на 
дати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, 
руге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љ 
седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранк 
и никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што  
све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала м 
рхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда  
 хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па  
епречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје  
чи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извинит 
> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад ц 
> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запит 
е честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве  
у.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљ 
е на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао  
сићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на ми 
штене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И 
бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, к 
 Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Б 
онфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S}  
приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања 
.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разгов 
 вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да н 
за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p> 
</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан 
ичић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па оп 
морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове  
’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»П 
ли ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на  
 бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и 
 луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ко 
д заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи 
ајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нам 
ате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину. 
ка, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Стра 
 он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Бел 
стан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал 
 Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang 
ица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо  
ог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S 
} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо 
жем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до кој 
у ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јо 
 тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> < 
вредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су  
.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да к 
и се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рун 
 можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога 
бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као б 
ео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ пребо 
онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на св 
 дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме 
 <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не  
 из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и  
ники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ н 
и, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да  
интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахер 
зјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да п 
ики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је  
ле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Ч 
ки гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђ 
На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио 
 срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред свето 
>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни прот 
 самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот вод 
 економију надглеђује, појетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задово 
ге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је сл 
а, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности  
{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт ни 
која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Ве 
 мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се  
ија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива,  
Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем 
 се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и к 
ен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то  
у утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да  
 је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух  
мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке ви 
о ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта л 
пођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и каж 
 учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, је 
ћ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и п 
к који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разг 
се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p>  
да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> 
мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне 
 моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим  
да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија  
овати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p 
 декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи  
не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко вр 
 то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти с 
га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се зад 
 <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S}  
 свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петло 
м рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново пр 
та.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, 
нку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу 
оваца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се 
елком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту 
ни и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Р 
а добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој другарици, ова опет.. 
 њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте с 
љ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду п 
судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисм 
те јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте  
фировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«< 
 наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шп 
амо немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у 
 плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Зам 
 ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гај 
жљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу прир 
бречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умр 
ије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.2 
најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг тол 
ића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p>  
 најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном г 
м и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети 
ек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толи 
анике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у 
 /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са 
 да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{ 
 ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>» 
чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас,  
ио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљено 
 се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} А 
марка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам 
да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептор 
њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Каж 
 сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шт 
е, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било та 
е покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ 
, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушат 
фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада р 
 прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писа 
{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S 
и, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од рад 
вковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и усели 
 мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Зн 
ди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док терми 
ков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију 
ен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да з 
 Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бац 
а што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к ње 
 на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, н 
а.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намоли 
ово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ х 
 га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе ка 
м се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фиг 
 <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша ку 
Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p 
па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да на 
 да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би тре 
план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ак 
етла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић 
« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен пото 
p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек 
S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одм 
од, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S}  
се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако  
аше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна  
еговој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, 
та га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одгов 
 руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да  
ад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се  
е, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да н 
ну отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га 
и да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је  
а’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онд 
творени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг 
 јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то ј 
«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не  
и није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успор 
ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квар 
и се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом талент 
Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свак 
е већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но 
 изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, 
а?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> < 
 те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао 
ружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све м 
е у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шу 
сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куц 
S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ћ 
 Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи оставље 
 плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду 
 је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће лис 
о, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма  
 почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на  
.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се  
 <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га  
омоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко  
идим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја 
ара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни раз 
 одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати 
ија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путници 
о још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управит 
сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд  
ичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p>  
 наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Он 
и, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш ка 
 се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, м 
 из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај 
па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> < 
добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет 
је ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трош 
а ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастн 
{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био 
после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије п 
е стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад тр 
ако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p> 
Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: н 
а је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче ка 
ати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па  
чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синов 
 дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог му 
ранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на ст 
 ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код  
азберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди. 
о сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па  
иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код к 
 Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали 
 да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, баци 
 као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам  
 слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго 
нде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора д 
.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па 
е правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба  
 онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је  
 гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} 
а; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а м 
 л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили? 
ити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; д 
Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда от 
гао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта 
 се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао н 
лела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвова 
вар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и т 
у, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она 
 каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{ 
 једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад јед 
 и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане  
и.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Д 
 мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је ле 
у једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре  
p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот  
’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је 
ти, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати 
 доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и са 
а сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао,  
недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la">consilium a 
ем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пач 
ао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p>  
 кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства  
 ја морам имати млого магнетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и л 
мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Гос 
те ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девој 
 није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоно 
да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде. 
шио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч. 
/p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинит 
у је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком 
’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, м 
 ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садаш 
е догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’  
имо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да ч 
 на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не пров 
оћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла. 
о измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде р 
тор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управи 
ј свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само о 
нила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S 
ази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабо 
и, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите 
гије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{ 
аборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека  
не од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер о 
ве, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почн 
 једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав  
 Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се 
оће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ ч 
.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми 
, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић и 
.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S 
 тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац как 
ек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходат 
 дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ дол 
икуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био 
оле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки  
ега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> < 
 то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер у 
да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда 
ју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад 
 је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> < 
} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пу 
анком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка  
, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не л 
/p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не 
ти, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим 
непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте с 
то у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар  
очела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом по 
м тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро 
н на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде 
шт’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство изб 
е не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми би 
кад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту 
 му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише 
 изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго н 
и хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} О 
и, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда  
 учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија  
о: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да 
ијатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по  
лио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца и 
аћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p 
ирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не 
.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест са 
ио.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десе 
 осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Неста 
} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S}  
а триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и че 
ужна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како ни 
 не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говор 
 »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни сп 
к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, д 
д Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, 
ајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца,  
мем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} В 
ругом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А  
колико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</ 
елом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће он 
кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути 
често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са 
аравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме ота 
обро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико ко 
а почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетк 
е испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне  
игурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.« 
е хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морал 
„Почитајема фрајлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђе 
сле салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија 
е му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло  
о и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, 
кајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо  
ка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је 
 си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта 
е.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг 
> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне 
и с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде п 
, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас д 
анирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Жив 
ва, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту 
амо, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?« 
овић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић о 
ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкат 
га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф 
крива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубв 
данпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би з 
<p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод  
/p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, је 
у моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпри 
мо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, па 
е би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, з 
, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу 
ика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је так 
.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску 
!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да 
ти.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> < 
дим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденб 
 је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Х 
оведао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако до 
едали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та мож 
воје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није виш 
та преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страд 
ли су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови  
м последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапу 
 ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле,  
кровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преп 
и, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb  
ородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у 
и угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; ут 
д они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили  
ком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док с 
о сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим д 
 боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа м 
 Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утеше 
а те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, тв 
о су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш 
о славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам би 
е се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радо 
о весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад п 
нко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима сто 
гледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, н 
 празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати пра 
траг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде ц 
ати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт  
вирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, 
ић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је в 
ворити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад један 
истократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ позн 
аш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју 
} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан пока 
да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу траж 
 густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозв 
 је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе дове 
 да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачк 
е, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рање 
, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога с 
шта.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми м 
здизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрај 
 Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па п 
«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зн 
боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па  
та Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да  
о имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога ш 
p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао 
 па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности  
е ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати 
же, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то ј 
ву моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер 
је дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је гото 
ва грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда 
крутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њ 
је главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого 
особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су ж 
 од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ  
ила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им 
то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Ко 
 сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено  
ићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл 
 се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, п 
ку бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад  
ек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао 
ви непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим  
му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очи 
а соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет год 
ахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да  
 да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ шт 
зала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и д 
 у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се о 
ом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само  
а у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женск 
есић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>» 
не срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од не 
богатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S}  
а сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а  
ео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на 
е хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити 
се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бада 
.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а  
олини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на 
ој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза 
двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те 
мислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да  
апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још 
то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и т 
а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудит 
{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, по 
{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други к 
 ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп,  
 имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могл 
S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ј 
мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зид 
ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и  
ену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Пре 
ог изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рек 
 није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачк 
о прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два 
ремда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, те 
 је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} От 
даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и  
> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за наше 
ама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од ш 
ор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доис 
 трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може 
шији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па 
прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фрушту 
/p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га в 
јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда чита 
ада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је би 
цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p> 
осле већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у каф 
ања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда 
<p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика х 
уну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за  
ми.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као  
{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си,  
>Лаура Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потраж 
/p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо  
Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: т 
лаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић ни 
и што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им 
о је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда нећ 
Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седн 
јем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклева 
>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да теб 
} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! де 
тима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> 
 о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам пам 
убав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем ка 
и да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прам 
квом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви ст 
 у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао  
спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива 
р живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измиго 
но чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја 
твар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} 
араон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков  
 могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пал 
 да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити;  
и, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Зв 
 служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме п 
деву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ 
 да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Ч 
Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га 
е нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По 
ао што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледа 
 Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па  
 издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје  
и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се 
{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом д 
смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом е 
енуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S 
и, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чи 
, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и  
м немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не  
калашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо зва 
p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти зн 
да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да инш 
ли.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољ 
ивић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удр 
е, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби ка 
а је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Ча 
ик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела гово 
<p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу 
и то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло до 
ори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже  
код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и 
рав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га 
е воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{ 
убави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ з 
о му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне  
те љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато  
арају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се  
ре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно 
p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш,  
ао што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја зв 
е.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванред 
{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо го 
</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви с 
 n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада  
ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је 
ам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И 
ринципала сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код ку 
ико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ 
нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бра 
водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да 
 уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш к 
а тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p 
плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три  
p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у д 
 Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са м 
вицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмур 
којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан за 
Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није 
ве младе унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћ 
бро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као  
тра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког бу 
ено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако мол 
мо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушким 
 то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако 
ом и <pb n="14" /> душевном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А 
убрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић,  
лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао  
то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хус 
а; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове ле 
све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слобод 
.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ни 
<p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборави 
је био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала  
 сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чуд 
 на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па 
 <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту 
ексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојк 
>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил 
{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газ 
 одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по  
вљао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он др 
болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се 
, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и др 
ја не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врет 
логе тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, доб 
; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</ 
 које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу! 
S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет за 
 сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се п 
лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде  
 сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други дел 
тву«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа 
, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петко 
 даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису н 
 млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад 
.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се на 
могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Б 
 због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже м 
као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не 
/p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> < 
ањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу ра 
 ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај на 
ла лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.< 
 но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од ж 
му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, п 
ила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим  
ави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S 
_C2.3"> <head>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гр 
смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу,  
 друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли. 
зити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај ис 
 с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и ру 
 у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају у 
У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је н 
авила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да 
би ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже 
ио клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, п 
ead>XII</head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није 
а и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бр 
да.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, мор 
гора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бо 
екша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докт 
к игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја воле 
 Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва 
е може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради  
ко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни р 
 дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје  
је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао.  
смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави,  
њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на д 
, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет  
о ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њи 
ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш 
ника од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке  
/p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ;  
згоде оставио је место своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени 
ити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, шт 
ане мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>К 
е прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Моли 
живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје за 
ва све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у  
нку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује ш 
не воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити ш 
о знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише н 
и трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с 
 са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави вар 
p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош мо 
имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце  
м кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запи 
, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с 
вог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, 
стане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу ј 
било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда оп 
озиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Б 
ти не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни са 
 молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповеди 
} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учи 
е нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознам 
од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1. 
е највеће задовољство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у с 
управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бр 
д картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме  
<head>IV</head> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не см 
и ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управ 
ти за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, а 
Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напо 
?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом раз 
а ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпо 
а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад 
њу детињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напосле 
чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем,  
шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана  
мо накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити,  
о с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њ 
, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо д 
ем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим пок 
ви врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу кого 
а он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у  
 ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гл 
те, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> < 
ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, келнер дође.{S} Ја запов 
а извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а 
а се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде  
И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ст 
 да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију. 
 не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> < 
Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ 
 све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад  
ење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стра 
/p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем  
p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>С 
 треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П 
S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за биле 
самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече  
, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </qu 
де бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; од 
каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И 
акове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја та 
и оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу 
 Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави 
="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> 
нети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико 
 да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљи 
жи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живо 
толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог чове 
 Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{ 
аљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, п 
ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је би 
о ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жен 
е дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно  
ним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата с 
 он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како  
мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да с 
и’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је д 
 категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врл 
уди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета 
 <head>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и њ 
ткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирца 
 је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ с 
нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена 
ивити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> < 
омцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По  
није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не з 
ђу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери 
јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, с 
 па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић са својом с 
људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени 
о с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет 
<p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Пис 
 није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га  
а; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још 
о пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} Види 
 зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје,  
 с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам да 
јмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера  
т уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катаст 
> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код к 
изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика  
уће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Го 
<p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фун 
ики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се н 
го и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" / 
 она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад ве 
ако не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетк 
еку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај  
неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бра 
а мене, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту ј 
 Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не  
на се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да пи 
ал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то  
ном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школ 
сим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију до 
е нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад 
и за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне  
з дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је 
 на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруг 
а све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е,  
 футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} 
 сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водо 
ам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.« 
је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се от 
екан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јед 
аповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједар 
 старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни  
ју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја има 
ке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грациј 
.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица 
алерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од 
ко и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге 
 се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме о 
дма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пли 
т новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза 
грту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код пр 
 иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно о 
, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но чест 
, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и 
 то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам 
 читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали  
 Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} 
век који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и  
тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне с 
e Sevigné</hi></foreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео д 
ићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланк 
.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити ни 
е избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} С 
оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама забављао.</p> <p>Но куратор 
ади.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети 
носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</ 
мателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје прес 
ве на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има дв 
S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лау 
 је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призре 
в тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Н 
е и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и дру 
n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, е 
 кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад  
д ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одмор 
ји се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце  
а.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се к 
јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољ 
луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван варош 
е нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га чи 
, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко ми 
седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе,  
 и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи 
вешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и от 
 следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у  
ато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, о 
 јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас  
, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у споме 
 ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алф 
 француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi>Madame de Sevigné</h 
 се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге 
ива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, пара 
мо да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да  
квог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је осо 
и довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ћ 
је се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела 
и.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, 
ш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана 
 а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као ба 
 ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на  
 заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Га 
анко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, ре 
ака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала  
ги.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, м 
Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S 
 били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и пр 
титут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ни 
 две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга ни з 
ку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш ве 
м допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој цел 
рочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та 
љна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се 
асите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороид 
, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости,  
лирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, кој 
шем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шесн 
а Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и пов 
свим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не сме 
ски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме п 
јкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и б 
канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, г 
.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападн 
p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам г 
равитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља 
седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без по 
муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим про 
18630_C1.8"> <head>VIII</head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме  
Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чиву 
тешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се проше 
 сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посл 
 руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави,  
.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и  
далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично има 
ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Дес 
9"> <head>IX</head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к  
и!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нис 
антније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из младости и из његове женидб 
тати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S 
 можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спа 
сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се о 
о мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести 
оме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци з 
о пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.< 
 с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изи 
 собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубиц 
} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао к 
чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбург 
а његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</ 
мо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. 
спођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чан 
бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио и 
ти.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето  
 Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је исти 
поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, 
дно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке,  
, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телегра 
 ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чин 
ио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио. 
овог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра он 
но.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив,  
 да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у д 
ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластиц 
 то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломит 
 ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа мог 
други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} 
 дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у 
ет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого н 
у знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали  
а ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!« 
ти је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.< 
.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онак 
већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у ј 
, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок 
>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другов 
лић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="11 
.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако п 
 друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разг 
 куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека св 
 Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива зв 
Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Та 
о богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорциј 
.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, 
 Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држ 
 сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић 
.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт 
мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p 
о.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све нос 
d> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сиро 
, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бра 
азаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасви 
и’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа доб 
{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лу 
де у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко вра 
сет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам п 
S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и  
 милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко о 
ница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђем 
, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Пис 
"92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина. 
 чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи д 
 прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћа 
равили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре 
 се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим  
фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> < 
а је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд д 
опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, о 
јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило 
S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући сти 
сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу в 
истаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n 
а га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја са 
е може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни до 
ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и  
 не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће г 
p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p 
 да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, не 
 добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није 
} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у  
авказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док ј 
у ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се п 
 прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгл 
ма ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвел 
смо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави 
ко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не ти 
квој болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за не 
а не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако;  
в, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} К 
година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравал 
ринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S}  
} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез  
 што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би  
и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се д 
сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{ 
у тестимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме те 
антно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, кој 
ђе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле 
о било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере сав 
, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Тре 
се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две да 
{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он;  
је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но кад 
о гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да ни 
 ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да иде 
ну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе 
већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да н 
д их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категори 
 проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програм 
да?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гд 
да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} К 
а, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт  
жерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но как 
с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{ 
спођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика  
<p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи на 
јњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прв 
ожењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме 
астук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио 
анко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговара 
ио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Рез 
 дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведост 
ди.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S}  
.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ д 
а.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интаб 
а му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно 
енио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се ож 
ас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При кр 
ћу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, т 
 <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ 
не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S 
његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје 
ише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не ве 
ла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} 
уштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мен 
школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили  
 њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S}  
на врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте ве 
 слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може дос 
p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му 
а Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ли 
а дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њ 
и се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хук 
млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба д 
> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати 
на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам д 
ром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био против 
 Управитељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S}  
 саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, о 
судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p>  
бијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред 
амо какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је ве 
и.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</ 
 па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, мило 
, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном вр 
саровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а м 
ше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо  
ш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дува 
00 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бада 
ођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S}  
да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</ 
вила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој 
е, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су  
е упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глав 
S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да  
анредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отп 
мант у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лиц 
 шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар  
ико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>» 
о тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом елект 
.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтрак 
 таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и  
домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педа 
етку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да  
несем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при 
нета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине со 
за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого п 
не, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, не 
 тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право ј 
е, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете  
кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром  
ад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има  
 хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гриви 
</p> <p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за те 
у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb  
 <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад с 
моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте пр 
шла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање п 
мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Б 
и друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’лад 
 ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па м 
л’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим  
ла тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, 
 ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ 
мате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«< 
у, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лак 
, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка п 
 баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’  
пет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака 
а јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, са 
емо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако шт 
да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало с 
је имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се 
 Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га ни 
{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они 
 ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачува 
тно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће 
девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему да 
 са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго за 
дила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Цел 
сти.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће прод 
 буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искат 
зике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Т 
отарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Н 
а фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да п 
јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад 
м путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш,  
ако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби срећ 
 никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаш 
 пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> 
ладчајша Јелка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а 
згоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куд 
ица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достоја 
 <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за  
 и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које н 
аш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер 
/p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ коли 
 за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви с 
ћи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спрем 
ика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели 
Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p 
пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> < 
та треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђ 
о Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па ка 
а.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас 
мент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то к 
 је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и ко 
сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгле 
b n="147" /> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал 
те, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога 
пустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се наме 
молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац 
ктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство 
, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p> 
управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам ј 
ор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милости 
> <p>»Још горе.«</p> <pb n="150" /> <p>»Немојте, господине, све женскима веровати; оне волу јед 
оља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће  
кам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа,  
 нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци 
мена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{ 
.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића? 
 у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд са 
 сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{ 
ом животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без  
ш веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари 
а.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је доб 
 Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрес 
 нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то 
ореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа. 
 не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p 
не онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само  
 сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Св 
и у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} М 
 врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S 
igné</hi></foreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете н 
д може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за  
же ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом 
рцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срц 
рија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, с 
Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре 
и зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било т 
оварају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што  
е обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> промене мога ж 
pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати 
 несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће 
к Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора други руководити, а оно  
однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{ 
имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} 
 ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, а 
ао што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш прав 
е несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји. 
којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И т 
азмишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; а 
 речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком  
> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам 
а кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако 
 Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранк 
и окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби 
{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S}  
} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђ 
> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други к 
се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је 
о не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Херм 
’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} То 
ао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а 
учи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се по 
вари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то з 
за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног. 
ао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли  
били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак  
мо мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително г 
етан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чи 
вој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p 
, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{ 
оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунц 
смо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни  
цији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одреш 
вучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да  
и је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умил 
 Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете  
. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену.{S}  
ве ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’  
едмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S}  
био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} 
ати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код 
терка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене  
ок није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила 
г изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд дост 
е.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним сел 
pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу 
у.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене ж 
латуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се  
 исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас м 
— тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната  
 за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није од 
»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било. 
може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она  
штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је. 
а Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и н 
. ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости  
} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене н 
ра дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> < 
оги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га м 
 су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га мог 
ећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Гос 
i>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стр 
бите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд  
тињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не  
/p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бран 
партији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао 
ре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{ 
е марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтује 
; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за  
S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне ц 
мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиц 
све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку курато 
 она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшин 
ћи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не  
ка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви о 
новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поузд 
вљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S}  
мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг  
место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} 
мо да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, пр 
да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види ку 
амо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна како 
то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту ж 
а и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао 
опада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавић 
ћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој ј 
и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изв 
дим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, 
<p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Са 
оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’,  
} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се једим шт 
па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче д 
та.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бр 
ми га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца с 
ужи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав уч 
овић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти 
а друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ 
е печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} 
 ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</ 
 то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако ф 
на тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављи 
 И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> 
Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S}  
ти.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бра 
а.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал 
, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако  
о да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мисли 
азивао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвућ 
 и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је 
усте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се 
ас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у 
 да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже  
оје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој  
а.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често 
Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а 
»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; оно 
 возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гаји 
 њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ  
млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па  
 међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зат 
<pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка 
воли.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може б 
м идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђ 
вања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнут 
бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у аб 
се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, п 
стина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један 
онудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа  
м.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обре 
 му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</ 
 она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш с 
ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милос 
брве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав,  
} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим  
лажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S}  
ти један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удов 
најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на пром 
примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{ 
Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исп 
ондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једн 
ве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има ко 
аже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p>  
мо да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер  
и се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не 
би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошл 
ети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година 
 гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи 
уде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалос 
је потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човеком 
ивати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем 
очетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија,  
обије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Ка 
еви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и  
, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрад 
да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писар 
 им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»С 
ловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вред 
едбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други ква 
против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја д 
’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова  
ветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} 
та ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ха 
мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце 
} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он ни 
еће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста н 
и она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка пре 
 јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, 
зило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она  
абуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу  
ј љубави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бран 
дим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да мор 
азити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао 
аје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики 
ри, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са 
ира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и 
не.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон 
 једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми  
у да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред,  
м очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Прекло 
ивусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић,  
»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст дес 
екуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи 
S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно  
то тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су 
уче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бр 
анику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{ 
нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко  
готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку заб 
о исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога 
, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене оста 
це страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се с 
имо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајић 
оту.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео 
то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ 
ад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да  
 просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изв 
слио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је сву 
он је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим иде 
не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола 
ка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да 
{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави вр 
илија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта  
резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, за 
 ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га так 
.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био 
изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{ 
ета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попи 
.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала 
мо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почн 
 се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p 
не је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ј 
о исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем. 
ли да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ 
римо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама р 
овака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио. 
видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p>  
ога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад изву 
већа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је с 
ма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Пи 
сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гај 
о; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, б 
аволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну з 
ук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо б 
лону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо  
све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пург 
там шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо  
едим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </body> <back> <div 
термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми па 
твари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; је 
обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и н 
у, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. 
аше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћет 
сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Л 
ске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула 
знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу зап 
 и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја 
зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докуч 
асут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си гов 
ет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота дел 
иког не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{ 
 само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој 
 чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не пи 
урмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, а 
ти?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с  
атак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чи 
чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту  
сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе  
, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако  
 Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p 
је већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте 
една, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та  
’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} 
етири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад по 
оглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповеда 
тално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, пр 
} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити 
мо на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде з 
тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан чо 
 провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо 
уби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не глед 
ед.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} За 
е, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шум 
о на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић јо 
 видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-C 
Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па 
цнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш 
 Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њо 
што.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Ба 
</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то т 
дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ниш 
ошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S 
е, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, к 
ма Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важ 
ук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрди 
ено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека 
.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и сило 
сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, 
е може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он к 
налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и в 
ци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама 
све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у на 
он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим,  
 Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јо 
је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p 
омаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Је 
е.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> 
о не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу  
јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентае 
је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега,  
 ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује 
 опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, 
 идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«< 
 добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?« 
усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цв 
о лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200  
жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228"  
Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог ј 
 знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника,  
 засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пас 
т на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S 
е.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе р 
тељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n 
ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако прол 
ај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p> 
чну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпа 
p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелк 
олео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави куртал 
 Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »М 
<p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу д 
и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, н 
без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу 
ала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да  
p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми  
<p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и к 
 понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по прогр 
 цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпек 
им сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да  
о да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се ч 
вачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам  
, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бра 
ен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек. 
 тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И т 
н ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи  
да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било  
 болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то ј 
 је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертв 
ло живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И  
</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} О 
неврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика г 
о што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из 
</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне  
а доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Ла 
ши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ м 
у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајд 
љине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S}  
видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацив 
 што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на п 
{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђ 
у, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Ни 
ав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не  
1" /> другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказат 
говор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изи 
 може се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S}  
у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ изда 
им упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, жи 
би шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче 
шње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та  
а.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</ 
емо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина  
ви.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ обра 
напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет 
S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка  
ојом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати 
стице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, т 
у лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда 
/p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да  
саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостив 
о, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оц 
опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од дру 
ма плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на аст 
еч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, п 
ити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само 
и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем н 
носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, о 
пет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од  
4" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог  
те заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић 
едала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па  
p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек 
еку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, и 
 да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, превариће 
смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то до 
се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је  
вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим  
, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце от 
су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад 
а Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема 
 <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овам 
 крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи 
 И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писам 
 и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</ 
атила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога  
Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ј 
ка ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо 
 због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пр 
браз пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком 
и!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па  
е мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил 
<p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад  
Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67 
ивиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ х 
«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам как 
ај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица бил 
ст и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се 
сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи 
 је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши 
к.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ д 
била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави 
што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и п 
.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi>  
о знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па ниј 
ри.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се др 
<p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха 
вићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранк 
љивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не зна 
а, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко  
арају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ј 
е може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га ч 
о цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуг 
т, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ при 
о стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту. 
 је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас ибераш 
а баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женс 
а шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би т 
доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гриви 
 особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато  
ци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ниш 
љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одла 
рама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’ 
, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо вес 
ретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да  
басали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа ка 
љубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо ч 
у имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то  
S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав  
бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам би 
гну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте 
и здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које  
ије добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг до 
неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама ње 
не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербе 
ути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с гот 
{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору  
имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би,  
 женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; свака млого мањ 
рали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривић 
, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек рав 
и треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви  
бу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поре 
ибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам. 
 си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш д 
S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде з 
, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; тв 
p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То 
а могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Ни 
д њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карак 
то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам 
е.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију 
>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам мога 
љда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после  
 Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разг 
ам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; св 
на смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Ми 
лим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате,  
згледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чик 
руго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он 
S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки 
о га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да 
ацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја  
 ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особи 
сеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одм 
.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то врем 
з баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спав 
тао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до св 
па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без  
не <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушиј 
ице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић...  
а по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кун 
ако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у » 
у од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем ј 
но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш.  
аново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У ме 
мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите  
ла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она ј 
а, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке  
 то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног зло 
ма и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује  
ћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни м 
о.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно вид 
, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се  
е се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, ка 
која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га  
 Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p 
ао што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранк 
 приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се  
ако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас са 
quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да ј 
ија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија  
витељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту  
ад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива 
е две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало 
 женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи. 
 јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку 
ико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најв 
што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути 
јбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду  
 да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој ш 
 од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве  
 као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немир 
стаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се 
вати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из  
p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај см 
а, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све 
 не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у 
канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као с 
уће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год 
олестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, 
{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:l 
ондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај годи 
мојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ В 
ја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему  
ава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, 
, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео 
еста.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" />  
ротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете 
а Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде  
!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док  
 просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у с 
дски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ м 
никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страд 
i>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за то 
и не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S 
епо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам со 
ао да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, з 
} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише п 
 други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се најв 
 у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа с 
</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје во 
тави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом ч 
 носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом нос 
рвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највиш 
 Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи  
 другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је лег 
же да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало 
шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила 
то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ћ 
о казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казал 
«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће? 
{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па 
Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш врем 
рофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били с 
<p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало 
аучио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ак 
аветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{ 
!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} 
«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.« 
а свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бо 
друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; 
куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да с 
 сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S}  
 не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она  
ктицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је 
ираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла 
ти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем с 
да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но  
6" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим при 
на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо  
ку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се ј 
аки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранк 
жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа 
д сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати,  
другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на друго 
 бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време и 
 да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године ко 
<p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{ 
ма мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, 
овечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним. 
ге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне  
 Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја  
мо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем ј 
’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентае 
 Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и 
азују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде 
а му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће 
ећ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«< 
Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да с 
ли кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам  
} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у ис 
тро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ 
гов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад 
покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} О 
видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут 
} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гикс 
 штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро п 
ије хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нис 
p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није ни 
у извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, 
pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек 
шати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му 
научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење  
лого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Н 
ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и вара 
Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одит 
као.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плу 
 сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</ 
м етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?«  
тски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцн 
чинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља 
као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвеза 
нем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} С 
осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом  
сти.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да  
ље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Нем 
} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улиз 
о имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, прем 
и?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у какво 
сти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на ср 
н, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изи 
 ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ 
са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за  
Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађ 
 из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S}  
«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо 
бог тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови 
којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но 
 ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хи 
ља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишк 
аш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно в 
т: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шусте 
д сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви 
«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> 
д.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} А 
’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз ув 
ега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; зна 
анко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, 
напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то опред 
 писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име  
т, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида. 
ам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла збо 
 да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S 
ек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутр 
 ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и пос 
то смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Це 
 већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно 
 очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну ст 
p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је 
о да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја,  
 од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са  
p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а 
таде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности 
 имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја ни 
био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер прем 
Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике 
гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче;  
ају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или 
бије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпекто 
богом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурин 
раво нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, с 
извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком  
p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, п 
у милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој на 
то започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може 
зу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ н 
ли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном  
д Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не до 
е да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш б 
емо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу 
да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође 
исмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Зн 
и, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом н 
 којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа 
вићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике 
и раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, умориће 
ата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам бил 
веде, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског л 
ло, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} 
S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје 
е, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запи 
и мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр 
у саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је  
ед твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро 
шт’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само издајица ниса 
рао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледај 
 ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у 
роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас 
, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, ста 
.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седн 
S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку 
цептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да з 
афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике нау 
ата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан 
е види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’  
говор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити н 
е и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој 
приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити 
римљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, прип 
свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу  
замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није 
ма његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Пр 
чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијам 
особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у други 
 трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио  
олитике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p 
дашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претвор 
одупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се 
у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне 
<pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био на 
е из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то н 
м речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како 
00, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме 
ије баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дама 
оћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S 
текао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам 
пајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпај 
тан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати ш 
 би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође  
год лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на м 
може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Др 
и он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Он 
се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а 
 се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном 
лостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.« 
шта«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене жив 
/p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу н 
а она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери д 
> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А пога 
есу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, бога 
д.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не,  
> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе по 
е изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је о 
S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежд 
 боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није  
е очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито  
 са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо  
да ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечер 
тог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу буд 
же, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то,  
о је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољуб 
{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе 
аорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њ 
могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па мор 
ло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте  
л’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како вел 
о имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»П 
а се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ о 
говор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била  
збиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да ј 
на кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буд 
г »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био  
арија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је 
ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’  
 код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече 
ругове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака проф 
ња женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су  
а, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" /> још отровним ветром варошке цивилиз 
господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити,  
ије био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бран 
 сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитир 
ок си није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не з 
су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног 
сподарској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз д 
мо, једно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек п 
и, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младож 
 браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од  
 добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, и 
ст, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе  
к да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао н 
ер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се ра 
робуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити, јер је он готов. 
ло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он ј 
 несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам пр 
шла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове,  
о остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај 
је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо,  
надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претст 
дите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p> 
 само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ не 
о ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; 
шена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ 
крстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта  
е гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p 
’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет  
ц да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам про 
ко волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена  
 размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у  
 вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p>  
 n="30" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, о 
ветлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замиш 
S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и 
p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја  
овори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињав 
ма новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пре 
није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да с 
ћ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>» 
S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има 
старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био д 
 ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два месеца носио  
авио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се 
.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамод 
рослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао  
лска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се 
ибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који ј 
ати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је ви 
шао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па  
ро.{S} Ја имам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да провод 
 женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди 
е текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћ 
 јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу л 
ити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то н 
инити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’  
ола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у 
есеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о ње 
 да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узм 
} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су  
ешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске 
ицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Ци 
остива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике г 
варамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми 
аста девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне м 
 је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је с 
/p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако 
ња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, ја 
аци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи 
е био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме  
нике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није н 
а само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живил 
а домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко м 
 сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је 
рзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги с 
ико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривиће 
ако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио с 
огао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио 
е свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао 
 из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као ма 
да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и  
фта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици  
амо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар 
нко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S 
ржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже 
S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора би 
аде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је 
а сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у дру 
чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на им 
 сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа 
 па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај б 
 песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође 
тара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама м 
телна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме 
отирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад  
о луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S}  
бимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђ 
добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу 
ти, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У гл 
 радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју па 
обро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Ко 
 n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће г 
 писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој ху 
 долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Н 
; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелк 
ирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћ 
Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" / 
а?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; с 
 подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најле 
 има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно ос 
, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сир 
тер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опр 
{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је  
заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све ра 
зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешир 
ио, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} П 
.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега 
{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>» 
гла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S 
добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник  
а да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку:  
јњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти  
рви’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао са 
ила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије рет 
и се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један изда 
Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна н 
 Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјави 
лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече 
ао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сув 
је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер 
амет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S}  
и је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам 
лађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ б 
олико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није ом 
а.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан,  
умње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ 
ину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем 
 но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остал 
екали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стаја 
з Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да с 
онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p>  
бразу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над сп 
} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гр 
тра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ 
кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног  
 би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега 
 биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се 
се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} 
 шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта ј 
е добро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео 
те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи 
 како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не  
су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то  
тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га дам 
овек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно на 
рнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ ка 
 сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица. 
ла за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; 
ена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од сво 
, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прош 
ти.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па  
удете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти нем 
хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а гро 
 претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није 
олазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ ма 
и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је  
 неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен 
ва госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајим 
л’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и доса 
су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашу 
о одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За у 
д достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузда 
де задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронут 
о је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ов 
.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, шт 
 Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држа 
е вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S 
ог човека који у својим младим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, које збо 
они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати 
л’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, 
су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити 
а, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа. 
леко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је до 
не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је д 
слим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служит 
 Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нек 
ужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и шт 
удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, 
дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> 
 мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} 
 абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена,  
а одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више. 
 да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста 
комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, укл 
000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док с 
ез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да и 
 нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она к 
, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пут 
ожење.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже 
 је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотогра 
ните ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика за 
до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за ба 
{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми са 
е тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као 
 новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад г 
тави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мисли 
етељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље на 
за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да 
 ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе,  
зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собо 
p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>» 
 заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, к 
а с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав и 
еднако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у мо 
а и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и та 
, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч н 
«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо  
тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а он 
са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан ј 
држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у  
засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојк 
 ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку 
 Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда ј 
беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошљ 
плетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могл 
обити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута гос 
укавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки да 
 <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца  
ли, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако  
знам ко је добио, ко је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он 
а је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отиша 
руги квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми 
еш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства ужи 
вем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од  
је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но  
потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду 
ком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шу 
очела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три  
 само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му  
; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хер 
 пријатеља позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги с 
, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишк 
 до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, т 
р сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину 
 биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је философирала.{ 
е, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесе 
је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне ј 
етељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куд 
сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па 
фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за  
.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стран 
S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здр 
?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} 
апица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне 
ава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми д 
 то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{ 
ћу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у не 
оче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључев 
а те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника остав 
"98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и о 
и мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу 
ждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко  
у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче пос 
у у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чиву 
шњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди на 
ари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало. 
ре увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере ч 
 <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа ре 
</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја 
и ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да  
 и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’,  
 морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он ј 
у носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па мате 
кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако по 
</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о јед 
и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало заба 
и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег 
 био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут  
Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, 
 који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слу 
рио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову ус 
па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да 
у друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S 
 сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ 
ти ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с  
о, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате 
окуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопар 
pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечас 
 хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па 
ше и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не  
ам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим тело 
а?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је 
ла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’  
тати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том гово 
осто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S 
</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, 
ић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасв 
ад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вар 
Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и 
признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде и 
ш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нис 
ку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну  
у је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу го 
оље њене удао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ран 
Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Мари 
ри држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} Преме 
оји једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе бе 
да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено мест 
 одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме 
 ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази  
по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла б 
а његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући вид 
права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} 
, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара  
d>ПРЕДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истове 
ргер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га  
о учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је о 
.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} Т 
онице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десе 
ечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, п 
, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егз 
ас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда м 
0 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ с 
честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би  
 је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два с 
 се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на  
 ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он  
г шукундеде са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} П 
је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато  
је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и го 
 дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла,  
хиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени 
новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у 
Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гос 
>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било 
е.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где 
ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Ид 
о, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да  
ајмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од св 
није доста тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате д 
ростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били н 
ду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се 
о, једном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</ 
и су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да  
ере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак пр 
у узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распити 
за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад у 
се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја 
удијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје с 
о да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека н 
, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Б 
е ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ н 
равимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог 
арку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело  
инудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало б 
 запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се у 
Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богат 
ко оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више при 
 себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Пе 
 сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план 
ене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га остав 
му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> < 
И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у 
ити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе запи 
вет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео зап 
а не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем  
 њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све док 
ати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује 
бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавн 
да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели см 
и, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред п 
г пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика ш 
ша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите 
p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{ 
елики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер 
а се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помир 
ић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући 
згуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пр 
</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, вол 
.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе је 
каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; 
ј, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S 
нтерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, је 
се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, 
фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, д 
/p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да на 
 једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да 
p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи б 
и, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сат 
г да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фам 
: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој 
, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити  
Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити 
ће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије 
ем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ј 
 све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће 
клоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига М 
ика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p>  
 било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ина 
е тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у а 
атеља на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже м 
пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на 
има, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је та 
уги ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} 
.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете,  
ћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вице 
зрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то засл 
и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако 
 јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у шко 
ио доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад 
ао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је м 
>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p> 
убље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S 
ију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе,  
га.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n= 
, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па о 
, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мор 
{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре дв 
аже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па 
почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се зва 
дући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{ 
 мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, та 
о довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задов 
.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S 
ми.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал 
 и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора н 
.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са 
ди се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало 
ћу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Грив 
стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: д 
а да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; пона 
.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом  
о главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и  
Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за бе 
 нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у варош 
се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се  
 ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није мо 
е су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер што с 
почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете 
доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла 
 што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у  
 преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем. 
издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, м 
је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пр 
идан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног ср 
д се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’  
 за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мен 
тпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину н 
ито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То  
а се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план 
свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били 
но, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити? 
изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро 
е да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <p 
е меденим речма предусретаваше; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи. 
тињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мис 
рилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом 
 такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у 
, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио с 
174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јо 
ег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу 
ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у 
абуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика с 
и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле 
е и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p 
 за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p 
жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још ни 
оса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати 
 може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, 
’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«< 
штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле  
о да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S 
но видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} И 
 на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’  
 плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p> 
 Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p 
остива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ 
 ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала сва 
може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати  
оље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После см 
овести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћем 
> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању 
о.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега 
исте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, господин Десић, 
бро знали, високоучено лице показивали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај  
 <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу  
и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада о 
ом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предуср 
ад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа. 
у кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што  
ад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг  
 сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и  
а и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно б 
ели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> 
тама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тоб 
плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад 
етајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.< 
е радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава,  
зјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан н 
 су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су при 
ријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре о 
.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем то 
о разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао сла 
итала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добиј 
ију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но 
Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује с 
</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p 
ојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде 
безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест,  
лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, 
.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он ув 
аћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао  
ика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала 
ио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај  
 и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила д 
ене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју  
 лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одго 
, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пе 
е и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало оп 
д им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам к 
е једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пи 
ад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било 
} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу ви 
Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и пис 
, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји 
 Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад 
ити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ј 
м; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, а 
 квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морал 
етите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>» 
екао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејат 
бро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово  
барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите,  
на, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада 
апу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.< 
у, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа  
н тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта  
отсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су ув 
а нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад ме 
сам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово  
борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе 
 има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка 
и.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближ 
трест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варај 
 судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалил 
’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти к 
е, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја с 
ен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете  
подин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p 
 Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут с 
а кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној с 
рише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од 
 цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније п 
латке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из све 
колико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци 
есто болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад ус 
арите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign 
{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само катка 
ишта.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га ви 
 <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p> 
ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су  
авобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге 
је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, но 
 какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а  
ио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди д 
 које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко  
 куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што В 
хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал 
о развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте 
p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ сл 
>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у  
азе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна годи 
 упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се  
ати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а 
Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та пис 
>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <p 
џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>С 
од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку иду 
едају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на њего 
</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвише 
 хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки с 
>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре во 
ечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг  
у не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрз 
како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био је б 
ан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> < 
пим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато мож 
седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир 
/p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разгово 
одина? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго 
аже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и леж 
ине је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{ 
добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја,  
ма, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он позн 
ај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с 
отајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издал 
азала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и к 
.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте 
г јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«< 
 морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио 
и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она 
Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би  
али, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су гос 
ује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да и 
ављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде 
 бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«< 
ундеде са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ 
 друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видил 
> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прс 
т у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно,  
.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да це 
 Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код 
ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, е 
 су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа;  
гдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав тв 
ење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па т 
 се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати за 
на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио ј 
кује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добр 
ав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповед 
асти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Хан 
ани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, н 
Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро пос 
 рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запит 
два бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне про 
начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једн 
да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати 
је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’  
епаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре;  
 па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка 
ј отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити чо 
, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни р 
о због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p 
 нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће но 
 горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за  
е и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали 
 је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се  
 море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на  
емо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до ме 
а један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигу 
ишта не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле ш 
ко!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви сре 
 тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер б 
о тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за пер 
/p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћ 
лише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се  
а прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на К 
ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан  
 ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{ 
на како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> 
а да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; св 
</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управ 
вао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног 
ли посла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале 
тимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут. 
 срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати 
и; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже  
тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма в 
ородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови го 
кле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, 
, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале. 
 гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заг 
о кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се  
руги тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не  
p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каж 
а, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. и 
 највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав наднича 
ме проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чи 
 част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом мук 
о и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер с 
јлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе дал 
о ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш  
 најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајић 
 сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако  
мети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нар 
либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми  
и?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајућ 
ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем 
ра, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће ф 
а моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати  
 <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него к 
ми.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50" / 
давати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се дру 
p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нип 
риповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч 
 ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је ми 
ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напосле 
 па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсен 
м одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’о 
ст и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, д 
речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом прин 
а новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се д 
 сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим  
, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се  
.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва нај 
ада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би ова 
 ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, 
>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди 
ро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене 
{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива,  
Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати 
ија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од до 
о је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ ф 
<p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубаз 
ује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан 
 љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, 
у да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и су 
ло, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И  
<pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Де 
у ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је уп 
илане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи 
сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си  
сао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја  
> <p>»Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> < 
ио млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати 
у из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам и 
нка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је ок 
е.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњива 
 случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бра 
} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> 
ико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај о 
 — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опад 
 могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који м 
ајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој вели 
лар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену от 
м јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Нап 
 мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав ми 
ила врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију доса 
анцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на н 
ро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Б 
има партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладни 
еше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да 
 Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дође 
чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубве 
p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вич 
оказати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме огов 
есатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и леп 
ш и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« 
 поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«< 
тва, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити  
штете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S 
 се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један  
 имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, ј 
тезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очи 
 питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{ 
е, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ 
’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је 
ије питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он п 
ени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод 
<p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трп 
као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p>  
у, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то 
ари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и лет 
ој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу 
S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим,  
о.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо  
ти, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стањ 
> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да м 
оме што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; др 
до са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S 
и и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb 
раве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу  
 тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то 
јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и вели 
ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим  
реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајић 
довац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим  
ат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера ниса 
био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја  
тео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим  
 ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> 
емо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бра 
 а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и 
:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милос 
 Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p 
, него обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати  
ко нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем госпо 
ржи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од 
види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи. 
њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам 
к живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам  
 да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а  
ужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се оду 
адило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо  
ој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу н 
не који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} 
андлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год 
је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, 
ркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S 
 зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Зна 
е ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: јед 
а њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да  
р’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име пи 
чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам бан 
ма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ два 
дна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S 
већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске 
 среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба п 
е, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем.. 
ко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне 
олична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и  
 са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сам 
говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње г 
 кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни  
тити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног  
и, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он 
купимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни  
 писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у мој 
а и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, 
дио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој кла 
 се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану 
о, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа је 
/p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили д 
 сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој боле 
тра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и увери 
ођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер 
већи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} 
м стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чи 
е речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Стан 
такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{ 
 сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео пр 
никином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задр 
p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем  
’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики зл 
 за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао  
S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су неп 
бавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та  
м именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Д 
 се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер  
, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као шта 
видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и гот 
>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па примет 
 Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина  
бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и д 
 ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да 
т и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа  
сте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бес 
 је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде ср 
нао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на нек 
и нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма 
ора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се св 
, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и 
’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и п 
о се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састај 
 да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, кој 
{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то  
 да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за ње 
са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{ 
 устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господар 
’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n=" 
стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим  
 а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмах 
} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мо 
ој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чи 
о, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> < 
а, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; з 
, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем 
му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, 
у је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их о 
би доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били је 
; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би 
ст, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у  
на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има  
аји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти ј 
алазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом  
спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Ве 
ешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било 
орила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Мар 
 ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не мо 
ја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} 
вели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразго 
м.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми с 
е, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки з 
ам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S 
подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, 
биров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима  
!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди. 
и, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{ 
а друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегл 
>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апе 
, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гд 
мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је 
жбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо < 
јпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’  
ра гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо 
 нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био 
и доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце 
 шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву  
гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо с 
о се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} М 
 напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше 
<p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наш 
роспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хоте 
i>медицинер.”</hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{ 
молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбо 
 <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан д 
; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се 
ут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, д 
«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Н 
еђе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»П 
е ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже са 
о ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што  
и као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска 
ли прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао  
нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на стран 
то сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себично 
 кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом го 
сада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p>  
би почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужил 
нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p 
им друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са в 
госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабик 
.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде з 
тафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи 
о лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p 
го оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је го 
а прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{ 
ај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет нов 
и за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нис 
ољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па так 
и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удо 
г’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промаш 
ом били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалу 
ију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-ше 
и прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на  
?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p>  
исокоучено лице показивали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је  
е као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете 
се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра. 
’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су  
д сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, п 
 више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се  
окојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје  
 даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пеш 
не, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а 
ива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранден 
ам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи дру 
 буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и су 
ли: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас г 
p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{ 
з очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруш 
богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мир 
показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше;  
 одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збого 
ећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родо 
55" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето т 
 слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки с 
вако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имад 
т за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у обја 
е гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под 
{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југ 
 се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари до 
 и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважава 
ине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — к 
ни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди  
добије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околнос 
исмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном к 
у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{ 
стадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разбор 
смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је зна 
определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком 
менули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку 
толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S}  
вот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у  
 мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је  
риликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш 
р сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} П 
ен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада 
 тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је 
м се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
а и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к  
ре доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један  
после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гри 
цом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> 
, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају. 
л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио  
то, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год  
ина у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љ 
к фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка з 
вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићк 
а које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»П 
о!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да пор 
ји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиц 
падало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мач 
и људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p 
у штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд 
 време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, п 
 Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зорич 
вот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је ви 
ког духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’  
Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао 
рити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чи 
ни, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море. 
па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бр 
 код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнителн 
е јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> 
ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога ш 
ему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отворенијег д 
 још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти ј 
дава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време  
де, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, ка 
ла, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«< 
 више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак  
века, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећн 
ком Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се за 
ра, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га 
 Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропад 
 и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>» 
ацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите 
и’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког о 
зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику 
, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад 
е, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S 
кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за 
.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови по 
у, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром живо 
а заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</ 
о такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви 
ба ли манипулација канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џеп 
амо ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њ 
једна женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за 
’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зат 
о је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi 
 мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к 
ну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао 
его да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но а 
ог сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранко 
а девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ 
} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка к 
ћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живо 
 је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај  
.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ на 
тало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S}  
ма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: от 
 се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, 
провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издир 
азати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} О 
ле уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад 
ђе Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под број 
ивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе п 
емда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на ф 
ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала ј 
и лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допа 
јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слобод 
дава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на 
ривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; ник 
тилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па 
ранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер  
ад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{ 
сли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју  
рз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стар 
 прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Из 
ако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; мора 
а.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је  
љив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица 
 нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с на 
.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју  
ољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему  
на; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала ст 
ивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, је 
ду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви 
по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ 
ер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо с 
Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста 
 не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и о 
к озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бад 
стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам 
 су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узв 
 његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; тре 
 све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић  
есори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз пр 
ажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену 
ле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{ 
ви, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је 
ржали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако косну 
>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па 
 не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда,  
 је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даљ 
о рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p>  
<p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се  
му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и л 
.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Ј 
ју, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона кој 
 n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да  
.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачуна 
а лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр 
ек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати 
S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} 
воје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са ва 
јић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb  
о га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ак 
ечи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то 
 већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су  
 изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан ка 
не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" 
, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину 
 <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићк 
Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опом 
намо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; 
 радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су м 
 био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с 
ичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицеприн 
ред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди са 
а за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S 
ереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију нос 
ша Јелка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти од 
дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам  
живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима  
 не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се врат 
»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам 
 реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене пос 
ам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{ 
у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер,  
не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често 
, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи 
</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија об 
оји зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал 
 и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ г 
д излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану 
љица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам с 
ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе  
а Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола 
 и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранк 
е сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да  
азала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко пок 
н«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није т 
а!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ  
ње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и о 
 Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распит 
рај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он  
у оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је  
уо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми 
, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту бу 
е?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајде 
 је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тра 
 јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти по 
се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја са 
 ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се м 
обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ ни 
, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, 
Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чека 
собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се 
к полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па 
заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не 
е разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и п 
.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени нас 
 Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. 
о у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризир 
, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој о 
 на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу љ 
} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S 
професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође 
тно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се ч 
аје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту м 
али, високоучено лице показивали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ он 
 пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Са 
ле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично  
оштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај  
н ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер в 
р на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>» 
ли?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да с 
неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно 
о се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се в 
сле застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за 
и вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S}  
 никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако 
аранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало н 
 броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до срећ 
дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а посл 
ја, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене мел 
 с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На ср 
она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се једим што, ка 
анко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, св 
 ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, 
 нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика 
дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управи 
и?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ниш 
оварати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Има 
сле женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао. 
и’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у  
да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки пр 
чије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} 
 зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не 
ре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мал 
рлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бра 
ада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почни 
<p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p 
слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти  
јасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није 
дма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.< 
«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</ 
.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је  
изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’  
љ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпекто 
’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дера 
ори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пази 
?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Г 
а код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо 
о сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl"> 
о.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и против 
ендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n="249" /> <p>»Как 
чинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мисл 
 донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после 
је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озби 
боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда 
p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећ 
p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те н 
>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.< 
p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно 
 онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливи 
илостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Је 
е код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта с 
 па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p 
раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непри 
 ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то скл 
 негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ст 
ила, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стреља 
исам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку преда 
 кућу једног сродника, честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако ва 
ости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са т 
 одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на  
е.{S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетир 
 то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све  
 биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отвор 
 запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само д 
ам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из  
.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети  
ило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S 
се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојес 
а је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ос 
, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки х 
је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет  
о старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била к 
а гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајл 
љујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајт 
више шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ па 
{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај  
 родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, 
о.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из г 
} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па гро 
а дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и ка 
ла.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете  
чи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под к 
новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог има 
се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до ма 
о задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у  
е после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред  
госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко св 
 обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћи 
 n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није ос 
 допадало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па 
обре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је 
њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је у 
те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије б 
мо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је 
м се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ни 
сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не  
омотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: » 
 никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ дру 
Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и  
и је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{ 
 ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се 
ознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас о 
бом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S 
ете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> < 
и, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} И 
бити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у зн 
а штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је ж 
S} Јованка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађи 
ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се 
ко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо 
одне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том иде 
е, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће 
 не пријави као своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p> 
ође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у с 
 одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермин 
Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ 
ама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Ве 
 све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у свој 
де, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p 
им Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, за 
 Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске  
ђа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од 
одари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му  
одина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за с 
е показивали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ она 
је људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор 
, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У  
вити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но мор 
стима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је с 
и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испракт 
оред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на 
оју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оже 
рије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па ј 
Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко 
ане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног  
ен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма  
ко не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једн 
 даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После ов 
а сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са  
тина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које ј 
јатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} 
 се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксен 
предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер а 
јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} 
сијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле,  
p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, 
.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Зб 
и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то  
р, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли с 
мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви 
ичко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако к 
} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је човеку и 
ла; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није  
ретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ћ 
ијатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <p 
есет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У вели 
 идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђав 
о се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, 
, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги чита 
имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даљ 
некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месе 
ислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је  
{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>По 
и најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она з 
 је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и т 
ми састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Нара 
p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљ 
дети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш 
Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од 
 је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке нед 
еда.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаур 
.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а о 
ат од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио  
че, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ни 
»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до дана 
ог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; 
еће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво. 
p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући  
ом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво луду 
 овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она н 
и у друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем с 
кад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко п 
нка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’. 
октором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S}  
анко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зо 
идети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал 
шта нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p 
рошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиљ 
а кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, 
кали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се  
м, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир 
а.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је 
едио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он ч 
е, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко 
/p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрада 
на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви п 
но да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238"  
о накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђ 
{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натра 
а.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била,  
 Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p> 
ба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта 
јни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо пос 
 школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске фла 
 не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше ме 
шофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од воде 
дати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента л 
да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противн 
 мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке д 
дови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног оч 
ad>IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег 
ше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свил 
 услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један прот 
ји никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, ко 
Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тоб 
 већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико 
Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S 
p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест  
амо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, ли 
ш онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска;  
с могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да  
 унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је н 
ва онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав 
а ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељ 
шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по велико 
ма бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ од 
 ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахер 
се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.< 
 допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко с 
све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за св 
те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце. 
и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Поч 
 је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право 
рао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс 
ан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да  
’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S 
еба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспи 
тено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер са 
је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива 
е диплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не је 
Бранко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га зба 
 у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо 
о дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам 
; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додава 
пектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја с 
мо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели 
Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овд 
дан бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало п 
Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’  
о помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика об 
тере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је поче 
 на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{ 
астили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се 
свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</ 
е џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам  
о, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако п 
пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да х 
{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из во 
јна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Н 
 било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром  
ици, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма 
огло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад  
 на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед н 
нао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан. 
>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не  
 је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад ком 
..« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Нар 
ад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{ 
у је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми ни 
моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>М 
ало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после 
 за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет  
уна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче 
ели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржат 
 изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега  
ога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, п 
ирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула с 
в тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови 
за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави 
може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово п 
уле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно 
у осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се уд 
им речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога 
 па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате  
датак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p> 
ве једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> < 
 ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти о 
ицом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови  
па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да м 
ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све  
 зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је н 
њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да им 
 да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се н 
ан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године пров 
i> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероб 
а; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швај 
стале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаниц 
речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пре 
и помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S}  
д детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико  
 сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и 
 онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како п 
ве.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће к 
 могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико  
 би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позва 
 још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p>  
хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S}  
 ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво. 
ондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на 
н сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим 
никле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земљ 
 после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто  
м напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решп 
а ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад т 
Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две глож 
а сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се раз 
и.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мо 
не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Кел 
био, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S}  
 матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са 
изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама његови’ остали’  
а задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко  
еће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мно 
па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да ј 
изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит 
о доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су с 
кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, 
је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметил 
<p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад види 
ко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како т 
е, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи тра 
а опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он оп 
ед првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не доса 
 Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа против 
да пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Ваше 
 <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо н 
 онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не 
но, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је ш 
би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи 
лука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако св 
« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си 
запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p 
равили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се пока 
 се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако 
/p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на  
а завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим 
 док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет  
S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} 
рати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, 
рат.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку 
ранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му 
, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p 
у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премд 
 онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p>  
е и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам о 
 кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госп 
а се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти 
сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у  
 ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. з 
р, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p 
плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ 
смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду  
е метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако ист 
 добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку  
{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Б 
— намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p>  
ек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па с 
хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне,  
огао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је 
смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи 
екога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за  
никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у за 
нда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p>  
решетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као  
а, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити госто 
ћа.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто 
<p> <hi>Лаура Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га 
 живот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и 
, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел пост 
, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месе 
ти.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госп 
{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко  
 дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, к 
ма ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагат 
д?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бран 
утра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов 
у од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бран 
ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разг 
ала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске 
етставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Па 
 га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано 
аузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал  
о се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до 
се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Зб 
во што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак ко 
 се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поре 
 изванредним штудијама забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Б 
ог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{ 
 ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком  
{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова  
друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако шт 
, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан  
ој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поруч 
ћег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p 
ки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више дава 
 тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p 
 опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изнев 
а морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S}  
да се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог п 
 свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно 
и на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мис 
 каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза 
 Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>» 
ост прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојт 
пим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{ 
</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си 
едеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам д 
ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе  
?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други 
 наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку довед 
у, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао са 
ругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би 
 увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} М 
а, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на ст 
уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке п 
 за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика 
вуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.« 
ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се м 
 а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни 
пизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на 
или фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни с 
коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпу 
 потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га ви 
 ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта  
} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико  
г живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја.. 
<p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро  
 још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам м 
, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Са 
за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би ко 
 већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам к 
осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико слав 
ребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не м 
 <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет 
ро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од би 
d> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у он 
ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S 
S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнак 
 квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом 
/p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му 
узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Б 
ац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао 
/p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у вар 
, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом б 
ом путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако 
 то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков га 
рло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S 
> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти  
лер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најша 
{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај 
 је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Ва 
ко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је. 
} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који с 
а које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} 
ом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта 
ти, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их н 
неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да 
писан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру у 
’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће 
алер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слу 
 једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: » 
ангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо с 
ом веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, 
ужити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди ј 
 сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је 
ет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни к 
ину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како ј 
тра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у  
, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и с 
им.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде  
атог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ ис 
уварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакида 
 заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом иш 
и »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и так 
е, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш на 
м; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у  
у сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом п 
аји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је в 
 да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S 
прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако са 
{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све п 
човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да 
и мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ј 
недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов  
су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је бог 
»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајт 
 и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољм 
о ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити 
ко ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш св 
ори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад  
ема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <q 
.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} 
ан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} Посл 
.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили,  
едитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год 
 што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија ост 
се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, 
и.</p> <p>Моја милостива имала је млого новаца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је  
а и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати д 
ви’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрај 
’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} 
чим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам ч 
сти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допуст 
и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S}  
<pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кон 
етом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо  
 имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да 
 син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред сви 
.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и  
ост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог не 
им, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: но 
а све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа то 
од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пал 
ље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пу 
што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родов 
 абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало о 
јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C 
а на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о том 
за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали  
ере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле  
адве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ 
у већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и 
акуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас в 
ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> 
 била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њ 
/p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{ 
 мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт,  
ранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.« 
 ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали. 
и какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за  
ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у 
сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S 
»Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек 
римећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, 
ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се. 
слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n=" 
, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Свет 
 гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и  
зу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој к 
ез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет 
д и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Как 
 остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p 
, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ 
ју пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се приј 
абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима 
 и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> 
радан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми  
p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја  
од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уме 
.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје 
 јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и  
такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га ин 
млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Таков 
 два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на пром 
аведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа;  
а насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у  
S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта  
варати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Ка 
пут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место  
 своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то  
ремда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и с 
е може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном ста 
пођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржат 
идио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит ј 
ра свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачу 
p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Ч 
упише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, мор 
нију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачинитељ</p> </div> 
{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто  
воју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дв 
му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, —  
сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грош 
елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{ 
ај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали  
елики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то 
} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми може 
ати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам  
аркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад 
брицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једно 
или.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег 
акву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја 
 га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разг 
ако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на ста 
и новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ 
идети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта  
им о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад о 
едиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву  
но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда  
се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им к 
 је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зел 
скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић  
 са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгу 
ад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло сла 
 чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гриви 
о из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се ни 
х.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што с 
 видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао ст 
а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему 
 — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме  
»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац,  
ет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, вр 
 Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше с 
ира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Ка 
д овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жи 
 Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако д 
ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав 
еди, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа;  
лаћман Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за 
а како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна пок 
вој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати че 
ма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је к 
је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Мило 
мало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да  
ала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио;  
 носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да как 
ји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак 
мишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а  
а.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор ј 
пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S 
о понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то  
 се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, т 
{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја вод 
 Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печ 
pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем 
а ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ с 
<p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је 
} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’  
натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била дово 
.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута н 
већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, п 
ћ и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гај 
а краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар 
па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да  
 сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш ра 
 мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно ви 
ењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по фра 
а мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро  
м га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље  
 куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира 
е тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ  
} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитањ 
ад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па 
 се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као 
дицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо как 
у га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули. 
 раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позициј 
лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да в 
азвести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и гос 
: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не  
 ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама 
 морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле рук 
идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет 
.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла зако 
 није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио. 
чим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба  
ту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас 
либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама,  
вао, као поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30 
ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који ј 
читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, покл 
сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</ 
 је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живо 
ам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад 
 да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи мил 
 Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свуч 
 је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако ноб 
ори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера 
 У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{ 
 то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, 
ут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем нат 
ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сест 
епа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу  
 и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да гос 
 један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас  
 је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам 
 багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо оп 
зио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандге 
ет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим деца 
{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па он 
> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предат 
стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држ 
е, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, та 
е остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у ш 
 био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобо 
 ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим млад 
 селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од она 
мају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то 
л’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала 
ика, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Су 
{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим 
здрављају, пију.</p> <pb n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотар 
е среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за 
 су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором  
икад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели у 
ни?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам тако 
 по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> <pb n="154" /> <p>»Нота 
шима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</ 
официра, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису 
.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, 
инти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нота 
p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курм 
тво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито 
та којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете ми 
игод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за  
ну адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па диг 
 утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши  
 нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја 
а је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи 
 је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота  
 смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико куку 
гамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима,  
воје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{ 
рдек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је б 
 нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ ш 
уди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли,  
Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је в 
р мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо с 
 и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </di 
ирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене в 
 се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено  
 си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p 
 главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко 
о, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове кућ 
врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо 
није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико 
шт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмај 
} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео  
е понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два мес 
ћи ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се ду 
 трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који  
p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што је 
{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке п 
ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{ 
роводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам г 
авају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрд 
прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S 
S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то п 
>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Ба 
} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један < 
у жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити. 
ећ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госп 
им неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си 
мо да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја 
ени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а 
приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да с 
 учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није ме 
 места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господ 
е госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да п 
: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?! 
 не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним  
А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово 
ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње  
не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу нач 
а ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедома 
нтерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чик 
Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по јед 
па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали  
ре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом 
ући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остај 
, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који 
и као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсект 
а.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, 
рајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутор 
ћу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи полов 
 ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови  
каку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо 
лачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају 
и бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта л 
и му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата реч највише в 
боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој вод 
сићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим 
 ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, сам 
а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, 
 упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то т 
вде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже т 
рофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро 
нети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Види 
 од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из 
ншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p 
oreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S}  
ровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Грив 
 очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S 
а богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане ко 
.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима ка 
било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће о 
Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши 
богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер има 
Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је 
 њену досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S 
 Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија 
воју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p>  
мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Проша 
ше на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распит 
ји су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је  
о, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бр 
ако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарск 
 ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло 
 да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је доса 
окровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је  
 познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.« 
е почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла т 
ист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није кос 
оје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам  
та било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, пр 
и.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом  
S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ н 
велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка. 
 што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгор 
је се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ  
 и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} 
ио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко  
икакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само н 
постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је пос 
ође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд так 
 им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да б 
то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је б 
тпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. —  
 постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p 
 је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прав 
знем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најма 
да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стран 
роши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишл 
е свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света 
ко је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује 
 веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами ос 
ила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господ 
срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, д 
инципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег  
оспођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па  
што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ уз 
еда.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не  
але су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га  
о!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждрало 
ма’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле  
рекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; н 
S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко  
тао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој 
пет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато ш 
абављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је ве 
р; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадав 
} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у 
 кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па  
вљао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због т 
ом участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали 
љан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта  
нка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{ 
ко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће 
 <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког м 
о срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; са 
убом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаће 
вог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га 
овора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другог 
и.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на с 
један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> < 
очео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, мож 
, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу леж 
{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све око 
чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Је 
 да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива 
оди.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је друго 
ад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гу 
анка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред не 
ао и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнасти 
м кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врл 
ким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јо 
, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје. 
о није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафа 
то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’  
 код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> 
ју најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће мора 
не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, ил 
{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и зап 
огао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму  
еци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да 
ланира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и  
/p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиг 
 трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је тр 
се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на 
с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га 
, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бра 
руги пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита о 
на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{ 
S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то с 
а питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он з 
ма гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Та 
инципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће,  
у да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и 
лфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а  
ти, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ  
д светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио ка 
рана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као  
ко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато п 
Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гриви 
рану, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута цело 
шно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, н 
, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те 
р поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене д 
авковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад 
иди бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не 
него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за т 
 женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само н 
 невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја и 
 се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добр 
во је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четврта 
дати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку мо 
прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина  
не, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше  
ли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бра 
никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да 
} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да д 
Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан 
елики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реш 
и под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се  
а и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад  
де има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро п 
ате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што 
 каже да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S 
 једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бира 
’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног 
ам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувс 
а вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам би 
не на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је  
да кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и инте 
 срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бр 
чања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого 
ом био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упоз 
о одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је неде 
а му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> < 
томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како ч 
азао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женским полом још већ 
утри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам  
а ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p>  
 већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет  
ан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко 
м, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели к 
 какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, неш 
е.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Ваш 
естате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јач 
купи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да 
>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па 
преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запа 
овара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на  
 шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са свој 
ви и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брат 
еби није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, 
л’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого  
ујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор т 
, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам 
</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути дол 
тињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни т 
аруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, он 
едати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и д 
остите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Ор 
овека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем мога 
ријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо  
ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, 
ими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе не 
он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао н 
дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наука 
то један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.< 
воље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Сам 
вљали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није ј 
пет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтеро 
{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако н 
»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа 
ега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па,  
сира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе м 
анка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слуша 
наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p> 
} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће м 
ој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао п 
ониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да  
готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је тол 
е шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о  
о, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{ 
није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једно 
види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпо 
рест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па 
 Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то  
амилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препору 
 јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изјави најпре своје  
тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма з 
е нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало 
е у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже 
на и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ 
обије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони јој веће повер 
И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« св 
мље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора.{S} То ј 
а јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, так 
отајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља 
 не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да 
пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} 
колико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и 
 и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије н 
егово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут до 
интересантније је видети портрегалерију његове преузвишености управитеља обласног.«</p> <p>»Па  
ти.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багате 
 Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак 
 кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом 
наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само пророчествовали му д 
д да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су  
ундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код  
ром.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пе 
 Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовал 
рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату к 
} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак 
не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у 
њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове  
раву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не 
ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само 
кић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се 
ажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко мла 
стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тут 
а је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолили су га да им  
е било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Тол 
 ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добр 
и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити ка 
"118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко  
ти своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не  
ом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико  
сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио 
ут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави мла 
амешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку  
есет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету би 
ији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет:  
би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу пост 
убави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да и 
и као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне  
ст моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси  
ица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена  
ердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером,  
емо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни госп 
Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми 
ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p>  
ранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, ка 
Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше ст 
 Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и дове 
мејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао 
ра га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни 
им приповедао о најглавнијим магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслуша 
 канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба такођер ниј 
и и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко,  
едној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док ј 
г живота пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, кој 
 жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећ 
 плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћ 
време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрада 
Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође  
и блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац 
 њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца 
зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој  
а мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био  
} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’  
<p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ о 
ажењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему припове 
ученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док прод 
 сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си 
 је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио 
а своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати,  
неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо 
 приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог  
’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбс 
ла за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Ма 
ри чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није с 
ствује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини п 
драве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком раз 
т са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти  
; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Ка 
кад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким 
цгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другим 
вали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она 
 и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и шт 
ад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде ниј 
</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} З 
 ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије б 
 Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође. 
ли да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, кој 
 стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши  
то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.</p> <p 
ла, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је с 
 би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на 
 лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива  
.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе  
се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као 
{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либе 
још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гр 
уке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код  
е сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к  
е Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгле 
ад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S}  
 ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ћ 
Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p 
 Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек 
ивића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривић 
 неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Ч 
е већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" 
се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леб 
ао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково 
срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И  
ћ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учи 
мамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту  
о дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете 
.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји 
ђе један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели  
 штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{ 
шта му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко сед 
ај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»Н 
 мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште  
13" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати,  
 онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти  
 Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од о 
ишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетат 
шље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S}  
чезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме с 
p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210"  
ачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ 
ени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вел 
је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бр 
ког устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позва 
Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, не 
е већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавниј 
</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао  
да последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страд 
казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па 
ко сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћи 
ници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="111" 
о спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задово 
овом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла,  
ме његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитов 
 идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанае 
 се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнак 
 гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и  
једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензур 
S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код 
им братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла узд 
 нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбач 
да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p> 
га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора посл 
ори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко  
а Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну при 
инин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да 
на тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је  
о код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет вол 
ко ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све  
јом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе тако 
амера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни д 
ене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разде 
на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако вер 
шт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славн 
ако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} 
вим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{ 
ио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао  
 икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмах 
суство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S}  
јати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди т 
е буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бран 
дели ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ 
и и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна,  
тног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестад 
дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његов 
ма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће 
 већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкоди 
шта, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга ос 
Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, д 
а.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њеног им 
ала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе 
како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био 
на наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S}  
ћа сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како б 
ет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на п 
е за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи 
ци, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су би 
апишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се пре 
 није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјар 
на наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како  
је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене 
гла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој 
аму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{ 
.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у ваго 
рце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на ми 
.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, мил 
намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачкови 
вио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и не 
 је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер н 
Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој н 
божатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди  
ва сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које д 
на девојчица. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би т 
или ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било прво 
дби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћ 
сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души! 
мо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати те 
ије била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш м 
о морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо вел 
о прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у паме 
Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкин 
 ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S}  
ао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату  
ма разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја п 
стије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној накло 
е интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год во 
ш познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био  
 један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задо 
носити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу н 
, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја  
г невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли  
и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар  
изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ а 
 наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n 
е зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио 
љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> 
в.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети не 
у.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив мо 
шла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла ј 
 Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да заб 
} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрд 
 већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек 
S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу м 
лим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душ 
 недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на 
 се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам с 
S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гр 
узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобро 
} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, 
писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јел 
шире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме ха 
акову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, 
ко мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати 
он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Рези 
м шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од ј 
од живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Им 
сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само 
ента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, 
или су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — 
кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а с 
 пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп к 
начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} 
сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Ме 
Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено. 
јки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему 
 била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред 
ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не мож 
како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{ 
 колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учин 
спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често до 
ћу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заде 
 са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђ 
 целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, ни 
 Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Веш 
 но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја 
вам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати има 
о изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, до 
ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене н 
м појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао 
ви!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кред 
ва?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благ 
 једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са го 
ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редо 
је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се пој 
има упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве 
 обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је 
бе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, е 
 ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ о 
} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести,  
је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски коч 
 свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква ка 
е сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана  
оги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем  
који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтоват 
 још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још  
и.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио 
ојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогн 
л’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p 
 како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но  
поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас на 
дамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше. 
и то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисма 
 други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишл 
 икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</ 
<p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} С 
 бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, д 
у хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеусн 
е љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем 
ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S 
ад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Кој 
 док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«< 
амо из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у  
а!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку  
а да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S 
 су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се п 
мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Ка 
о мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писа 
свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теб 
чи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна к 
 Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си,  
прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако 
} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном кол 
згледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, нев 
 Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <p 
 шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мој 
ј чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, ш 
} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си доша 
 и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћи 
огзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само изме 
е: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{ 
 себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, о 
ас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да сл 
ријални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу. 
 би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде 
 не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни га 
 који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, за 
ки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двоји 
онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин  
 А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти 
уштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатељ 
{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платит 
ођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај  
ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша  
остао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И  
одитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Б 
 чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служи 
гме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно н 
е се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као  
прам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А 
а места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, и 
 га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су 
 то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њи 
у ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао  
ијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, 
 <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Деси 
 шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а о 
 то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па 
ан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се дони 
аспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ го 
ћ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала 
т стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигд 
 пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави 
елишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оно 
, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону 
с опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трај 
киним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је 
ави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мн 
на и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђела 
 мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако бо 
што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа  
мо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви 
о с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Г 
ма.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, цр 
е и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се м 
е од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд 
не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли г 
је отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај  
p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отса 
 тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ с 
сподина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи д 
зима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="2 
само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега поф 
 Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђ 
ну.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међ 
а права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све. 
лен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме с 
ма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра ква 
огат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку до 
ципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљути 
иког имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се д 
, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А к 
ремену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица 
ог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас  
адује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика  
ве се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} П 
робуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га  
зика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало  
 с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на ч 
и Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p 
м од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити д 
о је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами. 
у да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас осла 
Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у  
, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не п 
 дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да 
о растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тв 
вало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} 
е просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> < 
 код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} 
а бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате г 
би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате 
прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к 
је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет  
>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оста 
оводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли 
ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила,  
он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А д 
други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ће 
 брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{ 
72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине 
од Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође какв 
абости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем 
 јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она о 
итарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свак 
 на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и уби 
е ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S}  
стојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се 
хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; др 
пође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети 
, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и  
возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикин 
зити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигл 
да се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио 
е у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђ 
, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити. 
исте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потр 
 људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре к 
давати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од  
S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта  
не, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосу 
, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S 
ставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери  
>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда 
 Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати 
 са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Г 
интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће д 
не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама  
к, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му ни 
љан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју ку 
е куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од др 
"172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте 
ривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,«  
ђе, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред ви 
е са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју с 
 и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се  
у мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били 
стеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довуче 
теља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S}  
му и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до 
друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, 
ет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; 
гом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од  
да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима зајед 
у за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од ме 
да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ј 
и тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p>  
и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавил 
јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Ви 
p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег 
је пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p 
нили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше ка 
регне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и  
е често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки да 
итам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како  
у долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге 
о парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста м 
енски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је 
 Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта 
као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{ 
т га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље 
{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему 
створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш к 
} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су  
 партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да  
воје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш. 
мао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне м 
им асталом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и јед 
а су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рек 
какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, г 
на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпу 
ретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити 
је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет н 
екојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише ви 
о железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Б 
едла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је,  
раго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата ј 
е то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакри 
ена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв д 
вовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} 
еђу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} 
ка да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> < 
.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женид 
уштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима  
аш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку,  
} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде,  
он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ завол 
и, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет,  
да су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом  
е једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н 
, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо 
ма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. 
против шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожав 
млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић  
лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, п 
собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, 
S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући 
ну на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’  
огу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам 
пходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p>  
и, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћ 
сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јо 
ље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чек 
ако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење 
 Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту 
 већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би 
ако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врл 
ког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p>  
нски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиља 
е година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, милостива,  
ло Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој б 
врће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће го 
.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли,  
ве варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинам 
ознаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ  
 писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики остави 
а се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, по 
е још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p 
{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па 
онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго вре 
леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapter" 
о ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим  
е она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бра 
е мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, 
узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило д 
же да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код је 
здалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се н 
.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Баби 
 воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као св 
ном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним 
пушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге к 
е фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је по 
ечце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела 
отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла 
ола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ 
 искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и 
коло милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, п 
 да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањ 
говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут,  
ивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} 
 допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило 
зволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да и 
е, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па сми 
атрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да В 
о има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су т 
<pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јо 
ама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан 
ла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу мла 
ацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње пок 
пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је  
ена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незв 
рдмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледа 
 конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља м 
S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи исп 
а Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га в 
 Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом н 
о неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има д 
и сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«< 
 девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне 
у страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} 
ако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не па 
 највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Х 
ђамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што мож 
поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{ 
о, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити 
.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је исти 
Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њег 
свим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет годи 
 женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се  
ну.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са сво 
Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могл 
иде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је  
 она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није  
{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ н 
чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; пор 
и, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у 
онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутова 
и си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’  
} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила 
 ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, ко 
скупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јеф 
им поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не в 
ену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Хан 
.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ п 
артир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде 
а се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{ 
да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранк 
је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше жи 
ву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју 
мо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и  
осле нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се с 
ирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој кв 
тпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и п 
аче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ ш 
рили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и  
ати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вар 
ени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по  
, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је  
д би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је н 
ата, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ 
а, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура  
шла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен ву 
ер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић с 
свим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се са 
} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дошли смо и 
’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити 
е и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилиј 
најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал 
ити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми ж 
е разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало с 
 ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имањ 
истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити ко 
 брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој т 
д на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није ш 
а далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и  
Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда 
до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с ти 
је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет гла 
="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S}  
стаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, 
господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем 
 ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам В 
 на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне  
жи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</ 
 претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње пор 
пратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; о 
звадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као лок 
лење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Та 
 добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње уст 
а нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p 
они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њег 
тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило,  
<p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и раст 
ишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер  
е отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљин 
га хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га  
око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S 
да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубаз 
е примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са у 
 куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад 
<p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино жи 
у.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат кол 
обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док 
ицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирн 
, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако  
у мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати 
 из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени  
 или посла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фа 
оћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам  
женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја ка 
 друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, бруд 
ално положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му гроф 
’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често б 
оћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали  
други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то  
смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим  
иротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је бил 
на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само 
 брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели  
чи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој  
одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу но 
ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, бац 
дара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим го 
, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мис 
ало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пр 
у ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати 
или смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Са 
кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко 
ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, п 
јлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или 
 но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бран 
 ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми с 
ти најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страови 
ђајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате,  
на.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, осо 
ам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу ш 
 дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад с 
чекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао д 
ти!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, 
 мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« 
 тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>О 
 зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, в 
е ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још б 
авају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</h 
писано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се сме 
у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин к 
 му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је мор 
сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све препо 
 познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чи 
муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полуп 
 n="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак 
/> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног 
сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет ј 
а се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{ 
а пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубаз 
о узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило 
{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је 
 хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант заго 
ало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би 
о.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је  
јле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p 
чима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на 
по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако ст 
 Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све в 
 и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>» 
 и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка поче 
{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{ 
 ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог м 
 да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе пр 
ко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ 
рде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са В 
ако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју че 
о је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S}  
p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’х 
нао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p>  
бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не доп 
 човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се  
ити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" />  
мом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомиња 
супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други разговор.</p> <p> 
 кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и 
Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код  
се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од  
е време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутра 
ткако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпу 
ем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} 
м изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ 
 можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обуч 
и.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онд 
»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти са 
ам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бра 
ме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог оду 
пође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бр 
готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до п 
д не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, 
ли,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разг 
е.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме  
к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дођ 
отапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка 
смена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће 
кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увеч 
Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем,  
донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку ра 
тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића 
је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жени 
ишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би  
} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на 
ко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са 
 па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи 
, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи д 
ецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; 
анку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о 
 Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи  
>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај  
крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви проток 
те ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о т 
никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља поз 
} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка,  
 мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она  
подар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне  
трофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив об 
све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавн 
је имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је  
обито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихт 
 Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" />  
ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју  
!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао з 
 издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се 
д још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је  
 Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципа 
а не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се  
 и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна 
Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три год 
уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему припо 
Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S 
ки.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Ба 
вој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо 
не.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благо 
ад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер 
га на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да т 
риклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Б 
лостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже д 
и, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p> 
ћу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја 
.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гриви 
м.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Има 
и, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу каза 
онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић стр 
а, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, » 
атија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу  
у казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле,  
 какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} 
те још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо 
 све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Г 
исам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl" 
место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често глед 
еве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од  
!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален  
утим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И т 
Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је да 
дан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бра 
 црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало пор 
млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек са 
у приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његовог живота, и све су са н 
ек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуи 
n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имај 
истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић ј 
то опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Д 
тајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовоља 
нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао ма 
сплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар  
д Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочека 
 — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика м 
ед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера с 
шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко о 
.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога раз 
 да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он  
утници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="11 
сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему н 
ца и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребит 
{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</ 
.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Г 
 Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле, 
е јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она перс 
да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи  
 богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За 
сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком 
оказује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газ 
т’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив 
 садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фра 
Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је са 
подин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и 
ого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задо 
им, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене 
а који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све 
ва је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми вел 
варати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло 
еговом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла 
јске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку  
Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, до 
 поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна 
не, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад 
 Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да  
трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{ 
о, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време 
о да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, 
 не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође кат 
и’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <p 
а опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђ 
 још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још  
head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито с 
 сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко м 
едан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге 
ене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранк 
а Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био  
 што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, 
орми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одм 
p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ха 
емо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превел 
азговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фами 
ије више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су з 
сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек с 
нде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чеља 
} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер ј 
.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити к 
 <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а 
 и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као  
реме његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почит 
P18630_C2.2"> <head>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господ 
усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не до 
ађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Отк 
ма.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој же 
 да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како с 
тилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у  
>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«< 
ла је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може саст 
тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извини 
ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Д 
ико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно 
њао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго  
к какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од м 
ам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар г 
 мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут ви 
ја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ни 
пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља 
Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар 
за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и 
или, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па скл 
 ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати. 
м ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ 
. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски 
од мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код ми 
ли бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она ус 
 <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога к 
а са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намр 
 идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито м 
Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак 
што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни чит 
стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу с 
држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па с 
огатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не л 
 био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко с 
ермине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, 
огао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собо 
 била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако к 
, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако  
у ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ к 
а шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете 
 да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бр 
там.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати  
дај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, 
на фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадав 
аже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који 
о озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликат 
 ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њ 
А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те како!{S} Особито к 
његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну част ње 
ирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S 
арица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог д 
или њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми ни 
тво?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве 
то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то  
једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез 
но, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се  
 сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде  
.“</hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} 
леуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију  
био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке гос 
да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја 
врду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.< 
S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита  
 и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p>  
готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и н 
 Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имат 
ла.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељс 
но велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, н 
ва, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{ 
 да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон  
 Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошље 
довољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је 
«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћ 
 са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фант 
рамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет  
пише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бран 
ло првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Јо 
 нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела  
оја се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке 
анко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублаж 
м могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда са 
 патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је посл 
ико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају 
шке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукер 
а памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто к 
звати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге  
и пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и забора 
нко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат г 
л!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Пра 
узет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави з 
 већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео 
ла варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није  
и.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У  
вора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се под 
 дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека ку 
нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, н 
ећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како 
на са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је инте 
ржање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к м 
{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном кој 
4" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити,  
и.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни  
због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; т 
 ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који 
опада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени а 
<p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{S} Он започе разгов 
} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у  
да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има  
 је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет с 
лу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S}  
ато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну кра 
сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </ 
снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ниш 
дма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} 
ма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се,  
тарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама н 
ила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле 
{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије  
више свршени <pb n="18" /> богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека с 
д су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдал 
то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе малом чо 
ам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бра 
а кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест  
 ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш 
ође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође 
 не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па 
то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење 
, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи друго 
али да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу соб 
а уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага 
лерију његове преузвишености управитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видит 
нај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њ 
ду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје  
ћка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести 
.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће 
Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша пад 
ко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда 
вде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана н 
, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати му.{S} Шта 
д њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је гла 
о приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни  
S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонц 
{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је њ 
кад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете б 
, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хте 
акале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао 
> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, 
слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као  
омогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим ј 
е би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо дру 
 цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија,  
е може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; 
} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У свак 
угова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, д 
а о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге 
то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, у 
 њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S}  
акојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце п 
 чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p 
а се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно про 
еко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, ниј 
{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохуја 
 познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готов 
да се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем у 
кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоћ 
ирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзух 
рају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песниц 
, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ћ 
 пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело  
т’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, об 
 могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснам 
ало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у н 
 повишег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> 
а!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па у 
 устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гле 
ло триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал ле 
спођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, 
р.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеа 
није.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је те 
о, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао 
: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје 
е био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, ни 
о лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуд 
е око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад 
ад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде из 
т већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио с 
чи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет 
ог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког 
ма јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красно 
пут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</ 
е независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му х 
} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да к 
сто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала 
, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог 
 не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за аст 
тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек  
осио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{ 
танку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p 
а, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни к 
брштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вра 
«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако 
а, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јо 
ито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{ 
его кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко  
 и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о  
римиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{ 
х части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, 
, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.< 
и’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурн 
ера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма кра 
 љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим  
ковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препор 
ала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{ 
ј; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га,  
 сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само ве 
чини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добр 
моли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p>  
им да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} К 
 преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S 
другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођ 
е ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S}  
ом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи. 
послетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим з 
ицине за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год  
де дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрада 
еждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно з 
вуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље  
новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошил 
ранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већм 
споведи.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p 
сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до  
спијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се ниса 
 био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим  
 са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави 
и опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није ви 
ом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на ко 
дат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се  
двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погл 
мендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад  
ећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да 
одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но З 
се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па с 
} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете про 
 му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је вр 
ме узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и нат 
>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фри 
и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{ 
S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам им 
ти, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на с 
е да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико мин 
ло се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само 
 аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су  
једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па  
 раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни је 
Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле ј 
пут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру 
тива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Ка 
и у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} 
купља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је а 
нковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{ 
, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико 
 будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо  
 је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около  
ем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој а 
у.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, и ма 
оси; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстав 
ла била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска р 
аш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{ 
} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накра 
о шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледа 
у хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од ко 
о нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајни 
м мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А ко 
им.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекат 
каже... у тајности... својој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву м 
ђа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: посла 
ет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аб 
{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Грив 
.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим,  
.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, из 
олео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске 
штај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’  
 се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом 
ем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад  
наест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} 
ала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље,  
је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од П 
ре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано 
е сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајм 
е.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузи 
а нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облац 
е би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то ви 
стице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Изви 
ће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати  
би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна кар 
>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на к 
ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт  
отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој му 
а, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуциј 
и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко  
лато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S 
бре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко  
ри и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по из 
у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац ниј 
а за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које 
 дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханик 
аред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S}  
 што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој  
, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој ч 
 у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, на 
кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим н 
а једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући језд 
мо до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо 
се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p>  
</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке из 
с буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје су 
је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, он 
id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ” 
исам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се  
оћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, по 
} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили  
ад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем стр 
} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добро 
p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, и 
 неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је 
о јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, к 
да закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, 
амет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онак 
ово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ,  
нко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци  
{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н  
 ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се 
нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га ж 
је био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет  
овори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми  
 дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џе 
 сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги 
смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан чове 
звади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га 
гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе би 
о само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и м 
де?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Хер 
сио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није  
сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од им 
све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на 
; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S}  
>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мисл 
и, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па  
 ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ један 
 наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он ка 
 пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад та 
м, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Ч 
у лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како л 
квом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђ 
ико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Б 
ре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сас 
о, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не з 
 па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, н 
давати.“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба 
 добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубез 
<hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш к 
женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си с 
и дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они 
»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се она 
уже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу 
чити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да у 
ар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улаз 
 живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уо 
дна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белај 
па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} 
ди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почитајема фрајлице!</hi> < 
адржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко зап 
реме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића 
рат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Уза 
е шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку,  
а, све те природности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти  
тковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену  
у и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у 
сам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску  
лагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> < 
рбунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака  
ски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из  
не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, п 
код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољ 
глески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за прв 
и, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко ј 
ати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан  
као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, кол 
паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и 
е мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, 
, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње. 
а ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти 
и; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји 
вио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић как 
Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин  
дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту  
е Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић 
ега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад 
ово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права 
убезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже м 
ка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако тит 
за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем при 
 ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p 
ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку  
, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал ни 
ad>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунц 
едали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, 
ај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара боле 
 нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић  
ти, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, а 
 се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, 
ега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоћ 
али, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господ 
а, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да нис 
па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за  
маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то 
 га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после з 
ече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па  
.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемира 
епљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има  
ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад 
рате, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>К 
S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да  
 и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Б 
и’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура доб 
ом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам с 
на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта в 
о раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, 
У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М. Пре 
сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао,  
ти нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељ 
 јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камара 
.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</ 
аија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p 
p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната,  
а га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о 
p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, 
е преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме пита 
де дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има ст 
а доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«< 
о сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити 
е јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, око 
о сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; ов 
’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и францу 
 се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се 
је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав сло 
нио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде 
сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не иде 
олим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим 
 су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у ма 
Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је би 
огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који  
 заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би п 
дајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{ 
тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не мо 
сети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрада 
го куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p> 
одаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму нећ 
а фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нот 
ајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буд 
ујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер ни 
нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> 
г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p> 
о има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро нала 
итам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипо 
едим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си? 
еме.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам дру 
 су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се п 
и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газ 
 <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки  
е«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати 
ј.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, 
p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш л 
радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; коли 
о куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо  
еља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда о 
, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па  
есић започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> 
а и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве зн 
жим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле  
то ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’  
Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p> 
образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бран 
ијом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви ме 
јмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре  
д сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа 
ђанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S}  
па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.< 
у јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како с 
аквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </ 
не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ  
 честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, мо 
листу код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p 
што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се ожен 
. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна леп 
у забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара  
ј као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Ад 
итам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна 
Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова 
p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си  
о господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај  
вде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бран 
а разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе пи 
 те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав а 
и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало засед 
мо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам 
д управљам моје економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да бу 
ини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218 
S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћ 
} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек  
укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се са 
т нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му он 
а.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог вре 
 слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљ 
гре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} 
Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет 
м доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са с 
реварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’  
нам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задо 
и кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој  
 даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па 
 до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S}  
> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ де 
 на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли ј 
опаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да  
 и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по  
p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је б 
{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на нов 
ла!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и  
има неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само т 
горе, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, ко 
, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на  
? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онак 
p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и  
м овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упозна 
 ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам  
ило сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е,  
иле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно до 
ти, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало пово 
тељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а гос 
ишт’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да с 
 у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат 
мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би  
{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} П 
ру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, пр 
’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку уструч 
ам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фа 
доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{ 
м дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} К 
ем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем ди 
могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем 
 то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност поква 
дбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је пад 
 против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам  
 си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> < 
о лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, јер 
о сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чи 
ћу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ет 
, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има  
вати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долаз 
ад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p>  
е куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како  
т већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби ј 
тељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бран 
покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер 
од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су свак 
а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S}  
 једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију бр 
ти, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као о 
ве кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге  
сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина,  
 туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и д 
прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо 
ранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: » 
метнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако  
 и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи ни 
ко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подаг 
ебало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним уда 
ачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се  
тасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи п 
били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но 
ју, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{ 
е!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S}  
ају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p 
виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су би 
 девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S 
син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очи 
ко доба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку 
и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док 
а у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, 
 за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и 
ако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се 
омогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Мил 
са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер ј 
ам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Ј 
а видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} З 
биће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру и 
е за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре  
авду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да 
ји су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд и 
или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак,  
доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвиш 
крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од до 
у, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од  
истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком  
кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{ 
</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наш 
рајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>» 
 Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чи 
/> душевном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често ј 
 носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и  
о паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за в 
нку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женск 
ђеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад  
 Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допусти 
 не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био  
и је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и  
; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам м 
ћ и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам  
му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дет 
ење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајн 
а”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S 
ве у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој с 
 Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Хан 
p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> 
ки кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут ви 
 другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, 
жете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође не 
ужица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздрављ 
 Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора 
рчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Је 
а, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за ст 
еверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си 
о.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду д 
а приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="1 
ити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај ј 
до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> 
ктирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, 
офове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је м 
ко не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим клас 
о и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравко 
у крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми ј 
ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светло 
> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема  
ише расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} 
Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео  
ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која  
 три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погод 
нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" 
 сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ сл 
немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи 
> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранк 
ивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха 
вала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу по 
стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо  
и ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — д 
мао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права и 
ти,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит му 
. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желил 
«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је  
.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић зем 
грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта 
а да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја ун 
 л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у х 
андури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали кој 
ео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да с 
 ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у р 
 и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{ 
смо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје  
на, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого 
</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде 
 после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, оби 
сити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се  
 он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам 
ојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је јо 
презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати н 
но. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш. 
т ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Ф 
ован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих 
гласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако же 
е; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — око 
па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{ 
мо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми 
ја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’  
р им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато о 
 ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он к 
 је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетира 
чак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеус 
> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, 
ви дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега  
="liminal"> <head>ПРЕДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, не 
ју.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало. 
од куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолил 
> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу  
Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са ж 
а било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам 
еста ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’  
о се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се њего 
ош једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«< 
ош образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили м 
} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79"  
 већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми ј 
знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, мој 
ави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до 
ерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} О 
у ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мен 
најдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа 
ао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за  
е и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као как 
’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди с 
 нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент 
оличне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа  
м свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу  
извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p> 
нако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се в 
</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Ме 
уд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забу 
бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку ка 
ш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и 
ишт’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом и 
 Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како 
онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p>  
 оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> 
 оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{ 
»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан чо 
 електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ 
лучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог 
 вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгл 
има је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даљ 
га умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца 
жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је има 
ријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; уто 
> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право;  
а ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам 
ло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неу 
ка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићев 
 јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} О 
ијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика  
вити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљ 
л’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, 
та, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање. 
ја М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јеса 
изге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Т 
аге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо 
она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и ша 
ргерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову пре 
и лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве и 
} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора 
е лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачк 
и.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конвер 
еко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, ст 
и.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толи 
е он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд  
Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ шт 
 Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро ч 
<p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фр 
делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту не 
ло је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршен 
 ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ з 
трдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај доби 
асвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, 
та сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има 
 већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, напишем једн 
 сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Свак 
.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пи 
а ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није м 
чајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су  
 да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар ис 
у, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако  
и си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удова 
са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало 
цаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S}  
ишт’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S}  
и.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују,  
200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радуј 
е од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадес 
0 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије  
ајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соб 
у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, до 
{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба  
чи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не пок 
озар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод рук 
S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаће 
фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећ 
 јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све са 
едатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, мор 
 ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку уст 
 пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао. 
ницу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је 
у педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, полов 
ји били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, 
.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће из 
мљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6 
 госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам на 
о пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали  
«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p 
Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам т 
аборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабико 
уком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ б 
о; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризират 
зекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромак 
солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш м 
т видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљ 
бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман  
ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је  
на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb 
.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошк 
да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} К 
е шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може д 
 <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и з 
но за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ с 
мшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узет 
с, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бон 
н човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би  
а је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљд 
 да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се 
о би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чека 
с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«< 
та поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао нег 
ровео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна свој 
а од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га јед 
амо да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p 
ведати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" />  
о је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати. 
мана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{ 
онити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку пом 
 а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, ту 
а ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић вол 
ису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и дос 
 можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад п 
меши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{ 
м баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу 
 Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други 
пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио 
и’ се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаг 
да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма б 
сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека како 
а као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш п 
воју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу. 
ко долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шканда 
 није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у буду 
S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпођ 
: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиља 
 онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, 
немо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, 
 одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Им 
е нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро сл 
 без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет  
 дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су к 
и!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће д 
 јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом 
да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка бога 
 прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> човек  
ће једна синовица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пун 
 к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме 
сам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су веће 
 пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место 
г ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је виш 
 од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кув 
 ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учини 
а је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора  
атељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непри 
ијатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је 
м са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као дан 
атство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, ка 
онити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на распо 
ом одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним даром ни 
ћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанск 
азговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да  
ло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано вели 
раво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, в 
учује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговара 
ратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљат 
евојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се нич 
ер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај нав 
 и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, 
 љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изи 
 хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Л 
ука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер по 
ваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова 
отина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја  
 обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина ск 
сам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду  
амо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би 
децираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!«  
би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не  
на како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити мога 
мица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се вр 
сад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалил 
а ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на 
оге, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су 
S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гр 
ши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испл 
67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више таков 
оја Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинит 
мшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропас 
у прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас- 
еждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ п 
ији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због њег 
ко и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски си 
 секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то  
рчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p 
га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задр 
га, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, у 
њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једн 
ри године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи 
ознавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет н 
јком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправил 
кињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S 
шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја са 
тно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је 
p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко 
 није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде ост 
дим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкур 
ати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозарови 
бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на кој 
.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; 
 он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ић 
 страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута ц 
ранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је  
мати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тр 
 ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и 
ла; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића  
ан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} 
ћки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У  
сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити  
е имао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица  
 будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођ 
> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капи 
у, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја с 
то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, из 
овеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на  
да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несре 
сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у  
њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао,  
 препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у нев 
а.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити. 
апроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да п 
ја је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почн 
} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпа 
купе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда м 
 баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дођ 
ћ је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко и 
очне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професо 
, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити 
.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао  
ка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу о 
.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; н 
} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{ 
{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} М 
имо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами. 
} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хуса 
узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке с 
Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, д 
ла, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирн 
и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари пл 
и.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакл 
сни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је д 
ћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често 
омашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што 
зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака д 
е покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па  
г тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике 
оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говор 
идбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, 
ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол 
сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетит 
ама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам ш 
са Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој  
ћу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи 
ра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бра 
 нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет з 
рца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изва 
ма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме н 
 јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мен 
S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са  
p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се з 
Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p> 
ац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко пома 
а је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могл 
? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{ 
ти лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се  
гажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешко 
тим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф  
Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, 
д сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами з 
 сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики 
а сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И 
 Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила  
на.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал 
 учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је м 
> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта д 
 Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врл 
 дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац 
помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабули 
</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад  
 борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждо 
на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ 
о смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајви 
и се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{ 
а види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви 
казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја т 
{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, 
{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S}  
а свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромаш 
деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру —  
 а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом 
га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао 
ју, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, 
, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па ка 
лез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода  
е Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час узд 
 је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је 
и, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости з 
г вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклонос 
е презенте добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут  
 Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је б 
реметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама  
p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није до 
ремда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ства 
корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није  
је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међ 
</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар  
ећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати  
 Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; отк 
та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахер 
ка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; ниса 
на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам 
смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није би 
амити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дођ 
о неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познат 
</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сиро 
тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, 
 сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја с 
 богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дуга 
ки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мен 
ивот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати њего 
певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> 
ди и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди с 
ки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су 
.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гри 
’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо 
едини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се  
 наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га п 
”</hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се  
, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то м 
мигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и р 
ву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањ 
ку употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре 
 свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали. 
шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер,  
 лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене 
 напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обо 
 Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није дост 
Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} 
анка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пе 
фран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџесте 
ме разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да ид 
био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредито 
.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио,  
шла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и 
Хермина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија и 
/p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S}  
} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, го 
Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то о 
 ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас в 
нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више стран 
емој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити 
расној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и за 
ет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам 
а.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у 
ина је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да 
.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на  
еградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа 
илан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену 
слио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p>  
Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Мног 
ме није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је кој 
рела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби 
 црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" 
ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, 
ај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматор 
 Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидан 
недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпице 
ем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности излож 
оловину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, м 
S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом  
} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ бакан 
сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па м 
.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је 
дунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би  
 чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а 
сем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате ш 
ићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веро 
удови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто к 
 тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је ж 
 са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, сам 
ју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p> 
S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као 
 ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S}  
 учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p 
и се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се  
 ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је 
 — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како из 
 дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранк 
стива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој б 
ифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре 
 извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли  
ње?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p 
о и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено моје пријатељство, па  
 за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да про 
ако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са 
 после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера З 
 ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташ 
те ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после р 
а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он о 
ве је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се  
атак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати. 
јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим  
о моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом с 
доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, 
од куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе мо 
рофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље пре 
Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ј 
копан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је  
ње, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће то 
у, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки в 
да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све 
S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је најв 
о место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да г 
тен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена  
госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешн 
 жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу  
им к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у 
а памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и ј 
а, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> 
рећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет  
цуску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi>Madame de Sevigné</hi></f 
уга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати план 
о.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се с 
 учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због 
једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником,  
 свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здр 
 Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово ј 
/p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш 
ста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ј 
 ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелист 
салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само  
зостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је д 
пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо  
о готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се весе 
ат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Веч 
лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо 
азао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да уч 
 пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бр 
жде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не  
аца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, 
о подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зорич 
ола издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше  
ко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му ње 
пријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" />  
S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама није мог 
 лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир уда 
ако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде 
 о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми  
тне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који 
још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од  
 <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил 
ти.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави 
 ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, 
 морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мо 
и сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу д 
 хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му с 
.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опрости 
ове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да оста 
сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како т 
фе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то мл 
ато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми 
 опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а т 
ило.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Др 
едим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на 
тво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову д 
приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до трина 
од јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо,  
носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, л 
</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време дос 
 »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четв 
сену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући до 
 двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хо 
доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се  
би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важа 
 смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шт 
»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не  
ковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и  
бом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја  
јемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, 
фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било и 
варма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он с 
ј ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да с 
оведати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку 
је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Херми 
 такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том г 
вати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њ 
ушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да 
е нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, 
— Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, 
гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермер 
 дође.{S} Него каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње 
 себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле 
ене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал 
ва.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи 
пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу  
слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у францус 
о.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа 
тписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће им 
д буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} П 
аду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки да 
а је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, т 
ла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује м 
 која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки 
итисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштв 
видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је р 
удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим. 
 од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — ка 
.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болест 
а сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да нема 
ва млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Руд 
им класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, о 
ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије в 
.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствар 
женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S 
ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не 
 гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повика 
S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па м 
испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{ 
 изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој в 
азао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су о 
гога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицов 
 Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остан 
ка је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p> 
г.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није 
ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића ис 
би као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не п 
pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«< 
о можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два да 
бије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{ 
.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер,  
 Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{ 
о.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати с 
чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер с 
уо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам  
е о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами саст 
ком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> < 
волте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла,  
 баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гриви 
бро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш та 
 знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно 
о је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику  
отпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S 
авље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код ку 
елно срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас 
. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Ст 
 путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу 
 ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати. 
 наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весе 
, оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около дв 
 прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S 
а зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што не 
 два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па  
ам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} 
о Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е д 
ругим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад руча 
да последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тра 
аранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, а 
а срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг испла 
 посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и пре 
ш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћош 
е ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредн 
или, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познан 
р је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се с 
бе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми  
ђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити 
аред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштриј 
ако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну пл 
а живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Ка 
ти могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.< 
Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учи 
таде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати 
="41" /> атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника д 
хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили 
а је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се ма 
ку још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што  
шити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, 
ебе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лу 
а ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{ 
 видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са св 
амим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Б 
јнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</ 
у обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи,  
 Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слу 
коло два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да н 
 ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и с 
 <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, р 
ћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па ч 
 и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>» 
акао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику 
мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па по 
су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати 
више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му ч 
говарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, н 
ако хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кре 
 да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фал 
 поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски ј 
Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера 
познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грд 
аније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</ 
 чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо л 
та, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси 
судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи  
 може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, д 
нада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно,  
гама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначи 
 бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он х 
а јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане 
он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту  
ита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом пут 
даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јо 
уга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> 
с откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо  
 ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако рас 
 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као  
ста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он ј 
ом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочитанијем на свако питање.{S} Позов 
орио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре тр 
ела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобра 
 млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S}  
етету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није  
 мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам,  
стите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет 
о свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то  
бу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} О 
о запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S 
своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њ 
ијатије мога срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прел 
к с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо,  
 то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже ти 
ћ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву р 
Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрен 
жити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љ 
ри нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> 
ри да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{ 
 у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо  
ожеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би р 
 велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни н 
кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има  
 за кост и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- 
итам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред  
ам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел п 
ем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем пос 
 је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори 
 да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у св 
м Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у др 
тресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лука 
</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном р 
— да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу по 
јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми  
а нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити 
ног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{ 
 Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био 
ене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој ку 
.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он јед 
ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} З 
наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не ста 
ди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за 
е гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а н 
ра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је  
а слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да 
смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милос 
 надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и мол 
</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам  
> <p>Каже да могу ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли  
а.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаров 
утора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек  
 И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и шт 
вац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају 
још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{ 
а, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа 
ећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надви 
римите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени 
стог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.< 
анко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан 
 то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не 
им, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврн 
а је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бра 
 свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове н 
/p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да  
ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда. 
о ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, д 
анко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља 
ање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не да 
и сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје проду 
ђа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође  
н посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радос 
>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Р 
 одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић 
да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће 
Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S 
 си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца  
ву кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би  
} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли са 
 атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је  
а ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час 
ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} М 
и, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; 
да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад н 
Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Пе 
рата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће 
и.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигни 
 пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је 
 дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме 
ака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принцип 
, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно  
а се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне 
 Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође,  
бито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко  
p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју 
и се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало с 
, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> < 
ћ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан р 
о се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са  
анем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погод 
рити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за со 
 врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у све 
 ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, п 
.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> 
има опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извр 
бо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не т 
 се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — л 
и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапут 
ли у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до 
авно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт б 
са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо 
 већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам  
е одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једн 
ј новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Н 
идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па 
 је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он к 
днем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ 
ју.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у је 
ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно 
па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође  
; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Де 
фалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође једа 
 напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје 
ка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особ 
емо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба. 
ан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми д 
11"> <head>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Б 
оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’  
ада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу  
 се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quo 
.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како уст 
усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код д 
 желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> 
 пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати 
изиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красо 
ати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање ч 
у и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш д 
о му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је оп 
, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранк 
 писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој и 
емо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће  
казати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Свето 
м изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну г 
ростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико мес 
ло на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Деси 
више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мор 
ње задобити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка  
ромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу  
ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се 
Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало  
осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ поз 
ај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Си 
отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га по 
у и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су об 
није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ вра 
ог егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа зван 
е устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Дев 
 је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју уве 
.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт  
> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка с 
 <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе  
г писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писаре 
<pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док т 
гом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и 
> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p 
пут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не з 
а види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад  
 неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је пр 
шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} 
о је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што т 
ициром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Мари 
ру да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја од 
а Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгл 
ћ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената  
 сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро пров 
9" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p> 
 пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на 
га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо д 
опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био  
не се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, 
у за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нит 
 Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</ 
 дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико  
ан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чин 
е су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шук 
, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ 
p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојк 
, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се у 
та чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало,  
ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово 
 а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти ист 
ћу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива 
’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S 
ко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци. 
спођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну 
ара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гл 
т знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ о 
аром, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова к 
ља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Ре 
не.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко  
»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније,  
о.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не м 
{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S 
кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а  
сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви т 
ти.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се  
д да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје и отп 
<hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само н 
 куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да ради 
 види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са 
ко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу  
осмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то в 
 главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се  
о Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p 
лтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу 
’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ 
нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и 
оје су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом 
знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три да 
p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблаго 
е.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се н 
идиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’. 
»Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли 
 јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Пит 
 дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато нема 
де.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још нек 
едва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију  
ије пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад  
} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.< 
Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами  
Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да м 
пођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их виш 
ца; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе 
 Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на 
 Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о  
ов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ пр 
час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p>  
 рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у д 
p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p> 
им.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал 
овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да поб 
ам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно 
у и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло 
 код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, д 
 месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Нагов 
 из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко  
само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наран 
зара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он 
а то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпож 
м степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, бе 
зика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Х 
случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Рези 
 Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’  
> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двоји 
лку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, з 
тане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка 
овуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтш 
се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она 
иравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој 
ају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак чов 
, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатк 
љу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ т 
али, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је  
 га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да 
су, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезн 
исан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он 
 Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук 
 манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Д 
рија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ  
 долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p 
 ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила 
и је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер д 
 Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића 
за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка 
двући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме  
ајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да  
те љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је  
е сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рође 
м у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па 
ећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у 
у споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика н 
 са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес  
шан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женск 
Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, са 
 ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само 
ду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{ 
е си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добр 
ње после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увр 
р.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпуст 
адан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опе 
година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи б 
анко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изи 
вом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде 
нда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да 
 то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још 
р и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи  
ј увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудн 
каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас в 
е; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити 
послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика 
ан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо 
лостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ д 
.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}00 
 се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врате с 
ћ како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утиша 
бадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта  
рићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не 
 одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се 
и с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и 
Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде са 
есе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, о 
 казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се  
 неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја изви 
а заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Д 
чковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима  
то требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива.{ 
чи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад 
р.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, ист 
тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па у 
 маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас тр 
ај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад са 
ћ ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостив 
ваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ак 
 би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго 
ле сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство  
n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад 
пустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, ни 
ам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка ни 
 оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к 
су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми  
ш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се прев 
утра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја г 
то смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и в 
свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камер 
феџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко с 
своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио 
о је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се н 
 се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер 
 куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро 
е далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гд 
им преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако м 
ља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је те 
ицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он од 
и иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p> 
 да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; 
 фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру бољ 
S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p 
 се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} С 
скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест,  
 Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није мог 
се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за н 
оложења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође в 
 је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобрав 
реченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ 
даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се 
ам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код ку 
ћеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претст 
е, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пије 
аковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, та 
/foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и срет 
ивићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газд 
вања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-т 
де.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свр 
и, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не  
 Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поква 
елком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало б 
 <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани  
дан господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим 
ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док  
ве једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад 
а.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а 
се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт он 
"115" /> <p>Комплиментирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p> 
ад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом др 
варати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} Посл 
 траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још ма 
ирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја оп 
ва се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код  
рство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао ј 
 пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је 
S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: м 
а зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су ј 
ође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп пог 
е мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста? 
ти; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по др 
 овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво  
 калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет ш 
е одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста в 
} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи. 
та.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи добр 
ођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћ 
есу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад 
Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} 
адава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са  
смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, 
 који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер,  
Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики с 
 доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«< 
ивија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала 
 сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и 
 та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на јед 
е млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} 
 код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф 
њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, ка 
ознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и 
мој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта 
ђе господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га др 
и.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66"  
одмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, 
џином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру. 
М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика  
 од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ра 
, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егз 
p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу 
 прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај све 
међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријат 
говора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одноше 
је.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе 
тати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прв 
p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд. 
еко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гри 
 имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранк 
ику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па п 
зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се н 
> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи је 
 разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде разви 
опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко  
ранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад  
к изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду 
гом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру  
љубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је и 
 нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више 
/p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, си 
ти, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој в 
а, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" /> још отро 
Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити  
 би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура. 
оред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас мо 
ајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бр 
 познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ 
 гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг. 
им на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад с 
иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се св 
рашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разговор.{S} Машић 
} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој 
смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко зап 
о смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, по 
у да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S}  
а.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више н 
 смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда  
но магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к је 
спођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и  
, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру м 
био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукл 
у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме,  
 онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какв 
пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами с 
 Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне љуб 
и Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} П 
ашић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код 
 фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Руни 
 са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам  
 да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Дра 
 чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; 
а њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Вид 
па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{ 
ирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се 
но.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут. 
га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> 
варамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p 
нуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже  
а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити зав 
обија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чи 
стиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S}  
м животу солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад 
же и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће  
ом постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми 
</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има кој 
м лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бави 
Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Њего 
 луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n 
мо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је 
подин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како  
ег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јес 
во је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће св 
данпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде к 
први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жен 
ва велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дај 
 га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код 
сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Ч 
чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> < 
 Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S 
жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме  
ади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се  
таријег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 године. 
 партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</p>  
, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit= 
диту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вам 
оварала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше н 
три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого д 
> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мен 
љедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, 
млађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника 
а нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економ 
 ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па пос 
немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, 
 <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapter" x 
} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочит 
 људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, т 
е да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој ј 
и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандл 
е.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији  
сли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чеви 
а познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њ 
>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа 
 Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћ 
Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, откуд 
едну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већ 
би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, 
ре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, св 
аметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одве 
, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мал 
ем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте м 
 ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер ви 
да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, 
има разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика м 
.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може,  
да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ак 
ер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} 
њи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут би 
 либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпек 
оје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут п 
де у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Б 
ла сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не м 
>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад весе 
ко брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>» 
 још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зат 
ричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</ 
му тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика 
твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као ш 
е време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање 
 </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра 
е ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого  
ађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веро 
 два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог уструч 
едан млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то т 
и орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кре 
ође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето  
у приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} 
то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се 
 тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал 
, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеш 
 младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} П 
ика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и н 
а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с в 
 заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде б 
ку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало поте 
анко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте пог 
ава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} К 
па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође  
, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног 
 све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати 
бу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог  
.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба младић, доброг  
то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати 
«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ ка 
о.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па к 
е, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја 
калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је т 
 преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да с 
д већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ  
 са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да ужив 
 је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у  
арба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву д 
дете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ 
сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Ка 
лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам про 
 на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности 
> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра 
S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живи 
о, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде 
почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати овакв 
p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и ув 
ао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чез 
нку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га 
стре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад с 
 преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт  
биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S 
љен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пи 
 <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> < 
 ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ 
амо од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудил 
 нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свак 
 комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S}  
ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n=" 
а му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target=" 
ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу н 
ш мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој  
ицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши,  
ивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши 
д те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио,  
а путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни јед 
 Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је  
се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако ч 
ред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но пр 
 исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну шта 
рење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива  
ер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје им 
је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекуж 
ли за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (роди 
ити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у последњим двема категоријама нешто  
то место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу,  
евино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмек 
дити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S}  
 пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива 
.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег в 
ас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се  
еђу остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} 
 била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, а 
{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаш 
један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S}  
, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држањ 
, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем 
у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном  
му не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја вид 
, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Тато 
} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пун 
 какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма 
.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то и 
иест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се да је 
 опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко 
дан омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи 
>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако тра 
вадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу ј 
и да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред 
ранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гом 
 и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около д 
ави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вр 
и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p> 
 руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећ 
те примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{ 
 спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Висок 
 ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да см 
 млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки 
о се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добр 
 има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме  
 старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог т 
; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и ж 
ну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо је 
ме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата,  
ку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет  
био, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марам 
 јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханик 
арнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, п 
ну досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} П 
 на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким с 
о поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се ве 
 такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој еску 
Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубре 
не јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеј 
спођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S 
а носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако н 
 Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S 
 страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, 
, као какав стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S 
ео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве цр 
} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби б 
 пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај и 
, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувш 
г оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико господе ко 
е добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу таков 
 мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим с 
 Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачинитељ</p> </div> <pb n="2" />  
 ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам 
, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па  
 перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не и 
е видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика  
 види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се  
ле ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, св 
а пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ 
 када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p 
је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне с 
дарио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, 
{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не по 
ти, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жен 
га живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" />  
све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p 
зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође 
нуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна 
 ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тог 
клоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће 
арандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор 
и; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, п 
а, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира. 
е тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам д 
е што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; 
словио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и 
ио, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет,  
ет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S}  
и сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам 
S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено  
Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито  
{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, 
але и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, д 
} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га 
, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ 
ужио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она ка 
о да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио 
пет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« П 
он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: з 
вот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Мл 
 Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет нећ 
с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му до 
 куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти мог 
рица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се 
»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, мо 
ено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и кола 
е овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> 
, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели  
оштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div type="chap 
Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Как 
какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики ни 
обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, п 
пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, суд 
ар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{ 
 Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у  
но Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он 
е тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мач 
о и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те  
стигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопшти 
ма какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри 
а!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Н 
 исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се  
га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он ниј 
еднако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се  
тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је 
уштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у  
ити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он  
.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричи 
Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што  
најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма 
 господине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унут 
је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ о 
Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је 
ао из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба 
да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се  
.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан 
ем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, 
кове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Ид 
 — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце  
је ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће 
 намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем пре 
нат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да 
неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не веруј 
о!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега ост 
 обичним простодушијем предусретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће д 
p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се  
а не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Сву 
ом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толи 
 <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду б 
м.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</ 
 пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао 
увернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут ом 
а богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за  
но, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики б 
 кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранк 
{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да с 
неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове варош 
ад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> 
у, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Од 
еваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за 
јбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пива 
га — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ ј 
смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је 
дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за  
да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S}  
зитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на кварти 
, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док те 
удић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и  
 већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{ 
есене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »ре 
е, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S}  
t="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са  
а га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интер 
ве, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом ста 
но детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато,  
ешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S}  
и њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сок 
ку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разла 
ође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу 
 страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете  
а дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цига 
 прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу к 
вало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{ 
ати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто узди 
 му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осол 
 <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је  
 и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом 
 Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, к 
ћ није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изиша 
а га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена 
 је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни  
жим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислит 
менем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао  
 каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Лив 
у уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даљ 
ако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милост 
ар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без же 
сподин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје кућ 
{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је  
итам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је  
еровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега 
д да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста. 
а тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде  
 слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из ст 
ремда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мисли 
на ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S 
т га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{ 
ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад с 
ети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред 
еровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ пре 
као командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола м 
ов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто в 
им младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет 
ошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови ко 
рајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против м 
ила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави,  
ри, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада 
 запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л 
ворио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама заба 
се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара 
ић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200,  
анко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једно 
би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Т 
} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да о 
, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификаци 
а ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му т 
не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обр 
ућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном 
 им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бран 
опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван оф 
есу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила њ 
а не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га  
се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> < 
а не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми дост 
ознате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст би 
 весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо 
 старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле  
рала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим 
S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фра 
ој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретав 
помен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му д 
Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре  
зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако д 
, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урла 
 знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изо 
 као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, 
идесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ак 
оја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка 
е тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; о 
ва је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уч 
му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с 
ранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’  
о да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не каже 
ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам. 
н, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толико.«</p> <pb n="239" />  
еда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој н 
е да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и у 
е куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени,  
у.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се  
вољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуч 
у му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напре 
м му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством 
Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и  
слити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао с 
 је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске ха 
о да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да и 
} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Је 
је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, 
кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојо 
је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоц 
т његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па  
разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда м 
 на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дођ 
уку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину,  
ц измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошл 
ш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на  
ичено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p 
ар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај да 
олим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђ 
естре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га ј 
дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим п 
зрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му 
бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} К 
 сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и  
е и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Т 
одим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није  
 Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ов 
S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није  
журине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да 
пустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам  
соналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, ве 
а код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе 
и, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију з 
видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво 
 је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није  
/p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост  
н ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не зн 
н, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што 
 дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га 
, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би м 
говори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ д 
пава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог  
започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио ј 
е ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том п 
Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ј 
букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S}  
анем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за т 
нт, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпа 
трим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Пре 
јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам  
{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавн 
атарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг  
е готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изне 
ароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето једанпут  
, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мо 
како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоћ 
м да има млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, о 
с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима он 
ини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се 
</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руко 
особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бран 
у је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете 
p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, каз 
лића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, » 
ао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви јо 
ра, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, б 
 прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити св 
а живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом 
} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милос 
ић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате 
та ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то т 
рао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну,  
и!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета шт 
 после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је са 
рође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривић 
 тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лут 
е искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љу 
важан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле 
ј опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — с 
 овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешт 
штим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће п 
други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и  
пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, ш 
на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа д 
n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сне 
зурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и ц 
једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не м 
знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је  
 она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће с 
да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим  
принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт сас 
{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом  
овешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по ча 
Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није 
д к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да 
ћу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем 
 нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешпо 
 та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потп 
о му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи,  
ану.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га 
 заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је би 
епу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, к 
у требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се нао 
/p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му 
 засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету проба 
{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново 
и, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, п 
у и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бој 
т, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати, 
 спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га  
 старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и го 
нку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а 
 да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалек 
дну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди 
тина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к 
анко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем  
 га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави 
.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из 
ад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команд 
е.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем  
писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви би 
уо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој виш 
оли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и јед 
ћу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам ка 
ами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кр 
 пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около 
стави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли сре 
ут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не 
 знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш 
p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се,  
и он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи 
станемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви  
а.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће 
ајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола 
нисам могао дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо 
у се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S}  
е верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст сит 
а, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb 
 ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> < 
 буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p> 
 будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, н 
а украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је 
ре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и  
вој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао 
р је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практич 
рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па пр 
удац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење. 
арао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам 
ом се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Лив 
адим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S}  
S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако д 
на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло 
и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак м 
г није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} О 
данпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ 
} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам 
 нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећ 
<p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико  
бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим  
 Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у  
е експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ак 
тија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде 
 претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узе 
же да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акур 
тељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријате 
ротивусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравкови 
{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шна 
ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут 
 може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, х 
познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се ож 
ри на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му рас 
а је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} О 
 држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме ш 
 <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на кра 
га почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за рук 
 се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} 
 како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити 
идло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори  
арију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да 
ору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа 
а Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> < 
стра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је нам 
</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати 
се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она  
л’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ј 
еме овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и п 
пасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, би 
езависности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здра 
тера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p>  
аље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове мла 
ете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта 
’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао 
знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео  
»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> 
 код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ мо 
ар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више годин 
> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек има 
 то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, ка 
 да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та  
одоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се 
{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим  
 срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество 
то је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал 
о на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рад 
 он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Так 
говарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} 
ир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p> 
сам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљ 
шти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гри 
врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је 
, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела  
за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви вол 
Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, 
ознатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не п 
вде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S}  
м пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не 
кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује 
ет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се мо 
дим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се  
ина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари 
.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на г 
вете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакој 
ка, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Ње 
овео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чини 
’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствар 
рајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«< 
инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гл 
ад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, 
 ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли 
у је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље мог 
.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро 
Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима  
ад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разго 
 она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир с 
се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за д 
и, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је ј 
е име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише 
Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да с 
 додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и 
га каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју со 
сетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са спо 
 тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла 
ије ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»А 
устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није мо 
јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; к 
ији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже  
анко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њег 
ати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још  
ла је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале пров 
ће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта;  
госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милост 
ије ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељ 
 не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаур 
га оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примил 
S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато оп 
и ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазил 
супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не. 
ако је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — тр 
 фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фра 
ажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако 
им господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писа 
мерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по св 
ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госп 
и.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi>  
е прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко  
{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> 
м врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано  
да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се 
уче из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише ш 
 погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p> 
лан да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{ 
 да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки  
е здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло су 
ошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спу 
пу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ у 
е је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бран 
реме да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около  
{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да 
ој наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто за 
анко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} 
ас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову парт 
 је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна 
 ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како с 
јета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који  
дељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она 
а, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дука 
 он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулин 
ка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њен 
мо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је сл 
елка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем 
ела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, п 
е у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био,  
нуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ст 
и, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се за 
а је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако 
ива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори 
 ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, по 
је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја о 
ш данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити м 
 има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потра 
 и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb 
 но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се  
вор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има леп 
им показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.< 
обрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даћ 
 обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако  
г и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рук 
о пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами дол 
а даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бран 
е врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од се 
се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S}  
умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити,  
ас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Доб 
} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човек 
 фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то 
 на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је с 
мислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се проми 
/p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се 
м к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а кувар 
Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју пра 
 срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не до 
реварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника  
} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога и 
им милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> 
и преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо жив 
ина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема  
нта, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад 
p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесе 
но, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо  
="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начин 
ти, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад 
или, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањени 
 нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да ја 
ти, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не про 
а и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; у 
b n="105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се ј 
ала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њ 
повала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сн 
уживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S 
 чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко рад 
ио.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која г 
а.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед;  
ом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искр 
ом одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год  
ком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад  
да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а д 
 опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ла 
ест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после  
ло жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је  
е нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о 
и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће 
 се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она р 
сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Он 
ио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола 
јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње  
ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шета 
м у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па упр 
ред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем ма 
доном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку,  
оиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп чо 
} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и д 
орије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове  
шло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; 
ј из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, 
ово по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је  
није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <p 
акав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма 
овека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим д 
заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност ње 
Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала до 
 Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка в 
а ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми м 
има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да 
њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за 
Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} 
знемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милост 
Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је иза 
тојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>» 
 Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатур 
и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ с 
зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер  
 није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтер 
већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»В 
ве је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифе 
 извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S}  
тити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово пис 
нка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на  
 о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ 
огу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допа 
пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослобо 
S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, 
сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но ко 
и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да сл 
к од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још  
ј се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као 
138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео 
о оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја  
 јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низа 
тку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јо 
бзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мисли 
 потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере,  
мачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко  
почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерењ 
чне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на т 
»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«< 
ише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њ 
а, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страхови 
а нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то ј 
ека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Мол 
>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премд 
лоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и 
Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хте 
 и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једна 
држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма не 
ранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу 
 у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, 
е дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не  
реврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког  
 се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је ј 
ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S 
е да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашп 
не.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзел 
к једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио 
се неколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем  
еш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’  
ћу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не воле 
ретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чи 
кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, к 
тим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво кр 
јла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други 
 по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода 
 да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће 
ад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, кој 
ика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима,  
а.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре к 
угме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су 
ки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко  
дао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> < 
 поче своје житије преповедати: како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но с 
 томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до о 
ва, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује,  
<p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док с 
е прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и к 
 поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наго 
и га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не д 
у церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне 
д!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајст 
претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене 
 само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Б 
/p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли т 
ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да  
а и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребац 
 <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>» 
 капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење уч 
 глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што 
а је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колик 
Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколи 
> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Позна 
 на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад  
оже на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хо 
уру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло  
собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђениц 
а:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, 
 ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи и 
вости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, п 
S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види 
, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па би 
а то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто  
анем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и н 
Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гаји 
њску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, мо 
а би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" />  
згласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни реч 
 све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се нач 
 накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она ум 
ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две неде 
 опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачк 
ети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, госпо 
је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о  
ло, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Род 
ца пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика 
 у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да  
ду децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи: 
уж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира 
о, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксе 
ажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{ 
ео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се 
рдиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого о 
говарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и н 
какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стој 
елика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нот 
на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то,  
нцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У  
 на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </ 
 не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволи 
ој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се 
цирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бр 
 задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони јој веће п 
 стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разго 
ом.</p> <p>Наједаред све престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје ве 
ивићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусл 
 га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал 
постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко  
ли.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра,  
јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све п 
је одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољ 
да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бра 
, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити мор 
да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мен 
 могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; је 
 ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу соб 
 његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеле 
{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но от 
ива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ва 
н на промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} О 
ашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо в 
ика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте с 
а страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би 
спођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пос 
наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге засл 
и ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање 
 га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му 
овит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца 
кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан 
н је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком 
ивали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без с 
рећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред прв 
олазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш 
ћним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му ј 
о.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио  
ема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о т 
ла срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, 
е; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам  
, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ 
 мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је ра 
уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој 
ДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни,  
фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, 
тине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би м 
ав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укруће 
би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот 
 после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су катк 
 у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, д 
рио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби иде 
и женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу к 
релом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборавље 
.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш с 
Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме  
свим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још 
шла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре чет 
мо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у офи 
ва шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред веч 
кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p> 
је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не по 
ти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, си 
 знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му 
оведи да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој от 
иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до ж 
една каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем 
n="31" /> <p>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«. 
ритизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретк 
 хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини не 
је онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{ 
и капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда из 
ете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би 
/p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, ве 
ио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је  
{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учини 
.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није прот 
ико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; са 
} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гле 
поведати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вр 
у треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично по 
своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком 
те топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за 
S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали 
ком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђ 
 онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало 
} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љ 
 у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за ком 
и, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, —  
 не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петн 
 било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и г 
/p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску та 
и несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави з 
 ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане  
је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, б 
ерим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју. 
какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпу 
т школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само му 
остива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Ј 
 хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас ода 
Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир в 
екам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из 
ца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да са 
 да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разго 
радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се 
ва, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад ха 
емо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида сед 
 јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на послас 
 женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотел 
а.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те п 
те мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се жени 
тавим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља 
 па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>» 
’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо зај 
нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда? 
инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако с 
ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт  
/p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ збо 
у начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли за 
а; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас 
е тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу намес 
као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће времен 
ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} 
ине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за го 
ани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с 
/p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S 
’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Ве 
ко ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: 
 по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно т 
«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p 
па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} И 
Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама није могао  
} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубез 
а јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сам 
ачинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад б 
м говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата 
 Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро  
 је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на  
{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада морин 
ма.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запи 
фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Оп 
ко на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле 
колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} К 
 О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шарма 
моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мам 
ји пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије,  
мо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко об 
ам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он  
шир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S 
 кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико см 
обро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, ниј 
ој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам  
ити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од карта 
итне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здр 
 сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко слу 
i> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га  
 онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мор 
елка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика 
ам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика 
да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретн 
се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће 
оји му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљи 
е непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо п 
 да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их к 
 месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенц 
 ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либ 
, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... 
ви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику  
се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала  
помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић  
у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура к 
шћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се о 
 се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; оп 
 <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо де 
ти.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље 
 Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову 
урнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост ј 
ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој 
п квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига. 
ићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу провод 
ј и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки ј 
је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па п 
чави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељс 
на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то  
лоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с на 
 за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и рак 
а постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула 
 противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да је нама  
та, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, ша 
 онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти 
сли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним пока 
 јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га 
а, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутр 
де, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она н 
 ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостиј 
head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испе 
му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа 
рајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен 
 био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму 
е созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« н 
адава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све бл 
 у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{ 
 Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоц 
’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} П 
вотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прс 
ређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не н 
ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро пр 
ен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А о 
 к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још 
авље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нек 
ати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао  
ати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба  
’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам  
тоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио к 
уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гле 
а«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p> 
знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после  
 ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико ужи 
} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћ 
онде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту ба 
ећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, п 
сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S 
; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда 
ead>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратк 
г платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао имати, ј 
м да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђив 
.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си ј 
ђе вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дак 
ста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ пос 
може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи им 
 своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај 
ше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнуј 
м већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако ј 
пим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како 
из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, 
ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то 
рства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си прете 
ио на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, 
злика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада  
а јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n 
 хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо к 
 Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све 
ратно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Зб 
 заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођ 
онуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас  
исати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмах 
 л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио) 
b n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, н 
 је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други 
ажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је гос 
не, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био  
S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, 
век отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу  
сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га пос 
вапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути пан 
би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интереси 
дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав виш 
е то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође  
ом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде 
ао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој с 
је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издава 
иту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам с 
прости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити  
ков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципел 
 Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код ку 
о приповеда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је вет 
 Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са  
Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. 
људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи 
ишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> < 
замене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили  
еселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе н 
е решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, че 
а у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт дво 
 каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{ 
ц код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет р 
мемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ва 
то ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Ка 
’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код ме 
а женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; ми 
је шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти 
ути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S}  
оведати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко ст 
 <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ј 
 догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, бр 
гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том и 
з обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето  
 које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, 
ам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд кој 
ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су 
р; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао 
руго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!« 
се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са м 
е био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25 
S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господ 
 приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће 
п велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу со 
од мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе п 
ј вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год 
ешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоће 
Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми с 
 идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако с 
 ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па ка 
се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафа 
 добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кућ 
од мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у п 
богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>» 
 Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурел 
.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бра 
жем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранк 
у рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће ос 
обро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто  
о све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види 
Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мен 
цину, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине чит 
имо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па о 
мам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су ве 
сти, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па  
ли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p>  
ћ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо  
.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда лепот 
у начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му каж 
, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџи 
а виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били род 
а се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми  
ле кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи:  
води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру 
</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко 
 докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, 
иш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није с 
есело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић 
и, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, 
ку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{S}  
т имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт дан 
орима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје  
е ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да с 
ћим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме 
у неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ни 
на из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила 
е, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао. 
да је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа ку 
а мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам стар 
тари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, ниса 
роводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у  
, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријате 
 сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се  
се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого го 
у-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не да 
 кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Руч 
а срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад 
 да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливиј 
ти?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да  
 усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изнен 
ати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад коли 
{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та  
ји, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако 
 мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све  
интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били  
да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па 
акођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспита 
ећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета шт 
 ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам  
 те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на с 
, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па  
ед самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два  
?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде,  
исам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се ве 
Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног п 
могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је  
о носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се усте 
уководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му  
 сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам ј 
д носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га 
«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио  
ај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се т 
ојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми  
ко господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољ 
 међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу с 
ило.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} М 
штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у јед 
ста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ни 
 сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познан 
, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ниш 
 научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето види 
ам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, д 
окета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи. 
 бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа,  
>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p>  
ећ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после руч 
риву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало  
ко, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, до 
p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер ов 
ауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да ве 
а другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се 
вао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је и 
Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом  
издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ов 
Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо от 
т немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветни 
јим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се ј 
змем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме 
гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни 
сам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту  
мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, 
а, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радо 
S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, от 
а мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>» 
нда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени 
н темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и г 
 теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разуме 
> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што к 
Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милост 
свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се кон 
ите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори 
ерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифт 
S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифа 
неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S 
лизу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо, оне у 
Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд 
ам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно она 
 баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којег 
<p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{ 
 хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан 
ачини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у поло 
у госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачу 
вучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p 
и га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S}  
демо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онд 
демо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћ 
ајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> 
че одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са  
рду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велик 
ђа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшиф 
већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер шт 
ст је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова пород 
а ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> < 
амо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо с 
, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући до 
м га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој  
ав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни 
</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Как 
ис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпект 
ао што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад јед 
ну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог прија 
иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора д 
а сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами  
ња.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали  
 онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, 
ете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш ми 
ли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Г 
д самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и 
у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опе 
али новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона 
ацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућ 
зиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам  
, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам м 
ао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му преб 
чио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада  
на мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то св 
добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако 
азали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени дру 
’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудав 
са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло по 
ма понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је на 
а њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S}  
ио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, 
оручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било 
 сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да ј 
 <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту ч 
 /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди. 
а, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по в 
 частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да 
о сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Каза 
се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем 
ва, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Ф 
алес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па  
две интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ов 
а корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку  
S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а м 
ојте, господине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте 
се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разгов 
исказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ т 
рва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове год 
на дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић  
} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скака 
е, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтел 
, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна с 
Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама  
.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису  
 њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине н 
аже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов 
м по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак 
ге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она пр 
 па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу р 
тан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, 
’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па  
м и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити 
пођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно у 
адовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га. 
е какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњен 
 изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хо 
после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је  
г сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.< 
не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па 
 од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љ 
, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио. 
игли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и св 
тре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заб 
 да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесет пет форинт 
се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не м 
ваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, и 
 мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже д 
емо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротира 
ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми  
 што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S 
шла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они  
еће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема 
шу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом З 
д не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имал 
чио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши,  
им, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па с 
дића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ х 
вића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ  
о задобије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку око 
век, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi> 
г аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели,  
у, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’  
одали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас  
мејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца 
дан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да  
рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја 
љу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, а 
би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутр 
 сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p>  
ни прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са 
нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они  
изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив  
 ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпр 
ју.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што  
, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне 
, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фра 
ата, регрутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и ре 
} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до 
 човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«< 
оказати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се  
лику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мисл 
 фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени  
ије стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро ка 
ћи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте 
дали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то 
у бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати мог 
ина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо шт 
, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет пал 
тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>» 
 Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започ 
или да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; П 
еру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта ј 
ни показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек уве 
ема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чује 
н као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S 
 по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докуч 
д сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја 
тор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају 
фу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{ 
ни’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се нос 
{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да 
јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женид 
тив другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, друг 
иво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би как 
два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми н 
 добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време,  
им се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и с 
и да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> < 
 од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранко 
{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт 
 сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав жив 
 n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчеки 
 нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не огов 
{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд  
а да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ују 
ђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два и 
кад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек 
ко може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако падне 
то и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венч 
ћ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико ра 
ам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљут 
арати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је 
сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Ма 
познати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из 
 нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не може 
А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале,  
учим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срц 
кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто  
сокоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне в 
мо погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме 
каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић од 
 лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном па 
докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а  
то јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео са 
ије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га 
е да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати,  
а сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересо 
ј да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика изве 
поведа, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без 
а по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S 
му пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} 
мишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје  
огла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свет 
 побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си в 
 ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>» 
о, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.« 
} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но 
с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним м 
жимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бр 
је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она по 
ако се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто  
ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> ота 
 Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова ми 
, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајл 
 кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Де 
г човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководит 
 био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са  
ија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулоз 
, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се  
{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна  
ацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња 
м неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Д 
лио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног п 
 и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо  
i> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Ва 
змаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велик 
ано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли 
ику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тог 
рено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити 
и сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Јо 
ства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не сам 
 кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њени 
 опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу  
стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Извести 
и.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, 
ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у 
у, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бра 
</p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење 
p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди  
и никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за 
 смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Ми 
о тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p 
 циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како  
сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{ 
 као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или по 
а оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си  
учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <p 
 па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пе 
 их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мал 
им те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га ч 
нете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра 
вонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер ј 
S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао с 
као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви  
сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине но 
фу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код зан 
е могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису  
им пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајц 
гова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се ј 
ао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вес 
 наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара  
 тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајц 
ћ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица т 
остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та а 
рмину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао 
нбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, и 
очитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, н 
} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изост 
му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле 
.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта? 
 Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таки 
пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, ка 
е ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па  
 Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити поче 
те нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће 
, ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје п 
ршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде ув 
шем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други мо 
и је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам т 
цију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумиг 
 но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Ко 
p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави 
атељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапет 
, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ т 
ра за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну  
 сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако шт 
« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног њего 
долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки и Отил 
заминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, 
упили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредито 
ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p 
молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако јед 
ан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек  
рио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он с 
н.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сва 
 је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и о 
примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро поз 
ве млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого  
онцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису. 
а, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад ме 
ловио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па јед 
аш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p>  
брекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p> 
све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да 
, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка 
} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришк 
Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево на 
а милостива церекају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, го 
врћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало  
смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан 
како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код т 
ши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци 
е, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо п 
ни.</p> <pb n="103" /> <p>Тако једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S}  
ешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа 
е заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ 
и, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ с 
 здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место  
ла је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. 
 ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.< 
 једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S}  
.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па г 
p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко 
Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде зат 
 мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не по 
риликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао 
ари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»М 
S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу,  
акво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад  
од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасви 
отов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да по 
</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрз 
 мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кр 
 чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само 
ме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не 
а Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се уд 
 метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу  
ом оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, с 
 су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве 
о је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, п 
сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по 
та, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно шт 
} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особ 
еца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, ко 
он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим 
и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> < 
е, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ 
у, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја по 
о да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало. 
лакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво,  
а мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа 
ства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да жи 
еч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волиј 
олу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек  
.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, п 
 завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити 
оворио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим 
/p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зо 
мо из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу 
 дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко вре 
?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао  
 та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, им 
 све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по н 
 соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је им 
 практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове п 
 ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мен 
ва, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не зна 
нуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> 
ти, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S}  
 проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S}  
анас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која 
дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет оста 
 Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме 
 мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке  
 су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака ко 
е не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутр 
о у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку  
 сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало весел 
ан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и  
даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се  
ратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</ 
 међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у 
 неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та 
несем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S}  
шу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’  
ћ, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претс 
верна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Ла 
ћка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео 
} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси  
дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да д 
ницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и не 
и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом ра 
а у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути  
наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано нај 
 бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, ка 
ривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала  
нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интер 
једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати. 
ви’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га уб 
са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали 
 ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотек 
 Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p 
тунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која стр 
би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако ша 
S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су ми 
} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чин 
авао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Је 
ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и  
S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како 
 увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једн 
е.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло д 
допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срц 
саје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети. 
нко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија пр 
м месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се оби 
ам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је  
ам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«< 
 неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живо 
гре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} По 
куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео  
било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заок 
{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов пра 
и.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но 
физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да 
о је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« 
и.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он 
 бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за гл 
 нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутр 
ете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што иск 
а, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде 
 одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањива 
говољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам 
а за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’  
абице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јект 
о зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Изв 
S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га  
сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. < 
а буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека  
 пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту  
 нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гај 
е трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да  
вори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S}  
, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути. 
тар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.< 
друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмах 
дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отиша 
 ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, д 
 у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{ 
енемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва оста 
.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту 
 се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо,  
ити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија 
обро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рац 
, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је један лаћман Јелку, још док је мужа имала 
командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кол 
а.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо 
тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују 
у.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p 
ледњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="2 
оности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми дол 
сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћет 
едаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се  
и данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, 
а, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас 
једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато м 
њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпо 
пође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке 
истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући. 
спођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за д 
 Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{ 
окетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за  
 одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допуст 
 ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнеш 
ад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад з 
 је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p 
</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић  
ам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ 
спођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле 
е већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па оч 
ору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, мло 
се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, 
од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Хани 
’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ј 
 па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну,  
издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да 
ићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце 
мда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог ш 
е жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију. 
 мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участв 
и незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила,  
... у тајности... својој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, 
Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић в 
 ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан жив 
а Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље м 
а и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише д 
лико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрај 
дин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка свој 
шао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари по 
 Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а 
место своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имал 
о. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушат 
био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичн 
зона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’  
претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{ 
имо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо  
 да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чи 
Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку к 
 тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Ј 
а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет н 
<p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на ј 
ељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине з 
еће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S 
 загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је  
а, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S}  
а би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве ра 
је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора  
м саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ј 
ети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који  
је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милости 
е тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане,  
се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, н 
 но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мисл 
ем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио 
ика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до  
 умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка  
 да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се 
 па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ н 
{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад  
ачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак 
ивићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка  
 иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест  
ести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли оп 
{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића 
опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара 
 већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већм 
Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам 
ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} 
"105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако  
ила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила 
Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека 
е.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пук 
т’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као пл 
де, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капиц 
сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једн 
Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отс 
то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се 
аткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љ 
.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта 
але.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако с 
а.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако  
 опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врат 
ранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду с 
 на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то  
> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«< 
 наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гриви 
, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет ма 
о село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту 
ет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће з 
цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра;  
у ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад  
хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што  
ције.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача,  
азити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се. 
{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно 
гао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и зв 
ра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да 
то форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мен 
аци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Ј 
пет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа,  
ара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бр 
једе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка  
бом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни  
ад извучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, п 
авковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ в 
било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра,  
даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабик 
оста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошт 
пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруш 
S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S}  
и радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас чет 
S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо  
кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.</p> <p>»Милостива, уколико 
љену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини 
а нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно 
 унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт ниг 
 па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо  
ли!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет  
естима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, 
 мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опе 
 но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала је млог 
а ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по  
ледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермин 
човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разн 
 кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде он 
ет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца до 
Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.< 
не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами  
ковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари 
животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није х 
 Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била  
оће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекам 
ћкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми 
Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је би 
воре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>» 
му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бра 
е зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му  
а мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност  
 и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад ј 
утра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и 
 за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкије 
ам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао ј 
 изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мат 
ранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже 
орао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако к 
имо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа 
а се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слобод 
223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; к 
ња, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију к 
ого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о 
омалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене  
е: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се 
оности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећ 
анко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде 
надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </body> <back> 
 друштво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није  
е кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару. 
 се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је  
зо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лев 
азне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, сре 
сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат,  
ло забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шт 
и и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере,  
{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеј 
ио сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићк 
утру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} П 
њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па  
се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби,  
ог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка  
{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице,  
т’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, запле 
ећ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за т 
онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо 
ине у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу про 
у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на с 
 ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и оста 
 да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје жит 
о ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у 
{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, оп 
ћ и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио кол 
собито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана 
Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Б 
богом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Д 
ам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало пр 
ад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код ми 
стина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим  
дежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном 
згрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутра 
а сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>» 
 кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам с 
лина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим  
а онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета,  
Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и гос 
ујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пр 
о, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који н 
 када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се 
 ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да 
и одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, 
о форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који м 
, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та 
ива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није б 
ишта, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствим 
да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мо 
 Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој ве 
разговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати оп 
шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> 
мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чин 
сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвуј 
е какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки 
</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико. 
осле чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један 
ене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператер 
нко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што н 
задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал 
 <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не 
е воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после оп 
дважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, 
дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S}  
ако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па 
су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S 
кве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, 
опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у оч 
е ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да 
шу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покој 
ао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p>  
добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прош 
ање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ 
>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам  
колу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и д 
, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, 
истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фи 
и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве  
p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бр 
боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да 
а му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте има 
 рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше 
ма, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра  
а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам ј 
едне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p 
 тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то л 
је од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује 
га да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам к 
и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се 
исли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачк 
лободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал 
па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити дам 
о вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати 
ужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачков 
 »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њи 
види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан с 
д њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могућ 
анџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју припове 
ила је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радил 
други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако ист 
лио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веров 
ости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му 
ивић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханали 
дан сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет 
ј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћа 
 Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} М 
а ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад 
Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у  
 од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаур 
е као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но 
на је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је човеку идеа 
 сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S 
 добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S}  
ш нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p> 
апред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпект 
или, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже  
ти дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ би 
ами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, ко 
шта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, п 
p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p 
те.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} 
том приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> < 
те и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{ 
која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље  
а то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ за 
 мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим 
стина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви 
имо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу,  
и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све п 
нанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{ 
p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Де 
ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p>  
ко тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мисли 
тео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; дам 
е да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за 
но почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{S} О 
P18630_C1.5"> <head>V</head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе  
пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им 
се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина ја 
и.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио 
ко ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак 
г да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фр 
кови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, 
 <p>После овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кће 
затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марв 
вање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва 
па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па 
џер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега  
 настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све д 
 берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, кој 
ет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољ 
провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу 
»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и  
 смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Т 
а оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S}  
ћком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бра 
а се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до  
«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, 
слим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гри 
оверење задобити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бр 
ако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником  
нко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кме 
нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића,  
е л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, сед 
ко, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћем 
л’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикец 
мрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра д 
грао.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бран 
 перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам  
знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се о 
не метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место,  
вуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад  
 каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет нен 
наца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од је 
 Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} 
ке очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан  
 кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће  
ћ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам 
ви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} 
 <pb n="247" /> промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сиром 
вори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам 
о баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам терм 
гледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза ха 
} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збого 
 и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала  
речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се  
 човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио 
ј ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презиме 
рве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп 
је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте  
ију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању 
{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</ 
реправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше 
але, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мир 
S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом та 
мо једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi>Madame 
о и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одг 
’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија је 
и се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и 
. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина,  
е, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти тво 
па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А оп 
ивота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки ж 
 после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исп 
а дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, до 
 састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, м 
.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце ули 
ами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, до 
оста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем иша 
ају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси  
} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинс 
и не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати д 
у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, ж 
, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те ј 
како никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу со 
ручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун 
јем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда  
скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био  
ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика  
за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из зло 
е показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{ 
ла ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне 
ећ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да 
} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па  
а Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није  
а сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интере 
!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да  
нити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подн 
ите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он око н 
безна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпо 
га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди н 
 ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p> 
воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је 
ђом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Ру 
а четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, к 
т разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па к 
ле подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бра 
о ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем  
да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, 
ам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Б 
непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби  
ште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре в 
ко минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је уве 
оћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, 
екнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати м 
дећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млог 
елта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у  
гу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се в 
шено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уг 
каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који  
ене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, у 
.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и 
м се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, 
супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене ра 
било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете 
 мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="1 
 је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка позд 
онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем 
 за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седи 
 Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само 
ити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камар 
напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се ру 
о са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда  
ско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали та 
домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За ј 
ади идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p 
p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру,  
анку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спа 
смо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко ви 
и као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја б 
 од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни го 
’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе  
ло, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»М 
млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини  
S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са 
е с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка пок 
ам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., а 
е хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео о 
лице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са не 
<hi>„Драги Господине!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме др 
 говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, 
ем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и 
ака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољ 
p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</ 
горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине,  
Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S}  
тар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види 
о, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што луд 
ић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у  
атомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам би 
рво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, зна 
овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — 
е задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на је 
спитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки п 
ла, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једн 
.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па с 
<p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад  
а, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се к 
»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред  
 пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отиш 
аред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{ 
} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Р 
/p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем прет 
љедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p 
{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелк 
то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију 
 је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> < 
ого искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почне 
време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треб 
и.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами би 
ат, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд  
не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај нећ 
лнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у о 
 што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само  
раго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало прораз 
вече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцај 
ијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе,  
, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. в 
 изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде 
клоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарнос 
равди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, к 
покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад ни 
ти.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други да 
а руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и как 
 и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаур 
ок се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{ 
{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сва 
четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само  
.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине 
о пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад 
чини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику. 
 ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после р 
гнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим  
нко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бра 
вати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напа 
вице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p 
јку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удов 
окажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од с 
а изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што 
и неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као до 
а њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању  
уга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, са 
чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта 
у, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија 
ле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју  
га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је пров 
{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, прене 
ржала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, с 
приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће  
 Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа 
 у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови м 
 па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом пре 
ке, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла? 
 Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако 
и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме н 
о праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{ 
другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p 
о године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је св 
писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; с 
све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с 
ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то н 
држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p>  
а био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли т 
 Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало  
 шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоност 
убоке љубави, за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног 
 сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Сми 
сео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} 
клони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само к 
 против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствова 
тку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачко 
дведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора  
мо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онд 
 у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је 
 с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Так 
ти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потпис 
 видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас  
е.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскош 
ли инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама о 
о лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа 
учком није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{ 
а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед 
о му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио,  
ака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нот 
#SRP18630_N3" /> на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ниш 
д они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је 
 Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно 
 Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу 
јасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође  
Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајфе 
р.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријате 
ћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија нем 
 правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола 
 носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и ш 
принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речен 
ог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почи 
што фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на див 
ваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бој 
 да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена,  
S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад  
ити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми  
не ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао 
 по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула. 
умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога  
, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је п 
 у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук  
мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{ 
ни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о 
поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p>»Свр 
им термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да бу 
 је свршена?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буд 
 држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори  
ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, д 
је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у  
 да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па  
ува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зл 
овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Так 
тим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанп 
ишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се мог 
е канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, 
а са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте 
чекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући д 
рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонакл 
рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо 
, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, 
 то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада св 
, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, н 
 сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’  
а донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас  
 једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал 
ета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се заб 
ко је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазит 
а’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није т 
а шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се 
ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује 
ивца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има љу 
 већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја 
ог живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци јед 
d>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова 
нда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић са својом супруг 
p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p> <pb n="226"  
p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но  
 могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад 
p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако ис 
рана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које с 
</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, до 
помињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p>Но  
а.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео све 
ечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S 
; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичн 
 n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне  
 новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш 
»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад  
 човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> < 
им да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег изда 
ће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не мож 
ажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, с 
о се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, 
ра се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би 
че.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег 
S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад  
 јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то види 
к дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакл 
.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој 
} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може прот 
изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, 
тоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изг 
 Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господ 
ји, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са 
 сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гриви 
ти?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаи 
имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.< 
 био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, 
учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео м 
ом љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем 
 Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не д 
{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам чес 
ена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде 
 врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове п 
чање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било ј 
артаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла,  
ла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S 
наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било  
а једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле  
а.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је 
ије ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је д 
/p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У он 
га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, 
ст... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато 
ацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у  
 што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p>  
, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз м 
 могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла 
опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што 
дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, 
тране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелко 
е мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је  
ини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«</p> 
ата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Го 
о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами  
л’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S}  
 присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић, з 
 ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудић 
S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој  
ривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо т 
земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад  
раго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он оде.</p> <p> 
нтан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна к 
е преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не 
 вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад н 
 другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, 
а, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Ч 
а добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</ 
а падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{ 
језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фра 
окопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ов 
да од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје з 
 иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан 
сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ј 
га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он  
/> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принуд 
вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да  
 на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег 
ићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо 
траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n 
у један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако  
ања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицо 
до измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Крене 
је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита  
им мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да и 
> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо 
 казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Х 
ни се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад м 
а.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, 
па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле 
ује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код 
о; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика н 
уга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може  
мао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па св 
ароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је  
ини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао м 
у и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обре 
.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год 
 Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, 
 да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се в 
етко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задов 
немари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост 
Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живи 
на соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Б 
ко је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бит 
партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разбер 
"SRP18630_C2.4"> <head>IV</head> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p> 
тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отс 
е могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како с 
 и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. л 
ко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} С 
 морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стоп 
собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то 
="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Утало 
{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узм 
ра наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, да опет 
азговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зат 
 без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичиће 
 нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Ло 
и.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова  
у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили с 
 хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим повер 
>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, њего 
идио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој од 
има, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чи 
а, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпу 
ког шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао  
; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Ре 
хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не 
дем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Д 
} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Деси 
реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Т 
 ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио 
n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравил 
ј, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> 
аш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој  
> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија  
.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер  
 видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко неве 
аједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале с 
а.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно врем 
.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку. 
отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </p> <p> <hi>твоја Лаура.“</ 
н погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако ј 
 једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, 
 Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у 
тану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат  
, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџе 
 задовољан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна 
те љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба  
рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> 
} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на кр 
уживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један 
ани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не 
 сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако  
амилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру 
де се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитор 
ека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је  
њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару ку 
ови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на п 
а човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по р 
 тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" / 
и је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, п 
дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, 
ва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ 
стио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја боле 
есори имали су призренија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно 
за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; о 
гослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачки 
.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде  
и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у 
{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.< 
а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се весе 
ишта, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам 
езну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад мор 
ко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на стр 
</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и каж 
могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет г 
натне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</ 
 дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{ 
е, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, 
ренцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео 
ом није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје 
 <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза,  
м поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почн 
 Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним  
ction" /> <p>Међутим, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу на 
ће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранк 
ри свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је в 
 Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, мог 
ео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави  
 је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашт 
а ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, а 
S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад н 
женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није  
а се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видил 
о увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штуди 
ешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам бе 
 добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: к 
 Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном  
искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n 
вете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити 
води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта 
продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет фо 
позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, н 
 Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{ 
мо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, 
> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и  
«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада  
, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја са 
ом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца,  
 тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n 
ислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам д 
јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изг 
а хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са м 
ности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се  
ли.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који би н 
 за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не  
аметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао  
 бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да  
е изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p>  
роши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао 
ућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко и 
еданпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре тво 
пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по  
мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{ 
, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Ма 
Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала 
ре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није 
а’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по сво 
ати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када 
 он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за  
ошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердин 
м с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим  
нка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} 
и.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p 
 смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у ва 
је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу со 
ко даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарав 
ранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упу 
 молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која ни 
и дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Херми 
е нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго 
нати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S 
ставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд 
нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на но 
путити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен 
молим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, сам 
а.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити 
младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрд 
јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположе 
 <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то м 
нанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је д 
ла што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мал 
век био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он 
ако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају  
 да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јурати 
јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад р 
 сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг пову 
ет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не  
, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића на 
кове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ 
гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у 
ладу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није 
 церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу с 
 буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас рав 
јмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да  
клу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ 
гађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му с 
оље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе  
а болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и  
имам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за 
ти вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к дру 
 крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом поква 
е класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем 
зме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао д 
било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све  
и су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан ка 
а мала, дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, 
проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>те 
ођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сро 
лађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо 
а, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апет 
} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби б 
ство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем  
орим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и  
егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{ 
сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, 
 ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од т 
пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности ниј 
вако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мат 
ом; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао м 
 једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но  
пастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме посл 
ранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан  
тњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватр 
 су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код к 
 познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа 
е је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у  
је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи 
 тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб 
{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа  
се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с  
!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком м 
ира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малакса 
отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има  
{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’,  
елике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и мо 
 у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да 
изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb n="254" /> <p> 
вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је  
утницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами о 
јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су 
<p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те с 
о се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са  
S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађа 
нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у 
јла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и 
елики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том  
од и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био вр 
 нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред по 
ажај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку с 
 боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег 
о ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богос 
љи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији кака 
{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни ра 
ут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити 
сподски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако 
дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер ј 
 нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање  
ецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледал 
т упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду 
, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранк 
 каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођит 
изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S 
 ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човек 
паде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егз 
н је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се и 
дем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p> < 
 паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један  
у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S}  
нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ 
ло поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »В 
амештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим 
Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Пону 
ек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S 
} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’  
 детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је 
акова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Госпо 
на, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, 
 га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <quote> <p> <hi>„Слатки Милане!</hi> 
p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист ч 
сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би до 
најдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он мо 
 шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер 
е то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита  
 овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да от 
а да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни  
 женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ ме 
ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион п 
а и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилаз 
е оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свејед 
 био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} 
а то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира 
л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па з 
S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чи 
т дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму в 
 већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо  
ко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо 
ори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по п 
— вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био 
ца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће В 
ако ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики 
ућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још 
мо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје 
во је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> 
 са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће  
, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово 
ћ морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале гро 
S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ с 
ште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими 
тилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, 
е осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна 
ападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пре 
вља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздра 
да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу 
 гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да м 
та је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам 
 видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад  
<p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаж 
ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таков 
а која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима пар 
ало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане по 
лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни п 
} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим  
ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па и 
већ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S 
ктицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} 
и, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чи 
 морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње 
 нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«< 
ако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Позна 
ље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</ 
<p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео 
аницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да 
му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој 
<p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице 
ти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’т 
Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он 
учио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побег 
а је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се  
{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари 
анко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>С 
ра.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу,  
им га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бран 
, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и  
нутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, 
 ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да  
ала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, 
ће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрни 
ранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с к 
, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер  
ју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пр 
уга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Д 
није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала ш 
ти стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој бу 
љу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико није знао шта је  
ва.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови при 
врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а 
тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да п 
Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се ко 
овића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p 
творе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће п 
’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из 
и су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једв 
да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искре 
е до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам  
пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини пос 
 надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад  
е.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кућ 
т пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанп 
а ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месе 
м познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад 
ром, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S}  
 јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ н 
 доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Ре 
} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налази 
зговор: најпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p 
у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија б 
мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу леж 
ла нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а 
 је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би  
м преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед 
»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да  
удорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију,  
ише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберл 
е докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт 
и, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, прем 
обро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више  
</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!« 
 цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног в 
, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете к 
и погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао фи 
шинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики 
 се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он,  
 она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравк 
 није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; в 
нко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у 
аково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Ди 
 Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја г 
пада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамили 
ва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођ 
ер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата  
 сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда  
и, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, 
о видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна  
ог свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад 
т у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тај 
едан нашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом р 
ну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магне 
ога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накра 
рећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p 
</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутр 
ио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако 
 шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав кома 
бог његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу с 
 баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Р 
ођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врл 
</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни пом 
и?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој зем 
 језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка д 
пођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p>  
</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Б 
} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време к 
а ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и још 
ћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, је 
ствено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од 
 сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поч 
 се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чи 
{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Ниса 
 и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{ 
 ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла д 
/p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она 
’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само јо 
о што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим 
анко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па ка 
за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отмен 
 Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Г 
 визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ  
примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n=" 
оси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође 
!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — на 
ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те 
ују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се ле 
исер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, 
добила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло,  
>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем  
јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, 
ам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву рук 
одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Ма 
и, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго... 
им, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво је 
им господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не саста 
оходити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чу 
Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гл 
ам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам он 
пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и  
рингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p> 
 мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији,  
им.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, 
говарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити. 
м приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, 
дин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«< 
данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже д 
 дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми ј 
ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никак 
p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа 
 Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и  
вине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана 
 доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са  
ом измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту са 
а поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
орам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</ 
левања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S 
кујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам и 
ћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} 
јића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом прог 
ано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви 
се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Т 
ен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске го 
 да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи ш 
а како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа 
л своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе годи 
адена, искрена, није <pb n="132" /> још отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да з 
 Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим пр 
е, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло 
гу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на из 
ка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се д 
} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати 
е, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње 
у једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, прем 
од куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку пр 
јстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет 
страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су  
ачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог оби 
 ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се 
ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би  
тељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше  
, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, 
е о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном и 
 Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S 
пођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки 
у, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо 
 казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, ула 
.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуг 
убио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозв 
ти?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло  
а гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не 
азим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> < 
ign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на  
сти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{ 
руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће ц 
S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио 
кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, ма 
ашег доба младић, доброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад игр 
су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, ј 
 даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бран 
 у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писм 
умемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажем 
да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с  
ажимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, 
азимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да 
озаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 
’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам  
мо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светоза 
живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди в 
 <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко д 
 сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год ј 
зе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, тр 
</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} М 
ију носио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одм 
бија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више  
ила у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме зд 
 није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти 
примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт д 
</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим им 
ући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и 
нтипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао ј 
бећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послуша 
S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и с 
 син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда  
ли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, 
њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега на 
{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је ота 
S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем пр 
овитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је још 
{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у неч 
свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{ 
и се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је 
 онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да по 
а; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, т 
 чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала ј 
а амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све  
ји ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја 
S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} 
{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови  
’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика,  
једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 
атној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> </p> <p> <hi>Бранко” 
умене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, 
раз бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни мл 
 нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуца 
а, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, ра 
а дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког 
лигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о 
тас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучил 
разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није 
раберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким тре 
о кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је  
аест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој ок 
ковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира ка 
.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако? 
ма.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко  
перирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам 
с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола 
ед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали 
 сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између  
гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стан 
ави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S}  
{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан нап 
’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите с 
 госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и 
 Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутариј 
ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да 
то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу н 
и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на с 
} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за  
 се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им  
виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископ 
мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца 
за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чик 
>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам к 
, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онд 
епа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам 
днако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија не 
алити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћ 
 на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свир 
е.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа 
} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радост 
ју.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музик 
 њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се  
е, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред доче 
 Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примам 
ве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз  
{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’  
S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p> 
ледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила 
асмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрек 
ца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, сла 
 но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата 
/p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S}  
убим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«< 
и је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p 
една женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади 
и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign x 
д има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упор 
шевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, 
 волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ф 
ира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разва 
не носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{ 
 са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се ш 
ава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у фе 
 се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се  
ку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елеган 
са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и 
е.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран  
ије дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »З 
мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} 
рени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се  
 једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамиц 
, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n= 
 Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти  
S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плака 
вићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} З 
кић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујем 
ају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великовар 
и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се иг 
, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткив 
и’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добр 
.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грац 
па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослов 
S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима пра 
аписао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ ј 
 разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био ч 
у, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка ј 
Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету  
{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем 
 могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало п 
вење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> 
се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгу 
а принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда к 
ова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне 
ковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се к 
а се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ак 
ан другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје 
зи, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, 
све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како 
 нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам н 
мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтив 
о је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда  
 па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интерес 
сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да 
у стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се о 
љак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на 
, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осв 
ва у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју  
је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" />  
ег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог  
 — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе н 
е, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом 
мао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда  
се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела  
, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин  
г свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S 
 најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па с 
} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи 
S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Сти 
S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш г 
ош кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог се 
а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу с 
 кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћем 
 Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женск 
и га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни 
не.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што 
Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S 
 Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све  
онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што 
рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а ода 
ед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке двод 
 ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то 
тереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био к 
 за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме с 
ољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му 
о, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао  
е у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позов 
вићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о  
им, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затв 
и, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам  
 калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ 
ам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какв 
нку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави м 
 имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, 
сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне 
л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми,  
ку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да  
и гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош. 
зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запи 
; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај  
} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практици 
аопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад  
 су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фру 
у?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —ш 
S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ни 
муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само  
ла, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад о 
ући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми б 
ођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни на 
зренија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао  
етозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма ј 
је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакш 
аред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи. 
варају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак  
а испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па та 
а започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не  
 како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад 
, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, нач 
допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора ш 
’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а  
о што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а б 
ти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао 
то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево 
страјзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} П 
<p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само 
о се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала 
а рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досет 
 ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у исто 
би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смуће 
је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривић 
 другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара п 
 лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду 
ођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је на 
S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издал 
 код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад доб 
приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{ 
ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију изд 
авковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао  
 истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафали 
е обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију 
’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо < 
што да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавн 
тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што  
 дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n 
ост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ ко 
вим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Катка 
визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад са 
ајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут пр 
а себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бра 
здањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало к 
и.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на б 
сле ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је 
модски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђ 
 јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да 
ресантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек,  
менућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим 
n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свако 
олупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: к 
ту чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како  
кав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучен 
ијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одг 
добравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље,  
 без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свем 
/p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће доб 
ого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити 
.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилиј 
 да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело 
 говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«< 
десет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у ш 
та јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Је 
ја тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да зап 
њао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је д 
ао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско нач 
ц није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу. 
каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је 
Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате при 
о у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{ 
тароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p>  
а пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу п 
тао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од 
ри: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{ 
> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејат 
 и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда поч 
јњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, сл 
зио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат  
пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој 
з флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафини 
, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, и 
 је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико би 
ту више такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се  
а тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја с 
ка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збо 
ала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако 
 К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда  
ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа стран 
ом.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранк 
, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам и 
ти?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код  
јама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слуша 
ио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«< 
, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још остави 
 је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по гла 
 каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ци 
а.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја 
м поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месе 
 нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога 
 јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме в 
д сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фр 
 у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но са 
ршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао,  
{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код 
воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама  
»биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилиј 
окетерије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По њего 
нако приповеда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је  
тра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви 
ам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} 
ижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се 
, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујем 
си, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем м 
 Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући 
акву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбо 
{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, ишчезне  
 сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време  
 се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато  
мо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, 
а он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако 
 изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> 
док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама 
 вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</ 
видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем ви 
дно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S}  
 стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раск 
за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, 
 Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му ка 
зи крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске г 
је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже  
верен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да  
од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде на 
ибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, з 
очне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што 
игурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки и 
 јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико в 
 оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико  
а сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће м 
 не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, о 
у био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фра 
ривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње окрен 
 мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам им 
опала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, 
 који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем  
{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код 
>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се 
о, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, х 
овиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узм 
аље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко  
ну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испе 
и клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Е 
и.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од 
 је наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, ј 
, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нис 
 није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{ 
ам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутањ 
па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари каж 
 се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели  
 да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хај 
<p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економ 
е дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за м 
 човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим неср 
ске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ј 
S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у 
 Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет че 
<p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ 
 трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На 
ом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољ 
ди људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придр 
творим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милост 
е Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку 
} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а ко 
а.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде н 
у, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старат 
але: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Каж 
 устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а 
једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дик 
ирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; 
’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље го 
спео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то послед 
т; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S}  
 Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} 
, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, 
м се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но с 
а је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи. 
 <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то 
дин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била 
 Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни 
> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да  
ало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати с 
отајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{ 
ега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} 
 се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек так 
; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по годин 
«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’и 
напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p 
дигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, одене 
тупати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред  
ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као 
ао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав  
ио једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу са 
.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} 
демије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Прост 
сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се ј 
у, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће,  
ји је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, 
да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и  
она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е,  
то сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сир 
 приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахе 
} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изглед 
га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме 
ише не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу,  
> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам ј 
у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гаји 
о да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га,  
о човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам с 
ра врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао 
нема ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од св 
S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту 
нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти  
трескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао 
ава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, ј 
 егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долази 
гдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је н 
 себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да ко 
 <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колик 
 интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види го 
а Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбо 
гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у ж 
и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их ви 
а је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем лад 
ика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са ср 
се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам  
 страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да б 
а ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ ч 
 да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{ 
ражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Ка 
, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није проти 
и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што ј 
ати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео 
 за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син д 
н.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не поло 
м у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнеми 
а?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да та 
живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година  
ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима 
 моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S}  
је.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви з 
а.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} 
жем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газ 
>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> < 
ен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја  
а. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну 
} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у 
 уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунић 
па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, 
им сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два фор 
у незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више н 
рати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се с 
е веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је весел 
, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру. 
 Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја 
њу њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млог 
кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то 
атељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти ка 
дан од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никак 
’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши ут 
кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом! 
ана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>» 
 ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде не 
 отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромаши 
 људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо ка 
о?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све 
ичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле  
ио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би су 
авући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње д 
е дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је ш 
ивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим г 
учен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га д 
 једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је т 
дштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1 
труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода н 
 хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Час 
ваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столиц 
могла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за  
 бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како  
од нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће 
Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима 
 опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављ 
ошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире 
{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало поста 
рђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} 
да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад ј 
.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Грив 
се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгоре 
> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њ 
 да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа д 
> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим го 
т свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами 
мати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа ув 
 руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мус 
су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« 
 квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У о 
ек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек 
о сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета  
анко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-дв 
 лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кр 
Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но ка 
до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове шко 
сно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија 
у.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп 
пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, да 
је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо ку 
јпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо,  
ција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изв 
постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} П 
S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ  
 побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам 
ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је ст 
 одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очи 
шћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за проби 
 ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к  
та то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све 
урно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га  
о сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма 
а моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куд 
бу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p> 
Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од  
аже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја  
товати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Ј 
н шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим неста 
 Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из т 
 воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на 
 сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p 
престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата узд 
 После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи 
 јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви ис 
} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Са 
лану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љ 
к да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мно 
је исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интере 
смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба  
д се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, 
к бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«< 
амо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узм 
спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе доне 
ћма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то ч 
.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већ 
је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало и 
м, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га 
гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је  
{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија б 
и на памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, 
дине; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{ 
аже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку г 
екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину мат 
довољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:< 
ита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет год 
лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера. 
дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на са 
а’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Р 
е види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те н 
раво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је бо 
бодније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пр 
ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била ј 
лашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се поб 
опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к це 
 донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неко 
 њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта д 
 пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на с 
ек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију д 
доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збо 
е им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, 
 постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко в 
један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чре 
и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је 
о каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагородниј 
јем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ ј 
купа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт  
 да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи кој 
евци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{ 
сти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S 
вићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито з 
е.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се 
 да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Г 
5" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врл 
вине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млог 
стите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S}  
е сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буд 
Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре,  
 нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Н 
е ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S}  
ца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју позна 
у даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме коли 
у ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га ује 
 Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насам 
отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов све 
је из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Так 
S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад про 
 с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли н 
се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо он 
се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам  
ом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне  
а имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »З 
и.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Т 
емо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и  
Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда  
Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика и 
спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге 
е и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{ 
 узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; 
ља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, и 
селија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било 
Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: 
еш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово 
д он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у 
арбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, так 
у. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен су 
Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет п 
ошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме  
н на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди  
де и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, пла 
о добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p 
види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривић 
вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до з 
Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је в 
легенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пош 
ет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интер 
ан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна 
и са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим  
бро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уве 
 однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p 
едно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша же 
мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и  
 је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они  
 сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ з 
на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођ 
ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере. 
’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} 
а, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикец 
ђу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како 
игра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Та 
ан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S}  
 блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај 
 свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога п 
 мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њ 
етињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S 
 Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва,  
p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме по 
а опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стис 
уги’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код 
 нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вук 
 проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепрт 
’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десиће 
па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрн 
га!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо то 
а мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога  
е мислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад 
о пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нем 
 онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> < 
 секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се 
доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли  
сантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може с 
 претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него з 
да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам 
 у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p>  
н за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; 
алерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и изл 
} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде мило 
га је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја н 
упује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја 
 како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им 
у.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са св 
 сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције 
ним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти 
} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се  
аучио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, 
путити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легн 
ом лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само  
а’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{ 
дати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има,  
вали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном  
’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти 
 доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све  
</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас прим 
ш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни тра 
 читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либ 
абост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је исп 
олази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S}  
 шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта  
ад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој  
ови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гри 
риповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко 
<p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла 
 цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се ско 
/p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет 
.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао ко 
којног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам 
о место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кош 
</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали< 
шили, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који 
вићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је  
у ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њег 
лашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да не 
.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цига 
његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзил 
шла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</ 
.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Ка 
о да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, ј 
вим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, 
л официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} 
а мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена 
амо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако ис 
> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему са 
зга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од ц 
> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне 
p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p>  
{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S 
и, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</ 
{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета. 
е.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом о 
сли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapte 
еки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је 
ља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако в 
 косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала 
г’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У то 
а је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} М 
, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’  
 <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим  
ће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раском 
тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у 
безекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад 
а миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију го 
> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Б 
и су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке. 
, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се  
д сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> < 
ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет не 
p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја 
{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се о 
еста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чак 
 опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет са 
ир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану  
браз обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Е 
итељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо ве 
е Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном с 
о између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан к 
имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бра 
е у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њ 
теље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и  
 у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Ника 
ало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе до 
новити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</ 
ју, које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к ме 
анџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p> 
Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити мо 
Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју  
, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ће 
 један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко пош 
ар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за так 
ам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао 
есор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то п 
ва опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривић 
је.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду пре 
епоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Јо 
, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су 
ога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни 
добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет 
ркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да 
ро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p 
о једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутр 
а врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... а 
о сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд  
и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друг 
ранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>» 
логи други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако  
, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте 
а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о  
риге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; о 
<p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па  
кати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S 
 узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он м 
p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали. 
 нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад 
је могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је  
ка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво ни 
ли да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S 
еварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се јед 
 форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем 
 Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред го 
Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика об 
о може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео д 
оши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће,  
 Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека 
 мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш 
, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Нар 
, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он  
што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, 
о, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја 
четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и  
p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која ниј 
 одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживи 
ају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’  
нда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко 
 шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мисл 
од ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани 
 се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је па 
а се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми 
е у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта т 
ам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не з 
Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је б 
екар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се на 
ор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је  
{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да  
м друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’м 
е чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су 
је, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њ 
 утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек 
 напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је о 
изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> 
е Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове н 
ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и с 
у дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко  
лшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестано 
е, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, ми 
жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Ви 
ма лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Б 
 иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље пи 
’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} 
о.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ ве 
Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити. 
овео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу м 
а је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није  
олазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па  
 да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} 
можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p> 
Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла 
може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, 
ао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу 
ина као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао 
т у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Т 
м је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n= 
зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састат 
окова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и  
задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, мог 
’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девој 
омир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често 
у.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита гос 
мала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам 
век у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше. 
опута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз с 
сти заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало л 
 тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особит 
а’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, 
 сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отва 
 другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а  
гледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамб 
иватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то пр 
 ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад 
А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад с 
 од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На 
млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово д 
мешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у ј 
 друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима ре 
 како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по  
ђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шеши 
ек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци,  
сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на друго 
пругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, д 
курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и се 
е извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако 
ед мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати д 
раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим 
м сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранк 
о, пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не б 
{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S 
 леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу 
е код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> соб 
н велики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које  
S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често  
, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n= 
ир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа 
} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од де 
 се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се ш 
ми су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледал 
м неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите 
је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на в 
крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрај 
 мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди  
оред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што нем 
е држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а 
«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ић 
 однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су уну 
у главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А  
слук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb 
, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта 
био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио 
сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов 
’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико х 
и’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{ 
Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, 
p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који би на абентае 
и је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, милостив 
/p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После 
ане, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а  
фише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има  
а Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћед 
 n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ ни 
имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драгов 
ну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен 
S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће м 
 му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га  
станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем  
ко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а 
а сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити 
цбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљуј 
уда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одм 
ки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо  
»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су так 
т!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле р 
узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га  
 правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносн 
 овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> мло 
ће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто  
{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође је 
аната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разн 
терофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти н 
, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па 
 је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај од 
асне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, 
 је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма 
ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе 
ас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са ро 
bSection" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две годин 
 је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, ви 
е рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима г 
другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењ 
ећ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да м 
 је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз 
т лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ра 
тим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p>  
земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан 
.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бран 
 не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала 
в, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има 
 Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокати 
ртао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолик 
ју се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у к 
буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дођ 
Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је 
, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> < 
 бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то с 
је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако куп 
, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, 
n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види  
ило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше 
лико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар 
ину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но прим 
ло.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити 
аво, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад има 
тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио с 
да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги д 
 он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је о 
ав стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су 
 ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опе 
 <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p 
ди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и слан 
 на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно 
ска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично сам 
} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поре 
 смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку јед 
а о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде. 
Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> < 
аника.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приб 
ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тра 
а ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта св 
е ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да  
<p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Д 
 мене не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S 
седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими к 
готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда 
а је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем 
вим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са какв 
 Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам мог 
то јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га и 
ћ.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Поче 
ругога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави см 
т нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се  
је ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, 
кала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си п 
у га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је 
, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бр 
 отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Ш 
нда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ 
оследње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакл 
о је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, п 
ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види,  
ка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{ 
ошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутр 
персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увиди 
са учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срц 
кима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши 
ује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист у 
 онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бр 
 наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка! 
уку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у  
р је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се  
оменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледат 
Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао д 
:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо  
дину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љ 
гу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" 
’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересо 
ића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је  
ата; примите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим  
в код мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде  
{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја 
да богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> < 
те да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија 
еди милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S}  
је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече 
</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш 
мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном бо 
S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомага 
р, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} 
же о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је 
писати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што  
 је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да мо 
паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ годин 
је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’  
и и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче 
т из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли  
{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, до 
е дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> г 
од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли 
 које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари  
о, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ва 
ајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући  
нглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене д 
е доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему тако што и помисли 
јла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Ау 
, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако 
станем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје?  
ге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задово 
ћ са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде 
Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, св 
је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове 
вић је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту 
 је мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се 
ко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранк 
е се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска ли 
пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо. 
ам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука 
сићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим  
ика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>» 
м?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — 
о левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од д 
нкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љуб 
рено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег 
н започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p> 
је се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи 
иле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту ал 
и обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лука 
тко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, 
Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважи 
одина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, 
S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резон 
е у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напо 
ем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад  
 експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики 
бомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сиром 
 му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> 
} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после ст 
а га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно пи 
о није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој гов 
 пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S}  
S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сир 
реко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S}  
свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не  
 да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем п 
овци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са сво 
ео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који  
 пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опрашта 
ала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали с 
не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је,  
може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узм 
дри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гр 
»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!« 
и је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму 
 био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте  
ство; каже како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити 
л, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да  
и јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар ј 
и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар д 
> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли од 
мали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју б 
у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад р 
ану госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо н 
деш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет 
имо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ при 
на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S 
> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како  
 Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бр 
вину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће 
е види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, д 
 показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Св 
} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Т 
е до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на ве 
>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет 
, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ неш 
во село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га  
руго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се 
и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се в 
не особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Б 
3" /> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ак 
 да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не мог 
ао дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одм 
мислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> промене мога живота.{S} Опо 
ом, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у  
 Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у св 
у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о 
ика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; М 
анде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хај 
: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за  
елики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут 
окосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а  
 даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола,  
ени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ љу 
м трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам  
ал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили  
у вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавк 
док ја, опет, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да 
е друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он,  
утора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео 
} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како  
ас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на 
паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем ма 
зофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, 
 ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док  
вића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особи 
 тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви т 
официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине  
обито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S 
.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви 
а.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> < 
мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, 
поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Ј 
здржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ни 
 <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш д 
на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапун 
 онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој  
 тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како је мати млада, кан 
нкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу,  
шају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као д 
моримо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, п 
нда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам игра 
екоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрл 
за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; зна 
у самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S 
емо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да ид 
делити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{ 
ем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ј 
 кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести 
не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана 
 навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, а 
 оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вре 
 нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <pb n="50 
је хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%. 
помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S 
два је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого 
сле овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па 
 од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад  
 у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Р 
в изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви 
гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умре 
 код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, 
 Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде 
це ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако ист 
и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо п 
 Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за теб 
 нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S 
вилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, 
одавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу,  
управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после по 
омоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и р 
јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, 
{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у ф 
овидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит 
нери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је  
ила.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се испове 
не право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славн 
.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.< 
који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред 
војице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну  
да кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као ш 
.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати. 
могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за п 
ајпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новац 
ада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ва 
 онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S}  
, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето 
ам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постиг 
лико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда ј 
 осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а по 
 овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, 
шкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.< 
еш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би 
нџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела  
авала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{ 
М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S}  
ку на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у  
ема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим пок 
ашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин с 
ли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није 
иђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора  
сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре вољ 
е сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p 
послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено д 
ла фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало по 
лка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливиј 
на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Так 
не хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па 
ивићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку и 
ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли 
му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, 
} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{ 
р имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су 
} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преп 
S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи чит 
 идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, ко 
ћ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’  
 Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог нек 
н.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац арит 
не било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S 
ој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у с 
зависан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} 
 опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ћ 
олести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S}  
ница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на ме 
 појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло с 
ом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада 
 не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’  
већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не ка 
е и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћ 
о пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на  
 поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у раз 
омаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је 
о!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим,  
маћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео по 
 би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су  
е да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грц 
м одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Миш 
будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«< 
у, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ј 
шпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p 
ије познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p> 
а.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код  
еправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом д 
мени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати 
 и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la 
не, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, ве 
и.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здра 
Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кр 
само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нота 
вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче з 
днако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да  
од куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се в 
е да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у з 
чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не мо 
мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година стари 
{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то и 
, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ћ 
звадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па 
твог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љуба 
<p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је по 
{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, 
је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш р 
децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била  
м веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да б 
и је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би тр 
оји грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја 
{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми доноси дугмета, други прус 
оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар  
мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</ 
и са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са  
а год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханик 
али су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа че 
 већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Стане 
сити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} М 
делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки  
 код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па 
у том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћем 
агосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S 
ма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам 
тва.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда ле 
ама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S 
кт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игр 
млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштв 
руту начинити.{S} Идем најпре Зоричићу, па онда даље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му  
Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S 
е код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бра 
ћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бр 
нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} По 
 права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће де 
имо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава 
ду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с 
а помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност 
у ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег 
морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> 
врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си  
аћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја  
ре му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гд 
фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док  
па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — св 
препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, к 
 Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи  
ми је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља  
S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ до 
ти кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је ве 
м чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на 
и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} 
иње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Нара 
јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути 
а онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она  
 онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек 
даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим  
кстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине,  
велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се г 
прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бра 
 би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курис 
ентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абента 
никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад 
р, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним 
реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Х 
ћ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Ш 
амо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви  
н бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико м 
> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>» 
{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја ник 
 не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и е 
а партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Е 
 и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осил 
ичите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то изм 
це стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром п 
уше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао 
, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били  
 језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица. 
 Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао ј 
ти да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам  
е.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p> 
ио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по 
н ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p 
ојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стој 
ве дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, о 
ардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл в 
/p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, о 
 џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и н 
аћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитељ 
о да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Уз 
и пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам 
ражени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје  
и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здр 
ио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет г 
двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година  
После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро жив 
л’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S 
дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да  
о стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но  
 у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ по 
 /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што м 
раму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... и 
; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме к 
ави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p 
} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Са 
ло.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бра 
.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После 
т што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма 
е имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављат 
лим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, та 
{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде,  
вде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</ 
мо да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се. 
 да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прс 
 красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња ф 
ровић.</p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у кримин 
остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Зав 
бвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p>  
игди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добр 
видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да ниј 
 и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па ш 
>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио 
лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рек 
а.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А  
о весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Ру 
мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики  
а, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко д 
нији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на  
и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, м 
пуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болу 
би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде си 
жбом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је  
јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала 
варку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај и овај дан.{ 
па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а 
остива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не 
, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми  
јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт  
!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тес 
је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, го 
 матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Херм 
ног, који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, т 
ају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допа 
онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја ниса 
Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> < 
ати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} 
атично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, к 
едну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељ 
у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па к 
 очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој о 
зваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир и 
»Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан  
окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо. 
чна је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали а 
азити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па изва 
 не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешал 
 га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мисли 
једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Осо 
 а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме 
} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до ме 
ници, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после о 
румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, 
!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто? 
ато живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опе 
ако јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p>  
сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време лег 
е један Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} До 
рам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти  
е изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па  
м, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту 
и.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’  
ао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш 
мо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госп 
p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам мора 
е међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао 
же, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p 
алека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p 
на.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, 
а персоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би пого 
да наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и 
ају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба зн 
то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само 
 у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солид 
све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је 
»Двапут толико.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S 
<p>»То верујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не збо 
нко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте з 
не како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам з 
 издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не мог 
н дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« 
јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да не 
 паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате 
 се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио  
овитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богат 
} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.« 
и ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па к 
шао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је чи 
иве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој 
>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал. 
ти, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Он 
окторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но да 
јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте 
реме ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па д 
ш изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја 
вишености управитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, с 
тоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој  
антно:{S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је 
га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се ј 
S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што  
анас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не окле 
ете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док с 
 ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се пок 
 већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који 
ом хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато ш 
p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно има 
Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има  
!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те к 
раму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали 
је, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиент 
се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за теб 
ш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки 
идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, 
прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{ 
кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због 
о.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«< 
опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и  
 какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’  
аре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више  
о ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се  
аш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> 
о ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из н 
е.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«< 
, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" / 
или ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ 
о њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па ј 
нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрз 
вили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би с 
ш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има мес 
, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, 
} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>» 
еш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од сво 
нем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сад 
> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година 
, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како  
 није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака м 
 да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> < 
ирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Лив 
бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој т 
 млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су ув 
 мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} 
ило, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овам 
и због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен глед 
 несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} По 
и на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и как 
одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад цр 
ке хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје ч 
е, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздрављ 
 прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да ни 
мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко  
} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да  
ена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како с 
ји.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту  
а на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и ов 
и и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним избавитељем.{S 
 милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљ 
е моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«< 
ити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испре 
ика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаво 
и се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n= 
и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} З 
ав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зо 
оцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим и 
} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на вр 
севе; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бран 
 к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту 
, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми  
дне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору  
 Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само  
о се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифт 
м с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас  
ати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећ 
ор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако  
 га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је 
; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко провед 
 што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га  
бити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S 
 уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с н 
енка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педе 
два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Ка 
зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу 
а Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, 
могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир 
ам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то ј 
 први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> 
 и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у поте 
и.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па ба 
Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буд 
ве кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје 
 ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш 
говор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p>  
вари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој 
 мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и  
ле обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S 
оје од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу 
р је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова 
од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај 
тељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био доба 
ега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га  
 поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру  
анковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задоб 
о, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко  
 онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека  
канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже м 
у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфг 
м, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</ 
 јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били 
анавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила  
умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, па 
што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се св 
 што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго вр 
 се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{ 
е: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговор 
у опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану. 
 да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаур 
 У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Ст 
ода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта 
ћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са  
би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> 
 преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бран 
отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту пр 
 па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два св 
т мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред с 
длом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је  
{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са шта 
е.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске г 
астао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће 
 покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро,  
Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не  
ивићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске  
 како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно  
>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О 
ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам 
е слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове оби 
којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — 
е овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине  
значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су 
у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Ко 
ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он ка 
S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам ле 
е могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад с 
</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер  
.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад  
 ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца 
ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао 
 то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али  
не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бра 
о постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га 
оја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пр 
сад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>П 
 спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и та 
читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је  
очели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за  
 изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вили 
, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне м 
арима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и  
S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глав 
другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку 
о су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада  
грају.{S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игр 
 а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него мо 
разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере,  
о је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад к 
ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’,  
 издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо 
т Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ 
ко бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бр 
том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са р 
раним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већма  
по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’  
а, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се 
пошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас двоје.</p> <p 
да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику проп 
ствујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> < 
ен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити 
»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од  
 се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регу 
ало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда с 
ике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранк 
и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио. 
, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен 
варали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опрости 
аника хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде 
гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао,  
ј учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву 
Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћ 
у.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} З 
амо да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јел 
 свуд у свету претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, 
опала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му 
м смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон ник 
 Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Ј 
пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођ 
ирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам  
врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је л 
 се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у к 
бургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане,  
.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је до 
сто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива 
о никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати 
и.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мис 
а смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p 
ије му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве 
Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је вели 
 да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није  
ити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ  
изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да н 
дем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разгов 
S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ру 
 ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не 
то је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви  
озицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се 
 модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, ж 
и капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзел 
перу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} 
ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у зал 
ба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дођ 
ир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџини 
 у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда г 
војим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и сам 
 Пало ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, н 
еп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ће 
век обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле к 
 чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на 
ела.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету 
весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, 
јаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута 
 провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овам 
 су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ла 
е, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p> 
гу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће б 
осподара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате 
Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим  
 су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отво 
крупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека  
фи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’  
S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, п 
исмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у  
 издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше зал 
жи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n= 
бива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Ч 
«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбурге 
јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{ 
о најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запит 
ј ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи гос 
/p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно бе 
ма’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S 
ло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте вероват 
акву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од  
нило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или  
але, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ др 
 добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечер 
буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рец 
на! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упозн 
ови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за ме 
ћу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес ид 
а што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим служ 
тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и са 
{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад  
, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опаз 
хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика  
њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S}  
а гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдаш 
ајстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме  
годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слу 
највише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао ова 
а вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаље 
у?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то исп 
има гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, т 
стију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са суд 
би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p 
{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p> 
{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа 
тцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једн 
тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p 
<p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са д 
 доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо 
, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’  
итана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад св 
није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било с 
сити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу  
 за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ пор 
, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ј 
озар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер 
Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу ск 
, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са нај 
ја?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни  
а сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на 
ично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој 
овац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; д 
 се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом 
.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде  
 су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе раз 
пал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад т 
ај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Так 
а, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи к 
о видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здр 
ки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема  
у споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен 
што, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у д 
 Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, окру 
едио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практи 
дма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџе 
b n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Кр 
Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; 
, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’  
нати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S 
Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, 
ат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко ј 
ка мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чека 
е што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ож 
а је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S}  
 ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто  
 кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме 
ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гриви 
вао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда бо 
ло нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди тр 
Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај  
>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, ко 
 и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> 
вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друг 
е све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p 
>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди 
амо њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види еко 
ући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гл 
ко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каж 
и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то  
 стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо 
у тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се 
да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p>  
 приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си от 
вом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{S}  
рију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је 
мо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се 
="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој  
 </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још неш 
жи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни ж 
тавити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад  
ети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, не 
ор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, ш 
</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат  
ре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гро 
ад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне 
ио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанп 
пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се 
 задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, го 
тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита  
го ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га 
да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра  
 вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одл 
 око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p> 
густирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого 
јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја н 
ева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шуш 
, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то  
ј и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој пома 
у лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њо 
с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једн 
ураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није ист 
а на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опрост 
нцуски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју за 
 трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа вид 
новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — 
ци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог. 
о; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форм 
 Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; 
 код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="23 
> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па  
угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, 
р ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас 
м одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма 
унић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене сед 
 једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће 
; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме м 
и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало 
ати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању  
 шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједар 
ко; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат на 
на и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал 
 се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, пев 
о којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о 
, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к  
седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама,  
}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући 
 рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су 
доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита 
 на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има  
/p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а 
ебало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег пр 
/p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе кви 
о на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свеч 
ам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми би 
е једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Он 
халтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио м 
вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра  
ховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јо 
е млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна  
> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше м 
n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њом 
пођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој б 
ила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила 
су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Ци 
ао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пр 
ер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су м 
 носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати,  
сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом  
 књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њ 
{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запа 
ђе извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгу 
обе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Је 
то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће 
е, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га ч 
ихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе д 
</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу 
 женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркв 
но село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од ви 
нко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спава 
 а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика мло 
е нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаура Н.”</hi> </p 
руги дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{ 
ок је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у  
 Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао мн 
и се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, ус 
ћи.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта м 
 у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем,  
иђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану 
о хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па 
 куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да 
ешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако 
 пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим  
 Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је 
лафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера  
Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би 
 седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер. 
ало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива  
дити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гаји 
p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви 
није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин 
о опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу ис 
е, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки 
ва, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне от 
другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, п 
ваније постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кр 
енуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из ба 
 јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о с 
ути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </ 
ди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски,  
адчајша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозв 
си мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова р 
метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје 
и су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те пр 
, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратим 
пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p 
’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље в 
ји сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечер 
 — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једа 
тор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова 
 њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сак 
 Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па са 
л његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт  
 ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гри 
м солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву. 
е уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад 
ле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, прија 
све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако глас 
«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> 
ef target="#SRP18630_N3" /> на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то 
перцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало,  
у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздрав 
о у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци н 
 пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану. 
 ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здравковића да пије; он п 
ола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранко 
собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам в 
види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па поч 
упам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{ 
зађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко сву 
д у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда 
су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја ти 
адовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој 
 сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би  
ао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтун 
у братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је о 
било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ про 
p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весе 
и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; < 
ка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам п 
ела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде виш 
т гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једно 
 Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дуплова 
равим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с 
га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога ј 
.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> 
употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку б 
правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек см 
туру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем 
оље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам  
ече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опра 
нику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и п 
ад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква 
ица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препор 
данаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које 
по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корх 
 <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је 
имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље 
вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но  
о у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се 
сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан би 
ити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само збо 
У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши с 
пет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инк 
ија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узд 
о он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, 
Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ теа 
{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам  
сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не  
аки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ 
 да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд 
.</p> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сат 
после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Свет 
 памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас 
д доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} 
атима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принц 
 који никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим т 
ође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро  
о је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју нам 
.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" / 
 доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долаз 
 неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као 
шили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирал 
а одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да 
ани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да и 
че, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После п 
ј дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости  
 Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште јед 
ерминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Нај 
тење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште 
доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га 
 каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочеп 
/p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визити 
адан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођем 
ранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје сл 
 по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и в 
на с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да с 
<p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем су 
и оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук,  
.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} 
тољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердер 
о млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем 
к капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпођ 
ути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бр 
же.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и  
и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} С 
 срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, 
ни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер прв 
то пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »Т 
 је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, 
а није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у  
чање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим стар 
мне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се  
едала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} М 
ога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног  
бока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим 
?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако та 
.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не  
ски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар  
јна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ 
ротив јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми 
ни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно де 
оведи, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој 
реповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле. 
већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни вид 
ући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исп 
ђоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће. 
 Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па 
еду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер с 
м у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбо 
могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко за 
ртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је  
се нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачуди 
ише, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је да 
ђу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, дв 
а!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкањ 
S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама 
у <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филис 
 пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта  
ата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко ј 
а, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред  
је, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пл 
 сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један 
{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту« 
 па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Го 
рош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, так 
и да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се п 
ну њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном  
јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико вероват 
смо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су 
то ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p 
д нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива 
а, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Ј 
!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни  
у обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, 
о глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите к 
мо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво се 
лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S 
C1.5"> <head>V</head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетит 
тионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једн 
 продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са 
 После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он 
 целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{ 
анко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не д 
соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда н 
хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> < 
вић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којеку 
у опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нес 
 већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању 
ић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време  
 Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам и 
едан бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здра 
н.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још 
ознатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови огова 
уги мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Т 
жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кред 
пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шет 
колу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три 
о већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Г 
{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одла 
веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде м 
сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин  
Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ  
 у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«< 
p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа не 
је ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнај 
} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и  
и оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и ма 
 бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују 
на се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза 
агало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим 
ћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поре 
за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћ 
ца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе ув 
.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, буди 
ак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти во 
е да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претвори 
гартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани јед 
е ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S 
ало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао с 
птор једнако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепи 
 Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетк 
д њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да с 
ди; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није 
ако наваљују на Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за  
е даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши и 
p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад  
о једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји 
е окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у је 
дем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштв 
еди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто с 
е крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љ 
ало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у 
е с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што пр 
ви, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако распо 
 и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајма 
} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато  
 пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> <pb n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је жи 
нске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавај 
тујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека с 
мукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’  
у, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једа 
м са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја вар 
 већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код к 
твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« о 
оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстор 
радом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у  
 на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л 
тори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је  
лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет 
тни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанп 
} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа,  
се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао д 
у није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе с 
 ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала ку 
и.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фаз 
т и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, 
.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ 
астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, б 
дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n="89" /> <p>»Писали с 
«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одго 
мо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си срце боље и по 
ију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати 
ма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају  
ављао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да  
у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, п 
својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p 
ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати 
жио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту  
остала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и так 
ет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју к 
ј у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да ј 
 куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељк 
о је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не 
де да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да 
?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић с 
анку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад  
у је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са кам 
м га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за аста 
ри крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са 
 <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и 
 убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јест 
с тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одр 
најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S 
ад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире 
е, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцела 
 канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и о 
адала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p>  
су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужен 
а што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путе 
претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гаји 
на проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџи 
 доћи.{S} Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унт 
ави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу 
приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М. 
ајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу  
 као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад б 
ма.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око  
носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Та 
 Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S}  
вић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним. 
на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чик 
и сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби ра 
а нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић 
к, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одм 
 близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија 
губити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ о 
се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ 
 оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо;  
, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп 
ест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу. 
да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чик 
ајволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе 
ед кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први Га 
 једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња,  
, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с 
су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском коша 
на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у ку 
 Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и 
н Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да 
е оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су  
ирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекај 
т смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје 
кшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што ниса 
иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} О 
лан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Отк 
стим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу 
Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и крен 
мо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, п 
ји.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу 
ателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мисл 
аје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор 
ам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ н 
ошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде о 
 по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешт 
давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Ма 
го он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила 
вим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољ 
ти му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S}  
ка разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} О 
је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.< 
а одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија 
ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извади 
и ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље в 
која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате 
> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече  
о на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу саст 
вала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео  
ла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини по 
а још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је 
од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце  
вао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у  
>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, сам 
ријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1 
 је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла  
лар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} О 
 нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са 
говоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га  
ини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква  
тврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Од 
а твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{ 
«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ 
ићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и ув 
 све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" / 
Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> < 
ало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одм 
ој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па к 
опада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да 
на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јел 
уће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="9 
..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} 
>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала н 
ика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но п 
ић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од  
 гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности. 
b n="153" /> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отпис 
 човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава: 
итељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију не 
тписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим  
тељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми. 
 драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S 
 срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла 
} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се,  
ако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почитајема фрајлице!< 
м надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар,  
трану дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n="89" /> <p>»Пи 
/p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан чове 
ранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благо 
Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби п 
 Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да т 
 рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 фор 
«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре  
вар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</h 
о свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <quote> <p> <hi>„Слатки Милане!</hi> </p> <p 
ту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да  
оручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете од 
hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Ка 
p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му а 
 што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" />  
> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом 
ка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти 
ш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке  
каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каж 
Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S 
раг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у  
евик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. доне 
ки покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан пис 
дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S}  
ким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма ов 
у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном прили 
ао набрзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде 
> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S}  
«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерк 
Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја 
в начин.</p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје зб 
осподине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претер 
 Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</ 
и га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочит 
што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази н 
сић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Госпице 
ера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{ 
да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ го 
же сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим з 
би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љу 
, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Ј 
вим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, 
о, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла  
.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже 
дну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам к 
p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</ 
е остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S 
реварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да ј 
о дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да  
ама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но им 
да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га  
д се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди  
му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће  
ам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Виде 
.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га 
тане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му 
рат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; о 
нда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопа 
S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим 
е реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, до 
> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостив 
азао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју  
кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му 
згледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић о 
е прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханик 
сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу 
 он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, 
 мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су до 
емо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која  
/p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже д 
 а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" 
авили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао. 
плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава о 
а, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити хо 
те за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чини 
{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да с 
аред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по 
Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад ј 
{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце такво 
дата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> 
о, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А в 
 кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} П 
метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у д 
ундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S 
«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>» 
аранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p>  
p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p 
n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ла 
ротокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Са 
астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одгова 
очекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види с 
ас ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумад 
Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се н 
ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо  
дно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговор 
уму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све зн 
.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га 
не.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се  
љено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна. 
а Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што 
е.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преп 
 ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи? 
 са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздр 
је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, » 
сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи пр 
ко је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’  
> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе а 
светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвоји 
ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одго 
год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми д 
знала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад ст 
ак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га н 
.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одгов 
ања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Из 
Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> 
ам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Ка 
нив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста т 
о ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов б 
/p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим В 
оглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како м 
S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па  
} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Ви 
се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да са 
ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то и 
вац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни 
 како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па  
и на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан  
а је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друг 
ранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да  
фрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му  
 сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да  
обио и оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже м 
мами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па 
а ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже,  
ти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дак 
е може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а га 
ја се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали;  
је знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а је 
у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом н 
 Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја  
ако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раск 
же бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} 
</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, 
сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p>  
о сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта гов 
ца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни ст 
 одговара са страхопочитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Ко 
 сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да  
о, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан,  
<p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S 
 страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао  
енамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започиња 
и издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд  
трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и 
јим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара 
нку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Сам 
 имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добр 
/p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић шт 
>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од  
м ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асе 
ва, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?« 
а је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не дал 
елу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један чо 
<p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n=" 
одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу 
 тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег р 
то пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но 
з не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.« 
p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачиц 
јимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољ 
ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго ш 
 Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} М 
едита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од ко 
стоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припит 
} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, 
емо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог раз 
е радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му с 
} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ в 
ивићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло 
аше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити 
ло по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе  
одина млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту на 
 Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне нау 
аг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за ру 
, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти с 
к буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин д 
оје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим д 
ко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли 
али и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу за 
сићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље  
 је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чу 
лу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак истог дел 
p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> 
тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на доб 
ставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се 
авно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам мо 
дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</ 
ујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, 
ете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> 
 буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у м 
ојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, са 
начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Он 
<p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шт 
 допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад 
шчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе 
95" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> < 
н, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у прко 
млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса сме 
Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ ф 
а сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Б 
а и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} После  
</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p> 
ило.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему  
 је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта има 
азала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала?«</p> <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала д 
се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варо 
 смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, 
е заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила с 
а опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је 
теља опростимо.{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му  
речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код 
ши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он и 
ви и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џ 
 силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја, опет, нисам др 
им мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Ма 
/p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133 
е, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, ка 
еп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изн 
прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p 
оклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам 
 једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура,  
 добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто 
остало.</p> <p>Ја начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати 
њао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо ш 
и, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам с 
а л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни  
ад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се  
то се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здра 
о.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да п 
ужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Ч 
позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе н 
 са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Д 
м, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Она 
рсоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S} Морамо и т 
рмини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо. 
 воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него 
Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешпе 
уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S 
 дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{ 
ене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{ 
>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с в 
.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ 
тало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ак 
а, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при  
учио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца с 
вамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у 
} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па 
ти, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ р 
нуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја с 
Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се о 
тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо до 
ви’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште 
Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало по 
, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпоруј 
 Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би 
ку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, 
 с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу 
 да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</ 
сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му к 
, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад 
{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја с 
и.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам 
баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Зб 
а три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад пост 
 на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и  
а што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његов 
ико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ б 
во тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек  
вде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господи 
 време краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек  
ложењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравк 
 да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутр 
 <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S}  
векер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад доб 
ене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како изла 
узвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добиј 
разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у тр 
 зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату им 
, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то ср 
ранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада 
та облигације: које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и 
рошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егзекуцији ка 
p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитал 
 јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишено 
ишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љ 
 све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора гото 
p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један ле 
раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би  
нг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>» 
 смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили 
ине опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} К 
осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па г 
кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад  
, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко раж 
е до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код  
не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду;  
е.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, особито ако  
убави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} 
ој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</ 
уку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је ост 
откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљ 
осно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда 
 Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Грив 
и младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p>  
ицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је  
{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, оп 
вом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чи 
ти.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а  
е, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га  
ас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} 
 кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш  
S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ 
а се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира. 
ти, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S 
S} Прошасте светковине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у  
ад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} В 
Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велик 
 раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранг 
, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш с 
 седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до 
че: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га за 
 хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у вели 
, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунк 
Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види. 
зда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S}  
 <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене 
ћ, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претв 
ут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’  
ead> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, преду 
 рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а о 
 који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави  
за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства  
 Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен,  
о увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузе 
 ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живит 
шки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука п 
ика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што с 
о желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд 
дарцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{ 
ла би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио,  
/p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла,  
н мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док п 
првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности пре 
ра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То ј 
ића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је б 
лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и инте 
ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S 
ружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим  
уће.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ћ 
а је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би шт 
ам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте с 
а, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог бра 
иног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чик 
авила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> <pb n="160"  
 што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} 
 опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала 
знато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најпре Зоричић 
нт.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта го 
еље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет  
после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном 
имо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p 
ма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ 
«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо 
 пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонци 
ује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и р 
 господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у  
а сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шаре 
е.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљо 
из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признател 
анко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’л 
<p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пен 
 са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.< 
ету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи к 
ј џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га луд 
> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредито 
а сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да  
га, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Због 
г’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал 
сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека 
анпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави  
 Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је гово 
 Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се вр 
Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте 
ка даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме 
о подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га пита 
она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако  
’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искр 
добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не сп 
шао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет  
годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду  
p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као ко 
 неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задрж 
ле дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског  
ри.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми  
шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на  
ростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање 
би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини нач 
 давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика ум 
а бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Р 
 и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и краст 
ко га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре 
д и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зл 
 Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гаји 
срећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас р 
хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Репл 
 да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p 
шавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест 
У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кре 
њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја с 
о како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, п 
везе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један 
њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си  
а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако јед 
е распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало по 
е.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} 
одим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по ре 
ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, т 
берији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати. 
 су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на 
»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета  
раш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ теле 
тати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћ 
ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb  
ије ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <qu 
 га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код  
још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу 
 из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и 
ту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Х 
аскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Г 
</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш,  
’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали 
и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не мо 
јем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда н 
о помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти  
вим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице 
, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џеп 
ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко —  
е пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли 
 Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p 
у познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући  
 код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина. 
човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевић 
фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочека 
времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се 
иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут с 
може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, наход 
треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Ка 
кве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то ј 
 дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Д 
p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ 
акле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је дал 
 сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сирома 
либила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p 
а пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, ј 
био; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по п 
 познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и 
ок јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на ст 
и су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спо 
вољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној с 
ао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом пров 
су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све с 
{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} 
ајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговор 
 Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употреб 
пет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у  
 задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривиће 
више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма 
дног сродника, честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање  
Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Т 
ог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш:  
можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер,  
, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта  
аситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каж 
и’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам мога 
ји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној у 
Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Мол 
ајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је 
 на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S 
толико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини 
ђем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном со 
ад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек 
 квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да 
и подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко 
сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да има 
писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи  
 па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле. 
У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредн 
 ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <re 
 целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам пут 
сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу  
оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мо 
та ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак 
био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па с 
е већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позов 
.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету 
дан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрав 
ић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особ 
 је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била 
се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата оп 
леди, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, прем 
 фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је свак 
 донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, ми 
ова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по 
ала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за  
о на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем нек 
 тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како  
а.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је  
ни’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио 
е код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима  
/p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S}  
Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мисли 
а опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онд 
меје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан 
аш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не прави 
ера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао 
не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали 
сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, 
заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.< 
 госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од кућ 
нт шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="2 
с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео ж 
<p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Неће 
е добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бра 
се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи 
аквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак,  
оче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гри 
ице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се ис 
 после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мач 
Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>в 
5" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда  
то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то  
лика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилиј 
н, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још 
 позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кол 
чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо. 
са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби  
ст дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спом 
ост какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, п 
ермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош 
, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна завис 
отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо рад 
ам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кр 
Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим д 
а те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не пит 
S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} 
м пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је  
> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божи 
у има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове 
де што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што  
’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и он 
ароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ 
} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и з 
јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт ов 
дали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо че 
лободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи  
ф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; ли 
ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам 
а то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав  
отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p> 
> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни  
Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је 
 Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам 
ду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле дра 
поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да 
<p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о 
. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, т 
 ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики,  
и, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татоми 
вао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић 
ад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају те  
} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ 
еле?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд и 
у, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лул 
} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте 
ицом.</note> <note xml:id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност кој 
 па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове 
олицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам х 
 инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и гр 
паковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Дес 
ктере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне о 
у, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb 
е с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанп 
илостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад 
не баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, 
де узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а он 
и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ са 
 ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо ј 
су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет  
ежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Л 
већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поре 
} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у 
ам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толи 
а све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p 
тао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео 
неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч 
оће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да 
тва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер с 
станемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава,  
сам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о в 
ом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи  
е плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога 
ту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана  
 добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће п 
ра познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви њег 
ај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p> 
ао бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она њег 
видне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и 
познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш 
већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у т 
 <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољ 
и све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неиз 
ро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу 
рао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпо 
им се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он  
жег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и 
у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна 
нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је сам 
а какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</ 
само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј 
и, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи 
анку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он м 
 судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош 
у седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми 
S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који  
че за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код сви 
лаву и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао 
ондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једн 
} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да 
 донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ  
маш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мор 
овић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} 
љи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту 
и’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра рани 
 Кажем му да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је једа 
му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb 
 тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сик 
у канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} О 
већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плачу.{S} Ми ништ’.{S} До 
же.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док 
<p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друшт 
ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месе 
сажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — руме 
мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије;  
 се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требал 
, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублаж 
рече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави  
0" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гри 
они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за  
аде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S}  
ок се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p> 
ла одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено з 
да.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију остављ 
н, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ жели 
је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} 
ам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја  
мам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>» 
 атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препор 
и га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски 
да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем,  
ла у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде п 
 Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго  
у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће д 
и зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био 
ви пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Н 
S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; 
 онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред веч 
 може од ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није би 
 помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и  
е истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога ст 
омшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је раф 
 па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић с 
уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазо 
, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више 
ом стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, м 
ође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друшт 
анко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа. 
тересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да 
{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво 
оме што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат распо 
рца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" 
а на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До ко 
 мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој поб 
S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао 
, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како ј 
фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да г 
ошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има  
 усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољств 
6" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бра 
{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме ш 
имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да с 
рцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под у 
</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила,  
 га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S} Морам опе 
 и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене о 
 додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеј 
 осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручк 
и, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином са 
.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, 
 то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операц 
од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и и 
се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велик 
а гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У д 
} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јес 
мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што ј 
оказују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као к 
а, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад  
ужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог н 
гледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише 
лека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код ж 
фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног 
уштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек ле 
квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ пед 
ико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p>  
Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрада 
аранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују 
 јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас  
, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визи 
 шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је 
треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар д 
 ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к н 
о, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ва 
 И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо 
се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гара 
после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпут 
брегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале ка 
бито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у  
о је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S}  
свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, посл 
 Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужи 
јмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили с 
 немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, дете 
, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо св 
вана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за 
и био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек 
} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је  
 на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила  
дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’  
ма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд 
 поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је отац н 
у бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су мора 
каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’  
ди на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар с 
нали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекај 
и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из  
го, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако 
ша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша  
изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лек 
 да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S}  
е сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то 
бодном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је в 
риге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Г 
енута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела  
За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук 
дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друшт 
ами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ ника 
л’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, н 
, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побећи 
з љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{ 
 нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до иж 
м трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} 
 новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржа 
, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. 
 ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p>  
 сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар са 
ћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не  
ва« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{ 
кратична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фами 
е се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На п 
по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ вол 
, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Вел 
учио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем. 
л’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато 
ефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко  
ко ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одврат 
</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у ше 
у, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово н 
з праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љ 
леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет шт 
пријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су 
 Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало 
од куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, 
стер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа  
 неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио 
 помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опе 
з школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у п 
 послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред  
фесор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то врем 
па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му  
>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три 
еб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бран 
е поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био  
ко питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у 
атог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда сед 
> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговор 
а то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па 
 и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми  
ије могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешпе 
ам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претста 
а му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бав 
аком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди се 
ем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протоко 
, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чуту 
иљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} 
 ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ 
не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Јед 
 Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, з 
S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта 
је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст мори.{S} З 
јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече 
ра ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког  
чиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> 
цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па  
ну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповал 
у.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и 
и страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни р 
бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио тако 
особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натр 
ринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чин 
родица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, р 
ић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је 
> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Ба 
он никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознал 
, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи,  
оло шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос д 
ко смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, 
 себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, тама 
Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није 
ада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је 
’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, ка 
ет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том вар 
амо курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један ба 
е мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па по 
Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препору 
ар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бран 
ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је зн 
.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</ 
мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опе 
{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије 
Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је 
ење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал 
 се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на 
S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} 
д терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јо 
> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, к 
ав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспи 
се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се 
велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" />  
дац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S}  
млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити с 
ало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађив 
е; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Пона 
 месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати 
ако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи да 
н чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа  
о увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладн 
 Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље 
оја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави! 
ћ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био ј 
је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири са 
ати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекат 
’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’ 
одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како  
 сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо  
Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p>  
је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се  
и; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код јед 
ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не каже 
ајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа 
 ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је]  
> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео  
и, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била  
о рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> < 
ар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене 
главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа  
по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи ко 
поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало по 
ароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов сол 
амшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познани 
, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <div typ 
, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{ 
 дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло 
ли у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаств 
и, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин 
 чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекра 
S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше 
S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С 
 Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је  
д каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогн 
ену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши 
ишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познав 
ако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све до 
стиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити.  
а не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић  
ла.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То ј 
рзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ шт 
и овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то  
 продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је 
ртир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а он 
познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и ун 
о, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвут 
S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ он 
, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга,  
е године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече берберин 
— за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једн 
наје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали;  
тер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} 
Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам б 
ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини 
 готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гле 
шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, а 
ранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба  
по ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, 
во, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде 
раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’в 
, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, 
ада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми  
ивићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ 
ко наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек 
и.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начин 
ма предусретаваше; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n=" 
це, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у К 
познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« р 
 n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмл 
 био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па с 
ранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је од добре куће, 
а свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо  
ед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с 
које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — п 
Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те,  
сподина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познал 
итељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та 
е смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист 
о се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођем 
’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{ 
к гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер,  
арумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она с 
</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико  
аслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомст 
спадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми  
а је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљин 
 Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро п 
ако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим 
ог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не д 
е баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, н 
тивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важа 
а’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад са 
е за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а  
те да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показу 
емда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регеме 
теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на руч 
и распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и 
 ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Хани 
Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допра 
д наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’. 
м; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> < 
уди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Форму 
га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> < 
сам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.< 
 молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друго 
ц...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту 
уда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S}  
ног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не  
ама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; 
подин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Оти 
«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.< 
ат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берб 
p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого д 
ици и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Т 
> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давн 
/p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћ 
»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разг 
м зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, 
ђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни 
, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече Чи 
>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао са 
процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на ш 
а Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се ра 
 Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и р 
ек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са други 
 је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и све 
 у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је по 
иђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S}  
о се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо 
глиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је осо 
сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб ср 
анку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним глас 
баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би 
оре.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се 
у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо м 
се рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим м 
суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу 
н ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., 
чинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си з 
што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} Госпо 
амо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане 
ош се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота 
зу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом 
дре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна год 
ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бр 
да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити  
познати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити 
оме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која 
де сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови  
баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>» 
 би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерст 
ишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео 
развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецин 
 слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа  
о остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, 
л’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати 
"246" /> <p>Наздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба 
био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напо 
н по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу 
ево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим с 
авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за  
 мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разгова 
еси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«< 
гли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном др 
цу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се д 
ива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’  
обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао. 
 чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је м 
икао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су о 
а?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи  
а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</ 
ати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим  
сић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо  
ндер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мисл 
 већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга 
0, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати. 
, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него  
ијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарн 
ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је тали 
у партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но с 
нића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спо 
омаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене прет 
двокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са њ 
оже.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb 
 овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сас 
н.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалева 
нан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Чове 
на млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p> 
и, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записан 
 Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но по 
после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што 
S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с 
по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина к 
е излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро п 
 и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо 
ко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен се 
онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда  
под руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласо 
ш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се 
ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је 
јећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет ви 
дови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су он 
агњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину о 
шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом 
од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ  
 онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводит 
другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранк 
е би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу 
ваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} 
р.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па 
денбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за  
је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Ва 
.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особ 
фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, з 
ово што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, 
96" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућка 
 слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се л 
ент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221 
те, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отса 
ви; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, 
а имам какову забаву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код м 
воре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за веч 
 женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искрено каж 
 Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особи 
head>VIII</head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Б 
’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је н 
p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи  
дма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите  
дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет  
там.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају 
а страхопочитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, 
{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати с 
ма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, 
готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ о 
{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, увере 
ти ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису 
ући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, 
а љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао м 
елка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа  
е шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који 
; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се сме 
, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, суз 
а!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и  
не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S}  
иповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се јед 
 добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек,  
тај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} То 
о да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> 
им.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, п 
ко госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и бе 
ва разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац 
њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се са 
ма временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему  
женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам 
лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив јези 
ко траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је 
јем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је 
обије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој другарици, ова опет... у 
д ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То 
све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену). 
еђе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше  
</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држа 
ошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показат 
, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Чест 
тре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од  
; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу  
 јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада  
илим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Пи 
варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? —  
ика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема 
исмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Ко 
 се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал 
ио нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој  
 се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бац 
 за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, ни 
доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} И 
 малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} 
 је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се  
је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето 
потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрен 
е, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако 
 њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике 
м неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акциј 
ио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио,  
е из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би лети 
ио курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да  
S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет 
 одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S 
ином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла би 
есићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n=" 
о нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам 
еме је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустраши 
ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ро 
штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због ва 
неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи. 
 ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздра 
вету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само 
дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онд 
 правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p 
} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао,  
ођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S 
илично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са две м 
ог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкал 
к лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад ништа нису уживали, но само су критиз 
е више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права 
 и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују 
о свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> <pb n 
ао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном к 
} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те уј 
укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ и 
 овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точ 
кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад с 
старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити 
д је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.</p> < 
 неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту, п 
, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p>  
 на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од  
 Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управ 
.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се,  
S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да лас 
ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у  
 уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, на свак 
 мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ з 
мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарб 
ично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници 
и.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће зна 
и, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад 
p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изн 
ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито 
} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад  
онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од 
и нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледа 
до, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне 
 врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ва 
 уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет оп 
обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине 
ра.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја  
 питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га с 
S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, м 
 себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а пре 
а ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице 
а страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говор 
је.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} 
 овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; ј 
бају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш 
ко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је пр 
воја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И кућевна зграда  
е бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко врем 
b n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка  
ом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, 
 што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је п 
од куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ н 
 често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, 
ром.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су 
збавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао  
, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубав 
 је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учин 
о ми на памет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам 
о посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости н 
е.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за д 
ко она његове очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Г 
ај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна  
ра, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чек 
ви енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каж 
бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен 
д сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} О 
 том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Ка 
е Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хер 
е уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепш 
ћу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било 
мињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не 
зумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>» 
ије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за  
 се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тра 
кратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га  
 ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </d 
ед куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки 
олем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени пол 
о га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривић 
 спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољ 
 бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно  
тну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже,  
 рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је  
ује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда 
 се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се  
тите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, 
реварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру иша 
милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била мо 
и, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отиди 
 сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{ 
ком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из гла 
ед светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам  
к је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном ве 
ојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани увек благо 
службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из дал 
, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} В 
> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> <p> <hi>покорњејши</hi> </p> <p> <hi>Светозар Цифрић</hi> </p>  
енске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S}  
р мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другог 
еговој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења ко 
ншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи тре 
у разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на 
офућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами  
бацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гри 
 видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и траж 
ен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’  
а ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам  
 на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови 
 ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, ка 
 опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p 
време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{ 
 би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{ 
приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S}  
о.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта  
/> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</ 
и гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се му 
зобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, з 
/p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{ 
ребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми ј 
ђе Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S}  
лан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јел 
.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш с 
есић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је о 
дине удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати изб 
метио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да 
м, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање  
ред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, а 
дговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у жив 
је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштро 
ена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине,  
.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опе 
ажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па 
младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене 
ејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све 
устила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније д 
еданаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва д 
мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се бил 
околебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд  
ање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати дуг, па онда б 
анку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане. 
узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и р 
p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд 
е, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалит 
ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не у 
 већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Те 
} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у  
сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме  
ек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим госпо 
е поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S 
 и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства и 
ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у о 
нија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него 
Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би 
г’ она, па може њену досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прама 
, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја  
ају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но 
, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантн 
зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?« 
»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпице 
у ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна ш 
и.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка  
нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми 
еченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почн 
шњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулират 
 два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви сви 
ва, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дак 
здерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да мог 
у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да  
ку, — не може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог ком 
пша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле 
воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> 
му; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и 
че увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклоп 
кварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида.{S} Овакове  
то кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки 
Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом гов 
пођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против 
су му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане  
 ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} 
мо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S 
она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер  
 да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да  
 почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, 
олико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који п 
о пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко на 
ног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се  
га <pb n="134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слага 
ли, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да 
 Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гл 
ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је ова 
 срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне  
е забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се се 
њем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, 
ају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривић 
риповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на 
рним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало порем 
а, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цел 
већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се д 
а у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ 
ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су гл 
 далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био млад 
шати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му  
 човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био з 
нио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја 
ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите:  
, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, ра 
до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но  
све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да  
, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађ 
т година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом о 
 тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву 
е у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били  
о набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је  
да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна жен 
p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту 
 ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> < 
08" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи,  
сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на к 
знемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.« 
ме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме о 
ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замо 
 Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад 
било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње отк 
ве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, 
да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити в 
сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже д 
спођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} 
«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p> 
и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и д 
е лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика. 
м је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.< 
то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређе 
да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред сам 
анци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам би 
покер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша? 
 Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као ј 
ић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којека 
днако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли  
ранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму 
е и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не д 
ћи.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема. 
мен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је 
исам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и об 
} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између оста 
ем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранк 
г имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; 
би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>П 
Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар;  
т, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, им 
е лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и 
p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати д 
у, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S 
де у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је 
о са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја ост 
 у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не зад 
 соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла ра 
и били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости  
нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}00 
т двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се  
 <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
веда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговор 
ма дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг  
ерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, најзадовољни 
ма два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с  
то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило 
ну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг ву 
 онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p 
редељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одл 
њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим,  
страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да 
шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој  
и има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све т 
ац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ ш 
бегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта 
дно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и  
 видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранк 
ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта т 
танем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је доби 
шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месец 
смо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> <note xml:id="SRP18630_N3">Из 
 па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је  
д ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S 
 гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је п 
рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p> 
, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, а 
због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ же 
осле је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведе 
мет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p 
иђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклел 
си, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио  
нгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, с 
p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам  
дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће г 
ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која к 
аже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p>  
е.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} М 
<pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Он 
ико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну 
едњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком  
дма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу ов 
е му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност. 
а последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочи 
 ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске о 
лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски по 
S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} 
с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то  
" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог 
к на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас 
 видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па ка 
 чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу 
данпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га д 
под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу 
раза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p 
к, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па 
огате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој пре 
{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и и 
 ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S 
ка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p 
запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово б 
<p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, а 
 прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каж 
чувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone unit="subS 
.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будз 
ови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзек 
мо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш  
а који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између д 
сцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{ 
 за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткос 
 смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они  
о је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињ 
ајглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У ис 
} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је 
еће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш 
ти.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато  
ји.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут  
 и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба млади 
иш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разговор у 
лично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву служб 
е <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од 
довољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више неприја 
вачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и обично изг 
е како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у с 
а штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и т 
н како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне с 
 кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други к 
 црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето 
у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити  
аде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док ни 
онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге 
говара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к то 
 јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност каков 
у, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године  
омоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сре 
S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без  
 окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и п 
ледњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспим 
.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам 
 већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава ниј 
<p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су  
та се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет 
али.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест ха 
аучио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од 
>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста 
 су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова 
к који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камер 
ку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободн 
извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започ 
S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сат 
 његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашност 
метан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и так 
 Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једно 
театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрај 
оже бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једа 
америла, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но п 
отов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одг 
нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспава 
 воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гр 
аго ми је.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољ 
рата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не 
о.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину. 
ко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је  
о у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, отка 
д ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су м 
/p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве ал 
 наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу  
ру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговар 
м тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњ 
аш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не буд 
кле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам иш 
 филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа 
оне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фа 
ад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што ј 
помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића 
редитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дођ 
е.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њем 
ељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а  
 две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S}  
д су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и пос 
, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="21 
го старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш,  
ата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот в 
ју, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види же 
кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; 
ви заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те ње 
 у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који  
дску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{ 
у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако н 
упњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим  
а му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај у 
н сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић нап 
овеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере,  
 по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој о 
пет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, ст 
сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од 
да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица свога чик 
оји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на верес 
неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, кој 
ду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу н 
 у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса н 
 попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; д 
упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p> 
аче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му 
p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе по 
несу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође  
о цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S 
о ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оц 
.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од св 
тнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем т 
е и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S 
анко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек наш 
о мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити. 
мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, 
 прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте б 
; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док ј 
ла.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам мо 
цесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али  
дио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} 
учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повел 
 без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњ 
Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости ј 
тању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверен 
е ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све  
о донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као к 
ожити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љ 
о.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и  
 дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у  
} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — времен 
Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе  
оги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој р 
 толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гл 
 три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да ни 
каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му 
а за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у 
ћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једн 
ло, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да 
ако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ с 
кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} 
 противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ ј 
ке параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним мести 
н за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају ј 
срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзи 
ан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па 
у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p>  
земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бр 
а: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код  
е да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су м 
оће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n=" 
еду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији  
 омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно 
упимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ с 
о Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам  
ићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересат 
, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој пр 
е тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, сам 
, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан 
за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаура Н. 
им Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па о 
о поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како 
 ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабу 
у видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S 
 ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; он 
>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јо 
алог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начиње 
еона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да ради 
ранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала в 
еђе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около пе 
>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{ 
амигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао 
ије више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p> 
 брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се 
лону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сок 
ети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса,  
пут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, н 
осподска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да 
рао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је друг 
мајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал њег 
усти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке 
фицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може 
 опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p>  
е невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратит 
зговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи 
но смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет  
ке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она нап 
ересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџ 
 сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То м 
љи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, ко 
ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p 
толице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође ду 
а виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да про 
 зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарб 
Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца н 
 после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад без ж 
убим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све о 
то помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код на 
ам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида 
о би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца ме 
унић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад дру 
здане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p 
ушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Г 
е смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: п 
али презент у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</h 
 Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је п 
 примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као  
Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен 
у задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не  
 јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди залож 
ојешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију његове преузвишености управитеља обласно 
.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа,  
љине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио 
или су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису х 
почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући 
 има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожиј 
 ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и  
ог разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног кол 
ужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не доби 
о насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Виш 
ва за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора остав 
ко јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџ 
> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аус 
 пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к 
же да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S}  
</p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад  
ки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ј 
удио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем  
е отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ј 
нпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к  
 скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли ме, кад ме о  
но три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. 
, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госп 
ош нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> <pb n="160" /> <p>Кад с 
нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бри 
у, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитск 
ве берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S 
падаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред  
зме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; ст 
уго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не м 
ти.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; зна 
ивота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бер 
оћи, па како опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе 
варати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове фи 
и суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуг 
баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па  
/p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Дес 
е из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико 
ире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда 
на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде 
В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћ 
.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} Посл 
и у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствите 
, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа,  
ећ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у  
ра још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега 
те; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> < 
рдаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, о 
пуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са  
жем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што см 
ене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истин 
оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Бо 
 претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим 
је пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра 
оје да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бран 
 то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, ј 
тручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бис 
фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1. 
} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли 
исли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме 
а.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако мило 
p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, 
 треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној с 
њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му  
 хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан,  
у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље 
у кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив рад 
 добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кон 
о вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад  
вићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави 
адан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p> 
 није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео  
рв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то  
о се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокати 
а?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је  
вам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p>  
ћевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти 
ла би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито види 
. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут до 
слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже  
 две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја  
.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација  
ек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће р 
им видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет 
са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнак 
нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је с 
 ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка  
ао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било 
на вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти  
ињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло  
у, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио поклон ни кум, ни 
 жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је бил 
»Милане, опрости, морам ићи; имам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још 
 долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време крад 
>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; ид 
имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас тро 
оспођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, 
пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на руча 
ти чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волем 
у ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео М 
већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље у 
ле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим  
ису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће 
ће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} 
p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <q 
о једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто прек 
расну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими 
о се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми  
и послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си врем 
 пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик 
} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му ј 
, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесе 
е.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се 
Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је и јецала, док ја 
о силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и од 
дило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал 
 примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се н 
{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутр 
што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он 
овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’  
орало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="21 
јом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне прив 
е, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја по 
p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку  
а заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу 
шкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, с 
, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица н 
 знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко он 
са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћ 
ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не бу 
лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао,  
о сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, да 
ољство није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће мло 
p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, а 
</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва 
и пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} О 
 движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и  
 је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на упра 
отелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’  
узикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; ка 
 свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што  
 ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући 
ро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и  
терину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе  
ве би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем,  
посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матер 
анко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајде 
олу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући,  
а дођу друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди 
а, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је издржавао јошт тро 
S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме пр 
е љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} 
 свирале су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један 
ле опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају 
 сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S}  
капуте.{S} Дође и музика.{S} Играју.{S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурк 
ици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S 
 Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима 
; мој муж да има живу закониту жену.{S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њ 
 у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јо 
и ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће пос 
срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Ш 
четка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију 
 јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан 
 Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом с 
људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо  
 све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим  
буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан 
ер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу 
аура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетниц 
.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, п 
о он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напа 
есантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> < 
и, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је 
, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код свију судова. 
 курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S}  
 реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка с 
 намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе г 
 Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви кака 
л’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за т 
роба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бран 
д прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p 
 живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и м 
} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим пр 
} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ 
</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако  
 Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде  
о око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзн 
несе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколик 
/p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек  
и анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре 
аскали, како су му девојку наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њега б 
pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго с 
 сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, мо 
 код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријат 
фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало поста 
 <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он ј 
и погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се с 
т миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Т 
пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шет 
грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја о 
кле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а 
а га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав ј 
на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> < 
ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S}  
е одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и 
7" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као 
анко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријат 
боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе при 
 била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одва 
о је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су свој 
е Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p>  
солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу соб 
Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда када с 
ога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми мори 
 саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ћ 
{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инш 
е допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> 
Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био  
 једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’  
S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео го 
ла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!« 
пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — н 
а уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који 
 поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и р 
г познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па он 
а новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је би 
реме да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неко 
а л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, ник 
ечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да с 
.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S 
, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трг 
аван музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у муз 
немо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао  
војој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бра 
 својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n 
м.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губиће 
 даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђ 
ујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Д 
 се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране 
о; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика  
черашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{ 
да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму 
луцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили,  
ти.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, ра 
> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу 
један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди  
нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, кувар 
све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све т 
а новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поруч 
 Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта  
 говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За 
 да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ гла 
и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> 
ћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами 
ако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад то 
па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А 
 Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поруч 
ћ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи 
/p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи. 
оваца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможив 
 па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро 
није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, 
никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки в 
 и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ н 
р га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шета 
оваца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт 
ц два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова 
 куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан с 
d="SRP18630_C1.8"> <head>VIII</head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пи 
акова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда с 
инио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцела 
брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног п 
је, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајл 
ушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чи 
 мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура  
начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће на 
ад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко п 
не Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S 
ит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо и 
 нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо з 
де бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме  
к, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петр 
ке нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спуст 
ј више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а 
 да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шеш 
заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да доби 
е мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слаб 
а.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем о 
цију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p>  
и, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако 
 годинама мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана  
ка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote>  
едан другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и  
то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Јелка! </hi> < 
сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад  
е, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко ни 
а увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако 
ђе и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри ј 
 срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена примет 
ић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре па 
је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундш 
S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јо 
 Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорил 
минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој  
 донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио 
 Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије н 
/> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отвор 
и, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва  
 па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ ко 
с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом п 
ћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да н 
м би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </p> <p> <hi>тв 
 смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћ 
о код музике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у 
ог какве изванредне околности може се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Кршт 
га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80 
 код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, н 
дног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика 
рљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у  
чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде и 
спођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о  
, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S}  
о жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Јед 
страјзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; м 
а Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами ув 
к купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> < 
, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала. 
> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла  
врне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме 
ринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није 
{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако 
{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у д 
ће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем  
 кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у ч 
 да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати  
барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није м 
димо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} О 
лекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам  
ма наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког разговора, изиђу  
ржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти 
еси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвут 
и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак  
, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видит 
сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав ава 
 сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је њена 
.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка  
{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре ум 
 старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стар 
пет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачковић и  
 обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер 
дма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и  
који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили 
нко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли сам 
ном, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што  
лека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинит 
а колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у варо 
највише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлог 
{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и бо 
 знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јур 
оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог ж 
ти.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> 
у прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.< 
 се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и проф 
 Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p 
јли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та 
стави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горк 
неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у в 
убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђак 
у последице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то  
 си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал 
при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па он 
 живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постат 
хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати  
исам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n 
мпанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са  
идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио  
д у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купу 
 остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш 
 како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пе 
емо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет  
и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје ост 
едан цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{ 
 и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S 
p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изгле 
данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компаниј 
зео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивља 
не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро 
 све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треб 
 би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И  
 Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да у 
 се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђа 
<p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти м 
остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро 
.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бра 
е није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му чов 
нко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, 
 и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но  
Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам 
нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим им 
 није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту М 
итати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије 
 весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је подоста заслужени’ нова 
о матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико год 
пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји пре 
ио.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S}  
ко би још могућност допустила, могло је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније 
вара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он  
господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати натарошем, ишпаном и  
светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, 
важдењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац св 
р почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао,  
ани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике 
ранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и ч 
ра: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здра 
уту стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му би 
 може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек пома 
о му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је 
богословију и постати свештеником, могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде 
.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку  
 Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут  
м се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> 
удем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно. 
ад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене 
једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«< 
видљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде. 
ија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз 
 одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, пота 
 Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело 
а, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> <p>»Ми 
</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам ка 
ознавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочека 
/p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати  
уд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb  
 питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да бу 
ије жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречи 
љчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао 
у најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са ст 
 остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек  
ег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да плати 
у носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све до 
еците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> < 
ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитива 
 показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’  
дно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један  
ка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито загл 
>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не бо 
јало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет ни 
 могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то в 
отов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненад 
за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле ср 
 на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Заус 
 и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година 
алеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и зав 
да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, т 
ао што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом ве 
д се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и нев 
е хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове ме њеним 
одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, п 
одина, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубе 
есећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити 
етар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред 
</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље  
 се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања,  
S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам к 
ило узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, к 
 и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је  
чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш п 
о разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да  
 најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспит 
а ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо на 
је и композитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па не 
»Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је ист 
решка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу  
довољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зат 
те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Пета 
 добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по п 
сле неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акт 
уком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам 
, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет  
проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу с 
.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе  
 све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји ко 
обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на з 
е још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> < 
а је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познава 
ну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љ 
клања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живот 
ез леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се ож 
суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, а 
ло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био сво 
додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пу 
си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви 
премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу уве 
ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p>  
> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек  
животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун чов 
тија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које 
о, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бр 
анка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ј 
олгодишњу плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје и отпоручим 
, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанку,  
 устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечера 
ити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бит 
ај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће н 
недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код тво 
сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} С 
ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо 
па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} К 
 насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на 
жао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насм 
чем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S}  
 се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили  
к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у ис 
лирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у  
а, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне 
и јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпиц 
жила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као с 
пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заш 
јрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривић 
макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац не 
ђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најст 
и од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> по 
ко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он в 
дности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељу 
тпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулац 
опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком ж 
ве су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има 
ивије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била ин 
с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би н 
ије прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S 
звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на Здра 
ак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне 
падне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запро 
S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мисли 
рама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она 
 започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’ов 
 најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда 
ре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство је 
е с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Бр 
му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџићу,  
ена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водит 
ошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <quote> <p> 
тељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврш 
а шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а т 
смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим с 
еби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденб 
ове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са не 
 једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обр 
воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на  
шт’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гуверна 
е би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p> 
ајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из  
</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у креди 
, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S 
брекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} 
оди.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да он 
 Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод м 
н поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопота 
/p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво ин 
>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S 
 Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{ 
ко, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди  
н нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красн 
ћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела ј 
нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима о 
ти, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка  
 кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фаник 
ц, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест  
 баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане,  
енте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, рад 
јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, п 
бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бра 
али за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру 
 могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, 
а; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, п 
акар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му  
дари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребај 
задовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" />  
ка.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала добре  
 се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бр 
шт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти  
нпут постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија,  
ћава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да з 
, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла виш 
ило, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна о 
 држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p 
 Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се 
ре, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" />  
еколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклињ 
ривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гри 
тароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крешта 
а дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје. 
 ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се 
то треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мир 
лом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казива 
јединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, н 
</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; пре 
али, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опрост 
»Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, 
 грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је нез 
ћ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} С 
авамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S}  
мет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар  
ило могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанп 
 већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног и 
а ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми 
 декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву 
зели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци какв 
p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра 
 девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост  
/p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу суп 
, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> 
о;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се ко 
азија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане. 
p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичај 
ворио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети. 
 грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а 
докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од ње 
знат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам з 
оњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му је 
о и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без  
ерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, ис 
 толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига осл 
евати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени ј 
анко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави деш 
а тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако ра 
е једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академича 
!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Дос 
а ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећ 
ао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се за 
 морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио,  
нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млоги 
} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанци 
, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и 
знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било  
ам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да 
а како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика 
.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се об 
и.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све иш 
 овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и пита 
није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резо 
а?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли прав 
га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Грив 
одини!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, 
 се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у пос 
рми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> на 
умим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобит 
 <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш св 
рам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим 
ој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и мло 
: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на 
Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нам 
и’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узај 
 тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио с 
, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан н 
 курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам  
есић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје б 
 можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад 
није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но ути 
 би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриг 
реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не м 
војка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморат 
е, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да к 
 а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњ 
д су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, д 
 Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb  
{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало мл 
етнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарај 
узика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њи 
познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те 
{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, 
} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексеку 
’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p> <p>Б 
рова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote>  
Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим оби 
 но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Б 
 једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну т 
очивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутр 
 одношење међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадн 
отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро 
о.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о 
апише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почитајема фрајлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о 
у шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S 
 да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живо 
, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер 
ам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Ка 
 нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу  
а опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S 
ори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта  
 Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, позна 
ј кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут 
е из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, је 
} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем ран 
е фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, и 
аркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи. 
на види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма лас 
иђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се  
ја.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави 
 допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су п 
 у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} 
анцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како 
 универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет  
прекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, прес 
нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њи 
<p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, ка 
ко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на мој 
<p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти 
ашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дван 
ић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу 
ас главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим 
ље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му с 
фесор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до реч 
 а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Он 
е кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Н 
блачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и 
т, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га нај 
не овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о  
а ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бр 
и, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син 
p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потег 
, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код  
 чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми  
 мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт 
лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вер 
и друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју чо 
им, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, д 
/p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сла 
ати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не мо 
/p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овд 
тозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника 
га, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се  
тво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама  
ули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се 
S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до мо 
од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је 
а можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати исписане листове.{S} Било их је свакој 
шао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било 
Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метне 
.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{ 
царе од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми  
вота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету 
 сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се  
, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да  
, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, откак 
сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Каже 
о лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми ј 
о лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабо 
атио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а 
Здравковић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми  
Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све 
на старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но 
азати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n= 
ог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па 
је међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показу 
 то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен до 
 док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прс 
е перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу. 
ом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне 
на година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клоне 
лазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић к 
и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје  
једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутр 
Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још  
план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, п 
ју месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном  
 не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од 
е моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па ј 
но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сује 
ами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је де 
 ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па  
г обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра  
ла, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је св 
ови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке к 
 а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари си 
S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је онда кад је мало изгледа имала за уд 
 програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против  
ку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели 
јла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био 
 године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири н 
овић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране 
као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га вид 
вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире 
иће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође дв 
га; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>» 
је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у 
 управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцелар 
ји’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши 
кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи ј 
 ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: 
тимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p> 
ранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам мо 
 да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шал 
630_C2.7"> <head>VII</head> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и св 
ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{ 
н био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли дв 
, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да  
</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућ 
/> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и но 
м »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и 
ло, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он 
свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том го 
 но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски ма 
е.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{ 
исмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} 
 да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Саве 
у суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и мени доб 
 осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији 
нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене ре 
али.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа кашти 
ју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати 
ена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће к 
и.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом чове 
ла, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је к 
а носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор  
e> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} 
мо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио. 
ичега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о  
увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ј 
</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал 
авист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење 
н Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бо 
ри.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко  
улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала  
бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и по 
је сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика,  
е он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он ј 
дије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било 
 зато налазим за нужно да и ми од нашег права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натра 
је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљ 
њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p>  
вео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме пре 
иким човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевно 
у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} Марија је и ост 
урат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да п 
 је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако  
зјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно,  
лан и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши,  
ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао тр 
сније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је ис 
дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазиј 
о за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, назива 
акови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на 
</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Са 
 поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако в 
ам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире 
да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годиш 
нара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p 
{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако је 
и је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начин 
ићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n 
ме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S}  
 полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанци 
 ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана ко 
мо то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види д 
л’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, ув 
’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бис 
сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на  
енидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S}  
ш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоуч 
аклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост уважав 
тирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> < 
ђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер 
иста, онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} 
 наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић јед 
то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; о 
уха женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ прост 
је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли  
а им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођ 
 месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наи 
ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми  
ви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>» 
Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ ст 
ки прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве 
е, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често бол 
уга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p>  
трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се  
Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни пите?«</p> <p>»Ни пи 
у пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да  
тити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{ 
 казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p> 
 на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или др 
ло; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, 
ајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, по 
ти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и  
е учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се 
> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Г 
рдерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, 
, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S 
аку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је од 
ити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су  
м га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фи 
ле кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш л 
стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружичн 
 се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад с 
упим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p>  
оје су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допад 
е вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повика 
, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти 
роникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на об 
мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом д 
Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет 
p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да 
з далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешес 
 куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јо 
ва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, 
 ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове.{S} Држао ме за комендијаша.{S} Ј 
ећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, ко 
та говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к ме 
маме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом к 
ате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек 
 са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је т 
} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве вољ 
четка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан а 
ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времен 
 да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послат 
ирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> < 
су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми  
> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства б 
оже на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет 
е преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стр 
се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по 
на почне у младим годинама мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут  
који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p> 
мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим  
 отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да зн 
 се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би  
{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с  
о, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд 
и мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад 
ије, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Ч 
је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p 
ежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и по 
 <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином откло 
 десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S}  
ољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S}  
} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако  
екужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, ј 
 ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то 
и што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливиј 
мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфиро 
и љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»К 
другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, —  
човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру  
му главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам 
е овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на 
а ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама кад до 
мејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого каф 
 руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу 
 право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по м 
вет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја б 
 кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа 
ње.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки 
 постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја 
оз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од м 
 то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика  
оће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више гов 
 саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мор 
аговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не з 
ода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S 
 дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а з 
; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и 
 испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистр 
Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може 
оваца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на  
 да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка  
ји шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову праз 
ас тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па  
ом назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, м 
 срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} Збогом 
 су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су так 
 каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да 
 Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у фран 
равно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек  
мен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција 
 паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали. 
де ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милости 
тапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу 
ао курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каван 
к.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није 
кола, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад кура 
 све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је 
пише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често 
шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унте 
а смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они 
 је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио 
инити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S 
прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам на 
в прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће  
 девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хо 
а оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње просло 
ти, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусш 
есант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић с 
а нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни наклоности. 
 није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, ј 
ти.{S} Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање с 
вам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о друг 
, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S}  
корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете 
и.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска  
ило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај о 
 у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је им 
жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није 
ене удао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на  
ени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S 
плетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не п 
 један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоће 
ранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам  
мда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, 
још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.< 
се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожатељ и 
{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио  
ољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’  
еђам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} О 
 очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, мил 
ма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну;  
њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свак 
ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем 
ивот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је 
естру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, —  
ранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милос 
а нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни б 
им никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ м 
ори обично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхо 
о да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је једа 
уде јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може  
/p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«< 
 што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја 
 и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми  
е шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасир 
сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; си 
моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене  
ла нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше п 
ју.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић. 
о чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да 
и начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам с 
ама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда по 
 и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>М 
а може њену досадашњу детињску политику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве б 
да.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој накло 
ако су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?« 
 о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам  
ашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у  
да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосан 
рама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сут 
ици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо 
огију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и  
 са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцау 
ред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да 
оз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и о 
.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њег 
помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, 
 постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту с 
ницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, 
и врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је отпратим кући и 
или, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није зн 
бишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вра 
ало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу  
сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову п 
.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљи 
е, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p>  
о ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда  
м с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави т 
ремену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb  
ко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог  
ену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче 
чком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле пр 
о једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако 
ad>V</head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О ка 
на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад  
ражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би 
л’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, ка 
из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахт 
ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} 
е опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S 
м, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В 
ејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе с 
е пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па 
тву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но  
 се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Б 
 од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је сам 
поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала 
нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном  
да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу 
сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма  
 барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> 
е иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други 
ћ.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет 
мре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Д 
а једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и 
асификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио 
је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц ј 
 он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S 
»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки 
/p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја  
д умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала  
а.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Г 
бла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било исти 
нио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафиз 
ашно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ ка 
ручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао 
а, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе з 
рдеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко раз 
м за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају  
че цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе 
пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало 
n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтер 
узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао 
ве обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару 
ги’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично 
е шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац и 
ђа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манир 
првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади  
тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за  
сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао 
да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим послед 
рукчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали 
ркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па б 
ype="group" xml:id="SRP18630_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА  
а свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља к 
вао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и о 
и бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се ка 
рактичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quot 
и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да  
рамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени 
Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого кој 
ир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем  
 треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим ш 
у, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около триде 
здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га 
а Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, 
да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му 
ој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бр 
 носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p 
 у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет да 
 удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да 
 ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’ 
је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред к 
аш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти про 
простим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми в 
овце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пе 
.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други 
 показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме 
рошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна ок 
ознанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и ина 
н, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дера 
дно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију 
и’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипот 
тку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашче 
њејша фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опомене 
вом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивен 
нако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непо 
нидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ мло 
 не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с 
оварасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и  
и и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то вре 
 ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Мој 
.. у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама к 
био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даљ 
е и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бр 
} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као ка 
могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек  
одно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај са 
од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика к 
а и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је М 
данпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ,  
т лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати 
 ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фр 
о.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам  
 — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су  
ли Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста дру 
 не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само с 
{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па с 
дам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда  
 засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква ј 
 мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често с 
, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> 
о путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се п 
е, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем ку 
<p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у 
S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо са 
а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима на 
 видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које  
 ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је 
тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав кал 
 сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гд 
озовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо један про 
ауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза с 
а је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали 
о, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њ 
ифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тума 
>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу? 
љескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Пр 
.{S} Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S 
/p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чи 
цегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милост 
 се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим  
 је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, ј 
 забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; 
о нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо,  
о сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе  
ије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бад 
м ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер 
би што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} 
 с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад  
се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светл 
иле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би  
чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро ис 
баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти ка 
лу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Ово  
оспођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој 
 слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног о 
 док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој г 
есић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до мес 
 унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за свако 
 <hi>Лаура Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га по 
?« — па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вук 
стиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зид 
 Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочуј 
{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лау 
 љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, 
емо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешпер 
вића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, 
ва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том гов 
ерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо  
азговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S}  
ала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранк 
им име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао 
 потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се 
у му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуш 
Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао  
 сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у да 
тра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто 
д куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет  
удите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ нај 
ктике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref tar 
довали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо доб 
ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у гла 
н овде дуже остати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сут 
тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p 
 њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није ве 
о и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, п 
ију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да он 
а Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му ка 
бећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славн 
се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једа 
мо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој ј 
милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер с 
дао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао види 
тра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра п 
 показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, сам 
 држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је ово: 
ка са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок 
огзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим. 
вати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ н 
} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је нев 
и женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S 
га писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онд 
вет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами 
д ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само 
је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој к 
о, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо м 
ви повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у 
е прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој нов 
 ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни д 
 мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нис 
пођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту пос 
 увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појави 
ако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоћ 
им већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један  
 Но мене ни она, ни њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гр 
Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p>  
значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ друг 
18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус г 
 и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно с 
видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; 
лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад о 
д дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бр 
 је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да г 
ичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га по 
 дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због н 
 <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у с 
чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код к 
и, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} Посл 
им руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је до 
же, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад  
 се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} 
 онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја но 
тварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном одел 
ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен прат 
 је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p 
 онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па стане 
ити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне реч 
ару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја зап 
н дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред 
атан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам  
>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p>»Јес 
 хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S 
јатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, 
S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици  
/> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим  
допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Хе 
а, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ дал 
у љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фр 
да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се рак 
 ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам,  
е како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како 
коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова 
 да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће по 
р и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инк 
почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам 
та, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини  
се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се  
л’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>М 
а.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изли 
и живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супру 
ар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говор 
О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја  
м.</p> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима 
ојег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали  
 па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло до 
Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ 
очињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је с 
 анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам д 
н ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао опроштење и исповедио ми, да је  
 већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде ве 
магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила. 
изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} С 
</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићк 
 нас двоје.</p> <pb n="50" /> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас 
и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирца 
, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек 
м очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фрак 
едеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Херм 
P18630_C1.11"> <head>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а  
RP18630_C1.10"> <head>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бра 
с ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милост 
 дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој 
ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој 
ди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег 
несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека ба 
 су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, с 
наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечер 
азују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то и 
жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за аст 
гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам  
 идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна зв 
емајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кућ 
ма, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, о 
лар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма 
оће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све 
гу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; 
га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, 
густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал 
азумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом го 
уле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’  
уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали пр 
 ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио нек 
утим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је 
другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда  
да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S}  
<p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> 
н јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} 
једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки у 
b n="106" /> <p>Онда ја извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што 
огод.{S} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се че 
Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики  
још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране 
} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде,  
.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, 
ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовал 
ек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из к 
 устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{S}  
18630_C1.12"> <head>XII</head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље н 
ај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом! 
з којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S}  
<pb n="1" /> <div type="liminal"> <head>ПРЕДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти ко 
ескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која н 
<p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан  
гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да ј 
ар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико 
, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; с 
{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дођ 
асут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике  
преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па к 
.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро 
 и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се 
да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктир 
’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} 
 женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Дес 
а ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на 
{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни  
; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде з 
ас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро  
 нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; који их није изближе познавао, рекао би 
што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара  
 крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском п 
и квартир, код једног ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра 
се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се ч 
 тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем 
о једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само глед 
му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало  
але.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то  
 врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа  
дећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка  
е види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на с 
им то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви б 
зитор, и не једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља 
.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</ 
« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па 
 није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дођ 
влију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је 
а је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«< 
подар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му  
здржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне с 
кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> < 
другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type= 
, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја са 
е већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Мар 
"169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардаши 
ација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као 
да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био ј 
менима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година је  
отпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се о 
у жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас за 
не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p> 
 па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и један прст 
вија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, само д 
000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визи 
е нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац г 
раја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> <no 
а: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела рома 
> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси пр 
 опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам,  
ријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је 
од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам 
 ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у нево 
се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, куварке и 
 усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана 
о сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни. 
 би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, об 
је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла. 
вео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на паме 
/p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати,  
> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на  
едаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала 
ролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме  
да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа 
 ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} 
им процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доник 
м, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката 
а земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главо 
о пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако о 
мандант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мен 
 боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека га са 
јући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је зат 
дмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију стра 
ма томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p 
по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мен 
е шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стра 
то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у 
би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p 
} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем 
и »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радоста 
ан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, мла 
поведи његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а 
0 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годи 
или, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде? 
икад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали 
све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб вра 
тице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапре 
д постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p>  
ота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога 
еднако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би н 
Мог некадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло  
е фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни од 
 у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S 
} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сва 
ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад у 
ве је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S}  
човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и  
гато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијак 
био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; пр 
то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све по 
шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Им 
лбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег  
едно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> < 
quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има  
> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћ 
трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман з 
ко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S 
тотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није пра 
је било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у к 
м учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па 
допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да шт 
 <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к  
ма пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} С 
> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам 
укла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} 
ствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се  
као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он пре 
ти се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{ 
е могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им с 
 данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је о 
Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује 
овео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, ба 
ворено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се на 
с нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт з 
мо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не 
 комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемирав 
ина, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ 
 врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду 
едан дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све ур 
склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристан 
сорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има в 
едом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p 
коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто 
могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо 
у помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео,  
мпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и 
т ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачи 
право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује 
ја.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више година, но пр 
а показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S}  
радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} 
вковић пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за 
удио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се је 
 мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне  
олестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверењ 
ти.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ д 
ему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незабора 
 се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштв 
том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ  
p> <p>Ја, дакле, постадо’ камердинером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам ло 
има.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги с 
к, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За в 
аш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви п 
вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то  
споведити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, 
и за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да 
љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>С 
о честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто;  
 Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог  
ирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се  
ођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну 
о сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо  
ловали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље  
стојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да о 
а на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој  
Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су 
њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — 
И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџе 
оспођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми 
ћ је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о св 
наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прам 
ад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је наме 
} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{ 
атере.{S} Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскуде 
, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је н 
сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дир 
»Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, 
 је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да 
о компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S 
да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију стра 
 интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доист 
 се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»До 
ао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуго заспати, док једаред и он за 
 ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у  
 био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у риб 
на како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требал 
елики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које кол 
 претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја ви 
т.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред бог 
ш није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је проси 
} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака у 
 године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једн 
 могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се ку 
стане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: т 
 све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не ру 
pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ са 
и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да у 
е такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{ 
. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић х 
Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, 
 госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господи 
1" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се с 
све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та  
ва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу  
 ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се же 
рију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« 
 с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетар 
ако сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ 
Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си тво 
дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никак 
своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како см 
и откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с 
е ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он ј 
 кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим запо 
расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год 
, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива. 
па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се је 
 у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто 
ивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, по 
ље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па 
ткако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела  
пет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се шт 
ан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га с 
с текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој  
.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну  
ко је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала добре службе, стекла је  
 на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели  
S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре  
е учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов жив 
 морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ 
рити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он  
ругови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко главе  
било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљ 
.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се ш 
 ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="111" /> <pb n="112"  
ће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у вароши  
човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управитеља за  
ија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богз 
 ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гриви 
извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода 
ранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, т 
већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Де 
ђа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја пр 
 фамилији на познанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад и 
познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S}  
ра и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они мор 
се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега 
S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле ч 
егови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати 
 видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде сед 
упруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут в 
у на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи,  
на форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" />  
уће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу 
лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора кака 
милије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива. 
ућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{ 
и, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, д 
елнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране  
и, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p 
а није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце 
изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер 
трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време прен 
у.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а по 
{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почн 
да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадо 
аш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми  
драсли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Го 
</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за руча 
у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријат 
а, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и 
пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и ј 
поље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија је жалосна,  
опустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић нап 
о да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била,  
бави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у 
Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш. 
грутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S 
оме високо положена, све те природности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од  
 на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се 
трастима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила ш 
ку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој  
м кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру 
<pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра дос 
пречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад 
ла; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пук 
 нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што с 
што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је са 
тка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад г 
 живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Б 
, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је свак 
нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па х 
Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су пра 
 за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да м 
ако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и ибер 
икле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{ 
о каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, 
је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пи 
немогао, кад је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им с 
тимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио  
и опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су 
, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли м 
ене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђу 
 Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице пре 
Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гриви 
.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S 
, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јест 
а се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе 
смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S}  
«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он  
на, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што  
ри киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шар 
S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то ни 
 на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, в 
 чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ 
 <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан 
мила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борит 
нко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек. 
а више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто трист 
дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад 
то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог д 
> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јес 
е изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што ми 
 више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омр 
нском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говет 
»Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куд 
ем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и  
антастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свач 
куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одговарат 
ивити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Ист 
за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и пору 
 поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p> 
ле рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време 
е да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад 
n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад 
мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати 
ратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно 
ије, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато  
 са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је о 
 се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја м 
шћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитал 
о су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећ 
ало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p> 
 и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.« 
тезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим 
ук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и сас 
но ил’ са фотографираним портретом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудавати.“ 
леженим миразом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем. 
зи, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кућ 
ами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић 
ођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стран 
, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је  
лу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав пра 
Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} 
ислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, ист 
 једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ иша 
иту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ  
а има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети, која није ружна, ал’  
озвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те  
 Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни  
није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути 
 Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како  
постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> < 
у; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту код иншпектора не плаћа, јер к 
ио за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је толико пут 
јући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку  
 знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора.{S} То је велик 
антније је видети портрегалерију његове преузвишености управитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли 
д сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госп 
на је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Б 
 од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал 
д то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточе 
итајњејша фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опо 
, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Свак 
 год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја п 
анку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилиј 
да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За ј 
срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се н 
еска показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу с 
 спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је 
теље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Пит 
вољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећи 
Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоц 
p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендиј 
"11" /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остал 
ма, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све  
 но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> 
о би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко  
ела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт к 
 — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; 
е, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да 
госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано. 
.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да  
ита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема ви 
pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не 
 одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S}  
е то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да 
то приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раз 
estone unit="subSection" /> <p>Међутим, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла 
у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство 
је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ј 
ешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика посл 
 мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хо 
нем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приватно.{S} Могу и овако и онако.{S} Измислим план и с 
м Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вра 
је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа 
и мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не 
 и то тако славан човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једа 
ике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и 
ћ мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати 
 ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да м 
ме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао 
и у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми ве 
илеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оста 
ве хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека да 
а.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и ј 
 га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и п 
мам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну п 
и јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је,  
жне заклетве положио, морао је опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} А 
опет дуг признати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер ј 
ет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ својства, па га нису н 
з да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа чов 
{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Сад 
д Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том бл 
утрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет 
н каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на  
S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као страну госпо 
е, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам с 
о учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’  
на оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; к 
а неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд  
м, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, д 
оклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекн 
е би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко  
а и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а  
орио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искре 
ђе један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку  
 буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином са 
ј кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да идемо мало по сели 
ћ, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p>  
 тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради 
S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јел 
е ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«</p> <p>»Е, добр 
све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како 
им поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ 
дин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени такођер.« 
баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасно 
{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранк 
њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није могао трпит 
, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде умор 
ратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не  
ју.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p> <p>Стра 
ешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој  
 смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се 
 жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати в 
 квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу в 
мо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задов 
вуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође 
к као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и 
у, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на квартиру, којега судба такођер није за зав 
прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, ш 
м готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла 
кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема н 
добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако 
иликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около  
оније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена,  
м у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разго 
и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до че 
.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприпове 
 утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да с 
ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари плакали су 
вовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: » 
/head> <p>Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром 
о; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тра 
се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Каж 
ти ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изј 
љ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног  
ники, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој н 
љубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг 
е, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онам 
 се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћ 
поведао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — 
 публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па к 
ој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и,  
у то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, 
 То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том  
p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интереса 
ем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима 
е се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — тек 
 по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој  
ру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо  
верио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема 
 Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благо 
а са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: неприја 
то је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њем 
 и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу  
} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зат 
подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам 
ве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка. 
е хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не 
 моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићев 
услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем  
{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опрости 
нидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ људи почи 
ну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она в 
м од комплимената; примите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћин са  
зика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, 
љство; напротив код мене, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако са 
није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имат 
а, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година п 
етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" / 
од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријатељ 
аздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за 
ечи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си 
ер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на  
вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље 
почнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћ 
 у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прав 
} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је б 
жем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но и овде не даду му мира. 
после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу 
реноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити ри 
драво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су  
вог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ћ 
мо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љуб 
тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се 
ата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу доби 
IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег ху 
саровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћед 
нако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би 
> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић отиде 
вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се досад в 
и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је с 
Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи. 
ем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора 
е провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је  
Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана уса 
м у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим ман 
ва, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим В 
{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко 
страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по м 
 једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зн 
нао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а 
ће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолили су  
»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да иг 
тва имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све 
кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</ 
г је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене неза 
о за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; ј 
а.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени как 
; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уст 
ључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} 
еку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се 
Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали  
к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква 
сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Жен 
аером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни  
атио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се доб 
зговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Назд 
о о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљ 
 доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене ма 
ет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ћ 
гато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више 
Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била наме 
 Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентно 
зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед н 
слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно с 
 и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нуж 
 се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> < 
 време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали 
а сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца остало.</p> <p>Ја начиним један особити 
диције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције 
опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре.. 
 а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала. 
е мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Зб 
тарија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код  
 Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p> 
олико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пу 
по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши,  
шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад ф 
ко је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрица 
ра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} 
ш М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино с 
т у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ст 
 фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је уз 
 њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да ук 
тва иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ д 
p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта п 
нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, н 
е су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гл 
ена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Хан 
аје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да пазим на њене интересе и да сам  
изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми  
 јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; м 
оводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио 
вам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јо 
ка јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула 
ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, к 
а свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се 
} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантн 
ом, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се,  
е отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадо 
 не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад 
у кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у не 
ујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице 
а, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да с 
нако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ да 
О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте 
е задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу 
те Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан  
 примам, јер знам да је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у он 
и бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бра 
е.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу,  
ашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, т 
ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој  
о мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} 
/> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бра 
, читају <pb n="41" /> атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног  
ари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бр 
ду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без да 
у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били 
 кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} По 
ично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса о 
 јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дос 
 је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пр 
ју?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам  
Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примис 
шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо д 
арати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао 
су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматичн 
о, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S}  
еза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђ 
ора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за 
 ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика прак 
ал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је  
 ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче  
b n="180" /> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да ј 
</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам ма 
горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрен 
у шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ха 
ом ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седн 
право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме ого 
ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој 
апоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па  
о за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели 
тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ љу 
чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="1 
оворио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; 
 одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} 
бавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не б 
време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он  
ам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави гала 
смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће  
е била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као и 
ка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на стран 
 превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као 
а у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљу 
да горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као 
ку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу 
чини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожење 
 прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани  
ајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забу 
ика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примит 
 као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> <p>»Извините  
ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог 
а ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће 
 увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} 
омбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да 
ирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, о 
мен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо дон 
дифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко д 
 јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље св 
 <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда м 
да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињ 
година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по м 
не!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана ст 
нко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јо 
чао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на с 
је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми  
бују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Н 
ему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти 
е ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе,  
вог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се,  
} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер мора 
ашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ 
излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговорио је.{S} Он 
} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није има 
ра, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита слава 
зује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио  
ши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено моје пријатељство, па се разговарајте,  
пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} 
поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> з 
у услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, 
- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге  
не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и поч 
ао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господи 
 описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам на 
о на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти 
уће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени:  
о сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 
 ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и 
 ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је б 
 леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана 
е врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире 
рим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»П 
од женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без раз 
у, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{ 
нем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толи 
иплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један 
, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, 
оји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте љу 
ио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уд 
S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт 
 мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао 
а сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’  
ред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољ 
зити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио  
вори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит  
{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је к 
је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим ка 
је опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме  
 јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прст 
аједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у  
дем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме 
гнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с н 
и имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира  
дбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну  
ка промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него када сам  
си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад  
 па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и 
м партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо 
срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми 
анко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на такв 
о двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики љу 
 више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом нази 
ажити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда п 
очињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником  
 дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је о 
ему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да  
 то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе 
је варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вук 
асамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како 
јатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић ф 
S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује 
она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад пр 
свим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, д 
,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу  
тко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је 
сим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала 
ана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву с 
е и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да  
на Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко  
ста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја по 
еш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</ 
ма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим ма 
о дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо 
«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати ниј 
pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S}  
 Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из младости и из ње 
S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед  
ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слуша 
<p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућев 
ад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Б 
 ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна 
 више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његовог живота, и  
есом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најп 
ика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p> 
<p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам с 
бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме 
е знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’  
приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми 
фица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је  
ју, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје тера 
} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још н 
убим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: 
ожеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бран 
 ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад. 
сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као дв 
овати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповеди 
илана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за М 
еди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао с 
од управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га 
и је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чин 
p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.< 
руштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, по 
досмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушајте!</p> <pb n= 
То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда 
Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да поч 
 јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе пров 
оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је 
{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дође 
ни.{S} Красна девојчица. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао 
реније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} Марија је и остала пр 
штења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са с 
рећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има особиту ле 
но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p>  
по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од г 
ца.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три да 
ја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, 
 Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, д 
свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Г 
куд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и пријатељи замолили су га да им препове 
осподин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријатељи.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p 
ића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p 
 и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће 
 он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао 
 Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је  
едан план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, са 
ћ моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет  
 нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устан 
спитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранк 
 продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сиј 
и, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мек 
ко и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја,  
енуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола 
 на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му 
икаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, оп 
е, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им ру 
огао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима 
ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био  
; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић 
ени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у  
у-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да т 
хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> 
авали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом  
Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све сл 
к једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада 
тање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиља 
а, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао 
на стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; о 
 тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити,  
сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устане 
ешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам 
чницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година ст 
ст хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело бога 
te> <note xml:id="SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не б 
а уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива  
ити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите с 
али прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ру 
 к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; х 
вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и 
 љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Зна 
/p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја ј 
гурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p> 
.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грош 
ад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати 
ад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да  
не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може л 
о сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море пре 
ства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу. 
говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те 
ошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Д 
 чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзек 
уту овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да 
етар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, 
авамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} 
двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на к 
уји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет  
а одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да 
е гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.< 
ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требал 
 ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, п 
аче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако ј 
о да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <p 
е до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика  
ђе, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па ид 
 као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Ч 
о нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно 
ко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти 
љу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо с 
ди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед  
у своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно,  
и смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали 
тицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његов 
 срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} К 
ти, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док нас судб 
ом Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> < 
е бранденбургере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало л 
>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код  
</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што  
 опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један  
{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div type="c 
Љубезни брате Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разн 
нај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и позн 
л’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и при 
 Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формун 
нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, 
Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нем 
 уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужуј 
ко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Бла 
разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Н 
вим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајз 
 незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећ 
} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора ма 
ану.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џ 
о у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кре 
.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно  
 ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за да 
у, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу 
И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија рад 
е јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бр 
овати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам гот 
 могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрад 
 дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић реши 
S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати. 
фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p 
 у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби до 
д кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се  
есет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универ 
Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој в 
кочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отво 
р, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, д 
 се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић 
рође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрај 
не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партиј 
 <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад 
иљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S 
м, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе  
 могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> 
<p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић  
м имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нис 
ацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали, би 
о.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, ј 
мо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер  
</p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад 
срећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно 
ца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Ка 
ек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант мор 
а видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћ 
<p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја 
а газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца им 
ајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти к 
оји пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је 
каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} П 
лоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја  
у је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба  
једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем 
а је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p>  
ојима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбо 
опустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начи 
слећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио  
о на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то 
азио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једно 
и, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је 
Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p 
«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S}  
и с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку ш 
е доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер м 
а би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И 
евојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ м 
’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> <pb n="147"  
 <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још кудгод?{S} Ја морам  
сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако позн 
намо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на тр 
<p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испа 
еља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргл 
аве ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудориј 
ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ ш 
з Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па 
’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност.{S} Запроси ме.{S}  
венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите  
би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S 
едостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш  
е партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, лу 
, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телеграфише д 
у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са р 
од неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опр 
 какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак  
њу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни нов 
добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју кр 
p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу ег 
 две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао  
ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша 
.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>В 
 да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то и 
ије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре. 
 соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра 
онда опет нестане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоћ 
перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако с 
 вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако н 
дравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је н 
у.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фам 
<p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренем 
ткрио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо 
или њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам 
шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до поч 
који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђем 
сти добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет ду 
рана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзн 
вању, млого и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на  
 се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше  
дба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} 
мо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад ње 
 кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушај 
 смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седи 
у собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће ско 
едва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> < 
, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и 
змишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И м 
увствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе 
ривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју  
{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна г 
 никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну  
о читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим 
 је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и  
анем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара 
але.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та к 
наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био 
гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи ј 
 салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, п 
у хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло раз 
 што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца 
 особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет с 
S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} 
сле дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с доктори 
м од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мисл 
S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред каби 
ика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде  
те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван 
ко свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам в 
ад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се покло 
м, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре  
берија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе зве 
 је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се  
ер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ј 
 <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватн 
ацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Д 
} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учи 
е женијална интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велик 
а мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чи 
 Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после 
о изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као  
о је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкус 
 <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хас 
ко моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је вр 
ов на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то  
перирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива имала 
 и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранк 
 стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто про 
н за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром п 
било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом 
ном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{ 
ко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко  
 крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, 
.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима  
нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напр 
била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута 
реа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста позна 
анику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго о 
ош никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на м 
 дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p 
ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из дал 
сад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p> </div> <div type="c 
 што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi> </p> <p> <hi>Лаура Н.”</hi> </p> </quot 
: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на  
лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад  
ју.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи к 
оримо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу 
, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо  
могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце  
сад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим  
оследње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то покрити 
сто: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас б 
а ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се вид 
p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем с 
ба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад п 
 југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, 
епостојано, па сравњивам <pb n="247" /> промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта с 
да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како 
а ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би з 
а богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не ви 
тива церекају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин  
ачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковић 
 да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к 
свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{ 
 с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у 
шао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бра 
а психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту не 
} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура ка 
ад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим и 
ијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су  
о увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме никад 
о чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се р 
а избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на  
ије противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бра 
 видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако  
а пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се и 
е, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже те 
Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обога 
рази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} 
е одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпре дола 
, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, пр 
облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p 
не, најпре долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријат 
све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} 
ветац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете 
богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција поко 
гог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најб 
ошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, д 
а унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, 
иди економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често 
еког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је ч 
полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија 
мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Как 
сти!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост уважава; нем 
д обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у св 
 сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се д 
 после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Вол 
ка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руц 
едали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет. 
ам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target="#SRP1863 
</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом ма 
 су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у  
Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да  
.{S} Његови колеге, стари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, 
и само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуже ни толико колико 
 — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану  
ико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она н 
нком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година,  
 чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта би 
нуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад не маже бити,  
ошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље  
Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се 
а ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бака 
ка му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице 
, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног че 
с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и о 
неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле ј 
да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му ја 
 Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се ок 
ам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе. 
ао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу ф 
ражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, је 
 још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала 
нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо 
д коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да 
 ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му  
 чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показ 
то, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па 
еп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматич 
отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овд 
 Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увр 
нка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тај 
смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озб 
днако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаре 
сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочи 
ојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније с 
у изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ инт 
 заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> <p>»То ј 
 да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме го 
е чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао ј 
о зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта  
срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним муж 
 упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору колов 
анете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, 
тер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да  
ору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дођ 
 задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до 
мо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо 
.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су в 
у одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, па 
ријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господар 
Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Как 
д цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане  
што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда 
ику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути јед 
 од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љу 
.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Нагов 
сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На п 
 није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалил 
то поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околно 
стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској ха 
ватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> 
 за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут 
би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, а 
је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ 
огзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све за 
Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{S} Он започе разговор како  
ада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Бил 
 мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је из 
те, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу стра 
undi</foreign>, то толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од ф 
њирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да б 
ала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и 
бијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, кој 
ове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да 
тујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио 
 нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице брани 
ма госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она  
 сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да  
вао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео зем 
се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и 
 и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се м 
аст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел мож 
то, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то ј 
 мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њ 
огу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> 
је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу  
 себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?« 
 можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, 
ом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје. 
орали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и форму 
ријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Ва 
аховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и 
 прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> < 
арају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала ш 
а у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадо 
 то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у та 
 женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да уз 
ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја 
а се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у не 
пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. 
у за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина  
 дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним право 
 рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, д 
ојима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} 
 ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити 
 добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S 
едној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз к 
о сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног чов 
p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.< 
{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, к 
 нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, 
p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па 
 (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној ку 
 као какво јагње поред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред 
не не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме бол 
.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} К 
н једанпут каже, није му требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не 
 чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигац 
после подне код мене.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n=" 
сталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ т 
’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља,  
а преокрене да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, 
с једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путује 
 дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су  
»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носи 
мо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се 
е довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем д 
ира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> 
 Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p> 
м се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да ку 
е у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ т 
д од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: 
 најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису 
p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку к 
није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци п 
 ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опр 
до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги 
 професору, сами свог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стис 
 о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне препра 
ia poëta</foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то сло 
 Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и  
 и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ ле 
{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S}  
а, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знад 
ке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за ба 
ци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам 
а била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи  
 школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже 
едан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ сво 
вете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професор заповед 
ко се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој годи 
по учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, з 
ер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако  
ким полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам  
нат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бав 
 да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па с 
а познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући 
 чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му 
одуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је  
 ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд 
 на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу ла 
а жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да ост 
јаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, регрутација, народу кр 
, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја 
ељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све до 
неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Поч 
а једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се 
о и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти ј 
 Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да  
спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше  
асмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира  
ту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није п 
ље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опреми 
 га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, д 
b n="80" /> и доконали.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо 
</p> </quote> <pb n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либ 
а га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам. 
 крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе 
да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ ње 
 се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушки 
ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је збо 
ам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о т 
Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.< 
оји у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само љу 
 Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукати 
варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем 
ом господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фра 
а.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онд 
сти за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми 
вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао са 
лост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, ми 
ио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p>  
сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљиви коњи кола 
а рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој варош 
ати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста вел 
лујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно 
Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она  
 да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, ка 
изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и 
рзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклон 
је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред  
е као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого огова 
сају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски,  
.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам 
оказује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово вр 
 ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу,  
, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава 
о Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p>  
стиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да  
 брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом  
 су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је неш 
нтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било 
 сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке с 
ко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да 
не што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл жи 
м љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт од 
ган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиља 
е три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред мла 
лозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет годи 
/p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>» 
ек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Так 
 лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет  
ке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S 
грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све 
ије веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} 
па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латин 
ођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И  
знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан н 
е би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном мес 
д сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чека 
ело ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у  
ивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} 
а могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијама 
н имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни пр 
пазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и  
 од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</ 
нко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вр 
помен, мој фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</ 
јој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, к 
м га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред  
срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго пок 
ле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ 
ар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим  
реба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви жив 
 с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само и 
ље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канд 
ем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме п 
гледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом 
ина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар  
ивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па 
гну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њ 
а ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; в 
{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити 
e> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Јелк 
!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено 
а се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту н 
мени.{S} Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезник, и т 
 имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од ја 
: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онак 
м знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да ми 
а зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек см 
ни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га по 
мом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ 
.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мн 
превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек ка 
ез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета 
ки с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, та 
и на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слобод 
 Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића ша 
солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари ид 
Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљ 
 ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он х 
ро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће  
амо то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испусти 
«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога ш 
слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди 
пет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p>  
егову љубов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо прек 
шке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Ва 
{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S}  
Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам 
цинер.”</hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нис 
истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па  
, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим ч 
Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разго 
има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и 
Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане веч 
доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, 
гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’  
стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад сту 
.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути  
ита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. » 
о се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каж 
се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити  
господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је  
ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} У 
<p>Између остали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за кувар 
т, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета  
ова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{ 
 била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди 
ио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нов 
ривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој каквој бол 
p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се  
јцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но  
памети ни оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и  
а; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда р 
{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ха 
ћа и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тер 
 варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазити, него сам  
>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’ 
, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} П 
војка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав са 
цару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S 
 својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по со 
 се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> <pb n= 
ивно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више ника 
ој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били к 
 Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди  
еђу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ п 
питање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати пр 
оба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p 
 већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, св 
 као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли л 
авац.{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог д 
ли су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручк 
 увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певал 
рзо обећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаник 
из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> < 
 су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се оп 
 леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет год 
дина и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук препр 
о влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула 
Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} 
јен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и  
 четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети  
и подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету 
!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш 
 на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигу 
базна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је још 
зневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се к 
је.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа м 
осио, но да каже да ми је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ св 
драв.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми 
ћавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су 
.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати  
Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фам 
полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, а 
 наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гр 
зрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истра 
нко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и т 
стрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац 
а, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за  
намо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу п 
о неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном п 
ко, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем 
шчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он 
на свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија и 
>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ в 
а дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о ње 
свим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог  
S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има о 
а ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него  
ио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек 
фица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S}  
етио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта  
дне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S}  
ико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{ 
ти.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку к 
д тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од ме 
страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод  
 што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новац 
дравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што  
се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да ка 
зишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре би 
богом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу. 
ем мало кући да неке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије  
немо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, 
ам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»Т 
е познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се в 
једанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чу 
бучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били см 
у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> </p> < 
 није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом приликом његови присни другови и прија 
и се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобрашта 
 нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још она 
ему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, 
у не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној  
 он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди ј 
 за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Он 
метити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да 
а твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и пре 
рца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило  
и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавал 
омало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људм 
раве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој фамилији на  
пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду глед 
е што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју 
мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, п 
же да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлеп 
о?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој з 
л’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држ 
ти овде до после подне, па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</ 
план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу  
оје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натр 
а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S 
же својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер ј 
ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«< 
ео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривић 
 Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривић 
изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем т 
елне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га ј 
; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговар 
:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је д 
ичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару гово 
само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично поку 
ника није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири виш 
а се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да б 
је изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је п 
о, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их 
равали.{S} Једанпут он њу изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изиг 
Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшано 
 увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад  
о виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од 
млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа дон 
.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} О 
 оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку  
а и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се 
и сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи 
и пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, до 
са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог туто 
 зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} И 
м шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јав 
 <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега 
ну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ 
а свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план  
ђе једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јо 
мам млого посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћ 
.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се ниј 
ди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута  
>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сам 
гом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари н 
и у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полаз 
} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и 
уру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он 
 падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после двана 
 и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у г 
 већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви м 
у многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’  
кадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу ф 
у обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Глед 
у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што уч 
ел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принци 
 цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па к 
а ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се  
т, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опе 
мој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш с 
»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и в 
 нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу  
а Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б 
штам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледа 
но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> 
} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако с 
оврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звал 
у ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на 
кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n 
S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати 
видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћ 
але у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да 
дин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и  
лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су стр 
лупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, н 
за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> </p> <p> <hi>твоја Лаура.“</hi> </p> </quo 
остите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци 
ко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њег 
да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добил 
е је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао је 
руд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гр 
 се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранк 
 педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигн 
је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може ов 
правитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, п 
твара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад 
зи.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад 
је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне 
се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П. 
сле дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Га 
абину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хани 
А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, 
{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветов 
<p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће с 
оведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме ј 
е интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} 
За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ б 
а’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Б 
је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака и 
Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још 
; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил 
ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је 
ијатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што 
сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разг 
, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гл 
 Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта 
женити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била  
ро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу  
/p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне  
ки прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Г 
.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по  
ко је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми и 
чак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић  
} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</ 
S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који ни 
им путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас  
p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него 
вету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад 
 извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} 
} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријат 
нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, о 
{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, сву 
це позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет д 
 хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало од 
»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разгова 
 нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем  
 и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав с 
S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам 
рити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пре 
јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у  
 реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку 
свим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Стр 
; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дво 
еко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнај 
ћ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово пит 
показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда огра 
.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да чети 
мо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} 
 па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?« 
рајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа им 
ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим 
 на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет г 
ћ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n="248" /> < 
о ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они 
изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све ду 
ли кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штациј 
{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, им 
S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; он 
Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави 
кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до нек 
i> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и 
hi>Јелка Свилокосић, рождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што  
ставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је  
римљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p> 
ђеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево; кад с 
елењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једн 
е што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој посл 
је млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра  
инем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемон 
у је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мач 
ати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била,  
о је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да 
штује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша најв 
аљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ј 
ђу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се н 
 очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, 
, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако д 
сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на п 
руго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећ 
логе наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Каж 
на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори  
немо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задрж 
S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај  
орали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам с 
а мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми с 
а одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Реч 
већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацл 
а, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’  
ем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић к 
ато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чи 
ројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не м 
Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут 
тни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са  
ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна к 
бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног  
ам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начин 
довица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опише 
ац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Х 
, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту,  
о кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то 
шке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Грив 
ли.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако ј 
и.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се о 
у.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде  
<p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и бо 
и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисм 
 говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> 
; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је  
{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на јед 
то би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и  
 ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> 
одјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свач 
шици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет год 
 око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име, кога с 
 се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђав 
S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота н 
није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за њега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узм 
оказивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком 
 у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам и 
ене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рад 
ранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па 
зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити 
 не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Го 
 свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та 
дете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас ка 
стати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко ус 
оги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранк 
 показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} О 
м право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори,  
и с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светс 
врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташа 
ате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је то 
 друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на с 
се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{ 
, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" /> још отровним ветро 
 би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити  
 да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече  
нске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} О 
, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</ 
и млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам 
 само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе 
?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>После неколико дана постанемо ј 
«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па 
бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој 
тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми по 
 натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на кака 
њена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} А 
чнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу дон 
, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви по 
«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па ба 
ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се,  
х не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чува 
не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде. 
а има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора 
подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде  
 лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина 
тавим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уг 
те заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Б 
?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао,  
се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>» 
јатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} 
и ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван вар 
ори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се н 
онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, с 
 браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, 
опи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао 
руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и  
а ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Дес 
сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са жено 
олико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити,  
 знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени усл 
ером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без 
ад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, 
орам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му 
и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не з 
рограму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па х 
 <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами 
 ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаље 
е брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју тру 
а три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска о 
и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ чи 
т мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитар 
ругу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ роди 
ским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је над 
 но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постоја 
 алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S}  
 па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам,  
вала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић ниј 
а.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет,  
труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</ 
утрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав  
Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да иде 
инуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи 
мам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p 
Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у о 
шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је 
женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар  
гим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, м 
{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и б 
а видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, 
</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше каштиго 
 стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не п 
држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.< 
 почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p 
и како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете м 
аја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је 
 милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента с 
горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако мор 
и <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагал 
брече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> < 
м доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</ 
ег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слуша 
ковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било де 
ле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ б 
ђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна стра 
е све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће  
ир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим е 
ти на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог 
 да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је  
зискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш ма 
ћом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи меша 
бадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо ка 
 свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципа 
. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењ 
 пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало 
пет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту  
<p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад 
давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић  
остаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{ 
ам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом 
а јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње јед 
л’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па  
олете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Д 
два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млог 
шег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити н 
е.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И  
.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам 
} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме  
приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Б 
година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па 
а своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии памети ни оштроумиј 
ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам 
ати, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шт 
стали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су 
м се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не 
ћем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; он 
 мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидб 
дравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ с 
о јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зов 
, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле д 
 именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, о 
о који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} 
адо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се б 
.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле 
осле, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешће 
о се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи 
 кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти 
 вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бис 
 доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бој 
данпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је 
 Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно с 
а чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инстали 
ут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О 
те бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у ср 
сетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну в 
 и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блумен 
о кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек 
 Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само,  
адан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, ка 
а,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не о 
 особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи;  
се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>До 
адим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га н 
е, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео 
ке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу ника 
То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома 
то ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, с 
е.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан пл 
идим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу 
ку да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу 
 у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} 
мо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише  
омплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, госпо 
ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све би 
Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можд 
есеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S}  
оводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из  
ло помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> <div type="chapter" 
ела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао  
 је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко  
 па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се 
да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести 
у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што  
ни који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Бил 
ољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p 
ођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити 
а!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са св 
Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се  
ије кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунит 
ле свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да  
 забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се велича 
с дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одм 
поведамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће  
зује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Он 
 неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Са 
м Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овам 
, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она  
вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он  
Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се пр 
дати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови ме 
демо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на  
ро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку? 
 да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Д 
 инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и за 
 ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ић 
сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он  
а почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини 
у воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она н 
а, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су се зб 
а поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је к 
ма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из  
која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће  
ак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као о 
ко се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к се 
доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилију 
и недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први 
е трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само  
ти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да 
једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при 
.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не вид 
зили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дош 
>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи,  
<p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу 
па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Зб 
есвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па мило 
еби доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити. 
 пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{ 
бито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, с 
оварати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо 
жити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мр 
ећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000 
?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га си 
ежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има  
се што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија  
 шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то зна 
на је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> 
рећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обно 
м главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе харм 
ване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се. 
ављам моје економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а 
ти.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је у 
ла ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико  
ти гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, 
е све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене < 
ећ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S 
да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а сам 
а се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ 
ем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енг 
а је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S 
один Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослобод 
 извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после 
нић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретк 
 ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} 
 смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и ка 
ало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неко 
примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њи 
 то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е 
римите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом 
 <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и 
ићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка тек 
а дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја  
е кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и 
јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ 
деку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женс 
нако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш при 
г не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да с 
S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; по 
ао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, а 
ранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат,  
p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Ч 
ма мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напосл 
нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb n="126" 
све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика п 
оћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к 
 /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се 
мо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{ 
убив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пил 
9"> <head>IX</head> <p>Из дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут  
 оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>» 
зити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати,  
ишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру н 
.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињ 
страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања 
 опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро  
{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p> 
г живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа 
имо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро  
Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, 
 рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо 
из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред то 
сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранк 
 били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га у 
 ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, 
нко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светл 
/p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим  
, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала,  
 би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</ 
сто се са Хаником <pb n="138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} 
е први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење 
 пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре з 
> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} 
п, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у ка 
смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељст 
те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би в 
 па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то  
.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се 
рунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S}  
тпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Г 
 јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у ми 
> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једно 
ћ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> 
е би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, 
p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p 
 да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрада 
ћ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно пр 
Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Зд 
> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина,  
.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десе 
д једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо р 
 разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S}  
пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети,  
тикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат. 
овор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранково 
 то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на с 
више озбиљно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S}  
ало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми ј 
емо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког 
ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако н 
} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је бил 
 мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут би 
 и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице 
и седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко  
аре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p 
ростодушијем предусретава.{S} Он започе разговор како је јуче добро провео, како ће до који дан 
е о луксузу разговарали; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу 
показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што има 
е учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и 
 у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола,  
вору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас  
ије иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каж 
ала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задово 
 тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред с 
ече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, 
p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, 
ог смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, ел 
} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим ин 
се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о којекаквим догађајима, откако се нис 
гурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«< 
ат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала  
а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, т 
ече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, је 
л’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до с 
поље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, управо 
Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гри 
н леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као дв 
{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па 
> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати 
е једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »И 
да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«< 
тује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже б 
едали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он  
ремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{S} Ка 
вор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p 
а послушати.«</p> <p>После овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони  
 јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S 
<p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде  
укло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам  
провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем гов 
S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ли 
чила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење међ 
а ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нес 
или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје 
репоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возв 
и.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег то 
оведати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто 
ићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу 
па онда опет на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку 
прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословље 
 почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љу 
 ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у ди 
мо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор п 
p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако прип 
<p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му б 
фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку 
 леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има фе 
ћ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се 
 пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред  
што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{ 
му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисат 
тиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе пра 
пуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} До 
познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рука 
, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића збо 
 жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они  
уним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у 
<p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{ 
ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне 
онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете  
све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</ 
о опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође  
о на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је о 
целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепет 
о сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми опет на памет госпо 
ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја ник 
У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био 
ате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању са 
 ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; с 
 јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равнопр 
нска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’  
лакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповед 
и, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слоб 
гзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам 
удма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале св 
ме; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим к 
.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>» 
ч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младоже 
а жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гл 
, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она  
ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па 
а силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала  
у паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео,  
вољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши  
дбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штав 
од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио  
главније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</ 
ће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља ко 
а онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливи 
ра да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта т 
 језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант пок 
текао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више пр 
атити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је ду 
{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићк 
нем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласи 
ote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи 
им се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, ка 
оже да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну  
и опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет 
 заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки тре 
и.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; н 
шће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први 
г вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни раз 
ена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једна 
ки астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад  
 црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да 
та, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред 
е очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то к 
 међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени г 
коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о 
мигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи 
о вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер  
могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми про 
 Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклонили?{S} 
а!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има  
нде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због т 
 о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се  
ва је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’  
казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш 
не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{ 
S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> 
би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ 
 на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, 
нооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гле 
че капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, 
ас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дат 
баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, 
 из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент п 
ратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S}  
рело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па 
и је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједан 
 све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је  
е то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада п 
.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим  
 К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече. 
 па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није да 
м учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом 
ок длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро 
 не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, сам 
[је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу 
да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па с 
сти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интер 
 последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је б 
луба: један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крил 
е до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао 
ско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговори 
т’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече,  
панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећени 
ривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, < 
аро.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бу 
 за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набија 
лоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И  
валере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S 
се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па  
од њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једи 
 сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде,  
> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни та 
} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридес 
а гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, 
би сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да  
 наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; 
м Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом ра 
одњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се  
кт на променади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Тр 
 могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{ 
еног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже д 
епо«, одговори ми, »добијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} П 
.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што 
м гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и 
дану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узет 
гуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за баг 
црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан нал 
ом мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, не 
це лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран,  
ро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону  
тала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, чести 
 потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранк 
т имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познава 
теља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо на 
 гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ниш 
постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, бе 
 музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све п 
ек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње ј 
нула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с  
 Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</ 
игу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{ 
 ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p 
тишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим тру 
ран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за какв 
е на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ов 
м кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Ва 
смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и музика.{S} Иг 
говора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га 
стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и сл 
 онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако  
ога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај 
 обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире. 
ој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво одне 
а фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} 
поведао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуг 
ише говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда:</p>  
гу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру,  
 какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, 
као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и 
 Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, к 
ом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о ме 
 На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда 
а симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом 
рашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исп 
стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Су 
 а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S}  
<p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора. 
 је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за  
и проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне н 
ашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} С 
по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ бранд 
 Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отреска 
ранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву  
рију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим 
 и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није изне 
м на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу плату.</p> 
клоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сује 
ме!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{ 
а примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако  
а издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му  
 небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за к 
{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да с 
и онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша 
јлепше место, код једног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што см 
 па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се 
ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога им 
м!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и ра 
али и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузе 
 срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам види 
упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, ок 
{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко с 
Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, он 
и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику;  
{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да с 
гурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам 
жим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам  
мен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опе 
ије већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и по 
оња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p>  
 му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Б 
ко проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type="chapter 
 молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у 
каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, тр 
ити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја 
а хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош,  
ине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p> 
 Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити о 
р, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n 
е, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљ 
.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је пр 
е била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дуг 
о и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је бабица?« 
 опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S}  
реба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преин 
код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бо 
своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ оп 
енула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда при 
ароду крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живи 
очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чин 
 n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ак 
м са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да  
 па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</ 
ка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј.  
редаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде оп 
ас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама ми 
} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилиј 
да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем 
вљао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план пр 
 метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S 
оче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она поче 
рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавил 
е, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га назив 
18630_C1.7"> <head>VII</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође једа 
о важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Н 
шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити 
уштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи,  
нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку  
 чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другог 
о ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, а 
илостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива п 
оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је 
о његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз 
 рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p 
и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{ 
једанпут дође маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на мар 
један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овда 
анко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде су 
p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.« 
 сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну 
 музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта  
ји код процеса, контракта, тестамената, регрутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, р 
цауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад верб 
се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га 
и здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао с 
наш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику брад 
о то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда  
 и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у св 
и.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад оп 
 љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је 
ру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метн 
ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комод 
 чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али 
ржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове про 
, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да 
јаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су 
убомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, 
> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало 
е сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> < 
>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} 
без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за ње 
> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> <p> 
ерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично  
био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свак 
тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, усту 
д сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један 
папагај, као млоги други ђаци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку 
 ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант 
амишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу 
шт’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи 
о још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о с 
е.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор м 
уге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све ш 
имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били 
го, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имал 
днако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само 
школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ  
 су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има ко 
аспитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помал 
ији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} 
 зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није одма’ код ње  
и, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као 
 кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздр 
е Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у б 
нић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима 
 која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато оп 
, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима 
од њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им 
 n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно 
 на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p>  
трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може к 
тео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам би 
 који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим  
.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она  
 Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једв 
 каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га:  
 прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глав 
на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велими 
ве, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Ка 
д њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не изда 
новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер  
ставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њи 
е удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су  
мира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју  
каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са  
ао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут м 
Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме  
отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им к 
обу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба в 
 ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим 
оцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се см 
говима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно  
у и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити,  
Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут 
отив другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити,  
ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде,  
шио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете ук 
професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем н 
ски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми шт 
ншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ  
тра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад ве 
т.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовк 
а ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим м 
рави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком у 
твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спо 
и.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} 
ра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S 
 принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе не 
говори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S}  
нда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми с 
ед принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вече 
 је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и  
а кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију стра 
та јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што 
ype="notes"> <note xml:id="SRP18630_N1">Резом, газдарицом.</note> <note xml:id="SRP18630_N2">По 
м имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и 
е у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; 
и да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у 
нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Нап 
 идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; онда опет ја нећу; 
 и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пре 
ило лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју  
 да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" />  
логе, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени 
а то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражи 
неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око  
а испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене 
 њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покр 
ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспи 
кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му ј 
а као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опе 
Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљан 
ово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па см 
етаваше; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p 
ојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео. 
метног изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно п 
Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S}  
 бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер 
 ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</ 
и се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве 
ад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бе 
и су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, ко 
ор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, та 
’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особи 
дам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извад 
евојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девој 
ајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрве 
и пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред  
> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Сам 
пала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод п 
м Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди с 
, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је  
ер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранк 
у проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом 
 и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту 
о живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити 
продужимо разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Зна 
, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад зб 
виту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте м 
ад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о де 
не руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p 
 милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људ 
а да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Т 
аду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејават 
н неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет  
твар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном 
и јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика 
о ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба 
ерлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цве 
" /> <p>»Опростите, милостива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја  
е био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пр 
не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја  
 моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, п 
 је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан нег 
.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«< 
Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико В 
го мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота 
не присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао 
ам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она  
.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић 
te> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је т 
{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p>  
ита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко ба 
ости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика 
ини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наск 
га коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} Доз 
а да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали с 
 да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо  
о, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S}  
онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ то 
 ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу 
 цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти  
 и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце  
азговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо д 
ем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите заповедат 
а се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија 
 га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па 
а,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад 
ба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’  
е.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео! 
ите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије пости 
од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти 
те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ мо 
јтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтов 
 нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта дон 
о год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хо 
век до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} 
ава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант. 
Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скон 
 ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Ни 
 је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли о 
ер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот  
, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друшт 
а бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се 
ом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и с 
љен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан  
ку, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио ј 
 вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје  
у попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и 
и сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то ду 
таве, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него н 
а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо др 
м, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S 
ти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за 
 до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко ду 
ћи, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру 
ржао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све н 
 нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у 
и, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’  
 да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су о 
 одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао  
у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жен 
/p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</ 
 Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао 
ија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па  
 ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му  
реши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску ст 
ор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићк 
радалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; 
није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго 
ом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми с 
е на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. 
знајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и превар 
ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увр 
едостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; т 
Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можд 
времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма вол 
страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наш 
уже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за р 
Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и новаца.< 
Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p 
г је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике 
.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Ј 
е задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер г 
сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта 
о гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у ред 
готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ т 
жно; држим да код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, з 
 међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време,  
ого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} 
} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је  
лио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што са 
поручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се о 
 је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу  
иним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујут 
а јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, 
 што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати отк 
о што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне 
ола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у  
допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко  
тало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте зн 
чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко  
ра; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ј 
/p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. м 
е поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу наса 
 <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика 
 одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви 
неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, п 
марку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с 
 се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Из 
; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, п 
и шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад с 
мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може м 
оведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Б 
у и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић у 
а да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а по 
у била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} О 
 подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међу 
н Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</ 
<p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, д 
»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан 
 одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, биће 
ш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на 
а заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси 
а ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} С 
 је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка ко 
де ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се  
 публицирају, па онда морам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао  
.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ј 
имо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откак 
 су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не инт 
 Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинс 
акови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо к 
вде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води. 
рећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не з 
сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да са 
е ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p> 
обудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате 
а он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преуз 
дајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ј 
ама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме т 
о нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господ 
о ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на » 
 тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} А 
 не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чик 
 ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и 
ом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже  
«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по В 
ву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А 
ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па о 
ој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам  
ћ и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нис 
оветки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?« 
<p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писа 
цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он  
а их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бит 
само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> <p>»Милостива, извол 
обар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео 
анџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у ок 
дговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се н 
коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо  
 питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима  
м Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неи 
а ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију о 
знавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није 
вени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је 
, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило 
дмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо? 
pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполе 
ем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, 
учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао виш 
утујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у 
 остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитељ 
аком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, 
ју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни з 
 један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомисл 
, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак 
е то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор ј 
по нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло д 
} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на про 
отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> < 
шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да  
помену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се  
екао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>» 
а, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S 
а.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим 
мала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам по 
јем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад  
</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него от 
но писмо, од Лауре на њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>” 
— одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на  
даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сум 
не, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је  
p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био 
 стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговар 
 да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из г 
оба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, за 
 Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим  
 бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати? 
шефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао  
и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ов 
је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко ј 
е може ни она од њи’ изискивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству н 
иког не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«< 
јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се 
в и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је имао мало пријатеља, млого непријатеља.</p> 
 увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друг 
 је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг н 
од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј нав 
во и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио 
 сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ шт 
 изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад 
енхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се  
дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, паме 
господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год с 
 сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S}  
 то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљуће 
кад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; који их није изближе познавао, ре 
исли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} 
и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замо 
еш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ 
је добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ак 
, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И  
<pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију,  
 она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном де 
на без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да с 
 л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, 
кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железници.{S} Нико ниј 
пре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живе 
дени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш. 
то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господа 
реме, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био јед 
quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бр 
 овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавд 
тим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће стра 
а дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а 
ти; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита  
се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Д 
ј док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо 
т три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, пор 
о.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо 
е, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако  
ар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па за 
и обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадова 
хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава па 
Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а  
 је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на пут. 
им је одма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало  
{S} И доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу? 
 тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим с 
, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које з 
ће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло до 
ни шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокуп 
 нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге р 
јцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу ски 
д дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{S}  
ерује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж 
т седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека н 
ираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја  
 ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на пр 
p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му св 
рили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то д 
 од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«< 
.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гај 
учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не зна 
ојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе 
ни се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић 
је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Ч 
осле ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с на 
ћу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., о 
<p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и  
S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предам 
 и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седне 
г права не отступимо, но да иштемо нашу рибу и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо слож 
то јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек нос 
ужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — п 
ав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим 
зим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они п 
т, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, 
т дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од 
ла бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и 
, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та  
 недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма ка 
аш из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови п 
арате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ј 
аписати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однес 
ећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</ 
та сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја та 
у у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили д 
а танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам  
 га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се 
, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, к 
рашно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изо 
је доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја 
сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики и 
ар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, еробер 
у кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на  
другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елемент 
лостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чу 
блака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама  
ујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад  
ранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, з 
 у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се в 
ађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља.{S} Они нису знали за његово прогнаније, и за  
 слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, ка 
ично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је  
вићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац  
живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга  
ао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, 
осле говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње  
} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} 
потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери о 
коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и им 
ом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n 
о сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} 
 ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнае 
а скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрли 
логобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> < 
ч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг д 
м.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки 
ала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако 
 план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не 
е гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилиј 
 плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} 
ао снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церека 
 још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и не 
ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да ку 
 и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљив 
ткуд је?«</p> <p>»Он је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег бог 
Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а  
.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чуј 
; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног с 
а, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да 
 ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Са 
у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати ра 
ма њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види 
не, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била ј 
ако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако 
 смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да доб 
ог сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} 
ш у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама м 
а!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} И 
S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем н 
ао рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју р 
 бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове 
дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име над 
ој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности препре 
ућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам 
 оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам иск 
, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек  
Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на н 
<pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност п 
ели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут  
 сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би 
 није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, 
то и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да  
и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, та 
”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред помен 
S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе 
, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, 
а Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Ко 
ки чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није д 
озар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је доби 
и се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак ма 
о нека особита господа претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека н 
само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му 
.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има ј 
к започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви трој 
 наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива 
и у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препар 
Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син  
не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{ 
S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледа 
анимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа пре 
рајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам 
на, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, 
 округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фр 
румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско в 
они.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очу 
 једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како с 
ј све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно д 
стати, која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао 
ја? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти с 
} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ 
 у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ к 
гледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, к 
S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младо 
у?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S}  
елило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се  
па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњива 
 ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а ме 
о несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он на 
но, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако ко 
цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто с 
жавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторов 
тном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему по 
 пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме није познавао, 
у.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и 
л’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, што 
 по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не  
једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред спо 
ћке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из ч 
је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан  
 кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Запове 
робије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»А 
ришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у т 
"32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па пос 
тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је  
то нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда св 
 ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="2 
 променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође 
 јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То ј 
н у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, м 
изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао 
ста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, 
те пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још мо 
често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допушта 
е, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све т 
им над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па 
 пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Баци 
ш лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле. 
це, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} 
шно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тр 
бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>» 
и.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ 
.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, 
ио опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>И 
о лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква нес 
дати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да  
м!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с  
ача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>С 
Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натраш 
а то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене 
оже на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над  
цвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт н 
реба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму 
 ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обри 
ти.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришк 
 на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо к 
ла.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата х 
ко поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не бр 
мије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресира 
ихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја са 
Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у  
Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти сре 
еданпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, св 
ло сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, мак 
г, непрактичног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад 
д видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p 
јег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је 
брадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми она 
смо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као неп 
b n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, каза 
едну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад  
S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, п 
па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксенофон, којега  
о ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић 
 и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око ба 
аде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела 
 десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <d 
е, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш сино 
околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} 
 он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за  
се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у с 
 дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га проч 
 је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој  
смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу гор 
смима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишл 
т дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мат 
е.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро 
о је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е,  
какве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте млад 
ганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p> 
 ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити к 
} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да р 
 то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може  
словима, које је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је н 
 је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу сту 
казати зашто.{S} Млоги, којима је он на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предоб 
 зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{ 
мора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора у 
ане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она 
је, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послу 
тане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлаз 
Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола. 
нфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на 
оворе, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, оп 
 свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обож 
е би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао. 
 провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а  
о чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полица 
околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«< 
 нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред Бран 
био; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако ст 
"168" /> <p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор п 
дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој оп 
пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас леп 
сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година  
.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>» 
уби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан п 
азговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бран 
и да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут к 
не на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт ст 
а«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми до 
више било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од њ 
нда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сес 
ако је он прво писао; она држи Десићеву руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи је 
?{S} Није познавала ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</ 
«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом. 
служна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази н 
те ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанств 
оће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« 
{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут! 
} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао 
огу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом на 
 Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем,  
нути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија ј 
аст млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика м 
 је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као 
ругластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај 
траг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па он 
који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у 
је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није  
Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајл 
, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, кан 
ији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} Забо 
одска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар  
 кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да с 
Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика  
смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати 
год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’  
 да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p 
 сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко во 
и како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не  
кнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле 
ава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред в 
аљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлази 
алог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, сам 
а је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од 
оспођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све 
, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам мора 
могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се. 
е.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S 
шла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није мог 
е обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десиће 
лићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да ј 
; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са гос 
е је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја п 
унић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за 
рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем п 
лио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати 
не тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи 
ма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема а 
30_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </bac 
па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од  
ога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити. 
послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао д 
 у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја нап 
довољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забав 
ет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам  
ђа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> < 
куд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је 
л’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим  
S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S}  
домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад д 
отов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку д 
спођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхе 
урмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их и 
нако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим д 
ођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, 
 воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо им 
р кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!«  
Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јел 
} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки » 
га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафали 
тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јест 
е сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да с 
 неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим 
ти, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити 
> <p>Ја је отпратим кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема 
 смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{ 
елка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} 
 у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у  
спођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а  
одим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем 
.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многај 
не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила. 
му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, 
 сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме  
 кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рун 
итеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако из 
ла, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди н 
 доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета? 
л’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Ул 
 то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и  
сић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Је 
лка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получ 
овора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више н 
седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене ве 
«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула 
о задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту с 
же да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и  
нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну 
роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује 
о се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још н 
ом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па с 
мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре сл 
адила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су  
у, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајца 
како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после  
тру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледа 
а, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена. 
г сродника, честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дат 
ољно.</p> <p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била  
нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са 
»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ к 
копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су јед 
би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба  
дан човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија  
ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote 
 не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S}  
, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Ал 
д радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се  
зме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} 
{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа до 
у нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} В 
S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини пла 
заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке г 
 принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, б 
, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{ 
{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија —  
 једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, пр 
ног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је два 
S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задов 
 за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем 
 ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формал 
ече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»З 
ан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину  
бе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с  
 цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневеримо Рудића.{ 
, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му би 
сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина 
дуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог 
’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чик 
, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је 
вир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си  
е, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравиц 
лији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу г 
ислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаж 
т да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бран 
дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикључ 
јом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служи 
ове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други о 
 Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнак 
е, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чис 
о сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног 
но ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што м 
идим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</ 
> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сиј 
<p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у др 
а које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јер 
вине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене по 
 Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија баца 
.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста  
е, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући п 
дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но ка 
нде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића  
 смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да  
као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му н 
 му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље 
 сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог г 
на опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако  
 шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{ 
анина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти 
 онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опе 
на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му  
<p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад с 
а да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи  
по ручамо по реченом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} А 
ру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послужива 
о стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Бра 
p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што јо 
, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} 
 накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p>  
а ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бран 
је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој жи 
мо ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Ауре 
боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, ко 
ала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија 
 кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам  
, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак. 
ако ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у  
дравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалети 
ом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје 
 календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне по 
, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико  
 би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва 
>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је Је 
> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало го 
ође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је  
држали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа 
еља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</ 
амо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге 
нколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше  
т’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отв 
ваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред д 
е одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нис 
у фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићево 
дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} 
Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, п 
атера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има м 
/p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их 
оји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп 
 се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју 
Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо. 
познали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам  
/p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно,  
, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бран 
ољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} 
држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план пог 
отивно наговорила.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више ни 
изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо док 
е крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од  
нимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пр 
ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог  
а, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, 
ста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таб 
љада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>На 
смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, д 
као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има 
а не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли 
а једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енгл 
оту, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака о 
ју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио 
ко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S 
био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па  
ће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S}  
чије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русва 
</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је от 
 они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити  
иста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном глав 
 изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Р 
Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опе 
 Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то д 
е, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ 
аки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала. 
 у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она поч 
квог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за ба 
се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, 
текао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер,  
лити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко ниј 
ква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од 
егова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми  
</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу во 
ем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло ран 
и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује д 
господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи 
} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још  
 узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n= 
 као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би о 
у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сут 
е само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега п 
 кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобра 
у већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми д 
 мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S}  
а, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они с 
S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не из 
{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде 
бину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће м 
оју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{ 
 су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене би 
се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер 
ова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово св 
} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па 
едно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да с 
 да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају  
</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десић 
 свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Б 
 тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не  
ваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фрушт 
ристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало дову 
т, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Каже 
 господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да зна 
»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде им 
упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили 
о Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно 
 чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим 
 момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан м 
 ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер 
те, милостива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се 
јатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S 
шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем  
ин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред 
ене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми иде 
кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова  
> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција,  
 служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, он 
 њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам 
м друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежн 
Немој после ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш 
p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није 
е он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ зав 
е да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу  
 пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошић 
о, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајат 
гађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што м 
неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, нећ 
«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто  
чемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, до 
азлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме 
фа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и ник 
, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се 
се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S 
 сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, 
ругом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће о 
одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра к 
 богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку  
ља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} М 
веда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, < 
{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава 
и супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Св 
та ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се са 
ало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служи 
њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, 
е би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} 
инципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљу 
 После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се 
»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упозна 
ка.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је ис 
ра смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву. 
 никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се 
ва!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас 
ан, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А 
м видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени т 
 времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног ли 
осан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> 
и га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ћ 
данпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођ 
} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њ 
аже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је 
и да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима зај 
је било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загре 
сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет го 
о!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад чове 
квог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу ва 
е и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш  
аму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од  
 о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она с 
ољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет 
на познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам с 
о да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да 
леко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко  
 радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чик 
нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога  
 Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} 
 реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Ч 
 пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да г 
рену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са с 
музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мал 
а Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи мо 
ло с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на 
ити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p>  
 добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући 
 све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има  
сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити 
авиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу ј 
али тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p 
 и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Ниј 
и.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ 
огу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја  
у и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборав 
а јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S}  
ико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нам 
гову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бран 
.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма маш 
ди.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> < 
ати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то на 
оћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ос 
гуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прам 
ока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело шт 
 се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје ко 
} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га  
ти, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не 
 <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већ 
каже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи 
} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас 
се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с на 
То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; з 
но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="15 
ко дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме  
о чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; п 
е.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S 
ако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је  
ером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми пр 
 мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова. 
ика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало 
је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким св 
већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна р 
сати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бра 
рћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда ко 
ј се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража има 
чи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио  
воје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.< 
 звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{ 
у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S}  
чинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше  
ати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш 
те, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас до 
мо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим  
 је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> 
оложење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и  
равила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Хан 
а последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући 
 сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој  
.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{ 
шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити  
о: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{ 
мо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало бо 
а фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру  
за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па  
.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готово 
жем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да 
тике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> < 
> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпуто 
ти, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурн 
зна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате 
 ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ 
а, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла ни 
? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако 
малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал 
г’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треб 
 па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о то 
>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та г 
S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О,  
{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{ 
а би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да има 
о дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До дв 
упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити  
а прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође 
{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спусти 
уд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико име,  
ја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толик 
о јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се  
 ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки  
ситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко,  
ајскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав ј 
аучила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па ј 
о је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на паме 
<p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу ос 
, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват б 
е ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је  
 отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и 
свим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не 
проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрас 
ли.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S 
д млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и  
ије тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана 
о ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила 
 питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се как 
могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал 
<head>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранко 
а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А 
ему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред зало 
ажио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} 
поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко 
друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбур 
е укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут ма 
о други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако  
 жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Х 
ати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Ј 
има.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преок 
ат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе 
ом.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ 
шно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста 
новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас о 
рили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ов 
бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу. 
 женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па  
олаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ 
квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он и 
Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада 
и да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бра 
Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и тело 
а њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола н 
н, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био 
од своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајли 
="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ нови 
 код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође ка 
 докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што  
м шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пи 
па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја 
 ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу 
а је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше  
м узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} 
е отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему н 
слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњ 
се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да с 
S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попуш 
 од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од  
. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у со 
пет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека 
<p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало п 
а као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим 
мет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напо 
ам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасв 
а и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад јед 
тиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити  
јатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изв 
е не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ 
 се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало 
познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ м 
није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па  
630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђа 
’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у че 
 Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} 
у створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш 
и.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентае 
и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кр 
ебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљ 
ити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке 
и.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге 
{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка с 
 <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’  
Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко  
ђи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, б 
уцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар ј 
вимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић,  
ићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За јед 
то јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она 
p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе  
ако ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> < 
{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати 
прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све ве 
и.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане на то 
илитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде св 
 вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мо 
себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још 
о окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p 
Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже д 
о, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због  
мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас нов 
ље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које  
; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S 
једно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицат 
рајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересант 
в?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако  
 своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводи 
си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и у 
 мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; упр 
 <hi>Јелка Свилокосић, рождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Шт 
ли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим ж 
м фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године п 
нтролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране.«</p> <pb n="115" /> <p>Комплиментирамо с 
тставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p 
репоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па о 
ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} З 
; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено  
 га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више 
седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца  
врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо п 
родом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Н 
осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од ч 
 Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо 
очели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун би 
гда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, 
саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тр 
 је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исциф 
сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај.{S} Живили см 
 то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да  
p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су 
 наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Би 
о долази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварит 
е.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисл 
очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па ум 
’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да  
} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с 
познао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио 
и.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима  
.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> < 
»А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена какв 
ћу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту« 
ала, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу так 
д ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура м 
у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и  
ком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Ру 
на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не раз 
ељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и  
 што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Је 
иснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо  
Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више ов 
ванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу  
ризна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђ 
ам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај 
и била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и с 
екулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу,  
добити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанп 
ем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми 
 стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} П 
дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као зе 
0.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претставити.{S} Тајнос 
то нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не ј 
има изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној,  
ике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги  
дале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећ 
едаред све престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте  
осити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као јед 
ут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Уч 
ве финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу  
 Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с 
д Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то пре 
ића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам  
>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окре 
есића, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, ј 
ајвећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било шт 
S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бра 
илују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни  
о све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиља 
 између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комот 
слетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па 
p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Са 
е, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, го 
и својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на 
сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — уз 
 пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на в 
p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обрече 
што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но 
аш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако 
ка на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказа 
 поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са  
инио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је  
нем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још до 
и.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p 
го се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За 
ветом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, ни 
би у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно 
и.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па  
сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="2 
Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале ина 
 свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’  
p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плач 
одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га  
ољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна;  
чност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и  
ући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други кварт 
ши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, ко 
{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро. 
о шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и не 
познали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, со 
лу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уст 
оследњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог 
а је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, прим 
ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали. 
 сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на 
већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече  
 могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>» 
лиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би т 
ецу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S}  
а госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рун 
товати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{ 
 да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна п 
 Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код ку 
/p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима 
рат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, 
ем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој 
једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе ко 
 Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росни 
 на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, т 
себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да 
зи се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> < 
елили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном 
оји све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим  
о је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао  
оравити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствар 
ао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве ци 
о опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по ба 
е често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не у 
’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи 
д му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете доби 
 <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица н 
анко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и раст 
већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код кућ 
Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да  
ен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око р 
 портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало 
д није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се  
ати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и п 
непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, п 
} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће п 
лија, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са  
саровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар  
о ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један др 
азали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пал 
 нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда ш 
ј сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да 
{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафинират 
д јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво о 
оћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који  
 поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само  
стина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће сво 
е.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито писао  
је до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} 
лезнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104 
 неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлуч 
 Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста  
 га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље др 
ућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифра 
варао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој 
ше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од њего 
о је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати н 
азгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао. 
 зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу у 
 а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не ид 
 сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може  
 па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са н 
огаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бра 
ато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше испов 
легенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му  
 увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кав 
равити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да  
 је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам д 
кав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније  
у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му поглед 
па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити,  
крено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито  
дњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим 
на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо  
к.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{ 
тор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бра 
мо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота. 
 И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о 
 па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао  
еду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допа 
о да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бити,  
етница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му ка 
дне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, 
акав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно преп 
мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива, к 
она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је нагово 
овићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните 
дам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упозн 
ати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави,  
готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растај 
сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу 
p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да м 
 но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојиц 
 он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем  
 смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва у 
, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца вес 
ки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јури 
тник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће да  
е долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспо 
а ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пр 
ам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, 
знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили 
кали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после 
 изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, ј 
о ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како  
га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесн 
черу и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, м 
зом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, к 
путовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на паме 
ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао и 
е јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Нем 
ета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да  
{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитир 
уре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити 
ње било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам 
ато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди  
 детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано нак 
 проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; к 
 богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па  
мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ 
</p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} О 
 с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема с 
е са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин и  
one unit="subSection" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је в 
ли су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капита 
брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и  
поведала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њи 
 бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно  
о!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дан 
е.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има н 
 младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Он 
 било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермин 
оведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> насамо разговарао, и једнако  
егови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети 
 у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p>  
ју времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са 
е задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг 
Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива 
>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и  
о неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати,  
 носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и најве 
!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код м 
</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате 
еправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио 
па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју 
ундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да и 
 то за оног истог који је код железнице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био  
црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију с 
те чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,«  
о, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини  
 истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код н 
ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте  
а бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојч 
гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дам 
 положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’лад 
е; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у неде 
и Ливији са фотографисаним портретама и са забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претстав 
то.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпон 
судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које с 
<p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</ 
 ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и час 
 и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознат 
т удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни господи 
и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити мож 
ућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан чов 
радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p 
е се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани љ 
т’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учи 
 на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање 
, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} 
и.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад  
ој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има неш 
а Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро,  
ви »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике п 
фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се н 
ржала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи так 
т, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не  
ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је  
 <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</p> <p 
о печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње 
е у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по 
ље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па  
ивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је 
ри нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са забележеним миразом.{ 
па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље н 
ени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгаби 
аши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све 
 ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друг 
 шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате 
знавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извад 
шкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јо 
и.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам  
4" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту.{S} Добијем писмо и 
ранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пр 
ом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина м 
ји свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, 
едеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли за 
е стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој досадашњи принципал давао ми ј 
доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора 
а код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гриви 
 ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно  
само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег  
овори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему  
 је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и 
тигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погле 
 и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Њего 
Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздиса 
еметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је  
 и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, п 
а се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаро 
зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} 
л’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику јо 
као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријате 
д видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све с 
шно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели 
е дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко до 
а тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на 
ере, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с њима 
 зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зо 
тор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам о 
> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су 
 купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко 
лим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фуше 
</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’  
је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се ли 
исам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се  
аш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од  
ред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ 
е, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода прелазит 
о сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и н 
овек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом не 
и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div type="ch 
 Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица  
а на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> 
ћу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му 
инама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зат 
 се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотаро 
био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у в 
ј срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на 
а; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по сво 
р је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S}  
 збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим,  
, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p> 
 годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да 
 је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељст 
имало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако  
ако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</ 
лаве избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S 
 Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншп 
и се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шну 
 да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок,  
не.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p>  
 није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је  
е до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се  
 пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му 
велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад см 
л’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био к 
’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>» 
гатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>» 
таере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, 
<p>»Молићу, милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте вр 
но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је  
с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па т 
једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела 
> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала 
цу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.< 
ћи, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не в 
 јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентр 
 до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој жи 
оцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто 
женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ха 
тозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији сто 
ам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па 
и вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази нед 
ко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама забављао.</p> <p>Но кура 
ејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао вели 
, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би д 
ка, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, у 
 путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да 
 заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападач 
а све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> 
м!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га  
Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад 
S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста вр 
јемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Је 
ности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псе 
<p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво је л 
дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од к 
танемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с је 
јаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S}  
сиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити? 
ичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право 
, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтив 
инићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш. 
олико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хуса 
о Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпун 
к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, 
о, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је  
 и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, д 
 се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем 
 верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви,  
ве од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је  
есић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> <p>»Дак 
ер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чи 
S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве 
 помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринут 
аздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар 
 интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме 
на.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к  
ти и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јак 
{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је и 
 својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће 
пругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира  
а старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губ 
ма, солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим  
нутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познани 
м, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кол 
ри ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бр 
ти мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај је 
унићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико ј 
 поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо ка 
чива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{S} Он зап 
и давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођења прва  
ко си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било 
шкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не 
не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учини 
ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби п 
 лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S}  
а дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, д 
а га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да о 
> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту  
.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуд 
и хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми 
 особита господа претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са  
ћи иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S 
и у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чу 
раја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из дале 
 То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се д 
ђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{ 
ошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрај 
агради.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осуј 
јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазит 
аде људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пр 
 што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} 
оспођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо 
е друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве п 
по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију 
к човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Б 
и к мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га од 
 издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам  
а и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.< 
јим магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосн 
ћ је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на 
а сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрл 
разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бу 
ео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор. 
интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је добро 
, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке,  
сти ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да ч 
ичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно 
ебало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S 
о, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45 
морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То т 
’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} 
} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде з 
 обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два т 
јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; за 
авно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код о 
ом ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло  
љамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза  
дним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупље 
о-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, река 
 страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег 
оведао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад пр 
ат, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ ха 
е били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обо 
ледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћ 
тичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио 
 се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је  
добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, 
ачело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизи 
 се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новац 
 у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпекто 
е осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> < 
смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди  
 оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек 
туј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе 
еотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић н 
т’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу ано 
измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта б 
} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну г 
оброг изгледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко ј 
јка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Ли 
а све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо 
 све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледи 
кле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он др 
та да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измисл 
и чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгле 
емојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да мо 
па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве 
амердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи 
м се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; 
ако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сва 
ли; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S 
дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стр 
 да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта  
мо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком д 
 дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље д 
сто гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидб 
{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примит 
на носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Б 
«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} 
чи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што  
’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише за 
 почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, 
и неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговара 
ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’? 
оји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро  
ом свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мал 
: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може би 
пштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, 
смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо  
продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушајте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у 
 <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се  
ад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на п 
амо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, 
ић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој  
па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула 
ије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по  
гаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима н 
м један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богослови 
а је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у оп 
мо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{ 
 фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p 
еш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад среда 
а друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фали 
> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи;  
ено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о ти 
то чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</ 
 мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема:  
шаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко с 
киног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Че 
 средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па о 
 <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те 
уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете ко 
мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради 
{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ д 
ез почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел 
е ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћ 
и’ никад ништа нећемо добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимоније. 
 је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад  
 нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отвори 
абуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соб 
е.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љ 
ћ, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква с 
лику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p 
/p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, забо 
мају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <div ty 
е иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бра 
о девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, кака 
војим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела  
им мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«. 
а је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му мло 
p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам 
а висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупа 
до, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спом 
естим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код 
 па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунго 
и!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па катк 
 адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Мо 
 се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Ру 
ажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> 
една страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако 
у.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико  
 почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па м 
 сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је 
{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба,  
ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари а 
ло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљано 
а није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам позн 
ад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ниш 
етозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред н 
а им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав;  
да коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p 
а може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Мо 
ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестат 
срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; види 
рнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта 
амо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дед 
и је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстав 
 постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разг 
бургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла,  
дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прст 
ет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није д 
 промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; во 
је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гриви 
а поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Је 
сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како јефтину, а 
 казивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани 
ош ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермерд 
звол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фр 
момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више де 
маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо о 
ост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је  
 Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</ 
} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато не 
 се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је 
до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и 
 торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт 
Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нем 
 матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилик 
цом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну 
арави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у 
ашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита  
е. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало  
иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb  
варам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се 
а нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћ 
<p>Сад извучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирам 
 да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну госпо 
Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма  
 тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити  
ај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу! 
после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и  
и не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, 
видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица ка 
а ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. 
вака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да 
у се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не 
рати.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађар 
иња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ 
гога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам 
 Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је в 
<p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преп 
је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб. 
нудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за  
 је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гава 
ћ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па  
«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слуш 
, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ иск 
ао што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обршт 
ма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донд 
већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођ 
канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су 
 често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повр 
> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо с 
 пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш на 
еговим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом.{S} Марија  
ло друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S 
моћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{ 
кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се ф 
оред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао 
пио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке,  
 треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Збогом, милос 
огли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с једном, други с друго 
рат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узм 
о; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосн 
то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, н 
 бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, 
о такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учти 
е морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног см 
у.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му  
акар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га глади 
м у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена  
 да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224 
зити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићк 
ад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их  
ног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па пота 
.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, г 
и се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један овом, други оном наздра 
.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} С 
еће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се м 
очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type 
ну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’  
сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива св 
ста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је доб 
о, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p 
у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у 
е и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа н 
/p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме 
«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Зн 
поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират  
ђу јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ к 
о у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, д 
је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те  
ем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S 
ма снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{ 
раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немо 
} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на  
ас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту ос 
огзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуг 
ди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ 
 је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг 
носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>» 
то сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч н 
е засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ поф 
> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући 
ати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сиг 
овора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К 
допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у  
е ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S 
димо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало  
 има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »ч 
Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и п 
и.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> 
дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S}  
м по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ 
е то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривић 
, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла  
 Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: д 
 пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока  
 скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помисл 
а је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својо 
остаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубав 
 се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од 
pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и ка 
еће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће с 
инципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна ве 
а свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p 
’ коме пре љубав поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете л 
ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила  
Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако ну 
и, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне з 
волео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан  
 паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми љу 
, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву мла 
уло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и  
шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је д 
ракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком  
руги који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега  
е онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ства 
 био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпе 
животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмогла 
квог великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне го 
љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову к 
м био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Л 
плашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и 
S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш  
умигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени 
шер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.« 
а девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128"  
ри’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати 
д астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруж 
куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изја 
вде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> 
врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, д 
лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док је 
ам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад команди 
} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати. 
е временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може,  
р сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошт 
”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу 
насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању но 
идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>» 
 n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до  
ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песко 
 вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јован 
го ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, ј 
S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, ј 
есто у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, к 
 Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем  
ије хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} 
ако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Б 
другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, си 
тересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види госпо 
ити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година про 
и, па дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који че 
а.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшир 
ића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао 
е мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је 
две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му д 
е мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Р 
{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, а 
.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само о 
е и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја 
а на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си пров 
S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Ни 
ре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио новаца о 
ћ.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и овде показује.</p> 
 краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за п 
та, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си так 
му овамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди м 
уну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се  
ико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди  
 Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад  
мао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати,  
јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мр 
ивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је  
p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну вели 
ашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p>  
То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писар 
еш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост 
ца.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође. 
поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем 
у идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, з 
 удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија  
.{S} Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њо 
бјавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има 
ут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Нај 
амет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље 
и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p>  
 ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су  
 подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за 
ома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она 
, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ват 
па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју те 
да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас 
икад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је 
о, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, ве 
текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, до 
јег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљи 
ад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — т 
 руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варо 
 је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чи 
а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Каж 
к.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан 
уд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на  
га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није 
а речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим ба 
е л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S 
ога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театр 
у довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, ј 
мара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам п 
тпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у н 
 Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> < 
исмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>В 
ићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гри 
се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре поч 
 Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају 
јаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бран 
дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Ми 
ћ из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор  
јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији чо 
ћ морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на стра 
е три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су  
вршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, н 
а нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је  
очне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја  
S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо о 
мојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта м 
и мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем тол 
 се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p 
јка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда 
.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гри 
а постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, 
желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p> 
 мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, шт 
да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем. 
а свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Препо 
убљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она  
ј је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном  
 колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда о 
аква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели  
 Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно 
д сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја н 
} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића  
ао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«< 
 Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не 
Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његов 
епа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То 
 бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта 
> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ер 
»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Јелка! </h 
војом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш 
 већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мо 
увао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»Пос 
милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би- 
 куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја о 
алу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженит 
о?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вече 
 се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и доконали.{S} Знам, ка 
пођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд 
едан другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је б 
д бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p>  
’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође нек 
 сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све  
разлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и 
 звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у ј 
олико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро  
се на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био  
чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нужно; држим да код изображени’ људи дата р 
јим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није 
јом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до ш 
 а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но  
.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о  
да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p 
 Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи«  
а идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од в 
 за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранк 
видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се т 
 то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> тре 
 <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим  
 богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, ми 
а.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, нова 
’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да 
она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их забор 
рце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посав 
 и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног труда м 
туру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} 
/p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се  
ије ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па  
датак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја мо 
ше да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамен 
без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокац 
 видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписат 
пут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У 
а раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гај 
зашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште 
док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо 
беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо нај 
но врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се  
 части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но 
а, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени. 
јасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не зна н 
.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни  
ре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»С 
идимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но  
37" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав 
д наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p> 
ађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ј 
<p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>» 
на Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећ 
акресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђаци 
ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је 
тор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам  
ађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врз 
твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, п 
ле силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница,  
ам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се 
емо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и 
јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити 
 помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p> 
 не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја 
 устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред к 
трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао н 
 прама мене?«</p> <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте м 
века, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити мо 
 кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јес 
ма такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни кр 
а му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} 
приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па  
овића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гри 
мо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго,  
о с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо 
својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Х 
и, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, мома 
 била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, ка 
д је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{ 
разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, 
аки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученик 
 су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу се о 
шта интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему 
ао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Дес 
Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна несре 
даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но ни 
 већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и гр 
/p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ 
асвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} 
је, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже д 
 опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није  
о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито  
/p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим проти 
чем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>» 
а цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p 
ем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпут 
нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мисл 
.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{ 
 се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задов 
уруна разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себ 
:id="SRP18630_C1.2"> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} С 
:id="SRP18630_C2.4"> <head>IV</head> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> 
<hi>твоја Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао  
; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бран 
аиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше 
ио је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није б 
а, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад  
ја маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарај 
о би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио. 
ро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи д 
торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Мариј 
најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сус 
ике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само бр 
ема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S}  
о чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повиш 
 он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће 
ке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће  
друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се с 
(је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко  
ића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу  
хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S}  
 но кисело лице и овде показује.</p> <p>Сад опет почнемо други разговор.</p> <p>»Милостива, уко 
велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним м 
тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се  
па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо ка 
 на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег  
ини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао. 
 толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре п 
ић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ дод 
ећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца с 
м времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем преметати исписане листове.{S} Било и 
олу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет  
м!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Каж 
ини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са м 
 Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ће 
ао бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости 
ла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од о 
 сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S 
д ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што  
пет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем 
редитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визи 
тересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мисл 
прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време 
словљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се из 
певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} До 
ет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у пр 
 да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од  
жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се о 
 заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо  
S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онд 
м да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео гу 
 оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са 
добити.« Па, ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: 
ти, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, 
 онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’  
није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта 
ра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко ш 
и у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао д 
сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је 
о на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика ко 
</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко л 
> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном л 
аш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био,  
 вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Је 
 Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика рад 
 друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> 
 би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у о 
Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на  
!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терн 
 »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим 
 човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, —  
p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па  
.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њ 
ку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој же 
вици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он  
о, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш  
л’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се вид 
и и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар млади 
олубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук н 
 унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем,  
и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква  
ачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’  
.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, н 
спође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Сам 
ко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ће 
о у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја ов 
азити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не мож 
е и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам  
 на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан  
дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, у 
ћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би  
не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ ст 
i>„Сладчајша Јелка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар ред 
арином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводил 
>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако  
т?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар 
ад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на и 
петком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе  
о се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три 
 па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p>  
чи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек  
ротив њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче  
 не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ 
м се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој испов 
од куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И  
до дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је св 
 идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене ка 
је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64 
ам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би вол 
о је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промен 
 као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом 
, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло  
и.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже раз 
ина, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p 
то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продуж 
 је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозн 
е преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више в 
, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и дец 
 би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} 
орим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило б 
ника коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличн 
 сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дуг 
јима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, шт 
а Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачинитељ</p> </div> <pb n 
олностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,. 
 била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло мл 
же јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој 
штафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне  
рептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због то 
деал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко вр 
ије изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’  
је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прам 
 они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у бе 
илази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја 
и се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој пред 
.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то так 
 спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати  
 како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и бог 
нта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} М 
 јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућст 
шу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами уви 
вао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је т 
оказати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p>  
ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре т 
т.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је 
бразу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S 
у, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, сада кум, како нас је  
су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистер 
} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Грив 
и су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни пе 
е на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} 
и и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, 
} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим да 
а женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну 
Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S}  
ично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S}  
до примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско. 
S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсац 
галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p>  
а треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође неколико д 
</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам 
ошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда 
ћма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине 
 једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к  
оја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ по 
е флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто ф 
ити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд 
нда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликов 
дим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> 
, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бра 
p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер;  
дма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г 
 тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанк 
страшим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позит 
јум.{S} Ја дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хо 
Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби 
влију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко дв 
/p> <p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су п 
?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{ 
/> <p>Комплиментирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало  
авно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и 
оказала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем  
’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама ме 
у да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао с 
ам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пи 
> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она 
 кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике дов 
доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!« 
Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, 
ог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција,  
а ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Г 
м се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранден 
о ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> < 
 се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а  
 састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код к 
д би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не  
и јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, 
ва, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачн 
ана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве  
 па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су дол 
танем са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад  
 се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим  
{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут х 
..{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам д 
да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S 
«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси 
отово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би во 
а смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима  
 разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог приј 
казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за 
 отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате  
менути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете и 
Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> 
 расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко ј 
 ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ дру 
е мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури 
м дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог  
а као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на пр 
верио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чис 
ики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже,  
 у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену. 
 Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову д 
еди.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је 
срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “< 
век хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уж 
рикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, а 
одио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S 
 ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је свако 
{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само д 
 кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је 
 Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не док 
 Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни 
е пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S}  
 <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула с 
ти шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ј 
псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо им 
} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јо 
нио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и поква 
дио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку провод 
дашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро зап 
шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени  
.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за м 
 на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Р 
S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно  
" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла  
 овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ о 
ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</ 
и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви  
то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ник 
ла, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне  
икад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми  
а покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, зн 
управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев п 
 живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер 
а, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала 
 <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на вр 
 већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Марки 
срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учи 
 тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се врати 
> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Б 
</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гди 
вим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе при 
 у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Х 
е да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су 
ш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе јед 
а мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђ 
рити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при последњем нашем саста 
а не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би 
опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики 
? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу 
 очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и  
 ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој  
 црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавал 
го које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„ 
ату, као да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полго 
од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста 
често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у неч 
 руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом 
спожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика  
 онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да п 
е од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову водени 
и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом прили 
ер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, сам 
држало.«</p> <p>»Па како могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се 
свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим  
и год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на с 
и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, с 
ам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</ 
/p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме млоги и оговара 
>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила 
а своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На 
.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити. 
уштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па ода 
 треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу  
 кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд с 
 ни посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p 
 луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале 
м с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Дес 
једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ н 
 бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" />  
{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам  
ло збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у кан 
 сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао с 
шно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} 
ао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпект 
.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не гу 
згледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу  
 ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати,  
а комендијаша.{S} Ја љутито кажем му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха,  
човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сре 
је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да и 
, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n 
Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к  
у.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>» 
оје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос  
а би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један ст 
од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну 
ак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу  
сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није би 
ајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, 
има.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињане кордованске ч 
 Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком,  
ти, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја д 
умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао 
јгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се  
та са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђе 
 ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Доб 
’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S 
сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције р 
 јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар 
е увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам к 
ек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да с 
{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо к 
{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оже 
ледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам за дужност држао још једанпут моје подворење учинит 
опим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујт 
 ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној д 
има да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио са 
е смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисл 
емљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> 
ад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје 
мена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац би 
е сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми ј 
илостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било 
није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут з 
а: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће 
ош, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи  
ни друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћ 
можив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, 
 се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам 
 <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро б 
»Има ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{ 
 и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p 
 и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твој 
ј, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас < 
»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вр 
спођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А ш 
дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То 
</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мо 
ривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је 
 да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> 
о време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на 
е: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот про 
руги повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву 
нам је.«</p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођ 
<pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ 
арк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован 
ругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако  
мо код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан  
матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себ 
ола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим ш 
писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је кл 
 билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што 
сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне 
ам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не мо 
а ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву ве 
{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да 
весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, 
<p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутов 
не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу  
и био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по дв 
>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћ 
е све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији  
 наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио с 
} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p 
у у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпођ 
ам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад 
џера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко ид 
 мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни д 
 моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности  
суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже 
/p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.« 
 па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добр 
га имена и даље лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и 
зети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, бо 
ост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њо 
све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут пре 
сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Л 
дио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте пр 
ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије,  
 знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а н 
Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{ 
а, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања ни 
е, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер ни 
> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да ј 
"38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида 
е једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па д 
> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора  
ке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком,  
 да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек х 
да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све 
p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S 
ом ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, от 
 с њим никад ништ’ имати пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, а 
ца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б 
p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би 
а твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош 
{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и  
 кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недељ 
тавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада 
елику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам 
имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има мл 
ве ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер 
а?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме  
/p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’  
 неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није 
ш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, в 
S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S 
« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} 
н се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, 
ко Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро ка 
ат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гриви 
и’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо о 
ко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад 
 старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјасн 
у Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Маш 
сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра 
ко се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранк 
и.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу с 
 већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео св 
 се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, 
 за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да б 
 јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке 
 мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <div type="chapt 
њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Н 
аки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике ком 
p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мн 
»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., 
ави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S}  
чи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити 
танем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић ф 
ек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се 
а добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми једа 
свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маск 
х кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ п 
е већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не б 
си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> 
им јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и  
и су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се ман 
натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, по 
Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко. 
ала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци ниса 
и, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле;  
ер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој усл 
воје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујевер 
еко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једн 
 што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида  
афалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква би 
S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној варо 
је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он  
 није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет н 
илан Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој  
м ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, с 
p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> < 
д куће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш  
д’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља има 
а краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти 
з да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам  
Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на 
 по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и по 
а 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам ј 
па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате 
ба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја  
муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник 
колико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из 
диш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су  
ику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бр 
чич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. 
а ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се ожени 
е доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, 
ста стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нуме 
 </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{ 
адим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда сил 
вашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но те 
оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја ми 
не, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте 
ви, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам 
у знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно го 
љем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лау 
S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S}  
Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа 
.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле 
апоче’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увр 
!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код кућ 
рте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не  
ам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми н 
 држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко ста 
овек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се н 
 — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то 
а кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сес 
 био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то  
ст, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало 
} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме  
p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, ј 
дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомоти 
оже једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго 
 Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па  
амнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капу 
исам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стр 
да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S 
 глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље  
мах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p 
 госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на п 
донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Зна 
S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, тре 
нио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је  
и. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мисл 
ава истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девој 
наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ва 
м оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, 
>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’  
ан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта  
есто у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви  
 ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли 
, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт  
ју?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију носио, па сад опет као ђак?{S} Нип 
могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међ 
сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам ма 
промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад уве 
ивота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима,  
анко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p 
а руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем  
ам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта све 
 Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам  
се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то м 
би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим м 
днија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећ 
S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S 
вњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би 
?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам измеђ 
нда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да  
.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колик 
ам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засвет 
о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чис 
преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали 
оже тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријате 
жби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво воле 
 беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго но 
<p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ 
алца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита з 
{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као ка 
па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпи 
, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То ст 
тио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати преб 
 теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа  
његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом ти 
фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим шт 
м од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p>  
 знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилик 
!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам 
фрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни до 
смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца  
оследњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу ј 
 ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је код мога оца, п 
лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колен 
ње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати 
на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ 
упати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ  
се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим  
ром ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам 
лике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу влад 
 други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прил 
о лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што  
а гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако н 
а највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збил 
је?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табан 
и.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине 
изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што 
да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и о 
p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па  
 ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, 
ткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све  
S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику  
аљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да 
мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p> 
рашан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да ч 
ућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Гос 
о што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на  
о сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије 
те и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској  
ет, како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то засл 
о коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао 
ат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{ 
ек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се на 
 <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то и 
тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантази 
а је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ прис 
 галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом пост 
картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није м 
hi> </p> </quote> <pb n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у 
и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{ 
"SRP18630_C2.10"> <head>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S}  
S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напиш 
тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца 
, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим 
па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срц 
/p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољ 
одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ва 
о је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође  
 наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ј 
жем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да  
p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се  
ивао да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, ви 
к били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојк 
 може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ 
ћи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква  
рочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да 
аја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи  
/p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Ка 
набдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} К 
а куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго вр 
 кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Дес 
о, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да с 
види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код 
твоја Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Б 
ад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треб 
каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини  
оглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се боји 
нко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{ 
ем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Им 
је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове  
 се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити 
е.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, м 
исати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је д 
де задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају  
елити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} 
, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге н 
етали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и м 
Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из 
видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао  
p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највећ 
ентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и ја с  
ни се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на ме 
 и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад п 
азбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао 
7" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мами 
се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S 
ви дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То  
пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му к 
 шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву по 
орам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка 
 није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се д 
о.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{ 
гер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало п 
отирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши о 
о је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p> 
 упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему  
ље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговара 
<p>Док је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{ 
> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у је 
 — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сма 
 увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онак 
Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздр 
ас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није ист 
е, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увреди 
Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носил 
идем после код неки’ од они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да с 
 та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у с 
пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав  
 на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, 
ешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаки 
{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекој 
напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} 
 не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно 
вет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вр 
иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} П 
о доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као ш 
аник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позв 
а у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре. 
дежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из  
 знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двој 
а их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоћ 
обром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{ 
колико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А 
е.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајл 
душе, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са 
а; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слу 
{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био 
ермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже  
се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт м 
ду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас при 
ати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у 
је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разне 
жива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} 
е све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раском 
лад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S 
ако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет но 
ет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од а 
икаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Он 
м готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S 
ликој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отворен 
{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрада 
су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је неш 
 Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог 
је.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу за 
 Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је ова 
кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код 
нска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} 
шт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да 
стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваља 
е, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфт 
аопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је јед 
ка је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којо 
огађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно м 
к не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за ру 
а будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Ва 
од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 
нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о 
одина с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од дваде 
{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није  
 јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута ко 
м.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити,  
и, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше  
 а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S}  
 цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{ 
био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад м 
{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послуж 
ер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но  
ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле  
а, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то св 
 шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто до 
жде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план з 
 његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још 
сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирург 
 срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада,  
.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребац 
тио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за  
шим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру  
 како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди ј 
састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос мора 
да ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време. 
в, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да 
вуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајт 
алијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко  
нако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, д 
 n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, 
јволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог д 
а је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми  
 у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како 
.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до г 
ао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} 
 Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њо 
ером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није  
 јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претер 
а сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је 
пет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је  
ред добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш  
 сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је бил 
адгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, каж 
ам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћ 
 каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико кура 
детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да  
вао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега на 
} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из шк 
крадемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је кр 
 сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил 
код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја в 
 ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унут 
ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам к 
S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да  
 Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S 
жно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, М 
да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је с 
смо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а д 
во је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, 
 <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} В 
т.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајцару, и зато остајем истој кафани у 
 сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на ј 
ментирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен са 
оме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав  
 млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то у 
м се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па  
а растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада 
 даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим,  
сим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да х 
{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у 
, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут 
Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручк 
 говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном 
 фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана п 
децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћ 
ла, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то  
аника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити н 
могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Б 
, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и нап 
ткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам 
 што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом 
ет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове б 
ад сам јошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Мил 
о да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир у 
p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{ 
 увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар;  
, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота с 
о онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста 
ко исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изостанем по недељу дана; 
пио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док  
о.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек  
} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са једи 
0.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нис 
у ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па з 
 Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал 
 се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио. 
сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више,  
!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика  
Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а 
 женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати 
 нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић 
е вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски  
ћ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вр 
 познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се. 
.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајц 
ина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде б 
S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пу 
{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба чов 
 био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам 
 ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем програму неће ни једна одговорити. 
, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па с 
ично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређ 
реме не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да пос 
 <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милост 
реса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо т 
ивити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак ј 
о, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Б 
 ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него к 
, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, ј 
ојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није 
во, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио с 
 куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку  
шти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је 
чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштук 
есте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; погледала ме, па је очи спустил 
ској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензали 
 до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на 
 и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим да 
се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што доб 
{S} Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше сво 
 јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} З 
анчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи  
 па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; шт 
 масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p> 
зили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ с 
ј се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа 
одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне 
дије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p 
 да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао 
е са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај,  
ам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшеф 
} Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чи 
то ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-дол 
{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло,  
Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред  
неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он с 
какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Јо 
 бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се 
е разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам б 
ажим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио 
гледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уп 
итарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларо 
у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била 
е познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ  
ле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{ 
тку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шешир 
Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи 
«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S}  
ом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те,  
е сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, д 
е Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо ма 
ском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха нис 
оче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави к 
 и преко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш ш 
м се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, 
 да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о најглавнијим магновењма његовог жив 
ло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми 
от онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство. 
 цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како с 
окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{ 
оброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се 
им се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а ова 
 љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела 
у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како 
а начиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у б 
а сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи с 
 говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто  
р нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но о 
 јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па 
Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, нал 
угима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге 
ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста фор 
о од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио 
 сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са  
и такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по баш 
те, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар  
оснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, 
мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвал 
ли.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} П 
ом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{ 
ом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом цер 
} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили 
ем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад 
в тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио с 
«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могл 
ад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но п 
премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу с 
 Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ је 
ури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и 
е прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко ј 
блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да 
авимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију вазд 
 своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> 
бро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно о 
_C1.9"> <head>IX</head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја иде 
Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код  
право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни једа 
ажио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуд 
шта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n="185" /> <p>Инт 
ове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мен 
} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, д 
дала је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе с 
мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се 
скима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс  
м био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о том 
а ја, опет, лепо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином 
ц — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{ 
, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почиту 
увар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нис 
пектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да са 
седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велик 
покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш 
 се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за је 
b n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мил 
а.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може. 
пије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави 
ам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’  
 су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његов 
о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да 
а’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам 
м Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је гот 
 на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који с 
ћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па ј 
дио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус 
о су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам река 
 ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»К 
ну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па са 
 ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дођ 
 без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем с 
м Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је мора 
ама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају: како ј 
; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S 
о месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја 
аш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад н 
, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због 
ен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наум 
 њи’ ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да про 
јстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка 
пет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја има 
ве три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако и 
— баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се  
 Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели с 
 женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужн 
 то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду забор 
од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље 
јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослет 
?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко  
 дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а  
ровео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити? 
бема наздравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Ч 
дувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на промен 
ургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље. 
 ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам 
ћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану 
о мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.< 
<p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан,  
 на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била ј 
ајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам к 
ђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у 
знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим д 
и се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одвед 
 стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда н 
е се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова  
 ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам ко 
 сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бр 
аље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запи 
ако могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то  
доиста, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> < 
д дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не слу 
ила, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће дале 
сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим 
> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи 
познала.{S} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Каже 
текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести  
је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг је 
женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан 
 је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сест 
 мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако  
тињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није 
а ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немир 
 сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов 
ам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а са 
<p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p 
он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> 
 Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће м 
а мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најр 
есам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере  
о, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао шт 
и, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет 
дине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати,  
S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из капри 
леднула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и 
и!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си  
че Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p>  
S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb  
же на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у  
могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по ма 
жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут п 
 није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S 
ва иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није с 
ао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је  
ам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула,  
изме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се 
ли филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно, нај 
ца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ев 
 па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба обл 
Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућ 
 ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу  
 добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чи 
баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу в 
и полупуно и напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећа 
 само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па св 
младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао с 
и, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут 
 пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштв 
 грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, 
 свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ ма 
ширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим и 
олико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има до 
агателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па у 
ости остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S 
а и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто пр 
ас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад 
> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам  
е од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом  
кин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Ми 
осла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговор 
и ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене оста 
рив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет п 
 се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапр 
 постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер 
ја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, п 
/p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи 
а је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека  
ропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на  
ки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пушта 
ајвећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву 
ђе неки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад к 
 n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату? 
уфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито. 
 у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, во 
 пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ 
 је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друшт 
равицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим  
екла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што с 
ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три  
жао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мен 
у лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, т 
казујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{ 
 то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка? 
е родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан н 
оги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чара 
 би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су 
а владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му с 
 очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S}  
да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић.{S} 
не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом 
дно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни м 
р прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам  
S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па как 
 Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви 
 да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилиц 
ели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом  
 шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити  
ећ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало  
те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао 
ту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, 
а грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега  
Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити по 
и што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве пр 
Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића поздра 
лдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" 
p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушал 
таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: шт 
за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да  
д јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заоку 
 био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се ож 
уге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти 
мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је  
 и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде фори 
сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло и 
рати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква 
двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{ 
га и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор 
 страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ов 
ало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Б 
а остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу ос 
пет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друг 
а видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, 
 ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било. 
а’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић,  
њати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету ж 
ривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта гово 
ст је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на 
ујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у в 
>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким 
човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чисто 
другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S}  
а прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у  
} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више  
 учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг д 
</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</ 
ли »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>» 
p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недељ 
авде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S 
ер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чист 
S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам 
оје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћ 
ан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па 
наш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пр 
ло.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ  
Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као:  
увај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година пода 
вио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забу 
ног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми с 
} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши ста 
 заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког 
д куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад и 
а сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотаро 
 <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишле 
аци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве  
нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима б 
ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као  
стите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Пес 
ислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да 
<p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седет 
Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се 
, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати. 
 Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа 
 том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити. 
а сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Ј 
ићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{ 
ва судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S}  
оље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари? 
Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чу 
сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљуб 
омију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учин 
а, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} И 
м клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали м 
се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш 
 Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете доби 
м.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} 
ти се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — п 
редитори нису заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не дол 
ек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p> 
/p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Т 
сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често  
ољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај 
е још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p 
 чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, 
 имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће б 
е и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" /> кл 
елка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем. 
аже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам и 
о је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако  
овори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од  
у се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела по 
о као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са д 
чким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој дос 
ти кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош 
да? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио в 
оспођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време. 
: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинс 
не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и са 
?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате ов 
оспођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ 
ам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак к 
ам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким госп 
ске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали;  
огзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли 
је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и 
</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почел 
 коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана д 
ао ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када са 
ћу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} О 
и Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> <div type="chapter" x 
 собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ок 
не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен п 
суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта м 
а и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их з 
а и дреку пловака.{S} Кољу их.{S} Одмах сам знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то ис 
 ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се 
, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S}  
 другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у 
налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу  
госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца  
 да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми прили 
 је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније 
доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цен 
данпут, двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} 
зети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени 
зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем  
 /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма 
S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари  
е од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са сво 
а у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њ 
ом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и ужив 
 њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S 
ом заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ ј 
 А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи  
дим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од  
у.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од  
т’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви 
ити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у к 
ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај 
том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има особи 
зове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо пров 
афроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнети 
садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прси 
ође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу  
све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p>  
 да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ 
едеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но  
 онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S 
а?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се 
из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да 
} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарас 
 се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се н 
ем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се са 
ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика  
ас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју припов 
 и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је  
} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо злат 
простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се 
мо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло ј 
 као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе н 
 познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светко 
седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бис 
<p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не б 
и — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није св 
би, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шет 
’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за м 
ожавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главо 
велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млог 
 Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави 
 и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} 
кучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо д 
} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједар 
>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо  
ажи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз  
/p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко 
душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног,  
људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и с 
 сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља  
ко боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар,  
а ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двад 
разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко  
добивала, него је добивала и од други’, само да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Л 
ећ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад  
 каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, та 
 кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па ма кога?« ,</p> <p>»Ја мислим Ма 
 да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем и 
S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показал 
p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако са 
а одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се ишт 
 она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се на 
; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како  
и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све  
 сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина 
ише него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако 
инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> 
евне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све 
м у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати. 
анка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искр 
а прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама 
мо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарим 
е очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>П 
го нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бран 
био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг 
.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати 
ко шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учт 
м-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Да 
све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер уп 
лостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици 
на ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже д 
благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало 
сподин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће 
н верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер ј 
нге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> 
из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука  
 да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај т 
ацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, мож 
ао ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати;  
свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само 
нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.< 
 сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опе 
је, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се до 
састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад 
та: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, памета 
спође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма 
{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет на 
е свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту д 
S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се 
ки трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ха 
хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио  
м дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Ку 
ко се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће извиним.</p> <p>Ја је о 
не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне 
«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми  
ирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајс 
ијатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, 
е већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка 
 сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођ 
осле, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим  
аки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив поглед д 
сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које к 
обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту  
} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у  
жац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго  
п, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то  
остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није б 
} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан 
јне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не  
се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може с 
а га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента. 
} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су  
у детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну  
ш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не в 
ву кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се н 
шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући.{S}  
сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Са 
био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја 
доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа 
 клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио 
ома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад  
у Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами ка 
а Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју  
ћ, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло води 
итирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо ску 
S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} 
ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика нећ 
а је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, д 
S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске с 
ти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао 
 сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту с 
ер ни филистер, него обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата мор 
ој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бр 
талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стра 
сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шого 
ити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатур 
нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она 
лико новаца да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једв 
д фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био  
се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ 
наје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео 
практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика. 
ића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгуби 
на.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће  
 <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да у 
 <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту с 
код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика,  
радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»Доста млад изгледа 
о, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан п 
Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канц 
зица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.< 
ало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је  
идио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја  
и је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, ј 
је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пре 
 и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи. 
Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг  
 може рећи да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чу 
варали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма 
осто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја с 
ако?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Од 
вој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били н 
ровео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу ис 
ред мене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривиће 
ка</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више при 
а љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш б 
да и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет 
 своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се сре 
наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер к 
а памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Оти 
јем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долаз 
насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство налази.</p> <p>Последњи дан 
нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у 
вљала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој  
смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо 
у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи 
у будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} 
 ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>З 
ста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам б 
ста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденб 
м у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учи 
е нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p 
осили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је 
ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’  
анда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузам 
богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«< 
да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" /> < 
да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар об 
 даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Заш 
 јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда по 
 инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносил 
а онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма бат 
а нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она  
авна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато ли 
, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ сме 
дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љуб 
рења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај м 
мру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добита 
акав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не  
раш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, 
ал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да с 
ла!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда 
 — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по мо 
еколико књига на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело 
 у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, 
S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја од 
сну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа и 
 а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел постигнут 
ени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ 
ина стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао о 
и.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пу 
 на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила посл 
ије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{ 
 због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану а 
о верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S 
би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би мог 
ељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост  
з института, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, 
лиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дак 
е.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би  
 нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те бо 
стати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је 
занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био  
 сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ 
јвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем  
дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде споко 
, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{ 
 није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо 
лона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светоза 
<p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја 
талисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} 
ке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу 
.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили  
вим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него 
ољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све н 
зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом 
вића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису 
ни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, могао би с 
ова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за нај 
ом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем 
м, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натр 
е, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бе 
; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом го 
ати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет 
 <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала тол 
ко кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтерај 
да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буд 
лакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по к 
а са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар 
стира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бис 
анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на те 
оћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту,  
го одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у 
 главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што 
а мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — о 
јем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на в 
а.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам  
ан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, мог 
ћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapter" xml 
</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n="157" /> <p>»Здраво 
ре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за 
ојим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, п 
на не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на 
на, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ 
о тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су 
у да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Види 
одар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</ 
о дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} О 
ље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да  
гију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлук 
не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе ни 
о што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал 
Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит ко 
о што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна  
тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизан 
е дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштиту 
а нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан 
ражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти  
зговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, 
о дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’  
ривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко  
а неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао 
 само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућа 
тио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара кувар 
ћ.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Бл 
 знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, 
а девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателн 
гзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изи 
<p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на час 
и Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго! 
ити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и  
и, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том  
бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} 
ро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> 
се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим с 
о смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек донесу.«</p> <p>Ја звоним, 
у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и  
ед Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу  
писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући  
није досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступ 
анда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, 
амо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма 
е то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој  
Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад 
оказивали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав 
ајмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за т 
лићу, ја не кажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас н 
о мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал 
 потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако п 
о, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богат 
м мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица 
 и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није по 
лостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за ж 
 код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Има 
ам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су  
: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао ј 
 онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; а 
 ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам 
е, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао 
 Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако д 
 је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узет 
 опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор укл 
а.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Н 
’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук нек 
ику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, к 
ад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи к 
p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт  
ажнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растал 
би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онд 
, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све ч 
>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт  
">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест 
је незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Н 
!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две  
т пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, 
 смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било:  
«</p> <p>»Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зел 
p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно  
.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} 
т година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у 
д треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може  
и.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми  
у преповеди, како је жртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На ш 
а супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се 
ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»А 
 животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S 
дом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу 
јзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам од 
нче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима  
аплар одма’ с нами на репорт.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> < 
 због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Х 
ног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком зв 
 добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па мене дозива: »Нек дође мој Ми 
 јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице пок 
елом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само д 
ћи, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва траж 
 загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим 
ост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} По његовом разлагању <pb n="56" 
ад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док г 
{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не 
мда на сан ништа пе дајем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће 
 змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — 
/p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били  
S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен 
мре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо  
идиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидо 
рате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико 
је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте,  
и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како 
 дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Гро 
ло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надеж 
а, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је н 
екар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богато 
увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић м 
репоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и 
 саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај пла 
а, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то го 
ињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb 
огу и овако и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно 
ујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за 
 мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} М 
ткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веро 
S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш и 
n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки 
алови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што ч 
, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ј 
талоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код  
 ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треб 
/p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ д 
ено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ла 
ић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и 
Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигне 
већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S 
 господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки  
л’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи 
ја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама 
, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На п 
 <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писм 
 кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако гала 
л’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је  
ила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поме 
з дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвов 
настати.{S} Код куће код мог принципала сасвим је друкчије изгледало, него када сам у кућу први 
{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала не 
ко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико д 
 то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини  
ит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{ 
његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати како је њена Ида Бра 
етерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато 
је име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је ве 
и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удат 
едан, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој с 
м решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то  
ну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од игре преста 
ао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћ 
силе:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{ 
акве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан. 
е онде.{S} Каже: »Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповеда 
зговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ха 
у од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S}  
ва учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко је 
 могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те 
л’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису јој од 
, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да 
иза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам по 
м ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек  
илане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама...  
ао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опе 
, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтов 
у зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овам 
с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена 
ке.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Нап 
ој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На  
а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар  
е руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ, к 
авити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло 
аспитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете  
ме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ 
је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песк 
те сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг  
 је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један до 
изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мн 
Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</ 
а вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се са 
тарији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу  
орио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и  
нде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек мој 
пет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрада 
буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим нач 
> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фам 
 газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у ч 
ранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је т 
м био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим г 
о Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему д 
 то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; са 
Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није бил 
ор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођ 
у ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{ 
нити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не врати 
д 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, те 
</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми ј 
ош неколико пути долазно, па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више 
, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни ле 
ања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Х 
ебало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћем 
е тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а мл 
алити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да м 
ично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико годи 
 одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не  
ити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, 
нглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је поје 
рављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека поч 
 с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо 
колико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Б 
својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим пост 
увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су му што се  
раће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом 
нади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један 
ајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устру 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру. 
се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ са 
осле заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје житије к 
 па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот доса 
њу да потражим; јер при последњем нашем састанку и растанку, кад сам јошт кундшафтсамт држао, о 
.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати  
аци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испадне.{ 
ни адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па  
ла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни на 
да ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако 
нуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би м 
мо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко 
вори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} 
како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће поту 
ео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S 
 са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као  
 сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S}  
да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у кварт 
азивао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики инт 
 су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који с 
и су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и 
и чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао. 
и, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокоп 
куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се буди 
 је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га за 
 чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати. 
се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једн 
 твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот посл 
ита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S}  
ј сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пусти 
 не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповед 
Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже 
им се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства з 
 нећу са којекаквим певањем ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог пе 
{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао,  
на очиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.< 
 па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, б 
е да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите 
ћи, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зор 
возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега д 
 десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу. 
 био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што дру 
{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му с 
 помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато 
ет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве  
оспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код 
гова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар 
тру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру 
 радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, 
 извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Је 
гнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија 
јера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овам 
{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуг 
га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Ид 
 ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нем 
прости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа < 
ред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су 
види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали вр 
смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да 
 никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде  
 оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напи 
 она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој 
, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те 
 једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да и 
м занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај  
у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У с 
оворити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до ш 
жити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му  
е, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у  
ишта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, оста 
анџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не мич 
адан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као о 
попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; н 
о је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка. 
 и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалим 
већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже п 
ем, жалост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш  
јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се ск 
ко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди. 
> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, п 
е подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозар 
ет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је  
0" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се 
е било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узн 
а је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} 
уком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред  
 ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветов 
 шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе н 
 се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад с 
ћ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="23 
p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељст 
нковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим п 
наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и д 
ле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, 
 рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме ј 
а пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија с 
пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној ко 
ет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ств 
>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише, него онакав истоветни, каковим је јунак 
<p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачинитељ</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div typ 
ри на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад мо 
ости: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам д 
ди, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази. 
} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу д 
је мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати д 
 и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд које: 
правитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су 
} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из 
ућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Јед 
 тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина добар, до 
пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио 
обијем нешто мало ’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољ 
ени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плач 
у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S 
оспођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p>  
а доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли зап 
дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте вел 
би дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном  
о, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен  
овек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, 
ут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па ј 
ујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом по 
 му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве 
прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку,  
ни једна својој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, 
/p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите 
 живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и п 
кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пр 
о.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и  
дине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познајем ја мушке, ко 
мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насм 
 се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако ду 
— шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фи 
 дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је г 
л’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све т 
аки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наш 
ју.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укоч 
о хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли 
 улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> 
ћа и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’  
 један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту бил 
 моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале 
 био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па ј 
вовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га 
м да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Ем 
од је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p 
акове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да вид 
црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу  
амолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може  
 вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг оби 
у у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, суди 
 пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бра 
} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S 
рви пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко л 
је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакв 
ити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим 
му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је о 
од да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја,  
ранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја н 
ђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бр 
е показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет  
А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како 
 школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од мо 
а гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да прине 
следње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо  
, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао 
до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг 
 мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре. 
у се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лоши 
о у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био м 
ји ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт  
уке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Дв 
а био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, б 
у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја са 
оге немам?{S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико 
ли, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бран 
трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зи 
јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шп 
ти, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта 
е своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било д 
но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p 
обл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако 
к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је бил 
е.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре т 
 госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па о 
е то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам 
, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сл 
аду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да з 
еће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p 
Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и 
 доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то прис 
Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске 
 бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти на 
иру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију госпо 
p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се  
 па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго на 
иромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла 
 тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда  
е до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долаз 
се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она м 
мим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <p 
и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је в 
 даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну ст 
ш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за  
а до ничега доћи.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да 
а с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем му 
а ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци 
 и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То  
осле се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткре 
ом се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</ 
уо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо  
гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи 
} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођ 
ознати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш  
м ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дар 
ћу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Дес 
ба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се 
нио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на стран 
у је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одле 
 имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лиш 
ао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане к 
знавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по с 
 нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p 
али, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор 
 се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека с 
 више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом бел 
мо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n= 
 хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће 
питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери 
зенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је го 
им се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с  
инти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене п 
имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац  
 већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито,  
и коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S}  
> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; 
едесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину 
ски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како ску 
е замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није зам 
S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мен 
били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је примио ка 
 све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отр 
једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, 
ам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не г 
са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупло 
 који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камердинера, 
т разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао. 
н је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био про 
та, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце 
 пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање нисам рекао »љубим руку«, јер то св 
етозар одговара са страхопочитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафа 
 није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — ф 
о Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи ста 
то богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплати 
т, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваља 
 матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу уп 
p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за 
то смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то 
 такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’  
ош мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да се задр 
 међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме о 
 изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма проти 
све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шета 
ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је би 
, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему 
 Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, уз 
ају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута лиц 
обито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки ка 
а Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику 
рам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допад 
рама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог са 
 је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била,  
оју цел може докучити, употребљавала је свакојака средства.</p> <p>»Великог талента женска, сла 
е оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.« 
 те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb  
p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака 
«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, к 
еметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види 
 толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ т 
ељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се сам 
} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка 
ге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки ј 
квог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и неваљали’ љу 
ож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се 
ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како 
и, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми  
} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измам 
нао с њима, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам  
{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим 
о сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала 
е улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њ 
о.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако про 
сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су н 
кушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, под 
 избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти с 
ранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>С 
ванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толик 
 ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међ 
 хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је л 
шај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само  
н ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши  
ирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаур 
 једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо  
огао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим 
е, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, 
г доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у нај 
бити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бр 
и.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} К 
елика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко  
тересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, 
разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одобравао.</p> <p>Сад оп 
ад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако  
ачини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрп 
ато опет највише они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески мини 
ицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна,  
само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била 
а неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвр 
ке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да м 
p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаник 
зиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад 
 још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафир 
а, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће н 
 венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало  
 — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно  
рексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало  
ује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки 
 сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати мог 
 цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две  
и.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад вр 
мо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S 
{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, 
ш с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, има 
ћ?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је рас 
друзи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим 
други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да ни 
а ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером  
 братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, пре 
, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро сл 
је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плаву  
p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштет 
енаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само ј 
 се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовиц 
њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> 
нића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођ 
ечењу рока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да св 
л’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, 
 овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је  
че.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију 
вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В 
аг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и  
је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се 
таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, т 
осле ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бра 
ће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада 
ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, 
 како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла  
вету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма 
ам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, 
свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се  
 ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом. 
а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на  
каквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без  
ја плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одгова 
 и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да 
не пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан 
говор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо ч 
г солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раста 
укав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место с 
ћ позове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо  
} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида.{S} Овакове женске, би 
не.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном г 
ај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Грив 
ан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста з 
 на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је 
S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S 
а седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бр 
«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и 
зао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све пр 
 тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: 
S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’  
ј пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, прек 
е чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му до 
етку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам 
 <pb n="150" /> <p>»Немојте, господине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорит 
де далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p>  
овори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а 
ад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасм 
напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго  
ајбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; који их није избли 
м.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо  
ве по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једа 
оји млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Т 
ослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ  
ије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико с 
д си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта  
ра и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостив 
ако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо ј 
ј слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отп 
ође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, 
 ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’ 
 Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју с 
у и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје  
ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад 
држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и  
рсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви см 
човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне јед 
да јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и  
е год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура  
е изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писа 
удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Н 
{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Ба 
си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си б 
а, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да м 
илостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надал 
ме, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант. 
е био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Д 
 шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили,  
 пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, 
е, онако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с кој 
лоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте  
ка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако 
ма морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као п 
 велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред 
плачу.{S} Ми ништ’.{S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра 
 ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су ист 
оравио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ј 
Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он н 
ић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их 
ако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос  
и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S}  
>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; ист 
 за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш  
 и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши 
, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у  
{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десић 
.</p> <p>После ручка Јелка нам пева.{S} Све лепше и лепше песме извија.{S} Ми јој помажемо.{S}  
атио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p> 
кове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, 
иска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите с 
дравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни  
а и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се доп 
ризна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде 
ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p 
куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи  
S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, уса 
«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелко 
е масна, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, а 
 у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац н 
која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за  
о, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар к 
, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама 
 да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се 
енти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете мислити, више м 
е капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја с 
ао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда н 
тигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је 
S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповедио.{S} Каже му зашто јој није 
S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бран 
 сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те мл 
о свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута шко 
 слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби ше 
 смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са с 
 било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало запла 
гер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пун 
но изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} 
аједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> 
у говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није  
о поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чу 
иђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S}  
аце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што 
ведим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас  
шар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да 
мо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} 
оги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће зн 
о од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она по 
оричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричић 
а је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, п 
S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судб 
воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се  
 кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далек 
ође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} 
ти, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула б 
ише има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму ј 
могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неко 
горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем. 
лети и ова надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он 
, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се 
ри.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S 
ко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови 
буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење  
ико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се 
 само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретни 
ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје  
’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазн 
ку би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то 
и су раскошни, осим једнога, који је за све морао да издире.{S} Раскошни сасвим пропадну и расп 
себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> 
же му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} 
.</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је  
дала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јак 
нко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита ста 
утници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не по 
70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде изб 
бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке  
ружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Д 
е девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Је 
аднија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p 
="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, в 
да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p 
о толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се 
нцерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, 
говарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви 
, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим 
идим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да  
долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало помало дођем до Зори 
т;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт 
рбери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадово 
ранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког до 
 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја од 
 јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо 
 Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно ви 
али.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то как 
мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, н 
 дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали  
S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па  
.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим 
 велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је  
у нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допадн 
жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо 
дају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изнев 
аровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p 
о као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу  
је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и самог Петр 
 мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та коли 
па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мал 
вић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла 
ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, 
: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем  
ије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто,  
 је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био 
у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Руни 
ва да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и пос 
 положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’  
о сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S 
 с њима онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, д 
амо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал 
.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, с 
пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко доша 
краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакв 
родајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко уч 
ко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још око в 
штук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, печ 
 но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у 
а се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богат 
ћем страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке 
«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је 
ине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} 
р против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста 
 одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја во 
тиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не  
јка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред 
, сентенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци с 
жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На  
p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у ка 
ника остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p 
довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати 
 да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да пр 
а открити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало пома 
јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко  
доче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особ 
евао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то св 
 да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки 
же: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и  
ој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Б 
{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати ску 
сти, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи д 
веду га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није науче 
 стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика  
так, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијац 
ком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио је да је мали Ксен 
а мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</ 
оведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопшт 
нато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива,  
и, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече 
е муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад кр 
теља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати.«</p>  
почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити  
 пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А друго 
вређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не 
ном заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса 
очио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> < 
ко ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови  
угове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије 
е девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше в 
 украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио;  
м добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type="cha 
 та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет раден 
евојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, 
овима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем и 
стајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже р 
ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је 
има нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски  
дашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо 
ебе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се  
вичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека 
кчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако 
ко у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У м 
е око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и 
дин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мн 
ло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја за 
грације.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сас 
ку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је мо 
Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са г 
ветозар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпр 
’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то 
 личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме 
аплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром  
о сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаро 
 сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и ра 
витеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам 
остивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изман 
 да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам  
век у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког 
та запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женск 
ена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се 
ам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он с 
 мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је ку 
 па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код т 
ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзих 
душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред  
ла шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква шт 
да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрај 
ви земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, 
та ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чи 
ело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи  
 жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ з 
 треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на веч 
овала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна време 
а ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му  
само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила  
да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је ч 
 свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разн 
.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година? 
нко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми,  
танете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но са 
ауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка  
ем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особи 
јглавнијим магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што 
ра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби 
ер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јо 
све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема 
 у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто  
ек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну 
 Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући,  
а, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му 
су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, 
ајпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу  
 тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и ш 
атељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко н 
.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не в 
е више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато  
 какова фамилија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш пр 
чезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p>  
Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у вр 
проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после п 
е није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја н 
ики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>» 
из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да  
 дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет  
а, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље 
ла ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’  
 на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутоват 
каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам  
и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, рад 
говољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву 
нако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда д 
/p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране з 
Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту мл 
тази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Ка 
 n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више т 
 просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но 
ели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферле 
ок је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази. 
ке.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Је 
на.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам  
се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да нећ 
ни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута с 
ивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он иш 
ати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у ку 
«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, ко 
итнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер так 
да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, мо 
/p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим 
ова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још јед 
е ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На 
 јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, 
мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, к 
ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«< 
а те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} Мало пома 
 њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господин 
Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да м 
Ја звоним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се  
фе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна гр 
оље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њен 
е каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ г 
шњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума 
ље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару. 
и тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то,  
скао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, 
ио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и цере 
ромена приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му пла 
де, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми нова 
ла је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати је 
 врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље 
ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије прав 
} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви 
а да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојк 
>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти  
 љубави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођ 
 Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на 
 дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој бли 
и дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; 
 зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га на 
с изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер што су та двојица 
.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој ва 
о код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је 
ако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је  
ћ.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{ 
а, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите  
 лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта 
S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам  
је радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске вол 
вића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко пр 
аку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер 
ако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци. 
ебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала  
 бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало пома 
, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не 
м увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и са 
да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удад 
зом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једн 
ојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> < 
ака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на  
, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="1 
, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај 
ље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћин  
 <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n="15 
 да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p>  
 детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, н 
ој која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће уч 
донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајс 
оју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p 
 па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам д 
у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смеј 
о хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цва 
 је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очиј 
ени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што с 
 сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један друг 
 одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што 
 онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга 
 није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, ш 
на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна 
али ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула  
асти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јо 
о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповед 
кеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном » 
 почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене  
во ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад  
и пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво  
де?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа,  
ја повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опр 
емо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начин 
ћем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима уп 
же да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком р 
ћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалт 
рење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на  
> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако 
, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне  
твара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, 
{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика праш 
је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим  
те се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости не преб 
м инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо оно 
после све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошим 
га хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, 
 човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто  
ати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад  
говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та 
/p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И 
.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p 
 и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет доб 
 Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Пета 
hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијав 
у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан маг 
су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> промене мо 
бра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> < 
о како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео д 
</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро би 
те одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мисл 
аја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко  
уре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако и 
 затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други 
слима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p> 
дај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим  
је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p>  
стати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ с 
анкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој варо 
ранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> 
дем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би ник 
а, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало млађи.«</p> <p>»До 
овек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбу 
ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у  
ш нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако ма 
постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја  
но страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, ниј 
а о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робов 
, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока н 
кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто  
 да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покров 
 прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} 
ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, матери 
као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S}  
ати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трош 
ори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти  
нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат 
 нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да 
лој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње;  
а.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијац 
опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с 
поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} 
арац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонит 
који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ва 
 имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S}  
ад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево  
 жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма какво 
Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, инт 
л’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ до 
ћ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу зна 
 се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S 
р мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други план.{ 
 што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију 
 се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, о 
 /> имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало де 
ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан  
поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p> 
 Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништ 
је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Саста 
церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже ус 
потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку 
ије сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њ 
м.</note> <note xml:id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и 
е, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, ј 
и, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетк 
тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из  
p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био зад 
{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин соа 
’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви  
ни’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео,  
ују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит 
{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушиј 
 даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забрањивала, све му 
 код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толик 
 то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма  
а овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер с 
еђаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен 
То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} 
преден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад  
ћки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да каже 
 тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било,  
p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно до 
ослао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту 
p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да  
Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема и 
>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад  
скрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи приви 
досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме че 
бао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се м 
акнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дођ 
 ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да 
сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам т 
ам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; 
<p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, так 
оре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао,  
друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, кака 
 ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак б 
ба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја и 
се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да б 
не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право им 
год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благо 
<p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванре 
равог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда са 
е од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да  
век.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам диго 
д не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше. 
 теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти каже 
овела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Т 
к.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не зна 
омплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим  
<p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га  
лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне ве 
јаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке  
им, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Л 
{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје 
је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} К 
остане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p>  
ао што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељ 
/p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега т 
је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном 
 само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми  
век ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и мл 
и привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Па 
смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко ни 
госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај! 
’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и 
.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе. 
н праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по какв 
ули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> 
њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног д 
и се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сва 
ећ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљиви коњи кола су најед 
зјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онд 
на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му 
д је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан ј 
 збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Хан 
 се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хте 
ти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Нара 
му само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита ј 
ћно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас роди 
рени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од по 
а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је до 
Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћ 
 <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра 
>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сас 
адржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење н 
све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; з 
иминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за мене све готов учин 
 да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Свет 
один каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочитанијем на свако питање. 
од уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да мор 
ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале ш 
ам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер 
у ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Та 
<pb n="101" /> <p>Један дан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором. 
>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама г 
 пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо н 
с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милости 
 на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, и 
p> <p> <hi>покорњејши</hi> </p> <p> <hi>Светозар Цифрић</hi> </p> <p> <hi>медицинер.”</hi> </p> 
Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном ле 
руги, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубо 
господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Дру 
један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Св 
о у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њим 
 ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори оби 
 му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сут 
ћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> < 
p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфат 
било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умр 
трица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p 
гима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, 
ело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ по 
од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло је из  
и не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Ливија се  
е нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан. 
ије га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А м 
либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће 
 солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим леп 
едно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад се ни 
би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ родова сад  
му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверењ 
от на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жа 
у; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко ј 
аку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се  
 као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клон 
ирам, јер кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало,  
диш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у  
фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За јед 
 готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ не знаду, никад из обичне линије не исту 
даје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им так 
а тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта 
е држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је 
ти.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не за 
тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div typ 
о је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако  
лостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако  
син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженит 
ер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да о 
м девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p 
би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не  
абица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Руди 
свим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни 
е година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>»Одма’ с 
а памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколи 
е, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, п 
?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имад 
то сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се 
ске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад 
 се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љу 
ошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет п 
, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карт 
ирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ 
имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети, која није ружна 
 јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> пром 
ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако  
акве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младост  
 је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њ 
ваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква  
 нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је уд 
на је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче  
и ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Види 
 свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да ва 
мо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад 
плеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је бил 
</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина  
 над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јек 
ње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свира 
ија држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју п 
} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., с 
дем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињс 
ер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Б 
м од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић 
Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к с 
а његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош. 
ом.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати натарошем, ишпаном и тако даљ 
 кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} Одма’ п 
д Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљ 
 ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби с 
идли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све  
ед куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи у 
p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се све 
ш био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код 
о сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку 
 по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре 
је <pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна ка 
S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбољ 
оведао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год 
 гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се н 
и са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета 
ела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе на 
 пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима и 
и ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на 
ла.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би д 
је исплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из о 
еднемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етике 
да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изг 
е се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при св 
ош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућан 
ти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог ка 
е ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови кол 
све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се н 
оји од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокак 
ћи, јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав  
} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердер 
 да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S 
Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бр 
ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из ко 
> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на с 
умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље  
ад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувст 
се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стома 
 плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код 
/p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим д 
тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет по 
па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбур 
па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи 
онда нисам луд, онда сам паметнији нег’ сви они који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не  
 један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа  
анем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{ 
смејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње  
али силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће п 
ет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, не 
, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од о 
ма љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бра 
{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к 
.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако праве Мађарице, 
>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом 
го, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p> 
штоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда ко 
ишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се  
и, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да  
е ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам,  
одуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, п 
сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што и 
а шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпа 
 каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми гов 
 почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта г 
 ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је би 
о наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотнија.{S} Ја сам се 
и.«</p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ 
иони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управите 
све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би мога 
 на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранк 
донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Ова 
адоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не ди 
ами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а о 
екуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи мо 
јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе  
бита појезија живота!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим к 
ем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на  
ри«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог с 
е преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као ов 
ј дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је међу њима и 
о, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за  
жили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико 
 — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке о 
 их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону  
 он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но в 
чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђош 
 и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилиј 
враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи  
</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} 
ти, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада гос 
воју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу д 
Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку 
л’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо 
 допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрај 
ан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p>  
позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока,  
и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, ча 
већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљд 
и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми ј 
коумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзе 
т које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је би 
 страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста  
>»Изволте сести.«</p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су бил 
у и раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противосл 
слови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за ово 
колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни  
анко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гд 
гаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у о 
 госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из 
ће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> 
ми не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ож 
финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од  
 испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кува 
тну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црв 
о и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидаш 
 двеста ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари 
р је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке ш 
већ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао  
 видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изг 
тра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сиро 
пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад 
Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма.{S} Но једно ме је највећм 
p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, мо 
дравио и са наздравицом начинио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замо 
сле да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањ 
 сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор  
анство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, са 
 па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кош 
ам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Д 
ранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је з 
т за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам 
ше пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног  
сио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу  
.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, ве 
> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам суп 
 Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Из 
поведи.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би м 
киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку позн 
ћем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, в 
а ни новаца ни имања, ишчезне љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од свога 
</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она 
Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рождена Паунчич (с.р.)</hi> </p> <p> <hi>За 
била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извук 
 називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао 
еки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кол 
аника с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја  
о је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Ма 
то, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма  
 поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула,  
сно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен,  
де, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’  
 <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима зн 
ово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш. 
ло свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини,  
има треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на се 
.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он с 
ко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од  
 Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му н 
сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фаша 
ка једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кућ 
остионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зим 
ђа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ 
а прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да  
и и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S}  
весту, па играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па оп 
у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: б 
 Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да с 
Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек 
већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочеп 
ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом  
 сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ нек 
у међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па  
дма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело 
 После тога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у  
традан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је  
 Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најс 
 имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија,  
шанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лет 
те црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Ка 
ју, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини е 
смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Усе 
ило, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога о 
 у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике н 
 ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања 
 било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није 
Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано  
ри и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, н 
е учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао 
ругог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити 
га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам 
та.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист у 
шњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу 
о у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љуба 
ривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је о 
о је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он 
ом приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, о 
д себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни  
је било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде остави 
огне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулират 
њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чи 
није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који н 
к, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p 
скузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се н 
рају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{ 
и и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који 
ећ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кр 
инут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покаја 
висти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га о 
 женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има ј 
 једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивал 
церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђ 
а можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Са 
ознавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у н 
да је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо  
гаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, 
је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лако дани, м 
реди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сва 
љати.{S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаес 
Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ств 
S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово 
оће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас ра 
, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути 
с четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио. 
S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бра 
њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари п 
је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{ 
ун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко ниј 
вати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отс 
пет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујм 
о који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у 
е дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите;  
 забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој пл 
о не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде 
је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико  
било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, 
S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики ј 
 што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, 
 Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па т 
 сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију 
а свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор  
 мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, ка 
би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер 
.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била 
т.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премда прилично и интелиг 
ина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим пог 
тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигу 
астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата  
p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио јо да сам какав давнашњи кредитор.< 
 неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су на близу ст 
нда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио 
лоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешк 
учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је 
емо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S 
 дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право 
аника увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа 
сигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ 
вака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не 
 њи’ова кућа имала је као и свака друга своје непријатеље, па из резона нисмо могли онамо ићи,  
 како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у сво 
оведа, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одла 
 да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па 
анџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора 
ће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се 
ги у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Рез 
неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода  
бље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; доп 
S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има дост 
исам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја с 
и.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S}  
е <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на ов 
године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се 
да је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, 
зговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у д 
ш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с ку 
} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћи 
 на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у ср 
<p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем  
ају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета р 
аника код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, 
у, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госп 
, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам том 
 и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хер 
ова фамилија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; 
 финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} 
Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини нев 
ead>I</head> <p>Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при  
каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} Т 
е драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здрав 
 »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«. 
ве ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им км 
мера није изненада дошла, изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати 
 седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у 
 је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави,  
} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала добре служб 
а Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра ј 
г, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може жен 
нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак. 
е ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствар 
же како јој је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p 
Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S 
 у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Р 
ведати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па диз 
 <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, друг 
астанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; 
познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} 
Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као страну господу, док се с 
држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог  
 па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетк 
чи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не мо 
} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко,  
 и млого претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дан 
 <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је  
/p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи  
 одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, 
првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p>  
<head>I</head> <p>Кад је Милан Наранџић своје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се 
о квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но ка 
што фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; н 
саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су  
з околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фот 
дану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када са 
} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задо 
вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и с 
едва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче,  
до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О  
S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S}  
ве уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p 
ифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није мога 
{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром исплани 
сле нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се ов 
за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до уш 
еправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p>  
ио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може 
те се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, 
о у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка 
ромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то 
у је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће  
а, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са тел 
и је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један друго 
нице са каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" / 
ао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је 
и, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после би 
губи Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер  
S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана с 
ко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Лаурина мати сад је пред  
а се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То  
 да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро 
рна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фра 
ћ у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, 
таре пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{ 
а.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са својим обичним простодушијем предусретава.{S} Он започе 
раницу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препреч 
.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да  
ранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије,  
учак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда ме запиткује како ми се  
ој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципало 
 смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде в 
рош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе навршити, које  
моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и моли  
ко копка док не покаже... у тајности... својој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрај 
нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; свака млого мање има.{S} 
љевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар до 
ћ је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једв 
е у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једн 
 им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на п 
и.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у  
ма мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг  
о око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да затаји своју чежњ 
мо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се ни 
м по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду  
јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на стран 
 друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим 
 уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Лив 
 лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велик 
није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па  
ри да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и 
о, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољств 
 да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре  
се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом 
д се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с но 
 Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад код куће о 
таш који лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко 
мо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је не 
обита господа претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са нај 
ти строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у 
 му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписи 
разио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Довед 
, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све до 
аједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто примети 
 Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он 
али су призренија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што  
еђу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финанси 
атер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{S} Премда в 
отив они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака сре 
инио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а З 
S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није  
 који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала  
укав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Ниј 
жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству  
 Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ с 
адовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад 
ути.{S} Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он 
окаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну 
ринти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно п 
вољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гро 
ет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умр 
међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су 
 Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да 
е натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе  
и остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушајте!</p>  
ј наклоности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад,  
м његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се до 
лостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог ниј 
 Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и о 
у јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино 
а сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић и 
да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, кој 
 замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профити 
аче, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију мој 
двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p 
 јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велим 
ије у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; нова 
латкоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се  
љато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од кој 
знат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо 
 мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је при 
вог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност изли 
а, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задов 
тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и имен 
ође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрад 
у женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> <p>Једа 
е својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију 
тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђ 
 симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети 
 је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и ка 
} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у 
живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем 
ебе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p 
та.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни 
еста.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и не 
е су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто  
Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут вели 
се, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Ова 
ош остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде.{S} За један 
</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гр 
лаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и  
е госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што п 
 ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <quote 
<p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ п 
им на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женс 
се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасв 
 велики господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг п 
 сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш 
а.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Баби 
ије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је при 
једно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене  
латко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била глав 
волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{ 
у почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му да 
ика, честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какв 
бав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тр 
су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дозн 
та точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида 
 изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} Посл 
осле ни на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па 
ле, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за  
и му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у 
и не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручи 
вати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И  
а Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на м 
> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим 
вршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} К 
не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценот 
 добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и обично изгледали мат 
ри ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богос 
сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да  
а се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Б 
{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канце 
амо да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; замо 
е то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба посл 
: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташи 
са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ј 
нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад су но 
Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па н 
д тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав да 
p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске шко 
ице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали 
 шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај  
 то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио с 
ан дође к мени Светозар и каже ми да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’  
<p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је  
 сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па  
анка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у пр 
к.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранк 
и своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравице.{S} Један ов 
.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{ 
ли у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забел 
стара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бриг 
вић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, свак 
се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Им 
дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар  
то!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко к 
злија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола см 
и и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели 
 они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да он 
села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселиј 
не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је ж 
 а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути как 
сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја пр 
о четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S}  
а да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста  
/p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни н 
м шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака ни 
на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младима, и даљу и ноћу.{S} Кад они пију, и  
 на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко ве 
ће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас  
де допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад  
 и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она  
 исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p> 
нанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог га  
а видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после мо 
ном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће 
дио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ ј 
војим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а ва 
у радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, бил 
 у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после мира 
има је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети, која ниј 
’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су м 
з, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад  
 и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сло 
»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’о 
ту.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гар 
 чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{ 
е мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то т 
му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од 
p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижи 
 знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се,  
адати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, п 
да свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n="18 
, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Та 
онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо с 
ом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао, од пић 
е, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна по 
.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свак 
ти?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам  
ком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он ув 
 анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек 
опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и м 
нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> 
 Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S}  
мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} 
и нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало 
збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{ 
 су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да 
ора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата па 
дма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају. 
 је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш  
</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте  
} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флег 
то је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се 
лостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не  
 спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим с 
 село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити! 
> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико  
а бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p 
ам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигд 
епши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушким 
а истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедр 
ћ није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао так 
ов стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} 
, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло д 
ати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> <p>Између остали’, дође и једна женс 
 <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је т 
ла брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз 
ер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет 
и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S 
је мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако пр 
S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало 
оје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не  
ене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, оде 
само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године дана 
о сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а  
?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао 
његова писма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за  
а се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} 
 одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега до 
не соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}0 
питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти 
а идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам 
о?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»Познао сам и ја њу и она мене; 
сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако 
право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не м 
сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом < 
довала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли 
ивије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је вид 
аво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S}  
На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} До 
{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p 
олела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуд 
ошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад ч 
о у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав п 
 мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим 
зити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намер 
 нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши 
 је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам с 
жђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шт 
де, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу  
или, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бра 
е су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па мож 
а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоу 
 су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај б 
 који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} 
улом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи  
 овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја ка 
знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партиј 
ће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, н 
е, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, оп 
е сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог  
је му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка,  
е већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253"  
изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забавља 
 треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после 
убила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало д 
ира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, кој 
њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Довед 
њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је т 
 гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако к 
ође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезо 
човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па ка 
ну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако прет 
о фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би 
војој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико ме 
нко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према 
казао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други 
 Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страхови 
е боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та ко 
{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни  
госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под 
Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у  
 каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу 
олико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је  
же се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуч 
осле како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то к 
ко мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешт 
д том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква 
Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује.{S} 
и Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код кућ 
Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и г 
Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал ниј 
жа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам пит 
ише, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи,  
је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао д 
ио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ са 
 рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све н 
стати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пи 
д Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него да  
{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократич 
ку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и п 
 као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизи 
ори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у  
 кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ 
амолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но  
а се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је б 
 и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њен 
чео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јак 
" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треб 
 је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се оже 
слим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба наз 
{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о  
 верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено моје п 
им?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још  
анка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пре 
ти, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нити с 
ање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава  
к истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића бац 
иницама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свак 
платим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме јед 
нације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком 
 је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па 
зар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да 
 могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао 
ољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ 
а, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата 
вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>М 
схтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом д 
че; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, а 
аше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Каже 
После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чи 
аред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлило.{ 
о заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозар 
ђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоре 
сао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, што ј 
а ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да  
ави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, мо 
сеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има,  
е на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као ш 
<pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће  
</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету 
како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику 
 му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p 
упамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би 
 зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> < 
 <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и конд 
глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није н 
во, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја 
 ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно 
ти могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве ж 
 кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа боле 
реиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} 
сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте 
од Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{ 
p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија  
ству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже  
еповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и  
ароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио 
ом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика 
</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хо 
 Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и 
 пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бра 
орили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог р 
 ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.« 
вовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем,  
мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини  
шна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био д 
који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је св 
ко, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него 
можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па 
»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па 
танем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бра 
а је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би л 
ем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући 
сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо  
а ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она  
ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Ј 
 све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У су 
не до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ног 
 случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ћ 
оћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, у 
, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади? 
и јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по 
{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаров 
="139" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље 
ога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млог 
ги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари 
нти, милостива?«</p> <p>»Не знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срц 
местио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари х 
рчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очигле 
не зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је нов 
 Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест годи 
незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упо 
а.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нуж 
е к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Ч 
 јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p> 
, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш т 
ла, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене 
ојединце опраштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и  
{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу  
дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, д 
ограму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се  
ручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће на 
решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате. 
томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је о 
 принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S}  
 Ја о женидби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Он 
32" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека  
ка га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилиј 
а вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене  
другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.« 
кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом  
о вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, о 
ринти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извуче 
ће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S}  
="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим  
осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет 
да на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Мора 
давна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја са 
 он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и о 
о није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и 
ат човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Че 
рош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествен 
а до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Ова 
та је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колег 
ао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт 
о је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n 
је нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које з 
наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} 
p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита  
дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Ј 
зјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он ј 
; после је наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одв 
 Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу:  
’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»И 
аже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То ч 
ро ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога 
 ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо че 
 вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</ 
 исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ 
 пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то ур 
оказујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од пр 
ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва доч 
дним курмахером плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p 
оји из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професо 
ет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито  
p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и 
 се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су о 
идио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; 
, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је м 
а млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на мле 
та.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа,  
ешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, 
а идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мал 
или гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} О 
и.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не  
ми само замерити.{S} Ја нисам рад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше ср 
амнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком  
 се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време 
и шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго на 
/p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> < 
узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог из 
није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми 
ци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорс 
тологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте 
ажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случа 
треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба  
остива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб б 
апослетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то 
 ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на одан 
да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један уми 
 Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ нек 
о имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, н 
ла.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и  
еложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатиј 
добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и  
баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S}  
акнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани  
и што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посе 
опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручуј 
 закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здра 
ило мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n 
 странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно 
</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми,  
ко сам отишао.{S} Опростите ми, знам да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господи 
те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и  
особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповед 
пође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро пр 
им, јер донде имам овде посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе п 
p>»Сви заједно и са свим; зато морам да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да  
аканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њи 
есту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Туто 
} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{ 
аши, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам 
аву одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са  
кар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се с 
 Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхал 
лером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име 
р јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вар 
ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занима 
 сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне  
 је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам  
Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том просло 
} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почет 
 каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пре 
{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Бербер 
 Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може 
моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало 
а могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за с 
огледи.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло  
згледам као зеленко; морам с кунстом да се дотерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл 
знао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Премда ми отац можете бит 
.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар т 
а и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слу 
сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго  
{S} Ја сам му млого пути претстављао да се мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему па 
бе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас  
.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоност 
о дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путује 
се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степен 
орити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мир 
 оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав 
</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се ве 
ити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бра 
 посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, а 
 дао сасвим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Пис 
ер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби 
и.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега  
о приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде она 
завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити  
мо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни  
је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p>  
рунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> < 
е жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и  
том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два з 
у да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну нед 
сам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни  
хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Ј 
 какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било  
нам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мен 
воримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писа 
 Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заје 
немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог раз 
ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S 
 та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и 
имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало  
сподин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили 
 постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје пис 
авна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио  
зу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао б 
ст и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами 
вршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, 
јцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па п 
за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери. 
о вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S 
 и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на 
е весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устан 
и’овом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола 
прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој ку 
то се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој 
ру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S}  
та ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Ју 
окаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић с 
глибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики  
обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође вр 
/p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека прив 
ек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу тво 
в толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба 
{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је  
удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од  
 отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Б 
ролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му 
 међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши суза 
а света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била  
смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нам 
 штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео ле 
и окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трај 
олазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, 
p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор 
 гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то д 
> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} 
у седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бој 
Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши 
евати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се в 
ћ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој на 
, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад са 
а потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Је 
оњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати 
ма три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> < 
се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, п 
е куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриг 
!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран ч 
ићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачковић је на све гото 
ајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш ф 
а њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим. 
 и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па  
гу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде 
олем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да н 
 прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема 
 јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџб 
 у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју м 
оваца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је њ 
тике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и 
падам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; ка 
.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавиц 
им задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуг 
рану зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити о 
{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек. 
ло.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по с 
два дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и  
му писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Да 
ут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен кап 
, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задат 
зекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Ба 
л’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили б 
и Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим дос 
инер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отп 
 писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам че 
 се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изић 
ад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улаз 
 подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучераш 
 за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић с 
онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упакова 
е био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Грив 
елезницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пас 
си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли,  
и: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помог 
а ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са  
ше времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све 
ознаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} П 
абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам нач 
л’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени б 
ко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капу 
, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варј 
p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стра 
 Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја са 
ао с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је сврш 
згледа, откуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не з 
ости задату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си  
р те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљу 
.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устане 
{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковиће 
и и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што 
окојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па  
ито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио 
ар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је сни 
Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми ј 
 сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бр 
 Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупић 
 ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутр 
="216" /> <p>»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си  
да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја с 
не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможено, ком је жена нуж 
{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег 
ој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} Д 
ла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка;  
 се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да 
и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p>  
јки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет 
па зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свак 
 нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к 
у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо  
, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар нема 
ј се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све т 
ати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намеран.</ 
било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари 
ма видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем тра 
се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је 
 Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се 
.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: » 
, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S}  
а је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, сев 
шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како  
осподин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас осло 
и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно п 
м доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јел 
</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</ 
прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је  
ма мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> <p>»Милостива 
ци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред ме 
а, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, дв 
ија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала, но све једнако је философирал 
 своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпи 
рати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала  
аест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадова 
 била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из 
у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све бел 
 пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ 
лаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хо 
о?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је 
олује.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канд 
уд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издрж 
 па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либе 
као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење 
 а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наг 
срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се н 
чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он уси 
те, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е 
 к њима.{S} Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они 
.{S} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослет 
>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио 
 не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овам 
е сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна. 
</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у 
S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сам 
, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од  
о би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме ср 
 укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док  
у.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала 
езу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у с 
и; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлаза 
пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док је наједанпу 
сте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њо 
ла је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из а 
о замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасажери.{S} Дође јед 
ара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекн 
ље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва  
положен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске и младићс 
ло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; 
ачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене н 
у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} 
те од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како 
 куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претс 
 матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, је 
како снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако ка 
с образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца 
каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S 
и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру  
{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају  
ад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не 
 новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је 
а, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогл 
рштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за шту 
егоријама нешто и попустити.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр 
 Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се свак 
бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми сед 
већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже 
вету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’  
 не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију,  
дај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, да 
/p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице  
.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, д 
та.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да  
, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живи 
 на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се из 
аје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла  
иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже  
је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже друг 
ођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом 
е одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се про 
ледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја о 
 не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обе 
 шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она пла 
 одговора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити 
да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на т 
да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, н 
а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро ј 
илостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p> 
ла што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневат 
рави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мен 
анко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је 
 отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма как 
е у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер та 
 склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто фори 
т јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић 
ане пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора 
е добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гл 
 промишлење.</p> <pb n="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом  
е около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура пока 
лазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим 
{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво в 
и бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запитку 
урат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира  
ада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што  
утрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми  
»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само пе 
S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр.  
44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојак 
ет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школ 
« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начини 
 на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био н 
 ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па 
гледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> уп 
д ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чу 
 наишао на једног младог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер  
ног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје 
 да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако и 
ледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јав 
не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, на 
 ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S 
p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говор 
зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школск 
 па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не 
исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересан 
мена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе  
т, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели  
не било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом 
стићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко врем 
што саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешт 
на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао,  
ић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђ 
н — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у го 
био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал 
ад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуб 
абика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја 
 Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић 
еви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ 
} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажем 
ручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још д 
лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бран 
о, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му у 
е, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био 
е к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а  
 Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо  
 Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На ср 
ати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку д 
пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би н 
је.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлиц 
ним се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем кел 
авим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’  
та човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном  
ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, за 
е већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па з 
ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> 
; примите искрено моје пријатељство, па се разговарајте, као добар домаћин са својим добрим гос 
о било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзн 
што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка п 
евче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двад 
се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се 
.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алија 
м духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да  
па онда затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да мож 
о Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечер 
му возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бра 
на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у вел 
.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасв 
ачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље б 
ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако о 
его људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S}  
ве готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ рас 
просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада до 
 има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем 
н имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> < 
S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Упр 
 па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ с 
а к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забу 
е обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би треба 
а пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мно 
нко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} П 
јзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чин 
т окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, б 
о би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд  
Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају 
од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику м 
о одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} 
, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица пева; з 
 исти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један 
нако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> 
е све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из башт 
ек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће ни 
/p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type 
Извадите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје,  
дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} 
амо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} С 
{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем ко 
какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има 
им!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по  
блу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и  
и ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био 
е смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запет 
велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји к 
тсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S 
 људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} 
} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{ 
 Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једв 
, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је с 
> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му д 
е ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо 
по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само у 
у се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.< 
а, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку  
ивићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханик 
лела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> 
досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</ 
</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде. 
најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродн 
 под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад најед 
 то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{ 
ан је за другог свуд одговарао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцн 
ар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклон 
>Наједанпут дође маршбефел.{S} Премешћа се регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на  
у — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари 
а се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђа 
де, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт дво 
умен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе ли 
ојекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опе 
н човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је  
 праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се над 
, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији ш 
нути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозвол 
скам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живи 
у је покровитељ нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји,  
оје он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим пут 
 се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малоч 
то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођ 
Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити  
ако да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни изда 
бра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето 
само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу н 
опасније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је 
добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у п 
е имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се 
ва.«</p> <p>»Лако је с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу 
у познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у 
јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb n="1 
вићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страхо 
мине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога 
не примећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спусти 
кет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи до 
 не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ св 
, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбу 
не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} 
нко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за пос 
био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим. 
 знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каж 
 само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S}  
јатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онд 
бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећава 
уо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <p 
 погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза 
анко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи  
ад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они т 
и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује. 
 зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p>  
ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Са 
 добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се см 
љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то 
знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу с 
 научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се с 
ора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца  
 неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу ј 
положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане. 
о сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво 
ом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гр 
/p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала  
рима.{S} Познајем ја мушке, који, и кад се најшармантнији показују, и онда сасвим не треба им в 
 ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је најве 
ћи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} 
бав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама 
 поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«< 
ту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу 
ете комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n 
чно и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и  
а са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи 
ита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже д 
ели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, он 
, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и м 
се показивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваш 
ој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па  
и бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга 
аветник, иншпектор ил’ писар.{S} Каткад се са иншпектором разговара као са камердинером и хоће  
 испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, п 
очетка и краја, сад се почне једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, са 
 била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого п 
м га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лау 
ером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, поче 
ривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка  
разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад 
.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо доћи, па нисам рад 
јаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн  
 смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао сво 
> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш ш 
њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други 
виче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на аста 
 богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом ди 
године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу  
све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и она 
о разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Ресковић нешто мало збунио; по свој прилици мислио ј 
 Но, збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ј 
бе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко н 
ом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор изљубе нас, Марија се 
непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S}  
 па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до после подне, па онда опет на п 
сира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио б 
њу и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и 
 до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} 
коло једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта д 
екај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па прод 
p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног 
о зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Ш 
ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи  
се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они гра 
до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срц 
иру, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</ 
гу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познаје 
p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио. 
p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком 
че, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је 
ве лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Ка 
ље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; који их није изближе п 
ам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па м 
нако праве Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ћ 
слиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Грив 
то нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема  
шао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам. 
1" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ с 
т начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он  
 плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S 
у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па 
је.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер  
е све мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и  
ло по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони 
огату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски,  
еданпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се расп 
ам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S}  
} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бран 
пфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани 
да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весел 
д на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И  
 се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p> 
лна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код 
ј не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за бе 
 тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет фо 
.{S} Раскошни сасвим пропадну и распуде се; остане само онај један добар.{S} Остала му је кућа, 
 Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет,  
е живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде. 
О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у 
одина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас б 
у и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} К 
ош то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове Отилију кући.{S} Сви моле да још о 
 овај има доста наслагани’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потреб 
мајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је зана 
оже умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога  
 На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до с 
љаду, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у ја 
аника зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Х 
 заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан 
S} Због какве изванредне околности може се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} 
 ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију,  
ступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханик 
то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и за 
твама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ ко 
.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и св 
 срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p> 
у људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале 
лији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у ч 
ма у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда 
илике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p> 
.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и с 
због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек вел 
од куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p 
е по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па и 
идимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставим 
Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вел 
ало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те пос 
пало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри при 
 чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну ре 
едан другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се,  
ци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погл 
} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад зам 
се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да 
; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да  
 као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у пети 
 у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему го 
е, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а п 
свади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђа 
 косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег ти 
па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост  
 предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здр 
Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми  
дно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Мор 
ами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућ 
квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у др 
у јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после го 
ру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се 
з кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу  
акија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене  
ти, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринут 
Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скре 
познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем саста 
 Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја гот 
ксцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И то 
дао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рач 
јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n=" 
ви катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у пром 
ну.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако  
 мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но  
ле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту т 
па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно против др 
не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо  
вља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покв 
имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне,  
помиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone unit="subSec 
о ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане 
ао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су о 
знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале н 
дну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум че 
истоти права природа човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој живота точки непокв 
а сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, неки господ 
, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо 
некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изглед 
е у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p 
да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплаш 
одине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да  
«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге  
кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добр 
 Но сад заокупи друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и 
аме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако крат 
е само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти  
е, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, г 
богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је т 
="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је 
 кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све  
женидбу добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је траја 
лости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен  
о неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико 
Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Ж 
ју, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, 
овамо и онамо, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га 
 оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас  
.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај не 
вимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне коша 
 дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја н 
дуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и напис 
е украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише,  
акве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлега 
о се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био са 
 прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може  
 В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнућ 
то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на доса 
це, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S}  
еће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од  
могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, онако прав 
и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатог 
е и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно 
> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се приближава.{S} После подне морамо одлазити.{S} Рунић 
ећ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем. 
д не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад мелшпајз не прави.«</p> <p>»Дакле, не једеш ни 
ити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са т 
да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их к 
 онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ ф 
аскање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не 
рајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле 
 једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати.{S} Муж ми наједанпут запов 
и своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпу 
мо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку 
е куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка,  
 задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснул 
се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се  
.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна 
ње међу нами.{S} Код други’ људи почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у при 
е, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ до 
љство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S}  
у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам  
уке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рун 
ардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па  
о Десићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то  
 Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к  
т последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ оп 
 Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференц 
ија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} 
естре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство 
ичић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас  
игра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки љу 
Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца 
 првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је о 
 пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа ин 
пала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, 
иниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’  
м оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад пред 
форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S 
а Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милости 
е већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показу 
искивати; једном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је теб 
ам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут п 
р чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији. 
етковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p 
 ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико нећ 
брог друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе  
квог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Ос 
м, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p> <p>» 
лови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо леп 
су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устан 
па’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ништ’ женирати.«</p> <p>»Драго нам је; но из 
ути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на со 
те од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је мла 
ље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостив 
то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докуч 
 Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187 
ти, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете 
да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посе 
д дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа чита 
 држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се  
 чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да  
е да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико мес 
поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удал 
мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме ни 
од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене вел 
јза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Баб 
е од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мам 
ла готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} О 
 тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајте 
есело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као 
што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.« 
ције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и до 
е недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло д 
љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставим 
 сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Грив 
анпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: 
ити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу не 
века пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако доб 
е, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Ве 
ртретом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Друг 
е.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу 
d="SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </d 
рећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч«.</p> <p>Сада се 
и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 б 
па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S 
 ја около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милости 
еколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мув 
ан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и о 
оведи, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да 
е прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо. 
 га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом своје  
, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не д 
 у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Дес 
и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала 
ође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не оп 
 она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се  
а њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру попр 
е одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне би 
ав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се ж 
 унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости 
 људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засв 
n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једн 
а.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" 
који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни 
а!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Херми 
дан овом, други оном наздравља, највише се наздравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред  
 пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој вароши 
 што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упиш 
стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао 
гране сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да 
емо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у 
у, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се игра 
 Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо  
е да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовал 
а Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а 
/p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да 
јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама 
} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} 
 окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — 
не.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, 
} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{ 
е само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу п 
фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је по 
{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у заја 
волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао неш 
 <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Сад в 
 што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, 
е у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо  
!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но нећу 
ревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кр 
 Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мат 
о се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Х 
 почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве  
го бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једн 
а пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женид 
, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то до 
сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па 
оја сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да 
 канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли 
оворио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разго 
узвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да  
им, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде 
а првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право и 
н добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да  
 се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је  
и за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да бу 
ликаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била гос 
лапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка  
а се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хе 
ојом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код же 
.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од  
, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но к 
руштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, је 
тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и т 
>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и го 
удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у  
те да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам  
а млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о то 
ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па п 
 Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем н 
ену леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, 
окоса Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад цел 
еби дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто 
че ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке годи 
јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{ 
ну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеусн 
»Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S}  
 да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше крен 
венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике с 
, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто по 
 да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаво 
и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздра 
сплазио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију 
јер је милостивој нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав мане 
 даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетк 
и домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја 
 —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је 
донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метн 
адовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у новине ме 
ко?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на 
ећ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се 
чеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша 
пут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{S} Није се могао онде слагати 
е вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ вароши 
ељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари са 
без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму 
л’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ н 
{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једн 
демо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранк 
лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искре 
 лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога;  
ма мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами ник 
ваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног израж 
 портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф 
 на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и јед 
афинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићк 
еди на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га п 
 Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле  
/p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црни 
 деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната чо 
предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта сме 
о покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут 
бимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у 
ила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка. 
ка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није  
у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један ве 
ило је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’лад 
ка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански нос 
унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</ 
 наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натур 
ина, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, ј 
ак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бра 
а формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео  
ј покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гл 
дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском ду 
зиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако  
, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем је ко 
ео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши а 
а Здравковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не 
 Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан  
 ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма ка 
 друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, к 
нао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњ 
анику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и д 
шла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни г 
На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла. 
p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Б 
е сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд н 
д у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива бож 
ам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Та 
а плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, п 
су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за б 
снији <pb n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаури 
за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, пој 
</p> <p>После ручка опет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са 
 вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима друже; — који је због чега затворен био 
 је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити стро 
а на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се врати 
сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа п 
во су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најп 
 никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се  
ише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа про 
 ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за нов 
 ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, н 
и слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случај 
сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само д 
у је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ни 
друму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан 
е људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га м 
 скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг,  
 у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаро 
е се.{S} Комплименти, љубљење.{S} Јелки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка ср 
емо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, по 
да се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га ј 
који други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се  
правитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’  
«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«< 
срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и ма 
 питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да 
 изигра, други пут она њега.{S} Деси ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди ст 
зне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па оде 
ашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и  
е већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се 
сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја  
се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од т 
квог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је го 
а се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p> 
н старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 годи 
ли »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зо 
мало поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се ч 
<p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би би 
држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашен 
зити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет  
ти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ са 
/> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се с 
{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио,  
а му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{ 
ранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S 
је, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде,  
 школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо соб 
знесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода. 
едеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не зн 
ме губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч? 
спа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на некол 
оју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано 
а, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!« 
ујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицка 
ати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо 
ки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један нашег доба мл 
<hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који 
мљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p 
’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше коке 
унић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио  
 одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам 
алер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била ф 
 била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ остав 
пити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља,  
е могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати,  
комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Ре 
у ма коју добити.{S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању  
 су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот  
»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту  
мо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на др 
а!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</ 
човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу 
 не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упуст 
мре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао са 
сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу  
 се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред св 
ад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине как 
вој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у ко 
 него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{ 
помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам 
орим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људм 
тку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је о 
, папрена, добра јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га н 
<p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S 
, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Ср 
ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и  
енске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега  
 је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S 
 ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирот 
купљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан  
 да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, 
да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао 
Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p> 
а лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их 
о пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате 
једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад н 
а рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мат 
и кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише,  
»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао, казала му 
 к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјани 
е један проводаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже д 
ученијама, па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> < 
бе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се 
богом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што 
 Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем 
, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми  
ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> 
рљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</ 
спрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но м 
је у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо др 
 има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’? 
да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једн 
евино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила 
има сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бра 
о рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> воле 
 ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опе 
јем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један сл 
шт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго ос 
{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се 
 Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та т 
ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> 
рође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала О 
говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си  
ересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пук 
ни распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још  
!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је 
ти, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре 
ио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} 
ванија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу званија ради, него онако без политике, 
кажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти љ 
вају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се ни 
.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижља 
угу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили 
си се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да 
ађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на п 
и егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <p 
милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, из 
 не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да с 
ра бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући. 
камердинером.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар  
е.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви ме 
н баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју п 
ад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао 
 свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ б 
је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да бу 
равом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задов 
ривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ ј 
га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па 
 па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, ко 
 говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад је 
} Наједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић  
ди кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако  
извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколи 
, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, именд 
ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се ук 
о се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре на 
иближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла- 
е, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени пока 
но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте ник 
а, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо н 
 има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, 
у опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог п 
оним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C1. 
ад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне.{S} Као 
 ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да г 
игнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирн 
ечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад изла 
а купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а ве 
о сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију на 
 био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се 
Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио са 
ета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита т 
акав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу жен 
’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>» 
»Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Поч 
а да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други ка 
на, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женск 
у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да ру 
у увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су ја 
обре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта 
деш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Е 
авом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу це 
зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Пров 
 све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> 
аћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћед 
здарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, а 
 на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«< 
 каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S}  
е маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</ 
е, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога,  
 и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји д 
годетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но  
и гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме 
 а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћ 
 коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме  
је ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим с 
кај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића 
начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало 
исам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нем 
о са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић о 
о више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огл 
м Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоће 
 умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све ко 
одворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве с 
то запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какв 
у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један да 
а њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи 
 знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој им 
неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одм 
Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара 
ранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и  
 воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се  
стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи ш 
ад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити 
ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га 
а бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</ 
ћем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па 
о се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране:  
настику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму ви 
орали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић та 
 њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити 
ко Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад са 
.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то н 
Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца 
о, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у то 
дији живио, па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помисл 
т.{S} Иштемо самом обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, 
, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; м 
. љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами 
ије било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, п 
} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам мо 
 ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов 
.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта 
 и Резе никад ништа доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима 
ве без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што п 
какве подаграше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свет 
ам кад на другом месту најести и напити се.{S} Са јединицама поступао сам као са јајетом, да се 
p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати он 
а дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Нар 
 рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја 
ам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да 
е.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подн 
а ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — к 
 слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почн 
се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама  
 отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на п 
 ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува 
Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће  
капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, 
Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По 
S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p 
{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} Он је н 
{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу  
верије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би:  
ако једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!«  
да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помага 
ред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од  
саси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам 
мање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Б 
противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако  
 Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече 
0 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе анонце од 
ад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у  
не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Тр 
ан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ о 
ро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар 
а мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле 
е већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинск 
овићу на пут, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да на 
јем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, 
тире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранк 
S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p 
 иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног  
ни познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Нар 
ђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад 
згледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из с 
} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој 
екао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао том 
де се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које 
ао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био до 
спођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад 
 с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и од 
добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга  
 Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо  
док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па см 
е чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П. 
те?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостив 
 ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био  
авесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" 
ртир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријате 
ати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S 
ла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и  
м готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да 
 гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да с 
ро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита 
 уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна же 
поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, н 
н, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле  
Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жа 
 Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, а 
ти, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет 
о озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто д 
} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да  
 се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега,  
а ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>» 
 да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је о 
е научена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, 
је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p>  
 велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова 
ошт кундшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива с 
 морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја тека 
да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну част 
ој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p 
Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, ј 
бика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хо 
кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура п 
p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} С 
усти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а он 
буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она 
 уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестр 
>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт гот 
ла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштује 
авде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, 
етнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису та 
.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, рад 
ити и са нобл и са нижим светом.{S} Њој се сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>» 
 неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Драго ми је  
, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> < 
удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавај 
 држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на  
 јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа ч 
е су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар  
 на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора се знати, кад се у 
опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране,  
ита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама 
ећ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого 
обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дван 
 Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше стар 
симу, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе ле 
ати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> < 
детета ради.{S} Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми  
} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су  
} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} М 
вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо до 
, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи. 
 па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као н 
а, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала 
ако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго 
и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалил 
игурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и код Зоричића отићи,  
шње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре један дан па све 
ућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и  
нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет 
p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S 
са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, 
 новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене 
</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p 
а да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и бела 
ирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која 
ићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо 
умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n="130" 
> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала 
а?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то к 
њем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Не зн 
ити се могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Че 
{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже 
 и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} Она ми каже да сама признаје 
е у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе;  
уда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} По 
} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики  
в, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова  
ер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кр 
ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у креди 
 као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p 
} Ништ’ не помаже.{S} Напослетку предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће вид 
 л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно  
 само да се на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »п 
оброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бир 
 да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у ј 
 пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Б 
обрштеру претставити се.{S} Дозволи нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с  
можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} 
о друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} О 
е на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ет 
чити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал  
Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> 
ремена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан 
ку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профи 
м Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је 
латуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме улов 
сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} И 
, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се пот 
а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим 
иволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала. 
ао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је чове 
у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p> 
<p>После ове жалосне комедије одма’ сам се извукао да добијем дишпензацију, јер женске су проме 
а ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита м 
утора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер  
тати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, 
м са Јелком.{S} И онако досад једва сам се могао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по т 
не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у 
ти, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не о 
.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја 
цкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад  
»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.« 
а нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па 
баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој буке 
а зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поште 
да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, може 
ама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, кој 
а срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо и 
Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз  
Кад нам је са свим нестао новац, ја сам се којекако јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билиј 
легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p> 
ре, само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, д 
ти, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао 
’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ оп 
е егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није 
емо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се  
сић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево 
њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш н 
м, и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумиг 
бра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бу 
деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам мо 
 надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије  
који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме 
е баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам 
 Наранџић ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими 
ећ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и  
а говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек оп 
имао сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исп 
p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће са 
људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би м 
ер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то при 
д сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер о 
једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да  
естој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од 
а сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептај 
pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{S} Мислим с 
ем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самртној постељи лежи, па  
о!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да 
 иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једв 
ћ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало 
ли, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«< 
није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Ј 
о наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две  
никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код 
тера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао 
оље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и  
ок је Рунић са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} А 
твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, мол 
ј чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног и 
у, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} А 
ам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове 
да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за се 
 пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као  
 од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано  
м имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је бил 
ирасмо, па он оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам би 
го сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упуст 
е завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћ 
о дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диж 
 у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бранк 
 се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети 
, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима,  
 ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафал 
ло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јав 
све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфу 
ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{ 
ор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; овде, макар да сам би 
видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви 
а јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се 
госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</ 
мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тог 
ирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници  
, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку о 
 Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба 
рима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S}  
Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мо 
 шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугме 
ји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на ко 
 ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најб 
могу казати да сам лудов?{S} Изучио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо 
та, по наваждењу моје матере, решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мо 
едну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не 
 ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, 
ранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>» 
то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и  
ка све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност 
ости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам о 
а закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, кој 
о сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста  
лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане 
еки други и отпрати их кући, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конфе 
114" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S}  
огу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом при 
екинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све  
зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, д 
стима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку 
д сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више подн 
!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, 
у прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним к 
два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силу 
о, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити  
и.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене 
о што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са друго 
— то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио варош 
есто онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак каког 
аци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се 
у и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока ви 
о рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншп 
 имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!« 
 ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао, док сви’ дванаест  
лагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фр 
ицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад с 
м.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи над 
е су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатн 
абика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да 
 ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко врем 
а мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S 
 господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом  
ље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да с 
на, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S}  
<head>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од с 
мо мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико мо 
три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било с 
 дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати  
и.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај  
е.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми 
и. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S 
ла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нем 
нати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи;  
чније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци 
иком?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се само одморити могу.{S} Можете мислити, није т 
м тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} З 
 неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забод 
оспођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранк 
м се са Светозаром испод руке, састанем се са неколико моји’ познати’, кад прође један господин 
estone unit="subSection" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она ј 
препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем  
47" /> промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, г 
 Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у све 
ика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p>  
два чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићев 
> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелка не може да с 
могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ни 
м се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да са 
утем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Ч 
снићком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она  
 предам се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна 
творите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворит 
ати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, 
ви Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад са 
женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек  
> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка 
е, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред ј 
м све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сук 
ви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p 
 зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без  
но што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фан 
ства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врл 
фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није  
ори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од 
политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S}  
аков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име ј 
n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{ 
Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика се 
и да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, сла 
крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут 
ко.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчи 
 <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињ 
и могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S}  
pb n="207" /> <p>Десић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега ни 
стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој кап 
е нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа пе дајем, опет ме овај с 
ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p 
о; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да 
 читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки м 
од вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још 
ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без свак 
 по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу д 
амо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисал 
е добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измис 
су били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S}  
у, домаћици и Јелки наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и госто 
го време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} 
стива, млого зависи и од начина с којим се љубав изјашњава.{S} Каткад није добро кад се дами у  
и; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим  
<p>Има људи који никуд не иду, ни с ким се не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе 
 њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и оде 
ође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплимената одем.</p> <p>Не прође 
рала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чист 
/head> <p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он  
<p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове кра 
друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Грив 
остиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра би 
малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам 
о из мамура разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на м 
 но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао  
 Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да  
ead> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак и 
оја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити 
нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} 
ретерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама,  
 спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, 
, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код љ 
ако се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., 
 да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу н 
нко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу леже 
 аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ п 
ој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто 
е допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S}  
S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> 
едно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div  
и’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у  
о да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако 
, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мат 
кивате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад 
м позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу 
<p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се  
 кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{ 
анџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим  
 и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад  
 великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p> 
нирао.{S} Ја, му опет зафалим, опростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру как 
Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељ 
еном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам  
еран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајиће 
 крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, п 
ћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје 
 додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер м 
а познанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да д 
 честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигнем се да идем.{S} Рунић ме оп 
поћи.</p> <p>Ја започнем.{S} Препоручим се и даље њи’овом пријатељству.{S} И они морају да се ч 
на Здравковића, платим моје и отпоручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p>  
све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пуст 
стајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам би 
а с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се н 
 сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити,  
е био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео  
>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S 
ика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу 
аре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве 
 даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета ег 
Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности т 
би чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Баци 
ела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им пр 
ки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста 
вица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ст 
>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите сре 
овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у н 
ећма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о  
н-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, к 
ћ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести. 
ују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n="51" /> 
и, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане вели 
 сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, дра 
ав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није  
 ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац  
добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S}  
S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није 
то потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бра 
 је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је ве 
трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет 
огатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђ 
 и како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом 
ије волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао и 
да се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио б 
, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фр 
 па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада се 
ио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штудијама забавља 
о није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног о 
ремда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији  
е иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{ 
Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла 
нка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и како.</p> <p>Петар је опет добре вољ 
но«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> < 
 брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Траж 
ине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се 
аларест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, 
«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још н 
немо.{S} Но не помаже му ништа, па и он се реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођ 
.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим 
одају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме  
другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтца 
углао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав. 
ли нам се.</p> <p>Но Здравковић покајао се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на п 
 све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци 
а руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; оби 
 Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки д 
 јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о  
је сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формунде 
на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити 
обегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и ожени 
ичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви забо 
о онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљи 
н је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фр 
 заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с 
ванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције, пређе к нами ег 
венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко п 
и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад  
је било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за висо 
рајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о 
није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинт 
 се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и  
 су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне пози 
ар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу го 
а са примадоном, побегне с њом, друштво се распршти, примадона побегне опет од њега.{S} А он та 
кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био,  
Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу 
 Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа 
ле подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том 
ју дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми та 
ару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је јед 
је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су 
ведао како је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} 
тити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, би 
и који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама  
а ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лиц 
ићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, кој 
{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Ка 
није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’  
тку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дођ 
шли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећ 
дим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет на 
 премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од 
ао поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> н 
етне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а нада 
лостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене. 
 само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi>Mad 
еће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се  
чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> 
о, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити. 
аже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог ме 
е истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја прат 
 па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло т 
а да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана 
 одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код пр 
 то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бр 
жиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женс 
Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је  
га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу о 
 То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору п 
ави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити,  
 људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у  
 истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Иде 
ла и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаћ 
и сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда с 
учај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се ув 
аклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколи 
} После, кад сам јој казао ко сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој дове 
же доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзил 
} Десић започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«< 
нтереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећ 
е ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она на 
{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвара.{S} Но мене ни она, ни њене једномисленице  
 већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После о 
напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја  
аура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, како јој је жао било, није м 
е пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запуш 
ке, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дрота 
 ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И 
а ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ни 
лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особит 
> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да 
сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у 
мешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао ј 
е о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{ 
мет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ 
Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све 
еда свој живот.{S} Рудић преповеда како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је о 
а ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p 
 једанпут својом руком помогао, па како се радовао, кад је све добро за руком испало.{S} Мислио 
дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то  
Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија 
л’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види  
к, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја  
 Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путуј 
а Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата 
ткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави г 
очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распит 
т што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њ 
 смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из  
 Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па 
 батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не б 
 ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се 
а се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем пита 
p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, 
 најпре о којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»А 
Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто  
ведати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу  
им, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам  
или? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистеро 
ве то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као 
говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој 
о бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он цел 
моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S 
о ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здравковиће 
то сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја са 
сош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и новаца 
г такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи 
за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги’ род 
зија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са 
 да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} 
еста зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но 
м у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је  
сталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S 
} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураш 
ти.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S}  
ио сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из ш 
 опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако  
ет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p> 
г рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити 
Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опе 
скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у 
ој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као ко 
ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је 
сирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Ч 
ви, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S 
квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.< 
иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако прол 
 се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати 
 сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да  
S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од  
че лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кред 
јацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све 
оји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје во 
мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како 
сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Херм 
ам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак  
за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад комотно  
 надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са м 
о сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави. 
ас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с 
 густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли  
ува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} 
ој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збу 
гарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њ 
де, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако 
ло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојк 
{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неу 
им љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми препов 
а њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни  
 <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко ј 
ед мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па 
од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’  
 </p> </quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку 
њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубез 
обро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три  
 свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у те 
анко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан, два,  
рече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, та 
а нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ б 
вио, закопан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај 
ма у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине 
, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого којешта.{S} Но не може све то д 
 погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит 
поље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда им 
ен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и 
.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наи 
ће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> < 
 научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један оста 
опасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па з 
лого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две мл 
чекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има кра 
вале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збаб 
ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каже: »Изв 
чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказано мил 
и, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично 
ави и женидби ни разговора.{S} Изродило се неко пријатељско одношење међу нами.{S} Код други’ љ 
ари размишљати.{S} По обичају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговара 
ићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ла 
себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па  
} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајца 
је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати,  
p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мал 
ами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чи 
ом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошк 
е реши да нас прати.</p> <p>Преправљамо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да б 
<p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на дамшифу уп 
 Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} 
пет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интер 
 смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се  
у се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку  
</head> <p>Из дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комед 
буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{ 
дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него  
Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S}  
акве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш м 
«</p> <pb n="115" /> <p>Комплиментирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке зем 
нком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега  
г да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки в 
 мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из гл 
> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода  
 човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био он 
у реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер 
усти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговар 
е за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{ 
оћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> 
 Швајцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на п 
аткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа 
а је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви  
е међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ручак.{S} Није се ништа интересантно стало. 
че леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу зало 
.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад на 
/p> <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу друге, разговарамо се, дишпутамо се.{S} Дође ру 
 мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли  
ције, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли д 
е била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви  
 Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми шт 
 је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинит 
 ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбо 
а.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек 
ку банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колег 
теку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кући да неке заповести издам за пут.</ 
 познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Ис 
ећ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} 
још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S}  
 носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај. 
нко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све ег 
вна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из  
а кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати. 
тву реметити.</p> <p>Ја и Десић кренемо се на пут.{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо  
. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се ра 
не пушта, док једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу дес 
 дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но 
им да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ 
колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по  
им анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на 
е Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо про 
мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам са 
а приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отц 
е изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Су 
ет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да припове 
«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина пров 
p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није 
ономију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </body> <back> <div type=" 
 јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на п 
{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама гр 
ио, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни 
и.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пу 
Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом 
ти.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о 
а пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>» 
лане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније. 
p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код кућ 
икеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се 
на куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допад 
мимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обука 
ћ отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на 
кту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и м 
да.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа вел 
кле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена,  
ела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p 
сао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Т 
ком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам д 
 буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказа 
м Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па 
ну грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="2 
лого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда  
ико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом оби 
пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Б 
ађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти  
даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојес 
 на пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисм 
емо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изглед 
 срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> 
у ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 
е женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпо 
би преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote 
 и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку 
и, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да на 
трану ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пр 
емо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста  
м.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад 
доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика 
 багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са те 
S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан б 
а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не б 
ла је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале 
да.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екип 
</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад 
и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај 
ицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске кра 
дма’ поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабер 
{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Ка 
, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицед 
 <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за т 
Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искренос 
ло по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да тр 
, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију 
p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити 
нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговар 
шт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен н 
фтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; р 
ћи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S 
на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се шт 
о неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После пон 
 Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет 
ч, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, ко 
делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’  
рну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p> 
рамо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми см 
p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом. 
p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је  
 тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је ш 
ле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; са 
еће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се с 
преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу н 
тију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити 
bSection" /> <p>Међутим, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу 
недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанк 
ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} 
смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} У 
 с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић дана 
чи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чик 
нцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допр 
разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко гла 
у празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мун 
Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што 
е разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> 
»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо 
ад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо други ра 
</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са 
онтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упоз 
тати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S 
м и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се до 
тољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у в 
рви и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хте 
 свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајал 
говарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за не 
>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Д 
аде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нис 
лабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На с 
е могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији  
све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хер 
ку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва  
ође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не 
ругог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешес 
а нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Н 
им Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантни 
 Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но мо 
сић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Де 
и.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се т 
господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се ка 
 ништа противусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће проти 
{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, ч 
цију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру 
никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасви 
, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{ 
ростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамш 
ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје ср 
више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима 
нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па  
ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену п 
мела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тр 
о хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредит 
о ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} 
све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате 
друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш 
 рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву 
мердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио 
ас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре 
лека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, 
устим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> 
отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то б 
л човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дам 
ни једна није одговарала програму; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био ранде 
 сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи  
аст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му слабости 
а то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, 
јало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се 
 проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> насамо разговарао, и једна 
 па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.< 
ије било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланин 
не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, м 
аш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, 
 ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето В 
бентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, сл 
.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам 
{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе 
 гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ств 
’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S 
новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајм 
није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није ни 
, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га чо 
, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у  
би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сир 
е се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико  
p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове  
; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са го 
се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је ка 
 се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики ч 
а преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак л 
шу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S}  
гоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{ 
ивију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено 
у лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо  
ћна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје ст 
но ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунг 
ислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери  
ша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од  
 гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прек 
ста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бит 
мо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набав 
, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда ј 
ало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се од 
н је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у  
 нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар  
То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би д 
овести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије,  
ра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом 
алој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам 
; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког чов 
} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презр 
ео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задов 
или.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то 
се самом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало  
ве је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да 
{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који 
А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан 
 тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја са 
ла; никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су оби 
 тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на пе 
р мора после подне отпутовати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата 
саровић мигоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да мог 
.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год ви 
.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме 
јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти. 
ила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} За 
ти, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину ко 
 Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић  
м је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић  
м, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Мак 
тупе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може б 
ши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.« 
Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, казала је да сам ја кр 
 мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и она 
Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктор 
а вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име 
 што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење зад 
S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к ц 
’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спо 
 би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не 
ђе две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу 
и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се  
оје у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окренем.</ 
вори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у  
рзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу 
S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зида 
.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је  
е грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна 
е обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се  
дант морао је на свашта пазити.{S} Опет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола пре 
се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и перцептор једнако наваљују на З 
 Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим 
и, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја дик 
мали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна жен 
ви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</ 
д си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рун 
па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајфер 
 нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији,  
 да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чин 
мо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S 
нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да  
еће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице,  
емају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј 
срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на в 
е музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за 
т одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., к 
 доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на  
 би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то д 
а.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ја и  
, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво б 
пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја не 
еселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке исп 
т.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Једа 
свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Б 
.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао н 
 и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми,  
ад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Марија  
тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{ 
роменљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи п 
вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онак 
егово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће 
ники из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је в 
ј девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прослов 
љна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема. 
траги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан 
творен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачк 
з гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ниш 
као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни д 
ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је 
, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около ј 
астуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира 
 млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико 
— да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара се.</p> < 
екар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па 
е крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па г 
не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, 
имам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да в 
ић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у д 
азљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, д 
госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту  
добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите с 
е нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу соб 
 сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учини 
о: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Хан 
нџић своје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му  
у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамил 
.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се. 
једно магновење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к 
 их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На 
> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам 
оријум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама 
ам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се  
има да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године 
е веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S}  
м и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут руку 
није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде нат 
аси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не мог 
и да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова 
Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од 
n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, б 
; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S}  
 доћи.{S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједар 
ђа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ 
ки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само саст 
пет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добр 
огодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаче 
S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор има 
свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вам 
 то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа ш 
 састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње в 
међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванре 
 страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из освете, који из зависти, који да се умил 
о им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту оста 
сти, који друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p 
го добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бра 
малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!«  
 астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ 
ло, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад  
ине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p 
ника је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда ко 
но поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко  
ом Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; доп 
есан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам  
атељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не мож 
т ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ 
м, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Веруј 
ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослов 
ог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол 
ијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S}  
о капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упа 
 њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а му 
л’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало 
ди, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</ 
да би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета д 
смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у в 
 да је имао, дао је звонару, само да му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и  
 поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу 
не га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је п 
и.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да са 
ад навуче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јес 
не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће 
анак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, п 
 са своје памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо  
ља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље 
ев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допа 
о буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напо 
S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги  
ос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда 
уцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, му 
није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од 
еру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Ка 
им игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на кварт 
да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и не 
е.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ м 
ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од р 
’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад 
о и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>» 
еда.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S 
ка свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; зна 
ћ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и она 
 ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да с 
S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут 
е запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта  
Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако 
рао се.{S} Када је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’  
о, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта 
 две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искрен пријатељ 
 му кажем да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опрашта 
 му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамт 
ико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће 
идела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће  
како се и он јако мучио.{S} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна с 
каку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књиг 
ео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, 
значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе н 
Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо м 
 што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам к 
 што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њ 
д човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да проби 
је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p 
ику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и ов 
Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасв 
м о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми  
<p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За нек 
 и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пр 
>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да  
овек увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, 
ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове. 
дећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то зна 
овић к нами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упи 
остима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је ве 
{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" / 
ишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем  
у нами никакве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S 
р био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути 
 онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара б 
е и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмет 
маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје ст 
и шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Нем 
а Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпр 
је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и исти 
али филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражи 
ијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на с 
иле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било ме 
ко сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опе 
сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> < 
оље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићки 
се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је  
исам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала пр 
у околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам прот 
о било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су п 
 Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији б 
дан издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним со 
грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли св 
маћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити биле 
ако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вам 
<p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: п 
 се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разго 
ају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву  
у нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радуј 
, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од мо 
и и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под п 
т је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу  
 коме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и < 
 опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми о 
 <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили 
ривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допа 
, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учт 
а какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поно 
е млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, 
ругог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успореч 
а наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тог 
ика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе 
»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Х 
л’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке же 
госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, ув 
против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, д 
ти.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док  
и, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато д 
ијем животу солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се кат 
 није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> бог 
ту њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родо 
аме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало 
илија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многај 
 господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста 
 на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде к 
> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чик 
у коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћ 
је крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви про 
т са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се  
и за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо с 
је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерациј 
ашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи ка 
и нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> < 
и до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врат 
} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код кмет 
ривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S}  
 се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не б 
ре, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S}  
S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и  
ећ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми п 
путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно 
рупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да  
ти се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре  
т толико.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд  
а.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, о 
лки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим д 
{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељ 
 бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Б 
рлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у  
не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} 
ранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бра 
јем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим бог 
мина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да ј 
 а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носит 
вити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S}  
ичем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Де 
атим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и  
ом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом  
Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, мл 
ко треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, 
коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Ве 
рцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се 
ма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер 
м Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што с 
>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Баб 
ре хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростим 
дела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде какве 
е ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S 
ити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дошли 
 кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из 
 свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се с 
 да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати 
м да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с на 
ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна 
ра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се  
ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима пут 
} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»З 
 себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас н 
аника већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С бре 
 сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашта измишљава 
уги сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнем 
p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер  
 његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Б 
 фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам 
гог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахерај 
да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави ср 
оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на в 
ођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но му 
убићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди 
те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окрен 
 пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да 
ад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу т 
 још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је пр 
 се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо. 
или.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма  
он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p 
 <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да 
м ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p 
 вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је 
шло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали 
т.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите. 
 и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, ко 
 свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако 
оје житије казује.{S} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар  
чања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били. 
о глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу 
намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком пошао.</p> <p>Десић је  
а Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S 
/p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде 
никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг 
у од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S}  
ично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочита 
а рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог го 
S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да види 
 да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, је 
а имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне 
то имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} Н 
ивене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му об 
 добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком в 
бра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тест 
вио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све пла 
вити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке игр 
, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеј 
ем састати.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да н 
 им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског  
је да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати  
’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове 
ти, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако  
узикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики до 
 г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један  
анашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женс 
м кући и извиним пред Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведо 
унија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сра 
и; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и млади 
адовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, п 
реко какви’ незгода прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта к 
ај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: сав 
и.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви  
самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и 
.{S} Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће с 
рофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде ни 
ако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је до 
жали за попустљивог, који се са сваким, себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоу 
тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; рад 
откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{ 
имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који м 
 Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{ 
 добро екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хт 
о је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све пред 
ила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има сву 
 прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Про 
енотарош са матером морао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а 
парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалим 
век, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти приход 
р је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је тв 
какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље 
овекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет до 
од пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут.{S} Немој после ни на десно ни на лево;  
шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њ 
но једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га 
, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели 
огзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се покајати.</p> <p 
и од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»С 
ки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал  
а се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фа 
109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па  
да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи остављен.{S} Но он поред мене, са мном заједно, из 
о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратил 
чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S}  
о гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љу 
д су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три годин 
 је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} 
 од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне стр 
ни послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</hi> </ 
 шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на ме 
ела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канд 
добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ деве 
свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи 
дан другом пријатељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем  
ега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујин 
нут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривић 
нда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капут, па уз 
га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{ 
зентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Луте 
тива, млого да рекнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> 
ма Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас  
с сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p 
што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-со 
{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, т 
и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ п 
оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут п 
 видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа дого 
пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам  
кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану 
 пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па 
/p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Отку 
еко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} 
еле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде  
богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две го 
Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само саж 
ло бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који  
о, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кошареви. 
да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад т 
, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе« 
p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад ов 
»доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у ка 
овек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми ј 
диле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском 
дала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео 
а.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт  
не.{S} Начинимо један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред  
.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну  
то треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима  
је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим м 
е.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њ 
онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него 
једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из каф 
ова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој  
 одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> 
и.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, који је иш 
 што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса  
да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази 
га, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам г 
 година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, мод 
} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и  
обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој 
} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га она 
ени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај госп 
аспитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале  
 другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи 
еднемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт 
и куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{ 
анком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним млади 
 упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана д 
имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико мо 
је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић 
е лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутр 
 фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p>  
ро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, и 
тем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутр 
ан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић о 
ве поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави  
 долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гл 
 Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир ј 
есто су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писарови 
 краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми 
а смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слобод 
нај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо 
 <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на 
85" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стр 
та више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около три 
 Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, ве 
у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још  
ри, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је т 
, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико им 
рсона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један г 
е, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, 
 коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина 
ам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кућ 
реме те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и 
} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено м 
па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, 
ало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около пед 
} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још 
а са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је б 
</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, леп  
 само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у 
есић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло  
 ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као  
мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи з 
ко свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а  
ије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста  
и ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глид 
бучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, 
S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако 
о узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; оп 
па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она ње 
напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очи 
поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, 
 један ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила има 
ђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози 
S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а М 
кле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чи 
и шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједа 
ио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа зе 
и на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распити 
и; дам и мог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div t 
и публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, п 
стајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгл 
ишт’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам не 
мештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку,  
и се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Де 
</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба дод 
 амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем  
p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ 
ије.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, је 
 је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бр 
д у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо  
 шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шу 
код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S 
преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво вес 
бере, које да посетимо наше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се  
о селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас 
 <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро  
и.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад  
се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{ 
волте сести.«</p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били по 
ред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Пита 
 да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у 
/> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад ов 
ан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка  
исаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{ 
 скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо д 
а руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Б 
S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.< 
; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи,  
матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пе 
е учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и 
школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расе 
у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће виц 
овима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се 
ромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам от 
а три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црн 
 хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капита 
то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и  
живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је с 
вати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S 
 Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа 
цу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за о 
то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио  
уже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом п 
 од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове  
p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије  
секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад  
тина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас  
а.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом 
отови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселим 
мо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од  
делити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су 
C2.10"> <head>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим са 
е нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам н 
кле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C 
} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И  
} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво 
.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</ 
хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, до 
зове нас једаред обоје да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и 
ше, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску ста 
нко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb 
опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана. 
е стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија ј 
о, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p> 
сте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље ид 
немо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем у 
мо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Вре 
сам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар ј 
о Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад до 
 <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папи 
рце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо 
еко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија;  
о се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика,  
18630_C2.5"> <head>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас леп 
Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућ 
те мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла 
дила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, загр 
еправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?! 
пију.</p> <pb n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да В 
урмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама је 
а.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p 
г састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" />  
би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у мал 
<p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је па 
бим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џаве 
интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тра 
се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам ра 
 било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бр 
овору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су 
d="SRP18630_C2.2"> <head>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био г 
ат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештен 
се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатог 
дни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек с 
, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране сед 
ки живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће 
 се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на какв 
а различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кр 
 постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седам 
е био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С д 
 једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуцијама.{S} Поред све доброте домаћ 
у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, 
аде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варош 
ној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала 
 n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Пер 
 Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није  
међу сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно  
 трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер  
и, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо 
учка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она и 
видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p> 
а се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједар 
кономија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једн 
и одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одра 
повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви с 
шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећ 
</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја с 
есић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шуш 
 отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спом 
вић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу поз 
е стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p> <pb n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако ш 
{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, ч 
илом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није  
{S} Добила сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љуб 
стра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са м 
 је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Грив 
, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S}  
ли.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију он 
ном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се уд 
на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако ста 
а, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле же 
 за магновење заборавио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула о 
на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи 
адве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око баци 
ају: како је мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим 
прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање  
 каруцама њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, 
аће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под ту 
 ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сам 
о је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10  
b n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се д 
ом бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако  
 жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S 
није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше,  
ију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда  
су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал о 
и лудује за њом; сваке недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао  
мо ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш 
 кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да б 
е није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Ма 
мену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене нак 
крадем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад 
радом Десићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Ч 
нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са б 
а њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде  
’ране и дрва.{S} Пред св. Катерину идем сећи купус.{S} Плате ми.{S} После кољем свиње.{S} Опет  
шалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не мож 
у и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он 
ви бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не 
 срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте  
н Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити,  
мај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и 
ко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу п 
»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију 
> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S}  
, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу  
ажили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, оп 
е недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли 
мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да че 
 мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме  
>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином оп 
о ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе  
та ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p 
т’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја?  
ека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала ника 
 ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се  
 <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојк 
о је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоћ 
ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због к 
ле, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног д 
 не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован човек;  
’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом по 
ого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко 
 мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па 
/> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била  
, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен теме 
, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путници сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе,  
амо печатлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па  
и онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онд 
ило.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом д 
i> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је 
 новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти т 
ео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S 
<p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио 
ити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на  
, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писа 
г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам так 
е.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p>  
ио; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја н 
ш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, 
ече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ т 
ртрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пит 
 год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се ун 
осла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми 
тник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето така 
а!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим т 
 <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола н 
азговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морал 
 n="186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p 
 удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објави 
сант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска 
 као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело р 
де бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«< 
ега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други д 
моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор  
зобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жа 
гови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>Пос 
 се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија  
си л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан 
о разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И,  
се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој прав 
 и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са го 
азе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за 
алисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном приј 
 човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ра 
приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорств 
S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти. 
тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад  
 узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда п 
ећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здр 
м, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам  
 задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми 
 Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто до 
е срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно 
.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га ниса 
т’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек 
te> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме н 
> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио  
у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиро 
и тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а  
 овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p> 
 разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, ка 
ам.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет  
мој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што с 
и, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно 
ку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S}  
у.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Ј 
ажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лау 
она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; 
ору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} К 
 заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чит 
а колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за доб 
ти; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне м 
би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама приро 
i>„Слатки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким 
види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је  
малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбо 
рајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накокетирала; истина, није била ружна, а 
ика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један 
 шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве  
па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри  
ко прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но 
оће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја глед 
истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку у 
> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са очима изражавам наклоност прама мамице,  
 боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам његове обичне изражаје.{S} Па та 
а и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто 
 си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p 
г држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не  
ше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} 
чиним један особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богос 
друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам ка 
/p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref  
се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну лепу и  
«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш 
болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} 
ед.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>» 
 на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглес 
штук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би 
о си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се 
ас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није доб 
Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја с 
надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја  
Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имај 
и!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут  
абашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да 
 <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима 
е какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу  
 њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> < 
огом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више 
’ писама разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли д 
Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другип 
та хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, ј 
че разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја  
о напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>» 
била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла 
p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, т 
 така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те  
збрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је 
м помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, ви 
ан дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пр 
говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ к 
во; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бра 
 је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула 
у да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ 
<p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Ст 
</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје инте 
аже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да шт 
Мора по пољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p> 
јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само не 
еш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад јед 
е: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?«  
е л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две 
опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш  
 ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти каж 
о »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој ва 
тке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли  
ом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с 
«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко  
јпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем најп 
е?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве куз 
л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па д 
и знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји љу 
 умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> 
 видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се к 
 да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ уби 
вом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато 
ану гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед 
} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још не 
оверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је о 
 спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p 
 Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако  
/p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разговор.</p> 
уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Та 
а ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{ 
и је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« 
убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се  
но и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицир 
пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му 
»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро 
и овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџи 
ако сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p 
м, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан пост 
Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опе 
се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код м 
ко су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n=" 
се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Д 
мо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S 
, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је 
 а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа. 
ићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се. 
219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене 
ива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} С 
е на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мил 
p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В 
оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо  
станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Зн 
ајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо  
Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе 
Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S}  
ти, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ник 
ђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка 
а у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас ве 
ија; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне 
једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p 
елику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро провод 
 фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко напред добро не плат 
.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде  
 друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш н 
ити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се т 
намо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ниш 
атови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у  
иш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утери 
 И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, п 
{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, л 
 <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде дост 
{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи 
што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књига 
анко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљ 
ој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К 
 постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да 
дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест ла 
т латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</ 
 процес са својим куратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог  
ијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је барон 
еђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас мо 
 Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.</p> <pb n="15 
 знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на п 
остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код 
Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он 
 мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без  
анку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напосле 
 неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови  
, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закону се сваки наплаћује.{S} Б 
ешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бран 
ма погледа.{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се 
мо ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се 
удим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госп 
т, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког  
 све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: » 
мао није.{S} Премда је код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке и 
аве и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и миса 
е руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би  
ла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’л 
{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам 
лем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки д 
.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако о 
ке на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у ру 
ата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну на 
S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Распитивамо ко је 
видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А  
ажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} 
} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био  
, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита 
о, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и  
фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако  
ља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’  
раше не полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ј 
ре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се 
<p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар друг 
, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S 
милије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; ника 
оље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p 
ја се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст п 
а на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</ 
ла; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да глед 
е дозива: »Нек дође мој Милан!«</p> <p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сиро 
римети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог г 
обро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек« 
офулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богат 
ћу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све м 
да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну  
е обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у 
 Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфатимо.{S} Кмет и  
Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од дваест година и већ у 
дан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој 
 напоље, прегледи сву кућу, па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам  
о да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фа 
равио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S}  
ли сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповед 
но сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам 
ом разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женир 
</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; 
нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једа 
есто додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфат 
ишт’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу 
у обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па 
а у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли г 
је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p 
Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да 
дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n 
сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чи 
д му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад б 
а леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке доста искијати.{S} Опет, како је јед 
 па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p>  
ао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати морао.{S} Ст 
ма деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, падне због хрђави 
рао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После егзекуције,  
о претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, на 
ве у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва 
{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ ништа, јер имања ниса 
вића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; ње 
ло, и доиста изове професор мене.{S} Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушће 
одаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син п 
жемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сиром 
 да мало пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по 
 не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испракти 
илане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n 
како је и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио 
е шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фа 
пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује. 
антски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{ 
етнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђ 
рата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву кућу, шпекули 
а гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја м 
ућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па д 
 се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тер 
ко пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ 
век, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија дава 
цежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукл 
ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро д 
ло је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и про 
на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особ 
удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер,  
поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим детињс 
н Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са 
, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да 
а целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да сам дошао њу да потражим; јер при 
S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светко 
 су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечи 
Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитат 
је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’  
ко ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако 
е код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јо 
но, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим пар 
 може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако и 
 сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу в 
су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резик 
енуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из с 
 шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад  
бринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко  
родне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино вели 
 је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна. 
ет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафиру 
ма и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, м 
 реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, о 
ма није могао школе навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је с 
су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине 
ко један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескира 
ски’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао т 
 чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико не 
једно, као и макоја друга.«</p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и ј 
је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ 
имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити 
 јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и 
послетку, посетим и Ливију.{S} Зашт’ не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, ко 
а допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Т 
 мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бра 
а каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.« 
 казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то  
ици интересантно наћи, канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута 
а је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика ј 
 докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете вид 
а болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пун 
 родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу 
уру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би би 
ку.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадр 
а, тестамената, регрутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су кро 
»Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете  
дан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет  
ина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господин 
се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p> 
к.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегмат 
потекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се нов 
а за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се  
 има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест мл 
ика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ 
и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертеп 
ринесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Хан 
још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чик 
p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми  
е па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плав 
о идуће класе довући.{S} Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и он 
брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице  
 вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост 
} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак  
ем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој 
 препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како 
 прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер ба 
ај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га ј 
уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их  
у и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато тр 
ве већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба  
ра, момака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши н 
 но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удо 
одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бран 
адржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочиј 
; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к 
шт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде 
е фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да т 
илије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разго 
еданпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> 
адла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице 
} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не  
сар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но  
ивића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа ог 
 попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа  
 морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони. 
S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с мо 
роста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па п 
’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта 
сар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, 
не.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нис 
мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, 
о, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро за руком 
уге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за  
пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогом 
чен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, је 
јина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каж 
носила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако је кмету одлази 
ет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет 
у не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство. 
 <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ с 
!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу 
 улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то вре 
твари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој бла 
уо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> < 
тану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам  
е, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, па ето  
 и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је з 
ед свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала з 
»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p> 
о.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до 
аже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и Јел 
зговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашто н 
рац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb n= 
То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај 
м! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Де 
</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код  
м да морам одлазити и обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од  
 ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из  
гне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} С 
 плаче.{S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p> 
 чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпарт 
 добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што ви 
му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чек 
ћка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понаш 
е Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито ка 
фали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им 
{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из  
 био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди  
мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо 
прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно  
 мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући 
а«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који к 
е могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут 
лимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S}  
нка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако м 
 је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Девојке све ђаволас 
задовољство налази.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартен 
обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} О 
труфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо 
 Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту вид 
торник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне  
возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко 
 филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили  
 и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ 
е с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту 
па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обучем ма како 
сподар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S 
ами дође.</p> <p>Међутим, почну се ђаци скупљати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} 
и доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, з 
ло више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> < 
 како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен, и 
дужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било вид 
ктичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је пре 
S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рек 
ивићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, 
д нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241"  
{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колик 
варошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро 
аво ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад р 
дагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотер 
опада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — 
уру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста 
о и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредн 
е узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш  
 Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Х 
и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ ч 
 свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћ 
емичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петор 
а мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после ч 
S} Он познаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ та 
коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара 
ећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили 
S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају,  
људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се 
 нешто добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на пам 
В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p 
евојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио  
ма.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се  
Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве леп 
њство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је и 
о дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам рад мучити се.{S} Мислим, м 
.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем ми 
, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{ 
.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} К 
 нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко с 
илостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то 
 да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А кол 
ред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и карта 
p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај и 
тира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се  
 сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, 
разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови не 
 све љупкија показује, и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги  
 њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега чо 
еће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је 
поведању само састоји се им сав живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубу 
решли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду 
а <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После д 
акше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, овамо  
нску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ва 
.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Ј 
 тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај у 
у. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат так 
; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету,  
вати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ 
це уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је  
 — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свир 
ренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас 
а сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да ј 
од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У 
сам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко 
и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу ни 
и од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни  
ћа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> бр 
њен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир  
већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с њим прилично, само нисам се могао одма’ 
ојим принципалом.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан 
Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо 
о и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју уз 
ружи сад последње.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Јелка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да 
у писмо диктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у с 
то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за доб 
 благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњ 
нтаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начист 
 у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам поша 
Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ниш 
соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000  
а ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да и 
но другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно ме 
а капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруш 
з.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли м 
суз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у какво 
амо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шал 
о би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам на 
ни, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим 
ји ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка с 
он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S}  
вутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; 
 <p>Отворим писмо.</p> <quote> <p> <hi>„Слатки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим  
редњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ ко 
 кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле л 
и, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала дос 
како сам клечао, казала му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом ко 
> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то  
дма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« 
 задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{ 
едства.</p> <p>»Великог талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист з 
е Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опас 
} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско у 
{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлег 
као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ она 
 противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и  
ауке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповеда 
 са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад ј 
 бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси  
оже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{ 
 сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја н 
едварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи 
но било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка 
е сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете нај 
ести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p> <p> 
ила је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био он 
је.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка 
губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранк 
 морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачк 
 кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен  
не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, 
о сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће 
S} Јурат се из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом,  
шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чини 
 ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он је и отсад би 
> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљ 
о с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго п 
 Онда она започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата 
... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим  
замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвише 
 да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml:lang="la">pro Archia poëta</foreign> 
а’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но сми 
овели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па  
<p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шт 
 па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па где нам се бо 
 смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на к 
вог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Б 
«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику? 
> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут у 
вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по 
 натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S}  
редаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од бела 
а га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на стр 
ла.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења муч 
S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} 
и.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Мило 
ациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље 
и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> 
што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог великог г 
опако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био ј 
етни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и 
 треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту 
а на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Д 
м писарево име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Доч 
ти; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим н 
ла тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко 
е управитељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао 
 други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да ј 
а човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам 
је преповедати: како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи 
о сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми 
пази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас  
p>Одем Ливији.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се ја 
 Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p> 
нцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли добру плату?«</p> <p>»Никакву 
е, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја  
би, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p> 
те л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с 
мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали 
ам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не з 
аји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на 
 фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S 
а не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао г 
 натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђа 
 сам од доброг рода, но да најпре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто каж 
ћ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене 
.{S} Знате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, лок 
гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретк 
и ил’ ислужи, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је 
оћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу отправљамо.{S} Дан на дан куцкам покоју крајцару 
/> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зн 
џић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец 
 код иншпектора не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А к 
мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и 
ра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта 
 година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави  
ам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако 
 старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Н 
е господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разуме 
а велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла  
»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стоја 
ећ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{ 
блето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика 
су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом п 
па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље 
а: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши вој 
ики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, 
а, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави 
о, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p>  
орње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер 
 заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> < 
 за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам 
и брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико с 
 на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови  
 тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тог 
никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који  
де десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора  
 живот и слава.</p> <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помо 
оност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико  
ра се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на  
 једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S 
н женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интаб 
а ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, п 
авише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; 
стаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближ 
едну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Брков 
а један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у ис 
па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увеч 
 јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним  
 да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако  
ем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узме 
лити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Ч 
доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и 
воју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље слушајте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићев 
ка хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам забор 
би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он  
обри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби,  
p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш ми 
p> <p>»И мени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га  
ора добро очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који с 
 што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«< 
је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год више гово 
шта обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да пр 
 седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{ 
а су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентима, процесима, сентенцијама и егзекуциј 
живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бе 
том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, мол 
одошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мен 
чка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко нез 
меша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљин 
куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се 
е могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је млого давао на кицоштво, — па го 
 о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу 
ба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред та 
о; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{ 
 идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени  
јело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, д 
<p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићев 
допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами је 
p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед н 
не пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну,  
иш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, т 
.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада 
овић. <pb n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете одн 
орена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад а 
тнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.</p> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мал 
е.«</p> <p>Зоричић све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за 
рекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па ј 
оре, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како  
а иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>»Зато, после, како  
ом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, 
едњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог во 
ранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да мило 
 воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест да 
еницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да с 
} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете с 
 дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест годин 
} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јулом заузета 
 су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S}  
да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности 
ку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном приликом искаже свој 
 очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p 
ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма к 
несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} Пребаци му Иду и Марију. 
сретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом д 
оји се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разгова 
 Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Ш 
дно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав про 
оје се страховито заглибише, па опет не сме једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се он 
 дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер увер 
 други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се 
ати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији о 
ина удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, дру 
дио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бра 
ска; кћи особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубени 
 ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се о 
ију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу  
м умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се зам 
ло смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић  
е и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја  
мо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије пока 
ом преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Са 
 и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{ 
она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <p 
hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се вид 
су нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг до 
 те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, 
 верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{ 
г је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све  
и и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма 
акопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интересант.{S} Даме, које с 
 лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш!{S} 
 Лаура ме познала.{S} Почела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: » 
} Почнем најпре од Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку  
 па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле 
ан велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гриви 
л’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учин 
 преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто  
вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по 
 уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с 
бро испало.{S} Десић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет доб 
аљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би о 
} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да н 
{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је  
 лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка, и онда показује зубе, па кад је највећма 
палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у  
белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни  
 Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час  
 на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чана 
је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он ка 
о добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, 
а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изос 
у од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми ј 
а му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на је 
ине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу 
на све по реду преповеда.{S} Ја се опет смејем.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, ко 
с овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p>  
 демон.{S} Огледамо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад 
ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он л 
 кад ласкају, ил’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад и 
може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта 
е шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и 
ела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Сад долазе наздравиц 
азио језик, од игре престане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију ви 
се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се 
.{S} Кад мало помало, почне ме, које по смеју, које по дужем разговору, познавати, па онда напа 
ртир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други 
городном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си надежду давати?«</p> <p>»Мени је особито мил 
чувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега т 
н или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не см 
 што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом  
да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} 
је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја б 
јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хуса 
да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега ч 
моје милостиве кузине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S 
 се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до 
 па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на 
о живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и в 
p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен,  
улирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Постао са 
лостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ науч 
ију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања с 
остао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се час 
у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Шт 
ет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Креве 
Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их 
сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Н 
 жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ о 
 ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па 
.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику по 
.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди с 
од своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замоли 
другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми  
} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, јер се и на мене нотарошка расрдила, к 
чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вел 
м ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда  
 и млого пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успе 
 мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по р 
о.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, к 
а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, как 
а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показуј 
неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд  
игура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић 
евојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Препове 
вија; ове последње речи са мало лукавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ра 
ди бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је  
 на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер 
 то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, ре 
 речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Ма 
 и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није  
та лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад 
есто.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе па 
, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко ј 
 пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издај 
 цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје ко 
ита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо ј 
 и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овд 
’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље. 
и ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбур 
.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми ш 
 се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господи 
авао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће гла 
све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</ 
оред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још  
ашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, по 
инио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ ни одговорила.{S}  
Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На јед 
ке и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то пр 
те курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без д 
ла; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој н 
 себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку једног свештеника, нек 
те, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узми 
м достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ ми 
роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бран 
, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а 
 је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би 
ка врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се 
S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас  
већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка ч 
Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако 
но доврши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Б 
д други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан разговор.{S} Мати, 
="176" /> <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се  
а се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел до 
ад мучити се.{S} Мислим, мислим, док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претс 
а што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на г 
 сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу п 
оте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, о 
ће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник. 
авају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ стр 
 рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} 
подски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан 
илистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div 
 би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, х 
са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} В 
етњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба уста 
{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искр 
елка формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер  
 Питамо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га н 
 врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротира 
а мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време д 
S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу шта 
ацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. плат 
ину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислит 
о.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом  
авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек,  
 у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Деси 
ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препору 
.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог 
дирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није  
откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" / 
p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измис 
 <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унут 
су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде 
 ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разг 
ок га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној с 
ла и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов  
мо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, ка 
ом програму.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда,  
 тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог 
онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зар 
ак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бра 
и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљ 
ан сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p 
{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бр 
p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо  
аведе се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће  
е бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердек 
 трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се сложимо куда ћем 
На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и  
говарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је  
је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> < 
могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не  
 је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су с 
д, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког  
 нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После 
а ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђен 
</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се  
ао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</ 
о после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код само 
ку гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} М 
доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p> 
ка започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Пи 
.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и јели и пили, и  
разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом  
државала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић 
 је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву 
згуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фат 
Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита нас к 
 прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостион 
а пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари разми 
му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни вер 
 плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби 
а; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201 
ј му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му  
ени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се од 
.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> 
а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да 
мо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо по 
ота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету,  
откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p 
ареве давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном 
рости друштва и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда 
а у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо  
га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко н 
иви, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допад 
у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближ 
журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као 
p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, с 
потражи; препоручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера 
ико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почел 
ем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала 
— а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем м 
овић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начин 
воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што  
} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и мој 
 и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећ 
ићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга с 
у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу п 
она нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Врат 
рати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{ 
у бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> 
} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се,  
м твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{ 
нио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да 
 стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камол 
изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, м 
p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим старим ко 
 лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахе 
гађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма д 
ате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда 
раке натраг.«</p> <pb n="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови. 
пођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уст 
је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да  
дале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ет 
ти, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто 
Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изи 
и, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, ок 
авидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S 
/> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста 
е је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му  
 Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било м 
е ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као  
{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне. 
и од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје рођено дете, јер 
 мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче 
 славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу на 
ић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко је 
о.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ва 
одина.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала 
ције ни персоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и прода 
ти неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није  
ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у ку 
је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је  
 братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поде 
S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар 
противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почн 
брате Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурам 
увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да 
у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. провезли, док се  
е.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад  
уће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем 
његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његов 
но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на  
кли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на к 
о.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад 
 ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која фор 
роши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ 
е су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, к 
 Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз 
 сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минут 
но, излазио је добро на крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кон 
само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе 
илостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посет 
јла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак  
="subSection" /> <p>Међутим, приближили смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у  
{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, др 
е, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, 
да се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, мо 
ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре се 
ам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све ре 
 да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце 
или смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{ 
 Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бран 
код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад он 
 возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом —  
те.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило шт 
 подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама н 
milestone unit="subSection" /> <p>Дошли смо и ми до нашег места.{S} Приме нас наши пријатељи кр 
RP18630_C1.4"> <head>IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сок 
{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће овамо доћи.{S} Ми њи’ контролир 
 n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најп 
тиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметн 
 унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Р 
да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку. 
ај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стр 
да идемо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до се 
нике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бра 
ајпре мисли се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S 
а се од њи’ове куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S}  
мо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угош 
е бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало р 
ранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређе 
} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи »Код  
дили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић  
 и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перце 
стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију куварицу.{S} Имала је по 
звол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац... 
а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Уст 
 писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</ 
сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље 
, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по речено 
 за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S 
мо очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља 
будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише 
 цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице  
авити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана дос 
, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо 
н каже да не.{S} Е, сад му се јавимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Пи 
ока не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ј 
кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигациј 
 Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се 
вно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко 
p> <pb n="185" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам  
акову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и 
е ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био  
ече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао 
ања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље вен 
одуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали. 
 <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и да лег 
гло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промен 
остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ 
ју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом  
то колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанп 
м мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике р 
гу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо друг 
ју.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секир 
аш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се  
 постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пу 
 извинићу се, предаћу се.</p> <p>Колико смо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда  
у сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким с 
 гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ 
 и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам 
једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета 
Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар  
овити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако тра 
 мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправ 
инила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; м 
 <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам 
едант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља п 
стите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је ма 
више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом. 
ио у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа тр 
 разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је з 
во тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђац 
S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не  
> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{ 
p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранк 
 мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>П 
 Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка 
ику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајић 
S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена.{S}  
оправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позиту 
есемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, ко 
 ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S 
акле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, са 
ад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} М 
{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што  
којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, п 
да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« казал 
 били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је 
.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, к 
ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и  
рску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућ 
 па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко 
е, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта  
воје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне 
ли не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први бож 
дна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и  
 Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S 
стиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледал 
већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде 
ош се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p>  
иди Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају 
а руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, је 
имо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, 
оспођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, м 
 смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дак 
твори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној го 
ате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Ни 
о жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, 
орао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој 
ћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је и 
 хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи п 
косутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим  
али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура 
рда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Мож 
тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и  
јна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то 
.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, 
у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у  
већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S 
едају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је с 
оји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На сре 
<p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у А 
Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну за 
 врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му  
ут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и девојке, плакале су за ди 
ћи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се ку 
саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам свима портре.</p> <p>Опраш 
 био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни 
хтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским к 
е шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам 
.{S} По његовом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} 
Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Х 
е ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S 
е.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише гледали су  
је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на 
а славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га з 
о раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се 
есет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало ж 
шњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и де 
е знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фа 
’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из у 
вог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрпити мора, док продере до с 
о.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ  
и се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је  
се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда  
е страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја 
 око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, 
т нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Г 
одере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко им 
дим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја леж 
а, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више  
ије допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу ве 
више они путују, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у  
ма, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори 
ну човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица гов 
зело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав ве 
 кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло,  
з главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} 
нко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори слави 
сутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педе 
 је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асам 
товала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето 
је имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад с 
 доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, ј 
те ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што 
 ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опе 
Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми 
!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натур 
</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се до 
аулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо 
диш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, 
река се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим  
си таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари ква 
 Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо с 
и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина п 
обу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ је насл 
ством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби 
 један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Пит 
на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпу 
ун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и ма 
кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал 
љају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу сил 
квог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, са 
џићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздравиц 
ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој  
ита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој д 
/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} 
им.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без дру 
и се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити 
а.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас пан 
у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећа 
, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, сп 
и нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{ 
сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не свр 
аједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта 
а сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бра 
знајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бр 
ећма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем  
се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито 
вакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би бо 
ћ, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Ч 
ор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији  
ок си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав  
пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут 
ао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође  
од Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем  
ишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} 
ислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забринута се 
 га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка сед 
еданпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео с 
ла да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове 
 управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> 
ро познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, 
речиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то так 
 ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока  
 разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сат 
и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на  
и је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, злоба, с 
сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против друго 
, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре  
била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се не 
на доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људ 
?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па сад држ’ конференцију.{S} Јошт нам је приличио 
ежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не мо 
ранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди  
етар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он не 
м, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић и 
осте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поз 
 неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за 
в, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намере 
еправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> <p> 
дова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство к 
чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо п 
тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио  
је требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!< 
Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госп 
дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у 
 Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p 
и сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Н 
писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p 
пет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи свет 
е се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људ 
едну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p>  
ем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Г 
идио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне  
је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало  
ника.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо разгово 
се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} 
> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милости 
 изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић  
</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се  
несе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати. 
а, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађе 
данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је  
рими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је  
еме спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан пон 
ива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми с 
соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој  
.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка но 
аследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контраф 
пала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а м 
 одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је там 
p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} 
чи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи  
и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика ос 
орфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли б 
а онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика. 
ађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фара 
се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен б 
лужи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два лепа г 
за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{ 
да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави. 
изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја вра 
{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капи 
у за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у рук 
дној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помало, па смо се сви одомаћили.{ 
И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут 
у поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официн 
му милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао 
, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да 
а њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{ 
а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у 
а је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандл 
p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p> </div> <div 
чене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде.{ 
да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање  
шт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за  
али.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, сваком дели.{S} Ја му кажем да има млого и 
ву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кр 
е ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учи 
 није смео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио 
е класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и  
нати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могл 
мо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапамо.{S} Кад сам ишао 
о и ја, па иде, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не  
дина било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{ 
м, јер први пут кад се с њом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p> 
 нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми 
ни јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замо 
за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног 
е и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по  
ели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему 
малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} 
проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кунд 
 као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{ 
 нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седн 
 сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завиде.{S} Није била ру 
S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бра 
увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ креди 
е на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује  
 веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви 
качићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и ко 
орамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а он 
ника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешк 
а.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имал 
на звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; 
будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да  
ом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико 
же да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} Премешћа с 
рали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера нач 
 сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробуд 
је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није б 
па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако х 
д«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</ 
са солгабировима, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотар 
била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и 
дачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, са 
адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и ма 
уће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, на 
и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још поз 
ог мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређ 
има се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме т 
ресант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда 
ирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, к 
пште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало ра 
ам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и 
 смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и де 
ви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у оч 
или су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку 
— Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те  
у заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште ка 
 ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг 
.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на проме 
 за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се з 
сно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која пов 
би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје  
 свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише из 
 кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко д 
 сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду на једну страну, други на д 
е великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из једне  
олико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новац 
{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, п 
 Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели 
; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се 
м каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ 
лики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца 
 оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, п 
} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како  
е — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са 
один Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њега ниш 
ло интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доб 
 га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог пријатеља на кварт 
»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</ 
инина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже о 
 пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав 
ођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке 
су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у в 
г сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’  
p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли  
на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у 
р!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан в 
т, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас;  
амо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како- 
по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди 
 слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и до 
ански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега б 
 тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гри 
ва ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здр 
ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онд 
 код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треб 
 њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Пр 
ко јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не  
па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша,  
> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 
 ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцн 
рао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да 
ина, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи 
усарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим 
стану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Миле 
бито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој 
 гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’  
>»Господин Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те  
; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми д 
је за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек 
 си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.« 
од Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb  
и; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је так 
да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, само буд 
 је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Н 
је одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води.  
а је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње поклоњен.{S} Она 
ао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро 
говарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити,  
’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве  
ест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода д 
 сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да 
ћ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фа 
њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију  
 њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни 
ме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе 
 бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће,  
важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубе 
 небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица не 
онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају те и к 
и да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије накл 
лом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на па 
пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разве 
е удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па  
а.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{S} Носит 
е жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју  
ло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов  
т је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{S} Он не може три године  
та.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; мака 
покаже јој:</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} 
 домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У 
елку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са не 
ознаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако 
к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p 
ад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, 
м Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на ком 
«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три 
 и онако немате још ни од мене никаквог спомена.«</p> <p>Јелка погледи на мене, па се кроз плач 
ј лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин 
ажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет 
а овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да ј 
е сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, п 
кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, 
о, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се д 
ан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које ј 
а.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружав 
 споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу п 
на, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својим 
 овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одгово 
н и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске 
е уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматр 
и.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали к 
ану, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, к 
ересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто им 
е бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p 
осте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоно 
 је као пољска ружица.{S} Заборавио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, п 
е зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p 
чне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи нас ко 
Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Б 
»Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Ч 
ајмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: » 
!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Мил 
ике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Мила 
и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што 
ћ!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто з 
Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки се 
у и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а 
!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била,  
 како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово 
ни.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам ње 
> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о 
д Лауре; она почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S 
је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не з 
 <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се т 
 није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У  
тео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се т 
 мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да В 
спође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} Т 
 врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Н 
ог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S 
ра се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бран 
ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, сло 
ко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: 
> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало п 
че.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо  
 гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у з 
 о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора исп 
 а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи  
 речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако шт 
говарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} 
 њу и она мене; погледала ме, па је очи спустила, мало се и насмешила, но ја сам одма’ на стран 
акву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима д 
здераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и цер 
иди, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ 
 највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме  
ни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад  
сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је 
идимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био 
девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па  
 ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену пра 
нка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} 
ије на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Ливију сада са Ливијом девојком.{S} Као девој 
лим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> промене мога живота.{S} Опомен 
ер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданде, па баш на 
р су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е,  
е, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p> <pb n="220" /> <p>»Ни најм 
се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је ч 
 за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је добро испало.{S} Десић се јако зарадовао, 
p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо,  
ог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми 
ико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајл 
е узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p 
ог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну о 
колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је напи 
сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам  
ло педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими 
«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, бу 
 да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хте 
токол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа  
сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, сад ситан.{S} Ка 
 читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Уч 
чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем прими 
ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад 
 расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпа 
же докучити, употребљавала је свакојака средства.</p> <p>»Великог талента женска, слаткоречива, 
е већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро 
ла вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из  
а си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић 
са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шт 
} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’ 
 у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М 
к, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно. 
осну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири н 
ао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало 
«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га н 
ни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и лепи’,  
е изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то 
 да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би 
 на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег т 
аже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене з 
аш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рун 
а за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но смисао цео  
ао човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{ 
о на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи с 
?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па 
 Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да и 
врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом ден 
 <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p>  
ости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико? 
учи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из  
</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова  
.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, 
р ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се.</p> <p 
одине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не позна 
Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић  
т’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на к 
 неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код 
аранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сија 
 дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну реч 
покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фант 
ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb  
год близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам 
еди? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«< 
ра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p 
</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бра 
<p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он  
лија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је добије.{S} Па зна ли  
 гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпож 
е.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо насле 
ћи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да б 
 кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као оби 
но Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати 
пред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну зару 
 да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бран 
чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казат 
ивити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S 
испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док 
 у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} 
дан дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од дет 
ачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт једно 
S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, мо 
лужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време м 
нда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Так 
а је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} 
рно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену 
видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једна 
, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу 
тим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу 
уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за 
иест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p 
нирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у ста 
 више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма коли 
е уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, нем 
ти:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Ид 
и, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети 
начинити, па онда добра женидба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јурист 
Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан поста 
 и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами 
еђење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ пре 
нао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого етикец 
</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити 
 да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само ј 
 велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S 
љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помал 
век прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се 
суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој па 
 лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља  
тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати:  
адатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо,  
., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш д 
јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на 
на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му 
честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови.{S} Сваки дан  
} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милости 
а бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге в 
нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је т 
жде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава ради 
слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувоп 
Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код в 
, заборавио сам им одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа осо 
 наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} 
антно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} 
ене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки  
 Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме и 
едим; но зло да му напоменем.</p> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим. 
ћка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није надала.{S} Шта мис 
дине, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсме 
} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре 
меши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећ 
{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га  
ло после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме питати.{S} Ја сам из  
у Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им в 
p> <p>»Драго ми је особито.{S} Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са к 
господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> 
оручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкић 
обом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се 
ошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како! 
еце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« у 
и, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb 
 дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса п 
 они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о т 
 која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Ва 
> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства 
одна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p 
ју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> <p>Сирота Реза!{S 
је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p 
е га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, 
, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај ср 
у, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар баш г 
 то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је ве 
/p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо 
рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који по руфету свом није  
авао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у 
играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићево 
ра госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чев 
ла.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собом с 
да раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би река 
вост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n= 
<p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколи 
ој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као шт 
 заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо она 
S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да 
окрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може и десно и  
 је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду 
криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задо 
мо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не  
њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца 
је онај од кога ју примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу ср 
ујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у во 
нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне  
из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирце 
пет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти 
ртре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, ј 
огом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао.{S} Сад је опет добро.{S} Ја добро живим, сам 
 њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође  
њавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друк 
ала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као и макоја друг 
 Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био 
ут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна  
ба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени,  
л’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> < 
оност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди 
ине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, 
 деран прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако вер 
е различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, рад 
} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њ 
ла место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма какв 
а је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло  
у провео, незаборављен остао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} 
воје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.< 
ј на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га огов 
удноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно б 
благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствител 
вет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго м 
ом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако 
аћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика 
ам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на ук 
красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једн 
ми у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> <p> <hi>покорњејши</hi> </p> <p> <h 
’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело при 
је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} 
му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, р 
ца код куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, з 
 споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у го 
 сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене.{S 
 је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не 
ре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бран 
е вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад тек 
ти само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам ј 
Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, к 
види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има ди је обожа 
{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо  
ли.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо н 
це имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем  
тиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теб 
тао, но мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb  
ла та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзл 
пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад  
о су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пусти 
вете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ у 
ки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је пл 
ит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јес 
дим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу веров 
арија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пла 
д сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје 
’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли какв 
исама разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да ш 
као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице гарк 
е са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним  
ашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте  
, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је о 
се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} 
 због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{ 
нити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и  
 никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} Ил’ зар не може се  
едаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се ув 
занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{ 
2" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола гото 
и њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љуб 
ма и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети ск 
</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фами 
ује.{S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Ј 
ти.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освет 
ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Х 
 се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тог 
е могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S 
и на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чисто 
ва то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породи 
ели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет ш 
гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допас 
! </hi> </p> <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, 
 сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умир 
жња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој д 
 и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па накл 
ку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године 
метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује,  
 мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут п 
же.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми ср 
е срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма 
ија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Б 
дног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова  
а, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве к 
 но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена на 
ота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једн 
је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно 
р пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра из 
им за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бран 
ствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал 
ад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, зд 
нако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се ра 
ранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге во 
е истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње 
окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао је себи као спомен.{S} Са вел 
бро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p 
сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} О 
 ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две 
лка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> < 
} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу  
поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по сав 
ас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ов 
мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, 
} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на  
а мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега д 
ад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим  
спођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам 
е.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лу 
а се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p 
лабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но пов 
 му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет  
»Ни најмање«.{S} Он је сасвим на другој стази.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са  
у сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер  
дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p> 
да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао је сам 
сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и 
пребацује неверност.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љуб 
што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе с 
Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу,  
и смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изг 
опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавиш 
ој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни споми 
ини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у  
нка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију. 
џер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене,  
амрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на  
љи), после се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну 
о изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="2 
у кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као асесор рад 
стојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, ж 
енира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж поштујем, но само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> 
амо да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: 
милијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки д 
те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и 
 био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да зна 
јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S 
врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео 
дне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Н 
е Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо пи 
вор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ли 
 га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позл 
осподара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао,  
ђе ручак.{S} Није се ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’  
 на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге планове, и јед 
 корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, 
, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нек 
е забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</p> <p>»Милане, опрости, морам ићи; имам млого п 
овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто фор 
твореним срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали  
то ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао,  
у једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приме 
н на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ру 
.</p> <p>Изиђемо изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на  
 Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каково 
ром.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела про 
кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпо 
ад ни да се намећем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не 
амо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види  
b n="50" /> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запит 
 кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима п 
</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, па 
вић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви сиђемо и савету 
 шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још  
и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не зн 
м, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко с 
она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то 
и мора.</p> <p>»Једном приликом на путу стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна 
бро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да 
би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим ка 
>Дођемо пре један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визи 
а њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се,  
>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блат 
 Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле  
лаве преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера пре 
руга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали с 
ена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се 
 ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би 
 гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче 
меру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и ч 
ера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковић 
 ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене бац 
.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: х 
о зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазит 
ице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми сам 
акав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у  
уо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се. 
века, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговара 
љеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и 
кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невес 
едан је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више о 
о руку.{S} Један <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи 
>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да ф 
чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S 
лу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати же 
 је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госп 
шку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Ње 
едемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да  
} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, 
ошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ниш 
 што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло у 
ети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан  
остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Ту 
 фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као дете и доп 
ам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S}  
<p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста  
се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не 
о сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго поверења.{S} 
не и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гри 
 женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, п 
е.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годиш 
аручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од 
и партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«< 
 лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро 
, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једа 
 за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{S} Кад си се о 
пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — зва 
е и другу моју младу децу неће се млого старати, јер је и она са кафом мозак попила.{S} Слушај  
 овог кратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па ку 
ајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, 
ек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад  
 n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи с 
 <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> < 
 да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пу 
свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати ј 
речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога ма 
ако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратор 
и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а но 
 како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{ 
почела се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ раж 
дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у  
стивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам  
{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> <div type="ch 
 су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, не 
на чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.< 
едан Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} 
ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати с 
на.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ пре 
вни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње љу 
 вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер. 
 Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај 
кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он 
види се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба с 
и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{ 
у загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет 
>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особи 
да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чи 
тмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар по 
им на једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>» 
да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мислити какова је то за њег 
ић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и м 
Знате, још није добио поклон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аус 
њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу 
а богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада 
 вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чик 
противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, 
ашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посл 
ени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер 
ет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо 
ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад ис 
ушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није 
S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, ка 
 Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бран 
лио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам  
 други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку,  
.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого етикеције; уђемо сви  
 се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом д 
а о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте 
ућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и го 
извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебре 
 n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>» 
ако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са јед 
 поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује му се  
а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Падне ми о 
илујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, В 
вим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми са 
и компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја 
презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика  
есту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} 
живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим за Јуло 
као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је 
p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p 
 Солидна кућа.{S} Има две млађе и једну старију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чу 
поредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S 
ује.{S} Сравни само садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај 
 толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао  
сле приповедао, нашао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом припо 
 помирили наново.{S} Све је ишло својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајс 
јњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко п 
нетизмуса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па  
лидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо 
 нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном ш 
нде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити 
ље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд м 
 највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замоли 
 велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици служи као резерв 
>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стар 
 треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропо 
још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Ис 
нила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам  
 био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љ 
 тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска п 
аменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго које 
о да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога во 
’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо 
 насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна це 
ној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једног његовог п 
оравно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> 
н не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо  
тет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, к 
ојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Вел 
ије коснуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и 
а добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обу 
лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, доче 
, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље. 
 ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особ 
е.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S}  
 образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо п 
азе пасажери.{S} Дође једна млада дама, стаса повишег, округластог, плаветни’ очију; образ бео  
ад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало  
ао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, 
 ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су м 
ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто:  
ићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам 
ама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо  
квој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, остајем...</hi> </p> <p> < 
 сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p>»Свршена.«</p> <p>»Ослањате л 
и.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у с 
наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту ник 
лагонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок инт 
а је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам 
сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице 
 не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешета 
ерунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка с 
ријатељица.{S} Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ 
нако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Бог 
другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то ви 
 напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, ми 
тера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро роди 
еку симпатију прама њега.{S} Наумим сад ствар преломити.{S} Премда поред неуспешног труда могао 
код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов 
е била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо 
 ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, 
 фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бран 
нка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и  
 засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо п 
{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и 
’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>»На  
 <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљуби 
а две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la">consi 
.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајра 
проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и а 
ка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако делика 
 брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити мо 
 то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш з 
ња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја в 
мо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље 
.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпо 
нко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад. 
 који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са зашпице 
а то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе  
 да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин на 
} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу 
м баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној друг 
рсоналареста.</p> <p>Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати.{S} Д 
путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари на срцу леже, које ми задатак живота сачињавају. 
повали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам  
слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type 
S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би  
ке ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога провод 
S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; в 
ваки дан јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, п 
сије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл  
шко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић 
а.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим ш 
сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} Кад их каква катастрофа кућевна пре 
ље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да ј 
 кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и 
 то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам  
<p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријате 
 се смејати и све ми спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, 
а зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов? 
 на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек ј 
а страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио м 
 могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћ 
сности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало прове 
азговарам се сад о једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ мил 
 У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада кувар 
ане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим 
е натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобође 
ажити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што ка 
 код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и неприја 
сутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпати 
поменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола бр 
на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Очекујући одговор, ос 
в рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата кол 
.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{ 
а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ  
и дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником к 
ом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, н 
ли.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављуј 
д овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан  
го чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и муд 
у Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Каткад изос 
ако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у  
 их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет год 
римила, и обрече да неће ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на  
о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година! 
, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, св 
бе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добр 
нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не  
 донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да на 
 Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако 
ва, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и  
агороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</ 
.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p> 
мем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам 
е ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан св 
да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте х 
187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био  
p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, 
женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за к 
риметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити може 
нтирамо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе прав 
Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p>  
<p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гри 
бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће 
 познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручава 
Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не до 
а Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам 
} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју д 
то се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две р 
</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се  
уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{ 
сетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пр 
ет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шета 
е фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведо 
ити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ  
ослу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла,  
га отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Б 
 све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па  
елења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем сел 
е мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче с 
јлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штет 
ао што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из најве 
p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф  
»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди ј 
мон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ств 
знајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, ба 
»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На сл 
исам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лу 
ији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго пов 
илици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Нар 
е, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милости 
 и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, нег 
 очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на 
 га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <pb n 
 се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако,  
ку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби.«< 
, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака 
и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха 
сам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госп 
е.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не 
и с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p 
шла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све 
p>»Јесте.«</p> <pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«< 
<p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> 
је.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она  
на како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p 
то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усо 
ин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да пока 
јетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ником у 
добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју сре 
нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што 
дера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га к 
ш синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био са 
.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n= 
н Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да 
 Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S 
а ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сход 
за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за  
мећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да  
вде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да 
ам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фа 
ић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрен 
м дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим из 
се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма 
<pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>» 
то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен 
, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он н 
 као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте в 
<p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> 
?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је год 
рси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</ 
ћану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар 
 начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступ 
иромашног оца и матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпут 
ведати: како је она имала добре службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи превари 
сутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да  
сто хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не да 
оворила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна  
њивај сада.«</p> <p>»Марија је на истом степену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој свој 
 ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} 
.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од принципала никад ништ’; доста шт 
гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог 
алост да растерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се 
нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми  
} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како 
традан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације,  
мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> он 
 дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не трај 
Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред 
о смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очек 
лека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ он 
тну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме. 
ој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигнем код капије, на дај опет, па смири се.</p> <p>Да 
{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S}  
, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, наде 
/p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</ 
 К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас  
 свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места до места, па  
>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђе 
ем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но оти 
ева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, није чита 
отивне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако о 
есић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} В 
угом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други 
 оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изне 
ца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у  
ш <pb n="72" /> од свију; зато нисам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су в 
а каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она 
по мало постаде слободнија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S 
да је натраг дошао, очи му се светлиле, стидљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говор 
у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и  
ка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је,  
сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су  
а трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, виче 
</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће  
во је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгу 
е ми Ламора на кола, па ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Л 
 пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за све м 
ти.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био 
м с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} 
} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ  
поведи ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче,  
стати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог време 
{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S 
мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n=" 
 је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда н 
 стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог 
евојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S 
узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’  
говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико  
цбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао 
ани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три год 
ити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас 
ја није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки др 
S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, 
 Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше но 
} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> 
 ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И П 
едну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гу 
о лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, п 
 њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти  
о склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кше 
ислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то б 
они се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Дру 
о је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И жел 
 и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда с 
Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, из 
ог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, а 
 ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женск 
/p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми  
ић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше п 
е једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се 
 бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{ 
гледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не в 
 Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Је 
ића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што  
ан <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па ко 
раст освете против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је 
е пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик 
зити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан 
 Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — 
те да... наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </ 
а свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати 
 а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, 
их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’  
цају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, 
нај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први 
ле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће  
и, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ 
о не пролази.{S} Обично какво дете онде стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отва 
олела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим  
да.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш см 
 оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годин 
пом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: пок 
у.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та 
оже се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па мак 
>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти 
а за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покр 
дну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ј 
а је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се 
 рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши за 
 је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд је?«< 
е јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»А 
ини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија  
удна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао 
ља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад 
о што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, 
од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене 
е, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што с 
ве да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мен 
рогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претстављамо.{S} Ј 
ру.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо о 
о смеје; напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тог 
а у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било он 
ио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, св 
 школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па 
е, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, сам 
ане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка ок 
вашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводи 
 белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но не 
е исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њ 
седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је  
вали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за 
на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручит 
е.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њен 
 Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ мло 
; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе не 
 познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и  
е са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на н 
дат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме х 
 одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S 
 ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако с 
амо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Пе 
бсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било  
арактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се.{S} Који из о 
.</p> <p>Сирота Реза!{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми с 
ћу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на соколови 
, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о ником добро неће рећи, но неће 
>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> 
’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати 
 говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотреблења чинио 
ма у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове 
н је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ пр 
.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу  
и.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи 
 мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац,  
трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита как 
!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад там 
тиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну 
.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S}  
 што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пи 
амо се.</p> <p>»Одма’ сам мислио да сте стран из далеке земље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{ 
ма неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-о 
и?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан Наранџић, земље 
енгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а м 
 у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко 
. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли 
 оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> 
Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на  
ва пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена,  
ијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега г 
 руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која радо једем, кувају се  
} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у л 
а ђака различите коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, 
ознаје сељака са његовим лепим и слабим странама; осим свештеника, нико нема на народ такав упл 
о ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И 
е да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посет 
иш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се д 
вао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо 
ло: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Г 
и, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал 
и рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем  
еком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате с 
мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми бла 
њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо  
!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стране наклоности.«</p> <p>»Какве пропорције, какве нак 
ој станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па 
м хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотиз 
S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био г 
и отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан  
 Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непри 
ећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њи 
 Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли  
.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, но нећемо да изневерим 
оности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало по мало она се научила н 
атсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узе 
е среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме з 
за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се ч 
агородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакл 
една вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије 
 решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с моје стране, сасвим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео 
 познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме 
век савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук би 
етлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти  
 ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам  
ати по дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом. 
.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С моје стране.«</p> <pb n="115" /> <p>Комплиментирамо се.</p>  
,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p> <pb n 
ујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплементирасмо, па он оде.< 
у, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме н 
Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што 
ем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је са 
бра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се с 
 и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова пис 
ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман  
а танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам 
да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклон 
асности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да  
, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове 
ра.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да 
 месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} 
d> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да ј 
гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег с 
> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још  
ој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним астал 
 ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали 
а нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то је био господа 
право већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам р 
смо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га  
жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко тр 
ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, —  
тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учини 
о сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити. 
} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш дан 
и живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где см 
мало се и насмешила, но ја сам одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она 
ву кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ ниј 
е напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p 
ранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате 
 пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива д 
вно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити сре 
 то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о ме 
 <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све п 
 да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стан 
еје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шум 
сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да  
.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на  
рпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се ког 
 срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бра 
а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чу 
е је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет 
Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао 
питане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; з 
 и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду 
ре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</ 
налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред 
 на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?« 
ако опазе да к њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође  
ађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милос 
ј тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p 
на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако 
оће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код  
</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале  
колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и о 
 је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мал 
ачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ст 
ав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу;  
е каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{ 
се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка 
ривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић по 
 је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу д 
 нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p 
га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за 
јави као своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо  
као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек ла 
ек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете  
почне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако 
ек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек нај 
 дочекали.{S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} К 
на плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељско 
је сорте другове, па једни иду на једну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, је 
ајгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је  
.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Моли 
ерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S 
ике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’  
ама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све  
надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити парад 
е поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од 
S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будућ 
у, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звона 
е обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут стоје; она да 
почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам 
све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи  
, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је он 
к, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће б 
 је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гр 
реповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; 
претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала,  
ако је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бач 
а не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивало је јо 
иког мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако В 
потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страховито заглибише, па опет не сме једно против друго 
све саме честите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само 
е малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да до 
ен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Вис 
подин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да  
нам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу би 
> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упо 
шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров 
уше жртвовала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела с 
о, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе ра 
 му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале,  
м ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек не 
} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без  
 послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не р 
ознам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Отку 
патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, пович 
ција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако 
/p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«< 
 вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а о 
ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прсте 
а, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они 
ле.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испреб 
>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани 
 смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо стр 
</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут вид 
сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а он 
ма, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима из б 
тицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинериј 
докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел  
»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p> 
а свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја са 
 док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Ве 
срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, кој 
како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ ни 
а мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала 
а.{S} Сваки мотри један другога очи куд стрељају.{S} Не дамо очима ода’нути.{S} Између јела и ј 
е, као и ја, женски пол на сокаку очима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају  
ише кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну 
могнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жена плач 
>»Кажите — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за с 
 нег’ за медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим с 
отов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} 
ам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бран 
к сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим м 
} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав т 
е међу свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ к 
дали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије диплому и постане одједаред фи 
уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пе 
ло.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом 
а радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p 
чити.{S} Осам дана се мучи на последњој строфи, док му ми сад нисмо помогли <pb n="80" /> и док 
истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он км 
 с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„ 
е приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страс 
историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онак 
оси шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугача 
е оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} 
 гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене н 
еду здрав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве свој 
, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наш 
те своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко к 
баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, постадо 
вим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па о 
аки се новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како ј 
нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не но 
 Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у к 
ћства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је п 
та, па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и  
а се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побе 
рбунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану пред нами играти 
} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да ни 
ићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом 
бија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто тр 
/p> <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S 
аље да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде н 
 унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сам 
 са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске реч 
’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ  
службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу  
е овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали с 
и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> < 
 на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисм 
ко је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу  
ве женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе 
ко ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S 
м кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно 
ве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лиц 
ри алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да 
Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све за 
и, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који в 
ешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је п 
рба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> < 
су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њ 
на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мисл 
 не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на стран 
 врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранк 
и вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампир 
рдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им са 
ошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господар 
ли су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ с 
, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем. 
у три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Арабе 
дељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да 
, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но оп 
и их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« ве 
амерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се  
м тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бран 
изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем 
д код куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко са 
зна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијамантски прстен 
о.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли 
те фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кла 
</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што 
гу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад заузмемо најлепше место, к 
атима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S} Све једнако слушам о курентим 
обар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је  
ка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мирне.{S} Јованка је изгледала као мирно море, но ко 
чно мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао,  
гне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакива 
нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одго 
на, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слав 
а крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не оп 
пије и за кмета и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали к 
> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јо 
ко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му д 
} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута 
и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мод 
у за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови цел 
 Изиђем мало напоље.{S} Она пита откуда су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака 
</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S}  
и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде 
 ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, а 
ли маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.</p> <p>С моје 
какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су ску 
аћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу  
 проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> < 
сиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је 
 све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу та 
дужи, седио сам с десне стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао бл 
 да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом нап 
 се, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S 
ине провозала се, па плашљиви коњи кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло 
} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па у 
ли...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар до 
ка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису 
але су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су  
ислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ мо 
сиромашним ђацима добро слагали, с њима су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су пот 
 себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није д 
бијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су 
.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па су ружне, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које  
 уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S}  
езадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непр 
да да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њ 
и.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек  
су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, д 
тала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и 
/> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло у 
а са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: на 
аздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом 
рили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи н 
су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{ 
и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S}  
пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече бе 
је је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и и 
т.{S} Дамо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати. 
 већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се  
ћи ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S 
ути ишли на страну да просе девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чаш 
н нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, 
ирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пил 
ривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо доч 
е, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр.  
д иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранк 
све стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали 
љан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се  
 Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фа 
ако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p 
 се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за к 
дили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам при 
не и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештин 
, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детет 
 звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тр 
етити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} О 
ли, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић  
мер у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Х 
унцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све н 
 нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Препове 
 било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама 
м каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне. 
робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен н 
, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, 
рже се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере 
ван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад и 
енути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мисл 
ами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скуп 
ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад пла 
пајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш л 
оката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши.{S} Све отворени, разборити људи.{S} Можете 
, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди,  
а дигод као писари практицирали, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну  
 Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у 
стану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па  
 се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ 
ешпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а о 
ове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, како се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је ви 
 би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ 
S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!« 
 друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдеве 
јошт нисам се смирио.{S} Знао сам какве су женске, па приметиће да се ја около милостиве надежд 
се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, не 
ећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који 
артаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борб 
и.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што 
показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све т 
ратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, 
вориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било 
итан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за м 
внијим магновењма његовог живота, и све су са највећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жал 
{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет друге да сам врл 
оваца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} 
ћама, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, д 
 покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> 
, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ и 
 Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па  
{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има 
ао сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мн 
ла сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p 
Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но 
</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p 
ем и’ добро јошт од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навук 
Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стот 
од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено  
о себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен жив 
ако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити  
ковине, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ 
као да добијем дишпензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, мож 
напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чеви 
ор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још л 
му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене  
 све комшинице, жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда те 
вио.{S} Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако  
 и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што ј 
бо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, 
о виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ 
а, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — 
 млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S}  
 и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам жену к 
амама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њима и 
та нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показивала 
и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="chapter" 
а нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала 
езнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} А 
} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо 
 имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гај 
доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да с 
 жалосно се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је 
ко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићк 
но красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку  
обито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију у 
 друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године  
едну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</ 
жалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p>  
нглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и  
ану, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, та 
ветозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинск 
ажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за 
 Ја знам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Са 
неку околност.{S} Запроси ме.{S} Најпре су се затезали (родитељи), после се реше.{S} Ја нисам п 
у сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало  
да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га 
циндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали  
уру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из да 
недеље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао 
гао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ в 
њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фа 
гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да н 
мрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан 
и.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми ништа поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} 
>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповеди 
је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино  
а друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, о 
обом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да 
ондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’  
е да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да им 
ма жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за  
рећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад  
ранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он 
а вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је 
 оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље 
нићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплименти, љубљење. 
и, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својо 
о?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ 
pb n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како с 
ао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год виш 
тију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад 
мо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију 
S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма;  
услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже о 
а столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак те 
ан није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фали 
 и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} О 
силом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропа 
еше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говор 
је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љу 
неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао би 
ко ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни једа 
е допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењен 
 су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — 
ити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене бол 
о ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да н 
угова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир  
 би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млог 
ваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женски 
 небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами с 
отерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургатор 
евешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласи 
 му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадав 
јатеља, млого непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, 
Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S}  
 је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију види 
а докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, 
једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, 
 к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе  
итај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за 
аквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица кој 
у дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску видио 
ив свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико 
људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отвор 
је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гле 
ом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекц 
ољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p 
и’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали  
ећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срц 
 вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да  
ранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико,  
у природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна  
ивила!{S} Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се 
ако је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је 
дим годинама мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане извика 
к из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са  
p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били с 
вој прилици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић  
имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познај 
опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени 
у, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе девојку, па су ко 
{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашниј 
у се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од 
чају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у шк 
 један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним 
ругим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно 
ли ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендиј 
акве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не зависе, и понајвише 
првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивал 
обичају, налазило се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао до 
овршили, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практици 
ве друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поре 
им ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео сам да кшефтујем с њима: к 
 редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а бр 
есић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму 
нути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је преста 
међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пише 
диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је 
га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли 
, сад онаку маску.</p> <p>Има људи који су по спољашном љубезни, пуни комплимента, поздрављају  
 и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја  
вим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је за другог свуд одговарао 
сантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су  
но са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта 
моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бр 
 је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ст 
} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводили.</p> <p>Моја сирота сестра у 
 оператери почеше о нами на језику који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађ 
ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мој 
 не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две- 
, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, т 
.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједн 
 В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале 
рилични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у  
лазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџе 
ва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести бил 
екали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’ 
стајати.{S} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћед 
одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити б 
у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је 
плетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су наш 
од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошк 
ка на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифри 
нио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправ 
 онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с  
остимо.{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророков 
 три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да  
та којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну сродницу, девојку од седамнаест година, за кој 
ићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и 
 Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали  
ију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали су једну  
 опет, ни запети.{S} Но професори имали су призренија прама његови’ остали’ својства, па га нис 
кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљу 
ствари продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један 
т сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи,  
 с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне 
ао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то м 
 При свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад  
олесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са  
на руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штави 
} Све једно за другим долазе.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па  
, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су  
и су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад један, сад други што 
ем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са сестром и шогор 
 намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је за 
p> <p>Овако различите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част 
.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ниш 
черу или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами  
.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је доша 
ако се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо ра 
 радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо  
а се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шет 
од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не 
вост њена, млоге је обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор т 
кају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, п 
ти од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се поп 
ит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n= 
 је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћ 
22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише  
сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} Ђаци 
ође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу,  
е да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги  
се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, руж 
ивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу собо 
ре није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги 
рловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и обично  
а и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да изди 
ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву ден 
ранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Један је  
убив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани у 
ресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети 
у кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио 
међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко  
ћево присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Ру 
артају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што так 
д су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и ра 
вали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све сол 
лад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од 
ајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом пуно локаја, камер 
к су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде. 
 који су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са заб 
о ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је 
асу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни 
ови присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је  
и хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више 
други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било 
ет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог  
ди који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећ 
нили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они по 
ме не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам за 
 данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су  
кост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у најве 
на, коме руке испребијане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се  
тру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>М 
тлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам професора  
у био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није 
дујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p>  
денбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефтина места, и онде су проводили, на пример у г 
в, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађ 
S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут, но да су их поздравили.</p> <p>Сад за 
S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после ку 
код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека 
 Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има  
} Они су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господс 
зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отворенијег духа, и подмукли.{S} Обично жута  
ужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу ј 
авно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.< 
и успех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого кој 
и знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима није се нико радо дружио 
 сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога 
сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Ниј 
сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архив 
постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је велик 
 би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и  
 па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не б 
ио, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра оп 
{S} Обе стране смо се преварили.{S} Они су мислили да ми нисмо овде, ми смо мислили да они неће 
саровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стр 
 регрутација, народу крв сисају.{S} Они су препредени, рафинирати, прошли су кроз сито и решето 
ати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се баци 
Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, 
о за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су  
е зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им је љубопитство, 
ћка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живо 
и беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да в 
зли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онам 
бије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’р 
исокоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако м 
/p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су жив 
аест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је 
ам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати  
етко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне. 
простим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме  
{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{ 
десет који су од мене куповали.{S} Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље пр 
маћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као људи  
нтног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бра 
 У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S}  
S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је добио, ко је и 
звијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске руке очупале.{S} Сад жао ми је даље 
е Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати око 
лого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвиш 
а Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се д 
су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштв 
 се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?«  
S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестал 
иди, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком  
ада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, 
су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, 
вора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по п 
м је млого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положе 
и, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја 
и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио ш 
се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код  
з другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; никад се нису успо 
им из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него  
ођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, забо 
днеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за висок 
О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им ш 
фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им циг 
ђу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше 
 цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у н 
лазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па ви 
њега.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим за 
авити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано 
еће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђениц 
мати млада, канда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт ни 
 дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после венчања толико време п 
традан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика ход 
нку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па посл 
а су ме дебили.{S} Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; 
била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре  
p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам с 
та до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Т 
<p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p 
л’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра ј 
ила вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење 
их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S} На  
могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања 
; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке 
ад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је 
и, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле,  
е; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, 
же му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да  
о лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би 
 непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш 
но против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра 
коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили 
 њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој 
стати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, д 
а.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, м 
дство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би  
а сата по поноћи, па њи’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живо 
 у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиро 
р, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за мла 
вали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S}  
е службе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је уз 
села мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо свако 
укли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зат 
е знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам в 
це узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина  
Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме примиле и жалосно се од мене растале.{S} Обрекле  
оцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се  
 ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" />  
мо људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан  
во.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестај 
 и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић 
скоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p 
грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом,  
шати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућев 
ислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије по 
ављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавно 
каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{ 
ори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму ко 
ијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клев 
 n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма  
 ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако  
едају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо 
p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежење 
је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране 
г човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, с 
ио тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене 
Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка и Отилија.{S} Седиле су на колским 
аже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку ни 
ле рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и 
свету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и р 
 Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуг 
есељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више н 
шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетиз 
се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само бо 
о, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; 
{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце о 
ок се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p>  
е то интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, 
ати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има  
су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’  
иру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити  
 из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него 
а.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има же 
волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић к 
{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани  
што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’ 
 је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам дос 
дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране  
а даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се м 
Обично жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века 
 сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Са 
 Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Мно 
и, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} До 
 пут стиснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" / 
у.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу  
 је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се  
 дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с 
 могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој  
рај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се х 
е; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити  
ћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да 
као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал 
онења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па 
 и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем живот 
је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом 
ша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад  
 дати, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши 
 Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S}  
ајважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се рас 
и троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нес 
 Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад до 
Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња до 
се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад са 
и уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави н 
и није дао.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да 
а узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су 
за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> 
{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, б 
шуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравко 
мао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код кућ 
ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. прете 
у дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он т 
, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила 
ужитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипу 
а од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене 
, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њи 
1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профи 
и око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S 
ти.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је вели 
јало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, река 
<p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који  
ајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има мл 
p>»С моје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»О 
осподин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, с 
очне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој  
сти пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако до 
л’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука 
д сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражи 
 првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем др 
г његовог пријатеља на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен 
{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Други дан и 
моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам б 
 тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S}  
интересира?«</p> <p>»Интересира ме само судба његова, друго ништ’.{S} Ја с њим никад ништ’ имат 
стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
тају ми незаборављени.{S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујаз 
 и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље путовати 
i>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слобо 
ћете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прам 
 које пак од жалости због њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранк 
а сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је те 
е, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, 
ад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се одвратити није  
рати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су судби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторију 
па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Доведе своју 
било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју су 
то и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац, разљућен, опо 
д искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сам 
Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверовао.</p> < 
чини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим с 
у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи. 
ћ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да  
да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећ 
нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{ 
 зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{ 
расмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у 
 тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика по 
ма посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако позн 
ато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солд 
ан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да 
/hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као не 
 твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ид 
<p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здрав 
 Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам дочекати морао 
у, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту т 
 практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судо 
 бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, дод 
Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи 
штали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели мир њене душе 
све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постал 
угом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’  
о, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим и 
раштати.{S} Јелка не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићк 
 све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранк 
он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће 
о жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лице показује.{S} Дам св 
ти.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре п 
 животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је 
ићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, кој 
иснуо за руку и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја 
 на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на кола, па ми још једанпут 
ој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојт 
шом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благо 
.{S} Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом,  
и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут клас у роси 
ао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S} П 
ам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као  
ојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у м 
и зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у 
 се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудева 
на начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из соб 
у дивљег, очију курјачки’, немилосрдни, сујетни, не опомињају се никад да су и они слуге били;  
, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срце 
овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лу 
 живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док имам, донде м 
 да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у  
криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велик 
 се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка при’вати, 
је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања 
а Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’  
адовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекин 
не речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти 
, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200. 
нку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешем 
 је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се раз 
у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетит 
и било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранк 
комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарк 
>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не б 
колини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем  
да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало го 
им потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од ку 
па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја? 
мите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S 
д хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сва 
, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да 
 видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у  
уту.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђем 
 какав је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанск 
лого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко  
зна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је м 
роменаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две 
мо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја н 
уке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке  
едне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време 
усти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно збило, ос 
т дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се та 
лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</ 
 од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хер 
 џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом бил 
ини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разго 
 супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; да се  
емо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори каж 
а добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} М 
вартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му  
 кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, која с њим игра.{S} Он је као  
и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«< 
.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препоручителне 
аго ми је особито.«</p> <p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из.. 
ала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлеп 
>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да расте 
линине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да 
они’ дама, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Ле 
и мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би 
оспода претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом у 
 да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то ме 
 моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа 
ад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи бо 
бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може 
м озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истин 
и бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угле 
 друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.« 
ет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка у 
лушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пристане  
p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама о 
} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер  
о гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да  
 пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, по 
: певам, свирам.{S} Данас је код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође бер 
ве тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две ми 
 шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо 
Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у за 
јцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу  
залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био нај 
о је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лиз 
н: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по  
} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично сте 
а Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S 
сан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног к 
удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} 
ог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} П 
о.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном  
до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто ко 
о како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоће 
 имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој дома 
га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад оп 
му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло пам 
 требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само с 
 једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и  
ер је рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна 
дле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет.{S} Мислио сам си: 
е јошт онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси по 
/p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па  
правим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест 
е јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мр 
м, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по Десић 
иним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам 
ада је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не дођ 
 страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијал 
 нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас  
 и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, д 
и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после б 
ајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <di 
 ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јел 
} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија је још 
ло триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годиш 
одне морамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} О 
 с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напо 
обити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бр 
ли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начи 
оглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о це 
каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо им 
тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су 
ли одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шета 
е извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Марија ј 
ог сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а  
не госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88 
 то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одла 
 боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек завис 
аспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика н 
 и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седел 
и.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла 
p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате.{S} И Петар је ме 
о.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа,  
рдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први  
у, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Д 
} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познава 
ача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује г 
г времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја  
н долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је 
, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} П 
 Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се п 
иције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магно 
адовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам јед 
.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почит 
е тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </di 
p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети сво 
прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека с 
{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет ве 
е без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, к 
’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатст 
d="SRP18630_C2.8"> <head>VIII</head> <p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу 
id="SRP18630_C2.7"> <head>VII</head> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафа 
ити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и п 
тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прек 
 се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метну 
и за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обу 
ч одржати.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ д 
је љутина проћи, па се покајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ н 
ком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S 
} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> 
у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чи 
сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Ба 
 њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пр 
летку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{ 
мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој п 
овица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штац 
традан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама  
прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се с 
ати.{S} Пребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да с 
је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочека 
Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да ј 
о.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су  
их.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред до 
ет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} 
Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фиршт 
 док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> < 
 има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја не 
те домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они као  
 околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређа 
ју.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, п 
 набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реци 
ан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има дост 
мо би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет х 
асмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« р 
{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па при 
отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро 
n="230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мен 
нска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> 
за, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно 
 а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’  
.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасв 
 врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и д 
нити за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S}  
о што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што пр 
четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на  
довица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре 
 да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је свој фото 
и на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па за 
нем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, ми 
.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и како сам клечао,  
 Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући 
ражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које  
њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари послали.«</ 
/quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од дети 
и све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј,  
; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Кр 
ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио,  
 не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту  
ије са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље  
оброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сат 
} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту с 
p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исп 
епо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све ист 
Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то 
Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу  
у да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} 
рзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та воле 
т жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви 
ти.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је 
 таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор 
 и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка 
 успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком  
<p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? —  
 певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико  
е није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу 
pb n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек. 
 лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S}  
<p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није јед 
ио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јо 
ор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади не 
230" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени д 
ио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ј 
нути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, 
 ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда дру 
ам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Зна 
 били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој ф 
еврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, 
овек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет н 
дуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што добро р 
ра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешт 
еровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је поч 
посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини 
, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно 
, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је 
с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абента 
 продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у  
година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог има 
о интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, он 
 провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се 
е Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене н 
а у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, б 
врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми п 
нком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој  
ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је  
ене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, В 
нка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .< 
»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити 
 већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти ме 
звините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика 
м кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповед 
алног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та  
ати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, —  
осле зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја јед 
опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p>Онда ја извади 
е нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p 
а сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара, 
 пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства 
е верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да бо 
је доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом  
 и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују 
’ познавао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо зај 
вом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, ј 
/> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног в 
принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужд 
к, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам и 
време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја седнем поред моје даме.{S} Служим је, св 
и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падне ми  
а пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциљ 
— триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не мож 
страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се 
има у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде 
бог чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар 
 му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји 
p> </quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку ка 
 сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} 
еднако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н 
 Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да с 
 удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, мило 
фицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође маршбефел.{S} П 
Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе  
обро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је  
 има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претер 
ом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који  
оји је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је ст 
 <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда 
е мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такв 
ели одговори, па је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А ш 
и нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учи 
 па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јав 
нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помо 
 је он кшефтом називао, на руку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљив 
Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност бољ 
и се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранк 
’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му нак 
вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уред 
S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо уп 
ве стране, на једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сено 
} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко  
етној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p> 
 иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо 
ер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбриф 
дигнем.{S} Дође каткад и мој дан, па за тај један дан све душмане срушим.{S} За један дан више  
о, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо имати једно солидно место: не у хотелу, 
азговарати, но да се мало и спремимо за тај посао.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранков 
’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе ја 
ујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један стар 
те коже и длаке, од свију страна.{S} Па тај слободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измеша 
} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем 
{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, 
ђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још д 
, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и 
вим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је  
или су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим 
 једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна ху 
<pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић. 
еле часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромаш 
и!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — ре 
са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханик 
од куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом 
ла сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан  
саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко 
што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} 
ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Де 
га судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити  
д за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхе 
ра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој каже до дође  
и тај нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} 
само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књи 
, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојк 
а ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с 
што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће 
 Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фи 
в.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем  
ика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено  
вићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић с 
 ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Н 
, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бран 
о.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и с 
није толико све то интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи 
мин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је мл 
раке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>» 
с то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадн 
мо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n=" 
аједно смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} 
нио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем мало кућ 
еме било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ 
о, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било ост 
редели и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком 
а ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан. 
га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по  
и је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и у 
н не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд на 
сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се от 
намо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на образу пролила.{S} Но како Бранк 
лкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта  
ио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једн 
јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима с 
ој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет сто 
, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се ра 
ријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њ 
за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој го 
вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу 
слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја 
а им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре. 
 па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, т 
p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p 
афираним портретом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудавати.“</hi> </p> </quo 
ћу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p 
 то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој другарици, ова опет... у тајности... 
ости... својој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од 
го којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми и 
 себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко ов 
сам да је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим 
 новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која  
и сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро ср 
добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поу 
ао сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прав 
аравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу нег 
 је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; ст 
, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бра 
 био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика  
{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благо 
не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама ње 
.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мањ 
ма; осим свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и з 
ава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да  
 ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ 
в, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који о 
ме само приповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим  
ини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је би 
и.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест м 
живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мен 
реса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Он 
иљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она 
ком умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе на 
и.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са моји 
а очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатк 
ш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло мла 
о сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи б 
/p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каж 
ма људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Г 
а.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био? 
да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си  
мант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују,  
што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој окол 
а за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не м 
 по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опрост 
е, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наић 
ајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо 
леђа.{S} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоћ 
</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа  
медецинером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране 
затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог доброг својства, с којима се сложити може.{S} Бр 
тер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>»Милостива, опростите, ја сам о 
 је обрштер.{S} Један одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а  
азљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, дои 
 видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде 
асад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити 
бвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} Оче 
.{S} Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора лас 
ем да се сасвим изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увес 
ечења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње ек 
ели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на  
{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и неср 
ојима је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог имања нема даду д 
рви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но ка 
оши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код н 
од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко. 
ки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p> 
која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опх 
ом угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет до 
једно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не у 
што одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и  
 се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја 
 сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година 
ила кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама 
 она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд 
>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг ка 
му, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго 
д боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не м 
ј неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и кара 
 матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато  
атраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ств 
велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да м 
: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пр 
p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на св 
роз какову празнину не опази.</p> <p>Е, тако смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провија 
нко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком ве 
ј Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угр 
остива, и за срећу си држим.«</p> <p>Е, тако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ једа 
 с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но сад заокупи друге ре 
леда човек, препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут  
ном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p> 
 ни редовну плаћу редовно не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} 
им церекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p>  
ад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ б 
пу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је с 
као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S}  
 и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и кућа и н 
p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из шк 
је и сад просе.{S} Смисао, ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже к 
нако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће  
о због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан 
љао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате 
, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пребацује неверност.{S 
лка није могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла 
са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S}  
ене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам  
м се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фа 
 млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Дост 
 не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која није т 
олети, ил’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна 
ина, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама девојке понашаше.{S} Од млоги 
Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и ба 
нзалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} З 
у кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један дру 
белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу 
 се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, 
ре зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страда 
јао сам по коју <pb n="15" /> крајцару, тако кад сам за њом <ref target="#SRP18630_N1" /> на пи 
 муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је 
ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} С 
ви ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су ште 
ило је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је 
, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан в 
но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и 
је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја ба 
д недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се натраг.</p> <p> 
тета: остраг мали мозак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на  
са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, је 
ка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Ст 
 може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су 
 отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је ика 
а, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна веш 
е отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обуче 
 — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.« 
штва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам  
даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а  
пут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здра 
фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не вол 
 у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуш 
е и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам  
окле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људ 
зен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> 
говара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке шт 
ође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у  
мда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’  
то може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у неде 
о кад да каква комендија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним астал 
го каткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам. 
ну у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је 
ите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S 
/p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинск 
немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку  
дан Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо  
у се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору улагивали, 
и су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала  
ли, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена отка 
весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане но 
 и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Гос 
багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бр 
« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо се подуже забављали.</p> <p>Наједаред Рунићу ј 
 па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад најед 
ива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по  
 почео по старом свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало  
м не могу код ње до наклоности доћи.{S} Тако сам морао са друге стране пул пипати.</p> <p>Мало  
 а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енг 
зирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене во 
ан од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који 
ог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа  
ад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физоно 
ји има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је  
бито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу,  
и отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је з 
иди се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ 
ам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ с 
а, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу  
о личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратим 
стера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово уси 
p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарба 
 казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са реч 
о горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} М 
 каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хте 
октори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкро 
 онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу н 
ођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Свето 
 изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уно 
ише места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мир 
а има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Г 
О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{ 
ела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb  
тилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у 
 путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ов 
дма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас  
 на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синовица — носи ручак.{S} Опет се потфати 
на ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ниш 
ље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и там 
 чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност 
чи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као 
више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, 
друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку не 
има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, 
и.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} 
 а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ 
н опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер а 
а познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у ср 
се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и  
<p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам 
нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира,  
, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но  
која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрел 
а мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се  
а одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада уд 
 се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од 
ажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ  
акве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да  
лески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на  
огатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новац 
рце запалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте 
ај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао 
<p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који  
ти.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ с 
 буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказат 
шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживањ 
{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам мо 
е овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та  
и то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским  
’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је по 
 жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, поче 
а провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па 
рају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p 
од ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је,  
по дигну и положе на земљу, на леђа, па тако пруженом руке преклопе као мртвацу.{S} Сад даду ок 
д њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и подне.{S} Сад добро  
 то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека  
емили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <p 
ојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога инт 
S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к њему долазили.{S} Почео с 
то кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи, жене, деца.{S} Д 
 ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражио, па почео сам играти, 
те, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле,  
ђе берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је с 
 знао сам његове обичне изражаје.{S} Па тако, кад сам први пут дошао к милостивој и почео по Бр 
Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, 
, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В.  
ите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота 
ог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} 
на доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли одавде још к 
м ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет про 
акта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив н 
ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ 
ема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две персоне.{S} Свет их клевеће, њим 
хија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чуди 
етка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.< 
елка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад 
е могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац м 
 би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој 
и, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко 
има онамо, па оданде опет онамо, па све тако проводиш.{S} Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље  
је пре добро познавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би 
ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, 
јаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као п 
ед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака 
рослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да ј 
ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила 
ику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци 
Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који ј 
ривићка је женијална интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог тален 
Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш поро 
мтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић,  
достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволе 
е те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти из 
исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>» 
p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресеч 
ерава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да про 
гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ре 
 једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека ка 
 на таван, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> 
го пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого зависи и од начи 
е да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма  
дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p>  
чи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење ув 
јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бра 
ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена:{ 
та му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и с 
осподине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер, знате, женске су ђаволи.«</p 
те сродна; но да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио.. 
се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ мора 
 с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пе 
ма, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са светом као нотарош.{S} Он познаје сељака 
о је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу  
аћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</ 
рексутра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву 
на би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену доби 
ина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без њ 
»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад 
о да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S 
е кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лу 
донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Је 
Збогом!«</p> <p>Стиснемо си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити 
себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у велико 
 се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та 
а расејала се којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао 
се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S}  
м оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како см 
огу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији сол 
судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Зад 
претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тог 
мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом до 
ели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на 
ти; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре мо 
 <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нар 
{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу 
ешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Ка 
што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није ч 
е с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу ов 
 не може да се задржи, сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натеруј 
твори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко не 
 дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{ 
... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како  
зност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака н 
ао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове куће не отуђујемо.{ 
 промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само 
л’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинут 
ратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао,  
, па из резона нисмо могли онамо ићи, и тако млоге смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.< 
ћи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу,  
ва нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мој 
свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ 
покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја у 
 помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мисли 
у од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан 
 госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шт 
ли су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не  
«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како 
 гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је би 
о му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шма 
о, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у ру 
, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати«</p> < 
дала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, шт 
оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недељ 
иком, могу постати натарошем, ишпаном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се  
, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфе 
вао се.{S} Тако свршим ја прву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међу 
нас доста лепо кад смо сироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новце 
, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге недеље овај 
 гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак с 
баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S}  
вореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разг 
, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је 
 није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да 
асвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије ви 
S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом т 
е Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пит 
 Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да никад так 
берлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерх 
> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек 
ржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигир 
ао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам бо 
њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам једа 
ту?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћ 
>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p> 
а њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се  
нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p 
знала, ове ме, опет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не 
олазе дани и месеци.{S} Но и новци наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p 
турама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«< 
Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне поч 
и и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја  
у. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ  
то данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мном живот проводи 
тов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Пр 
уди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћет 
га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици ов 
дити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ 
 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске 
ам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као ти 
ом у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се гов 
обром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуц 
енити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла врем 
па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га де 
ити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства заједно одрасли.</p 
иши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с.  
; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S}  
 не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне про 
да проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а о 
примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију задо 
коме је своју намеру открио, па је и он тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n= 
угог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш са 
за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, н 
вао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим силама препливати.{S} Није ни шала б 
азим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој на 
доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршита 
ити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како м 
аку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не инт 
 хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро,  
ића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поч 
је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нис 
Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до  
ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта л 
сли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мисли 
о.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и от 
 се подуже разговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кош 
на опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p 
а.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унут 
пошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Познајем и’ добро јошт од Пе 
> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, 
’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Наранџић, земљедржац...«</p 
тна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се  
клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим  
.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а м 
елију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате вароши. 
ауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, с 
>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, г 
а.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш доб 
врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; р 
рат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Хани 
ри недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p>  
о свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада ж 
 Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику 
не!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светс 
Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мисл 
о, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гр 
сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћ 
вориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задата 
а с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго 
 упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, н 
ајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу по 
р испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може б 
 кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованк 
 јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да ви 
м играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам зн 
о, па јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа 
тко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’  
али, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су по 
друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред с 
оме чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увеч 
S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбурге 
 не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живи 
а и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите ув 
ку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист ко 
!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се бољ 
</p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како д 
и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, 
 Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата 
 сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Тре 
т понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у к 
 вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у право 
вести мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред 
 но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ ак 
«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда дође време и д 
а је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутр 
да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка  
ске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време,  
у звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу казати задовољно 
ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p>  
ивот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђ 
ство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треб 
је могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика п 
о: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијат 
рег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, 
а, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанство обновимо.{S} Он ме з 
а дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> <p>Моја милостива  
Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко к 
унца опаљени, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Ф 
логи други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци.{S} Но и новци наши так 
ти и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој наде 
, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође јошт нова незгода за мене,  
 што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се ра 
> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу  
а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао са 
ифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред 
 у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госп 
и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места, док нисмо стигли већ ј 
ве сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се ве 
вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе с 
ити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Ка 
ги’ одлучен, све нам је пркосно.</p> <p>Тако мало по мало, дођемо и до краја ручка.{S} Пићу, на 
у добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p 
 хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако свршим ја прву, д 
да нам мира, морамо опет к њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од вел 
учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Врат 
дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо с 
ла богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још доникле о луксузу разговарали; окренемо 
обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако  
у те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p 
 не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио  
 да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало по мало тако см 
лу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но 
рећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам  
 остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гле 
ом у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одгов 
ћ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам 
 и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па 
ким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једна при 
ти’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друг 
ти интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две душе жртвовала.{S} И к 
е једно против другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу и 
р би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако 
ићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други пут, дође трећи 
чковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачк 
о хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — 
дљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{ 
да и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле к 
би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка 
р и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној станици па је чит 
добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад  
и се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам к 
с што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S 
ла воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо 
ди се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим писмо  
им право имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одм 
 како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не мог 
 живи, и опет наилазила је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет ж 
њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш  
уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Са 
ут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то  
однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И д 
гађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе бо 
 домаћин одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу го 
— рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по  
атично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <d 
емена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприл 
ико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима с 
бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> 
 мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да и 
е.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, 
арбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Ос 
</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о М 
 срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су  
а, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% и 
рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се 
двојицу, који су помоћници и извршитељи такови’ ствари.{S} Сад познајеш оног нашег помоћника са 
ика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није 
а му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту т 
 а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две 
вог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са 
о по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина,  
е очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест д 
мо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики  
ске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бра 
ући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гута 
 ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као г 
 тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајл 
доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје лепоте и билдунга та 
рао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био 
л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се 
дунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она ни 
 замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, поде 
оност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
вог пријатеља на квартиру, којега судба такођер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Н 
’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у приз 
а док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S}  
ити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у  
ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилија 
врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд  
ељ.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати в 
у срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо уп 
/p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтра 
рло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{ 
лужим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она  
мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши с 
а играј.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Мар 
а Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа,  
} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислит 
’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од ј 
воју супругу, пред очима је имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има д 
ти, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</ 
 је свакојака средства.</p> <p>»Великог талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и женске  
роизвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек  
 Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез  
е дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац. 
 онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамил 
прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити  
ао они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово  
, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи мешати; нисам сам знао на че 
таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, да 
елика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени  
адесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па н 
том.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И 
дио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног места, па ето дође и Мишкић.{S} 
ицину, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек ј 
 наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p>  
 славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало тр 
 ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромаш 
е боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, кад 
.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М 
ћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити. 
коло једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у такво 
потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита заш 
 да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра ме 
 једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се 
а боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени 
ђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у 
>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је 
а се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу« 
акшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П...  
ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар т 
{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у је 
 ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене 
 за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била з 
м.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекај 
е није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због то 
сада седио је на столици својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што ј 
пио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни са 
е ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фал 
о изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газда 
 озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати 
ресант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с десне стране.{S} Кола с 
, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски 
вићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што  
и.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест  
 најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S}  
Код нас је сад соба изгледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака  
због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би мило 
.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Ма 
а сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао  
.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Сравњивам себ 
ми морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа. 
.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, 
ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено живити.{S} Матер почитуј, а 
фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму се 
страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми легнемо и с 
Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћ 
с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да 
л’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још ни 
р је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка 
еран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је мло 
} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други  
 се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки 
 се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p>  
дина стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 
исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> <p>Реза се ниј 
пала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{ 
друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад  
 поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле  
 мени насамо.{S} Одем једаред к њему са Татомиром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ 
живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђа 
вљам каде и судове.{S} Па тако живи као таузендкинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући,  
гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S}  
ном се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како 
ити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да ј 
м му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један дан поред 
 Плутарха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да  
разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо 
 Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> < 
азвеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се звани 
о од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш л 
пођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпе 
ићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што 
 пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које смо на крили Амор 
а му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све, и 
им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним тоном 
да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више 
 неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На 
 бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нис 
" /> Служи их Мишкићева слушкиња, та та твоја Сока Миндеркец.{S} Кад долете однекуд к мени два  
Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати  
 молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо  
и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, је 
Остаје милион пути...</hi> </p> <p> <hi>твоја Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су 
за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насме 
другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: 
бар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад мани се тог 
 то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми сам 
а добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опом 
оје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато ос 
вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; он 
 па ме даље нису нудили, не као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{ 
уди на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта  
ио рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p> 
бе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би  
махераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</ 
се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њ 
андлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике 
говараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том  
м у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се сме 
гу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заб 
рујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си 
 Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што 
ку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Би 
 донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те  
кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код  
та ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p> 
«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бац 
љу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не м 
с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства д 
за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најм 
 и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, п 
А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не уве 
 њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p> 
та да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и 
то тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти  
мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Какв 
иве као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} 
док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се 
м приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S}  
авиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај св 
ектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику н 
а глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћ 
аво да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео с 
ју — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрти њене ув 
 удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду поред ње новаца, дали је за једног луц 
и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} 
 нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> 
и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да  
; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јо 
дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пр 
руке оперем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} 
ушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прег 
о и кума овога, сеоског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S}  
а то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му  
е нарав мужевљеву, па је одма’ нестане, те једнако кува и пече.{S} Канда је рођена за Рунића и  
омак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S}  
нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је  
{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми св 
би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо те 
’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страд 
авања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутрадан понамешћа 
 краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да  
вештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} М 
и и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуг 
цару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам ма 
} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите још никад нисам 
p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само шт 
, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испо 
> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога т 
илостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао с 
да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што с 
ине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и на 
p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо  
</p> <p>»Па јеси л’ је познао?{S} Је л’ те она познала?{S} Јесте л’ се разговарали?«</p> <p>»По 
, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут 
лазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим мести 
којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> 
е марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бака 
убе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високо 
ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што  
 дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на  
дном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На друг 
абица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж п 
су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, па још и то  
 да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Ла 
p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведн 
оји су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродете 
ешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове п 
ред очима, после, опет, дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема,  
»Кад си отишао, дала те курентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је  
домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ н 
о сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да  
} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јо 
p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} О 
 таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се 
ече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па 
омотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се 
јни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако 
а, по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида.{S} Овакове женске, биле о 
покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође неко врем 
, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S 
о чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика 
ико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; 
.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам,  
и: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се  
 биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја 
 сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за  
у исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја  
 негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав 
ад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда  
: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш нап 
 он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p 
 <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, ј 
зна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме 
 ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио 
ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало 
епу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Каже 
и.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео 
и најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже 
во пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце им 
и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат 
, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у варош 
пет и код куће сам имао посла, па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»В 
е баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и о 
ад себи другог нашла.«</p> <p>»Не питам те, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што  
дин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушкиња.</p> <pb n= 
 си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини 
луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> 
е о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад мо 
ван ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем 
ог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком 
ћем никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам 
н!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ  
е Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> < 
им, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори кочијаш.«</p> <p>Мој кочијаш отвори.{S} 
 би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све  
{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»П 
S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да се одморимо, јер сам ја мало нервозан, 
лого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене ш 
н, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женира 
искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се 
 мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вин 
је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато 
p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па не примам никога ко  
 ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још да сам мало 
а чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њ 
ало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна.« На другом: »Твоје лепо 
а; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије 
и о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бра 
ође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао с 
то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једв 
 да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступи 
 да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља 
 то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»К 
, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је,  
к, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p 
<p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан 
е Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p>  
луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила,  
замолиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за 
и’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућс 
одаџија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма ко 
 љубезни, пуни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да 
и се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо  
алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им 
S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснем 
етнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо  
посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, серву 
зда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и 
овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p>  
емо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{ 
ро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао 
азати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте 
видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} 
{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то н 
 па како ми је жао раставити се!</p> <p>Те жалосне мисли, јако су ме обузеле; помислим како је  
 даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> < 
баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човек 
, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абен 
о је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место оп 
ти на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам 
не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да  
пет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у  
ени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они 
ави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> 
 безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је 
аво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притиска 
ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај  
/p> <pb n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{ 
и за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!«  
едајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа н 
се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ј 
ободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p 
ма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити 
е Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Извол’те сести.«</p> <p>Десић повуче на страну Рунића, па му  
 је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако с 
кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што ј 
нирати.«</p> <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то 
 и није замерила, но одма’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из ба 
, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас. 
јбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Св 
ра је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са Л 
на.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</ 
ити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S}  
 дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге 
 вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав  
не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S 
, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као шт 
ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је 
де спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> < 
 — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</ 
сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p 
слим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, не 
 који ме оговарају.{S} Па зар мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарај 
и био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да нашем пр 
’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко 
 је мати сасвим за Јулом заузета, па за тебе и другу моју младу децу неће се млого старати, јер 
 у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> < 
му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’  
е увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гд 
 дан потпуно.«</p> <p>»Како су се прама тебе показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли и 
о зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву  
пре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,« 
је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> < 
а би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био к 
 сам пошао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја им 
сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, ел 
 Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толик 
 и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од теб 
о види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Б 
аш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби св 
вљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига 
је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из 
енидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ при 
и.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су 
а живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић в 
же: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој с 
тврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега б 
аље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S}  
нде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад 
 пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и најве 
> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву  
.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму  
ојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало  
к живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p 
Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек 
сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Т 
ви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А 
пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не  
е се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се 
дрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страшно изгледао, кад сам те после жен 
се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам  
срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје мил 
ириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати мог 
ише учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану пријатељи. 
ог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако  
та је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те р 
ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ  
личан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече 
/> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш з 
у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка. 
уги, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«< 
ко болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, з 
 што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по  
кати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; д 
S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за  
 на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те  
а месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш ли од 
ењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се  
.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је т 
ке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интере 
 женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака м 
 па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног прол 
p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир 
ам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрд 
ма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати 
а форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и п 
ти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како 
јати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да  
ајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу  
н, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да 
м изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезан 
} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Р 
 место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код нас.{ 
ко женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умло 
собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и  
дне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да по 
велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек во 
на очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p 
ма са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принц 
та си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га 
ила за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међу 
 ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би 
 <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да б 
 да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останет 
умео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не бу 
едусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој  
p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда с 
Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неи 
 у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по ва 
 у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове м 
село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне 
се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика  
ће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето 
 журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и им 
наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S}  
p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему м 
а коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таково 
ма мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?« 
што и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти как 
је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је с 
а, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешперирам, 
започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У  
валера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир б 
ту <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чи 
цкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Иде 
знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од ж 
м грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен н 
е, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на 
два писма кући, — прво је кућа, па онда тек јукс и лудорија, — па станем размишљати.</p> <p>Мис 
и почиње се одношење од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, н 
мог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два гроши 
изике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дође 
ни се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме с 
л’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му није ништ’ н 
а, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, п 
да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се на обра 
 ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми 
да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{ 
па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.</p> <p>Код куће, ’ос 
скао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао ко 
нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће вр 
свим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ заус 
у изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p 
ле је искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила 
{S} Морам још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу он 
а — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.< 
зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, не 
к од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n= 
у, који је кроз млоге салоне прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љуби 
ије то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори 
уче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; 
Као обично, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола  
вадесет и девет, милостива.«</p> <p>»Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</ 
 рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер  
 је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничен 
 ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку 
еларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S} Једни су каз 
ли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би 
ав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ не 
алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета б 
ead> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у 
сла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ 
ко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди,  
и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам в 
и и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S}  
ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш 
јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад 
ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па  
кочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно  
ранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од В 
утру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране з 
> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У  
е ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн 
задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зор 
говора послати, може по нами.{S} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, н 
божатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала  
м.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео ј 
рзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој г 
амо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" / 
рвог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим право имаш 
м.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?! 
ним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас  
 сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз јед 
 волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Г 
ко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шл 
а ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од ст 
опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш 
раштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам ом 
му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ 
трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио језик, од  
онели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој  
о код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да  
ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми б 
магновењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то 
окаци ићи, све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200 
тавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуља 
д отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му нико и 
пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити? 
 <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако л 
 сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ н 
.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој ла 
 ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ће 
 је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а 
 само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S}  
шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па  
е, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да  
онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се  
<p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, 
е мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо на стр 
м и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачк 
ги руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све 
же ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће 
то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, је 
ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до нек 
S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вре 
четку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, 
ада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n 
а је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад 
веди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, 
, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од ка 
а шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за трич 
е могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мно 
а зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак 
 теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а т 
ти, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки ми 
а је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу во 
ароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{ 
 кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућ 
 добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а ку 
чинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронт 
Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чи 
и.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт ј 
 срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек 
мешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала то 
и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад све истражи 
руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад ј 
његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром постати.</p 
тук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, раду 
лони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са 
предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом пр 
је; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати 
о комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу г 
нко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки 
 па се сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како ј 
е, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде 
стати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица;  
ограму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад с 
и.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сам 
 нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевном, подложнији него друг 
же?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светс 
редним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу дет 
у човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура  
упа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека 
тек живити; моје задовољство није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он с 
 друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.« 
ви темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је виш 
нда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Он 
д ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Л 
авио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стр 
д ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајк 
 нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповедимо си срц 
амо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед  
ориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја би 
Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја игра 
 дању ноћу лебдим над њом.{S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише 
о.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каже да се немам откуд школов 
b n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет д 
арао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском лекару, да се 
 отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да зна 
а зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да 
, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S 
о, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је силан, мора 
 шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, п 
} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле 
оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће ве 
.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђ 
 грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад 
озар могли смо ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим 
е, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се  
слуга.{S} Но нећу да дешперирам, но све терам даље.</p> <p>Тако пролазе опет дани и месеци.</p> 
<p>Сад остаде кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана по 
их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаров 
 него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталише 
ли.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко ј 
ету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, када се обећао!{S} Марији писати,  
S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир  
 точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло см 
>»Ослањате ли се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>» 
ао женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више  
ба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере. 
у новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо 
о ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да у 
човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је  
а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жа 
ђави’, има који код процеса, контракта, тестамената, регрутација, народу крв сисају.{S} Они су  
 по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати  
p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не  
уке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће  
ћа задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не  
 исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре  
ма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима је назначено да смо јурати.{S} Н 
 се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло 
десет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без датума,  
је назначено да смо јурати.{S} На такву тестимонију онеме који никаквог имања нема даду двадесе 
о други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко  
д које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела ба 
е, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особ 
 оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести н 
сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам исповеди 
хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S}  
ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, госп 
, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она доби 
.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ 
срећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим дру 
опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>» 
очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јо 
 се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће д 
таменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу  
днако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све  
и по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације н 
 у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, добр 
} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солда 
азнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијас 
кстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па ш 
бље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама п 
} Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па  
{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да 
његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би  
еме је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере н 
 и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задово 
 не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ м 
шир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда 
{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о  
S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе  
нку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити 
 би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: о 
 пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: 
 у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако  
рилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђел 
да се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали  
рок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред  
 Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, каплара.{S} 
«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја  
с и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се  
олео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам 
 кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, 
 <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type="c 
д подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама т 
отомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често  
 Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то 
бичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Та 
ву ону ноћ снивао, па како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору  
зира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође други  
м и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p 
емо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта 
амигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p> 
па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољуб 
тварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била 
 се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и вид 
м видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Н 
"241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја ни 
а.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђе 
»видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} О 
ако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео с 
а има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер  
и је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опа 
ор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једн 
и врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и а 
 виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ п 
шао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га н 
и све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по  
, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јак 
да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асе 
г.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке устан 
ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бра 
ебом, ти њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удел 
о чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче 
а ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако 
ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе у 
quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер м 
ote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залуд 
рити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем к 
ш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за с 
о.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слагали, с њима су  
а то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} А 
а си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, 
ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p>  
т.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су т 
курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло. 
!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стран 
 ни разговарати се.{S} Збогом свету!{S} Ти си само једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, 
 овај ил’ онај је овакав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који проп 
а су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су 
од Пеште, знам од које су регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе,  
играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па св 
»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго шт 
вати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и сре 
?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, 
е ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш. 
вој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте 
о посла, па онда идем па кратак пут.{S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде  
ј средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ 
па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогном 
дио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ак 
hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту 
 гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу у 
а ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p>  
вари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим мало  
едим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане 
 ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам ј 
битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <p 
 џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{ 
електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да ме  
и; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају. 
Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p 
ванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак 
ише можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот м 
и се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени 
 само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и  
клеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, 
 /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да с 
 узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ са 
иш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни један  
јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго пис 
си ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па 
рима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде 
а кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију,  
дате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p 
ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немо 
а га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се никад 
ће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може  
би као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице г 
па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није те 
Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тин 
 дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ  
вао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S 
и курмахерај правити, па ми је казао да ти нећеш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала 
} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентај 
е да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали дост 
 егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Познавао сам једну циганску 
а?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велик 
рама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што ј 
иш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те 
 сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако гов 
е, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе 
у је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, 
е л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?«</p> <p>» 
 се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S}  
 распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ј 
че и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, с 
е преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па 
ан сат жертвуј, па је свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуг 
ни, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао с 
S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је  
терес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p> 
паж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину матери 
учи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«. 
ра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па  
адава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и  
и су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си и 
ан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p>  
ју.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S}  
скима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чи 
л’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, д 
ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, ка 
огу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, п 
ту?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а бога 
у Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ п 
.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те до 
е добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма  
i> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} С 
на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен п 
Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како 
ћи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е,  
н, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене 
и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као рет 
ами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> 
и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи 
> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам је за неко време доста. 
кви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том гово 
ајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде. 
д овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Б 
господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало 
гове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бит 
радовао.{S} Дођем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је  
то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни з 
ичић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Так 
луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у ка 
и, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — 
а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{ 
је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»Мир њеној души!{S} Она је прама мене д 
, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти б 
 била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити? 
 је она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како м 
и да ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава тр 
 ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер он 
 је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко са 
?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.« 
тиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не сам 
ди, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шт 
г тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Баб 
тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе 
 Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се ни 
} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је су 
 као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} За 
 и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам ј 
 ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичај 
аше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога:  
оведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p 
ре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два 
го отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш 
м, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тен 
S} Но сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити не 
ећ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p> <p>»Овом приликом не.«</p> <p>»Ја мисли 
 ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>» 
бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још,  
 путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао и ти тако исто?«</p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти  
је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удес 
рунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису  
ла да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мал 
ивићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} З 
 ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би 
 би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то н 
ранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам стра 
су појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао  
е, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А за 
е она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, ка 
паднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S 
 нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к теби доћи.{S} О 
 опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу парт 
<p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за  
S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S} Само, молим те,  
бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> 
леза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам  
ати.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам 
о и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.« 
дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постану прија 
оре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ кора 
 тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко 
’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две го 
е му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној  
спадне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то ни 
лим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства,  
атлења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те забо 
</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ 
 сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај 
p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, са 
p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си  
 нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја б 
у Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта ч 
ужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са 
 ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави д 
ујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особито.{S}  
ћу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре,  
 после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изглед 
чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам те, јер ме ниси презирала из злог срца, н 
да и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} С 
ди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери с 
деш ни пите?«</p> <p>»Ни пите.{S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад 
Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам уве 
л’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о друг 
квог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са  
> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комп 
 добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан ју 
уго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог 
за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву 
p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«< 
 знаш да и они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми с 
мао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ с 
 главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу 
ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} П 
оста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим! 
ти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«< 
сам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе кака 
 плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета, како  
 газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно 
сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан 
 напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S}  
ак, своје добре и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Да 
</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си ов 
извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се, као што 
чко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки,  
 њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу каза 
 проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забав 
рио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће д 
м само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се н 
ује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес. 
или, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео н 
е, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је  
ковача«, одговори пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> < 
 теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били 
к, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p 
 остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том г 
 просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија 
 седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} 
 млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те ка 
>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три нед 
азити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад 
им друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Ова 
а тако пакосно срце, као ми.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта  
о бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за но 
и, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди 
ке, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је т 
је доста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те 
 поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ б 
руштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особ 
«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају,  
д г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође  
прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам б 
 кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту 
ви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> <p>» 
 к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и 
а на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило,  
о тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и стар 
 трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, 
? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена ду 
кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузм 
сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада 
 томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да 
о кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> 
га напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођ 
порције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само мој 
се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, сл 
ар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет друг 
 су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити.« Па, е 
говору, познавати, па онда нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S 
ст.{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си невер 
кад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика  
 том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мис 
} Па колико има друго којешта!«</p> <p>»Ти си сад овде сијасет намлео, па опет и на оно што за  
л’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она на 
ињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Којом су мером он 
не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама пр 
 Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девој 
т с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{ 
и на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се 
 <hi>„Слатки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толи 
ела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим виш 
 једне добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, са 
асет књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опе 
жу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па 
о се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио! 
зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 год 
и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој  
ишта доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме п 
 профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но ни 
Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{ 
ћеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по 
мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли  
иште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго,  
од куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића  
 и јесте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S 
</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p> 
пет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива п 
 сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди и 
 надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љуб 
сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја с 
а, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао бил 
фанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече  
> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и  
ти.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није  
вој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бра 
е нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо 
 да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S}  
да шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb 
} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и 
супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све  
би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Н 
е да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је о 
же свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи,  
ом плакала.{S} Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми прип 
а није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало с 
ти, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранк 
— Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако м 
па му све добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буд 
ода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозг 
окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p>  
.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гр 
фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године пош 
зети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} И 
 Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопису  
а да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет 
Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p 
наду, никад из обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач п 
ди имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого 
 колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао жив 
 очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи, па такве језуите 
дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче 
 та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} 
из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све 
тељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни д 
р кад је ко коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми  
већом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високо 
hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају светске ти 
р да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле но 
«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет во 
дговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. и 
ити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лаги 
њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуш 
е усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалењ 
акове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан  
тљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад н 
оред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у др 
енхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла. 
Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управи 
не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> <p>»Милостива, извол’те,  
верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да 
к не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини с 
дин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препоручителне фисиономије, тако д 
ј га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек  
шта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које 
је била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S 
дмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам  
њен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у  
опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљи 
први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код к 
само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ли 
 Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако смо  
нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма 
а се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Св 
њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој  
 тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише,  
 Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг 
не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{ 
 како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда т 
на његов оног доба живот, јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p 
 држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познава 
 Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам ч 
а, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане пр 
е великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дру 
о, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, ко 
шерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен ј 
p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз  
p> <p>»Спомени прве младости јако су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишч 
неће.</p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} 
 целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гај 
:lang="la">consilium abeundi</foreign>, то толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали  
 је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преп 
ба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај 
што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби добр 
 је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер  
 не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо д 
 знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> < 
на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара. 
вити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително о 
лада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не 
т да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Пе 
си ли се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њен 
о њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене жен 
а ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, 
 само људе који неће да знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досад 
ног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме изд 
ог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде 
> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер 
угачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићк 
 бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Мо 
у вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са 
рђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нес 
руго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> < 
наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене о 
е, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који 
вара се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо  
азумела, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца 
 ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кре 
{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школова 
м страним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Свето 
е, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" 
ећ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколик 
{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом жи 
ана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја в 
p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотерати.{S} Др 
о?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај ст 
 поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу и 
не догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје извести 
.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега до 
 господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаер 
већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гр 
ни једне речи испустити.{S} Мислио сам, то је леп карактер, кад противу своји’ неће да прослови 
ај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад 
«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имат 
 био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама. 
је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се ни 
, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопи 
, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</ 
а морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и  
о.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p>  
у.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што 
начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара 
лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би з 
один Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао 
а крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десе 
л’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју шк 
Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувс 
стина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, п 
готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо ост 
а, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док не покаже... у тајности... свој 
т, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневерав 
рам и ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозо 
 <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си чес 
ну: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наиш 
 му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец Сока! 
ивић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићк 
ербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> 
богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам  
е и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> < 
ко наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од наше 
<p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И 
вне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима у 
 <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ 
лостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова  
терале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Позна 
на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање да 
и ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет пао.{S}  
уге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу ка 
Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’  
ни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде друго 
 се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић разгласио, па нек покаже свету да то ни 
свим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љу 
 да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не про 
сподин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћ 
и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ. 
ажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нис 
онашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде ку 
а мислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије 
радо опомињу и старци ђачког живота!{S} То је особити неки живот, особита појезија живота!</p>  
о свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S}  
рећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни т 
ла нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми с 
 ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по по 
ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга  
здрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у ја 
 камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истро 
ој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} 
ока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад пријатељи, нису  
какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити  
S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} То је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливи 
 О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног,  
за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марва овамо онамо не пролази.{S} Обично к 
дати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само прип 
цању краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је 
 цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као  
ре, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшт 
 Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако о 
звишености управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад им 
данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разгов 
и, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење пра 
Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га 
ати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен  
 покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглиб 
 од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим  
њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође с 
особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од  
у за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солид 
 на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасе 
ајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друш 
бу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака м 
еки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи! 
 тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му н 
не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за же 
и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруг 
 само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то и 
е се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посет 
 ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом ун 
а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог т 
ами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да 
у.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; вр 
ошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у теа 
 когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претв 
 му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем г 
ве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стра 
говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму 
} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} 
смеја.{S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра 
а, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја  
данпут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његови’ камарата, капла 
ако ја постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди ж 
, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим 
 алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако к 
аћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Ц 
<pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’  
.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико 
ате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупкв 
е, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може ужи 
е, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити 
, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе тр 
у не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад 
емо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} По 
, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p 
 и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови к 
здалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљи 
.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Је 
ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> < 
две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института 
 спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«< 
е тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p>  
 ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Нар 
азе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} А 
ј поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бран 
о и залепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекну 
проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоско 
p> <pb n="154" /> <p>»Нотарош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам каже 
има, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Шт 
чега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико 
а, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет,  
ма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти 
о.{S} Слушао сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p 
им Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто 
и’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберунге,  
ра се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то ко 
кана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поч 
јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем,  
 да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој б 
и.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад 
е се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стару ха 
меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Га 
 отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперир 
 гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем го 
ам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и  
селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш два 
и моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава та 
ините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред 
; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ з 
била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ 
 Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, ј 
обити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати. 
еко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Так 
алило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити. 
е видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофиц 
 и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правда 
 мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је го 
, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио,  
 антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фани 
е рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизму 
его за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпекто 
добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју б 
има човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и 
 име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име има 
унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и ув 
ићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче 
кушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт,  
да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напо 
, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му  
оље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога заса 
 фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у сл 
има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам т 
Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, п 
 -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</ 
 Она се реши, ја је одведем, докажем да то није моја рука, но Десићева, и све на њега падне: по 
не могу приповедити, јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па  
је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му си 
а будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, морам права изучити, ил’ јавно ил’ приват 
и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати б 
ошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог 
Десић разгласио, па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет к 
 какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хте 
т, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части 
шљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине 
а Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на 
само с пустом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после де 
, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га к 
е разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здрављу шко 
е мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни она сама 
на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврд 
 даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без 
шу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера  
не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставит 
ст и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Грив 
 ништ’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја  
оквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и 
на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његов 
не Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и от 
еправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће исплива 
ација канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да дај 
е зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи,  
ти почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: 
аду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет 
у, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било 
 Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са  
и да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она изиђе на сокак да седне на ко 
еба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, долазили су.{S} Свако после подне под капијом 
побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном р 
немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p 
 да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загрли ме и зове  
ће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ 
 да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Он 
асположења мени, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дођ 
ли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на  
ило никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема  
о што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазил 
 па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; 
ма’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да ба 
 и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парн 
мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад  
врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у 
знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај,  
исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но шт 
мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог ве 
Madame de Sevigné</hi></foreign>.{S} На то дођу неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је 
на, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о  
е; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже 
је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је т 
скупе новце <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готов 
 и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само  
ашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је мор 
ир, јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом 
да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану ко 
и.{S} Одма’ се покажем ладан.{S} Она на то ни да ме погледи.</p> <p>Код једног сродника њеног д 
и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и  
 видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће  
е кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Није ни плакала?«</ 
о га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет чове 
с ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титулу дати 
о и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и  
ћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари знао; није 
та, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> 
 даш јести, ма само сува леба, он је на то научен, па кад се ослободи, он те исмеје, па првом п 
твом, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу 
анике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пош 
 да после опет дође.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; 
е и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један 
адату реч погазити.</p> <p>Ливија се на то јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог 
’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислит 
пре морам службу отказати.{S} Она се на то склони.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то скло 
једнако секира и тако даље{S} Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако 
и.{S} То исто кажем и Рези; и она се на то склони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с 
мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Он 
 сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музик 
</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић остане код куће.{S} Писаровић от 
</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере б 
 још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Ва 
нтајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гри 
рати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па 
ињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта!«</p> <p>» 
 шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не мо 
а гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само 
 хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе 
чин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он  
вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Уч 
{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми ост 
есићу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати 
му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт ни 
иди и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога  
и се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, з 
То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже 
би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не инте 
, на дату реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је 
ква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Ко 
Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на твоје  
у нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече д 
ивићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; 
ао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гриви 
га, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробур 
није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају,  
м се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад 
.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</p> <p>На то клекнем пред њу, па склопим молећи руке:</p> <p>»Мил 
ама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да  
али ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том с 
ати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Зн 
о као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне прија 
бљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено с 
 фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сро 
з ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему т 
м изгуби живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни 
ам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да 
декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се  
се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасв 
лио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одоб 
зле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите коже и длак 
ote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињст 
м.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем,  
ог вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се  
ерује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзн 
авила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, 
 а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је тро 
о време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки  
кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог  
а страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је 
била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, које од участија, ко 
отрошио.{S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим  
оје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> <p> 
»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су  
ићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у  
 незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни позд 
остива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, 
ва, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, б 
ако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, д 
т толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у п 
лико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устр 
шан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, п 
а се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, сми 
се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињ 
 то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Ср 
огао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не  
ектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, мило 
’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Так 
рију даму, која је славно живила, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус 
, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: 
чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао,  
алеко не пада««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>» 
ободан живот!{S} Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуште 
 трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад д 
 видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па ра 
кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегал 
 с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког ку 
на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се нео 
и га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изд 
па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио 
трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} 
све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да  
 преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече ле 
 новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство 
> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је бор 
а’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем  
крити, млого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало с 
 се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић и Рунићка особито  
 га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет,  
»Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крош 
 а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да не 
 и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пр 
заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p 
 и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n 
и већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо пре 
свим за право, јер сам мислио да се све то лакшим начином отклонити може.{S} Кад сам Писаровиће 
ља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам пре 
ешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумад 
емљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђац 
г имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне со 
свет поче оговарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пр 
егове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се к 
сипати, јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но ско 
> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоци 
рије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове  
е све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро је испало, могло  
судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред 
 знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p>  
 опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ 
радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека,  
на приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{ 
нели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер што су та двојица дош 
р он не може никог да одбије.{S} Но све то још није ништа, него ни редовну плаћу редовно не исп 
ранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} 
о Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> <p>» 
 може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургер 
 је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна б 
о се судба код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је л 
извадим писмо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне г 
 кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супр 
да, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љуб 
ед шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгаби 
ићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је д 
другови.{S} Можете си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четвориц 
да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је св 
Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на ферд 
 сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се  
да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ак 
 кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> < 
куд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја мо 
 има пропала, па сад не да; мисли да је то сатисфакција покојном оцу.{S} Продаду кућу, и комшиј 
 смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је то наше старо познанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собо 
јвећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} 
 метне.{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, к 
шем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то 
а смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика ка 
отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде 
а говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потра 
а нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пус 
Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај д 
реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да  
Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би 
а мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула други лист.{S} Види се да  
а раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће 
 што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Миндеркец С 
/p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па с 
} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гај 
а радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта 
ед свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш 
ика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познај 
два смо се откинули одавде.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опрост 
о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат ра 
 Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — уп 
ве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Д 
 она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријатељ!{S} Та он ми се намећао!«</p> <p>И све 
о у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. ко 
ио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командан 
аведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим с 
да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило  
бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»М 
а нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо с 
, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом  
 већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме је 
 могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћ 
г господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па  
>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p>»Па та 
ро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет см 
у годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогат 
очело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам зна 
 је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но ву 
м стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља б 
собито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад ј 
оћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас 
P18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао, јер је знао да са мном х 
де још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао  
 сваки поверити може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспит 
узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу 
 какво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да  
’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло се међу њима који су само 
 се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: к 
у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у  
ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки  
 њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу так 
ена свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност 
оме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја 
е нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори 
 одморити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је 
је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека нагове 
ан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж  
 нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не  
евојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одр 
мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта 
 дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотр 
ју, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил 
те, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нис 
одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи до речи, но  
могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женс 
Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и бо 
Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жену није ни помислио.{S} 
ш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривиће 
е и слабије стране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта др 
аучена слободније живити, досади јој се то стање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да 
и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће п 
езина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — 
е су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуња 
рофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна же 
ћ своје житије исприповедао, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опе 
н, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту. 
би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, са 
оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мор 
ца?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки сталеж пошт 
та трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б 
ика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p> 
, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да 
е насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она баби 
звитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, м 
 да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо 
де са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд 
 неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја,  
S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да г 
м један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, 
 се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми ј 
е, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам  
 то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да пи 
пет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче 
им тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу ј 
 у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему ј 
ебе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на д 
Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишње 
лостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је  
/p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, који су своје ситне ствари продавали 
 за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са каруцама њу д 
рентирати, па те као мртвог објавила, и то праведно по закону, па је сад себи другог нашла.«</p 
талу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозва 
 фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш  
бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате варо 
а је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се 
ажити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изј 
ва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо ишли од места до места,  
емо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што ни 
 сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сирот 
да она нами тако наједанпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно д 
реба после да практицира своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била вели 
 тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb  
 »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је 
} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, не 
дељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да з 
и’ сплеткарија, они се опет и помире, и то приликом какве светковине, имендана ил’ женидбе.{S}  
чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна са 
авао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година ста 
о Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам 
 ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку  
, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија жив 
 ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказу 
, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан ни 
иром, јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану  
ати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе 
 цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то 
>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са 
 обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се од 
а.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати к 
ећем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бран 
 Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој не 
ем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одм 
 њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то  
и.</p> <p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бра 
ад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад с 
 панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја ж 
 је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није 
ати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и ч 
 <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је 
е зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њо 
«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S 
т себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало 
 милостива, не за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан з 
тије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, тре 
који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти  
ако је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како  
’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они путују, и најлакше 
амарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, бо 
»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу 
лиже.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div> <div type 
, док није оматорио; после се оженио, и то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она остав 
.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свег 
лом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n 
-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољ 
 опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда,  
.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају 
оће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да ј 
.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да о 
оникле служи, па онда остане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а 
о.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам та 
 од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па како могу к 
>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је млого на сан и картаре давао.{S 
 <p>Сваки дан се нове и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја 
мо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то кажемо им страним језиком.{S} Један најстарији, то ј 
} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт з 
на избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <fore 
ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но  
е то догоди на каквом солидном месту, и то код какве женске персоне, која поверења има.«</p> <p 
ане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S}  
{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши са 
у, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови  
се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће 
 буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога ш 
ати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одма 
 само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није бил 
 у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допа 
мо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу  
амо да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови з 
 миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком програму. <pb n="145" /> Први домаћ 
 види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мучен 
 ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта  
вем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div typ 
че да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто 
 да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророк 
ек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта бу 
је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n= 
га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</ 
ти, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га  
д као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из о 
тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите  
оже побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува. 
тају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да пита 
ојој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> < 
 не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби жив 
искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и  
м, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не ур 
м онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а  
што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав ве 
 Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у 
о.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елеганта 
200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Деси 
 принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> 
ила добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт п 
ез ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее. 
есићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако б 
емда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене  
инером, премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У пара 
ћу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ли 
 претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да  
никад није ми на памет пао.{S} Морамо и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли  
.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи се: »Онај  
писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од  
еплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље ов 
икој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје 
ека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> њего 
па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права с 
нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако д 
му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за  
м пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи  
вашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} 
.{S} Он ми каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узај 
S} Ову освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, п 
е све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, 
/p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n= 
 који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама. 
 даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти 
ти, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</ 
дно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци 
ћу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју н 
а шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради како знаш.«</p> <p>Посл 
 Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге плано 
>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела 
што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсв 
м, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове речи,  
р је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је 
енти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. 
ј интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, 
/p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} Ђаци који су  
ле, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милости 
ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски  
ам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Мор 
и кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене 
гом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом м 
Он се насмеје, па обрече.{S} Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку ви 
о Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака, па  
 да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер  
 ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо  
ма читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики  
, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па  
 ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p 
им фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут 
 сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да  
оче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити. 
 да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не могу, па сам од оног сна добио и сам гус 
ција; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући,  
посетио, ни поздравио; ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гри 
 ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> <p>Једанпут забри 
че циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице  
а то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </div> <div type="chapter"  
 хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида осло 
посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има 
оспођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју к 
је брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бра 
сподине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра« 
е к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за жен 
ори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ доша 
и да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том прим 
ао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били  
’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то 
а то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, ниј 
и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекј 
дар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпан 
м мојим тастом и пуницом!«</p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, 
pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан сл 
у, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у 
огућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’о 
 дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто? 
како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; рет 
д пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је ду 
а хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</ 
 ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се 
и речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хт 
ене, неће ништа противусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, н 
?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да 
а о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине д 
исма, прво и последње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу  
рама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су обичне ствари.{S} Доста то да Мачко 
S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на то изјави да јој је мило што см 
годовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар 
и њени јој све доказују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима 
 год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду дек 
бити.{S} Он каже да ми је просто.{S} Но то мени јошт није доста.{S} Само једанпут на сокаку нек 
 ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио  
...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> < 
се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог прво 
а мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио 
прица до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза та 
, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S}  
,</p> <p>»Ја мислим Марију.«</p> <p>»Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.« 
, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И ме 
ија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед ско 
етром развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срам 
во питање нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћ 
ли!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орл 
{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом 
мет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане 
отиву своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, к 
аже му зашто јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} 
ане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га 
> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Др 
се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и 
м прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он 
т и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> < 
 места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div t 
 официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди г 
е сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па к 
о он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек 
ке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Мила 
гови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S 
терхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами н 
ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг 
</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што им 
 било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио д 
!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их  
 бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као ш 
.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњ 
м простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо  
То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију п 
зволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зо 
ћка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом 
клоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{ 
итаћеш ко је тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опе 
м гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео 
«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, 
> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је т 
</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«</p> <p>» 
 Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином ма 
ју се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан  
 сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том  
етно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло прим 
S} Запитам једног, најстаријег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </ 
ти.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја 
<p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и  
 ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет 
ено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има  
нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу  
Cyrl">диктум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Нар 
била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, ко 
оја да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини бога 
а је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S 
оже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије 
ло таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да б 
азговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете 
воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће м 
добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо  
јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто год 
у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« рече Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема! 
 ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не и 
зликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност  
 би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да т 
бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онак 
кога ко напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву с 
’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад 
па за љубав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца  
 да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То је лепо!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла  
наш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не веру 
га има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало:  
«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић неж 
 оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав једно за друго све ће 
 на овом свету самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените с 
ебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић за 
 како је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека доша 
!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> 
кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више  
ео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш:  
»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не могу.«</p> <p>»Он 
.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; 
ти може.«</p> <p>»Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, мог 
 Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме пре љубав поклони 
кварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ћ 
м речи, ја не могу овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти ка 
смо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумоват 
сти стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове 
у мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја  
 толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па 
т удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре  
је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јако помамил 
и, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до смрти Јел 
обра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што д 
.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињ 
»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није з 
м донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога зв 
у; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја са 
е, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје коле 
дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две  
е тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана ч 
гу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’  
»Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солд 
о ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p> 
није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S}  
ало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управ 
ривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо 
е смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да до 
ајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} М 
ку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали 
ка који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су з 
М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам с 
{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показу 
S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле,  
да отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане 
ан међу књигама, и онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одм 
оје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитав 
а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они 
м у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају 
е?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као женерозан негдашњи колега, дајем В 
зије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допус 
ио баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти 
готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ниш 
ше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше граб 
да пукло.«</p> <p>Тако се ми сад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управ 
уним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам  
<p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко 
.{S} Но опет ти кажем да је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то  
 није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па 
/p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задово 
разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако 
м.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61"  
вот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај  
кву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не  
који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај ју 
S} Ја јој искрено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смр 
ном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам  
компањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни 
о из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ст 
радала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се  
 ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, док не дође дубока ноћ, и 
 за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; д 
и <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури м 
, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Вид 
Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, вер 
у и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло. 
адан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од неде 
оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је 
 беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме ни 
е њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам х 
 нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер инач 
еш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам с 
испред очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајл 
S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере 
премда млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио 
, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави? 
 новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но 
 позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ј 
ри, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по сво 
се.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач,  
 с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други чове 
зели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се б 
} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови 
 да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> < 
на форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам 
рите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом з 
е чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Каплар одма’ с нами на репорт.{S} Иш 
итељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ј 
е да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се нат 
о прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јо 
ћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се и 
 форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је погодио леп квартир за себе.{S} Сваки дан ј 
ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста  
мо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас  
ле су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп а 
лада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам ка 
 прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису им 
Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и  
ли, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ никад ништа нећемо добити. 
 гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она  
тки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословит 
саторске курмахераје.{S} Но сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло  
распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми мислиш ли се ти овде још и д 
у, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, не допадају ми се ти људи 
грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" 
о учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад 
м банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да види 
раве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави 
 онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{ 
»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теж 
тац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђен 
зајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут 
м пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам 
ебра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, д 
а?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> 
8630_N3" /> на дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не 
’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под  
а је подоста заслужени’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S}  
: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак 
 Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не 
амо добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«< 
ипал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, др 
 Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили  
утра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако д 
 Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго ко 
бим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надн 
удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дат 
 одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертв 
даме, које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизе 
Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу  
 ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</ 
о.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чи 
ру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави 
какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За по сата 
това.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до пис 
а станем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи о 
ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого ет 
л’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури по 
а каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући 
аничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У  
, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Ме 
а кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад ви 
а отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се чита 
м званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор 
о се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаро 
ји је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи 
ају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну 
нгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него об 
 удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па 
добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да бу 
ковоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, кажем за мене.{S} Напослетку: не дати да се прв 
 љубов, па свилокоса Ливија остави све, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бр 
 од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите  
амилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће до 
 пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’  
сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n 
чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</ 
 Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме 
 то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворил 
не и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Ма 
 те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње ни 
?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Г 
оји је делом своје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> у 
стимо се, седнемо на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока 
 њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен 
 само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако  
а нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само ка 
евеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама г 
»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је б 
и могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто  
} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури п 
ислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је 
да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да 
не сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и в 
> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцај 
Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} 
муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А 
ђемо.{S} Једва сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај  
укао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад на 
а«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим госпо 
ова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и  
једну ил’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уваж 
 туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да тако живиш?« Почео сам смишља 
јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати м 
у му девојку наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је о 
и, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да се манеш?«</p> <p 
 Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p 
одужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комед 
S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три 
ијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност  
вишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао 
утор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој 
пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер што су та  
болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="211" />  
ар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли 
и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве н 
ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка пот 
и?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше  
Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло  
освета народна зависи, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиро 
у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном реч 
ешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу ф 
јем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све 
ресије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живе 
ко мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било 
о на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Ка 
ао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.< 
био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам м 
огли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, пр 
{S} Он сам слабо о њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учит 
 је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провес 
ng="la">consilium abeundi</foreign>, то толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у д 
 ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор 
> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толико.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу слож 
д овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим пра 
едија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши п 
је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се пр 
 лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од об 
педесет.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби 
S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли  
аке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући  
реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је  
говара којим путем.{S} Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, по 
ојој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S 
у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> 
о паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним шт 
мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилујте се на страдалника, који у заточенију свој 
опао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим ј 
мао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; з 
игди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда проводили.{S} И то је све дан на да 
ио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћ 
нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако пр 
и смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад  
ође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се  
сано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје 
пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као 
м рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све препове 
о наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би с 
 нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако ство 
 одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у 
После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоћ 
,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разгов 
 то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, 
 ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том 
ене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> <p>»Није ни противсловила матери да се она за 
 добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати 
Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати 
 је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велик 
ћу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допа 
, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад ч 
а су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на памет, како сам 
лијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П. 
Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p 
га манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову собу остављам.{S} Извините 
 немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, тај Дес 
> <p>»Којом су мером оне мене мериле, с том истом мером сам им и ја одмерио.{S} Слушао сам их к 
љубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докуч 
тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, т 
S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може 
 за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове чест 
сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то ист 
могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене 
ићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Г 
жу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, 
а, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«< 
у ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично с 
и један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од 
 своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по закон 
/p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да вид 
лу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовал 
алиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави 
д се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«< 
рио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом 
пријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи примет 
ује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угода 
 које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог 
Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купит 
 се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она св 
све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, п 
о је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на 
рајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе 
а се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чист 
е је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу  
у туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бра 
хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S 
е манеш?«</p> <p>»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуств 
 на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због 
Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу,  
твар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без 
ат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко би 
>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да насл 
лц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми к 
вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још ни 
ице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она могла о њему 
уди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке ил’ на страну пођеш 
То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у ј 
е испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из глав 
отица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било  
кивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао дру 
ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био 
{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је за 
о; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p 
овека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија је плакала, кад сам ишао да се вр 
 грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одуст 
Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разговарати, но да се мало и спремимо за тај по 
 имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хт 
ам надао.«</p> <p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Д 
н видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранк 
</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гри 
јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персон 
 ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ли 
м начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком к 
аво кажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати 
дин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и м 
 да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} 
 када се обећао!{S} Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводи 
ил и тако даље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљав 
о скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминал 
јим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мисл 
оји неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријате 
е мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми  
о се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд не иду, ни с к 
ко, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S}  
 и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не д 
ранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да  
рунг толико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори си 
 сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно —  
лона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави де 
/> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све  
 Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма судбу њи’ове кћери описује.{S} Но старац,  
и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен прими 
вио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је го 
ад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у је 
} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{S} Сад опет станемо 
това, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростим 
ко ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S}  
</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе 
г добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна с 
е мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала <hi>тека</hi>, па на дизг 
емо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колач 
ст’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио откуд и ка 
е толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта луду 
а ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад 
е славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан ч 
{S} Марија је и остала при првој живота точки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо полож 
спођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин соареа и  
жем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Т 
е своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бир 
 она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је 
поведио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S 
ник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и на 
 у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук 
ди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се јој не допада.{S} Ја н 
и, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изг 
у и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру  
 Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спра 
па кад сврше свој посао, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на  
 па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без с 
 увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи имаду и 
 да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компон 
лад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти  
, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погледим, познајем 
ражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се  
но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну 
?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта  
Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’  
Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме 
су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!« 
ти и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}00 
ено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумад 
p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу 
е цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће с 
е госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена 
 кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину, нес 
е задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо з 
даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да з 
> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти пре 
ате да се овде сваки, који какву службу тражи, прејави.{S} Овамо долазе камердинери, локаји, ку 
о стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне ма 
клони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она  
а профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}00 
, избегавали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је 
ковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткр 
змем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{ 
ичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S 
S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> 
p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, о 
па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то]  
а.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да  
Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} И, доиста, нашао сам си једну  
ро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Мила 
ранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанства са онаким људма који би на абентаере  
и шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти п 
су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не мог 
 па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, невино, разборито!{S} Та се после у  
ргере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене 
енидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам д 
далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро пије. 
его да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у  
као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво д 
ска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро 
ранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сир 
 био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су  
доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољно осећања 
о увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је чес 
 какву слушкињу.«</p> <p>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао б 
>»Па ти ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку у 
 што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наила 
ану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је сваки ђак своје сорте другове, па једни иду н 
м још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам ср 
ма један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S}  
 досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од друг 
тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{ 
За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стиснемо с 
се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри нев 
, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је мора 
и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа ка 
 је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против  
олицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од они’ ђа 
S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то н 
и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан по 
обро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцира 
1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно изда 
дан једи, пи.{S} Тако све две недеље је трајало, па онда опет нестане новаца; опет залажи и про 
 опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло  
и; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика  
давна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постој 
м одма’ и имена.{S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво пр 
<p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са наш 
сим тебе неће добити, па ма колико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; 
оводили.{S} И то је све дан на дан тако трајало. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 
кво село, па опет натраг.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да иде 
 се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о 
 ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Ли 
зати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо доста времен 
 седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи он 
 иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с  
 М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако  
> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та 
 ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље 
нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш у 
 опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па р 
ог пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један дан Лаура покаже нам, смешећ 
асној господарској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за  
поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него и 
а главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када  
дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорт 
у кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе 
 тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу 
звор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако  
савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасв 
а правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије ић 
} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на  
дају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фра 
а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" / 
 да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц 
ед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што пр 
има остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се м 
 осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колик 
 слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пос 
’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође 
а у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бас 
удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па 
ам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, чи 
пита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p 
игну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани  
е не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједн 
тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак жи 
 богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестам 
боље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се ож 
е и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље  
 су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, 
пе могу.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на  
овек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упо 
сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж  
аорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи гос 
ислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, с 
о се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сл 
и се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то ко 
 правим лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То ве 
је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волет 
убави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им из 
тине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жа 
је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која  
 <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски’ комплим 
ад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с р 
ко јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ја сам са свима знао живити.{ 
њска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Н 
 данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак г 
иш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш 
сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити хоће за 
ог новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да 
} Кад овакова партија појави се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако  
е.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} П 
д Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од с 
помињати, јер је детињска ствар, но сад треба сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је мој 
а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба  
 Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опо 
ну као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па  
{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се ч 
иван Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази 
а, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно  
у се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на ли 
ам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентае 
ти је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова  
бсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади ше 
оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је  
ност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либз 
p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел  
јшармантнији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном госп 
рени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг ув 
таје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер је детињска ствар, но сад треба 
ећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече 
 мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не стиго 
 човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} Данашњи свет млого у 
ј води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер з 
 права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код свију с 
ме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, дол 
а живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису 
и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> 
лески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, к 
амо фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не у 
ошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фр 
оста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.< 
о и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави  
ео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој н 
 већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два  
ка, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут би 
а би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Ке 
сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а н 
ако жмурке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то н 
ма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом живити, и овом приликом мог’о би постат 
} Доста смо за два дана проводили, мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а  
 од куће ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитов 
ече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу  
а покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да испове 
и.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио 
 поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} 
м, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донде ра 
.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова шко 
’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: к 
им, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може 
ранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све с 
у свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу д 
ном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Г 
лостива, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бр 
ио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а  
 ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким ка 
оји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена 
{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која 
изерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти маш 
и како треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи ни 
ја не могу с тобом да издржим!«</p> <p>»Треба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту им 
и бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb  
пнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, ма 
ра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се пр 
и.{S} Но овако дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ н 
истове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова 
 а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но како?{S} Од прин 
 у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова,  
 изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуств 
 била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ пис 
жи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја б 
 тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо 
е филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под  
ареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексер 
најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду 
тор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да зако 
ће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако 
уке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</p> < 
 у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., 
е добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет фо 
е Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију  
к се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед  
харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Зн 
е пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и о 
ла да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и нек 
— бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, пит 
д сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не  
језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, госп 
ајгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургатори 
тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да до 
 шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократич 
е људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно в 
лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево ло 
оће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се б 
низни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђ 
ам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n="1 
} Пише друго писмо, и то поквари; једва треће изиђе за руком.{S} Каже ми да је прво претерано б 
 пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрос 
епа, од друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изва 
 други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ св 
ци, требају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атестате; једног приме, др 
бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не 
ајне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је на  
оје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на дру 
 телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово,  
 хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође о 
</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околн 
ра први дан јако плаче, други дан мање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Пет 
. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не 
ан се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сор 
мо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кр 
Један ми доноси дугмета, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли 
један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се 
 касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио,  
ого, кад ето иду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад  
{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим 
{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако  
 били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опе 
му да сам обрштеров камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господск 
вић дође једанпут, дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и н 
више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а 
 недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све 
ој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне поста 
е био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Са 
p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да ви 
} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се пос 
танем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Ч 
а Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар 
е живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче  
сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само  
бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује 
 са мном забављао.{S} Пролази дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не  
јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам 
е у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново. 
ати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бр 
а на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том с 
ад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље 
ти филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од 
јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски н 
дити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb  
ли.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, доб 
ао држати док је себи дошла.</p> <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црни 
рцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ов 
ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо. 
ума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, 
та на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то 
 променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћи, па се 
илете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једн 
сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се 
остио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјави да се од њи’ове 
} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, јед 
 тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче он 
а, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће  
</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти 
Каткад ручаш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде п 
} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., 
S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S 
ком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, 
асија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су х 
ш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — кра 
се тако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лагани 
, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са  
а имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице 
штитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе к 
и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо  
оба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — 
ен од свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако  
е била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница трес 
м пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81"  
каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати 
оле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривић 
ети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак  
то започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Јед 
 да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша на 
џија, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју  
овим се обично показују.{S} Имаду две и три маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, др 
ави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Дакле, три дана 
> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље  
а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из др 
ћама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростит 
у.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S 
 ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад уј 
жем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писм 
ним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ 
негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разгова 
S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{ 
 добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљу 
, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам кр 
у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке д 
а надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црн 
ш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без  
у ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па т 
е мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се нап 
есме извија.{S} Ми јој помажемо.{S} Два-три сата нам прође не знамо ни како, и то од пријатност 
Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена. 
мо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега  
а легнемо.{S} И ми одма’ легнемо, и два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја бра 
таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екс 
ења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, опет, за неколико месеци тако 
 остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умр 
8630_C2.3"> <head>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић  
ове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају 
и врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац,  
сима и скупљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> човек од  
уче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупљ 
и 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до триде 
 је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да ра 
маш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадес 
о четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S}  
говор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи особито лепа, млада као 
 <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишњ 
о дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’  
једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ каз 
сет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте 
P18630_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n 
е ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’р 
оже бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ при 
а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једн 
ивота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибн 
тој кући седио је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање госп 
ила је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто до 
ан господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест  
м, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се руча 
а почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, 
регнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с 
нко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку р 
 које нису тако здраве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл. 
шпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је ут 
 поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији 
љубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим п 
 се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у 
ао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар 
интереси!«</p> <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, 
гре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да и 
естит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџи 
т грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{ 
ане.{S} Покавџили су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кр 
а.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је  
а кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојо 
штука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из  
оричић — тако се звао наш домаћин — сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, п 
 пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма 
p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити 
ито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около трие 
че Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Н 
 никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: п 
ије остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — имен 
амо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у  
ити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од р 
бу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцеп 
тив петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још  
.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас о 
три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком  
 портре и преда ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало 
римити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ то 
а на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом мара 
д њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети 
а ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу,  
едитори.{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} До 
ћ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу с 
 она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после ч 
а Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису  
да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S}  
окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни 
у нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет  
p>»Па тако далеко?«</p> <p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>» 
пита треба ли манипулација канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из с 
уго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао 
 се обвеже да, кад куд с њом пођем, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју стран 
вај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и  
 није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила 
 би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три 
е, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секан 
ати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачк 
о се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог приј 
д смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, по 
исбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за м 
елдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јури 
е томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више  
Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако 
реко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се и 
позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ по 
у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да 
лети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро п 
ло трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика народа уз 
вирај, певај.</p> <p>Кажу да је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као п 
p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно,  
ли, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само  
арха ниси кадар ни један дан поред твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја  
р преломити.{S} Премда поред неуспешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве н 
мао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је ве 
 којекакве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да  
{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; с 
дно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је заб 
ића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут чо 
учим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Је 
ило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно не 
којекуд.</p> <p>Ја сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех  
на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстер 
игоље се на свом кошару, кошар се љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе ск 
 бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравко 
ш да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том 
, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете каз 
 пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један пр 
 обвезала.{S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у  
 да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у  
ама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била зво 
ика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и 
ило.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам ве 
едио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја са 
кратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом руком помо 
 Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S}  
собито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S}  
уску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан до 
 су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој ин 
да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хај 
 стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је ж 
е у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном ме 
"73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је пра 
{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да 
н капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје  
ицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћа 
а до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на руч 
ка, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{ 
ајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дојкињу.«</p> < 
 није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви  
а ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како 
ен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; по 
 <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, 
у цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не ф 
шта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту н 
гурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане 
S} Дама та имала је неку красну кутију, ту отвори, па извади неке посластице као за ужину.{S} П 
ало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дан 
ти, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, м 
видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа 
о ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо  
опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот  
а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознам 
ђемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор о 
{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми 
ађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду 
амо, та је девојка као сироче одрањена; ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном 
ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генера 
аш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се к 
’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се  
Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један п 
} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо дон 
илостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферл 
е као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када 
ко би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи 
<p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ 
амо к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутр 
ио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Де 
нде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S 
о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи 
 јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, ш 
 стани се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет годин 
апочела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе п 
де какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и 
ћица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частил 
и ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p 
рати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се в 
 време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку  
Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту је показао прву пробу своје слабости.{S} Најпре је љ 
 Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо,  
p> <p>Мало помало дођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћ 
.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Данас је код к 
 трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опрости 
; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{ 
јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента?{S} Ја н 
 нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо за руку и пољубио.{S 
војој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га да 
колине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госп 
после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми 
уз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу д 
 има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислите само нас троје у једно 
миром; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју тргов 
иђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуг 
ин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је им 
 пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{ 
опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је мили 
ла дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ха 
војим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а ме 
а.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко 
и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акц 
огао с њом нешто насамо разговарати.{S} Ту сад по теми наши’ писама разведемо разговор, исповед 
нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div> <div type="chapter 
} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту м 
 сви троје славни певци и тамбураши.{S} Ту су две тамбуре, па свирај, певај.</p> <p>Кажу да је  
са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и на Гривићев 
рати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, м 
енуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне сл 
минал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно при 
{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад 
{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: 
ет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је кра 
 Млади, стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свр 
брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико пр 
, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо  
н је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p>  
, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, који пак код мене.{ 
а.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам од милостиве госпо 
ећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири 
м отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној 
аје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се  
 око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и с 
опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе со 
олити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плунд 
ами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки  
S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња 
евићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два проведу, па се отисну опет у В.  
очеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p> <p>Но имали с 
 су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти треба две-три слушкиње екстра, два-три слуге екст 
 ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз д 
 чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и ув 
ам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} Ја имао изван куће нешто посла, тек с 
S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ б 
а, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и б 
руги гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај парта 
о ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други 
оспођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{ 
а два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам с 
аткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост  
памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а о 
ш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему  
 на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер 
едне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо ун 
мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Кад су ме опаз 
лико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам 
 пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком би 
 ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да ба 
мо презати.</p> <p>Још мало, па су кола ту.{S} Почнем се од сваког појединце опраштати.{S} Јелк 
арија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одг 
па све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас 
аже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А  
{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ћ 
да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцен 
је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S}  
ди суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам  
{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с 
ља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинил 
 тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Тако се разговарасмо, док не  
 гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за неколико минута су гот 
да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су ти сад торте и кохови мегдан одржали.{S} Знам кад 
апут толико.«</p> <pb n="239" /> <p>»Па ту се лако могу сложиш-«</p> <p>»На сигурно идемо.{S} К 
Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за прав 
јићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишки 
Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138 
лим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам  
Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није сву 
н, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јој своју намеру исповеди.{S} Она само  
 на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка 
 Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} М 
орити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да 
ла се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком,  
бра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, 
ио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к  
 време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је  
м и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се чо 
 мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у 
ићи на кост, па ма докле терали, јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет 
јгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакац 
 и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а има 
нам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити 
раш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не 
ако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један в 
осна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она ж 
p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико сво 
{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту  
обро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледн 
ог изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцау 
 Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустр 
Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само  
бучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опр 
</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n= 
е тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пушћа 
да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’  
м »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код п 
д да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити мора.{S} Тврд упр 
да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио сам да је мој искре 
!</p> <p>Но нису ни сви ђаци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било  
то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, 
мена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина 
 Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључи 
о год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Сам 
или смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презент милост 
>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим з 
од суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шт 
>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи;  
 две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’  
поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком  
а нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ 
ржи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не пот 
Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту. 
 фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти  
суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира 
 да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остан 
, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и  
Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу 
ушевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он 
 ни да зна, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу  
 мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} 
</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранк 
... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</ 
рошом.{S} Пита је: зашто она жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срц 
путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да с 
жем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а  
 на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега 
е скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедањ 
м, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Па 
 баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској к 
 опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мој 
се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ 
е десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура разабирати почео.{ 
као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива комп 
.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S 
p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} 
 био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одг 
ет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испије 
еће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и 
части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.< 
правитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{ 
игурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за ж 
ање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плати ду 
не и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу 
и.{S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са 
, пошљем по кола.{S} За по сата кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} З 
еље са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S 
ије да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јур 
о питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је  
е година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да  
глед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједн 
вија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад и 
читеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два у 
ро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се сад руча.{S} Сваки мотри један другога очи куд ст 
као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није дуго трајао, јер ј 
. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости 
да не дођемо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се. 
е Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто  
 па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се 
свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један др 
 чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим  
ранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга  
хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какви п 
напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења 
ем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својо 
удите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која оца не познају.{S} З 
ко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, п 
ити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек онако да је одбавимо; Хан 
узики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дет 
е богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени 
лија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не до 
ам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Свак 
се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у како 
пет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p> 
 декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у  
ао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је ж 
ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не могу да спавају и да имаду реуматизам.</p 
набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га  
у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изг 
вовао.{S} Када су женске очи изврћале и тужећи се судбу своју оплакивале, он им је одма’ поверо 
 то знао.{S} Она се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека 
али Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепот 
ље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу 
емаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; 
.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако 
зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће св 
> <p>На срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого п 
ј дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да 
лест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p 
што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остат 
жати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на све 
лео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш д 
 долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо р 
а опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се ски 
ке.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужити да му је живот досадан.{S} Истина, има свега у и 
 опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Ј 
је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да ви 
во однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њ 
 ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирил 
а за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је би 
 даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се  
и шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао сам проф 
е, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад  
ује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па  
авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница 
 ни кредита међу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави 
ознавао.{S} Него људи све тако по мраку тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Хан 
јини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко чет 
и си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; 
исмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с 
ило као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркшта 
 добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мара 
S} Наједанпут постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не 
около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S 
, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да  
тније дете, кад се правац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што 
од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је т 
ом да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изр 
Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на 
, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је доби 
 свима највише издржати морао.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав н 
као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био нек 
 тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко  
да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају 
ваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се  
седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, м 
м као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако раз 
варало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто, паметно  
и смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завидети, што ј 
ам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је доку 
ло по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је  
 ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но 
себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n= 
е нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао да Бранко има  
 му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ х 
о, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је и 
 ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био твр 
даваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је отац на са 
 мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром м 
а своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, јер када сам донео кући искршен капут, ил’ олињан 
тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женск 
то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чека 
 ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Је 
} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма 
ет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држ 
уди, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осв 
егови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав с 
бије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће 
 да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана ник 
о, молим те, немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран. 
е може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више година? — 
<p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p>  
ц Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело 
уо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам  
адржи.{S} Сирота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све. 
 да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим  
а неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово ј 
 дерана држали који ил’ ће пропасти ил’ ће продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, бо 
ију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш 
шић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је 
арадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па ка 
а идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бран 
а му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ 
} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код г 
а, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био пр 
ост своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја ч 
едан ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уваже 
каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико  
ћ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек не  
»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, ка 
ог изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор 
је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико р 
да сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учи 
S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; тр 
оде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врат 
е, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб  
оје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога ста 
ошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па 
а каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени и  
ојој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је би 
S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ нећ 
ер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се у 
јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао 
и.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ов 
зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика  
 колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и  
ише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намер 
л.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p> 
навали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође 
ишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад р 
икако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поруч 
е начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема с 
јако разљути.{S} Оде путовати и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S}  
 стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>С 
то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на знање дати.{S} Ја одем.{S} Она ме 
росим.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће  
у, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’  
а се насмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она б 
ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бран 
ану, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега,  
му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако 
ме одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p 
а ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта  
/p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов  
ам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После овог кратког  
отрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Д 
у код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку 
ако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом наде 
елој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљ 
ка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере н 
 Лауру да то не може дуго трајати, и да ће она добити јошт младог мужа.</p> <p>Лизин супруг наг 
 су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не забор 
 разговор.</p> <p>»Па, јесу л’ рекли да ће скоро доћи?«</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Знам ја зашт 
 шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су зб 
е сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И го 
 на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јули 
Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милос 
се од мене растале.{S} Обрекле су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене  
о шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а 
стра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине 
 је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут не 
е је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На 
есић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, ут 
довати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Так 
г обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура посл 
ако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију доб 
сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и бољ 
} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, 
ео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Онда ново нешто смислим.{S} Наумим да с 
тру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Так 
па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па 
л, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више н 
на два три дана по сну, претсказивао да ће му ово ил’ оно, добро ил’ зло, стати се, па зачудо — 
 код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио д 
тазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ 
у порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куцало, и дои 
изгубио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ од 
еднемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада 
шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје  
дине од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко излечити, но да може јошт дуго живити, ал’  
 свака једно те једно пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све с 
н од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p>  
на само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранк 
ари каплари, само пророчествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га ј 
, каже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не го 
од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не 
d>VII</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат гос 
аквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно  
 <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»М 
жније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па д 
соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бит 
тирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је неку 
илује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећут 
а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после на 
к.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте ле 
сли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје 
мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем 
је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, каже 
S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели 
ати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је  
у тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да  
има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал 
.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће  
рајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говорим 
ио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнем 
 па опет малер по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и  
ура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три дана дође стари госпо 
 кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S 
њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је 
оринти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{ 
 забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка ш 
ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ 
о отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасв 
ка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Хан 
ла јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веро 
ати треба.{S} Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на  
а ми одбити неће.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чек 
раст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би с 
утра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од 
 сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна вр 
а нећеду доћи и да су их поздравили, па ће мислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер  
екнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ће 
ма у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да до 
ајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на с 
 мајстерштук неки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, о 
 шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су  
 јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја ј 
 сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад кој 
 су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често 
ом пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо,  
т данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</ 
н мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ 
и нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и 
 за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити ра 
рест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соа 
ица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и 
а узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу сироту?{S} Мо 
о ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже пона 
 дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; да  
тати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ посл 
; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, 
ко.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не пл 
се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји 
а сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамили 
не Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио. 
одити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p 
 пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку  
крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, у 
е свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу 
 смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати  
<p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је и 
а знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи 
зићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абе 
ишта зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за ш 
то пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ је 
е казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је  
века срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S}  
погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску 
/p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код  
идио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио 
е весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише се  
о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добиј 
ад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са накло 
и да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене  
ане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} 
каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мо 
рин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ 
говор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Грив 
ом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим, и мо 
на тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на  
 развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко 
ошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му 
ика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабик 
ал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
вот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p 
сле ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам  
на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле  
ем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ј 
ао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадес 
S} Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Ор 
аре пријатеље посећавао.{S} Пита ме кад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му 
ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштв 
Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те ком 
умић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то 
ом опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мис 
пратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си ве 
од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као кури 
 заплеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас н 
ше, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ли 
да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ау 
ави зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Је 
к’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони  
ами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођ 
p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не зна 
је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа је научи 
оже да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А 
помену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша  
ај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати 
и, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла ј 
раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити  
ач, па сад опет за нас с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика 
абулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати,  
адао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил 
 фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту ма 
са собом су однели мир њене душе.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђе 
што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је б 
ндиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и 
штем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето чо 
дну оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој ст 
нђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако им 
вет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођ 
старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ја нећу крв да пуштам.</p> <pb 
, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прст 
нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу 
де какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како опазе да к њима иду, одма’ поса 
а и сад ти.{S} Не зна ни она сама, нити ће знати.{S} И она мене не мрзи; најволијем се с њом ша 
ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој п 
 две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врл 
е лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да г 
, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад та 
како натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео,  
обар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали  
Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су 
остива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ ниј 
е мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо в 
твеним силама.{S} Сваки је казао: »Овај ће далеко дотерати!«</p> <p>Од моји’ другова млоги су с 
 знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навест 
 као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити 
 остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Оп 
по женску.«</p> <p>»Дама ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не ч 
еба ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја  
де на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи брк 
м, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто?  
а неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се ту 
дговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: зашто она жели да  
 нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам 
из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за калфу начинити, па онда добра женидба, п 
а иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо  
тити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам нај 
душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95 
ло.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајл 
 му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт и 
 воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал 
 извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао 
била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S 
 знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</ 
Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка 
азговор како је јуче добро провео, како ће до који дан Лозовићу ићи, па се мора мало одморити.{ 
у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај  
па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога вол 
еме пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, премеће листове, па шта 
а онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана  
p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S}  
ду љубави, и сад одма’ скроје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оста 
>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type="chapter" xm 
а јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Г 
огао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили леп 
једанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће каза 
 Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без м 
о се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S} Не пу 
лим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; ви 
а, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло  
к и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило с 
 покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизв 
Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да  
е бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу 
 човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако  
p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог пр 
 могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења, и онако имамо дост 
орам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви  
и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја још 
} Зар сам ја теби овде на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам 
ди, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик. 
се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о д 
а.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која  
де у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Ус 
ад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што  
} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли д 
им.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу 
аква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p 
 се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и 
опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новин 
анку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирст 
 преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне  
 проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> 
 Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо  
ртре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обреч 
; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо јед 
{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге вољ 
рно неће нико знати ко се пријавио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо мој 
еварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути.</p> <p>Има људи који никуд 
о.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идем 
и ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p 
 се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој 
 портретом онде претставити.{S} Тајност ће се најстрожије набљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Д 
се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док 
раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да не м 
онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића ко 
ем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце 
о с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо 
нате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији 
«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га 
ма ће знати с ким ће започети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету 
ам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да  
е ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне стране седио са 
амњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} 
ј!{S} Како се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на кој 
 цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу  
 са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{ 
 морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет 
 хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели,  
дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред п 
S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенч 
ранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, још се једанпут 
S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај,  
а?{S} Долазе људи, па ишту савета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не 
де Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се  
 асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени р 
и квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога т 
лили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се 
и:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну гос 
ет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ 
они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није  
м се, дам јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p>  
у јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од 
 већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, мож 
о.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо опет код Мишкића. 
е о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена оста 
жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што 
 брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћем 
е; и мене ће пут онуд навести, па можда ћемо се сви троје састати.«</p> <pb n="213" /> <p>»Да с 
p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред изми 
 кочијаша.{S} Сад опет станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри 
купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, на морам да и 
изван села.{S} Кочијаш стане, пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хај 
 смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није зго 
н посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав 
т кроз М. провезли, док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, шт 
ати, док ти ја сам не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Ха 
ика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: ов 
м још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем с 
рпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но сад се раскомо 
p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?« 
м нека приватна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољн 
и наши тако исто пролазе; јошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим 
p>»Зато ништа, трошка довољно имамо, па ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’ 
од хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с 
кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ ф 
до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој домаћин на 
сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да  
ад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} 
ајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морам 
 тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, па са 
, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави как 
ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде ра 
и, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.</p>  
Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко  
ма сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — не  
Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е,  
и себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему  
едати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нем 
еш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па посл 
 па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже ми д 
, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p>  
аку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се 
 n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као  
унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па  
Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотн 
 заповеди да закоље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уст 
де Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S 
еменом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а ка 
ут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на ку 
{S} Десић је свуд познат, па не зна куд ћемо пре да стигнемо.{S} Сложимо се да идемо од места д 
S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p 
ти, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад  
 нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћ 
 отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писа 
 узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам, јошт заједно провести добре дане, па  
 колико њи’!«</p> <p>»Сад је питање: ди ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може  
 богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све  
S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па после ручка одвешћу те на једно ме 
кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се 
то се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду схо 
е; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра ода 
 ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зов 
сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p>  
олази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S} Новца је о 
о и то пробати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удо 
е вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити са 
сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је и 
ере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако,  
у.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца  
омандира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="4 
о удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити 
жемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет т 
ан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да пр 
а се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги од 
”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер  
ави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутр 
дма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина 
о места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак  
ле вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми не 
е.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Је л’ ожењен?«</p> <p> 
 поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ д 
с већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер 
сте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но  
ретворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све 
атер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гриви 
м јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати 
/p> <pb n="89" /> <p>»Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јес 
о инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно о 
{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на В 
и ради никакве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Ва 
а.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он 
тор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо ка 
треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и  
е слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао д 
и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав е 
p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од мене  
тра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том чов 
а шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе зна 
’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та 
се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је ве 
не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и  
<p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p> 
 <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ с 
времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово ил 
повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код једног ковача« 
.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не ви 
 па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт  
алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек та 
че пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; 
т?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим п 
>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и  
ј ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места тв 
S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.« 
Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је  
а туга напала.{S} Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од 
 пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само 
S} Ти знам да ме још оставити нећеш; ти ћеш си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твој 
 тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав  
Но то опет није твом рангу сходно; наћи ћеш доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Ма 
само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви д 
кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и  
те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у велик 
еднако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико дана добијем либсбрифе без пот 
 нисам рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а ма 
у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми ниј 
у издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало животарио, и могу  
лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису  
е цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се 
се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријате 
ају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, м 
 споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегавали су своју в 
анденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао,  
фани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу тр 
> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, кру 
гери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера мол 
шку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака 
антеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече  
ео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и  
у добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелис 
ем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко 
ао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам се тако исто но 
и.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит’ ћу те тражити.{S} Збогом!«</p> <p>»Збогом!«</p> <p>Стис 
н, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја са 
 голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што  
ут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, не 
и.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама теш 
смо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу милостиву за супругу добити.{S} Он каже да ми је про 
 живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{ 
ндшафтсамт држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се цело 
ћи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је 
м учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозвол 
мају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слаж 
тео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг п 
ним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љубав код куће лагати.{S} Зафалим се на њено 
акао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио. 
 са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} По 
обричем, никог не одбијем, но обећам да ћу се сутра до подне промислити.</p> <p>Пошљем одма’ по 
 сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да 
 вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а 
 је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све  
е ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је б 
пођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођ 
 је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да 
 је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће  
к петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо она 
т заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми 
ити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати  
 устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; ова 
ра разабирати почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру остав 
ође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удови 
’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носи 
 може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови 
м да се приправим.«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу  
у!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’  
> <p>»Е, добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само дев 
ико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако  
вно? «</p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена 
«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.« 
p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, 
ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу 
 бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> < 
 Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задо 
орим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да 
S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог неће б 
 и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p> <p> 
Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p> 
ари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, ка 
им.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и  
шт’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми  
 како треба с људма поступати.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер до 
 Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме сам 
атији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре овде да испитам, па ћемо онда ићи на страну.{ 
ам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, се 
 спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он с 
у замолим да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чист 
утра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>» 
 Поручим јој да се још мало претрпи, па ћу ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опро 
 сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ сауче 
<p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каж 
 да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана могу с 
 ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њ 
бојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем  
S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једна не 
 хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов тут 
л’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но 
 да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>С 
нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде седи 
боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он траж 
н постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре 
 већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да  
сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајцаре и 
и.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ од 
дуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то зб 
е сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути. 
то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите  
човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за 
ти, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? —  
аљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; каж 
ре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љуб 
буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан 
навао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бр 
к узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо 
опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпођ 
ора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику уп 
нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем ч 
аље.«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићки 
«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду де 
 најпре на познато место ићи, па оданде ћу си лакше, по околности, маршруту начинити.{S} Идем н 
у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако  
S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш да  
а Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управит 
за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} 
ад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ја себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казат 
о срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће 
у жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S 
трошим.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} 
већма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда нити ручка нити вечере,  
есец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ друг 
ој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Донекле је до 
рам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p 
кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна 
 буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а он 
Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина шт 
епо око матере; претставио сам јој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколи 
 се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га 
 решио сам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером 
 <p>Ја сам то једва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем  
старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опрос 
љно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни к 
Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек о 
мо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време про 
предела и млога званија.«</p> <p>»Е, то ћу се овде дан два задржати.{S} Има ли, молићу, овде ка 
</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, из 
је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко  
са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Пред 
ити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S 
Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«< 
се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад д 
оверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што к 
} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра д 
већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад ч 
м се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћу се обадвема понудити 
 исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери.{S} Доброг срца деца жале свог страдај 
љи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује. 
не додија, па занемари и поче по својој ћуди живити.{S} Оставимо <pb n="170" /> на страну ту ње 
писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абента 
итлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се 
{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју 
ле се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема пу 
S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато 
 сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао  
азљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.</p> <p>»Знате, милостива, он је јошт млад, па мло 
што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако м 
то на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; он 
вући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’  
ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет помешамо се међу  
сплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми ј 
о, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не,  
, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима јед 
чне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и по 
 /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо она 
ле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам ме 
а нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом  
ли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија 
т’ новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, ску 
{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га н 
ј квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пр 
велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} З 
визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај  
и смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави  
 у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним 
} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у  
 на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили  
лија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ и 
ојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно постало, и те 
 па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта и 
срећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном  
 здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накр 
тор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад  
вог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb n="132" / 
{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} П 
акви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S 
живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не  
 <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седн 
нам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготови се ру 
занаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од  
д су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају, 
ћка намигне на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Гос 
оши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара  
аљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} 
ећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ с 
руге потсорте; има који из једне класе, у другу прелази; има издајице, који свом другу врат лом 
дава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета доп 
врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће ви 
ојој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасе 
мо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки т 
ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли ов 
ка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те  
— заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест годи 
 по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака различите 
30_C1.3"> <head>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не 
купе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се 
пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом пр 
емен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити чове 
ке.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: 
на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешт 
о дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срц 
S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена сваш 
 <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и п 
и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро пр 
а си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд  
отребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не 
мем какав слободан квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду п 
моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и мло 
је на раскршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео храните 
таде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милос 
ди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо  
на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио са 
ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то 
добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ тако  
е, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи 
елика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене 
е срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи. 
.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>С 
е године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад 
на Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачинитељ</p> </div> <pb n="2" / 
лу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише  
и Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S 
и на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим 
маске.{S} Друкчије изгледају на сокаку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, с 
.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамт 
душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић још 
пише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње о њеној и 
осно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гд 
и како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особи 
а шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није п 
љи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’  
фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите увере 
о, то је једнако копка док не покаже... у тајности... својој другарици, ова опет... у тајности. 
јности... својој другарици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако  
мо са рибом и рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., 
уку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свак 
то.«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, 
 Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p>  
о сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На 
је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут пруслук, жуте топ 
ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и  
е тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, 
9" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго ш 
зак слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркир 
им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају 
жим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најниж 
о, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, ишао је, — 
мињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава.</p>  
шку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав  
лици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{ 
о.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнар 
 и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет,  
 школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад ку 
о сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине  
ојим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла у 
један дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будем 
школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад гов 
ођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами  
, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За 
кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код з 
а све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже ка 
а судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свил 
т.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, 
е фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму  
ати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забе 
 мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачк 
први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њег 
 сад и земаља и кућа и новаца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дођ 
једанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бр 
ћ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у м 
 Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје 
женидби, други — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ м 
више, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по бал 
им, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој  
а, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гин 
} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе т 
о плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ н 
ећ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише дед 
амо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелк 
меше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео све 
 штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Но 
 да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више знач 
су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте  
е јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бра 
дио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене неви 
о, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа та 
 муње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајућ 
е се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, 
ену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима  
ине могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нис 
и онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари давати; б 
у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на 
о сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето м 
квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна 
та морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгоре 
а о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију носио, доста сам 
богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да  
дитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе  
аког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог  
ов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И 
 свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би  
ам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако иш 
ји од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака 
лепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине би 
ога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим сл 
тила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ств 
 као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим кав 
не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и к 
е уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим стран 
ти.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољ 
ском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди заслуживао сам овде покоју крајц 
, које ми задатак живота сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу проба 
.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да мо 
у десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом 
глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми  
 у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћем 
ачим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за кра 
 могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за т 
ијатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канап 
, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио с 
штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у кој 
а није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почетку, изјавила се да не може с њим живити.{S} Но у 
не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бр 
Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договор 
ћ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> 
е солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари  
но идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је  
а реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не 
ле њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена  
а је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Ч 
а, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у 
њим прилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и  
 Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{ 
 је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па све поквари.{S} 
к.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и пра 
 провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на луст 
p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо прима 
лње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће  
 Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч река 
сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> < 
си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас јо 
и приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, 
није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опе 
о, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак 
 се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори  
ри, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ 
о, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили  
} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је 
милије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деве 
ме, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и св 
 месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да 
мали ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ки 
ршћу, ди може и десно и лево, у рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је с 
једанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим! 
{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, — прво је  
већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руц 
 јошт млад и незрео, па јошт није ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет 
ом нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам 
па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, д 
ио је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су приз 
/> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове че 
сећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијур 
ла, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био ка 
 командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном 
урке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није св 
и између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушк 
еже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се 
 узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} 
.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш 
у на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву госп 
у је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S}  
</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да  
ђа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>» 
олап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи 
 а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ 
p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпи 
бини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</hi>  
ти.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Доб 
о сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то и 
, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може с 
а се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете са 
 ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче  
ећма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провиан 
 и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна 
неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт 
мити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фри 
м, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо 
и писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</ 
е готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А 
 је живот досадан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељиц 
тељ је стар и секант; осим себе другога у ништа не држи.{S} Њему је све једно: саветник, иншпек 
года прелазити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав с 
мук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> 
а лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио  
који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче 
p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад вр 
који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и 
>Да му и сам не сметам, предузмем си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target 
 у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} Кревет ненамешћен, разб 
 на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати 
ед Рунићевима и њу и себе, и докажем да у тим писмима нема моје руке; осведоче се о мом рукопис 
итао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по с 
Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онд 
 сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имал 
казати задовољно, најзадовољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ н 
рацима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. 
собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда н 
не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p>  
 још кроз једно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог  
му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; он 
ан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, те 
де.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.« 
бије дозволење, па позове и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо с 
 канда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу  
је.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одош 
.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се д 
сови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, бр 
мећавам; нећу да је застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи  
то, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот н 
е већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99"  
/p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је па 
S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали 
а радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао,  
 га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па  
ругова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се 
 добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру  
нако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет 
тставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретк 
> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу  
 у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји  
ишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови.{S} Опет и отсада седио је на столици својој и  
у са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље  
инути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао  
ечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо 
напослетку, може се данас-сутра девојка у кући осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S 
ро је.{S} Ево сам донео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас к 
</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито 
осле два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време 
.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, ј 
к на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад с 
адежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не  
" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст 
нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од на 
сам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p> 
} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна к 
, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, 
као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговар 
највише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал. 
носно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опе 
не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд ид 
што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде пра 
стао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио в 
како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг сас 
примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Ма 
а мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био ма 
је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> <p>Л 
е могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на ме 
ане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Хани 
ало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазн 
омажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то,  
ано: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се реши 
же?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је на 
 било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и м 
е; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само је 
ир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо ра 
па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му да дође к мени у 
и би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</ 
са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућ 
бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном прили 
поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но  
е мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши 
ко што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>» 
о ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу 
дан ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољ 
али су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} 
 Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуд 
осмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ј 
а, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>К 
е већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница 
еда као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: к 
ој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну вел 
 нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву стари 
о је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Прави 
о с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, в 
мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окруж 
пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> < 
>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не б 
ло десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" / 
p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад  
кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи пол 
ити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шт 
ку, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побе 
један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбиј 
 беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нист 
 /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у ј 
па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја.{S} Инвитира ме  
ати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У поче 
видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред та 
двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са неколико го 
, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на женидбу 
трошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, 
ше вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па  
је читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S}  
} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићк 
рма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој 
те јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Вел 
дем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја по 
 школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та т 
 заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука 
спедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S 
лон ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још  
 дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ раз 
намо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код куће?« Она му  
 Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опет до зоре, па онда који кући, к 
о.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишље 
па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчиј 
дао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} По 
ест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> 
 да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да св 
нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p>  
ужи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсе 
е жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кр 
Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упак 
дам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују.{S} Тако сам онда изгледао.</p>  
ко велики господин, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг 
 руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја 
кинстлер«.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи ма 
з каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати ку 
ћ чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим ве 
бну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Грив 
и су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имал 
огзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и пом 
{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинић 
и; два месеца носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устр 
ња, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.« 
 оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славн 
у да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> < 
 Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачков 
тили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се с 
ефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гл 
не.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" / 
 сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опе 
јала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у руке, јер никог нисмо нашли да носи, па текар по сата 
, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село 
о слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се о 
зије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без п 
в поклонили?{S} Имате л’ сад ког другог у срцу?«</p> <p>»Немам.«</p> <p>»Смете ли се на то по с 
 на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ т 
 би какав славан енглески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га з 
е он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већ 
"la">pro Archia poëta</foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко 
ак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад 
 код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да  
у.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду н 
сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и  
м је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и приј 
ир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо  
у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p 
и су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се је 
а неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Десић крене 
моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину немилост пасти.{S} Кажем му да је тајна код м 
ца, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, а 
 дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напишем један либзбриф; видио са 
служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S 
ке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић,  
обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} 
 сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{ 
b n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бра 
оде, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави 
 је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од удов 
 права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма 
 не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг 
е дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По со 
{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добр 
енити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Грив 
е имао да има таку жену, која може свуд у свету претстати, која има доста памети, која није руж 
нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па  
опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо  
n="168" /> <p>Доведе своју дечицу; љубе у руку.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор 
а однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе са слушкињама 
.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S 
Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика 
лико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити да се не  
су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наз 
ане Мачковића, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у 
Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гости 
у, која ће с њим кућу тећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато  
ше мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато укра 
: сваки има у нечем право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две а 
им се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут 
се, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстери 
ко ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан р 
третирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кће 
е добро проведе, па он има своје колеге у другим местима, па идеш с њима онамо, па оданде опет  
г њене несрећне судбе, разболе се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, сл 
ећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео ј 
љине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство 
први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благоп 
смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и 
још мало на миру оставим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о цело 
јлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши 
о удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} Мариј 
ем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се пр 
 Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он  
{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту сам се п 
а мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бо 
хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{ 
у га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора по 
пу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.< 
ови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то  
 да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко с 
враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајић 
 ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим 
кић остане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је  
е опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата  
едње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> <p>По сорти својој тражио је  
 тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његова породица б 
вић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад 
е, у другој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било лич 
провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде у нашој соби добро проводили.{S} Повиче перцептор да до 
е и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S}  
пљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двоје продужимо 
лим, извол’те само.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић 
ли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ 
 није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; но 
 од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, д 
н се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се једнако 
траховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и ск 
и’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко 
 не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном м 
важење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. инш 
кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здрав 
паорским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као кап 
да за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалек 
S} После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим,  
може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{ 
чно с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како 
 у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па  
} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који по руф 
ним колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, М 
милија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не  
номије на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адреси 
гледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и дру 
ектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не њего 
па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе  
онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак 
е мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити  
 госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас п 
ранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мо 
о почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} Док им 
осле казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињавам се, кажем да сам  
 мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бра 
ном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, 
да из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве,  
ж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој  
дговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже м 
вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџи 
 моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем 
го давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два кв 
 код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа  
S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и 
Знам да је од добре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Св 
епоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је ку 
вић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, к 
ут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па б 
ју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Оста 
<pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соб 
ше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог при 
ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се ка 
госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и једно писмо преда.{S} 
 плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} 
ивићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је 
аки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником 
 би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Мол 
 но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погаз 
Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу о 
pb n="220" /> <p>»Ни најмање.{S} Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком зајед 
супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, дец 
а једном пуном торбом напоље и метне је у кола.</p> <p>Сад се опростимо.{S} Кмет и перцептор из 
 је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> < 
дан богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној варо 
ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Види 
 <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру  
 у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био 
сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повућ 
и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није бил 
аво овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац 
 има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео у 
се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав 
S} Он каже, он има два идеала: један је у сретној љубави, нарочито женидби, други — тај неће да 
то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче изби 
у је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма колико новаца да је имао, дао је звонар 
већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на ме 
нко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p 
истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S 
а, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p 
тац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту,  
карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсација не вр 
хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити 
 самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој 
фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу  
понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао о 
, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, з 
ошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барби 
и, јако су ме обузеле; помислим како је у свету све непостојано, па сравњивам <pb n="247" /> пр 
д пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас л 
 смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво  
 тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани  
 засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пази 
е’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Так 
> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је  
ам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стар 
а онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћ 
итор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маториј 
ка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкал 
ла Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасе 
ко великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа. 
> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му 
јте!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео 
 и стихове знали правити, опевали су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер какв 
о кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође,  
’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако  
м друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одго 
 година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо 
 с њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у ва 
спице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми с 
ј трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант«, и то ми се не допада; може 
ђа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а н 
премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на 
S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{ 
ила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Ба 
а.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забележим писарево име и пивару куд од 
 иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једар 
 се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> 
’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су остали незнатни.{S} С овима ни 
ест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S 
звукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињ 
 из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{ 
ка је изгледала као мирно море, но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разго 
 мира нема.{S} Помислите само нас троје у једној соби.{S} Треба која крајцара за ручак: продај  
обуздана страст мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је нам 
ло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно и 
ом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и 
 док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мрша 
ад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод  
 слаткоречива, лако је и мушке и женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње с 
но опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: д 
а, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> 
оје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим поверио, мислио 
 великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у н 
осто, невино, разборито!{S} Та се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутм 
 се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} Из Долње Земље трговац о 
у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде 
а, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је  
ка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заи 
ам се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом 
ако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћ 
 прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разговор.{S} Маш 
ј није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, п 
p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане,  
и мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалит 
ами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одл 
а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико годин 
{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код  
ме овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није могла на ове речи да одго 
тен и мој минијатурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светс 
е отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, иш 
дубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џа 
кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мисли 
 ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури  
ије ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао  
анпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онд 
, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су 
е било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но предузео сам си ма како  
не са њеним мужем, зарумени се и не сме у очи да му погледи.{S} Када је исти изишао с њом да се 
лу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као  
ан морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; 
тивој да ми помогне.{S} Милостива падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. < 
 вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато ша 
еданпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} 
е од љубави, па онда тек љубав пропадне у пријатељство; напротив код мене, најпре долази пријат 
ам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана  
равила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек  
ање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово в 
ће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једн 
м видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Ве 
Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче де 
« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборав 
ти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су последи 
се само на мене ослоните; ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш  
 ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада де 
без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа ч 
рав, само мало потежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје наме 
кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва че 
бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне 
S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица  
ло Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} 
пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доник 
, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ћ 
о и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, 
ива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био. 
је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат 
 тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам она 
 ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни нај 
 кола су наједаред потргли, па канда се у њој нешто прекинуло.{S} Мислили смо да неће остати; а 
 Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је 
 да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет ку 
и срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу  
 рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио,  
ешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} Т 
ћка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика ж 
д пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанп 
мају пријавити, и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пр 
Због какве изванредне околности може се у последњим двема категоријама нешто и попустити.{S} Кр 
кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели д 
или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад је сневао да му се от 
ћи.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три 
ш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ осл 
ећ искоренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, 
се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прек 
 тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је да ћете ри 
 кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике 
 около милостиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, 
и други који је добије.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да  
в абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женски 
жем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува ка 
чно, сватови се мало задоцну, па тек се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаес 
о сам још њи’ неколико, с којима сам се у течају живота састајао и проводио.{S} Но морам испове 
е, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва д 
248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу код Зоричића.{S}  
ате.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад на 
ликом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Дес 
тога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи г 
се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би н 
ије јошт никакова правца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очим 
уку ићи.{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично 
 ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се задиркивате.{S} Ја опет најед 
 да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места 
и опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она накло 
ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да  
<p>Опростимо се после тога и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{ 
тиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ће 
е</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест,  
ећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p 
преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> < 
Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не 
по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба 
.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смел 
спавамо.{S} Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу наше 
убивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини провели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у варо 
се да она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подр 
е тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавају?{S} И 
реварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед  
е изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S}  
је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да ј 
нко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и неко, који ју познаје, каже да је од ве 
љи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може н 
ног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж в 
S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S} Сад ја, нестрпљив, изјавим да сам р 
 да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтеро 
ко година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно н 
ле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја ве 
олиш да се можеш опрашити.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за ха 
судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство 
.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично 
давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго мест 
чини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишк 
фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал 
вори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка 
реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, 
износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ н 
, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако 
ајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па 
а чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо 
S} Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После тр 
и’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па 
кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више к 
т к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не п 
 са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Би 
ило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољс 
 бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу  
, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, отк 
S} Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка  
е што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те- 
е сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што 
 срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђос 
 писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег распол 
о млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, п 
ељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину  
о шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме  
амо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову  
он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође 
рство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Т 
стије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је п 
 <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био з 
на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиром 
и.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим термин с 
 ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се  
ти код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње намерење са мном, 
а’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нис 
добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагњећу кожу облачи.{S} Треба ту малко и познати и ис 
варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна  
лић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је р 
n="83" /> за младе људе, који се жене и у конкуренцију са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гл 
о интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши т 
, и с тим је све забашурио, премда се и у певању и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ ма 
 <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо  
даред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком п 
граничити?{S} Ил’ зар не може се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>» 
рца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам гото 
>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није 
ote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији,  
аци једнаки; и ту има свакојаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће с 
 јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стране нема ништа; 
 какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш са 
о тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завиди 
аура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили смо си роле: једанпут идем ја са 
 јер је ту Светозар све.{S} Тако исто и у другим стварима, опет, имао сам друге људе.</p> <p>Ка 
пија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика с 
ећ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил 
 сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја 
 су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући дола 
о тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужд 
ити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестр 
па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, коли 
>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’ 
 такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо  
 не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнит 
ва.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p 
 вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим по 
Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нам 
ст свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањира 
кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку ше 
ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно з 
 <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кро 
није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа 
право ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад 
ребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ла 
уд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двап 
ир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а  
ава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, ко 
му.{S} После ручка изјавимо да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и 
ромака.{S} Овај не може да добије нигди у зајам, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто. 
, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима чо 
 има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чик 
оспођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од ка 
а.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Гл 
 нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ 
ро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко 
нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, д 
м том, смилујте се на страдалника, који у заточенију своји’ мисли на соколовим крилима лебди на 
заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мен 
тарош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе навршити, кој 
 имаду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се  
 онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку бор 
репоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари 
старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одева 
 увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском по 
: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам  
ви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на диван 
м пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изу 
ако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу г 
и.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и 
на деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо. 
ир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције.{S} Истина, 
и перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живио, одевао се.{S} Тако 
ам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а  
 здравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наз 
троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклон 
} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо 
 нас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml 
о!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је  
дби подлегли.{S} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пе 
ед нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу пре 
а Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим го 
</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки ку 
р.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p 
 мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође.</p> <p>Међут 
 Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p>»Па зашто? — Та,  
ијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хо 
без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много  
ника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру 
 »Код краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он поче 
 сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као н 
година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p 
ста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је срца же 
шњава.{S} Каткад није добро кад се дами у очи слепимично с речма љубав изрази, јер дама дође у  
 <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>»Ево ме.{S} Опростите!«</p> <p>Ја од 
 Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да 
мо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О.  
живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је  
»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S 
»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до 
 хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам  
 обичне линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови 
, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу 
зговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало 
екали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и ми у нашу с 
е ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти  
је, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је ли ко код кућ 
 и тек сам се смешио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapt 
о без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за  
емо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем појао, 
м, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пр 
сма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо 
у јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се  
 ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа  
 боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем 
ве своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, него по зак 
 мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажал 
умује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и муш 
ворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он 
 стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ 
S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уко 
име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у б 
Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Пит 
ма мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим 
 једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је  
днети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај,  
ђу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је л 
{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., 
њен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима с 
о сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господи 
то да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није х 
зговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино  
напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, упра 
деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{ 
 какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она само моју младос 
?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М.  
 намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро по 
нема одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости 
пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати натар 
ј соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда 
ени у П., па прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић нава 
ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је бр 
знанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим,  
омолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унут 
мо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира,  
, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излаз 
орим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад 
S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој т 
.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Са 
 Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи и примила, и обрече да неће ништ’ о старим ства 
им и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па стане.</ 
е превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек  
ка писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по се 
миљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од к 
ску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да ћу код Је 
 једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз 
 тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја  
, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлеге 
да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и онако је он прво писао; она држи Д 
ад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то с 
ишт’ не иштем само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја  
 жене, када су кафу пиле.{S} И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфати 
} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо  
приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка 
е дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам 
еса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Мин 
S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама крета 
р, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село 
/p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посл 
{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно у 
ео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гриви 
дно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе. 
млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће 
ој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ препис 
; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака  
уцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан 
трашан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође 
девојка, него као лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји комор 
адан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим 
жем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном ја 
е се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами 
ас је све коснула, и могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на 
 наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То је луд сан,« 
им је друкчије изгледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{ 
а око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти. 
ка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S}  
 Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне 
 чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите с 
н јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујем 
 сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође такв 
ала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и пе женирају се од мене ни највеће го 
ао што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрал 
задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам 
емо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је кримин 
оће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су б 
стерам.{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} 
кад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио 
 свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шп 
е нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и  
А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и 
ао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на  
ју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућ 
етозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
итао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дођ 
м мислио да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке 
 већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми  
рима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} 
рига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам 
већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам  
куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!« 
унићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За ј 
ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па к 
ао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{ 
К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да вид 
анко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам.</p> <p>Тако смо путовал 
устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и 
драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на 
S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се 
тао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту јој исповедим да ја интереса имам  
 форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме једва дочекаше, каогод да сам им род.{S} О 
а пут.{S} Путујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној варош 
држати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{ 
{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били 
ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слуша 
S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p>  
о како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад посл 
кну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суп 
.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да в 
сом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом!{S} Ср 
ан само кад је у друштву.</p> <p>Легнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило 
м да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем 
тру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћ 
 долази пријатељство, па онда пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пли 
истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} 
 а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рун 
ледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине  
ћем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је б 
му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћ 
,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — ка 
<pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали  
 за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алат 
лико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рески 
се на орман <pb n="85" /> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> 
етку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елег 
, имендана ил’ женидбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ света 
ош који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачи 
, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> < 
и се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам  
адање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај ш 
ела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам никад  
а фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на ферде 
одо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овам 
 Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пр 
тац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај гото 
p>Сви се на то зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад ве 
телија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га дв 
та с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита поделити.{S} И тог затворе.{S} И 
 Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к  
.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу с 
ти и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на  
 се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексутра опет 
осле се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема  
 се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div typ 
, ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quo 
ажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у  
, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти с 
амо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почес 
 обвезани, дајте ми на знање, јер ником у таквој деликатној ствари нисам рад на пут стати.{S} О 
head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилоко 
ст на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао и потписивао.{S} Ово д 
ољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцел 
оспођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Је 
 како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} К 
ма; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зн 
 Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пођем мало помалије  
о куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел 
ћка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешт 
дило, почнем је одбијати, — она са мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће 
бама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јако 
фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек  
неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светоза 
рану да зашпорује.{S} Тако сам ја с њом у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она 
већма.{S} Овај доведе куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Херми 
идби ни да знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обве 
оспођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала слободу посетити ју.{S} 
мана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, мол 
ој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног  
друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад 
во било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S}  
} Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио 
раг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни р 
ему приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално пол 
жао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигур 
алеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија 
учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изнена 
асмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар све по реду пре 
.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има 
ајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се т 
о.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи. 
мућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије  
да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та ј 
г се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном пр 
пет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стар 
сам теби тужио; после друго писмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподен 
о.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се 
 две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на 
ју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, п 
вар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може 
 као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, 
 на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрив 
ми.{S} Кажем јој да сам тронут, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, 
ша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса 
авковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо  
други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} 
з усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фури 
човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке,  
познат; тако исто и Десић.{S} Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка ле 
</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени с 
, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио са 
ки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ са 
а су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма која, ако би се до 
 био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, 
 село ћемо проћи.{S} Ђеографију је знао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд  
и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио та 
е Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оставио је Г 
дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и ж 
едва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међ 
} Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њо 
анко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са 
му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга б 
 виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који ј 
 играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{ 
 су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држат 
е да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан ква 
сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекну 
</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла- 
Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и  
’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не  
лого којешта.{S} Но не може све то дуго у тајности остати; пре ил’ после, мало помало сам ће ми 
Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и ме 
ему оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да  
крепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хтео де 
вар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта 
т, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш 
е таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било,  
ија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се чи 
анко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић о 
пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, сам 
тари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође марш 
човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одгова 
 Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школ 
у лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет. 
штован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мој 
ни, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро  
} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{ 
е ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се за но 
у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого млађе о 
тао?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад 
{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим н 
 ово преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и  
н јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} 
пиће и за карте.{S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био ко 
новом регруту радовао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад б 
све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада 
смо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онд 
ма мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је п 
целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвов 
 и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очим 
 <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао 
 код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђе 
="125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколи 
 почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка  
апалиле, па су одма’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љуба 
емена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он јед 
е са својим изванредним даром није нико у очи пао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда 
кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас? 
ћ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претстављао д 
адовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{ 
гов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} 
изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S}  
="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је Хермин 
јни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Карт 
спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет  
и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је 
тар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо 
велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност  
спођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, 
дан леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као  
рема оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, 
заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уј 
е од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку и 
ој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Он 
ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друштву, па сад је овамо дошао; но кисело лице и 
 дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако  
ете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јура 
ем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канцеларији двојицу, који су помоћници и изврши 
евојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мал 
атски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам и 
> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају теб 
атимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала  
 унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се 
ри квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у стар 
о.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да по 
 хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да доне 
а реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе к 
миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са  
ед вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтин 
обити.</p> <pb n="105" /> <p>Опет одемо у театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S 
смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика 
опет седнемо и путујемо даље.{S} Дођемо у друго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с 
p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S} Ту се опет мало одморимо, па опет даље 
нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S 
S} Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна жен 
ред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Уп 
, здрави, набубрени.</p> <p>Тако дођемо у место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је:  
ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C2 
ао у прсте.</p> <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет  
RP18630_C2.5"> <head>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас л 
али јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па 
ошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде  
д веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајт 
 Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} 
ad>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фин 
о, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто журе.{S}  
.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо је 
 се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или запов 
 Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта 
очно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар ур 
дне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p 
ити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том  
ће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} По 
 /> <p>Дођемо пред обрштера.{S} Станемо у ред пред њим.</p> <p>Он нас погледи, па запита:</p> < 
д хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше старе радости и жалости место.</p> </div> 
анде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе је 
говарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра 
ране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као ш 
Идемо као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим прев 
.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, сме 
кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ 
ртир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче ш 
чере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо  
знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S}  
сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду до 
тов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде је намештено,« рече Рунић.</p> <p>Са 
ју оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да м 
и могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко  
е давала.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном ниј 
иву стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се 
ки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а 
630_C1.4"> <head>IV</head> <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку  
 разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фа 
pb n="185" /> <p>Интересант је како смо у коли седили.{S} Ја танак, мало подужи, седио сам с де 
 отићи ћемо на мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му  
говарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>» 
Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} 
p>Тако се разговарасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим к 
ковић је најбоље прошао.</p> <p>Дођосмо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује које 
 Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; овај ти  
 су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понајвише добро су се оженил 
да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S 
о је постати мустра женског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се  
 братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, 
осподару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, једном речи, био са 
у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне,  
ешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад? 
о, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је  
о да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љуб 
е — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{ 
то никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гд 
 свог мужа оговара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност из 
 родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је б 
квартир к једном од моји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је н 
’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће  
рата, па онда сви у једно друштво, и то у нашу собу.{S} Придружи се к нами и један стари, богат 
 смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велик 
а се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са том примедб 
 па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били зад 
омоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио! 
ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то 
на би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{ 
е л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад  
нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женск 
јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{ 
ло онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и  
а страну, па каже ми да идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, 
ва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па мло 
д не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S} Заиш 
а, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку  
 мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови раз 
ш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем и им 
угом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, 
рали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављ 
 треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа,  
лостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар,  
а у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа  
 сврне синовици, која је због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њо 
а места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ нова 
ољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете нас до који дан 
о писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:< 
су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубави плам 
апишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{ 
 разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бр 
{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте н 
 па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега 
ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови речи с 
ио, но стајао је међу нами као жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуб 
оже ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је  
ретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је т 
 опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи св 
ите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што 
била, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић го 
>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде како-тако ноћ преспавамо.{S} Сутр 
 и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не заповеда, 
рпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’х 
сиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, млого ко 
дмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг.{S} Тако је то траја 
нда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е.  
} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља. 
 слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била гл 
и, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} П 
ио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена. 
затим донесе перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо комп 
у.{S} Красна дечица!</p> <p>Сад се опет у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу,  
ољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јач 
исмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Свето 
нџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не  
нко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још до 
а како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.< 
0_C1.5"> <head>V</head> <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посет 
теља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу 
њима сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна уч 
а је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плав 
лим Јелку да прими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на к 
ића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у дес 
умарајући, једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд ј 
 ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на  
Провели смо заједно детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, п 
ранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и 
е.{S} Какав је то плач, каква искреност у Марије!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија  
ворио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Нов 
м гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком доп 
 опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} Н 
анпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.« 
 се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, н 
војим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је ми 
 да им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућств 
 није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су 
остионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; је 
д њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми 
 се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја  
ити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави;  
до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div 
ј ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој  
о друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је позна 
 један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми 
 Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмем 
овори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранк 
и волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити 
утрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још м 
 тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="173"  
т добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени до 
су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове  
{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се п 
ати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Ви 
ке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S}  
зговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви  
и нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Сад и  
нзарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам  
легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њи 
ко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена прим 
рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије  
мо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи ч 
 у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад 
и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио ј 
ћ у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се  
з да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховити 
о; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим д 
ци, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете,  
 сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> < 
м сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично, сватови се мало задоцну, па тек 
девојку, па су кошар добили; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћ 
n="241" /> <p>»Код нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја  
ло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се дон 
а, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, к 
донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и че 
 облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што с 
бав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S}  
-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се В 
иди да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим и сузом оросим.{S} Она и двапут и трипут 
едне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт  
ота«.{S} На то дође мати.{S} Пољубим ју у руку.{S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми  
уде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има љ 
и пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они  
/> леђма, очи им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има  
 злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није те 
 спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <d 
 једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили,  
м што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавал 
0_C2.6"> <head>VI</head> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати. 
сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од 
ео!{S} Кад сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад т 
, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбург 
.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракт 
 намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на рук 
S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, 
ра и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} 
у пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице. 
е допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далек 
риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</ 
ика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштв 
 шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету  
{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер 
 стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте  
с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с 
Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241 
Одма’ за њим у потеру.{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па  
у једној красној соби, на једном дивану у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас  
ујем се даље.{S} Кад опет — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам  
анила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично  
 грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које  
е учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако  
 неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на 
лава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми троји 
 се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стра 
 <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда с 
ра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, музе вам  
о и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, кој 
 <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене б 
 да путујем и молим да ми каже каква су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни ј 
страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ћ 
ти.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Можете мислити 
кајати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p 
 опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> < 
у се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи 
и’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранк 
мештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задов 
мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не мо 
у знали, лено су се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} 
жете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има пос 
до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако 
му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам 
а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста 
, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђа 
гаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав 
ета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није н 
ерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам  
ло на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је 
, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S 
p> <p>»Ја сутра идем у К., па оданде ћу у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, 
е_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претставље 
ан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре 
 Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми с 
</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ј 
 мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим,  
ужби, ја сам Милан Наранџић, земљедржац у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контрол 
чере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другариц 
канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем три корака натраг.{S} Понуди ме с 
<head>XII</head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Ни 
едити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите 
а о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шм 
узини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш з 
у, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ он 
ма је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била 
ком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тут 
ћ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције у 
 они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео 
ст у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Б 
за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слатк 
ња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; с 
ј живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди 
по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} Мрзи ме само да  
ите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сма 
вом приликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S 
равило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло ка 
S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па је 
Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> <p> <hi>покорњејши</hi> </p> <p>  
pe="liminal"> <head>ПРЕДГОВОР</head> <p>У овом делу језик није онај исти којим сачинитељ пише,  
:id="SRP18630_C2.2"> <head>II</head> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био 
id="SRP18630_C1.3"> <head>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту 
:id="SRP18630_C1.6"> <head>VI</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да  
 бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио с 
азије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двест 
сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим протива 
се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Кра 
пусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама 
већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да  
епа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи  
ацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жед 
м готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у д 
отри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, 
 Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља 
Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито 
} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На 
ренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачинитељ</p> </di 
ове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да 
лују.{S} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађал 
 је за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет с 
амо се, па се сами себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писа 
и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга 
} Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неки 
{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка из 
ко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пре 
«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконт 
који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задру 
непријатеља постану пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи прим 
Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Коли 
е не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем о 
/p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Девет 
»А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, 
ше.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</ 
у не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они 
во писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; 
чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Носи  
ила моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрг 
 на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад  
 долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће сваки тр 
опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим 
анио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>П 
ју и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> 
у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно су какв 
 да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S}  
г суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«< 
атију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на 
о, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права  
 Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p 
, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Падне на мене, загр 
ићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место  
увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој 
да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је 
, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико мерова жита под 
овек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у 
итам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Вид 
стота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се мож 
порције?«</p> <p>»Она само моју младост уважава; немам никакве друге заслуге, која би могла код 
 случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} И 
могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка,  
итана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти несретник дође са нек 
и, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију  
говора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурно 
ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој не 
се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} Кажем Десићу да то мене ни најмање не тушира 
 да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није 
ико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, 
тово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немој 
 Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{ 
перем.{S} Истрчи за мном и Јелка, те ме уведе у трећу собу и донесе ми пешкир и лавор.{S} Ту са 
азда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по об 
 Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затв 
и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S}  
ало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{ 
и и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су пон 
ек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од друг 
њале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са тр 
ја су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало инт 
По његовом разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Гово 
 Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два син 
е ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу непријатељи, једну ил’ другу страну оклеве 
це, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља ко 
потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" 
истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном 
ћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу 
екао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, 
рошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се  
пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити 
и је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а  
 се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку 
ди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав поматори, као декан међу њима;  
 овим држати, па куд пукло да пукло.{S} Увек се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бит 
та, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога опасног не натрапа 
против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин ј 
дњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек отворена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће пос 
шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте  
и еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу 
а сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта до 
у да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио са 
моћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} 
а читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није  
 већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом казивао да му је Ида незаборављена.{S}  
 шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво 
ријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унте 
и, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се 
га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио.{S} Кад 
а.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку  
кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити 
клоност.{S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ 
кла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам 
мате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него 
а да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале и туже 
се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које ни 
ене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Њ 
и, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ј 
 говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не рад 
да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фра 
им обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бран 
у крајцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће 
ву пристати.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам  
о смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље 
 да пазим на њене интересе и да сам јој увек на расположењу, и одма’ ми напред да полгодишњу пл 
им да не служи код милостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} К 
еба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, 
хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја па 
си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бри 
или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Свет 
 био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмогл 
једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; 
веселење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... оп 
ан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{ 
.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га он 
метали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не једанпут је био ж 
 но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи није тражио прилике, а 
S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, з 
м ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ  
 наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофо 
асмеши и остави.{S} Мислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица  
, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p> 
љно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић мо 
, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се с 
нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни д 
тац кад је, увек као даме.{S} Они имају увек по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је 
лике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, долазили су у ђачка д 
фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице с 
ују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од 
у вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не  
ом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали,  
рење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што кура 
и дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била л 
рмундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, н 
, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам 
а другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сиг 
 Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није могао да зат 
моје руке; осведоче се о мом рукопису и увере се да је све то од стране Десића изишло.{S} Рунић 
 и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познај 
гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картаре, ма из кој 
, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди 
" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толи 
и се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то погле 
пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што зап 
ви задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до смрти љубећег...{S} М 
арош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} 
 ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ ме 
а и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствова 
, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, 
 у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на њего 
, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну  
ти; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне 
једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите  
 Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из који 
ди: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешператно пи 
к што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранк 
атељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гр 
о флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S}  
г господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим  
ио, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајде 
мо шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек 
епи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само 
м унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики  
о што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено ка 
, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек милије.{S 
.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске 
атом приликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са див 
иџиница.{S} Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, тргов 
и’ и непознати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{ 
озовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="71" /> другом  
, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и код 
S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} 
 ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лиц 
 соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан 
никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман <pb n="8 
хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени ма 
има говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизе 
спех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешт 
.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једн 
 једанпут.</p> <p>Све сам ја то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао 
о се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с  
ић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, 
овек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сас 
такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад им 
ачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука на њему. — То је била мо 
т свашта лупа; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакл 
 духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бр 
и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не сме 
зити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађе 
 Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем 
е не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко њему; кредитори не смеду и’ го 
азлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право  
Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред 
 најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у 
каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сок 
 смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди, увредио је све, па тешко  
милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и тека 
у да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју  
ба, па ето среће.{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако 
о да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој могу паразо 
и моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена нашла, па само каже да ће се промислити и на з 
ити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не бо 
> <p>»Молим, милостива, немојте се наћи увређени, ми сад из М. долазимо, донели смо лепе рибе и 
оупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p 
 би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Ма 
аквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ха 
ква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе 
да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, поч 
љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми таква као И 
а се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прош 
ледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да 
вачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угасито плаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?« 
 би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода  
не.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља.{S} 
е натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{ 
ривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће  
 Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да с 
ео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па лана 
безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погледиш, река 
 се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од 
е шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и скупљеним раменима.{S} Женска од триде 
хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање ж 
Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} 
анко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити.</p> <p>Посл 
тра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж дошао до писма.{S} Каже 
нас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у  
 његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дође 
чем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим.{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро,  
шт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{ 
м ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.</p> <p> 
 и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и  
и мени, па сам у стању мог доброг друга угостити.{S} Сад раскомотите се.«</p> <p>Зоричић све на 
да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да никад таке љубазне госте 
птора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} К 
 још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од  
арију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сад 
> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је  
, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето оп 
ер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без д 
и не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p>  
 засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет  
де, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко  
тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако  
банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у 
{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка траж 
 разгоре страшћу прама мене.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње 
ако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно 
адити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па  
нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе  
ла је онда кад је мало изгледа имала за удадбу, па је мислила кад за каквог солидног човека пођ 
адбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p>»Ника 
оја не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не мар 
к, јер та девојка није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, шт 
ај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо 
 Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више уга 
ека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па кад се протеже, увек се нађу неприја 
 одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она 
кјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре не 
воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могл 
је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Баб 
 ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> <p>»Кад си отишао, дала  
елка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а он 
атити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је ме 
 је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад 
Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са кару 
 умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини 
акођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права п 
 Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су 
ђе више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпектора.{S 
ознати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у ср 
спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, д 
ганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један  
тала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш н 
ијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у посл 
 Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њеног имала.{ 
да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела, молићу, извините м 
амта има изглед на сокак, и мој квартир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно 
чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо стигнемо, једно сиромашно село, 
анату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ 
о се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, 
S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље дигнем.{S} Дође каткад и мо 
па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у 
 једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се с 
> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком п 
 дочекати морао, док сви’ дванаест нису ударили.{S} Сирома’, дерао се као овчији коњ.{S} После  
p>»На сигурно идемо.{S} Куд ја једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема 
једној, сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате ф 
 дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{ 
је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он ј 
у.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере  
су се преварили, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек,  
овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу 
 квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Ту 
, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, 
и бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакац 
чије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у В., који 
{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су имућни, но тврди, и не даду 
се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визит 
 извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог чо 
о Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера 
у не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?! 
 мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислужи, па ил’ добије  
ротивсловила матери да се она за другог удати неће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ ниј 
 умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, 
а доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што са 
шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шп 
ом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, покаје се у другом сокаку, па се 
едном просијаку, ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако пос 
и, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у посл 
и мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их 
ђе ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; поч 
великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а 
 ли овде какви партија?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Н 
p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ ум 
е близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удо 
којаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и новаца доста, но п 
т најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој 
ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начин 
и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом раз 
родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S 
о је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драг 
стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се  
и.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине м 
S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан крен 
ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S}  
ртија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p> 
мишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује 
пруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују на њу.{S} Ливија је сад опет р 
осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћ 
 затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мачковића нагледати.{S} Мачков 
олико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала 
јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па с 
он да ступиш.{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из  
ла је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилок 
 на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да 
емо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p 
p> <p>»Милостива, знам да сте имали као удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</ 
е је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег п 
а, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика 
 да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест го 
и толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и  
 сврши курз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жен 
ако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, ост 
о до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вин 
 чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубоп 
довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ва 
радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас д 
а пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многаја љета«.</p> <p>Док је Рунић са Десићем п 
а празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће;  
а драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, преглед 
опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у друго какво село, па опет натраг 
же долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Госпо 
ир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је отвори, а Р 
б не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки 
и боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно к 
кратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ј 
 дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разг 
већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Т 
 готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезно 
ли, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, 
т’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искорен 
кове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво н 
се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш  
>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и сујету, па могу ја до ничега доћи.{S} До 
ју, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше,  
ати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улаза 
 луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не мо 
ње у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган,  
бики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p 
 једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по  
 предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је ср 
оспођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет  
ир удара на сокак, и како се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог време 
гоститеља познајем,« рече Десић.</p> <p>Уђе Рунићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ак 
b n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли 
е, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет у 
нели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри 
тво, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда  
Изиђем мало напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам  
ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’  
ају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић. 
нису примили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Ист 
{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте 
зује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда  
 познати, није требало млого етикеције; уђемо сви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина мла 
.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на д 
смо имали јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо  
м, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад 
{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви запо 
 у зеленој од кадифе сербијанки.{S} Кад уђемо, лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{ 
Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на аста 
 однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам косу мало потсеку, и то  
"> <head>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{ 
 госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Гос 
варасмо, док не стигосмо у село Н. Како уђемо у какво село, одма’ се у отменим кућама нешто жур 
ватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека вид 
ако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо ди је Јелка.{S} Рунић је некуд отишао.</p> <p>»Је 
да нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или 
ећ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Ком 
овић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика 
кад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље служи, милостива?{S} Нисам  
о; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине 
лушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судо 
е свој живот жалосно провео.</p> <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбур 
 па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање 
променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — 
, несносна прашина, док мало по мало не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разгов 
лађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јо 
ајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостив 
ру.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се  
>IV</head> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и сам не сметам, 
се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги друг 
ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбу 
; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Ч 
снагу да развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешт 
он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита слабост им 
право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живота!«</p> <p>»П 
ривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне с 
учено лице показивали, никад ништа нису уживали, но само су критизирали: овај ил’ онај је овака 
нтан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад с 
 задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="1 
ијатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим 
а прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло ми 
р с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, бић 
м се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избацити; кад сам дигод у гостим 
 само твоје коже тиче; ти само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти  
тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде ј 
мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је 
 ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није к 
вија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим,  
ићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пут сто 
а уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није  
сам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, 
ожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није 
твори, па извади неке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда 
разишло куд које: отац у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је 
.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} 
нко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S}  
заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језич 
љуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{ 
иним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав  
 унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па д 
т, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погре 
јбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине  
ите сорте ђаци мешали су се са мном.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта  
S} Донекле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је 
скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, ш 
о како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да је т 
о је имао своје људе који су му доникле узајмљивали, но напослетку и то је престало, кад су вид 
ле могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондициј 
ов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухер 
Почео сам да кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и 
 има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни  
ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година 
штату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачи 
би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло п 
 и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S 
она њега не може да изигра, то се у њој узбуди страховита освета.{S} Ову освету њену подрањивал 
штво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, 
те и доброте.{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела  
 Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а гос 
 фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија,  
века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не уважавају, који није на крили ветр 
ди који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у соб 
рироде, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му  
је био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за се 
е добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслуж 
 приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија та 
но гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Т 
 г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</ 
 од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S} Отсад ниј 
а доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао  
 пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{ 
неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по  
 фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа. 
: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На трећем, опет: »Ти с 
ам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети, као муња по светлости облака.{S} Срећно 
; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо колима.{S} Рунић 
а!{S} Како је Ида отишла, почео је јако уздисати, и од тог доба неће да престане.{S} Он отсад с 
аки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, ч 
ад ће одлазити.{S} Кажем му кад се њему уздопада, стоји му на дишпозицији.{S} Он каже да ће још 
овичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да 
ту збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је плакати, напослетку је и је 
{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чик 
највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити ка 
овом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«< 
оји’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang=" 
аш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{ 
е му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, па не  
.{S} Лаурина мати сад је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постој 
г и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа пока 
 за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, д 
 и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по парче, и к срцу притиснувши, задржао ј 
ћан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те х 
<p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Да 
ла сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и ст 
{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.< 
м да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бит 
уре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Баши 
дбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао да има таку жену 
спођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за зл 
ка гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те ник 
{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја 
{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би ско 
анко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сва 
а чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам,  
ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од Лауре; она п 
 <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконт 
’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S 
чину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам б 
ају жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Л 
ај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> 
и си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш да 
а, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све 
 ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана по 
Јелка, опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао свак 
S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми п 
е!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад знам, са 
 банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао 
а, које сам имао по програму за супруге узети.{S} Резон је да се с њима опростим.{S} Лепо су ме 
еда за женидбу.{S} Каже ми да има: може узети свог принципала кћер, како сврши курз, па осим ње 
едног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њ 
њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ гос 
људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма 
Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па 
ква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, бо 
јум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама ту 
јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим 
ари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела окол 
а, може ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли дол 
јем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој 
оћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Ва 
 — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је онако, која 
есни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте 
м заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У  
 је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честит 
 њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узети.{S} Лаура се држи за срећну.{S} Једанпут неким сл 
ала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се 
ивот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</ 
оду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете кори 
 баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад иде 
 абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удо 
ad> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Б 
е темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>» 
 су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад чове 
ле, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље лудорије прав 
Као пчела мед, тако он са језика народа узима песму и слави љубав и пријатељство.{S} Није он ов 
вам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} О 
S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли как 
на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} За 
есте; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве сла 
ај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Једни се смеју, други кажу: »То је срећ 
 времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ 
за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} 
аку, у свету, друкчије код куће.{S} Они узимају, по нужди, сад оваку, сад онаку маску.</p> <p>И 
 баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо  
 четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам д 
лићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта тре 
 имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> < 
ика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо  
и би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја 
по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу 
нпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му г 
ку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једно,  
сића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само цр 
м.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако ј 
 могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћ 
Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Госпо 
ика, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој при 
узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете млого талента 
 довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио прин 
ти ниси мени та писма писао, него он, и узме перо и тинту, па је почео писати, па је акурат њег 
<pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да 
во у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ као ас 
 може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала. 
еца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мо 
да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери поч 
> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће  
и.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем,  
ам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се суп 
еремонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири пр 
} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="5 
па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, па м 
Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у каквој трго 
шла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја бо 
слити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капиц 
дим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p>Знао 
ције ради, не једанпут свучем капут, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и роби 
им гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> <p>»Збогом!«</p> <p>»Збогом, збогом! 
једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен госпо 
дим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, 
станем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки г 
је дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „ 
ј, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по наруџбини послао, без да са 
дељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу. 
док термин не дође.{S} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи бил 
е до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту за 
 одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалост 
ега поћи.</p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није п 
 друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета нар 
шао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, то су сами  
ота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми сад два комшије: један је сирома’, има деце; други 
живање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали ин 
/p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље. 
г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту инш 
и’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет годи 
’ друга страна мрзи, не допуштати да се узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост 
а цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} Донде ћемо, мислио сам 
се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим;  
оћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку. 
тра опет.{S} Мислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S}  
.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к ме 
{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила 
елезници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога 
ом.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугач 
није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без кашт 
мио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било бе 
м, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе,  
и: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадово 
<pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Обла 
ажем да је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посети 
, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се  
он увек тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показу 
ло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због женски’ сплеткарија, они  
је и родове те из познати’ и непознати’ узрока мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват  
мо ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако за 
еописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим 
не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> 
цији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема к 
се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, 
а утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и 
, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високород 
погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није 
и сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака  
дравља Милеуснићки и Отилији.{S} Ја сам уједаред обема наздравио и са наздравицом начинио сам к 
ђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у а 
дравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и  
 љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе ч 
одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потр 
 одлазити.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино,  
ију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал 
 господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по фор 
ла ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет кући.{S} Кмет и Марија обрекли су се скорим 
 дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, в 
о.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико з 
учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце к 
е хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затво 
 хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{ 
ред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се  
икад ни не кашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, 
од куће.{S} Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам 
ика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест лебова, му 
ве чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште у 
 да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спа 
био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} И 
Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, ха 
г пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећу; имам ујутру рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хај 
о сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги пријатељи.{ 
ак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он 
ме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{ 
 напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вр 
.</p> <p>Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем 
 су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји друго 
о се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду прим 
ад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милост 
 са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику 
{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој  
мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео  
лим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад 
о.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S 
оспођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« 
ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
перо и мастило, па се опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p>  
 ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено моје пријатељс 
е мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор уклонио, онда навале његови кредитори.{S} Дуга је морао 
ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутели 
немо други разговор.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу позн 
м новац измигољи, крај пријатељству.{S} Уколико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер 
енског пола.{S} Но у толико је опасније уколико је паметније дете, кад се правац не погоди.{S}  
{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђ 
 срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да 
их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми  
ег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n=" 
подара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наслед 
 упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога к 
азболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка пла 
 Моја мати и сестра Јула плакале су при укопу јако.{S} Сестра Јула обнезнанила се, тако да је в 
оренити не може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не  
зала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами т 
један другог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва  
т нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шн 
већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то примет 
 док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам  
о нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ 
елом своје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам с 
у и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бран 
Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и п 
рота Миндеркец Сока!{S} Ил’ ће њу когод украсти, ил’ ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гај 
нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио  
ељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен 
има и млоги други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се 
иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који 
ше, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној к 
соби разговарам.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милостива,  
е сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»К 
се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић  
 увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четвр 
када сам Светозаровим сокаком пролазио, улазио сам у официну.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 линије не иступе; тима немој ни у кућу улазити, јер се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуд 
м, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</ 
 поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S 
и, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао. 
 ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од ни 
ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, 
 <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је  
 кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро смо свуда про 
м весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек ту 
да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију. 
<p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на пут.</p> <pb n="246" />  
 Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на  
стионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} Но и после у млогима остала је славна.{S} 
ај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, п 
тавите Десићу курмахерај; он то најбоље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови до 
женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показује; велика 
лого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже,  
ахера који су са млого речи мало смешно умели казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста  
" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су  
p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш  
ашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим церекањем пот 
ве ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред  
 сам између јаја играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад. 
смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границ 
ти, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба назначити ди ће се персоне видити.«< 
овица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми  
мо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, 
д је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још с 
ца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су  
ријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она 
због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па пос 
једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »На 
познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; девојка пр 
 из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају.{S} Професор з 
м већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Он 
казао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само ка 
по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} 
нам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце ул 
новник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Грив 
по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене  
ло.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p>Дође Рунић.{S} Он нас опет са сво 
о бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, опет није м 
Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут.{S 
гурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мо 
врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам 
ито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} Ја мор 
ла.«</p> <p>»Знам је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> < 
 најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у  
дна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајл 
 девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} Срав 
ен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младешчићи, зу 
е држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопит 
 је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га го 
н човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам зн 
аков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} Отрчавши у своју собу,  
репавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам сме 
 Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да  
иљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави,  
n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кад 
 водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p> 
ислити да и ја лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, 
наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два,  
немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног  
н.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прил 
.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рождена Пау 
од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци 
се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га  
и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет у 
спавати; и то све тако траје, док се не уморимо, па онда опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, 
емо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа 
во; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S 
и се, но сутра ил’ прексутра, јербо смо уморни.{S} Новаца смо имали јошт за недељу дана доста.{ 
ру шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па прод 
зашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи о 
 кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне с 
лер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад најблаго 
 кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћу лебди 
, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне 
ивиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако пла 
отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза.{S} Сад идем 
убрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан нас 
една грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и 
а’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опе 
ана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњ 
једанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранк 
 младог мужа.</p> <p>Лизин супруг нагло умре.{S} Ливија остаде млада удовица.{S} Млоги дилују н 
занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време 
<p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види д 
 добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у и 
 мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам  
 Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће б 
а сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p 
мље.«</p> <p>»Мало лустрајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жал 
етку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољ 
 но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; 
от проводили.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по  
било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене по 
а умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој 
био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал 
?{S} Знаш, ја сам удовац, наша стара је умрла, ја сам њено наследио.{S} Није ти жао?«</p> <p>»М 
ом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости  
латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала  
лога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, ка 
м, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у 
љив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, какв 
, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишка 
ват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја 
м Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљев 
же све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зло, мужа  
 господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после  
ију сестру и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најста 
е бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шет 
{S} Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући.{S} Ето, сад умре и дете, и тако  
ао дете сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човек 
 ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам 
ћ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се кол 
 рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не  
ест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и  
о је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије 
ија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата о 
е стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару д 
умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но к 
еднако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек 
 на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и ноге, н 
 далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{S} Но стари његови колеге опет себе за бољ 
и, па сад су нотароши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши п 
мљен у пургерским кућама, јер ове младе унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањ 
о млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није  
а сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после је наговорим да иде 
е госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се  
ги дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту  
} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Н 
ан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се д 
им изразим...{S} Кад се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људи 
’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нотароши.</p> <p>Ко 
тане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде се разговарају, онде пију ка 
започе:</p> <p>»Милостива, како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>» 
црпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ шт 
овић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«< 
јића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, д 
 Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чи 
вамо долазио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је 
е полазити и не женити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам  
ропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и  
и цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S 
поравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се како  
мили и стао је у службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођ 
о пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми ње 
једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дот 
а’ каже: »Извол’те!« — и понуди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо 
ас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику ј 
олази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин  
— извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет — нађе 
о се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука  
ље уме,« рече Лозовић.</p> <p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви с 
«</p> <p>»Господине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра 
?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p> <p>»Како здравље служи, мило 
p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа з 
кве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други 
је ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био 
ас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусар 
вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Морам наздравицу да напијем, и то новод 
бимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем  
о сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам  
 Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’н 
њи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од ре 
<p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу  
ђа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин  
елу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, сви су код куће.{S} Зарадоваше се.{S} Комплимен 
 стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па 
же бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мисл 
 и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S 
воје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да 
 неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сија 
ешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо то 
није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти с 
мшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с да 
о, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом п 
ругом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, каковим се обично показују.{S} Имаду две и три  
>»Лако ће се срећа наћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор 
нко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’  
дало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко заба 
та се после стало од почетка до краја«, упаднем му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко,  
52" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја 
ј да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет бил 
не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да 
тим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал 
нде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ зд 
Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који ника 
те, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после уко 
 па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се допадала 
ка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрај 
, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави ј 
 задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после  
и, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду донети две  
огао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати 
 доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџинирство.{S} Дође и Здравковић да с 
инџинирство.{S} Дође и Здравковић да се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p 
т је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира сво 
да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милостива, дајте штогод 
 /> <p>»Милостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене никаквог спомена 
љати.{S} Нов курз је настао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан јед 
 и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и З 
а дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а он 
плашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писм 
} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет н 
 седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се 
утим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да ј 
у и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш  
 јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су 
им свештеника, нико нема на народ такав уплив као нотарош.{S} Зато може доста и добра и зла чин 
нпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, друштво се распршт 
е што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже 
 Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична. 
дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да 
азговарали, па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p 
 с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро 
е мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, сваки дан има посла са властима, с 
} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање  
о више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>С 
је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од ње 
 госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ к 
мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди 
јдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер 
S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна ку 
ифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Није ништа лакше него на д 
анимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до сп 
оло педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци  
в; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу как 
ри.{S} Сад се изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски  
ј, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, 
/> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разговарал 
ошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О.  
 упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да т 
твом, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</ 
у, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре,  
ма.{S} Није ништа лакше него на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда 
ећ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Ле 
пет, за неколико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог позна 
.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S}  
ства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> < 
 такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам питао једну старију даму,  
јим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које ја  
у унаоколо мало поткопали, па за седење употребили се колски јастуци, камење и кошареви.</p> <p 
Отиде у кујну Рунић.</p> <p>Ову прилику употребим, па замолим Јелку да прими од мене мали презе 
ара.{S} И Мачковић је то у своју корист употребио и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривић 
 абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p> 
ку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да н 
 стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака средства.</p> <p>»Великог та 
срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем —  
’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управ 
били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, ве 
је хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егзекуцији каже да иншпектор нема ни крајцаре 
бије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се 
 управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за пра 
шпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцелари 
орао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Упр 
во о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ је стар и секант; осим себе другога у ништа н 
 на млого којешта трошити мора.{S} Тврд управитељ ни једном просијаку, ни једном путнику неће у 
га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек та 
ира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријате 
ора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у к 
ам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да м 
ти да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што гово 
рите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га  
ико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поп 
е боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о инш 
ло?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ же 
токоли.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га 
 дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана 
ер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећ 
репоруку дође код Његове Преузвишености управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће 
ти портрегалерију његове преузвишености управитеља обласног.«</p> <p>»Па може ли се све то још  
Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу, познаје ли 
оварасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби.«</p> <p>»Имате ли до 
.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир прили 
лике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог предела и млога званија.«</p> <p>»Е, 
, заклетом писару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцел 
век мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се 
ора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде развитак Бра 
утра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онд 
.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да 
ни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мој нови пријатељ, само немојте се од њ 
</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Десић.</p> <p>»Драго нам је.{S} Из 
роводим.{S} Знаш, ја имам свачег доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и  
<p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у скупу, и пре 
 проводили, док не дође дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S 
ред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је он  
гери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбур 
ђе, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си ста 
да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, у 
да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па управо мојој милостивој.{S} Ја за њом, и једва је стигн 
 тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у О. Како су нас дочекали, то је неисказано.{S}  
ли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па 
n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству  
{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипира 
ајбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас 
.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се 
пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра м 
ли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а  
/p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас уч 
и врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпож 
о свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо  
ати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господи 
p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Б 
о учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као коње, на канапу, па трчи с њима по сокац 
јпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и ве 
 дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, 
јном оцу.{S} Продаду кућу, и комшија се упропасти.{S} Ето, тако то иде од сина на унука, па гле 
у егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а н 
.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код ку 
м ти среће!{S} Један идеал ми је сасвим упропашћен.{S} Са Идом и Маријом је тај закопан.{S} Ја  
нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријатељи су сваког отворенијег духа, 
скажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ о 
ну.{S} Оне добро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, 
год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гл 
зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био ос 
гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам д 
вија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек  
рилично, само нисам се могао одма’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он са 
 канда је рада са мном у дубљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити. 
једну реч«.</p> <p>Сада се мати и стари упуте у другу собу, па продуже разговор.</p> <p>»Јесте  
т, па Здравковић, опростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу. 
; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опет друге, па прексут 
и ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској палати.{S} Питам једног слугу,  
<p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>Кад кућ 
дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко до 
 ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу 
алазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивш 
наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав про 
ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш  
,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју прословио и оста 
тавимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало довучемо се до ћо 
у.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две 
ао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> < 
идио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомен 
азумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље 
 доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изглед 
ош, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ пр 
 у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и ми 
 срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и с 
риправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо  
ко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Оде 
 и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шт 
Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S 
/p> <p>»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да  
хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним 
еље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la">consilium abeu 
 ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здравковић.</p> <p>Довед 
39" /> <p>»Е, добро кад знам, сад да се уредимо, и молим само да се дуго не повлачи; најбоље би 
е био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену  
ца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао 
Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему т 
е памети и оштроумља; допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били 
Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми ост 
.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали 
је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p>  
ди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексутрашњој срећи.{S} На  
еправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац 
.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави 
ности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а 
и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће  
ега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама, и онда ретко се да 
 на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад раз 
} Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела,  
је се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо се ми у други квартир; и Здравковић к нами дође 
ам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајући 
а показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на  
 Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb  
Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковиће 
 не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задобити.</p> <pb n="105" 
 велика промена приметити, премда се он усиљавао све то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а ду 
 на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речм 
апочне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па 
ил’ му дошао, ил’ не; она ме је опет са усиљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бриге 
ољу да си се мотасао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, д 
ежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав у 
рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизв 
свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ 
сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом би 
браз осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју  
нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, 
, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене.. 
>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити. 
зи.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве  
амо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умил 
љаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да п 
на.« На другом: »Твоје лепо лице, твоја усница, твоје уздисаје никад заборавити нећу.« На треће 
у несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом свету самог оставила?«</p> <p>» 
, па их назначим пред Татомиром у листи усопших.{S} У оно доба куповали су ђаци једног свиленог 
, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове ка 
е у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се 
 ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор. 
 својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околнос 
ило и кремен.{S} У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особ 
државао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни 
 немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговара 
S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он 
{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ј 
ао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он 
а их поздравим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног 
, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па 
мо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се 
ивали канда најбоље живе; никад се нису успоречкали, све се меденим речма предусретаваше; који  
код куће лагати.{S} Зафалим се на њеном усрдију, њој сузе лију, — опростим се и одем.</p> <p>Су 
одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; 
тања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разговарали, па мало 
у девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род  
 њи’... ил’ пофалила сам... коју од њи’ усрећите.{S} Које су се на моју нумеру прејавиле, ево и 
јлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} О 
ди на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Хан 
и.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу 
џета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато 
 Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево о 
>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разгова 
S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто  
лиже разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле с 
мећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо 
оркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку к 
теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у забуну да јој се све глава пуш 
и и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то ви 
 Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближиш тој тво 
год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха 
али.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин с 
још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспаване; не знам ко је 
дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и 
а то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђ 
 Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда  
ићу да иду напоље.{S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухв 
ди на мене, па се кроз плач насмеши, па устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, 
радан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ н 
есело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане с 
аша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест леб 
 па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад сви напоље, па играј.{S} Девојке, она 
 нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер  
им је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа на столицу и по 
ако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’  
готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напијем домаћину, домаћици и Јелки наздравицу: 
 целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још н 
рофесор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без бе 
творити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера 
сплатити могао.{S} Почну се картати; ја устанем и кажем: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, г 
 колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, 
чити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разговарати, извињавам се, п 
.8"> <head>VIII</head> <p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту  
ашљеш?«</p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то пи 
>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Оде 
 јер овај се јој не допада.{S} Ја на то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом кв 
’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржав 
у борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му ви 
и«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођемо у друго село.{S}  
о какав мали инштитут за сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, н 
р залепили се за столицу, па не могу да устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал 
интересантне женске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове др 
два-три сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: 
ургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ  
ала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.< 
ви се не мичу, и Писаровић морао је сам устати.{S} Милеуснићка и Отилија, колико су се уздржава 
ковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима погледа.{S} Петковић ка 
д ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око матере; претставио са 
предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онам 
у: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића као у змије сикћу, оч 
година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се 
} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак ж 
лио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особи 
че Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зар 
ри недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се поче изв 
ије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како 
ашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом 
 Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> < 
и коју лепу реч прословим, но ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигира 
знавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p 
 било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од они’ који су раскалашнији били и мало не 
 шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свак 
то сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p>Идем к њему; 
 више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о еконо 
се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора,  
p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њено 
аже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријат 
е примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био конц 
пу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пенџеру прећи, од њеног погледа сваки на 
 пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити 
жим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упо 
амо да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако после разног разговора дође и п 
{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, с 
} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ  
нисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’  
и да му се сада улази и излази, знате — утекао му иншпектор.«</p> <p>»Келнер!{S} Жан!{S} Жан!«< 
вао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То 
моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са по 
ци два паора, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад 
ашту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш  
подин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам  
="87" /> у њему јој је највећа радост и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} 
 невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све 
, како се опомене Иде и Марије, опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цр 
 даље свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој 
 добро стоји.{S} И ја се сам с тим мало утешим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишки 
ће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да 
 и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа 
 плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам мога 
ве мања и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и гос 
авила се да не може с њим живити.{S} Но утишају је, даду му у кући екстра квартир, па он нит је 
ити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чек 
ругога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити 
!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу  
то имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет ви 
л’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би в 
ло?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет ме 
е ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити 
свет пробати.{S} Напослетку да ју утеши утолико да се може лаким срцем отиснути, каже јој да че 
 кажем да морамо даље.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за ме 
 та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста,  
>»Је л’ ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То  
одина, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у  
 <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало 
о; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спа 
бдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваз 
у познанство, па јој добро плати, па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докуч 
Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начин 
еко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{ 
анцес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га,  
и, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па просло 
рт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} В 
вно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац,  
S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже  
је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говори 
ићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Б 
м рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био н 
воју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и  
авоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу 
 мало по мало, које од жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изрод 
м срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невино 
идила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили. 
{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело восп 
 солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Свак 
не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиоло 
<p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се уплесниве.«</p> <p> 
рити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са народом, с 
 и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S 
рмоглавим, нећу осим мене нико у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p> 
науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S} О 
 као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{S} Особито знао ми 
ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а 
 у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, 
о престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му каж 
едни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они ника 
ти; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од тог никад н 
им, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов. 
овској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирај 
је било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богосл 
 нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запре 
максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидб 
тинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће  
</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако 
{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у  
Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па 
уго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ћ 
виш.{S} То те она моли, то те ја молим, учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и  
 да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејат 
а, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} 
 ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" />  
{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам 
дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p>Мишкићу то није за 
удбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову 
мети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим кључем је о 
ју колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха о 
смеје, па првом приликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то  
најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове на ручак.{S}  
{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду 
а је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бр 
рка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог позна 
ика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја  
авити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи инте 
 брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи разговор упустити 
ка није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела 
 које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету с 
то су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једн 
> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и никог не 
у реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко мол 
е ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p>  
 туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« 
уће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе осл 
ледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стидљив, — то се женскима допада.«</p> <p>»Та 
ма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје аб 
о на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, б 
ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div 
ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпенз 
утрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испит 
а, само ме једнако моли да јој ту љубав учиним.{S} И, тако, морао сам се обрећи да ћу за њену љ 
ве душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па он 
и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају пријавити, и мора 
 ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па тако даље.{S} Она ј 
о да ћу ја искати; он одговори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није м 
ивији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Вр 
омитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>С 
бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могл 
тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; учинио сам један југендштрајх.{S} Одем ја са Десићем на 
ранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се страшно солидан, па ујутру кажем да морам 
авнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет п 
жи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја с 
рала се мало насмејати, тако сам јој се учинио смешан у либерији.{S} Морао сам јој и ја текар с 
/p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна р 
пођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту жртву, па све рескирао, и раке смо на презе 
{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и одем.{S} У поласку десет пути  
S} Инвитира ме да ју посетим.{S} То сам учинио.{S} Ја то учиним данас, сутра, прекосутра, па та 
диш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n="249" /> <p>»Какав инштитут, какве ш 
блатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна,  
ди, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја  
, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: не 
разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само д 
и ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најм 
и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за  
 је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре мисли се 
 ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е  
и тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone 
жност држао још једанпут моје подворење учинити; ја који дан одлазим.«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> 
 зависи; за љубав једно за друго све ће учинити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка 
 да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек прави мученик.{S} 
е иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, 
{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радит 
 дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, милостив 
ла, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку 
и осилити, па треба је занавек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Т 
 си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на мене слабо гл 
 не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет 
ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од 
и живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а 
м шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад за 
са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд ид 
дморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен ци 
е бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће ј 
»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> < 
рао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се д 
ек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за жи 
 па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гри 
у није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ дру 
S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу 
давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао с 
 и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа д 
ућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда 
ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам  
 само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви  
питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: кака 
 га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро.{S} Једанпут у класификацији он је био 
S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шт 
џић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.«</p> <p>»Драго ми  
а је нестало трубадура.{S} Није истина: учитељ је трубадур.{S} Као пчела мед, тако он са језика 
небо летио.</p> <p>Зготови се ручак.{S} Учитељ сам преправља.{S} Рудић му нешто помаже.{S} Седн 
че стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је пл 
 Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми с 
{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да 
ошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је гот 
/p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха чов 
а који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; св 
пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, бо 
чера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продужи своју приповетку.</p> <p>Дакле, сад даље 
ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном учитељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{ 
ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визит 
руштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ детету.{S} Играо се са децама; упрегне и’ као ко 
гда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалост 
еца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе у 
’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ је и композитор, и не једна му песма на потомств 
ав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{ 
 да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули 
и нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао 
} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, чит 
ш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S} Како ме је тај лепо 
могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи, па не заслуж 
а дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо 
} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у 
е једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест годи 
ст дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ посл 
али, но зарекао се да ће отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то 
вољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Који млого уме[ју], увек су нез 
ознато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; по 
а кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p 
јући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре пла 
гледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није мог 
али.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам 
а гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, вре 
т интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти м 
а бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, 
онде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем се да ћу још данас визи 
обу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намигне на Јелку, па ис 
тежи.</p> <p>Кад ступе у собу, приме и’ учтиво и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, 
о, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако ме нуди, види се ка 
 Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{S} Малочас 
а лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно приј 
лка се умирила.{S} Ја јој правим кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасв 
 је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранк 
згледало, него када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре д 
авили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу позна 
сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко пол 
њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила  
 она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики госпо 
 се.{S} Тако ја њему дан на дан набијај уши, док се напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар  
има говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, је 
 онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и но 
реба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал 
а зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву. 
еља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад 
говарати и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штав 
је истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела покази 
а јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики раз 
бучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера см 
 нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта  
ићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велик 
а.</p> <pb n="146" /> <p>Кад смо у кућу ушли, ту нас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био п 
јер ови су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, 
ко је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до дв 
нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми  
ло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е,  
трдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет —  
овица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци ма 
графична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 
5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге не 
то соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прил 
, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебел 
0.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф.; од петнаест до двадесет 3.000 ф.{S} Од прве категор 
_C2.5"> <head>V</head> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо доч 
а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима б 
аш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан 
<p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па с 
ши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бра 
т продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ к 
ав ми се преокренула; сад да ми је мало фазана, дивљачине какве, па компота«.{S} На то дође мат 
 кад једемо; јер, кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо ба 
м косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је ве 
 је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p>  
«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«< 
те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</ 
о и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш. 
 пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S}  
 узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера 
говарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли 
.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«< 
рим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>» 
ије љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју  
глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит 
S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полак 
и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађ 
сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p>  
аранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Гос 
ак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, го 
="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведриј 
ољуби, па каже: »Ово је за све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за 
>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани;  
 био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на  
едањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим му с 
се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дер 
родни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, моли 
з дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростил 
 иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се ј 
 ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фа 
 само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљен 
 неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} 
 Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код куће.{S} 
ојом тетком, јер другог нема.{S} Сви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као ш 
ко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{ 
е.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како ј 
у мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’ 
а други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и  
ћ, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S 
она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> <p>»Ја, опет, тај м 
ус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком,  
нцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>А 
> је дао полицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, у 
д би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком ј 
а Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне до 
јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас п 
а кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не ларм 
ва, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведо 
 све облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>К 
ану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливиј 
елике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће н 
 срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађе, с 
риличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S 
 сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила 
ође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре 
 Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад  
 из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, за 
пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ 
рати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити 
 обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, 
ати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно с 
0; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна 
и.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош н 
ичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко на 
угу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од р 
вао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је с 
стиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што д 
вао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{ 
имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и дуг платити.{S} Но брат 
та им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S}  
ко су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како је јуф 
друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, како добро изгледају:  
и своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићк 
ргства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нис 
ће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Д 
 за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам п 
дала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, д 
, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу му сутрадан казати,  
га и поред кондиције опет неће ми ништ’ фалити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам конд 
му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже на 
не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спавати могу свуд, не са 
на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, 
ија, и ретко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{ 
место Н. код једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Је 
родника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у  
’не.</p> <p>»Још нигде није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и 
у ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све своје имање.« _</p> 
 велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и  
 и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, 
до што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и 
ла му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бра 
метне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са својим и 
ро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S}  
дати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у живо 
Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћам 
ли родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фами 
ad> <p>У селу О. живила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга 
е луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати има 
 се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко 
.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо 
титута, но мислио сам опет: ово је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрај 
не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курта 
не уђу дубље у одрешен и <pb n="129" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бр 
дврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој  
т, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на го 
p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по сталежу и по  
 особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том од 
S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.« 
»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермај 
ећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате с 
ко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Б 
мо како један другог у пропаст пушта, и фамилије се искорењавају.{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>» 
бро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну  
али су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је б 
авао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге  
.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, препоручим се, а 
ић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као  
ворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве ф 
о си роле: једанпут идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S 
повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат 
 да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био дос 
јом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њене воље да се за  
 том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једног њеног сродника, с ким је врло доб 
већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије 
 морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p 
.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо о 
 на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једној кујни 
л’ на другу страну.{S} Пита Лаура, пита Фани, зашто је он увек тако смутан, док им нисам казао  
 све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна.{ 
н је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад почнем ја опет изм 
спођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После 
нити, или ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве 
ћ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ гото 
ва и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Ше 
ику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не з 
илијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку ролу, јер нисам се нигд 
кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам могао набрзо обећање добити, нап 
и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> <p>Тако мало помало пролазило ми ј 
пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упозн 
мати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почн 
 мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо 
а узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја 
 отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но  
фер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем 
лук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p 
добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и  
} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела!{S} Како је Ида отишла, почео је ја 
 и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, срца меканог.{S} Сад је на раскршћу, ди може 
ном и тако даље{S} Какве надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој шк 
ачинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, кад устреба,  
ити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је би 
есић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абен 
{S} Лепушкасто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета 
њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а  
.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ за фантасте, други, опет, обожавају и’.{S} Од ови’ један с 
ча; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ћ 
вета на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је  
 ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око тебе!«</p> 
иверзитет, једанпут окречен, па јефтина фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве ост 
испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једанпут окречен, п 
м се двапут преоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жу 
Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице им изгуби живоћу, зуби им се покваре, па  
ио више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам  
јатно из уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p> 
а да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће прир 
оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{ 
S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Ка 
 двапут.{S} На једаред изиђе она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем  
Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас н 
ве... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весе 
ље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а с 
другог да писне.</p> <p>»Тако су се они фатали и изигравали.{S} Једанпут он њу изигра, други пу 
смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је уви 
 ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешто екстра изгледа.{S} На 
бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, но 
 до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један но 
смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, изгледао сам као прави Ен 
{S} Но манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни  
ије ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој највећој нужди за 
пет плате ми.{S} Па онда долазе свеци и фашанге.{S} Ту се опет добро живи: певам, свирам.{S} Да 
е било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све  
а профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је са 
марк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег 
ине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{S} Особито жу 
ки институт.{S} Лиза се удала за једног фелдвебла.{S} И онако Реза није ју могла трпети.{S} Тат 
есто штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са свима тима треба знати живити.{S} Но ј 
} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не 
епши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писарови 
 се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим у разговору.{S} Б 
а љубав на дамшифу.{S} Она онда опет на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја са 
ифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог 
и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају. 
у.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта ње 
 младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бран 
?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најб 
же и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} 
о с речма љубав изрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ћ 
в.{S} Него молим да ми сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја 
да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, ј 
ко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опе 
кви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госп 
у начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фиглар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показат 
јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанемо се.{S} Почне ми се тужит 
 неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што 
ери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, памет, живост њена, млоге је обвезала.{S} Почел 
S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супруга — стара куварка, к 
д и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ уч 
ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени,  
’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S} Промисли само, та је девојка као сироч 
де визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онд 
ка., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се мор 
и, па не заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би 
у, изгледао сам као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма 
ступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је  
е у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смеш 
ви бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису ин 
, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само издајица нисам б 
зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провел 
 од своји’ пријатеља позват, ишао је, — филистере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрав 
ранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног  
о у једном друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но 
<p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S} Ови, кад су се скупили, избегав 
ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два месеца носио се лепо, три месеца у оклеп 
ли, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифтама.</p> <p>Тако сам мало помало жи 
нас откинуо, сасвим се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке год 
 <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Так 
о више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{ 
да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти,  
ти желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад бо 
ти.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозофији; ту тре 
ије кокет показивала, но све једнако је философирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S}  
у кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Ч 
ви у собу и претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ст 
Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети  
 доброг јела јео, како је јуфка од пите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда,  
p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна го 
 у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с 
, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да  
ина, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S}  
ао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је 
им термин соареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи 
и онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Вита 
 Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p>  
вом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се н 
тер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одм 
з далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њ 
удио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад  
 па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: » 
 провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико н 
а пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга 
м хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а 
оје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицега 
је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми ј 
ог, тихог изгледа човек, препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим 
 су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{ 
анцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурат 
} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналар 
n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> 
урат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О т 
 сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет!{S} Па н 
S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити 
е, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ  
добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то само за ручак.{S} Овај, фиш 
 ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Б 
 Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процес 
 све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим со 
ог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо 
, па добије диплому и постане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, дои 
вицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако 
 мачак к њој; сагнуо сам се јако, канда фишпан имам у лећама, па лепо поч у руку, па се повучем 
а башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шм 
онем.{S} Кредита сам имао доста.{S} Код Фишпауховице ја и Светозар могли смо ићи на кост, па ма 
>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и докторише.«</p> <p>»Д 
е она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него љу 
р; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостиониц 
сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> 
вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киша, начини се чита 
, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Пита 
ви, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гр 
е приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смешио, јер такове ств 
ти да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље 
 мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из флегме изишао, и она је то приметила, па је окренула др 
бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако ме је примио као каквог свакидашњег човек 
о дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, 
пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S} Но ко ће држати ту касу?{S} Ја?{S} Пробао с 
пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он и 
еби заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет г 
ца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам још доста новаца; 
че ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му да ја и 
о фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе 
херером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то врем 
фали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само  
м од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате 
, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал 
рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити 
преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради пи 
а, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, и обрекао јој да ће ју узети, па је отишао и н 
ије од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати 
итам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, леп 
 нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови г 
е.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писар 
пим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто форинти, па ју замолим да не служи код милостиве, па ћу 
лони.{S} Свака ми је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт з 
Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја д 
и никаквог имања нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, 
 на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог пријатеља, коме је своју намеру  
и.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе оп 
.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити.{S} На то дама: она ће дати сто за 
сте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се В 
 каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дам 
рате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p>  
 доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па је пого 
јошт по тестаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код 
, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да  
исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, знао сам њего 
 Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клавир, покућство  
а на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално плаче, јеца.</p> <p>Једва смо је могли утешити 
ет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећ 
ро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дођем у О., сви ме јед 
у нага, косе доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је из 
 милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започ 
к слабо развијен; тако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркират 
 њене смрти поклони, и то да се одма’ у форми моринга осигура.{S} Она се на то мало увређена на 
руго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве пода 
 Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово 
у којој сам ја седио имала је изглед на форму као и поменута комшиска, једна за другу слепљена; 
ем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То 
плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уз 
по мало, па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што  
суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам реш 
е, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут 
сан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{ 
а протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљ 
з варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пу 
а су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, ма 
а, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пр 
аг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђ 
>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ ц 
.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узаном сокач 
 су се на моју нумеру прејавиле, ево им фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична порт 
рими од мене мали презент у спомен, мој фотографирани портре и један прстен, на коме је изрезан 
S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са фотографираним портретом онде претставити.{S} Тајност ћ 
ла, него дала ме звати, дала ми је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло  
нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са забележеним миразом.{S}  
м фотографије.«</p> <p>Извуче из ормана фотографична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се  
ад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човек 
 делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ј 
и из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће д 
по!« сви повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинил 
ве у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплим 
и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка б 
 <p>После ручка свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плаво 
о су нас дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дро 
 па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка буке 
наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У о 
твороручно.{S} После тога, најстарија — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пуст 
нској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер ут 
да се ту скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фр 
јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџе 
акој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљан 
же бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Бо 
{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрасла, Ви с 
ићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увр 
 ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад 
вићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и гос 
 Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики 
 за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да  
о је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S 
{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} 
ођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђемо к њима, поздравимо их 
па.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Обр 
»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног 
одужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљ 
рајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде п 
ић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој 
ј изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освр 
и смо се осталом друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија 
бл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветно 
 какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фа 
>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад 
<pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фрајла Лаура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је 
 ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не мо 
: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татомиром.{S} Он ме зове к њ 
 Е, сад дупловане среће: с једне стране фрајла, с друге стране фрајла!</p> <p>Нађем се са Татом 
на, као све пекарске кћери.{S} Звала се фрајла-Фани.{S} Мати једна мала, дебела жена и одвећ љу 
не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако на 
огом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме на клавиру. 
гледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су  
а свирало се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале с 
ађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »м 
, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па  
{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло б 
уди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта  
ића на свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни 
ајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем 
ло подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо на 
</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче 
 Опет се ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{ 
јете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам ј 
ма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она,  
м оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p 
па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам поде 
 господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад ни 
д како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и с 
 да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам В 
род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се гос 
о рекао.</p> <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас ка 
 изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Фани ударала је у клавир.{S} Седили смо на једно 
у ради писама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђ 
 себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу мл 
еме, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им чов 
та запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па 
епо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам 
осао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би 
а, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, г 
о господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, н 
клоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној, сад о другој ств 
д госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти 
.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не луд 
> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, 
умигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као 
м?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мислио сам опет: ово је само фа 
ли мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да  
рати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом  
ра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, 
, па ме пита како ми се допадају те три фрајле.</p> <pb n="127" /> <p>Каже да могу ма коју доби 
p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њ 
е било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Пис 
 и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а он 
арици, ова опет... у тајности... трећој фрајли, која на прву мрзи, и тако од тајне постане јавн 
 рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb  
. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с 
руги су то једва дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем п 
<p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо,  
поду, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, кажем, з 
n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,«  
а би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за спаи 
ар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> < 
.{S} Упознам се лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два- 
ге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам  
ет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се п 
и.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам. 
} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ва 
 овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почитајема фрајлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим 
> <hi> „Благородна и високопочитајњејша фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При првом погледу срце ми 
туре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је 
р.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да не?«< 
Јованки окренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека вр 
ек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{ 
м, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, 
ко наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S 
ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгоји 
оће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и ф 
у ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надеж 
а и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, 
и у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} 
 у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити м 
’ у то упустити да украдемо скупа једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а 
 Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспит 
кар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљ 
лостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> < 
у био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио.{S} Од његови’ њему потчињени’ пи 
једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, и то све ново.</p> 
анда какову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу ра 
о.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах...  
лија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двој 
е, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} М 
вуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако 
есић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може. 
т година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S}  
избор, од који’ је она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign 
отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мно 
волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао са 
ала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојно 
 пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију п 
 слушкиње екстра, два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, 
ви’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се мог 
ог францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово 
оведате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа инте 
ла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у 
нем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето доле, идем напоље да руке оперем.{S 
 на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек,  
анко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му оп 
 њима иду, одма’ посао на страну, па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну  
вде стран.«</p> <p>Писар одма’ заповеди фришког пива.{S} Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад 
м руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: 
м све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам г 
а баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} То је зато да марв 
, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању,  
ешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то 
им.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута пој 
у и пију.{S} Та Енглескиња је појела за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила ј 
ао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари ше 
ну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређу 
 с нова пламењаче ће да пече.{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет пи 
ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па м 
већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} К 
ино, љупко, пријатељско.</p> <p>Свршимо фруштук, па се лепо опростимо.{S} Ми смо казали да се н 
дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то 
 и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне  
од главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад кр 
им.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Ш 
а нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>К 
ков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p 
утрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и 
.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, седнемо на кола и отпутујем 
је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, којима 
еданпут отказује, и то на сокаку, то је фумигирање; зато налазим за нужно да и ми од нашег прав 
вала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш  
писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонденције.</p 
ћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у изде 
дне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде,  
иву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и 
 све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад опет за  
шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отп 
о што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«</p> <p>»Па зато ти треба сад том љубав 
оводно.{S} Само да није са рацима онако фушерски испало.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из г 
бите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам  
е би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика о 
а женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како с 
ати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Ва 
м, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«< 
он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говор 
се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p>  
и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« 
о љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; ни 
 да је енглеска.{S} Онда други повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез  
ов камердинер.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Ко 
се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чи 
ан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ ка 
 казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ет 
екнем, једва двадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ река 
 Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да г 
 би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«< 
 је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околи 
 а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен 
мо Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола в 
р од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези.{S} Други, трећи — тако исто.{S} Дође ред на 
о исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати 
 му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, кра 
мо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл 
вити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако с 
есан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е 
и пољубио.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били с 
на откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у дру 
ори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; мо 
м густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,«  
е рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми  
 Сутрадан понамешћали смо се у коли, па хајд’ даље.{S} Дођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} 
ла.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S}  
 мог доба, како ћеш добро живити.{S} Па хајд’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме м 
већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за 
је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у » 
посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј 
 новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је  
; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек 
ин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати. 
ите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кућ 
> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситн 
сели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шал 
не кажем.{S} Но куда ћемо сад?«</p> <p>»Хајд’ са мном у квартир.«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако 
 бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p 
е.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Са 
.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за 
 Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дођ 
шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а  
> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо даље.«</p> <p>Устанемо, па опет путујемо.{S} Дођ 
Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику а 
а смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо у Пешту, наше ста 
а сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад  
p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p> 
кој се ствари не оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата 
емаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, з 
>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и друге стране.«</p 
.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад  
не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хо 
као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито  
ов не једанпут морали ићи »Код пужа« на халбсајтел.</p> <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а 
’ десеторо ретко су попили свега дваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од  
и ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до л 
 ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре  
гледала као какав тандлмарк; ђака пуно, хаљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>И 
вај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од 
p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњат 
унг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми,  
у од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} 
 вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати 
 њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} Кажем му да је енглеска.{S} Онда други пович 
.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S}  
том, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенст 
 /> <p>Ја сам имао нешто мало новаца, и хаљина, па сам мислио, поред тога и поред кондиције опе 
м био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не ши 
="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошл 
шпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што о 
нута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуштене, у играјућој фо 
е сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал;  
што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до 
еселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је. 
Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’,  
редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исце 
 је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебр 
то ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, п 
{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но  
ба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На  
а је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порц 
 Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад 
ја од моји’ познати’ нешто новаца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све н 
е знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићк 
у треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на го 
лад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам он 
} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и 
 отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито  
 Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свилен 
 човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад  
а да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p 
поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба изгледала као какав танд 
идиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, која није од већег р 
женити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Дев 
ет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три нед 
 нас и на мајалес иду у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> 
етко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>» 
бучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, и мало на форму сеоски’ фрајла.{S} Но та прос 
женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опе 
снуло, јер је старе пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гриви 
а кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане пор 
p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу на пут, па Здравковић, опростивши 
 који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Бил 
ли, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад 
о какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S 
ље су кшефтове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам  
д се реши и Здравковић.</p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно ос 
Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су  
ајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Осо 
 најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" />  
венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — реч 
 млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица 
{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати 
не, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Вид 
Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} 
удно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} Игра се, свира се, п 
под своје, па тек онако да је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је на 
ла.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па 
ривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му  
љивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет веруј 
вића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је вес 
 пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне 
вић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И о 
па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић  
ео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко  
м дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{ 
 већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнак 
они му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни 
ете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки ус 
 већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, гото 
ли Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и в 
p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну ме 
оведао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала је 
урија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе доле спуш 
 <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Сав 
’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али б 
им у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, д 
ра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. види 
ко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све да види:  
, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с  
њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код 
 усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да  
о да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим о 
сле заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; зато мор 
, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{ 
 <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало проспавам 
е су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта 
мене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како 
одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} Нас двој 
обила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она свој 
.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра  
Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим од 
пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знал 
мо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је т 
 слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва  
и повикасмо.</p> <p>Једном речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p>  
ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, 
и: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гр 
.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је  
е ту на неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не з 
убље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, 
 после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изгле 
а окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега са 
 се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за 
ивићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ св 
 веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема  
право кажем, немојте мислити да је наша Ханика код нас као какво туђе сироче под своје, па тек  
све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три 
још ни да се исправиш. — Ето то је наша Ханика!«</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»И мени је драго 
се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити не 
ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју ру 
 мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао,  
адају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. < 
је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у  
акривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} 
ошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећ 
једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, о 
к лед навести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па ј 
акво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствов 
ти имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи 
»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно 
 па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта  
 хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.« 
ду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, о 
с дочекали, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гри 
S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гр 
И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, 
ад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си није једног накоке 
шанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делин 
 упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се чов 
 да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам  
свету.{S} Тако је исто мислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић 
ин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, каквој се никад није нада 
е верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, престаде се сти 
људима; нико се не да намамити.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још 
ачковић се неописано зарадовао.</p> <p>»Ханика не зна о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво гово 
 Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку  
} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја 
ло заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у рук 
ко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира 
м да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, —  
ати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле 
је чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се  
, а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ  
ај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но 
бре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље наздрави.{S} Ми смо наздравил 
у у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкруп 
а, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велик 
веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</p> <p>»Живили! 
ислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и б 
радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Хан 
 дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>» 
ју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем ос 
 је нешто приметио, па се почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" 
очекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госп 
 па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Го 
бро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека ј 
>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: » 
 Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, 
отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати 
а у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља.{S} По жељи  
ромашили.</p> <p>»Тако се први отров на Ханикино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривић 
 маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој 
ве белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гри 
пет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не може са ње о 
у какву девојку, која се ни издалека са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно ви 
ст у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и пос 
е; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то с 
ујети јако ласкало, па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се 
де ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> насамо разговарао, и једнако га  
ике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p>Кад и кад, кад смо к 
ок нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже  
ле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се кад се са 
љан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко бити без њ 
 то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не м 
} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен шт 
дити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљав 
ама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за дру 
ву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Нуде Ханику ситне сорте људима; нико се не да намамити.</p>  
поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се њему само црномањ 
} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не 
никиног злоупотреблеља осигура, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то  
 Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије низ образ, тужи се како је изг 
еч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре доне 
 Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам 
је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на своју руку задобити.{S} Каже јој да у његовом 
вићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи  
 већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143 
њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна осве 
ом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће 
 се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лиц 
с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{ 
, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда  
> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала 
м.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам  
већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S 
а сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску,  
чи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n="140" /> за једну од најваљанији’ де 
ић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абента 
је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн чове 
а, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и 
Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама пок 
ако исто и напред; у форми никакве лепе хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два пр 
има био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили 
 и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па ј 
можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакл 
инита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, пит 
 учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасеније, па само оно траж 
се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој жени 
илени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, за 
же Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињс 
о, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невино 
 намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старог познаника и Бранковог прија 
к онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове н 
ија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </quot 
 живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантео 
еду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу.{S} Десић ми још и јед 
едан велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару пос 
тена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се  
ика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му 
о месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић 
е, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при ча 
S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе над 
ора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> морала побећи од мужа, јер јо 
Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар —  
{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како је жртва пала, како и са 
о лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бр 
е да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У суботу се већ све п 
ретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код же 
 јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуди се кад 
апали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко д 
 иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је несретна.« рече  
 њом разговарао, онај исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соа 
по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљаг у ру 
 па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на г 
} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром развенча.{S} Она каже и сам Петар то х 
 су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га увед 
у се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на 
гра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S 
/p> <p>У недељу има се давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје п 
је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у  
опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се начисто како ћеду план извршити 
амени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и  
оје због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондук 
p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.« 
јдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг  
ве бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни да спава.{S} Д 
буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капут 
кав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се ум 
у од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог ко 
/p> <p>Напише једно дешператно писмо на Хермину, у којем изјављује немир душе своје због сумње  
може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја ов 
у намеру исповеди.{S} Она само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпо 
а Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S 
сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само погледај!«</p> <p>»З 
а фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S}  
боравили смо на млоге стотине и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима 
о да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да то бити  
ребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би да 
.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада форинти.{S} Само се насмешим на то.{S} Кажем му  
годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда и 
му девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толи 
о воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега дес 
 заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А  
 имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада«.{S} Сигурно мерила ме колико прихода имам; друг 
 је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е, сад дупловане среће: с једне стран 
да у време после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио! 
 долазе, па зашто да рескира своји’ три хиљаде форинти у сребру.{S} Искали су је и сеоски нотар 
начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни  
 нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А  
ане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То 
.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је дао лепу суму од тога, па  
Сад заузмемо најлепше место, код једног хиљадугодишњег раста, испод којег извор тече.{S} Донесе 
а запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S}  
%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</ 
хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} 
е ишту у зајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10% 
е би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац издати.</p> <p>Растанемо се.{S} Одем 
 хипотеку на 10%.{S} Трећи на несигурну хипотеку 20%.{S} Све једно за другим долазе.{S} Морали  
ризером«, па сад је дошао овамо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерам 
 хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју  
 буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на  
} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви го 
јавим да даље путовати морам, јер ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а 
едирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме дивит, па по реплики.{S}  
н ни кум, ни стари сват, ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још им 
мао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n 
е отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер ј 
то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе  
ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, н 
али, то је неисказано.{S} Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка с 
м у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар 
е и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду  
г нисмо нашли да носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били  
’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења мло 
/p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало с 
те.«</p> <p>Она устане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко? 
један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и 
е из далека познати могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S 
 ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова 
 одма’ ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радо 
ет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи  
брог познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови 
шији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, који има ’ладнију крв  
уње; наједанпут почне киша падати.{S} У холујини и мраку изгубимо пут и, тамо-овамо тумарајући, 
 новаца имали, онда »Код Лицинијуса«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупи 
пе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се ш 
/p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, ни 
 свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати 
 да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га 
 до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ п 
«</p> <p>»Хајд’мо.«</p> <p>Тако се ми у хотел упутимо, поред ситни’ питања и одговора.</p> <p>К 
 Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим и уредим, па се м 
гнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>С 
 ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, ил’ кад ћеш ти  
 морамо имати једно солидно место: не у хотелу, ни ди су мушки, не на променади, не у театру; а 
а кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’  
125" /> упознати се, јер који једнако у хотелу седи, знају да тај није ћифта.{S} После неколико 
никаквој нужди заложити ни продати није хотео.</p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{ 
по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајућ 
ком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека мелан 
 одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу на 
кочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и до 
 на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој н 
помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само с 
су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фр 
е брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благод 
казује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам мој 
и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће 
и и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«</p> <p>»Те колико њи’!«</p> <p>»Сад  
а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Тако једаред, кад  
Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ сврши 
 Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, 
елика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удови 
ке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у к 
<p>Милостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дањ 
ве; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју 
очела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића  
ем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у мом животу т 
се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради 
кати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку осим тебе 
подине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу...  
ега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ б 
{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода 
Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је в 
е у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да 
и се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; је 
> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добр 
ровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој пози 
се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у сад 
ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш леж 
ео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен 
се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам п 
’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па д 
Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим сред 
 запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоће л’ је ко запросити.{S} Сиро 
ибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив 
а нападне ме: »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам т 
, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па т 
ни се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право кажеш.{S 
исам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у најве 
о младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи  
Остане му један фелер за спомен, па сад хоће да остави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ м 
право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити.{S}  
да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S 
 књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p 
ена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћи.{S} Она хоће, и онако ишчекива хоћ 
 је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и прија 
гди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то 
и две.«</p> <p>»Он има ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами го 
ражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, 
у у моринг, живиће код њега како јој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први 
ема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео  
 осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати. 
ектором разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, н 
бро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на 
а починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" />  
 ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају са неким зајмом.{S} Ја то прочујем,  
зује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике 
 <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт као устеже.{S} Мати ју оштрим очима 
 манипулација канцелариска трошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мор 
ца на интересу издати’.{S} Један дужник хоће да је изигра; ја наиђем на све трагове, и спасе се 
аран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају к 
о што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="2 
апитал отказати.{S} Но они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb 
вде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ов 
} Он каже да се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</ 
 и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирц 
 се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити 
 Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; 
вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обрати 
 се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са  
.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут крене 
а, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу 
је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S 
 Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чре 
 то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, на 
S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он  
 знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достој 
болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од к 
 низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао 
 Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде о 
 формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна 
а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забашури.</p> <pb n="188" /> <p>»Па како си 
ом развенча.{S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти 
иног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титули 
 разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаже.{S} Н 
бе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су о 
<p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног  
и морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не мо 
им сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет малер по женску.«</p> < 
а миру, па ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и 
тал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а 
тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде 
а је.«</p> <pb n="82" /> <p>»Мати каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа в 
ете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с то 
о за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сваки има у нечем право.{S} Ја 
о и њи’.</p> <p>Куд ћемо сад?{S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кол 
е онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће 
</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије 
 родови разделе на две стране: једни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један 
S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са 
ад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто зна 
волење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са  
ас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на 
ћемо пешке маширати.«</p> <p>»Е, добро, хоћемо ли одма’?«</p> <p>»Не, сутра рано.{S} Данас ћемо 
братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} 
о само фрајла, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без  
сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</ 
у да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао  
обати.«</p> <p>»Само, сад како ћемо?{S} Хоћемо ли да се то само фрајла, ил’ дама и удовица тиче 
 да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваш 
ом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да идемо, она нас не пушта, док једва десети дан 
ајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами,  
е Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је вели 
 нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад 
а срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш  
 ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«< 
имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о  
господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене о 
м, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу 
анџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта. 
испитам, па ћемо онда ићи на страну.{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, с 
ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за физиогномику.{S}  
ан.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак  
 и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само а 
 сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после заједно 
е особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио,  
/p> <p>»Код мене је сасвим друго.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја 
и у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</ 
 га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако н 
{S} На једном листу стајало је ово: »Ти хоћеш да те љубим; како те могу љубити, кад си неверна. 
Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«< 
су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро жив 
ст у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </q 
 независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, код ј 
} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубив 
нка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти ствар на кратко ил’ на дугачко приповедам?« 
показали, какви су прама мене?«</p> <p>»Хоћеш ли искрено да ти исповедим?«</p> <p>»Молим те, са 
ело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклон 
заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учи 
аство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против  
елика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S 
видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, дв 
ко себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, 
 сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар мог 
из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и 
идим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу заба 
онома; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланира 
жеш далеко дотерати.{S} Драго ми је.{S} Хоћу ићи с тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи! 
г приме, другог одбију, погађају се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један с 
} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шал 
е, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољн 
вори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} 
 Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човеча 
истократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p> 
p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постиг 
в, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да  
чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о другом поњатија, само о добром животу.«< 
 да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и молим да ми каже каква су у окол 
му моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Хан 
опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам 
се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа прот 
дође у Пешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ра 
по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о  
 тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју  
.{S} Ти хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни по 
/p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хо 
ајзе правим.{S} Умрла ми је супруга, па хоћу да мало путешествујем, жалост да растерам.{S} Пре  
е ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда 
 каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још ма 
фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикин 
Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ н 
 јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без 
а, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да ужив 
е, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</ 
рено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да см 
о огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p> <p 
 главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт 
ка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добити?{S} Није познавала ни моју ни Де 
нталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају.</p> <p>Тако сам ја живи 
и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да 
лнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у с 
е сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће д 
ого с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац 
на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека,  
оњатија, само о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бр 
{S} Хоћеш ли са мном свуд ићи?«</p> <p>»Хоћу.«</p> <p>»Е, сад даље немојмо се о томе ни разгова 
е вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад г 
’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер ин 
Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отсад гони 
еднако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} 
 допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Прол 
.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да 
који има једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг,  
бе, стекла је прилично новаца, но су је хрђави људи преварили; обрицали јој да ћеду је узети, п 
реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хрђави’, има који код процеса, контракта, тестамената,  
ек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p>  
се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особи 
> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао.{S} Опростите ми, зна 
да, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бр 
радошћу дочекао, јер је знао да са мном хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Дес 
, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не позн 
ајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млог 
аклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће  
ична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на паме 
<p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на зем 
авност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се  
ећ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који оп 
о Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се на 
скали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпо 
клечао, па и то додам како ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} О 
/p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је би 
вковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цен 
жем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је иша 
 преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим за 
обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија повукла се н 
ју, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њени јој све доказују и пре 
сту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не  
 зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем му 
ића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочеки 
штење од мене и са Јелком се помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да 
 фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покрасти и убити.{S} Ја то исто потврђујем.{S} Па 
 и писари, којима су је нудили, нису је хтели узети.«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цел 
рекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила 
адне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакл 
удовица доста прилике, па опет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као  
ме узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш з 
млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала н 
 није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је као и свака друга своје 
 либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S 
е све до краја овога дела романа, нисмо хтели ово презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.< 
који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је 
тозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица  
а забележеним миразом.{S} Лично их нису хтели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима  
 <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смеш 
 свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То  
анко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па ниј 
у, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} 
ајмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем к 
сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима б 
скао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати вера 
идљив румен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он  
{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му п 
итао све на лицу; он је својим питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ и 
нидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p>  
уда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал 
че.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S} И онако досад 
ао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што раз 
 на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: п 
м одма’ на страну погледао; нит’ сам је хтео ословити, нити је она мене ословила.«</p> <p>»Па н 
обар командант за своју трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да 
м, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је мој 
ј кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније 
{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет ниса 
ивота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре 
нко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га св 
а госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ј 
 је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматори 
е уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио је: има томе доста врем 
и, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је  
ати и исплатити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпек 
 је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} Управитељ егзекуци 
мо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док 
Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду 
ву чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад не да; мисли да 
 да загризе, још се премишљао, још није хтео девојки да каже да ће је просити.{S} Ханика се у т 
а поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премишљао, још није хт 
 се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, 
је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског ш 
{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати.{S} Л 
 себи забаве!«</p> <p>»Дакле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донд 
 са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати  
тешку ролу, јер нисам се нигде замерити хтео.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме зад 
иликом куд у каково наше друштво увести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком д 
 једио да спавати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбург 
</p> <p>Нисам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацив 
не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и п 
ерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} К 
} Ја нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад  
ло, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, п 
.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је к 
вим сам другу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на ха 
тао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред мл 
стила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови разделе на две стране: једни ме  
, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама с 
Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек  
атор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.« 
се Ливија допала, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија 
Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако ј 
во.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се п 
рај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то  
ре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад д 
а чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и д 
 тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад би 
е, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рун 
p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из с 
тант«, и то ми се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не  
штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и 
да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шого 
а ни моју ни Десићеву руку, па о каквој хунцвутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатк 
ана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се ве 
мо се тако разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да  
сподарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="4 
ао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да  
исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда т 
/> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је свој невесту; није се дао скинути.{S} Н 
ћемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао 
/p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је  
ло.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на прсима жут плех — звали су  
шицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас не 
д ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, кад ето иду од ју 
а је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде у хусаре са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се  
иче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из перцептор, који је  
усарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети 
д изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови одма’ ђипе од радости, даду доне 
не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</p> <p>»Ма овде нема хусара.«</p> <p>»Идем она 
, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на к 
ако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отвар 
и пријатеља опростимо.{S} Његови прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и  
скоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва дочекао 
о пешачити.«</p> <p>»Нипошто: прво нису хусари, премда су само тако за опсену обучени.{S} Позна 
 неће с фарбом на поље.{S} Допаднемо се хусарима, и почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бра 
ему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам н 
рчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па на 
и кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Миш 
бијам.{S} Разљутим се и почнем је онако хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест г 
о екипирани; Здравковић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели д 
 шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се как 
даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине  
еснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} 
само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па 
 паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу  
ер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ ниса 
 ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на 
е цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који  
ати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што зас 
, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да ј 
на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опе 
 Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било др 
ко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоц 
це.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} Него каткад добила је лекцију 
кивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После под 
 Доста то да је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Грив 
се дао скинути.{S} Није знао колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Н 
што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варо 
ви демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пупољак демонске ру 
Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда  
ћем, опет: »Ти си лептир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже д 
Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлиц 
’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, 
т нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љуб 
 нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је па 
 како млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су  
оласте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају.{S} Преповеда им кмет, са 
фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па 
ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p 
а, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на којој је написано: »Опомени ме се«.{S} Мариј 
лоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, б 
а’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, с 
ребало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Х 
идио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на и 
оји сврши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то ко 
ш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад казати не мог 
ку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до мес 
богатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само  
и.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се добро оженим, па 
 разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n=" 
 љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи мелема, па  
 нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отров на Хани 
»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страш 
ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигнути.{S} Светозар ми је десна рука; он је за  
есте!{S} Дакле, ти мислиш да сам са тим цел докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Ра 
{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо цел докучити, ил’ можемо страдати, ил’ ћеду нам се сви  
ни’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака средства. 
мо: једним путем корачам, па морам моју цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та це 
орали су, дакле, једну међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чини 
том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је н 
 и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, проб 
S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе 
бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} 
нку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ провела; нисмо ништ’ спавали, па ујутру опет к 
 допала му се кућа уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S 
ј и ја текар све по реду преповедати, и цела кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће оти 
«</p> <p>»Та је л’ могуће?!«</p> <p>»То цела околина зна.«</p> <p>»И то све због курмахераја?«< 
авља, док је наједанпут нестане.</p> <p>Цела кућа нам остаде смутна, све комшинице, жене и дево 
 живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између  
тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорили да се ту скупе.{S} Ту има кр 
 га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; 
ако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето и њи’.</p> 
го претрпити мора, док продере до своје цели.{S} Кад и кад мени је напред, на два три дана по с 
е, ти да се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»С 
невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разб 
докучио?{S} То је само једно средство к цели.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја  
<p>»Па нека само између десет њи’ један цели одговори, па је добитак за људство; тај један неће 
в ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»Па нека само између десет њи’ један 
пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се он 
авир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихо 
«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем  
на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод тр 
д куће задржим.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, 
ам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, и то да се одма’ у 
, но сео поред Хермине на диван.</p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Херм 
ало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, ш 
лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало по 
бав уступи Ханики, и он јој се обвезује целог живота пријатељем остати и једну част његовог бла 
ији, лице увек озбиљно показују.{S} Ови целог живота ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему 
и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру пр 
 је све натрашке ишло.{S} И Мачковић је целој ствари рад крај учинити; обрече да ће за скоро ос 
и потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као  
на пут.</p> <pb n="246" /> <p>Наздравим целој фамилији на познанству и пријатељству, препоручим 
ај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто и 
ад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По обичају, налазило се и н 
ожда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем 
 прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна с 
огзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола.{S} За п 
анко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбуј 
лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио ст 
даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Пе 
а што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, од који’ просвета народна зависи,  
.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, 
е сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се 
е из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела ј 
а!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ак 
оли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо  
о онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три 
а све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у том участвује 
плату и колајну.</p> <p>Тако проведосмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> 
се са сватови задоцнили.{S} Тако су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачков 
дитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзел 
вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је 
м изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учинило ми се канда сам се од ка 
Сад смо опет код Мишкића.{S} Мишкићу је цента са срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он 
и јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсре 
ићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправ 
и са матером и секом Јулом.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може жив 
на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема 
.{S} Строг тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у  
никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекард 
лаго теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти  
н, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; сваки на њу погледа.{S} Тражи мес 
о.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранк 
чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па  
е провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> < 
казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бран 
човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не 
ве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Но 
ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нем 
тан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Нека јој срцу наједанпут одлакша!{S}  
ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалто 
/p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја 
ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; 
 ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао према он 
стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као коман 
вакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове спле 
ка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml:lang=" 
Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господ 
ши премда не од речи до речи, но смисао цео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко к 
»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком  
дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског пос 
ла.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но мати је по 
дин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа с 
p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду 
лио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње потк 
м на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасви 
коро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{ 
 сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и  
у привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, з 
играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молуј 
о ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав 
луга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, промени лице у озбиљ 
ивића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у  
а памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} 
ео, па још све то са својим страховитим церекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допада 
наш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемоније.{S} Један сат жертвуј, па је свему крај.{S}  
ратски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини као свог пријатеља, 
ан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у рук 
 n="132" /> још отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би 
на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се  
лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њи 
ља кмета и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу с 
а наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек  
се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу во 
ило.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чека 
ра.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цигани свирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологла 
га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што го 
ило нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну 
апојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко прот 
гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом 
 ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под конд 
ај.{S} По његовим мамузама свирају такт цигани.{S} Сад остави младу невесту, па опет с Маријом. 
јати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Кува 
ко добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је з 
 у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал. 
о, ил’ надмашио, узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад 
 Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда  
дем један пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музи 
но село.{S} Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{ 
ако се на страну окренуо, одма’ нестану цигаре са тањира па, опет, марама.</p> <p>Сви оду, ми л 
 сам преко леве руке пребацио, из десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам к 
а, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим 
ан, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} 
оју судбу увек стално трпео, па док мој цил не докучим, нећу ни да знате за мене.{S} Откако се  
а види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога м 
чном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили није све, ту треба — осим тога и велико прија 
ткако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па 
се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си п 
 велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n="161" /> <p>Мало помало и подне се прибл 
ин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p 
ло и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам  
о је да је мали Ксенофон, којега <title>Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио как 
{S} Учинило ми се канда сам се од какве цирцејске нимфе ослободио.</p> <p>Изиђемо изван села.{S 
смо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје име отпише, и  
 ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, п 
амо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да л 
рића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажир 
а; оштре памети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран,  
ету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро позн 
гова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Да почнем од последњег.{ 
i>покорњејши</hi> </p> <p> <hi>Светозар Цифрић</hi> </p> <p> <hi>медицинер.”</hi> </p> </quote> 
 не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са  
 ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у  
м куража, но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није  
и — тако исто.{S} Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези!{S} Сад опет Љубомир Рудић; 
 <pb n="78" /> дала урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње  
} Требало је да научи цео један лист из Цицероновог слова <foreign xml:lang="la">pro Archia poë 
дио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била 
енбургства.{S} Има којима је само један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па 
 шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па 
т, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се  
ли црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} Пр 
о доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се у 
ота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски 
.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што м 
нице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају 
у опет за пецкање.{S} Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, д 
ј већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бра 
Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год  
Напослетку ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као ус 
шао по Најмаркплацу, или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, пор 
 цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми заф 
 докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зов 
олила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра 
; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде 
p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене бој 
ма« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситн 
 цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун,  
ео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем  
 сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми 
и је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не 
 канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод  
 црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљу 
асно сам је са’ранити дао.{S} Сандук од црне кадифе, златом исцифран, па је однесемо у зидану г 
ељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве  
ви подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљи 
бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате, као у срне, свуд посејани ситни младеш 
браз округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцве 
кову оперу претстављамо.{S} Ја у фраку, црним панталонама, сав прашан, кришпин о полу рамена ви 
а прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или 
 се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут у 
о блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек пра 
, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стари универзитет, једанпут о 
т, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се пок 
а.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Минде 
ве хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на г 
 и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} З 
то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе в 
S} Он му на то одговори да се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као шт 
ознавао сам у мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него  
Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам се да сам квартир пофа 
Једанпут у театру приметим једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу за 
у руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љу 
, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет, али кад п 
е хармоније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње св 
а шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144" /> су мирисаве помаде, зе 
елка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпо 
чера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и ш 
е с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј 
бургере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око  
у дођем.{S} Идемо другог да тражимо.{S} Чак по форштату морамо се мотати.{S} Кад у једном узано 
обила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћер 
нај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити.{S} Што 
е продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} 
фла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} Т 
очели ми залагати и продавати.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам ј 
иче.{S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој 
ом јело предавала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам ј 
ни ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, у опкла 
ло.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести 
у либерију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд п 
рај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад з 
е знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две ку 
: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који  
ућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми в 
 брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој бр 
ком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p> 
р је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се 
горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да  
а уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био 
Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу 
но које у дубљини нешто млого крије.{S} Час се са млађима разговарам, па се опет Јованки окрене 
ви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем;  
уго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" /> гово 
но се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,«  
а и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам 
ка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке свилене хаљине, па ти машамоде праг обијају,  
р.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је 
жи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда от 
о међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију госпођи Рез 
оба неће да престане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на 
јима се познала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, б 
ника Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву девојку, која се ни издалека са Хани 
ог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли т 
ем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог из 
ећ преписана реплика, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитост 
 јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ 
то су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је  
тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам хтео мој ранг д 
с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан Наранџић? 
а, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S 
ом.{S} Узајмим коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред 
у више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека д 
амо до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање  
а се добро оженим, па онда све друго на част.{S} Колико и’ има који су тако сретнима постали, а 
 помире.{S} Хтели су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и 
најеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S}  
 целог живота пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка 
е сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме од 
д ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком 
или.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема  
сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{S} Кад долазе л 
ну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривић 
код своји’ пријатеља, и онде се једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на 
Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је 
повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Б 
било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација т 
еба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после на 
коље једно јагње.{S} Сад ћемо тек да се частимо.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравко 
p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове не мог 
а собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет све 
{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све 
ест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нис 
дило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пију.</p> <pb n="154"  
ликим људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи 
вни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече 
е нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад 
 варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштв 
ти и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим уд 
p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не 
 се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да ј 
ако се звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он  
 смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу 
иже бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и  
или; — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се 
будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си 
ет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; са 
једно мрзи: те млоге наздравице и силом чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке  
и понуду примимо.{S} Сад с њиме чашу по чашу, па разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ мо 
оле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да 
ауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге  
»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p>  
упоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару гос 
ки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{ 
вићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.< 
отрио и одобравао.</p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе 
ир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала му се кућа  
ућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и  
ешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; о 
 запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фали Ханику, па још сузе лије ни 
ви.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу  
увања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је рум 
5" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима 
{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разум 
ачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалев 
и се са оваковима друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банк 
пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се упи 
опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ н 
 је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за 
руго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад б 
кића.{S} Упознамо се, по није нам ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а 
н да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту либерију носити  
аб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је 
 вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb 
ко развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале  
оности, опет није могао да затаји своју чежњу за Хаником.{S} Једнако је фалио и, каткад, не мож 
 такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па 
а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен 
 то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не сме да се изрази, и ту каткад 
»пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чик 
а кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{ 
им дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар д 
ши.{S} Има ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има ад 
сам сасвим интересант.{S} Даме, које су чезнуле за мном, и најкокетније, правиле су преда мном  
е:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презирала, но опраштам ти, извињавам т 
о сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводит 
рбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњу 
 Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишки 
је.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не вид 
анка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко ј 
ге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са  
 може лаким срцем отиснути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ п 
отице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која 
о смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабик 
унић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, и 
ђе Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни  
/p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај се одма’ по целом мест 
опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а ф 
све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да иду у О.</p> <p>Као обично 
рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пр 
 матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бран 
{S} Она је прилично стекла, па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком по 
="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни 
 одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p 
и к нами доћи?«</p> <p>»После ручка.{S} Чекај ме.«</p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да  
ма, и правио сам страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да  
</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш 
дем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> <p>Сад се реши и Здра 
 нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у 
откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p 
ло сватова и доста калабалука, па једва чекају да се мало одморе.{S} Почнем се мислити, па сад  
ају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одје 
м пуно локаја, камердинера, куварка, па чекају док с ручка дођемо.{S} Једва сам им могао одгова 
ија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их 
д има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу ов 
.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је м 
ову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; ве 
ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас жесток 
ама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{ 
смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p>  
Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико доша 
дравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бр 
у и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама М 
тно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко  
 одовуд управљам моје економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то 
на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође јед 
зом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донесе црна кафа после ручка, па тек пре 
е већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође.</p> <pb n="210" /> <p>Кад ето  
ко разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принц 
аду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао  
 опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједа 
 што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му  
није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво н 
м гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Деси 
м читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању п 
по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једн 
{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p>  
шћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к о 
<pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у ј 
благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, тре 
 се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’  
га читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па ус 
е о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потр 
е знамо.{S} Сад сам сам, на морам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам доша 
пут.{S} Мало заседнемо, разговоримо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо ос 
} Ту сад станемо, па се разговарамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика  
ажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} 
Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</ 
ећ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну ве 
ко пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ 
а.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: јед 
 нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши с 
.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n=" 
н!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни кр 
рим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив,  
нда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочит 
остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му пандури помогну, који су 
 стари переџија.</p> <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу 
и.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћу 
шкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја сам жедан.«</p> <p 
Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео  
ујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збогом!«</p> <p>»Е, сервус!«.</p> <p>»Зб 
 тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спавати 
 за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, зато узео сам и’ појединце.{S} Почнем најпре од 
живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се свилокос 
одлазе.{S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> < 
о Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемири 
ати каже да си јошт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је  
оније; на лицу ни једне маркирате црте; чело два прста узано.{S} Почне свирати; средње свира, а 
, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра 
на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме ма 
елку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као 
/> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та почаст ч 
њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми с 
 Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послуживати.{S} Ја измичем уколи 
S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада 
ико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила 
ба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> 
мо се тога, но разговарајмо се о другом чем.«</p> <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранк 
у; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија немаш.«</p> <p>»Нит’ хоћу да имам о  
а једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Фајн, па има десет хиљада.«</p>  
латинске речи мешати; нисам сам знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упозн 
кавим смешењем.</p> <p>»Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо 
пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом чему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи ма 
а ништ’ не раде, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћуј 
лије, које су изванредно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведе 
писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> 
 да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослон 
г имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж виз 
пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би 
 нам је.«</p> <p>»С моје стране особита чест.«</p> <p>»Изволте сести.«</p> <pb n="226" /> <p>Св 
само онолико уживам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и па 
»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао 
, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: 
 која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се пр 
ли и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p> 
какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се 
ио је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S}  
ог реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је 
аники уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држа 
 Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами с 
рим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако трице не заузи 
и човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није; премда је у знатн 
 поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо г 
још неколико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо провели,  
> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала је као дете сироче. 
с познанством, кад се која има с каквим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате позна 
мру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који по руфету свом није био у стањ 
ка је просто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као р 
у.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног честитог момка.«</p> <p>»Је л’ чему девојка?«</p> <p>»Ф 
се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоно 
ам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>» 
 отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p 
аквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети 
ек на по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољ 
о премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Св 
могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{ 
о Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу т 
 своје науке, и то код свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му  
не <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам се мислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и б 
Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хаником <pb n="138" /> насамо разговарао, и 
 могао, по слободном ходу и погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког 
ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није било  
ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попишем.{S 
тко је задовољан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се 
бити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром рез 
 официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сва 
да сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и  
у каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад г 
дговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећ 
S} Допусти јој и то.{S} Паулина ишла је често поред економије на соарее.</p> <p>Један дан дође  
све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно 
ао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим 
ке, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана усамљен живио, закопан међу књигама 
 нит’ сам сам себи досадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је  
а нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма 
павао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шк 
20" /> Јела, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља 
лого лакше ишло.{S} Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, је 
ти ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести  
, друштву се то допадне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповед 
 прилично имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су до 
им у накрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па  
номији, о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав чо 
алој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест годин 
аф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да  
бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не ка 
нда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свему сам се јој услужни 
 фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, жутом капутићу, жут прусл 
 Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Б 
у је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па  
абашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико  
куће не отуђујемо.{S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је  
ње.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећ 
 је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о својим партијама говорио је 
х је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чик 
C1.1"> <head>I</head> <p>Милан Наранџић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њим 
ило, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не  
рошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром усп 
убила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често се паузе праве.{S} Улучим прилику да се дигнем на 
есео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица с 
ега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па сваки преповеда свој живот.{S} Ру 
 — лепе плавооке, свирале су на клавиру четвороручно.{S} После тога, најстарија — фрајла Јохана 
су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за  
и, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци,  
во пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на ве 
друге нека је само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне о 
, други пруслук, трећи панталоне старе, четврти перорезник, и то хоћу ли у залогу или у продају 
} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази! 
} Доста је далеко њено место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко  
ање, трећи дан предала се судби.</p> <p>Четврти дан, ето Петковића.{S} Мати хоће, Лаура се јошт 
 није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S}  
 последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни м 
једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на т 
га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у  
о ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коња.{S} Ту се са свим љубезно опросте и растану 
не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан 
 па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три фрака, два квекера и осам панталона, 
о смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер 
једва доспемо после дванаест у М. Преко четири сата смо путовали.</p> <p>У М. свуд је затворено 
човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« 
<p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но кака 
вила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек на 
угу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара порт 
т година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро 
амо се.{S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају че 
Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву утерали и  
сом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак, од куће има ш 
годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесет до тридесет 5.000 ф. 
нти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег п 
 Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом п 
.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прек 
{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p>  
тали’, дође и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад ј 
а дама около дваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, бла 
, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био руж 
 и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе  
више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Ф 
малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда је дизга и риф њег 
шкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо 
вој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победити, па зло по мене. 
ајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="173" /> 
S} Сви дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Н 
нао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла. 
м јој коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но па 
творена.{S} Извол’те нас и други пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте так 
} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па  
ти’ људи не сумњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на  
зано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним за 
о још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би  
о сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја ни 
ао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију, док се оданд 
у, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку. 
на постанемо јуратима.{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко о 
о се закунемо за јурате, одма’ ћеду нас Чивути напасти да заложимо тестимоније, на којима је на 
штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са  
 мислио је да је у каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја сте 
било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам ве 
зги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био с 
 искршен капут, ил’ олињане кордованске чизме, ту је риф имао посла.</p> <p>Тако сам ја проводи 
а била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’  
јекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем 
 Није ми дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да бо 
 ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није купио мобилије, већ 
е, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S 
кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матере.{S} Знам да је 
млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође код Његове Преузвишености управитељ 
њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се 
од куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да нећ 
вати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ош 
ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да  
 сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам не знам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> 
о!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чика је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет 
азговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да к њему пређем.{S} Он се  
не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па н 
урман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар 
с: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он  
путовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, јер сам онамо намер 
} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са к 
 подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеоског касеперцептора, те 
.</p> <p>Падне нам на памет и Јелка.{S} Чика каже да не треба ту прилику пропустити, нека се из 
о шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па инкогнито реч учини да су кола го 
 — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило 
ни до чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо. 
ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb n="233" /> фрајл 
 Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођ 
Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; отишли су далеко на пут,  
 устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер  
е ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb 
ваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као  
оспође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук неки међу нами начинио 
ко руке чашу испијемо и пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу 
 жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да  
е, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо ос 
} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да станемо; измислио је ново нешто.{S} Сви 
е <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седн 
мо у Е. около два сата после поноћи.{S} Чика нас одведе једном пријатељу.{S} Тај нам отвори вра 
убе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да 
нем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин р 
младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећије 
ђу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ј 
е од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као ст 
 глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени до рамена.{S 
Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поруч 
ешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Деси 
 јела доносе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика с 
нам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо г 
} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика се тако налицкао, канда ће кумовати.</p> <p>Уђемо  
> <p>Седнемо да ручамо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта 
ј нешто позлило.{S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести,  
 преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо 
вио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне уста, па јетко лице начинио, канда виш 
 дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, ј 
’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Мало 
о у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво  
у, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав х 
 сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учин 
ић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић.{S} Идемо ка 
 егзекуције, пређе к нами егзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он  
о и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се пон 
 мајалес.</p> <p>Опет смо у друштву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писар 
 све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два да 
реме, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што 
ам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мисл 
а да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Ве 
.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} 
неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, само да нешт 
адују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и каж 
 Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да начини какав југендштрајх 
 прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S 
 хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми морамо најпре кроз 
ир, који с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма  
 госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља,</p> <p>»Драго нам је.«</p> <p>»С моје  
је живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} С 
иш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си 
ло повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Н 
на кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} 
рајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ с 
 /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било 
звињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем. 
тали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p>  
, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати  
ка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Ј 
и.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде 
мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад г 
е, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а овамо 
 с њим идем.{S} Одважим се, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика са 
{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и 
ошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се  
о.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја 
о очима ода’нути.{S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Сврши 
»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја 
м.{S} Опет један по један улазе.{S} Сад Чика прослови.</p> <p>»Молим, милостива, немојте се наћ 
близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика п 
мо.{S} Добро, добро!«</p> <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеус 
и себи смејемо.</p> <p>У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешт 
е у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био п 
дно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка  
ужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врл 
ику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђавола на зид малају, он хоће и да се покаже 
. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге  
<p>Тако сам се дуго мислио, док не дође Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, ш 
дведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>»Добро је.{S} Ево сам донео писмо.{ 
 покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Десић, кажу да Рунић долази.{S} Мени и Јелки је  
ила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S 
готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извадио, повичу: »Хоћемо!« — само с 
 година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он окл 
и.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из младости и  
 а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, к 
ими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују. 
рама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било,  
дно село проћи, па тек онда у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад из 
ијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зов 
ћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено.{S} Сав из 
} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све 
један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге такове ситнарије приповедао о Јелки, а 
е са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин Нар 
че Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> 
{S} Док се фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па пре 
и су му фини.{S} После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p>  
о масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, па ће  
лнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да 
јића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} 
и, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га  
 Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло 
а оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржа 
шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћем 
човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разгова 
било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића сретно откине.{S} Осврнем се: »Збогом, з 
о из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шал 
ати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики 
/p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} Ове н 
кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан 
е.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако ник 
и њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интереси 
’ познавао, па сад су као мустре,« рече Чика.</p> <p>»Ми обично само оне у рачун узимамо које с 
млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам д 
 <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем  
 шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако смо се још доникле кошкали, па онда д 
и; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p>  
вет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се у разговор и он хтео  
p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити  
Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и 
м знао да нећемо одма’ ићи одавде.{S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду 
рке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио  
жавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо презат 
остољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречањ 
 остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослет 
кса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми. 
ређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двоје сами. 
а испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложн 
кавао.{S} С десне стране седио сам ја и Чика, и који је доспео.{S} Таман има још за једног мест 
 на кола и отпутујемо, тојест само ја и Чика, јер Десић, не знам из ког узрока, остао је код Гр 
стао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо ј 
’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{ 
p>Једнако је кмету одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка в 
тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ј 
b n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна др 
ац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију пр 
ата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па 
оја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, 
 Нотароши се опросте и оду; ја, Десић и Чика останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој  
 си наћи донде каквог занимања; Десић и Чика су твоји људи.{S} За две недеље нит’ ме тражи, нит 
и је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гле 
пут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p> 
по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном  
 га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Није далеко, каже ми куд треба ићи.{S} Ја 
е овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад изв 
о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јелкино житије, почињући још кад је она девојка би 
.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’  
ка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам 
у.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Је 
’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стари чика и домаћин највећма.{S} Овај доведе куварку, па с њ 
ридружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганск 
но смејала, па каже: »Прави Луцифер тај Чика!««</p> <p>»Е, сад је добро кад сам Луцифер!{S} Ту  
 на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, 
>И мој домаћин на то пристане.{S} И мој Чика је на то пристао, јер је он сијасет такови’ ствари 
опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« певати, и с тим је све з 
пет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; с 
«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сест 
аци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канд 
 само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика!«</p> <p>Сад мало ућутасмо.{S} Чика опет стисне ус 
им бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да  
ровели, чак до пет сати ујутру.{S} Само Чика је мало легао око три сата, па, хајд’, то смо му д 
икеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, 
/p> <p>Једва смо је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како 
и.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зл 
ам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми см 
S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показа 
 ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је  
ак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало разведрим.{S} Како се, сирома’, узмува 
p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна 
то се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је  
 се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да  
Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> 
 роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чит 
а ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим 
могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда сво 
оласте игре.{S} И Чика се умеша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали;  
.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на страну, на једну реч.{S} Каже ми да ће  
н, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи познаник, па му све добро стоји.{S} И  
 разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за 
бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од  
де.{S} За један сат је код куће.</p> <p>Чика ме зове на страну, па каже ми да идемо инкогнито у 
} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас 
Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да иду напоље.{S} Десић се с 
госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас  
Јелке на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.< 
ади, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било ну 
 ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде 
ја сам доћи к њој да је посетим.</p> <p>Чика се опрости и оде.</p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи  
итам напоље.{S} Они сви за мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузни 
днемо ја и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ 
у пружим и кажем: »Драго ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом по 
вио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p> <p>Чика се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводи 
ане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто  
»Збогом, збогом!{S} Срећан пут!«</p> <p>Чика јури напред, ја за њим, па он удари на десно, а ја 
{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p>Чика прими пружену му чашу и попије.{S} Сад је Чика све 
ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ј 
ој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици спомињали су Чик 
 седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако 
ћеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао особити дар за п 
адог кондуктера, па се сви забунили.{S} Чике се та ствар јако коснула, јер се надао да може што 
S} Она му каже да је као јединица свога чике, који има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест воло 
 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује;  
p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> < 
м свима портре.</p> <p>Опраштам се и од Чике, јер ће он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било 
стане код нас, и то седне између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шуш 
, јер док си длан о длан ударио, ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ 
pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика г 
трпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село проћи, па те 
м да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају  
ти да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог ч 
ристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у  
врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико,  
 да их части.{S} Ове не могу, јер су се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало ра 
о, и они као људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира  
дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине шт 
quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једна 
задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу 
орим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да остав 
а нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље, па ин 
аздравицу да напијем, и то новодошавшем Чики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мил 
раној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрат 
 га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он пристаје.{S} Какав је, сад, тај план?{S} Чик 
еје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чи 
 намет?«</p> <p>»Није мени, него управо Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао би 
ла сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> <pb n="160" />  
ро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава 
шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" 
то, но седне поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обуче 
 изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још д 
Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу.{S} Чика 
ик.</p> <p>»Откуд ти, Милане?«,</p> <p>»Чики могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не 
а после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само  
н поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по ле 
.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југендштрајх.</p> <pb n="207" /> <p>Десић, међути 
> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познајем.{S} Страшно сам се зарадо 
Рунић долази.{S} Мени и Јелки је и само Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су 
м одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{S} Он сам слаб 
утујемо и дођемо у К. Ту се станимо код Чикиног пријатеља Мишкића.{S} Упознамо се, по није нам  
већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као 
у Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми ј 
есић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седн 
чно.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, 
а нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како ј 
 па сад започе разговор.</p> <p>»Дакле, Чико, добро си провео?«</p> <p>»Страшно смо правили еро 
еба све то знати.«</p> <p>»Па научи ме, Чико; и ту има неког кунста.«</p> <p>»Те каквог кунста! 
нем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз м 
вде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p> 
 Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весе 
тајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p 
кренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S}  
 шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; т 
о сад се раскомотите мало.{S} Дед и ти, Чико.{S} Сад те и онако одавде тако лако пустити нећу.{ 
е, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје веш 
> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра. 
.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим р 
ислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнс 
подин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало см 
 се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе пра 
 живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами пр 
то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете 
вутарији ни мислити није могла.</p> <p>»Чико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Ј 
о добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интер 
>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо у 
азиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, опет, у П. Сасви 
војој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и ми на др 
оведемо.{S} Но, опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како 
S} Десић се сети, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешт 
мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још м 
p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су ме 
.</p> <p>Падне ми на памет, како сам са Чиком проводно.{S} Само да није са рацима онако фушерск 
ог доброг Мишкића поздравити, седнем са Чиком иа кола и отпутујем. </p> </div> <div type="chapt 
ма.</p> <p>Ту сад проведем један дан са Чиком.{S} Планирамо заједно.{S} Чика каже да смо зато о 
је дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуг 
ива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и  
>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите  
елике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она милостив 
</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што са 
јлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика  
ам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изиш 
ики, о коме сам толико добра слушао.{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближав 
ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не мож 
 и Десићем посаветовати.{S} Закључим да Чику још мало задржим; знам сигурно да ми одбити неће.{ 
ојица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, који нису ни чекали да и’ 
/p> <p>Идемо колима.{S} Рунић зауставља Чику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо ве 
Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство 
стио, па неће да дира.{S} Сад је ред на Чику.{S} Чика је лукав, па је и фатермердер метнуо, сам 
 Милеуснићка и Отилија смејале су се на Чику; знале су да је то његово масло.{S} Мене је мало м 
а ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведе 
 било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз ку 
оста?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити б 
енска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и пошље по свог супр 
<p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн стара 
ази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад 
 лист. »Ђаво Чика!« — рекне, па потапше Чику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмлад 
и, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није толико све то интересирало, колико тај малер  
ајвећма радују.{S} Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пру 
е, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} Чика се радује; каже да ће да н 
ао што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже у Ј.; зове и мене онамо.{S} Извињава 
7"> <head>VII</head> <p>Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, са 
сумње да писмо неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{ 
и свакој трећој наздравици спомињали су Чику.{S} Сваки каже: »Сад да нам је овде Чика!« Кад ђав 
сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p> 
n="207" /> <p>Десић, међутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није  
/p> <p>Ми чекамо.{S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара ко 
оловину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколи 
вила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханик 
млого и неваљали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког  
авим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливи 
в и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, 
ћи.{S} Она им поручује да то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам ј 
кад не удељују.</p> <p>Има људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све 
и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини му се канда је он све то концу привео; Десић, пак, 
и људи нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друг 
 бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не 
{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он н 
 већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу т 
сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то с 
а ту слабост да се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадес 
} Кажем ти, ја само идем на женидбу, па чини и ти то исто.{S} Слушај ме, па се нећеш кајати.«</ 
вом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Чика, као стари практикус, изманеври 
оги ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао.{S} Није тако.{S} П 
.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па рег 
 од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу 
 сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши 
ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{S} Колико ја знам млади’ девојака 
м да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда  
знам да је увидила моје намерење, па се чини и невешта.{S} Но једна околност опет ме к цели бли 
 нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но 
уде, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу 
гзеквент.{S} Чика ме претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n 
Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му 
уци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира да 
, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекањ 
читељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.</p> <p>»Драго ми је особито.«</p>  
какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" /> <p>Тако једанпут опазим наблиз 
е узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој  
еста, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу, и нек 
 даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} К 
е спомиње о удадби, премда ми све добро чини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то  
афали, и познало се на њему да му добро чини тај умилан сукоб срца, па започе с њом разговор; д 
највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неопис 
инципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb n="15" /> кр 
оле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две с 
о, она на њега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ 
да««.</p> <p>»Та, знате, све то младост чини; свака млада девојка је лепа.«</p> <p>»Молићу, опр 
пет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S}  
 напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић  
на није му ништ’ забрањивала, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но 
 надежда.{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он  
 вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити има 
S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек гос 
осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим прек 
.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је  
који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим  
 мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гр 
’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет,  
<p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узео сам на астал 
енскима допада.«</p> <p>»Тако исто и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те 
еку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце 
 јер ме је молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</ 
ам.{S} Кад се која у мене заљуби, ја се чиним канда и не примећавам; нећу да је застидим; кад с 
све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме 
 сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па  
овољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет т 
 увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати.{S} Кој 
оме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји; дружи се са нижи 
и?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женск 
} Мачковић је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен 
У почетку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака н 
о онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам 
т ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S 
и дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез 
роштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја 
е, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су  
све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве рук 
уке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p 
ау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она је била у служб 
тарош.{S} Зато може доста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} 
екне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} 
 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, поб 
 поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ј 
тињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријат 
оту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, кој 
а, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против 
ти гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем  
оље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако 
слила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па  
ује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим стварима.{S} И онд 
е.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S}  
какве незгоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одг 
алити неће.{S} Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је  
бургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим 
и саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после у 
о су људи који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год  
 сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се сме 
шкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншпекторату има доста, и с 
т — нађем једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} 
{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; могао је чо 
лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће 
рић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син н 
био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као  
гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишље 
 мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање 
ати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све б 
вом пријатељству.{S} И они морају да се чисте.{S} Са жалошћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S 
ву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} П 
у таке женидбе честе; ни половина се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипа 
се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући да оста 
 пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само 
дершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до го 
 додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нара 
ека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и ја и сви осим матере, само да је она комотниј 
д сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но 
 онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па у своју со 
на шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то јед 
рашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као  
ило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитор 
вића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопш 
што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му д 
 бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чи 
изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} Просто, неви 
а да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој спавам, мора се ујутру и увече луф 
 од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини 
шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опоми 
и, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого  
а пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p>»Јесте л’ коме п 
де узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за 
д му је оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол  
правдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне  
 мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом  
отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрос 
ао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И о 
кварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам о 
ену прама мене као Ида.{S} Марија одма’ чистој својој наклоности следује, Ида такођер, без да с 
ја.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипа 
ду те у собу.{S} Ту ти је ред и највећа чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S}  
удалење у призреније узело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} Марија  
аје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека ста 
ad> <p>Дођемо у село Ф. и уђемо у једну чисту кућу.{S} Домаћица нас лепо дочека.{S} Фина, смерн 
 смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо 
дем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi 
оји с једног цвета на други лети.« Чика чита, па се смеши.{S} Каже да међу тим обожатељма позна 
 то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с м 
ј велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он 
днесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу проћи,  
пет куд које: који се да на карте, који чита, који пак на фердек.{S} Ја са мојом дамом проводим 
 ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, п 
м дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и ка 
,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Насмеши се, па љубезног спомена пун поглед на  
тикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има плаћати му.{S 
е нема праве радости.</p> <p>Ту, дакле, читав се концерт начини.{S} Светозар и два учитеља све  
а се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбаче 
едно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па у среди тек парче  
о код куће приповедати.{S} Тако он лежи читав сат, ђаци своје терају.{S} Кад наједанпут почне с 
 па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш 
 толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна о 
мо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разговору.{S} Прође и ручак и в 
Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџер 
ај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да 
> <p>»То ти одма’ не могу казати, то је читава историја, то ће дуго трајати; зато имај стрпљења 
и какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванредно паметне, ил’ у чему 
с.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ 
аједанпут загрми, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у ш 
ви су ти нотароши.</p> <p>Код Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S}  
а си се рад женити, па си међу женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?« 
 га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем ј 
ају калфе, меру једног, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атестате; једног приме, другог одб 
S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S}  
ам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам да он започн 
аквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по нар 
.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је  
и, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обич 
млади’ дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама  
 првина.{S} Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</hi> </p>  
слао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p 
 на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мери 
 те новине, дајте ми да и ја после мало читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то 
оз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благород 
бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопочита 
лаван енглески министар, ког у новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дан 
 па судби својој предавши се, дао се на читање.{S} Ту је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ак 
нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода го 
 сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна 
</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна м 
н Енглез стајао на једној станици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на  
сао и потписивао.{S} Ово друго нисам ни читао.</p> <p>Кад сам Десићу допустио да у моје име оно 
треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањима хтео да покриј 
време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје м 
новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" />  
 човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галанто 
 тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на 
’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај с 
све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и  
»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у  
 дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред 
унаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какве кунстове. 
лонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти јед 
ет година је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу сн 
 га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задо 
— рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> 
аницу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече доцније посети, обично нагну се на орман <p 
кавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за 
 раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је бил 
 треба живити.{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису так 
то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче 
, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија 
 да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а  
што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, а 
у да ти дам за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напра 
егова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек, препоручителне фисиономије, тако да ко га је прв 
дити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{S} Поглед и све му је са 
дан по сталежу и по свачему ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S 
вима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не 
аца доста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку  
н учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо. 
а Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p>  
о манимо се тога, ја нисам од тога фаха човек, но кажи ми: куда сад идемо?«</p> <p>»Ја ни сам н 
на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам о 
И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за 
} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на  
 па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и н 
о исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства зб 
дем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чи 
шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја упаднем:< 
велике се интриге чинити могу, само кад човек савест под ноге метне.{S} Ја с моје стране кажем  
дућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне м 
ш да рескираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p 
ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши права, па се упише као у неки цеј, гди 
/p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар дру 
иче; тако исто и онај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не  
ласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручниц 
казати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па ланац и сат; мога 
.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам на чију препоруку дође  
 је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штав 
 с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан постати, као са алату 
премати, па са женом.{S} Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је  
опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Б 
е бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Лепа хаљина, сабља звекеће, девојке на п 
, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на пу 
вићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао 
тење на прсту, па ланац и сат; могао је човек с њим ма у каквом друштву пристати.{S} Кажем му д 
рујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи  
су још друге кућевне ситнарије, за које човек и не зна, само осећа да се новац измиче?{S} Ил’,  
ибзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је ист 
 била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле  
здрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи свет управља.«</p> 
у, па канда за неколико пута не може се човек и добрим показати.{S} Та ђаво се каткад и у јагње 
главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занат 
«</p> <p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ов 
познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољ 
 зна за какову женску тајну, може му се човек поверити.«</p> <p>»Дакле је поуздан?«</p> <p>»Јес 
ајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; треба ту мало  
 ту малко и познати и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам 
а красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима и л 
боравили на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактично 
 <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} 
анко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> <p>»Молим те, само приповедај.{S} Од Чике з 
мо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити може.{S} За један сат б 
то није замерити, јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и ни 
 ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе се читаве фамилије, које су изванр 
 ме је довде допратио.{S} То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га вол 
 никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус 
иста, то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко н 
ке знам да се нећеш женирати; он је мој човек.«</p> <p>»Чика је и мој.«</p> <p>Зоричић је имао  
оред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрн 
је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави разлику ил’ он знао ил’ не знао читат 
 мора пре допасти какав елегантан, нобл човек, него какав калфић!«</p> <p>»То се зна.{S} Мени ј 
звол’те ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; ра 
од вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као  
у кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дај 
} Зар мислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигур 
е цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’  
поред Ханике?«</p> <p>»Молићу, ја нисам човек интересатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћ 
ранг деградирати.{S} Сад ћу да постанем човек од моде, од салона.</p> <p>Узмем читати славнога  
оспођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав комплимент рекне, но одговоре; »О, молим Ва 
јпре неће, после мора, и то тако славан човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут 
ран човек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, 
 тај Милан Наранџић?</p> <p>То је један човек од сиромашног оца и матере, па је опет себи стека 
 у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вија 
је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Г 
по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија до 
очела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добр 
је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранк 
н.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиг 
ко сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истин 
из Управитељства иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Зна 
о кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам ка 
 је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <pb n="14" /> душевно 
а би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држите?«</p> <p>» 
о то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мисл 
н.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете 
о те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости  
ша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показу 
ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговара 
 као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има биб 
ти ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њи 
а напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са Јелком.{S}  
ст донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио.{S} Данас четири недеље в 
вет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на ужи 
, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за су 
а први Светозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</ 
у из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ д 
бро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу н 
 за руком, онда ће текар постати срећан човек.{S} Но засад мора, прећутати ко је та, док се ств 
p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом девојком измеђ 
у, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић  
ане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће вер 
 теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као и 
говору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја о 
идити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну  
ето ти Чике у соби.</p> <p>Један омален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ  
е био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Б 
ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију над 
тавио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госп 
те има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом,  
ћемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p 
а оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., при 
?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p 
в није прошао, тај код мене није потпун човек.{S} Узми само људе који неће да знаду за љубав, т 
 им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има друго којешта 
дбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком 
’ нестале, и ја тако у том пламену, као човек, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми о 
ив тога, који је против ова два.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, д 
и.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S 
кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ  
а човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам  
би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткиват 
ељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у с 
сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил 
е даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама о 
вић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио,  
о што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће 
, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињство нико сасвим не познаје.{ 
сам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало дао св 
би младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро н 
не му на памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије пр 
 био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конв 
 у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се чов 
а оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није до 
 /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако  
и шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђак 
куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама 
нко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њ 
мо за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које практиканта 
 живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по  
о куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка. 
стива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлеге 
 ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грам 
пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S}  
ако ме је примио као каквог свакидашњег човека, о ком не мари ил’ му дошао, ил’ не; она ме је о 
олео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам прот 
 за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му ј 
редитори једнако наваљују.{S} За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке н 
и, док се противно не докаже, он сваког човека за доброг држи.{S} Ја, опет, напротив, узео сам  
кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе н 
тиче, ту не знам како се могла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за  
пишем.{S} Заиштем да ми пошље поузданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Мало 
 дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се пома 
} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Р 
.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што  
у, па је мислила кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити 
Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да  
ао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада женска плаче, о 
е да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад б 
л’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>» 
а дође у кућу једног сродника, честитог човека, но који по руфету свом није био у стању детету  
сто Ханики, само кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену мат 
 ње новаца, дали је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може  
изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор би 
це, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују  
и нисмо једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} 
буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај  
амо шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући и фамилију, принудио је Марију против њен 
аду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може  
, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и  
ија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се 
ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш д 
ако би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мало, које од жалости, ко 
 званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p 
ју, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друг 
 се тужио да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> 
знаду за љубав, то су сами мизантропи — човекомрсци; — свет им је досадан и сами себи су досадн 
 задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем 
 о којекаквим стварима.{S} И онда падне човеку свашта на памет: и мудро и лудо, све испрекрштан 
велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар одговара са страхопочитанијем на св 
ала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <quote> <p> <hi>„Слат 
Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако што наметнути. 
а то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био нај 
метно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све чиним што же 
 је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S} Па не  
е показивао је канда неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држал 
вати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> <pb n="249" /> <p>»Какав инштит 
о што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хоћу да сам сретан као човек, хоћу да је 
та, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим 
ам сретан као човек, хоћу да је са мном човечаство сретно.{S} Ја сам против тога, који је проти 
, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велик 
 говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, сам 
иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обрекао.« 
зело.{S} И овде у чистоти права природа човеческа показује се.{S} Марија је и остала при првој  
исте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам д 
ао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је из 
о показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез њега <pb n="134" /> упознам се са женским полом јо 
ом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој  
} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, фи 
 дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му 
еби стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> <p>Сад му је мало ви 
S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се.{S} Како коју кра 
могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била вар 
 је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> < 
, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p> 
та може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу  
 нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну чувајте.{S} Сад се можемо растати, јер може ко овамо до 
да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми с 
ста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и 
</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, д 
ићи, нит’ се дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек  
 је мој искрен пријатељ, који зна тајну чувати.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да са 
цик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке па 
<p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу г 
 и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бр 
 са речма љубав изјављује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, јез 
бећање добити, напишем једно писмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} 
мо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</ 
мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвал 
ервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p 
увуку и њу у свој општи интерес и своја чувствовања.</p> <p>»Тако је једна покварена душа две д 
о непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{ 
записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n 
 њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим друкчији човек  
мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’ 
л’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав 
ом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што са 
.{S} Почела је тебе пецкати, како си ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јо 
ранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на  
и!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} Ми се, о 
ако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те  
и’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да 
 се одма’ као дивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S}  
 господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код  
поведа, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је п 
 вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки припов 
ећ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ 
па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је 
подара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, в 
Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага  
син.{S} Он јој све преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други к 
 већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да ј 
, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до квартира.{S} Ту 
ра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <p 
е скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <q 
, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо  
дим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па  
е, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па см 
мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко,  
има био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају 
наш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек,  
 цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај вр 
гледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Вр 
 они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знат 
ан да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то преко срца узети могао, и то бе 
женио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>» 
а и фатермердерма.{S} Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом  
и сваки који је моју сиротињу познавао, чудио се моме дару, како сам могао тако лепо са мојим с 
у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска тако дволична бити, 
уњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе изб 
мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практ 
му винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а 
ијатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као как 
је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку;  
 она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S 
анка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је св 
ечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију м 
и таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’  
<p>»Није свуд.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе 
ина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима,  
како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да је м 
.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она се на т 
ођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил 
 особито у оваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је вид 
е продерати.{S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил 
{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га с 
је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако 
 сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није  
 мрзила.</p> <p>»Тако су они живили.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ 
ари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна,  
>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала.</p> <p>Међу 
{S} Све нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допа 
 ново.{S} Сви познати скупише се као на чудо каково, и сваки се новом регруту радовао.{S} Сад ј 
живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати сад није ни нуж 
стно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S 
Ти си за мене сасвим заборавио, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом 
да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> <p>»Та, знат 
} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реш 
бице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што о 
ћ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, 
ђе под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} На Мачковића и жен 
ко стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ нека дама, па онда, кад се од  
{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би 
 па сад опет чека на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћ 
и су некуд да кумују, у истом месту.{S} Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино и 
>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S} Вр 
; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допа 
Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио  
рије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку ве 
 ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пр 
 да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре 
ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков гла 
ошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онам 
корешпондирати не можемо.{S} Десић како чује да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек ш 
нај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој 
ти.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво 
 устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ћ 
олико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у перс 
вковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад обрштер чује да сам одбијен, знајући да ђак који остави школу н 
и се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећој соби.</p> <p>Милостива, п 
 мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже:  
у и матер.{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу 
куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чин 
} Дан на дан куцкам покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’  
и су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим 
ас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} 
би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим 
/p> <p>»То се зна.{S} Мени је мучно кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећ 
 уједаред, уђу сви у једну кућу.{S} Сад чујем са сокака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ 
пре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико 
тињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се  
е наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурно и  
 како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може прави 
 <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="111" /> <pb n 
мотати.{S} Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ чет 
д пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо руч 
 смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, она лепша, и то смешећи с 
да, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ о 
 /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чујемо ди се разговарају; чујемо и то, како једна каже, 
, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о  
Ја и Чика разговарамо се.{S} Наједанпут чујемо писку, кречање пилића и дреку пловака.{S} Кољу и 
>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«< 
ам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео  
остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, 
живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића како је те године провео. 
 зид малају, он хоће и да се покаже.{S} Чују се кола. <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика би 
ају, показао ми их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, 
, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особито к 
’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за  
да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили 
ер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чују.«</p> <p>»Ја мислим да је то дужност прама једне т 
што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више ме 
гато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се мо 
сподине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чул 
 у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкал 
едао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као  
{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира свој 
ко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого др 
 Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим ста 
али, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и  
аром начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим 
ам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате наклоност прама мене?«</p>  
.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гриви 
о је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>К 
 верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве 
ч да нећете ником казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да  
а?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте чули?{S} Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа  
ло до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пе 
а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{ 
 одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио 
ад лудујем, мудрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.« 
p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруг 
а Десићем одем спавати,.{S} Још доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и ма 
евој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачковић је страховит 
мака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог добр 
иш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Сам 
ра?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати 
 звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p>  
о.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест н 
јао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, је 
алеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације се 
ћа да сам знао!{S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чек 
гнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњи је свет та 
 му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не идемо послом, него ради унтерхалтунга, каже д 
еде такову предику, какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Иди 
 змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бра 
ет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, но да  
а данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ће 
ћ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође це 
и’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бра 
д ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђ 
нити може.{S} Кад сам Писаровићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Про 
 повиче: »Ха, овај је Енглез!{S} Ја сам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ход 
 фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет в 
ће, отпутовао је некуд.«</p> <p>»Ја сам чуо да је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни т 
н оде.</p> <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер  
оба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} 
асположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Б 
ер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што им 
адати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споме 
опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што  
{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у кварти 
етити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли 
 што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се ожени 
та интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућ 
ио сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, 
н одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражи 
и, јер ми је здраво наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест,  
ва.{S} Чуо си за моје незгоде.«</p> <p>»Чуо сам,.«</p> <p>»Само немој ни запиткивати, док ти ја 
и твоје негдашње...{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде 
ки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити 
Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p>»Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S 
ш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам  
овек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благ 
о да ми је онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»К 
доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и 
се наћи и у тој загради, који је нежног чуства достојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривиће 
л’ кад плачу, ил’ кад се смеју, — па им чуства никад не можеш погодити!{S} Сад им се допада вис 
вићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се  
е са неизвесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или неср 
, увуче и Ханику у свој интерес и своја чуствовања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није  
т!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задо 
у Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се о 
</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и прес 
баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од  
о сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Чика.{ 
ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се  
е и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женија 
.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан чо 
 шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуљ 
ад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с баг 
а.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један сад други.{S} 
ричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у соб 
женио?{S} Знаш ли да човек може мачку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер 
ру, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но на послетку ми 
з дољне пургерске класе, добра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш 
фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо  
нт!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{ 
знамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од  
у.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица,  
курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне комплименте.«</p> <p>Дође слушки 
 сам капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — изв 
е госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још дру 
бије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко к 
и.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и  
 то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна го 
.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже 
дном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S 
требе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му једна карта — маков кец; 
он, па и ми морамо, па извадимо и ми из џепа земичку и сланину, па кусај.{S} Разговарао се с њи 
е Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема 
/p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам,  
ти.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни писнути.{S} Мачковић једном прилико 
 што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гр 
мо у Пешту.{S} Здравковић са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја  
{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} Он замишљен  
о терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаков 
 из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а  
 Има ди је обожатељ имао Јелкино срце у џепу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не 
тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу портре и прстен Идин, који никад у никаквој нужди  
ка је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру;  
 лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носио, па одма’ упрегне коње, па иде у прво село д 
јати.</p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Н 
кодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну; друго, дознао сам млого којешта о 
ад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. 
.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ нап 
ј се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајић 
цима путовали!{S} Из К. у М., па онда у Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Б 
аћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем 
ма нешто џентлменски на њему.{S} Седи у Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика  
S} Један ’хоће у Ј., други у К, трећи у Ш.</p> <p>Сели смо на кола, па смо се двапут кроз М. пр 
реши целу ствар, и то да најпре идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код 
 оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} Посл 
ам, Чика сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} До 
 Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Г 
} Сложни смо и отпутујемо у Ш.</p> <p>У Ш. лепо ручамо по реченом програму.{S} После ручка изја 
на извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грош 
колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одго 
већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ до 
у ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S 
нт и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо 
у, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривић 
; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; за љубав ј 
е може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} Узајмим ја од моји’ познати’ нешто новаца, нек 
м у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу 
та да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши к 
овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо 
р мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако лепа женска, лепо имање, толико слуги и марве 
оју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави с 
 што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не  
 са мојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопст 
три хиљаде?{S} Са таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ва 
ов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »д 
морити могу.{S} Можете мислити, није то шала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је пр 
де.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га доч 
ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући 
женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, Чико?« сви пович 
 служи с чим може, па онда почне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима св 
ћ, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била 
анирао.{S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош 
ћем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми почнемо разговор: најпре о ко 
та, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику претрпио.</p> 
услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да служити, па тек воду мало 
кар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме скоро за кал 
6" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, јер сте могли то и задржати 
јпре се чини невешта, после поче као из шале пребацивати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ 
пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто 
зговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, 
а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује сад једног, сад другог; но ни Чики нико 
ој ласка; мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић ле 
то концу привео; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као ба 
е било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији живио, па како ми је жао раставити се!< 
 мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба о 
не, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан о 
!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, п 
 то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S 
лософирала.{S} Са две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да б 
 за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око  
 изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} К 
ди нас; донесу нам фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је п 
кусај.{S} Разговарао се с њима љубезно, шалио се, па смо поред тога сви заборавили на умор.</p> 
равите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>» 
ла, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ окрену леђа.{S} Кад овакова партија п 
ену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљ 
дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођ 
И она мене не мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће  
у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} За 
квим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја  
 две млађе кокетирам и шалим се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале,  
ће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова пров 
шта спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу и 
и, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека у кући и фам 
уга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад ј 
Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фра 
о одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у  
 ни једном путнику неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он  
у ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранк 
 је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се  
ћ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену  
исам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> <pb 
, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни по изгледу 
да свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S} Ми сви играмо, и наш стар 
слите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам пре 
је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишен 
ма падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И Чика се умеша.</p> < 
љење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапнем Чики да се побрине за кола.{S} Чика изиђе напоље 
мо, и то насамо.{S} Чика ми после ручка шаптајући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чу 
 ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио,  
} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутање; имам добре уши.{S} Једна каже: »Дваест хиљада 
нко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође 
 рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад о 
но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши,  
 по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, је 
 јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто и Десић. 
шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{ 
 куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> <p>»Нема ли угас 
а такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понај 
 руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље 
лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредито 
де било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у 
а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али парале 
е чежња за мојим отачаством, као каквог Швајцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша  
од прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за  
о је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у в 
ем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам 
оћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер 
е.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, ка 
есеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да с 
Млоги су од њих отишли у пургаторијум у шегртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио,  
мо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </di 
да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за  
исмо пуно чувства и фантазије, и предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултимату 
ка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S 
осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђа 
Знате ли каква је то страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који с 
 у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате ли каква је то страшна звер је 
у, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егза 
љује, ту му се сва чувства збуне, памет шепртљи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се  
сеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефто 
росе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.< 
ален човек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи  
етао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на 
Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из  
споде код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске,  
репливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} С 
оста.</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђач 
 по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ов 
њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Хинеск 
се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb  
зда.{S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом 
/p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управи 
 кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило 
 а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драгов 
а је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провоза 
 прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сирот 
и Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази из канцеларије у пивару.</p> <p>Забеле 
м кур из учтивости један, два, три, пет-шест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом 
шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што 
, и сад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, п 
 ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молит 
кта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све ти  
е, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам  
у: »То је срећа!« Петковић не сме да се шета са Лаурином матером, јер први пут кад се с њом пок 
у заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’  
еди.{S} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло сму 
ти младић све около Лауриног пенџера се шета, клања се, и то тако траје дан на дан.{S} Један да 
банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, ц 
ти, па устане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да к 
и тако мало изиђе, па се по сат-два сам шета.«</p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном ж 
о је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једно 
да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе ниј 
 нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтовала неколико дана; после 
уштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и гос 
о напоље, па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићк 
ест дана, и она је сасвим задовољна.{S} Шетам се с њом по сокаци, па јој све познате даме завид 
зницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долазе пасаже 
.10"> <head>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Са 
мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на 
 ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, састанем се са некол 
ећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, пок 
тане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за 
ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко л 
нципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру тро 
ика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовоља 
а знам.{S} Моли ме да се с њом у недељу шетам.{S} Нећу.{S} Погађамо се.{S} Она се обвеже да, ка 
ек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је  
длази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису 
{S} Допусти нам се.</p> <p>Ми изиђемо и шетамо се до Мишкићеве куће.{S} Ту сад станемо, па се р 
изират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Ба 
а што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити 
овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гле 
 каквог Швајцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Оде 
могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар б 
, мисли да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир 
а ми намигне да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајл 
реса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећава 
 није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{ 
е; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> <p>» 
.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио  
 су ми да ће се, кад дамшиф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напосл 
сам се стидио с њим каткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о 
{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узет 
друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали 
о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмал 
бу, одморимо се, опрашимо се, па онда у шетњу.{S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам 
 па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Ј 
 опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ће 
пријатељском одношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S 
иду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} О 
S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, 
вом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па 
«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} До 
витељства иде један млад, улизан човек; шешир прилично оклоцан, па кораке убрзао.{S} Знао сам о 
га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџија.</p> <p>Мишкић 
{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не мо 
м, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда тешко мени, а 
љи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дуванкесу, рајпхелцле је увек у џепу носи 
гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем д 
рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати. 
ке госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме дав 
ела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те ј 
а белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал 
Ми се, опет, њима чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђ 
 отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да 
апутићу, жут пруслук, жуте топанке, жут шешир, жуте рукавице, — онако као прави денди; ко ме ни 
мо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком по 
ратког разговора, изиђу опет, па старац шешир у руку, поклони се и матери и кћери, па кући.</p> 
е задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на 
ко је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тог 
а.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се уд 
 лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја  
{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штуме 
утанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко 
нда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S}  
а тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су с 
мшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И сирота Ливија ма 
 нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам 
црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио,  
а носио се лепо, три месеца у оклепаном шеширу; <pb n="30" /> није се од никог устручавао, није 
оја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, 
еликом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у наш 
ка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересато 
анашњи свет управља.«</p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогати 
м.{S} Сирома’, цео дан ради, па нит’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и п 
ао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене седио, скупљен, таман мени д 
неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се 
 то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет нису си знали ту његову ’ладноћу разја 
ем писмо и новаца.</p> <p>Мој иншпектор шиље ми 20.000 форинти.{S} Једио сам се.{S} Имао сам јо 
е се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си мало капитала стечем, но  
олском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{ 
шао сам све у црним хаљинама, носио сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало 
 код кмета, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{ 
ткаже ми квартир.{S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај 
ге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао сам у  
 а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем кући, купам се сваки дан и одмарам, пи 
и он желити да његова судба мом здрављу шкоди.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад 
ма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} 
сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на 
сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не мог 
ике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста  
по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око б 
римо, јер сам ја мало нервозан, може ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо по 
Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ет 
абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима про 
е одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, дос 
д онамо стигнемо, једно сиромашно село, школа издрта, није читав сваки пенџер, но од папира, па 
ди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако  
ије ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим силама.{S} Сваки је казао:  
 Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју сиротињу познавао, ч 
 моје другове нов свет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђа 
беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Н 
оши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац 
</p> <p>Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког ш 
ад су нотароши.{S} Има који су пет-шест школа свршили, па дигод као писари практицирали, па сад 
 за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали.{S} Имао  
теља рођен и у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је 
ле подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту тр 
и имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао н 
глед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопу 
ву, другу и тако даље до седме латинске школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишл 
<p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су  
Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне опет у школ 
 овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна 
охуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца.{ 
и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је једнако копка док н 
о школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n=" 
, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} М 
; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати ас 
 тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по б 
оји у својим младим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, које због бранденбу 
обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуц 
у ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{S} Преко двеста ђака ра 
у људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред 
госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, з 
ола, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говор 
 и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак б 
 десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p> <pb n="37" />  
урба и пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим  
 страшна звер један шедатор?{S} Он је у школи солгабиров.{S} Од они’ који се најбоље уче избира 
изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Он 
пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст 
езнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, 
и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који  
ко смо ми у нашој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Б 
е за ту неверност и данас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам 
Дивљак он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, 
S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за књиге, која с 
ћ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узме.{S} Ту се после не пита: има ли дете мло 
а идем на занат; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три  
p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му дост 
кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више,  
 бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ  
ето, сад исплаћено.</p> <p>Сад извучемо школске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} 
} Тако сам онда изгледао.</p> <p>У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} У 
!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је дос 
и у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ  
сам одбијен, знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — 
а; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће  
тука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, 
 /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што 
, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и сврш 
између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињ 
о: »Опомени ме се«.{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо 
a">pro Archia poëta</foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко п 
да опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак т 
 и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је им 
 се попом постати.{S} Но како ћу даље у школу?</p> <p>Мој отац све у кавги са матером и секом Ј 
игеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} После подне о 
ег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ о 
ас, зна и то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:l 
« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је би 
, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} 
колико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар. 
, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам  
у оскудевао.{S} Сваки дан ми је донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми 
р јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта;  
ка велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S}  
 па онда хандлуј.{S} После подне опет у школу, из <pb n="25" /> школе кући, па у пивару.{S} Пас 
едан-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми с 
и ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам  
> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика 
година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја мати желела је да учим даље, па да сврши 
 Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о че 
егртлук.{S} Љубомир Рудић једва је пету школу свршио, па је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} 
авати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет мо 
ви ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, оп 
ет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикоб 
животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полаз 
ње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са угнутим прсима и  
мам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би 
није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момци 
та на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} В 
огу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, ужи 
ош доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побој 
 видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Ка 
кама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме змије ми 
 узме дивит, па по реплики.{S} Мал није шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет таб 
лагодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове да 
о бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзн 
ињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли, ћифте с 
ли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S 
комодитет уређено.{S} Сав изглед је као шлос међу планинама.</p> <p>Ту сад проведем један дан с 
гао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прим 
м, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може о 
у децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су  
о љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Ваш 
тозаров сват.{S} Он је срећан човек.{S} Шмалц је умро.{S} Фаника је лепо наследила.</p> <p>Сад  
едном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не једанпут при чаши в 
ад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао;  
него негдашња фрајла Фаника, кћи пекара Шмалца.{S} Није ме познала.{S} После, кад сам јој казао 
/p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор,  
000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будућ 
 су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и шмук купити.{S} Сигурно сад су због тога у послу, па јо 
{S} Сва у свили, у пленпаради, на њојзи шмука сијасет.</p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема  
само на твоје уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би мога 
в као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе могу чути, а ц 
, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што н 
 штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господ 
, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S}  
преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у к 
ваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па се са млогима упознам, а л 
р имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам с 
ца, неке хаљине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Та 
у.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фирангу, 
е, само к нами нек не дође.{S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет  
штен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n= 
 какве сам фамилије, па су нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{ 
 је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филист 
да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и свака је казала: »Овај је шармант!« У игр 
е да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по 
а сам писмо да данас дођем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. и 
 <p>»Сви су обични људи, пријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим  
Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нотароши; Песковић нежењен; добр 
учи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасви 
е у мојој кући правити!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ак 
верио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати,  
н, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић  
олази!{S} Лозовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!« 
ут да не идем, посвадим се са сестром и шогором, и претила сам им да ћу мој капитал отказати.{S 
и, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> 
већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што 
ма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта 
је могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће  
тео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзам 
S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Није никад зими у топлој себи спавао, па 
рти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па как 
, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта 
екер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно  
љиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, 
 један син помогне се, купи очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раск 
ину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико к 
Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се 
драв, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накрес 
мама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже с 
са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S 
?{S} Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају.{S} Добије 
што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа  
мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам в 
то ти треба сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да,  
 ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са м 
купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти  
ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док 
ам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за псих 
ећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече жестоким тоном уч 
S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обрштеровог, коме је дала сто форинти, 
штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да 
је, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Т 
Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је б 
ете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p> 
ту курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља  
е Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</ 
Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги дру 
у М.«</p> <p>»Драго ми је, ја сам Јосиф Шпицер, контролор.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>»С мој 
ка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} 
</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> <p> <h 
 </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је м 
ово смислим.{S} Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{ 
у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне;  
авимо ко смо.{S} Он није знао, сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже  
ране.{S} Но ти, кад ти се то не допада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да н 
е новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’  
гледате као звезда Даница.«</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја уст 
ати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била ј 
е, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хуса 
 неисказана кокета.« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог 
па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог  
бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но 
 кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си ја одма’ титу 
к потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на стран 
[то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се. 
ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони!{S} Дај ти мени да ја дођем сам 
од куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натрашке ишло.{S}  
ивот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у исто 
Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући 
нека дама, па онда, кад се од ње оцепи, шта ће.{S} Не зна како код куће стоји, па је јошт млад; 
ити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може чове 
им.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву иде 
емојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господ 
о јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема места твојој филозоф 
кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’  
у!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне пева 
<p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути 
сти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о то 
 почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, з 
/p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти да седнем; уч 
14" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сује 
друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема  
 се разговор.{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фар 
д твог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бр 
 им преповеди његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег с 
ручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш! 
млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном р 
 увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ј 
ривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да  
нер!{S} Жан!{S} Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак п 
је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је досетљив, па преокрене да ми м 
лске тестимоније.{S} Сад опет мисли се: шта ћемо?{S} Најпре се добро кипирамо, погодимо собу, п 
о јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми н 
d> <p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план 
 сваки себи, па треба добро изрешетати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да с 
сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су где 
вољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па јошт не знам ни од какве сте фа 
мо у Ј. на одмор.{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p> 
итира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе 
опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ с 
е мане Марије, јер није она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљу 
ло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p 
лучила, каквој се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нуди 
ђемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави 
 нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемер 
} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то значи, није л’ им се каква несрећа догодила?</p> 
 тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој кући правити!«</ 
/p> <p>Но партаје ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} 
 човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којекаквим ства 
ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овд 
ш имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа 
.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао 
 јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бра 
сподин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто 
 се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примет 
нио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За једно магновење, за месец два дана мо 
 били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} Ту нема ексекуције ни персоналареста.< 
у се ништа интересантно разговарати.{S} Шта ћу сад?{S} На срећу, Чика примети, па ми намигне да 
 да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, радио?{S} Са неколико крајцара ишао сам 
р побојао се да ће ми новац нестати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Ка 
ђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, случи се једн 
ести хтео, одма се откинуо, па кући.{S} Шта ћу са дивљаком да радим?{S} Дивљак он, дивљак његов 
ам ил’ даље у школу, ил’ у шегртлук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим 
зио деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био 
д човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје с 
да је свршио курз и постао доктором.{S} Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпаухо 
мину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p>  
е зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком 
{S} Хаљина, осим на себи, није имао.{S} Шта ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, те 
тива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отиш 
а Мачковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, на 
 женскима читаву револуцију начинио.{S} Шта ти то пало на намет?«</p> <p>»Није мени, него управ 
шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који има Н. — 
д не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p> <p>»Јести, пити и спав 
</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</p> <p>»Ћутала је.«</p> <pb 
/p> <p>»Па, лудо, зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, 
ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ће теби код нас фалити?«</p 
би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом  
тоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, г 
/p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино  
ла; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре овде  
{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица.{S} 
 ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а он  
 Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам 
ај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав 
ј дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што 
 јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити? 
 више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Инте 
p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани  
 у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Минд 
рдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогнито 
т’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал 
шић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p>  
равити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <p 
рство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, 
и већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Ниј 
 бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у св 
чинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’  
та сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... х 
ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, 
 веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасо 
>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој иде 
анко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог 
оре-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пружи 
 тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче?!« — рече Рунић, и опет почне певати.{S} Тако  
опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је с тим започела како  
ли.{S} Разумеш ме?«</p> <p>»Дакле, онда шта је твоја цел?«</p> <p>»То никоме, ни теби, још сад  
нети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће посетит 
тра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велик 
ка цента јој на срцу лежала; није знала шта јој је, све је нешто смешно сневала, па и сад не зн 
 како мужа код куће нема, па је осетила шта је муж, шта ли је други ко.{S} У кући је све натраш 
 шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко рад 
ене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, оп 
к Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је т 
и сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S}  
 му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на т 
а јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само з 
ада, шта ћеш, дакле?«</p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да 
г срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, о 
 У овом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира 
о из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и  
свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} Овај је у детињству чуо како им ко 
 пре тога препоручила.{S} Нисам имао на шта чекати, па се и ја препоручим и са Десићем одем спа 
ш казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p 
ој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она 
>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, з 
 да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери  
о наклоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувиш 
е нешто смешно сневала, па и сад не зна шта јој је, канда јој нешто фали.{S} Једном речи, она ј 
антно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад с 
заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} 
ки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када 
ју, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љу 
ити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити 
иповедати.{S} Данашњи је свет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, 
; не руча, мучи се, премеће листове, па шта јуначка срећа донесе.{S} Требало је да научи цео је 
е; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S}  
доста други’.«</p> <p>»Каквом рангу, па шта фали Марији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ ј 
хаљине, па ти машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди 
и човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може? 
ему погреши: требају коњу поткове... па шта ће рећи мале каштиге, мала фасовања, ил’ хајд на ко 
, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао са 
дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет 
 Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p>»Ништа, ми ћемо ручати овде, па  
?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p>  
ић.</p> <p>»Строжајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал  
»То верујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због т 
 сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећет 
 љути, па Мишкића задиркује.</p> <p>»Па шта, зар немаш тестаног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам 
S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> 
сност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шта ћеш сад кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и бор 
о задржавала, по свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Д 
еме, па ме све на страну зове и планира шта ћемо радити; ја се сасвим на њега ослоним.{S} Каже  
 бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О,  
учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Једни од њиови’ другова држе и’ 
дно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе  
 штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Ст 
ам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати.{S} Но опет крајцаре нисам ф 
Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати њему ново.{S} Сви познати скупише 
.</p> <p>Онда му почнем преповедати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем  
 у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су 
акле, то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после 
вашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су  
дног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересанта 
.{S} Па зна ли се у свачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке акад 
сти о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика д 
Она се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала 
ем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{ 
омшиска, једна за другу слепљена; ко је шта тражио, могао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S}  
сама тешко, па тек издалека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста би 
су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо 
 такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње, па после дој 
 и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене  
озове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој п 
 кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у п 
 пријатељ, очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном 
о као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да јој је нешто фалило.{S} Код 
лостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се сми 
{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост’ новаца, Цигани једнако сви 
<p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; не слажу се са н 
 Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и м 
 /> промене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад 
Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Долазе опет сваки дан нове крајца 
авати.</p> <p>Сутрадан ујутру мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил 
био и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам  
<p>»Никад ни не мислим о томе.{S} Знате шта кажу: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт ну 
 се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дош 
 <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што 
се каква несрећа догодила?</p> <p>Знате шта зову пред једним селом капију?{S} Од дрвета начињен 
друштву.{S} Чика започне.</p> <p>»Знате шта?{S} Доста смо за два дана проводили, мало треба и о 
 нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све ист 
{S} У Ј. нећемо ништа; шта се кога тиче шта по другим странама радимо.</p> <p>Једва чекам да се 
ши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се са 
 остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами 
ми, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примимо.{S 
, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише 
 оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је он 
свој прилици да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео д 
ног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке,  
га живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненасити 
} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице 
бимо је у руку, па ја започнем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милос 
љ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после подне отишао изван 
стали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши прав 
 Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра 
о се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми 
ерберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и 
ј после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да хоће  
S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док 
кају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чек 
 разговор увек љубак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет,  
арош на селу — то је живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично 
е изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чинимо.{S} Није добро млого учити и млого знати. 
у том да учествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»С 
 у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашује 
аш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске  
 може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме  
ео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само  
ес, то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Так 
> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену отмеш; ти си овака 
«.</p> <p>Ту нас почео после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранк 
купу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће да приповеди његов сан.< 
ен на руци, почеше ме мерити и нагађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чу 
у због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислит 
, ни по изгледу, ни по речма распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, и 
 сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну 
а је незадовољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни  
нда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би 
ђем на ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је по 
ло чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то  
на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту с 
.{S} Онда трећи прослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина 
заминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам о 
а још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У ду 
ете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; није никад задовољан.{S} Ја му све ч 
е подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и т 
ема фрајлице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранит 
па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упаднем му у р 
риликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« 
 лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бра 
ије ништ’ у свету пробао; не зна ни сам шта је, па мора даље свет пробати.{S} Напослетку да ју  
оменом моје младости скопчана.{S} Питам шта ће својима кући поручити.{S} Каже да их поздравим,  
 сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавит 
м дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде 
 дама пукете добијам, па из цвећа читам шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љ 
глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је својим питањ 
срећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар 
ед дотерао.{S} Сад се морам да насмејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на паме 
о, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати.{S} Сад збого 
 летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« —  
овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бр 
та рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, а 
>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па трећа вр 
е прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а он 
доцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад  
 свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не 
армеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу бит 
 немам ништа против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта 
у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ 
е некуд на железници.{S} Нико није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да  
као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао 
ка прослови:</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може о 
имир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим 
сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бра 
ма Херминина.{S} Он замишљен није пазио шта Петар са капутом реди.{S} Одма’ за њим у потеру.{S} 
ћ са Десићем појао, донде сам се мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет ни 
ије се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ при 
ство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп,  
а мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>»Право каже 
од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} С 
анко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја 
 Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Б 
данпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија сед 
 <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не знамо шта ћемо сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић,  
мо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визити 
иминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
и живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити 
е после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде  
имо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године б 
доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и 
не изгуби.{S} Погађају, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у 
ло.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад?{S} Начине план да се Хермина с Петром раз 
а бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има ј 
да десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како прек 
ер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу сад?{S} Макар криминал учинио, морам цел постигн 
а смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, 
што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме  
сад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Каж 
и и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га 
{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта смо.{S} Кажемо да смо ђаци и да путујемо.{S} Пита н 
нем се мислити, па сад ми паде на памет шта сам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта  
магало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек 
е Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Х 
а, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом прил 
увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на  
смејем шта ми је пало на памет.{S} Знаш шта ми је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е 
гога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био 
ранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут,  
 добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало 
и план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дуга 
ечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко,  
лад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, ка 
 заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су женске,« 
остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем 
 сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Јула тера ме да идем на занат; 
ами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити 
т знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли дв 
 на досади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко 
ст грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу т 
да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паор 
Чика и Десић.</p> <p>Ево и њи’.</p> <p>»Шта је, Чико, шта си се ти тако задувао?«</p> <p>»Пусти 
а фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха! 
угој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Е 
{S} Сви сиђемо и саветујемо се.</p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S}  
а, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубведостојно, кад свет само на новац гле 
а год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам ста 
шт млад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казал 
аквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p>»Шта ћеш пазити, шта ћеш да филозофираш?{S} Ту нема мест 
 је поред свега тога не мрзим.«</p> <p>»Шта је то — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш д 
сестре не дођу у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене 
берунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се н 
« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те т 
<p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S} То су ретка з 
д се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом, па запита једног је ли сад ко 
ред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као г 
ео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са персоналарестом.</p> <pb n="97" />  
помене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од сво 
{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога пи 
ћеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене, јер уверен је да она све њег 
; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго 
омисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се с 
а врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак.{S} 
S} Свака мала погрешка изгледа као чам; штавише, падне и потомцима у насљедије.{S} У малој варо 
, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да с 
које колико интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је дов 
е предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, нашло се и такови, које је он не једанпут из б 
амо једно примамљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је 
 колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал 
b n="226" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене 
вине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не уј 
p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милостива,  
и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и 
ко му је мило.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није б 
 јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао са 
ле два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време п 
уо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, 
 чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикантним тоном Бран 
вићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго нешто: нису јој сад п 
ко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе,  
на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> 
то за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи? «</p> <p>»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа  
S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбо 
ико сати трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ј 
енемо се на пут.{S} Рудић хоће до једне штације да нас прати.{S} Онде има једног друга учитеља; 
 смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки  
други.{S} Кренемо се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S 
сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала б 
ији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p 
удили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на 
аже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да 
а је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бран 
 је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Мариј 
о лупао се, док једанпут није ову добру штацију задобио и оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Пита 
ст хиљада форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе љ 
смешећи се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ 
шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао 
оводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп со 
та мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да 
аше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако см 
само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакр 
че из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере у 
о непријатеља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казал 
 кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и бо 
обро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео б 
и су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима р 
.{S} Зато и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако  
онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ 
је ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти 
ле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели,  
 кад је Чика приповедао неколико његови штиклова из младости и из његове женидбе.{S} Толико сам 
шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је молио да то ниг 
сиромашне ђаке установити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за чо 
pb n="249" /> <p>»Какав инштитут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јеса 
а био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био 
им баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је ни 
имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, буд 
м, све трошкове она плати и, осим тога, што може на моју страну да зашпорује.{S} Тако сам ја с  
ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ 
је наш слатки Чика; он је права кутија, што се тајне тиче.{S} Сад извол’те ме преслушати.{S} Зн 
 животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} Но пред 
авиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’  
увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’иј 
ала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Хани 
ла; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма писао 
оведам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, прама мене чинити имала; и ко 
 ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план упуштати се нисам хтео.{S} Сад се родови 
 и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранк 
абављати, тај се потпуно изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан. 
} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, е 
е подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како  
Сад ми пали на памет они’ десет дуката, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па  
} Када је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, п 
>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова бербери 
 а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види  
 рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} М 
и могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, 
 да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко 
за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго 
салан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку  
рима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад 
напослетку морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још см 
нку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се  
највише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је 
 хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: им 
човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног угоститеља познајем,« рече Десић 
е умрла.{S} Родови су је јако секирали, што је за мене пошла: сваки дан је чула нове и нове гла 
вим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило 
зили.{S} То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читат 
но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ја мисл 
а чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као 
је мислио да ћу се јако на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није  
згоде плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и  
пусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увесе 
исте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте ни имали, — опет не <pb n="198" />  
, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S 
озвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој  
ој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећ 
мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за ка 
 Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> <p>Сад изиђе и кмет из пер 
д жалости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима 
о, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n=" 
»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> 
утолико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остат 
сао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог п 
но опет задовољна са својим детињством, што је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом п 
ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштен 
али.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом  
ро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом!«</p> <p>»Службе 
и су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу 
 ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бра 
?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакл 
ку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Драго ми је особ 
 сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> 
угачко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам припов 
о његово масло.{S} Мене је мало мрзело, што је Чика казао да нећеду доћи и да су их поздравили, 
ична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет 
нам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, 
Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем д 
наздравицу: изразим се како ми је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препору 
Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго,  
ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} Зашто да нас избегавај 
ише новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, па онда пут у шаке.{S} У 
ака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла 
ву освету њену подрањивало је још и то, што су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је 
S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, ш 
лушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам у свету д 
дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилу 
кад ми није тако слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од  
p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{S} Узми  
е Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Б 
мена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; сад нам  
уго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непостојан човек, ферфуш 
а држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам могао учинити нешто добра оној која је негда на 
</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећни 
адо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; што рекнете, закопано ће стати, само ми искрено говорит 
буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од ра 
е, јер знам да Чика неће <pb n="219" /> што лудо измислити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави го 
ори, како то учиним, пробуразиће ме.{S} Што он једанпут каже, није му требало двапут противусло 
лазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на другом искажу.{S} Особи 
лер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође. 
т ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили.{S} 
ца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ 
 премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то није зло.{S} Знак је 
 међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећат 
о — није се могао код њега скрасити.{S} Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански.{S} Ниј 
?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још 
утра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни запети, но увек би г 
ивићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена сло 
једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредоват 
p> <p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quo 
јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па онда окр 
 и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но ме 
у, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} У 
p> <p>»Ти сасвим на друго одговараш.{S} Што на то дајеш, то се само твоје коже тиче; ти само на 
милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч 
, Чика, као неки таузенткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га 
 и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да ис 
мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка добро је претстављала нобл варо 
м казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам  
е исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што тре 
цу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’  
 са Здравковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ ф 
 ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету ради.{S} Обично у свету даје се на децу 
о.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га мо 
} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да 
ије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду нек 
»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бра 
ти.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш ли да човек може мачк 
 ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако  
рљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не  
p>»Морам и код Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити 
S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p 
а кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била оп 
кућа се морала том смејати.{S} Пре нег’ што ће отићи, поклонила ми је сто форинти.</p> <p>Неста 
већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се ручак у собу донети, читао сам у кафани н 
 вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на с 
традан опет смо сви у скупу, и пре нег’ што ћемо се саветовати шта ћемо сад радити, Чика хоће д 
 боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање не траје дуго; за некол 
} Она се тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаг 
а си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би 
а Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити,  
 бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бр 
е јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку судбу с њим! делити. 
м мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам луд, онда сам паметниј 
 полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа  
?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} З 
роши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић с 
 задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење оп 
то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили тај в 
ар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка з 
и, па ил’ добије какву другу службу ил’ што код куће има, па добро.</p> <p>Но леп је тај солдач 
/p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују 
це.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гро 
ном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност ј 
кту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју рук 
а!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више  
тарог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољан живот; друго, 
 n="9" /> није хтео кући ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали 
ко сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао  
није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наиш 
д очиног рифа, и то понајвише због тога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом ти 
а млоги ме звали локајем и то због тога што сам локајску либерију носио.{S} У паради носио сам  
 њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта 
шили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не  
 увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од 
 варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспав 
 венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку,  
бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то  
ићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не пр 
ођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима 
о је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, к 
опитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о 
таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здр 
станемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у де 
екао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Оч 
<pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време 
шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но  
равитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад с 
и?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви п 
би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно мало лица?{S} Лице прође као цвет,  
аво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку 
добити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко  
њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:</p> <p>» 
ељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ 
.</p> <p>Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи?{S} Напослетку ово смислим.{S} Купио 
ки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што има, па оду.{S} Но наскоро нема ни новаца ни имања, 
авести.{S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироч 
жа излила; текар је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Г 
’ новаца.{S} Осим тога, она је куповала што је за свакидашњу потребу.{S} Она се разгоре страшћу 
{S} Марија је ишла у школу, па је знала што и написати.</p> <p>Сад се решимо остати овде до пос 
 <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко 
него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" / 
а волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жрт 
 ср. платити.{S} Који, пак, од куће има што добити, кад постане мојореном, тај добија више, и п 
«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодар 
искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учите 
жаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранк 
S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем кора 
чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, м 
а га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом 
чела се на мене смејати.{S} Питам ју на што се смеје.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели вели 
ранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа  
остива је оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми 
крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске годи 
а се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранк 
приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гаји 
и се: »Онај мали ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он 
у тим стварима, па се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта ј 
и досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«< 
естество неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако наћи цвет сакривен у 
ко?{S} Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини.{S} Кад и кад добијао сам по коју <pb  
 о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој девојки, учинили, да ви 
бав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене 
моровом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, н 
} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, — упише се опет за инџин 
 хаљине обукла.{S} Донели су нам свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима. 
се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада чуо.{S} Мрзи ме само приповедати.{S} Данашњ 
сорте, опраштају се, један другом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, 
љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допал 
b n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а д 
еши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем. 
ујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, св 
ма исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милос 
беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ 
ло, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> <p>Дође Рунић 
иле стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћ 
сић се јако зарадовао, смеје се као луд што је тако испало, и остасмо опет добри пријатељи.</p> 
днем поред моје даме.{S} Служим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка 
черу.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када 
ов кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба;  
рети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је истина.{S} Е, дакле, ради ка 
воним, келнер дође.{S} Ја заповедим све што треба, келнер оде и одма’ све донесе.{S} Ми се донд 
о наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квите, конте и тако даље, је 
ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш  
вићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на тан 
ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова 
p> <p>Доведемо хандлове, па продамо све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Б 
.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>» 
hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту...  
пођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од други’, 
твар јако коснула, јер се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била 
 Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед 
мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густир 
 Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један др 
торио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је д 
пити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме  
како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, ж 
е једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам  
 и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко  
ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што  
ји код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либзбриф својом руком писао, па, као што је абен 
а је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Па 
ко јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа 
 напред, реши се оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чин 
ће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа  
мо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго не о 
о овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сноси 
ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он 
она са кафом мозак попила.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S}  
уће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S 
брог срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјака на сокаку нађ 
г господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванци 
и су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог у 
ио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па 
 све што смо имали, само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти о 
у нешта да приметим, јер може се и мене што тицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је  
цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и  
 што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, п 
обро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостив 
ачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће н 
> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба д 
 Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том 
е ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка 
</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно  
Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у ре 
на Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били 
срећу, опет милостива ме зове и тужи се што не долазим.{S} Извињавам се да имам млого посла.{S} 
; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а  
там шта о мени мисле.{S} Но не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магн 
а баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корист код ње покушати.{S} Са својим лицем  
м нашу судбу.{S} И жале нас и радују се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати. 
е овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је 
или.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете  
страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> < 
 надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ј 
 Господине!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, преста 
носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље б 
.{S} Понуди ме сести.</p> <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ 
ајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој пр 
 гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде стран.«</p> <p>П 
а другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо 
исказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуни 
 у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ додао.</ 
 познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зато, док сам се ја са тим намерама 
 се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види  
сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, ни 
бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч ј 
 па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пише друго писмо, и то поквари; једва т 
мо вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је ста 
чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> <p>Сад нас 
ересаторка, имала је најлепше намере, и што је учинила, учинила је у хатар као прама свог старо 
у га слушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више рас 
} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам дошао.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило вид 
ј је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p>  
ад сам куд пролазио, могао сам квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и 
ењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</ 
већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} Какве је капуте имао пре три године, ко 
ре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши 
ругој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{ 
ецију изводити.{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ 
старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити мора.</p> < 
нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се о 
 ће и к Јелки сврнути и пита ме хоћу ли што да јој поручим.{S} Поручим јој да се још мало претр 
д њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнул 
 млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професо 
ђу Ливију су после тога млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет иск 
сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен чове 
; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњив 
 је лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младо 
азговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти  
човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p 
окажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера пролазите.</hi>  
обиту лепу кожу.«</p> <p>»Нећу мене, ни што се моје зове, нико ни да фали, ни да куди; зато ман 
 човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај  
{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она слу 
а ти каже да се мало претрпиш, докле ти што не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава труди 
дно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад  
Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонв 
највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да с 
 је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко 
и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p>Десић се нешто церека.</p> < 
да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’.. 
есрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p> <pb n="64" /> <p>Ја, с мој 
ити се, јер им син и унук неће зафалити што су на овом свету.</p> <p>Ја сам држао: треба се сам 
 Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам ис 
 очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам из 
најдерски мајстор.{S} Нек ми се опрости што пре <pb n="6" /> матер опомињем, јер мати ме је упр 
ивић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно  
же разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка. 
p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту ос 
 и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији  
#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам јој куп 
 је с њоме провео.{S} Понудио се да јој што помогне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је 
не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на једног младог кондуктера, па се сви за 
 си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време. 
ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове понуде за женидбу добијао.{S} М 
 да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу  
.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка, тек што смо се поздравили, одма’ је отрчала у кујну, и до р 
чима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад 
а мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал 
онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања устали.{S} Очи су им крваве и неиспав 
редиту, па зато и имам поверења.{S} Тек што сам овамо дошла, па две-три куће познала, ове ме, о 
 О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и у 
S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Г 
ефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вер 
ба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Тек што смо се претставили, заборавио сам им одма’ и имена. 
си поправимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој по 
д куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друк 
ше, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са 
о ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан проводило.{S} Наст 
само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи 
 однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити 
е, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њ 
 сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу ст 
ро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмах 
 само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то 
јвећим интересом преслушали.{S} Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а 
два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тро 
а нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Женидба, то ми је спасен 
<p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бит 
а Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће 
 бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какв 
јим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и мог доброг Мишкића по 
т, нисам другу ноту окренуо, па окренем што шаљиво, па се мора сирота Ханика опет да смеје.</p> 
им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вар 
 о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то им је љубопитност све већма р 
 било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује у првом писму писати, зато га је  
отивусловити.{S} Само то једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни  
»Молим, идем само мало напоље да уредим што треба.«</p> <p>Затим изиђе, па жени каже да се што  
, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио сам се д 
/p> <p>»Онда је друго; онда се не чудим што те оговарају, што кажу да си претеран човек, непост 
 то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S 
ије никад задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на др 
 Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Извадите сутра дишпензације,  
 слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу про 
 није се ништа интересантно збило, осим што је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} До 
слити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а о 
је дала за пут по сто форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Б 
> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио  
.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не  
 рака, значи да неће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за 
оздравила.{S} Ја чекао да она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пр 
а га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се 
на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу  
ећ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не 
ићеве речи чуо, онда сам се тек радовао што нисам паор.</p> <p>Проћи имамо кроз једно село.{S}  
S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ја издирати морао.</p> </div>  
бављали.</p> <p>Наједаред Рунићу је жао што је мало друштва, па каже да има још нешто да изврши 
д билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n=" 
, па мери ’рану, па сад јој је тако жао што не може да ради, све плаче за послом.«</p> <p>»То ј 
здравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке на 
 млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, јер су сироте, а си 
ако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ха 
 Заиста солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора 
p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи отворити.{S} Док сам курс сл 
тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву 
у детињству размажен.{S} У школама, као што чујем, није ништ’ учио и кроз школе је прохујао, па 
Ш., приватијер, живи од свог имања, као што ми је Чика после казао.{S} Питам Чику куда ће; каже 
је либзбриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребит 
оји таку исту либерију носити мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће 
о особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, к 
кад за каквог солидног човека пође, као што сам ја, све старо ће се заборавити, па после, баш и 
p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ ср 
ићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ м 
ду од јучерашњи’ двојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет з 
в је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад с 
нија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двој 
»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле 
ко верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити пост 
и друге тако извикују, показују се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани с 
уше.{S} Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено ср 
ајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на огледалу наместио.{S} Писаровић често кези 
Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> <p>»Сигурн 
к, док се не удовољим чисте љубави, као што су ми оне потпалиле, остајем само фушер у животу.«< 
а наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперират.</p> <p>Ја сам то једва доч 
.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџе 
ранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала 
ред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао 
д ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако н 
нтер, јер смо хтели да се покажемо, као што се свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, прем 
о; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</p> <p>»Стоји.«</p> <p>»Е 
ио сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S}  
би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="19 
>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Ту се може п 
атурпортре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, п 
дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} 
 се с њима сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, 
 је име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О,  
 ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде  
 <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гри 
 ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам вр 
 и церека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним ас 
 један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од непријатеља постан 
 у О.«</p> <p>»Дед’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратскон 
 Чика домаћин.{S} Све је онако овде као што ми је Чика приповедао; све је за комодитет уређено. 
еби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један пед 
 а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; с 
</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после приповедао, нашао се онде са својим ста 
ед врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{S} Питамо је ли овде седи оваква и ов 
нас двоје сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почиту 
удство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, 
 бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи 
им?«</p> <p>»Молим те, сасвим онако као што јесте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам с 
се мало проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе с 
смејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Баби 
и бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разг 
, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себ 
>»Та је л’ могуће да је све то тако као што си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена  
ојном дамом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасви 
едну страну, други на другу.</p> <p>Као што сам споменуо, једни се звали филистери или ћифте.{S 
 на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p 
оји се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се сруши 
један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јура 
особити дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истин 
ио, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи,  
S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{ 
у, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може?{S} Кад му је душа проста и чиста, 
ито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом све 
 могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за човечаство.{S} Хо 
овде остати«</p> <p>»То је сасвим друго што ти није по нарави; но опет ти кажем да, што год о т 
гер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опе 
ћу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић има 
има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста време 
да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у неп 
редно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести  
ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је же 
ве нас је на сажалење узбудила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</ 
воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; добићеду и они од тога коју пару.{S} Кап 
е и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се јо 
ања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато оп 
ио човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић 
м колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>» 
е да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хо 
ћа, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам  
овеку, који је никад увредио није, тако што наметнути.«</p> <p>»Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест 
ешћу те на једно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица 
, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једно 
 и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p> 
 било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умре 
ка је женијална интриганка, кад је тако што произвести могла.«</p> <p>»И поред малог талента, в 
ао, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p>»Нами је, додуше, увеселење увек до 
 право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што  
већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за Фанику прет 
 јој каже како је она могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову 
 несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опростим и о 
ну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живо 
ући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате 
ца ти.«</p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Дост 
опадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не мо 
{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео  
о је, каже све је добро, само једно зло што јој умро и отац и мати, па и муж.{S} Оно прво је зл 
вши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да сам у 
«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не бра 
о провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантази 
г, па остаде.{S} Мене је страшно једило што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћ 
се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво, џигерици је на хасну;  
сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с 
.</p> <p>»Милостива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, 
имо.{S} Она на то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’  
у давати?«</p> <p>»Мени је особито мило што ми толико поверење поклањате, и трудићу се да све н 
 да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико в 
и је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ пар 
елила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бра 
под којег извор тече.{S} Донесемо онамо што смо за тракту спремили.{S} Разговарамо се, шалимо с 
 на ноге устати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то и 
па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p 
о су ти особите неке мадаме.{S} Не само што кошуље нестају, но и сплетке се из куће у кућу доно 
 тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не пушта, жао му је,  
{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се мож 
а не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?« 
тео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на пут.{S} Нисмо ником ни »Збогом!« к 
 јер ме ниси презирала из злог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би б 
 Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред терај јер како натрашке 
 Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџ 
д овде сијасет намлео, па опет и на оно што за добро налазиш нећеш да рескираш.«</p> <p>»Још са 
и ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним та 
помињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у све 
 <p> <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење при 
 се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане 
ко да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па тек после се једим.</p> <p>Сад 
 професори.{S} Они никад нису учили оно што им се налаже, но напротив шта им се запрећује.{S} Ј 
им што држим за добро, нег’ уживати оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој  
и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што човек треба прама сироте да чини: нешто сам мало да 
 истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p>»Па како?«</p> <p>»Слушај 
.{S} Он је досетљив, па ће опет паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим 
да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ј 
ило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као каквог велик 
е борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достигнути нећу.{S} Но, при свем том, смилуј 
ове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к 
и је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна друштво унтерхалтовати.{S} Ето, такви су ти нот 
/p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p 
еш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје  
Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити не може, кад је у стању била у својој св 
 У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} Свака мала погрешка изгледа као 
 рескирао и давао да се од њега особито што искреше.{S} Па онда има и друго што, на што би се м 
 о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта  
о били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш ли да он одавде на две штације седи?  
ирају, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту  
та падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, 
— има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио 
, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно за другим чезне да умре, па опет не см 
о све то интересирало, колико тај малер што су та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изигр 
е да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} 
страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у 
рала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког 
мнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се баци 
 намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема 
> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био  
ки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>» 
 што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за му 
воји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све 
т, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био  
неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Просити ј 
жите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> 
<p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселиј 
ш, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> 
вим, па онда, овде у околини можда могу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби р 
а започне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је 
воју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам дана, ка 
е се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, ка 
и.{S} Његови камарати пребацивали су му што се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га п 
 како је Ханика плакала, кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда 
</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="111" /> < 
о билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за  
, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте  
 у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па онда госп 
 лудујеш, шта трчиш напред, кад не знаш што сам те то питао?{S} Ја сам једно лепо званије добио 
е узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу з 
едва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити 
ано чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио 
/p> <pb n="243" /> <p>»Милостива, дајте штогод лепо да упишемо, и онако немате још ни од мене н 
 сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ј 
па има десет хиљада.«</p> <p>»Има л’ он штогод?«</p> <p>»Двапут толико.«</p> <pb n="239" /> <p> 
>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се  
е у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и п 
 чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан  
пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрапаца, које пак од жалости због њене несрећне судбе, 
ио практичан, па је умео њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене,  
е до пете дугачак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од  
и’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрас 
н се досад једнако са неким изванредним штудијама забављао.</p> <p>Но куратор изгубио је свој р 
.{S} Он на то престане.{S} Е, сад купуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а  
ју.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитир 
телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S 
 ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди  
штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S}  
о равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, 
 ли ту кундшафтцамт; траже се кудгод за штумадле.{S} Ја и’ упутим у комшилук.{S} Кад сутра, опе 
виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако даље{S} Па онда закажемо да дођу друге  
аве скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> 
оглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори ка 
вилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир  
акрст стоје, муцају у разговору и често штуцају.</p> <p>Па колико јошт има феле људи, па са сви 
вали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е 
а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са својим изванредним даром није нико у очи п 
едну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у  
стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисли испрескачем.</p> <p>Мало по 
нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са собом то 
шт’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из шумице, па с њима све мисл 
ли ђаци, скупили смо се, па једни ил’ у шуму на млеко код једне добре сељанке, или да се с ким  
оди га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> <p>Ми смо донде  
итирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, јед 
е.{S} Сад добро поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћем 
 Сутра опет даље.{S} Једва остаде парче шунке и нешто колача, и то ја понесем.</p> <p>Тако смо  
, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донде у соби разговарам.{S} Опет један 
остива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као  
е сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племе 
ам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по сокаци ићи, све сам се морао обз 
љине попродајем, па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Б 
оникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шустера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Ни 
ог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути филистери; два месе 
но мерила ме колико прихода имам; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Ниј 
 на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат 
тву.{S} Чика зове на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су 
 чега даље, но само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И 
се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и с 
/p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:< 
<p>Десић повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, бо 
био, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас  
.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га 
о је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добр 
е.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотаро 
јке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу  
не мало цакћати мамузама, па наједанпут шчепа младу невесту, па играј.{S} По његовим мамузама с 
 помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он 
од богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компо 
те, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> <pb n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да 
.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде ма 
 </p> <p> <hi>твоја Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се  
а.{S} За тајност јамчи се.“</hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и 
е најстрожије набљудавати.“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>” 
 на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш  
...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у б 
 смрти љубећег...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад п 
твоја до смрти Јелка с. р.“</hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га проч 
/hi> </p> <p> <hi>Лаура Н.”</hi> </p> </quote> <p>Но пре нег’ што ћемо ово писмо на пошту дати, 
i> </p> <p> <hi>медицинер.”</hi> </p> </quote> <p>Мал нисмо пукли од смеја.{S} Та то јо наш зем 
</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни глав 
</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Пау 
!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се гл 
.</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо носити.{S} Но по на 
и одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ва 
мо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни брате Милане!</hi> </p> <p> <hi 
ицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Јелка! </hi> </p> <p> <hi>„Са 
{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Мо 
Они оду; ја отворим писмо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</hi> </p> <p> <hi>Опро 
 сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди  
аном човеку.</p> <p>Отворим писмо.</p> <quote> <p> <hi>„Слатки Милане!</hi> </p> <p> <hi>„Ти си 
напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто преко тридесет  
/quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек,  
p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш су 
 речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот 
ло старији, морам на краће.« Пише:</p> <quote> <p> <hi>„Ја сам за тобом чезнуо, ти си ме презир 
p>Узмем лист и перо, па ово пишем:</p> <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си 
ранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi>„Почитајема фрајлице!</hi> </p> <p> <hi> 
нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопочитајњејша фрајли 
 стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овак